пРЕТЕжНо ВЕдРА СТРАНА СВИјЕТА јоЛЕ пЛЕМЕНИТИ пуж

NI KOm
У нашој продавници, кад дођемо свима, добила је шуп-карту?
да пазаримо, ми, жене, брзо се ис- - Зашто?
причамо и побјегнемо кући. - Зато што је нису могли наћи на

- Гледам Мама Дуду - (прича по-
некад почне још док чекамо ред) - и
нешто мислим...
- О чему то ти јутрос мислиш? -
прикључи ми се једна комшиница са
четвртог спрата
- Деведесет друге остала без
куће...
- Или деведесет треће?
- Није важно. Онда, на самом
крају, деведесет четврте, остала без
мужа.
- Јес, сама са троје дјеце.
- Сара, Марија и Славко?
мама дуда
- Или Славиша?
- Није него Славко, знам Мама
Дудин случај одлично.
- Добро, и шта хоћеш да ми ка-
жеш?
- Немам појма, само ми онако
пада на памет, шта је све прошла...
Не говоримо гласно. Као ови нови
никаквом списку.
(У причи паузирамо само док
плаћамо. Нова радница раскокода-
кала се за пултом а не знамо воли
ли “уштинут”?!)
Чим изађемо пред врата, мало
смо комотније. И брже долазимо до
ријечи, иако, како већ знате, питања,
чак и кад је о Мама Дуди ријеч, има
много. Сад наводим оно које ме баш
бацило у размишљање...
- Размисли, па ми реци, лудо ме
интересује; јеси ли икад Мама Дуду
видјела на банкомату?
- Не требам мислит, нисам.
- А јеси ли је икад видјела у бан-
ци?
- Нисам ни у банци!
- А на кафи “Под платанима”?
- Нема трика, нисам.
Резиме смо направиле још тише,
у стубишту...
NI [TA
сРЕЋА у НЕсРЕЋИ
- На мојој ТВ нема ни Ђоковића,
ни фудбалске репрезентације
Србије, нема ни Црне Горе...
- Тачно, али зато...
- Шта зато?
- Можеш се сит нагледат фуд-
балских мајсторија из Запре-
шића, Лучана и Сурдулице!
оЈХАшИ
- Добро, шалу на страну, мо-
рало би се знат ко је Новака за-
бранио на ТВ!?
- Они који, док гледају тенис,
вичу: “Ој-ха!”.
доТлЕ То ИдЕ
- Кад ћеш доћ да ми пробаш
вино!
- Не знам, док се не консултујем
с неким из Брисела!
жАлбА НА ТЕМу НоЋНог
жИВоТА И сМРТИ
- Жали ми се неки дан један
“горњаш” који је купио стан у
Требињу...
- На што?
- Каже, у Требињу свега има,
али, ипак, фали му једна ка-
фана која ради цијелу ноћ и у
којој ти нико не гарантује да
ћеш из ње ујутру извућ живу
главу!

дЕжуРНА ТРЕБИЊСкА ЛудА

фудбалери, некад ставимо руку на
уста, не ваља да се све чује. А и при-
ча иде брже кад се шапће...
- Док је била у Мостару, знаш гдје
је Мама Дуда радила?
- Сад види што ти све ово при-
чам. За Мамом Дудом остаје: Сара -
фармацеут, Марија - професорица
СпЕцИјАЛНо зА “ГЛАС ТРЕБИЊА”
Термо-пећ ми покварена а дрва
енглеског, и Славко - електроинжи-
њер.

немам. у кући, распали се и задими

- Не. - Ја их одавно нисам

само моја жена кад јој покажем

- У "Соколу". А кад је дошла видјела?
у Требиње, пред Школским - Ниси ни могла. Сара се

центром је продавала пригани-
це...
- Није само пред Школским
центром! - ми се одлично допу-
њавамо и максимално смо крат-
ке.
- Знам, продавала је сендви-
че и крофне испод Треће основ-
не!
- Тачно, моја би се дјеца,
само због Дудиних сендвича, кући
златни зуб!
удала, живи у Суботици, ради
за неку њемачку фирму. Ма-
рија е у Београду, запослила
се у некаквом институту за
језик, просјек јој је био десет-
нула-нула, а Славко је већ
двије године у Копенхагену, - Само се сјетиш цигара:
тамо ће докторирати, неки дан Дрина, Драва, Морава.
послао је мајци позив, жени се дРИНА, дРАВА, МоРАВА Уђе Мујо и професор га пита:
у јануару, "будућа" му је нека - Шта си учио?
Мостарка, Мама Дуда каже да јој је Полагали Мујо и Хасо геогра- - Паа… понављао сам ријеке

враћала преко Каменог моста...
- А моји би, ујутру, кући само по-
пили чај и онда правац код Дуде...
- Једно вријеме, у згради преко
пута мела је стубиште које је онда
имало само три станара, можеш
мислит колико је зарађивала...
И док пунимо кесе, ми причамо. У
најкраћим цртама, јер смо вазда у
трци. Деси се и да најважније пре-
скочимо...
- Чула сам, причала ми је једна
из Чапљине, Мама Дуда никад није
била члан ни једне партије?
- Није. Мада су јој, због мужа, сви
нешто нудили, хтјели су је ставити на
листу?
- То нисам знала.
- Нисам ни ја донедавно. Али,
свим тим који су око ње облијетали,
она се лијепо захвалила и казала да
ХуМоРЕСкЕ
bULLS
отац радио с њом у “Соколу”... фију у Титово доба, Хасо по- Југославије.
Завршиле смо пред мојим врати- ложио и на вратима га пита - Добро, па хајде наброј их.
ма. Опет, на сву прешу.
ХуМоР
Мујо: - Дрина, Драва, Морава.
- Пази, Мама Дуда данас нема - Шта те болан пит’о? - Добро, одлично, а хајде
пензије, али да је живјела прије три-
сто година...
- Ријеке Југославије. сада наброј још неку, али
- О њој би неко написао књигу? - Па које су, ја не знам ни страну?
- Ма неее. једну? - Кент, Винстон, Марллборо!
- Него шта?
- Бацили би је у воду!
- Зашто у воду?
- Ако потоне, није вјештица, а ако
остане на површини - јес! SLOBODNA MISAO
U HERCEGOVINI
Проговориле смо још коју о томе
како су се некад препознавале вјеш-
тице, а онда зашарале по оном (прилози највећег господина међу требињским
најважнијем...
џукелама - пса жућка званог декарт)
- Ти рече да се у нашој продавни-
ци све о сваком зна!?
- Зна, и о свима можеш чути све, Неки моји који редовно њушкају по
“Гласу” кажу да се понашам ко стари
само о себи не можеш ништа. А мог-

би радо и на листу и на све остало, ло би и то, да се врате мушки, одно-

али нема времена, нема ни једне
једине слободне секундице. Није
сно...
- Шта? пас. Наводно, све видим и све чујем
ишла ни на изборе јер би недељом - Да газда изнесе гајбе и опет по- - а не лаје ми се?!
радила по кућама. чне продават пиву пензионерима
- И ја сам нешто тако чула. На- што около шетају као здухе. Али,
водно, никад се ником није обратила боље шутит.
за помоћ. У оно вријеме кад су ху- - Зашто? ГАШо & РАШо
манитарне организације дијелиле - Није добро да се баш све чује,
брашно, сапун и макароне, њу су макар и Мама Дуда била у питању!
Ћећо ИНоВАТИВНосТ
и Бећо - Гашо, ево ме у Београду,
прескакали. Једном, кад се јавила Ј.П.П

web copy - paste

неким странцима, који су дијелили
шта има ново доле?
Ко жЕлИ дА усПИЈЕш? - Почеле кише, Рашо!
ИМЕњАКИњЕ - Е кад су кише у новембру
Твој механичар би да имаш
НЕ ПИТАЈ МЕ судар. Твој адвокат жели да се - Како кажеш, Бећо, да новост, онда би се ђе год
оћеш заклео да сте ви у
разведеш. Твој
Сретну се двије Мостарке, па зубар би да ти ти се зове унука?
Требињу, отко сам ја отишо
каже једна другој: избију зубе. Твој - Теа! на контролу, постали инова-
– Шта је бона, што ме не питаш љекар би да се
шта има… - Имам и ја једну кући тивнији од Галилеја, Њутна,
коју зовемо “те-а” - чим
разболиш.
– Па шта има? Једино порез- Кеплера и Коперника - ђу-
– Ма шути бона, не питај ме… ници и лопови захлади! туре!
желе да успијеш.

Новембар 2018. . ГЛАС ТРЕБИЊА - број 1098. СТРАНА 23