Danas bi krenula sa lekovima koji se koristi u terapiji poremecaja raspolozenja.

Poremecaji raspolozenja su dva entiteta, odnosno dve povezane da kazemo

bolesti ili dijagnoze koje se postavljaju.
Naravno kada budete slusali psihijatriju vise cete cuti o daljnim podelama, ja cu
vam dati samo ono osnovno i eventualno malo ispred, gradivo koje se normalno
ranije poklapalo - psihijatrija i farmakologija se uce istovremeno da se lakse prati.

Depresija kao entitet i kao dijagnoza predstavlja jedan poremecaj raspolozenja i

emocija, odnosno tzv. ? poremecaj - to je posebna grupa dijagnoza i tamo cete ih
sve karakterise.
U svakom slucaju, depresija moze da bude izrazena razlicitim intezitetom, tako da
postoje tezi i laksi oblici, a u osnovu imamo taj emocionalni, tj. psiholoski deo, a sa
druge strane imamo somatske tj. fizicke simptome.
Naime, ono sto isticem svima i samo za pocetak da razumete - depresija je bolest
za ciju dijagnozu i prepoznavanje je zaduzen lekar odgovarajuce specijalnosti,
dakle depresiju nece prepoznati sam pacijent i onaj koji je depresivan je ustvari
samo neraspolozen trenutnom situacijom ili necim.
Depresivni pacijent ne prepoznaje tegobe od te bolesti, on se oseca potisteno,
povuceno, vidi bezrazloznost u svemu, sklon je suicidu, cak postoje pokusaji
suicida i to je glavni, patognomonicni znak za postavljanje dijagnoze depresije, jer
zaista predstavlja nesto sto je karakteristicno za tu bolest.
A osecanje neraspolozenosti - ustvari depresivan sam je samo neraspolozenje - hir
ili slicno.

Depresija je cesto maskirana upotrebom psihoaktivnih supstanci, tzv.

zloupotrebom supstanci - spontano - potsvesno sto bi rekli, te osobe imaju
potrebu da pomognu sebi, ne prepoznajuci taj problem kao problem, nekim
sredstvima koja poboljsavaju raspolozenje i zbog toga cesto iza bolesti zavisnosti
se krije neki depresivni poremecaj - dakle oni koji pocinju da cesce koriste alkohol,
da koriste psihoaktivne supstance, odnosno stimulatore CNSa ne bi li popravili
raspolozenje.
Sto se tice fizickih simptoma - poremecaj libida, gubitak seksualne funkcije,
smanjenje zainteresovanosti, poremecaj apetita ili preterano debljanje, poremecaj
spavanja, nesanica ili preterano spavanje i smanjeno kretanje, koje je opet
udruzeno sa tim i moze da dovodi do povecanja telesne tezine(ona kaze mase),
tako da imamo i te neke fizicke simptome, a u osnovi se ispituje to dusevno stanje.
Depresija moze da postoji kao izolovani entitet i tada govorimo o unipolarnoj
depresiji, jer u principu, postoji tzv. bipolarni poremecaj gde depresija se smenjuje
sa manijom.
Tako da, kao unipolarna - je jedna, odnosno veliki depresivni poremecaj, odnosno
MDD.
Razlozi za pojavu mogu biti nepoznati ili tzv. endogena.
Moze biti cesce u starijem zivotnom dobu - to se nekad zvalo staracka melanholija,
a sad ima neki drugi naziv ili ?? sa poremecajem misli ili afekta, misljenja tj.
Zatim moze da bude reaktivna - na ratove, na bolesti, preseljenja.
Prepoznaje se depresija povezana sa vremenskim uslovima sa smanjenjem dnevne
svetlosti karakteristicna za neke severne krajeve, sve cesce i druge krajeve.
Moze da bude udruzena sa psihoticnom pojavom sto cu vam objasniti.

U svakom slucaju, lekovi izbora kada se radi o unipolarnoj - znaci samo

depresivnom poremecaju, jesu antidepresivi.
Osim tog unipolarnog poremecaja, imamo situaciju kada depresija se smenjuje i u
opstoj dijagnozi je udruzena sa manijom - poremecajem povisenog afekta kod
osoba koje nemaju dovoljan nivo samokontrole, poseduju ideje velicine, znacaja,
poremecaj seksualne funkcije u smislu preteranog nagona itd.
Tako da manicno ponasanje moze da bude povezano sa smenjivanjem sa
depresivnim ponasanjem i tad imamo tzv. bipolarni poremecaj, odnosno dva pola
u tom poremecaju afekta.
I tada se koriste lekovi koji se nazivaju stabilizatori raspolozenja koji treba da
stabilizuju odnosno dovedu takvu osobu izmedju ta dva pola, odnosno na neko
normalno ponasanje.

Monoaminska hipoteza o depresiji

Danas cemo govoriti o terapiji depresije kao unipolarnog poremcaja i za
depresivnu komonentnu bipolarnog poremecaja.
Lekovi se uglavnom baziraju na bioloskom supstratu, odnosno na tzv.
monoaminskoj teoriji bolest, koja je samo jedna od teorija bolesti.
Ali je zgodna zbog famakoterapije jer daje mogucnost primene lekova.
Naime, uoceno je, u eksperimentalnom uslovima, a kasnije i patohistoloski
potvrdjeno, da kod osoba koje imaju unipolarnu depresiju, imamo smanjenje -
(tako se kaze) biogenih amina u CNSu, odnosno ?medijuma? koje su odgovorne za
raspolozenje, u smislu serotonina i noradrenalina.
Prakticno govori o tome da postoji manja kolicina ovih supstanci u sinapsama
pojedinih delova CNSa odgovornim za raspolozenje, limbicki i ostalo.
Naime, primenom lekova koji prazne depoe ovih biogenih amina - kao sto je lek
rezerpin, uocilo se da ti pacijenti koji su primali rezerpin bili cesce depresivni,
danas se rezerpin vise ne koristi, osim eksperimentalno za izazivanje depresije.
Zatim, primena psihoaktivnih supstanci, psihostimulansa tipa amfetamina ili
dizajenerskih droga, takodje dovodi do kasnijeg razvoja depresije, zato sto se
smanjuje kolicina biogenih amina posle njihove upotrebe i inicijalnog
stimulativnog dejstva, sto je takodje podrzalo ovu monoaminsku hipotezu.
I tako se otvorio put ka bioloskom supstratu za terapiju.
Osim serotonina i noradrenalina, kod nekih osoba i manjak dopamina moze da
bude ukljuceno, odnosno lekovi koji povecavaju nivo dopamina mogu da poprave
raspolozenje - to je manji broj pacijenata, uglavnom se radi o tzv.
neurotransmiterima srece - serotoninu i noradrenalinu za ponasanje.

Neurotroficka hipoteza o depresiji

Nerutroficka ili neurotrofna, kako ko vec naziva, je druga hipoteza koja je uzela
maha, gde imamo poremecaj tih drugih cinilaca koji su neuromedijatori, odnosno
modulatori kao i brain derived neurotrophic factor - neurotroficni faktor porekla
mozga, i ostali ti endogeni cinioci koji tu mogu da se nadju - odnosno
neuropeptidi.
Medjutim konkretno lekovima ne delujemo samo na taj sistem, uoceno je da ovi
lekovi koji popravljaju nivo biogenih amina, takodje popravljaju i nivoe ovih
endogenih cinilaca, tako da, time potvrdjuju dobrobit terapije.

Ali u osnovi - monoaminska teorija bolest je ono na cemu baziramo terapiju.

*Ovde je tada slika sinapse pri cemu sam ustvari htela da vam skrenem paznju da
prilikom oslobadjanja neurotransmitera, bilo da je sad serotonin ili noradrenalin,
njegov logicni put posle oslobadjanja u sinapsi jeste dejstvo na postsinapticke
receptore.
Druga stvar na sta oni deluju jesu presinapticki autoinhibitorni ili tzv. regulatorni
receptori - npr. ovi presinapticki alfa2 receptori, oni su odgovorni za ponovno
oslobadjanje, dakle oni regulisu to oslobadjanje inhibitorno.
I drugi supstrat koji je ovde vazan jeste transporter biogenih amina, odnosno to je
onaj transportni protein koji iz sinapticke pukotine vraca u presinapticki deo
neurona i vrsi ponovno preuzimanje i on jeste supstrat za dejstvo ovih lekova.
Prakticno, ovaj presinaptcki smanjuje sekreciju, odnosno otpustanje, a ovaj
transporter skuplja nazad i oni su u principu odgovorni za smanjeno izlucivanje,
odnosno oslobadjanje biogenih amina i na neki nacin su i mete lekova u ovom
slucaju.

Antidepresivi su jos uvek podeljeni starinski, odnosno u 4 osnovne grupe, gde

imamo te hemijske strukture….vidite da su svi oni ciklicni, lipofilni molekuli, da
prolaze hematoencefalnu barijeriju i ispoljavaju dejstvo u CNSu i medju njima
imamo :
1. Selektivne inhibitore preuzimanja serotonina - dakle ti koji su izuzetno selektivni
i deluju na taj transporter koji vraca serotnonin u presinapticki kraj celije
2. Tricklicni antidepresivi - koji su dobili ime prema svom izgledu - tri prstena, oni
su najstariji antidepresivi, izuzetno efikasni, a brojna nezeljena dejstva.

3. Heterociklicni i drugi noviji antidepresivi - koji su se razvili od triciklicnih

- Sve ove druge grupe do sada sve deluju na receptore, odnosno na taj transporter
za preuzimanje, dakle su oni su iskljucivo receptorski.

4. Dok poslednji - inhibitori MAO su lekovi koji deluju na enzim oksidazu i to je

enzim koji je ukljucen u razgradnju biogenih amina i prakticno po tome je
specificna odnosno drugacija grupa.

Danas su ovi lekovi, zbog toga sto postoje slicnosti i razlike u ovom loku od tri,
podeljeni prema dejstvu i selektivnosti svog dejstva, podeljeni u druge grupe i
danasnja podela, prema vodicu u terapiji depresije je zapravo ona koja vise
objasnjava mehanizme dejstva, koja je prakticnija iako je veca, a to je podela na
osnovu njihovih i hemijskih svojstava i mehanizama dejstva.
Ona prethodna je po generacijama, selektivnosti, kako su stizali je napravljena
revizija i sad su logicno svrstani :
Pa prvo su i dalje selektivni, ono najpozeljnije - dakle najpropisivanija grupa, grupa
prvog izbora lekova.
Zatim po mehanizmu ostaju ti inhibitori preuzimanja biogenih amina, ali su
razlicite selektivnosti - to su ona heterociklicna razlicita grupa + trickilicni
antidepresivi, tako da i oni imaju neki nivo selektivnosti, ali prema serotoninu,
noradrenalinu ili samo prema dopaminu ili samo prema noradrenalinu ili
noradrenalin serotonin - serotoninski antagonista - oni imaju odredjeno
antagonisticko dejstvo, ali su u principu selektivni antagonisti (nisam skontao ovo
zadnje sta oce reci).
Uglavnom, zadrzava se selektivnosti, ali samo od serotonina se prelazi na druge
biogene i sledeca grupa su ti triciklicni depresivi oni deluju u osnovi po istom
mehanizmu, ali su izuzetno neselektivni i dolaze na zacelje te grupe.
Dakle, tu su razvrstani, vise se prepoznaju i razvijaju.
Zatim imamo inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina i antagoniste
serotoninskih receptora - narocito odredjenih podtipova receptora - ne insistiramo
na podtipovima - taman posla, samo da znate sta znaci ova ??? skracenica.
Onda postoje - i dalje nesvrstani, koji su ostali u velikoj grupi tetraciklicnih i
monociklicnih - oni nisu mogli da se uklope u nijednu, odnosno imaju neselektivno
dejstvo, zatim fizicki, hemijski - ne pripadaju ni jednoj grupi, a prisutni su, ali i dalje
i oni deluju receptore.
I naravno inhibitore MAO i dalje ostaju kao zasebna grupa - tu nije bilo nikakvog
posebnog razdvoja i takvi se prepoznaju.

Dakle, novija podela je vise prema selektivnosti.

Selektivnost je znacajna po tome sto smanjuje nezeljena dejstva i interakcije i tu je
logicniji sled lekova 1. izbora.
Tako da cete u literaturi, i koliko sam videla iz knjige iz psihijatrije - ove skracenice
prosto treba da poznajete - tako da je ovo usaglaseno sa tom knjigom koja vas
ceka.

Prelazimo na pojedine grupe, one po mnogome i slice, ali imaju naravno i razlike.
Imaju razlicite predstavnike - njih treba da znate, puno ih je, ali bar da prepoznate
u testove one najvaznije i one koji su registrovani i da znate, jer danas sutra, kad
budete otisli na psihijatriju - oni ce samo govoriti o tim imenima, nece se
udubljivati - koliko budu i stigli, izmedju onoga sto tamo treba da naucite.

27:52 - Selektvni inhibitori preuzimanja serotonina

SSRIs
Najpropisivanija, najcesce koriscena grupa antidepresiva, lekovi 1. izbora u terapiji
depresije - blagog do umerenog, pa cak i tezih oblika - pojedini predstavnici.
Nisu prvo otkriveni, ali su da kazem medju njima - zbog svoje selektivnosti -
najpovoljnijeg profila za davanje.
Oni deluju tako sto blokiraju taj transportni protein koji preuzima serotonin iz
sinapticke pukotine, blokirajuci ga - vise serotonina zaostaje i ostaje u sinaptickoj
pukotini i deluje na postsinapticke serotoninske receptore.
I to je osnovni efekat.
Predstavnika ima vise, lice i ne lice, fluoksetn - jeste taj glavni predstavnik.
On ima crni trougao sto znaci da u odredjenoj meri moze da utice na motoriku,
reflekse, odnosno budnost, medjutim dosta dobro se podnosi, ali to treba imati u
vidu kod njegovog obelezavanja.
Fluvoksamin je bio prvo registrovan i prvo otkriven i imao malo vise nezeljenih
dejstva, uglavnom danas ne postoji - kod nas se fluoksetin propisuje.
Zatim imamo paroxetn, ali se pokazao u klinickim studijama da ima vise
nezeljenih dejstava i jedna od glavnih ometajucih nezeljenih dejstva je seksualna
disfunkcija, obzirom da depresija nije samo bolest starije zivotne dobi, nego i
srednje zivotne dobi i sa tog stanovista paroxetin jos uvek nije pozeljan, ali je oblik
koji moze parenteralno da se primeni i kod teskih i kod rezistentnijih oblika
depresije - je recimo lek izbora i pored takvih nezeljenih dejstava, ima jace
sedativne efekte - zato sam ovde stavila kao podsetnik onaj crni trougao sto sam
vam objasnila sta su trigonici.
Zatim sertralin - on je lek koji ima najveci dijapazon mogucnosti prilagodjavanja
doze, znaci da lako se bazdari, odnosno ima lufta za povecanje doza odnosno
prilagodjavanje tretmana i sa tog stanovista se lako podnosi i da se prilagodi.
Citalopram je medju njima najselektivniji, nekada kod visih doza, mogu i drugi
autoreceptori i ostali da budu pod dejstvom ovog leka, medjutim nekako deluje u
odredjenim regionima i pokazao se kao izuzetno delotvoran u smislu da je
potrebna mala kolicina leka za optimalan efekat.
Citalopram su dalje usavrsavali i procistili i escitalopram kao njegova da kazemo -
desnogira varijanta, odnosno izomer, je onaj najpotentniji deo, pa postoji i tako
kao registrovan lek, pri cemu je i najskuplje, jer je tehnologija dobijanja i
najkompleksnija.

Ja mislim da mi imamo i citalopram, sertralin, fluoksetin i paroxetin, e sad -

escitalopram - ne secam se, mozda.
Znaci ovi lekovi su u svim svojim predstavnicima, kod nas dobro zastupljeni i
prisutni u terapiji.
Mehanizam dejstva - deluju na SERT receptor, odnosno taj transporter za ponovno
preuzimanje serotonina.
Oni su, kao sto rekoh, lekovi 1. izbora u terapiji depresije, ako govorimo o depresiji
kao indikaciji, medjutim oni su kod nas i lekovi 1. izbora u hronicnoj terapiji
anksioznosti, odnosno generalizovanog anskioznog poremecaja….. i jel se secate
da sam rekla da benzodijazepini ne treba da se koriste dugo, i ako imamo
anksiozni poremecaj, oni se koriste inicijalno za smanjenje simptoma, odnosno za
inicijalno dejstvo, a kod dugotrajne terapije moraju biti zamenjeni buspironom
koga nemamo, odnosno ovom grupom lekova koju imamo i koja se koristi.
To je taj generalizovani anksiozni poremecaj - GAD.
Takodje se koristi za razlicite druge neuroze kao fobicne poremecaje, panicne
poremecaje…..znaci svuda gde benzodiazepini ne mogu dugo da se koriste, i u
depresiji jelte.

Sto se tice njihovog profila nezeljenih dejstva - smatra se da imaju blaga nezeljena
dejstva i posto su triciklicni antidepresivi (TCA) bili prvo otkriveni i dugo
primenjivani - ovi sada (vjerovatno misli na SSRIs) su se u odnosu na njih pokazali
kao lekovi sa manje nezeljenih dejstava, tako da, moram da napomenem da su u
principu dobro podnosljivi lekovi, ali to ne znaci da nemaju nezeljenih dejstava.
Moze da se javi agitacija, anksioznost i nesanica na pocetku terapije i ako se sami
uvode, a ako se uvode iza benzodiazepina, benzodiazepini to pokrivaju i to se
posle njih ne javlja.
Primenjuju se iskljucivo peroralno, osim paroxetina koji imamo negde kao
parenteralni oblik u slucaju da pacijent ne moze da guta, ali inace su to lekovi koji
se uzimaju peroralno.
Zatim mogu da se jave opstipacija, glavobolja, mucnina, dijareja, ne samo zbog ?
ovog? dejstva, nego i centralnog.
Ovi lekovi se mogu dugo vremena bezbedno primenjivati.

Oni su inhibitori mikrozomalnih enzima, ne jaki, ali jesu inhibitori, tako da treba
voditi racuna da mogu dati interakcije sa lekovima male terapijske sirine.
Inhibitori su i ovog, geneteski varijabilnog (CYP - ona ne kazem cyp ali ja tebi
pisem) 2B6 i onog najcesce zastupljenog 3A4 i ?drugo zastupljenog? 1A2.
Tako da, sa stanovista lekova koji mogu da daju teza nezeljena dejstva, te
interakcije su svakako znacajne i naravno dozno su zavisne, odnosno zavise od
kolicine upotrebljenog leka.
Kao sto sam rekla, primenjuju se peroralno, imaju dobar volumen distribucije,
vezuju se sa proteine plazme, lipofilni su, prolaze barijere, odnosno prolaze u CNS,
zatim prolaze fetoplacentranu barijeru - u principu ne treba da se primenjuju u
trudnoci - a spadaju u kategoriju C - dakle, tamo gde indikacija opravdava njihovu
primenu, daju se.
Metabolizam u jetri zahteva oba procesa i imaju isto onu varijantu kao
benzodiazepini - da daju aktivne metabolite, odnosno predstavljaju lekove koji
imaju veoma dugo vremene eliminacije.
Dugo poluvreme eliminacije je znacajno iz razloga sto antidepresivi, ako nisu
efikasni ili dovoljno efikasni, onda moraju da se ociste iz organizma, odnosno mora
da prodje dovoljno vremena pre nego sto se uvede sledeci (mozda antidepresiv?)
zbog mogucih interakcija.
Tako da, aktivni metaboliti koji dovode do dugog poluvremena eliminacije
zahtevaju i duzi tzv. wash out period - period ciscenja organizma od efekta leka.

I ono sto je karakteristicno za antidepresive, u principu, sve se sem inhibitora

MAO, jeste da imaju dug pocetak dejstva, odnosno potrebne su nedelje da bi se
ustanovilo da li je doza koja je odabrena odgovarajuca, odnosno nedelje da bi se
doza izbazdarila.
Razlog za dugotrajan pocetak dejstva jeste i u regulaciji receptora - onih
inhibitornih autoreceptora, koji moraju da se smanje u svom broju, u svom
dejstvu, da bi se omogucila veca kolicina.

To vazi za triciklicne antidepresive i za ostale.

Dug pocetak dejstva je izmedju ostalog i zbog regulacije receptora.
Zatim, kada se primeni antidepresiv i kada se blokira ovo preuzimanje serotonina,
znacajno su stavljeni triciklicni antidepresivi i noviji i drugi, tada imamo povecano
kolicinu neurotransmitera, sto nam je pozeljno, medjutim povecana kolicina
neurotransmitera ce ostvariti povecanu stimulaciju presinaptickih autoreceptora
odnosno inhibitornih receptora, te ce oni, na neki nacin, kociti pravi efekat tog
leka.
E sad, vremenom, zbog stimulacije receptora, a to znate iz regulacije receptora,
dejstvo stimulatora, odnosno agoniste - dovodi do nishodne regulacije, odnosno
do smanjena broja i osetljivosti receptora, te ce se vremenom da kazemo -
smanjiti broj tih inhibitornih autoreceptora i na taj nacin ce se smanjiti i njihova
endogena inhibicija, odnosno bice postignuta povecana aktivnost leka odnosno
oslobadjanje neurotransmitera.
E to ce biti ono za 4 nedelje, ili 2 do 4 ili 6 nedelja, zavisi ako je odma doza
odgovarajuca, zavisi ako se povecava, odnosno sto mi kazemo bazdari i tada cemo
imati taj long term treament effect, odnosno dugotrajne terapije.

ZNACI : Za dug period - pocetak dejstva leka, a za prestanak - zbog aktivnih

metabolita.

17:35 - 13:35 SEROTONINSKI SINDROM

Kod lekova koji su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina(SSRI) i povecavaju
kolicinu serotonina u CNSu, a donkle i na periferiji, postoji mogucnost, da kazemo i
opasnost od interakcije sa drugim lekovima koji deluju na ovaj sistem, odnosno
koji povecavaju kolicinu serotonina, a narocito drugim antidepresivima, zato se oni
ne kombinuju, npr. sa MAOI - imaju jaku interakciju, dakle takve interakcije mogu
da dovedo du tzv. serotoninskog sindroma.
Serotoninski sindrom bi na neki nacin predstavljao predoziranje ovim lekovima
odnosno prejak efekat i moze se dobiti kod interakcije i treba voditi racuna da se
on izbegne.
On se manifestuje promenom u mentalnom statustu, neuromisicnoj aktivnosti,
odnosno autonomnoj, tj. mi kazemo vegetativnoj nervnoj aktivnosti.
Sto se tice mentalnog statusa, odnosno psihickog statusa, bolesnik moze da ima
konfuziju, agitacije, halucinacije, delirijum….sve nesto kao psihoticne reakcije, jer
serotonin i moze biti povecan kod bolesti kakve su psihoza, shizofrenija…..dakle
bolesnik naginje u svom mentalnom statusu nesto slicno psihoticnoj reakciji.
Sto se tice neuromisicne aktivnosti, moze da se javi i taj tremor - mioklonus -
hiperefleksija, odnosno poremecaj refleksa i tonusa misica.
A sto se tice autonomnih funkcija, moze da se javi i midrijaza, zatim i vazocentralni
poremecaji tipa crvenilo, preznojavanje…..zaboravila sam dijareju, tahikardija….
- Znaci ono sto se prvo vidi kod pacijenta jeste da pocinje da se preznojava, da je
koza crvena, da podrhtava, da ima bolove u stomaku, moze i da povraca, da dobije
dijareju i deluje kao trovanje nekim materijama koje su bogate u serotoninom,
dakle nekako krece od GIT-a i krece od tog…..spoljasnjeg, na neki nacin, - sveta, da
bi se preko misica povezalo sa recimo halucinacijama i sa nekim poremecajima
mentalnog statusa.
To su inicijalni simptomi koji treba da pobude paznju kod onih koji znaju da
pacijenti uzimaju lekove koji deluju na serotoninski sistem - znaci uzimaju
antidepresive u prevodu, da u sustini moze da dodje do takve interkacije, takvog
nezeljenog dejstva, odnosno nesto slicno tom trovanju.
Ono sto je opasno i sto ne zelimo da se desi, to je da se javi poremecaj
temperature kao hipertermija, sa hipertermijom, cesto i grcevima misica, moze da
dodje i do rabdomiolize, a sa njom DIK, sve to utice na bubrege i moze da dovede
do bubrezne insuficijencije.
Dakle, to je dublji stadijum serotoninskog sindroma koji moze da se prevenira
pravovremenim prepoznavanjem onih osnovni simptoma, dakle to crvenilo, bolovi
u stomaku, povracanje, napad tremora, dezorijentacije i sl.
kazemo - tezi stadijum serotoninskog sindroma.
Naravno odmah mora da se uskrate lekovi - jer AHA - imaju dugo poluvreme
izlucivanja i da se primene mere protiv svakog simptoma koji se javio;
Beta blokator na neki nacin stiti srce, tremor, dobra hidracija, eventualno dati
neuroleptike ….govoricemo o njima za konfuzije, halucinacije, odnosno delirijum
dok se pacijent ne smiri.

Budala pita da li se ti simptomu mogu javiti posle naglog prekida uzimanja Zolofta
(Sertalin - SSRI) ?
Ona kaze ne, a ako mislite da li se javlja tolerancija i bolest zavisnosti - PA -
tolerancija odnosno zavisnost na SSRI je krajnje diskutabilna, posto su preporuceni
kao lekovi za dugotrajnu upotrebu i svi lekovi koji se dugotrajno koriste treba
postepeno da se ukidaju.
Drugo sto vam omogucava da ovaj lek ispolji svoje dejstvo je prisustvo aktivnih
metabolita odredjene grupe - na taj nacin je lek sam po sebi jos ima neko
produzeno dejstvo.
Medjutim ako dugo koristila velika doza, moglo bi da dodje do onog rebound
fenomena tipa ko benzodiazepinska zavisnost, pa neki tremor prepoznaje se u tom
smislu, ali vi nemate u tom momentu povecanu kolicinu tog leka ili mogucnost
reakcije nego imate podatak da neko nije uzimao lekove, pa se ne bi serotoninski
sindrom sa tim pomesao

Ali ono isticem za taj serotoninski sindrom, to je to crvenilo…..to je preznojavanje,

neko se cak i cese, povracanje, dijareja, ali se to za ovo pitanje sto smo
prodiskutovali nece javiti.
Za bazdarenje doze se uzima 2,4 ili 6 nedelja, tj. toliko se ceka na ucinak, naravno
kod nekoga to moze i duze da traje, to je sve individualno.
11:15 - Dakle, za serotoninski sindrom, to jedno nd koje moze da se javi u slucaju
da imamo preveliku kolicinu leka ili interakciju i o tome treba razmisljati !

11:00 - INDIKACIJE
Najcesce indikacije SSRI kao najpropisivaniji antidepresiva je depresija i to je taj
veliki depresivni poremecaj odnosno MDD, kao i depresija u okviru bipolarnog
poremecaja - znaci depresivna faza bipolarnog poremecaja.
Zatim se koristi za sve ono sto bi bilo povezano sa anksioznoscu, cesto tu panicni i
opsesivno kompulsivni poremecaji i razlicite fobije.
Dakle, u principu podela vam je depresija i anksiozni poremecaji, a po novom iz
anksioznog se izdvajaju panicni, fobicni, opsesivno kompulsivni - imaju svi razlicite
karakteristike, pa ovi lekovi najpre su pogodni za terapiju tih bolesti, narocito kada
je dugotrajno uzimanje potrebo kada dajemo, kada dajemo benzodiazepine i
pokazali su se kao izuzetno dobrim sa prihvatljivim nezeljenim dejstvom.

I to bi bilo sve za najpropisivaniju grupu lekova antidepresiva.

SNRIs
Selektvni inhibitori preuzimanja noradrenalina/serotonina.
Isto su selektivni, ali za dva neurotransmitera ili slicno i uvek cemo ih uporedjivati
sa prethodnim - sta je bolje ili gore, jer mislim da se tako i pamte.
Dakle, sada se prosiruje dejstvo tih lekova ne samo na serotoninski transporter,
nego i na noradrenalinski i povecava se njihova kolicina u sinaptickoj pukotini.
Sva prica je ista u prilagodjavanju, peroralnom uzimanju itd.
Nekada su se oni zvali antidepresivi novije generacije odnosno dvostrukog dejstva
- jer deluju na dva neurotransmitera, ali u principu cete ih po staroj podeli u knjizi
naci kao novije preparate, jer mislim da jos nisu to osavremenili na ovaj nacin, ali
to ovo je posebna grupa lekova danas - i terapijski i po siframa i sve.
Kod nas prisutni na trzistu su venlafaxil, koji kao fluoksetin ima taj crni krugic,
odnosno da kazemo njegov je pandan - dugog dejstva i duloksetn.
Desvenlafaxin je njegov aktivni metabolit, u nekim zemljama postoji kao preparat,
a milnacipram i levomilnacipran - ja mislim da su se kod nas pojavljivali i postoje u
nasem vodicu, ali jos nisu registrovani - nemojte me uhvatiti za rec, ali definitivno
su to neki predstavnici koji mogu da se nadju na nasem, evropskom trzistu,
odnosno pripadaju ovoj grupi lekova.

Oni u principu deluju - vreme, nacin uzimanja itd. - sve je to slicno dakle, nezeljena
dejstva takodje(kao SSRIs), medjutim u visim dozama nezeljena dejstva pocinju da
lice na onu neselektivnu grupu - triciklicnih antidepresiva, odnosno mogu da daju
hipertenzije, da deluju na kardiovaskularni sistem.
Objasnjenje, ja mislim, lezi u tome sto oni deluju i na noradrenergicki sistem,
centralna noradrenergicka transmisija periferno moze da se prenese i utice na rad
srca i krvni pritisak.
Prema tome, nisu preporucljivi osoba koje su hipertonicari (moguce da tako zove
ove sa hipertenzijom) i tesko to regulisu, jer u normalnim dozama ovo se nece
javiti, ali u visim dozama ako se uzme moze da se javi i tu postoji rizik i to treba
uzeti u obzir.
Takodje su kontraindikovani sa inhibitorima MAO, jer mogu takvom interakcijom
da daju serotoninski sindrom, pa je tako potrebno vreme izmedju jednog leka i
uvodjenjem sledeceg leka.

Indikacije su prakticno iste kao SSRIs.

Vrlo su slicne grupe lekova, pa neki psihijatri se opredeljuju sa fluoksetin, pa ako
on nije efikasan onda se prelazi na venlafaxin.

6:45 - Inhibitori ponovnog preuzimanja dopamina i noradrenalina.

Znaci tamo gde se pretpostavlja da domapinergicka insuficijencija odnosno
nedovoljnost je moguca i po starom su to bili antidepresivi novije generacije, pa se
osvrcem na onu staru podelu koju mozete da nadjete u nasoj knjizi.
Bupropion je lek koji je kod nas registrovan i on ima crni trougao - stupa u snazne
interakcije sa alkoholom i drugim depresorima CNSa, dakle koristi se, i u principu
antidepresivi sem sa onim pocetna kombinacija sa benzodiazepinima se koriste
monokomponente.
On je snazan inhibitor genetski varijabilnog enzima (CYP)2B6, pri cemu je i sam
zavisan od ovog 2B6 enzima, tako da metabolicke interakcije mogu da budu nesto
sto je lose.

Indikacije :
U principu spada u grupu antidepresiva, medjutim mnogo cesce se koristi u
terapiji odvikavanja bolesti zavisnosti kao npr. u terapiji odvikavanja od pusenja, ali
terapijski pripada u grupu antidepresiva, samo sto ta dopaminergicka komponenta
nije cesto ukljucena sa depresijom.

Nezeljena dejstva :
E sad, posto povecava kolicinu dopamina, nezeljene reakcije kod ovog leka mogu
da predstavljaju, odnosno da lice i daju simptome bolesti koje imaju recimo u
etiologiji povecanje dopaminergicke neurotransmisije - kakva je psihoza odnosno
shizofreni poremecaj, odnosno poremecaj misljenja, tako da, nezeljena dejstva
mogu da budu poremecaj raspolozenja - kada se skrene malo ka maniji, ili te
psihoze, pa da se jave paranoja, deluzije, halucinacije, odnosno napadi panike i sl.
Tako da su takva stanja, sklonost takvim stanjima, zloupotreba drugih supstanci -
apsolutna kontraindikacija za istovremenu upotrebu i bupropiona i lek moze da se
koristi samo kao monoterapija u tom slucaju.
Dakle jeste jedan od lekova za odvikavanje od pusenja, uzima se dosta efikasno, ali
se mora biti oprezan - ne sme da se kombinuje i ne sme da se daje osobama koje
sklone ovim poremecajima.
Naravno ne sme da stupa sa inhibitorima MAO, jer metabolizam noradrenalina i
dopamina ce biti blokiran i bice ih jako puno u organizmu, tako da dobicemo
poremecaj dopaminergicke transmisije kao nezeljena dejstva i noradrenergicke -
tahikardiju, povecanje pritiska i sledstvena nezeljena dejstva koja mogu da se jave.
Takodje se ne sme koristi u kombinaciji sa lekom levodopa koji povecava kolicinu
dopamina u CNSu na taj nacin sto enormno povecavate tu kolicinu i jednostavno
,ili amfetamina koji se malo redje koristi, i pojavice se psihoza, zatim okej -
mucnina i povracanje - brzo i nepotrebno, ali ono sto je mnogo gore - javice se
psihoticna reakcija.
Tako da ovaj lek, svi lekovi koji povecavaju kolicinu dopamina u organizmu, mogu
da predju ovu granicu i u odredjenim regijama da daju sliku slicnu bolestima koje
su posledica povecanje aktivnosti dopamina, a to su psihoze, i onda se tu uklapaju
i ovi poremecaji raspolozenja.
Takodje, uoceno je on(bupropion?) snizava konvulzivni prag, tj. povecava sklonost
ka konvulzijama osobama koje su sklone ili kod onih koje napustaju
benzodiazepine ili imaju akutni alkoholni sindrom odnosno dugogodisnji alkoholni
staz i zato se isto nekad savetuje kod osoba koje konzumiraju alkohol kao terapija
odvikavanja pusenja.
Dakle ovi lekovi klasicno spadaju u grupu antidepresiva, ali kao sto vidite najmanje
se koriste kao takvi.
Dakle, to je bupropion koji imamo na trzistu.

2:30
- Jos jedan lek - selektivni - iz klasicne generacije - inhibitor preuzimanja
noradrenalina - Reboksetn, mislim da ga imamo.
U nekim zemljama ga nema iz razloga sto je najslabijeg dejstva, dakle on je za
blage do umerene oblike depresije, a noradrenalinska komponenta je samostalno
najmanje zastupljena (mozda mislio u patofiziologiji depresije), uglavnom je tu
serotnonin vazan i spada u blag antidepresiv, cak po americkim kriterijumima za
registraciju nije se dokazao dovoljno efikasan, tako da je tamo skinut sa trzista u
smislu da mu ne priznaju efikasnost i smatra se da je samo za blage oblike i po
nekim zemljama za deficit paznje i hiperkinetski sindrom, ma da, opet je
diskutabilno koliko je efikasan.
Delujuci na noradrenergicki sistem, tako stvara i grupu nezeljenih dejstava, jako se
dobro se podnosi i ne daje se kod bolesti kardiovaskularnog sistem, takodje se ne
daje kod bipolarnog tamo gde imamo maniju - tako je napisano u listi indikacija i
kontraindikacija na osnovu klinickih studija pa vam samo tako navodim bez daljeg
pojasnjavanja.
Noradrenalin moze da se poveze sa kardiovaskularnim sistemom, znaci teski
kardioloski bolesnici ne bi trebalo da uzimaju nesto sto povecava noradrenalinsku
komponentu.
Znaci on je onako, da kazemo - najblazi, neko bi rekao najmanje efikasan, ali on
takodje postoji na trzistu iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja…