Zoranu s ljubavlju 365 dana u godini

Zorica
1.
O ugroženom dobročinstvu

Pre izvesnog vremena, moja žena je u Ipanemi pomogla nekom

švajcarskom turisti koji joj se požalio da je pokraden. S vrlo
jakim naglaskom i na lošem portugalskom, rekao joj je da je
ostao bez pasoša, novca i mesta da prenoći.
Moja žena mu je platila ručak, dala mu dovoljno novca da može
negde da prenoći dok ne stupi u kontakt sa svojom
ambasadom i otišla svojim poslom. Nekoliko nedelja kasnije,
jedne lokalne novine objavile su vest da je taj „švajcarski
turista“ samo još jedan maštovit mangup koji se pravio daje stranac
i iskorišćavao dobru nameru ljudi koji vole Rio i žele da ublaže
negativnu sliku - opravdanu ili neopravdanu - koja je postala
razglednica našeg grada.
Kada je pročitala vest, moja žena je imala samo jedan komentar:
„Zbog ovoga sigurno neću prestati da pomaţem ljudima.“
Taj njen komentar me je podsetio na priču o mudracu koji je jednog
popodneva stigao u grad zvani Akbar. Ljudi se nisu mnogo osvrtali
na njegovo prisustvo, a njegovo učenje nije uspelo da zainteresuje
žitelje grada. Nakon izvesnog vremena postao je predmet
podsmeha i šala lokalnog stanovništva.
Jednog dana, dok je šetao glavnom ulicom Akbara, grupa
muškaraca i žena počela je da ga vređa. Umesto da se pravi kao da
ih ne primećuje, mudrac je otišao do njih i blagoslovio ih.
Jedan od ljudi reče:
- Da li je on, povrh svega, i gluv? Mi mu govorimo užasne stvari, a
on nam odgovara lepim rečima!
- Svako od nas može da ponudi samo ono što ima - bio je mudračev
odgovor.
Budi kao reka -Paulo Koeljo
2.