UNIVERZITET U PRIŠTINI

FAKULTET ZA SPORT I FIZIĈKO VASPITANJE

LEPOSAVIĆ

Seminarski rad
Tema: Nastanak i razvoj bacanja
kladiva

Mentor: Student:
Dr Rade Stefanović Petar Ašanin 6580/2012

Leposavić, 2015. godine

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

SADRŢAJ

1. Uvod …………………………………………………………….3
2. Tehnika bacanja kladiva………………………………………...7
2.1 Parametri koji utiču na rezultat…………………………………….......10

3. Metodika obučavanja tehnike bacanja kladiva………………..15

4. Greške koje se javljaju kod obučavanja bacanja kladiva……..18
5. Pravila takmičenja bacanje kladiva……………………….......19
6. Zaključak……………………………………………………...22
LITERATURA...................................................................................23

Ašanin Petar 6580/2012 2

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

1. Uvod

Bacanje kladiva spada u sloţena kretanja tokom kojih kladivaš nastoji da sa nekoliko
okreta (3- 4) postigne najveće moguće ubzanje koje prenosi na kladivo u trenutku izbačaja,
da bi ga bacio na što veću daljinu.
Preteče kladiva su bili: sekira, osovina zapreţnih kola, čekić, kladivo sa dve ručke i razne
varijante današnjeg oblika kladiva. Tehnika bacanja kladiva se odnosi na kruţno kretanje u
kome je prisutno permanentno uzajamno dejstvo sistema kladivaš – kladivo.
Moglo bi se reći da je teška kamena sekira, koja se upotrebljavala u prvobitnoj zajednici
za lov, bila preteča bacanja kovačkog čekića, a on bacanju kladiva.
Na Tailitinim igrama (1829. p.n.e.) Irci su odrţavali takmičenja u bacanju osovine
zapreţnih kola napravljene od dugačke šipke sa zadebljanim krajem neophodnim za
učvršćavanje točka. Bacači osovine su izvodili okretanje oko svoje uzduţne ose, kao današnji
kladivaši. Kasnije su osovinu zamenili drvenim štapom (drškom) za koju je bio pričvršćen
kamen. Pretpostavka je da je bacanju kladiva prethodilo i bacanje buzdovana.
Engleski kralj Henri VIII (1509-1547), veliki zaljublenik telesnog veţbanja, voleo je da
baca kovački čekić iz mesta, beo okreta (slika 1). Bacanje čekića zadrţalo se i danas u
narodnim nadmetanjima kod Iraca i ŠkotlaĎana (slika 2).

Slika 1 Engleski kralj Henri VIII Slika 2 Narodno nadmetanje u bacanju čekića

Ašanin Petar 6580/2012 3

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Godine 1860. U Oksfordu se prvi put pojavilo kladivo sa metalnom kuglom zakačenom
za lanac koji se završavao dvema ručkama. Glavu čekića zamenila je metalna, okrugla lopta
1865. godine.
Drvena drška je zamenjena čeličnim uţetom, dok je danas u upotrebi ţica od volframa.
Sve je to imalo uticaja na razvoj tehnike.
Hvat se vršio obema rukama za drvenu dršku, zatim se bacalo sa dve ručke (za svaku
ruku posebna ručka), a odobrenjem Amaterske atletske federacije 1896. god. danas se
primenjuje metalna ručka.
Čekić, odnosno kladivo, se bacilo sa linije do 1878. god. od kada se uvodi bacanje iz
kruga prečnika 2.135 m. Korak napred posle izbačaja je bio uobičajan, a jedno vreme se
bacalo čak bez ikakvog ograničavanja prostora za izbačaj. Duţina hica se merila od prostora
gde se bacač posle izbačaja zaustavio. Ograničenje prostora od 2.135 m izazvalo je veliki
otpor, čak i bojkot kladivaša. Zato je 1885. god. bio proširen prečnik kruga na 2.74 m, ali je
kasnije ponovo smanjen na 2.135 m, koliko i danas iznosi.
Godine 1887. U Americi su doneta pravila – 1.22 m duţina kladiva, 7.257kg teţina, lanac
od čelika sa jednom ručkom od gvoţĎa. Bacanje se vršilo iz kruga 2.135 m. Ovo je bilo
prihvaćeno od strane IAAF tek na OI u Londonu 1908. godine.
Na trećem Kongresu IAAF u Lionu 1914. Donose se prva pravila vezana za
internacionalna takmičenja, koja će se primenjivati od 1915. godine. Pravila se tiču
karakteristika kladiva koja vaţe i danas. Od 1934.god. oseća se potreba za krugom bacanja,
za mestom gde se ne bi okliznulo i sa koga bi moglo da se baca i za vreme kiše , koje bi
zamenio travu i posut pepeo.
.Što se tiče zaštitne mreţe, ona je već počela da se upotrebljava dvadesetih godina 20.
veka na olimpijskim i drugim takmičenjima, ali masovnija upotreba kasni ipak iz finansijskih
razloga. Godine 1939. IAAF je preporučila njihovu upotrebu, a 1966. god. zaštitna mreţa
zvanično postaje i obaveza. Godine 1979. najniţa propisana visina iznosila je 5 m, metar više
nego za disk sa otvorima na levoj ili desnoj strani u zavisnosti da li se radi o kladivašu koji
baca levom ili desnom rukom.
U početku je tehnika bacanja bila primitivna (slika 3). Čvrsto stojeći na nogama sa jedne
crte, zamahivalo se jedanput ili dvaput iznad glave i onda bacalo kladivo. Okretanje oko
glave prvi je izveo ŠkotlaĎanin Donald Dini koji je bio nepobediv u period 1860-1890
godine.
Kasnije su se jedan ili dva okreta preko pete i to se nazivala varijanta tehnike bacanja
kladiva petom ili po svom poreklu – Irska varijanta. U ovom period dolazi do vladavine
irskih kladivaša, iako je najdalje bacio Englez Hales (42.17m, 1877 god.). U Engleskoj se
kladivo bacalo već 1865 god., u Americi 1876 god., Švedskoj 1890god., a u Srbiji se pojavilo
početkom 20. veka.

Ašanin Petar 6580/2012 4

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Slika 3 Tehnika bacanja metalne lopte sa drvenom drškom (tzv. Irski stil)
U OI u Parizu 1900. god. u program Olimpijskih igara uključeno je bacanje kladiva za
muškarce. Prvi kladivaš koji se tri puta okrenuo u krugu čije su dimenzije prečnika 2.135 m
bio je Amerikanac Plavs (ne zna se tačna godina). Irac Đon Flanagan je već 1900. god.
Postigao tri okreta, ali u krugu prečnika 2.75 m. Svi kladivaši su bacali varijantom peta-prsti
sa tri okreta gde su kladivo-ruke-ramena formirali sistem koji se uvek nalazio ispred tela
kladivaša.

Tehniku sa tri okreta prvi je demonstrirao Flanagan 56.19m (1909. god.)

Oko dvadesetih godina 20. veka pojavile su se dve inovacije koje su poboljšale rezultate
irske varijante tehnike bacanja kladiva:
- ubrzanje u drugoj polovini svakog okreta, što je koristio Fred Totel Olimpijski
šampion iz Pariza1924. god.
- pojava varijante tehnike peta-prsti nazvana po tome što su se oba izvodila na peti u
prvoj polovini svakog okreta i na prednjem delu stopala prilikom drugog okreta.
Tu novinu je uveo Američki trener Sep Kristman, a kasnije u praksi koristio Irac Pat
O’Kalagan (olimpijski pobednik u Amsterdamu 1928 god. i Los AnĎelesu 1932 god.). Od
tada se varijanta tehnike bacanja kladiva peta prsti naziva američka varijanta, za razliku od
irske.U tom period se pojavio Amerikanac Don Kvin sa velikom novinom – prvi je napravio
četiri okreta. U period od 1877-1937 god. Irski atletičari su 33 puta postavljali CR u bacanju
kladiva.
Kasnije su Nemci preuzeli primat. Dva Nemca, Karl Hejn i Ervin Blast (zlatna i srebrna
medalja sa OI u Berlinu 1936 god.: Blast sa 59.08 m, 1938. Premašili američki rekord posle
punih 47 godina) koristili su specifičan način bacanja koji se od tada naziva nemačka
varijanta tehnike bacanja kladiva (okret peta-prsti, ali sa levom nogom koja je više u
kontaktu sa zemljom, okret više po spoljašnjoj ivici, gde je celo telo veoma izvijano u stranu
dobijajući tako veliku brzinu okreta i kugla kladiva se nalazi ispred tela u prvom i drugom
okretu).

Ašanin Petar 6580/2012 5

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Na prvom skupu trenera u Španiji Mova je prikazao jednu modifikaciju nemačke

varijante tehnike, koju je nazvao italijanska. Ideju je započeo Bojd Komšok, a karakteristika
takvog načina bacanja je bila ta što se pri svakom okretu kladivaš udaljavao od kladiva u
prvoj polovini i pribliţavao drugoj, dok se kod nemačke to dogaĎalo samo prilikom trećeg
okreta i to kod pripremanja za izbačaj. (slika 4)

Slika 4 Mihail Krivonosov

MaĎar Imre Nemet (olimpijski šampion iz 1948 god. i svetski rekorder iz 1950 god., sa
59.98 m) koristio je nemačku varijantu tehnike bacanja kladiva. Uneo je tehničku finesu –
progresivno ubrzanje tela naspram kladiva u drugoj polovini okreta i zabacivanje nazad
kolena i glave sa podizanjem kladiva u visini ramena. Njegov način bacanja sluţio je kao
model mnogim bacačima kladiva kasnije, npr. Rus Krivonosov (slika 4), koji je 1956god.
Postigao daljinu od 67.32 m, a u roku od tri godine oborio je CR pet puta.
Posle ovog perioda dolazi do do izvesne dominacije ruskih kladivaša. Klim (75.52 m),
Bondarčuk (75.48 m) i Spiridonov (76.66 m) su uneli novi način bacanja – sa bokovima u
liniju ramena da bi se povećao radijus okreta u sistemu kladivaš – kladivo.

Varijantu tehnike sa četiri okreta koristili si kladivaši koji nisu bili mnogo visoki i koji su
mogli da načine okret više. Prvi kome je to pošlo za rukom bio je Amerikanac Don Kvin
1927-28 god. Po savetima trenera Sepa Kristmana. Poznati slebdenici ove novine, krajem
četrdesetih godina su bili: Jugosloven Ivan Gubijan (vicešampion na OI u Londonu
1948god.), Rus Stanislav Nienašev (SR iz 1954 god., visok 1.70 m), ŠveĎanin Asplund (1.78
m visok) i dr.
Ţene su počele intezivnije da bacaju kladivo tek od 1990 god, ali su sa zvaničnim
takmičenjem krenule u 1994god. Prvi SR postavila je Ruskinja Olga Kuzenkova
23.02.1994god. sa rezultatom 66.84 m. Naime, SR koji je ostvaren i priznat u 1994god. se
vodi od 01.01.1995 god. Svetski rekord kod muškaraca drţi Yurij Sedzkh sa rezultatom
86.74 m, kod ţena je Mihaela Melinte sa rezultatom 76.07 m.

Ašanin Petar 6580/2012 6

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

2. Tehika bacanja kladiva

Tehnika bacanja kladiva sastoji se iz četiri dela:

- pripremni,

- prestizanje,
- maksimalno naprezanje,
- odrţavanje ravnoteţe.

Slika 5 Tehnika bacanja kladiva

Ašanin Petar 6580/2012 7

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Pripremni deo:
Sastoji se iz tri faze: drţanje kladiva, početni poloţaj i izmahivanje.

Drţanje kladiva
Kladivo se drţi tako što se na sredini falangi kaţiprsta, srednjeg i domalog prsta, kao i na
niţi zglob malog prsta leve ruke postavlja drška kladiva (za one koji se okreću u levu stranu)
-slika 6. Zatim se prsti šake savijaju u zglobovima oko drške, a preko njih švrsto prilegnu
četiri prsta desne ruke. Palac leve ruke stavlja se unakrsno preko palca desne ruke (slika 7).

Slika 6 Postavljanje kladiva u šake Slika 7 Držanje kladiva

Poĉetni poloţaj
Kladivaš se postavlja u zadnji deo kruga i leĎima je okrenut u smeru bacanja kladiva.
Stopala su paralelno postavljena na razdaljini od 60do 80 cm. Noge su malo savijene u sva tri
zgloba. Glava se nalazi u produţetku kičmenog stuba. Trup je nagnut napred i malo u desnu
stranu, tako da je masa tela više na desnoj nozi. Kladivo se nalazi na tlu sa desne strane iza
kladivaša.

Izmahivanje
To je u stvari okretanje kladiva oko kladivaša. Obično se izvode sa dva do tri
izmahivanja. Putanja kretanja kladiva zaklapa sa tlom ugao od oko 37°-40°. U prvom
izmahivanju kladivaš se naginje trupom u levu i pruţenim rukama saopštava kladivu kruţno
kretanje. Pri kretanju kladiva gore, ruke kladivaša se savijaju u zglobovima lakta, a šake
prolaze iznad glave. Posle toga trup se uspravlja.

Ašanin Petar 6580/2012 8

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Za vreme spuštanja kladiva na dole ruke se opruţaju u zglobovima lakta, a masa tela je
većim delom na desnoj nozi (radi odrţavanja ravnoteţe), dok je leva malo savijena u zglobu
kolena. Da bi se izmahivanje izvodilo po što većem radijusu, kladivaš specifičnim pokretom
u zglobovima kičmenog stuba i kukova pravi odreĎene zasuke. Kada se kladivo nalazi iza
kladivaša on se kreće karličnim delom tela sa suprotne strane kladiva.

Prestizanje (okreti):
Okreti počinju u trenutku kada se kladivo nalazi sa desne strane ispod visine ramena.
Spuštajući kladivo na dole i napred, kladivaš okreće ramena u levo iz istovremeno pomeranje
trupa unazad. Kada se kladivo spusti u najniţi poloţaj pri tlu, kladivaš nastavlja okretanje
ramenom u levo uz istovremo okretanje preko prednjeg dela stopala desne i pete leve noge.

Posle okreta za 180° kladivaš prelazi preko prednjeg dela stopala leve noge.
Nastavljajući okretanje kladivaš mora brzo da postavi desno stopalo paralelno sa levim.
Desna noga se u svakom okretu prvo postavlja na prednji deo stopala , a zatim na puno
stopalo. S obzirom da dolazi do porasta brzine kretanja kladiva, u period do postavljanja
desne noge (jednopotporna faza), dolazi do izvesnog narušavanja tehnike.
Postavljanje stopala se odvija u pravcu bacanja, a razmak izmeĎu njih se smanjuje
(pribliţavaju se) posle svakog okreta (slika 8). Pre izbačaja stopala su znatno uţe postavljena
nego pre početka okretanja. Ugao koji zaklapa putanja kretanja kladiva sa tlom povećava se
postepeno i iznosi 42°-44°. Svi okreti se izvode sa postepenim porastom brzine kretanja do
maksimalne u trenutku završnog naprezanja i izbačaja.

Slika 8 Položaji stopala pri okretima

Ašanin Petar 6580/2012 9

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Maksimalno naprezanje:
Posle trećeg ili četvrtog okreta kladivaš se nalazi u delu završnog maksimalnog
naprezanja. Ono započinje u trenutku postavljanja poslednjeg puta desne noge na tlo.
Okretanjem ramena u levo kladivaš pomera kladivo napred. Masa tela je ravnomerno
rasporeĎena na obe noge, ruke su opuštene, glava i trup su nagnuti malo unazad.
Nastavljajući okret, kladivaš opruţenjem desne noge pomera kuk napred uz istovremeno
opruţanje i leve noge. Izbačaj kladiva se vrši u trenutku kada se ono nalazi nesto ispod
teţišta tela koje je prenešeno na levu stranu.

Odrţavanje ravnoteţe:
Posle izbačaja, u fazi odrţavanja ravnoteţe, nastavlja se okret u smeru bacanja usled
preostale minimalne inercije obrtanja tela oko vertikalne ose i vrši se preskok na desnu nogu,
tj. postavlja se površina oslonca ispod teţišta tela koje je prenešeno na levu stranu.

2.1 Parametri koji utiĉu na rezultat

Pored snage, brzine okreta, ugla izbačaja, vremenskih uslova i dr. Brzina izbačaja kladiva
ima najviše uticaja na rezultat. Istraţivanjem je utvrĎena relacija brzine izbačaja i duţine
hica. Na (slici 9) se mogu uočiti parametri koji slikovito objašnjavaju da je duţina hica veća
u koliko je brzina izbačaja veća.

Slika 9 Odnos brzine izbačaja i dužine hica kladiva kod kladivaša

Ašanin Petar 6580/2012 10

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Bacanje kladiva odnosi se na kruţno kretanje u kome je prisutno permanentno uzajamno

dejstvo sistema kladivaš-kladivo. Ovaj sistem se uvek okreće oko ose koja prolazi kroz
sredinu izmeĎu teţišta tela kladivaša i kladiva kao i kroz oslonac, odnosno podlogu. Na
jednoj strani se nalazi masa tela kladivaša ( ), a na drugoj masa kladiva ( ). Oni se nalaze
na meĎusobnom rastojanju obrnuto proporcijalnom veličini svakoj od mase.
Prikom izmahivanja zajedničko teţište sistema kladivaš-kladivo mora da se nalazi u
granicama površine oslonca. Pošto bi se udaljavanjem kladiva pomerilo i zajedničko teţište
u tom smeru, a što bi predstavljalo veću oscilaciju zajedničkog teţišta, čime bi se ugrozio
zajednički stav, bez čega je nemoguće izvesti dalje kretanje, kladivavaš pomeranjem u
skočnim zglobovima, u zglobovima kolena, kukova i kičmenog stuba, pomera centralni deo
tela (predeo karlice) uvek u suprotnu stranu od strane na kojoj se nalazi kladivo u datom
trenutku.
Tako se već u toku izmahivanja obezbeĎuje neophodna protivteţa masa tzv. opozicija.
Prilikom izmahivanja opozicija se vrši centralnim delom tela stoga što su noge učvršćene za
tlo, a kranijalni deo tela treba da konvergira prema kladivu kako se ne bi smanjio radijus
obrtanja.

Prilikom okreta kladivaš (dešnjak) saopštava kladivu ubrzanje otsukom trupa i okretom
tela ulevo. U otsuku trupa u levo u najvećoj meri učestvuju kosi trbušni mišići (unutrašnji
kosi trbušni mišić sa leve i spoljašnji kosi trbušni mišić sa desne strane), dok u okretu tela u
levo učestvuju mišići nogu, uglavnom primicači i opruţači u zglobu kuka desne i primicači i
pregibači u zglobu kuka leve noge.
Za bacanje kladiva karakteristično je što kladivaš mora u svakom okretu posle
saopštavanja ubrzanja da dovede telo ponovo u stav na oba stopala sa zasukanim trupom u
desno, kako bi mogao da na sličan način napravi saopštavanja ubrzanja kladivu u sledećem
okretu. To ponovo dovoĎenje delova tela u poziciju iz koje efikasno moţe da se vrši ubrzanje
naziva se prestizanje kladiva i izvodi se u drugom delu svakog okreta.
Prestizanje se vrši na taj način što se posle otsuka i okreta, kretanje kladiva zanemari tj.
na kranijalni deo tela svesno se ne deluje nikakvom silom u smeru obrtanja, ali se zato teţi za
intezivnim obrtanjem u smeru okretanja.
Ovo prestizanje se odigrava tako što posle okreta desna noga dolazi na tlo, nesto ranije
nego što kladivo doĎe ispred bacača. Ovo zaustavljanje kranijalnog dela tela i pokretanje
kaudalnog dela tela sada vrše unutrašnji kosi trbušni mišić, sa desne i spoljašnji kosi trbušni
mišić sa leve strane, koncentričnom kontrakcijom sa perifernim osloncem.

Ašanin Petar 6580/2012 11

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Masa kladiva obrće se po većem radijusu nego masa tela kladivaša (slika 10). Što je teţi
kladivaš, to je veći radijus obrtanja kladiva ( ). To se objašnjava time, što je u tom slučaju
njemu potrebno manje da se naginje silama koje se stvaraju tokom bacanja. Iz jednačine:

Gde je: rq – krak sile mase tela, a rk – krak sile mase kladiva, Mt – masa tela, Mk – masa
kladiva, moţe se uočiti da se sa povećanjem ili smanjenjem radijusa obrtanja kladiva
smanjuje ili povećava radijus obrtanja tela kladivaša (slika 11).

Slika 10 Odnos težine delova sistema Slika 11 Odnos kraka sile kladivaš-
kladivaš-kladivo i radijus obrtanja kladiva kladivo i radijusa obrtanja
Pri obrtanju sistema kladivaš-kladivo teţište tela treba uvek da se nalazi na liniji koja
spaja centre masa, bez obzira da li kladivaš drţi ruke i kladivo ispred sebe ili se oni npr.
nalaze desno.
Osa obrtanja sistema kladivaš-kladivo je pribliţno vertikalna. U suprotnom, pri okretanju
u jednopotpornoj fazi, kladivaš bi počeo da gubi ravnoteţu. Ravan svakoga kruga u kojoj se
kladivo nalazi, od pribliţne horizontale kreče se ka veličini ugla izbačaja (slika 12), gde je:
- O – osa obrtanja,
- I – ravan prvoga okreta sa kladivom,
- II – ravan drugoga okreta sa kladivom,

- III – ravan trećega okreta sa kladivom.

Ašanin Petar 6580/2012 12

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Slika 12 Osa obrtanja sistema kladivaš-kladivo

Ugaona brzina (ω)obrtanja tela kladivaša i kladiva u trenutku odvajanja desne noge od tla
i do prolaska kroz najvišu tačku ravni obrtanja, mora da se podudara. Posle je brzina obrtanja
odvojenih delova tela neznatno veća, nego kladiva, na račun čega i proističe njihovo
prestizanje rekvizita. Ako se govori o ugaonim brzinama obrtanja tela kladivaša i kladiva,
zapaţa se da postoji brzina za vreme obrtnih kretanja koja se definišu uglom (φ) i vremenom
obrtanja sistema (T) za neku relativnu osu obrtanja i tačku merenja.

Brzina obrtanja tela kladivaša i kladiva nije konstanta. Njihovo kretanje u dvopotpornom
period i finalnom naprezanju odvija se sa neznatnim smanjenjem brzina, ali svakako uz
postojanje racionalnog ritma bacanja.
Razlikuju se pozitivno i negativno ubrzanje. Pozitivno se karakteriše porastom i
opadanjem usmerenosti brzine koja se pojavljuje u prethodnom ostvarenom obrtanju
dvopotpornog perioda i finalnog naprezanja. Negativno ubrzanje usporava obrtanje i uvek je
usmereno u suprotnom pravcu.
Ono se primećuje u prvom delu jednopotpornog poloţaja (trenutak napuštanja desne noge
sa tla do prolaţenja kroz višu tačku ravni obrtanja). U vezi s tim Donskoj i Zaciorskij kaţu
da se za vreme obrtanja pojavljuju pozitivna i negativna ubrzanja, koja su usmerena po
tangenti (perpedikularna na radijus) i nazivaju se tangencijalna ubrzanja (at).

gde je:

- ∆v – factor brzine obrtanja (promena brzine obrtanja),

- ∆t – odgovarajuća promena vremena.

Ašanin Petar 6580/2012 13

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Zato što bacanje kladiva nije samo čisto obrtno kretanje, jer je u nekom stepenu i
progresivno, to se pored tangencionalnog ubrzanja (at) u toku bacanja pojavljuje i linijsko
ubrzanje (a) :

gde je:
- F – sila koja pomaţe ubrzanje kladiva i kladivaša,
- M – masa tela kladivaša i kladiva.

Slika 13 Dinamika naprezanja prilikom bacanja kladiva

Sila koju saopštava kladivaš u toku okreta i izbačaja dostiţe vrednost 2990-4900N.
Centrifugalna sila (sila inercije) – , koja se pojavljuje kao rezultat aktivnog rada mišića,
usmerena je od ose obrtanja ka kladivu. Njoj se suprostavlja centripetalna sila, koja je
usmerena od kladiva po radijusu ka osi obrtanja. Obe sile su jednake i uvek kod obrtnog
kretanja suprostavljaju se jedna drugoj, tako da kladivaš (posebno u jednopotpornim fazama)
odrţava ravnoteţu.
Osnovni faktor koji utiče na veličinu centrifugalne sile je obrtanje tela kladivaša i kladiva
čija brzina nije uvek konstanta. Prisutan je talasasti porast sile u toku bacanja. To se
objašnjava postojanjem prethodnih obrtanja, kao i jednopotpornih i dvopotpornih perioda
kod svakog okreta.
Centrifugalna sila se povećava prilikom prethodnih okreta u dvopotpornim periodima,
kao i prilikom završnog naprezanja, a smanjuje se u jednopotpornim periodima. Od veličine
saopštene sile kladivu zavisi početna brzina kretanja i kladiva i posledično diţina hica. Pored
toga na duţinu hica utiče ugao izbačaja, kao i drugi faktori.

Ašanin Petar 6580/2012 14

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

3. Metodika obuĉavanja tehnike bacanja kladiva

Bacanje kladiva nije predviĎeno programom osnovnih i srednjih škola. Ipak, moguće je
upoznavanje sa ovom atletskom disciplinom, kao i njena primena u okviru atletske sekcije i
to kod učenika srednje škole.

Za uspešno učenje tehnike bacanja kladiva neophodno je da početnici budu snaţni i brzi.
Potrebno je kod mladih početnika izvršiti dobru selekciju, jer se kasnije mogu očekivati i
visoki sportski rezultati.
Preporučljivo je u početku korišćenje lakših rekvizita: lopte sa omčom, vreća sa peskom,
lakše kladivo. Pri učenju tehnike bacanja kladiva moraju da se preduzmu posebne mere
predostroţnosti, kako ne bi došlo do neţeljenih posledica (povreĎivanja). Bacanje se vrši na
komandu pedagoga-trenera u slobodan proctor. Najbolje je da se koristi zaštitna mreţa,
meĎutim, moguće je izvoditi bacanja i na širem slobodnom bacanju.

Uĉenje tehnike bacanja kladiva odvija se po sledećem rasporedu:

1. Prvi zadatak: Upoznati početnike sa tehnikom bacanja kladiva (slika 14).
Veţbe:
- prikaz pedagoga ili atletičara koji se bave bacanjem kladiva,

- upoznavanje s rekvizitom, mestom za bacanje i pravilama.

2. Drugi zadatak: Naučiti pravilno drţanje kladiva i izmahivanje (slika 14).
Veţbe:
- više puta ponoviti hvat i drţanje kladiva,
- izvršiti izmahivanje s različitim teţim predmetima (gvozdene palice, kladiva različita
po masi i duţini),
- osnovni početni stav za bacanje kladiva: noge su polusavijene u zglobovima kolena,
ramena pravo postavljena, kladivo je u desnoj ruci, kugla od kladiva nalazi se desno
pozadi. Izvršiti izmahivanje kladivom desnom rukom. Masa tela se malo prenosi s
jedne na drugu nogu, kao protivteţa kladivu. Isto to ponoviti i levom rukom,

- isti početni stav kao prethodne veţbe, izvršiti izmahivanje s obema rukama u levu, a
zatim u desnu stranu,
- isti početni stav, izvršiti izmahivanje s obema rukama u levu stranu s polučučnjem,
- isti početni stav, izvršiti izmahivanje kladivom obema rukama u levu stranu kroz
hodanje kratkim koracima napred.

Ašanin Petar 6580/2012 15

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

3. Treći zadatak: Naučiti tehniku okreta (slika 14).

Veţbe:
- izvesti okrete bez rekvizita,

- posle dva izmahivanja izvršiti jedan okret,

- izvršiti okrete s rekvizitom različite mase, s jednim, a zatim tri ili četiri okreta.
4. Četvrti zadatak: Naučiti završno naprezanje i izbačaj (slika 14).
Veţbe:
- kroz prethodno izmahivanje i okrete (jedan i više), izvršiti bacanje različitih rekvizita
(medicinke, kugle, gira, vreće sa peskom) različite mase.
5. Peti zadatak: Naučiti celu tehniku bacanja kladiva sa okretom (slika 14).
Veţbe:
- izvesti bacanje kladiva van i iz kruga, posle tri okreta kladivo izbaciti po inerciji.
- izvesti bacanje kladiva van i iz kruga, posle tri okreta kladivo baciti sa završnim
maksimalnim naprezanjem.

Ašanin Petar 6580/2012 16

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Slika 14 Metodika obučavanja tehnike bacanja kladiva (način izvođenja vežbi)

Ašanin Petar 6580/2012 17

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

4. Greške koje se javljaju kod obuĉavanja bacanja kladiva

Najĉešće greške:
Preliminarna izmahivanja
- nepodešen naklon napred,
- narušen balans kod ulaza u prvi okret.
Okreti
- nedovoljno prestizanje kladiva,
- gubljenje ravnoteţe,
- nepravilan ritam izmeĎu okreta.
Finalni napor
- beţanje kladiva napred u momentu pre početka finalog napora,
- loše vučenje kladiva.

Naĉin otklanjanja grešaka:

- veţbanje i korekcija,
- brzo postavljanje desne noge,
- okretanje otvorenih i zatvorenih očiju,
- raznovrsni okreti uz zvučne signale,

- veţbe sa brzim postavljanjem zamajne noge,

- imitacione veţbe finalnog napora aktiviranjem delovanjem leve noge i ramena levo-
nazad.

Ašanin Petar 6580/2012 18

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

5. Pravila takmiĉenja bacanje kladiva

Redosled kojim takmičari izvode svoje pokušaje odreĎuju se ţrebom.

Ukoliko ima više od osam takmičara, svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja, a osam
takmičara sa najbolje postignutim rezultatom imaju pravo na još tri dodatna pokušaja
obrnutim redom od redosleda njihovih najboljih rezultata upisanih u zapisnik koji su ostvarili
tokom tri prva pokušaja. U slučaju nerešenog rezultata za poslednje kvalifikaciono VIII
mesto, takmičari će biti razvrstani shodno članu 146. Ukoliko ima osam takmičara ili manje,
svaki takmičar ima pravo na šest pokušaja.
Na bacalištu, pre početka discipline, svaki takmičar ima pravo na probne pokušaje po
redosledu ţreba i uvek pod kontrolom sudije.
Kada je takmičenje počelo, takmičarima nije dozvoljeno da upotrebljavaju sprave za
probne pokučaje ili da upotrebljavaju krug ili zemljište unutar sektora za probne pokušaje, sa
ili bez sprave.
Kladivo se baca iz kruga. Takmičar mora da započne hitac iz potpuno mirnog poloţaja.
Takmičar, u startnoj pre započinjanja zamaha ili okreta, moţe da spusti glavu kladiva na
zemlju unutar ili izvan kruga.
Takmičaru je dozvoljeno da dodirne unutrašnju stranu gvozdenog obruča.

Neće se smatrati neispravnim hicem ako glava kladiva dodirne zemlju ili gornju stranu
gvozdenog obruča kada takmičar izvodi pripremu zamaha i okreta, ali ako je na ovakav način
dotakao zemlju ili gornju stranu gvozdenog obruča i prekinuo bacanje da bi započeo novo,
smatraće se neispravnim hicem.
Nije dozvoljeno nikakvo sredstvo npr. uvezivanje zajedno dva ili više prstiju, što bi na
bilo koji način pomoglo takmičaru pri bacanju. MeĎutim, pojedinačno zavijanje prstiju je
dozvoljeno i treba da bude pokazno šefu sudija pre početka dogaĎaja.
Nije dozvoljena upotreba flastera na ruci osim u slučaju da se pokrije otvorena rana ili
posekotina.
Dozvoljena je upotreba rukavica na rukama. Rukavice su sa obe strane glatke i svi prsti
sem palca moraju da budu otvoreni. Da bi ostvario bolji hvat takmičaru je dozvoljeno da
koristi odgovarajuće supstance i na rukama i na rukavicama.
Da bi se zaštitio od povreda kičme takmičar moţe da nosi pojas od koţe ili od drugog
pogodnog materijala.
Takmičar ne moţe da posipa ili prska bilo kakvu supstancu po krugu ili obuči.

Ašanin Petar 6580/2012 19

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Hitac je neispravan ako takmičar pošto je ušao u krug i započeo izvoĎenje bacanja, bilo
kojim delom svoga tela dotakne zemljište van kruga ili gornju ivicu gvozdenog obruča.
Prethodno pravilo se neće povrediti pod uslovom kada takmičar prekine već započeto
bacanje, spusti spravu unutar ili van kruga i napusti krug. Kada napušta krug on mora da
iskorači onako kako je to zahtevano tačkom 13, pre nego što se ponovo vrati u stabilan
poloţaj i započne ovaj hitac.
Napomena: Sva kretanja koja su dozvoljena ovim stavom se moraju izvršiti u okviru
maksimalnog vremena za pokušaj (1 min).
Ako se kladivo prilikom izvoĎenja hica ili u toku leta prekine, neće se računati kao
neispravan pokušaj, pod uslovom da je pokušaj izveden u saglasnosti sa ovim članom. Ako
takmičar zbog toga izgubi ravnoteţu i prestupi, to se neće računati kao neispravno bacanje.
Da bi hitac bio ispravan glava kladiva mora da u potpunosti padne unutar unutrašnjih
ivica bacališta.
Merenje svakog hica se vrši odmah posle izvoĎenja od najbliţe tačke otiska koju je glava
kladiva ostavila do unutrašnje ivice obruča kruga duţ linije koja ide od otiska ka centru
kruga.
Takmičar ne sme da napusti krug sve dok kladivo ne dodirne zemlju. Kada napušta krug,
prvi dodir sa gornjom površinom gvozdenog obruča ili sa zemljom izvan kruga mora da se
napravi u potpunosti iza bele linije koja je izvučena izvan kruga i teorijski prolazi kroz centar
kruga.
Kladivo mora da se donese nazad do kruga, nikako da se baci nazad.
Najbolji hitac svakog takmičara je njegov najbolji rezultat, uključujući i onaj koji je
postignut u borbi za prvo mesto.

Krug je ograĎen obručem koji je izgraĎen od gvoţĎa, čelika ili drugog pogodnog
materijala, čija je gornja ivica u istoj ravni sa zemljištem izvan kruga. Unutrašnjost kruga je
od betona, asfalta ili nekog drugog tvrdog materijala koji nije klizav. Unutrašnja površina je
ravna i 14 mm do 26 mm niţa od gornje ivice obruča kruga.

Unutrašnji prečnik kruga je 2.135 m ( mm).

Obruč kruga je debljine najmanje 6 mm i bele je boje.

Kladivo se sastoji iz tri dela: metalne glave, ţice i drške.
Glava kladiva mora da bude od čvrstog gvoţĎa ili drugog metala koji nije mekši od
mesinga ili omotača od tih metala napunjena olovom ili drugim čvrstim materijalom,
prečnika najmanje 110 mm za muškarce i 95 mm za ţene. Mora da ima oblik lopte (okrugao
oblik).

Ašanin Petar 6580/2012 20

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

Ţica je izgraĎena od jednog nenastavljenog komada čelične ravne elastične ţice prečnika
najmanje 3 mm ili ţice standarda broj 11, koja ne sme osetno da se isteţe za vreme bacanja.
Ţica je savijena u petlju na jednom ili oba kraja kao sredstvo za pričvršćivanje.
Drška je oblika ili jedne ili dvostruke petlje, čvrsta i bez zglobnih veza bilo koje vrste.
Ona ne sme osetno da se isteţe za vreme bacanja. Drška je pričvršćena uz ţicu na takav način
da ne moţe da se okreće u mestu sastava sa ţicom i tako poveća ukupnu duţinu kladiva.
Kladivo mora da odgovara sledećim specifikacijama:

Bacalište je od šljake, trave ili od drugog pogodnog materijala na kome sprava moţe da
ostavi otisak.

Bacalište se obeleţava sa dve bele linije širine 5 cm pod uglom od 40° koje ako se
produţe, prolaze kroz centar kruga.
Sva bacanja kladiva se izvode iz ograĎenog prostora ili zaštitne mreţe da bi se obezbedila
bezbednost gledalaca, zvaničnih lica i takmičara. Zaštitna mreţa koja je opisana u ovom
članu predviĎena je za korišćenje na velikim stadionima gde se gledaoci nalaze duţ celog
spoljnjeg dela borilišta i gde se i druge discipline odvijaju na terenu. U ostalim slučajevima a
naročito na terenima za trening moţe se koristiti mnogo jednostavnija konstrukcija.

Zaštitna mreţa treba da je projektovana, proizvedena i odrţavana tako da je u stanju da

zaustavi glavu kladiva od 7.260 kg pri brzina do 32 m/sec.
Mreţa treba da je oblika latiničnog slova U u projekciji gledanoj odozgo i sastoji se od
minimum sedam panela mreţe, a svaka je široka 2.74 m kao što je dato u dijagramu. Širina
otvora mreţe treba da bude 6 m i nalazi se na 4.2 m ispred centra kruga za bacanje. Visina
panela mreţe mora da iznosi najmanje 7 m.
Na prednjem delu zaštitne mreţe treba da se obezbede dva pokretna panela mreţe širine 2
m od kojih se samo jedan koristi za odreĎeno bacanje. Najmanja visina panela mora da bude
9 m.

Ašanin Petar 6580/2012 21

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

6. Zakljuĉak

Savremeni bacač kladiva je u pravom smislu atleta koja treba da poseduje veliku brzinsku
snagu (snagu i brzinu), visok stepen koordinacije kretanja, odličnu ravnoteţu i odličnu
orjentaciju za vreme izvoĎenja brzih okreta i ekonomičnost naprezanja mišića.

Uspeh u bacanju kladiva se ne moţe zamisliti bez višegodišnjeg sistematskog i planskog

rada.

Osnova ovog procesa treba da bude:

- sticanje svestrane telesne pripreme koja je uslov za napredovanje i postizanje boljih

sportskih rezultata,
- usvajanje racionalne tehnike i njeno usavršavanje,
- razvoj motoričkih sposobnosti (snage, brzine, koordinacije, ravnoteţe) i voljnih
sposobnosti (upornosti i istrajnosti).

Ašanin Petar 6580/2012 22

 Nastanak i razvoj bacanja kladiva Atletika

LITERATURA

[1] Kurelić N., Petrović D.,:Repetitorij iz atletike; Predavanja; Fakultet za fizičku kulturu;
Univerzitet u Beogradu; Beograd. 1969.
[2] Marinković M. A.,:Atletika za najmlaĎe; Fakultet za fizičku kulturu; Univerzitet u
Beogradu; Beograd. 1977.
[3] Stefanović Đ., Bošnjak G., :Atletika- Filozofsko-naučne osnove i primena u praksi;
Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta; Univerzitet u Banja Luci; Banja Luka; 2011.
[4] Stefanović Đ., Stefanović R., :Teorija i metodika atletike; Samostalno izdanje autora;
Beograd; 2002.
[5] Stefanović R., :Atletika; Fakultet za sport i fizičko vaspitanje; Univerzitet u Prištini;
Leposavić; 2012.

Ašanin Petar 6580/2012 23