Tablice integrala

i diferencijalnih jednadžbi
 Tablica integrala

1. Potencije

x n 1 1
 x dx 
n

n 1
c  x dx  ln x  c

2. Trigonometrijske funkcije

1
 sin xdx   cos x  c  sin axdx   a cos ax  c
 cos xdx  sin x  c 1
 cos axdx  a sin ax  c
 tgxdx   ln cos x  c x 1
 sin xdx 
 sin 2 x  c
2

 ctgxdx  ln sin x  c 2 4
1 x 1
 sin  cos xdx  2  4 sin 2 x  c
2
2
dx  ctgx  c
x
1 1
 cos 2
x
dx  tgx  c
 sin x cos xdx   4 cos 2 x  c

sin n 1 ax  cos ax n  1
 sin axdx     sin n  2 dx
n

na n
n 1
cos ax  sin ax n  1
 cos axdx  
n 
cos n  2 dx
n

na
1 1
 sin axdx 
x sin 2ax  c
2

2 4a
1 1
 cos axdx  2 x  4a sin 2ax  c
2

1 1 cos ax n2 dx
 sin n
ax
dx   
a  n  1 sin n 1
 
ax n  1 sin n  2 ax

1 1 sin ax n2 dx
 cos n
ax
dx   n 1
 
a  n  1 cos ax n  1 cos n  2 ax

 sin
m
x cos n xdx m, n Є N

1. m-neparan = supstitucija cosx = t

 2. n-neparan = supstitucija sinx = t
1  cos 2 x
sin 2 x 
2
3. m,n-parni = supstitucija
1  cos 2 x
cos 2 x 
2

1 1
 sin n
x
dx supstitucija sin x 
t
t n 1
svodi se na integral  t2 1
1 1
 cos n
x
dx supstitucija cos x 
t

1
 cos x cos xdx    cos      cos    dx
2
1
 sin x sin xdx    cos     cos    dx
2
1
 cos x sin xdx    sin       sin      dx
2

Euler-ova formula

e xi  e  xi e xi  e  xi
e xi  cos x  i  sin x ; sin x  ; cos x 
2i 2

3. Racionalne funkcije
 1  a 
1
 ax 2
b
dx 
a b
arctg   x   c
 b 
1 1 ax
 a 2  x 2 dx  2a ln a  x  c
1 1 xa
x a
2 2
dx  ln
2a x  a
c

1 1
 ax  b dx  a ln ax  b  c
2a
 b1  b1
a1 x  b1 a1 2ax  b a a1
 ax 2  bx  c dx  2a  ax 2  bx  c dx  2a  ax 2  bx  c dx
1

x 1 b 2  4ac b 2  4ac   2ax  b 

 ax 2
 bx  c
dx 
2a
ln ax 2  bx  c 
2a b 2  4ac
 ln
  b 2  4ac   2ax  b 
c

4. Iracionalne funkcije

1 1  b 
 dx  arcsin  x   c
a 2  bx 2 b  a 


1
x a2 2
dx  ln x   
x2  a2  c

1
  x  n
dx supstitucija  x   1
 ax  bx  c
2
t

Ostrogradski:

Pn  x  1
 dx  Qn 1  x   ax 2  bx  c    dx
ax 2  bx  c ax 2  bx  c

a>0 ,
1
a
 
ln 2  a  ax 2  bx  c  2ax  b  c

1
 ax  bx  c
2
dx 
 1  2ax  b 
a<0 ,  arcsin c

a  b  4ac 
2

5. Binomni integral

 x   a  bx 
m n p
dx m, n, p Є Q

1. p - cijeli broj
m 1
2.
n

- cijeli broj , supstitucija a  bx n  t s 
m 1
3.
n

 p - cijeli broj , supstitucija ax  n  b  t s 
s- nazivnik razlomka « p »

6. Eksponencijalne i logaritamske funkcije

e
x
dx  e x  c  ln xdx  x  ln x  x  c
 ln xdx   x  ln x   n  I
n n
1 ax  b
 e dx 
ax  b
e c n 1

a
ax
 a dx  c
x

ln a

7. Hiperbolne funkcije

 shxdx  chx  c 1
 ch 2
x
dx  thx  c
 chxdx  shx  c
1
 thxdx  ln chx  c  sh 2
x
dx  cthx  c
 cthxdx  ln sh  c
 8. Površine, volumeni i rektifikacija
b d
Px   f  x  dx Py   f  y  dy
c
a
b d

Px    gornja  donja  dx V y     f  y   dy
2

a c
b
Px  2  f  x   1   f  x   dx
2
b
a s   x 2  y 2 dx u parametarskom obliku
b a
V x     f  x   dx
2

a
b
s   1   y  dx
2

Diferencijalne jednadžbe

1. Linearna diferencijalna jednadžba

y  f  x  y  g x opći oblik

y e 
 f  x  dx  e f  x  dx
 g  x  dx  c 

 


2. Bernoulli-eva diferencijalna jednadžba

y  f  x  y  g  x  y n opći oblik

1
supstitucija z  y n 1
 1
z  f  x  z  g x svodi se na linearnu
1 n

3. Egzaktna diferencijalna jednadžba

P  x, y  dx  Q x, y  dy  0 opći oblik

P Q
 uvijet
y x

u u
du  dx  dy totalni diferencijal
x y

  
 Pdx   Q  y  Pdx  dy  c konačno rješenje

4. Homogena diferencijalna jednadžba

y   f  x, y  opći oblik

 y
f  x, y      uvijet
x

supstitucija:
y
z
x
y  xz
y  z  x  z

svodi se na separaciju varijabli

5. Langrange-ova diferencijalna jednadžba

y  x    y   f  y  opći oblik
y  p
d
y  x   p  f  p
dx
dp
y     p   x    p   f  p 
dx

6. Linearne dif. jed. sa konstantnim koeficijentima

a n y  n   a n 1 y  n 1    a 2 y   a1 y   a0 y  f  x  opći oblik

y  yh  y p opće rješenje

6.1. Homogeni dio y h (karakteristična jednadžba ak  bk  c  0 )

2

1. Ako su korijeni karakteristične jednadžbe realni i različiti

k1, 2  R , k1  k 2 , y h  C1  e 1  C 2  e 2
kx k x

2. Ako su korijeni karakteristične jednadžbe realni i jednaki

k1, 2  R , k1  k 2 , y h  C1  e k1x  C 2  x  e k2 x
3. Ako su korijeni karakteristične jednadžbe konjugovano-kompleksni
k1, 2      i , y h  e   x  C1 cos x  C 2 sin  x 

6.2. Partikularni dio y p

1. f  x   Pn  x  polinom n-tog stupnja od x

1.1. homogeni dio sadrži sve članove yp  A za polinom nultog stipnja

y p  Ax  B za polinom 1. st.
y p  Ax 2  Bx  C za polinom 2. st.

1.2. homogeni dio ne sadrži poslednji član
y p  Ax
y p  Ax 2  Bx
y p  Ax 3  Bx 2  Cx
 2. f  x   a  e b x

b x
2.1. ako b nije korijen karak. jed. b  k1  k 2 y p  A  e
b x
2.2. ako je b korijen karak. jed. b  k1  b  k 2 y p  A  x  e
2.3. ako je b dvostruki korijen karak. jed. b  k1  k 2 y p  A  x 2  e b x

3. f  x   sin bx

3.1. ako b nije korijen k1, 2      i y p  A sin bx  B cos bx

3.2. ako je b jednostruki korijen y p  x   A sin bx  B cos bx 

4. f  x   a  Pn  x   e b x

4.1. ako je m broj koji pokazuje višestrukost npr. b  k1  k 2 , m=0

b  k1  b  k 2 , m=1
b  k1  k 2 , m=2
y p  a  x m  Q  x   e b x

Q(x) je polinom istog stupnja kao i P(x)

5. f  x   a  Pn  x   sin bx m-višestrukost k1, 2      i

y p  Q x   x m  M cos bx  N sin bx 

y p  x m   Ax  B  cos bx   Cx  D  sin bx 

Q(x) je polinom istog stupnja kao i P(x)