KAKO SE KORISTI ALIMS SAJT :

Medjutim, ako imate pitanje da li je neki lek registrovan, uzmemo tzv. zelenu
knjigu odnosno nacionalni registar, tako da, ako vas interesuje da li je neki lek
registrovan, imate sajt koji se zove ALIMS.
Na ovoj strani gde pise pretrazivanje humanih lekova, imate razlicite kriterijume.
Ono sto obicno ljudi upamte jeste fabricko ime leka koje mozemo ovde da
upisemo.
Vodite racuna da kad je na cirilici da pisite cirilicom, jer nece prepoznati inace ili
da pretrazujete prema generickim lekovima koji su naravno da latinici.

Onda vam izbaci ovako ove fabricke nazive i ulazeci u to dobijate detalje o
registraciji i proizvodjacu.
Ono sto mozete da otvorite, to je ovaj SMPC - to su vas ucili summary product
characteristics i tu cete dobiti kratko predavanje o sastavu i svemu itd.
Tu mozete da dopunite informacije o lekovima koje smo recimo predavali, a niste
zapisali ili vas interesuje vise ili slicno.
Naravno, ima gomila podataka, a vi cete izdvojiti ono sto je vama potrebno.
Dakle, ALIMSov sajt sluzi da dobijete informacije o registrovanim lekovima, dakle
definitivno onim koji su na trzistu i pod kojim imenom se nalaze i time se mozete
kada ucite posluziti odnosno dopuniti.
Dakle, ne mozete reci da ne postoje informacije - dala sam vam nacin da dodjete
do njih.

Predavanje krece na 22:10 :

Tema terapije psihoza odnosno upotrebe antipsihotika :

Dakle, radi se o psihijatrijskim lekovima koji sluze za lecenje tipicnih psihijatrijskih
oboljenja tipa psihoza.
Ako je neko uzeo knjigu iz psihijatrije, imace jako lep odeljak gde ce moci da
procita sta su psihoze, ja nisam pozvana da pricam o tome, mogu samo zbog toga
sto idemo ranije sa gradivom da vam kazem neke opste napomene, ali definicije i
ostalo prepustam njima - oni su za to ipak.
Dakle, psihoze su bolesti kod kojih postoji poremecaj u osnovi - mi kazemo
licnosti, odnosno misljenja, odnosno opazanja, odnosno odgovarajucih somatskih
poremecaja, dakle, ti svi poremecaji u jednom.
Oni su veoma raznorodni i postoje razlicite nijanse u svemu tome, ali se radi o
osobama koje su promenjene licnosti, dakle sasvim su drugaciji, zbog toga sto tok
misli moze biti potpuno drugaciji.
Oni mogu da kazemo duboko uvereni u odredjene pogresne misli - tu spadaju
ideje velicine, liderstva, pronalazastva, mesijanstva …
Dakle, to su vec poremecaji misli koji mozda i cesto nemaju nikakve veze sa
svakodnevicom.
Zatim , mogu da imaju poremecaje misljenja i opazanja u smislu da prepoznaju u
necemu vrlo obicnom nesto neobicno - da im kazaljke sata govore, da im neko
cita misli, da im neko oduzima snagu, tj. ideje su mnogobrojne i nemaju veze sa
onim sto mi mozemo da percipiramo i da razmisljamo.
Mogu da imaju samo poremecaj opazanja u smislu halucinacija, iluzija, deluzija i
ostalog, dakle to su razliciti poremecaji percepcije, moze to sve biti udruzeno.
Moze biti genetski, dakle u odredjenim porodicama se cesce to javlja.
Moze biti steceno - kao posledica nekih bolesti, metabolickih ostecenja CNSa,
pojave tumoru - to su cesce pojave opazanja, odnosno percepcije, zatim kao
posledica dugotrajne upotrebe psihoaktivnih supstanci i njihovih derivata itd.

Dakle, jedan veliki entitet pada pod termin - psihoze i to ce vam vise objasniti.
Mi ovde treba da govorimo o lekovima koji se daju tim bolesnicima i sta oni rade.
Oni u stvari na neki nacin njih umiruju i pokusavaju da suprimiraju te misli,
odnosno te poremecaje i napuste oni njih u potpunosti, ali emotivno pocnu
drugacije da - dakle vise ne slusaju instrukcije te kazaljke i sata, iako je i dalje cuju,
to nije vise vazno - eto to bude efekat lekova.
Dakle, lekovi ne izlecuju, lekovi zalecuju.
Psihoze, u principu, ako nisu reaktivni i kratkotrajni kao poremecaji nastali
intoksikacijom psihoaktivnih supstanci, znaci ako su organske - su neizlecive.
Samo lekovima zalecujemo, u smislu da ta osoba moze sto duze da zivi sto
normalnije, odnosno da je jos funkcionalnija u drustvu.

Lekovi koji se primenjuju se zovu antipsihotici, a po starom neuroleptici - to je

sinonim danas.
Neuroleptici zbog toga sto izazivaju tzv. neurolepticki sindrom, odnosno efekte
koje izazivaju nakon primene su psihomotorno kocenje i afektivna indiferentnost
bez gubitka svesti i intelektualne funkcije.
U prevodu - psihomotorno kocenje znaci da ce se taj neko drasticno smiriti -
blokirati motorno i psihicki ce te ideje da ?umiva?, a afektivna indiferentnost znaci
da se ta osoba nece vise obazirati, odnosno da u njemu nece izazivati onu
pokretacku snagu koja je bila deo svega.
Da vam pojasnim najjasnije sta znaci definicija neuroleptickog sindroma - dakle
upravo to |:
- umirenje motorno
- umirenje psihicko
- umirenje emocionalno
Da bi ta osoba mogla sto vise da funkcionise.
Ovi lekovi ne uticu na gubitak svesti, mogu biti sedativni, ali bolesnici ne gube
svest - vise su omamljeni i naravno da utice na intelektualnu funckiju, jer je
uoceno da kod mnogih pacijenata sa progresijom dolazi do gubitka odredjenih
intelektualnih funkcija.
Po starom su one razlicite bile klasifikovano - to ce vam u psihijatriji prezentovati
novu klasifikaciju koja je povezana sa medjunarodnom klasifikacijom bolesti,
siframa i ostalim, ali tu su :
- Shizofrenija - razlicite vrste, podgrupe i ostalo
- Razlicite - paranoidne, manicne i afektivne psihoze i naravno psihoticnom
reakcijom se smatra i ta - manicna faza bipolarnog afektivnog poremecaja,
odnosno akutne manije, a moze biti i poremecaj misli i ostalo.

U toj bolesti se prepoznaju pozitivni i negativni simptomi.

Pozitivni simptomi su oni upravo koji se uocavaju i koji su prisutni i na osnovu
kojih se postavlja dijagnoza, a negativni simptomi se javljaju kasnije sa
progresijom bolesti, oni su rezistentniji na terapiju i prakticno govore o
nepovoljnijem ishodu, odnosno o nepovoljnijem toku, daljem nekom razvoju
bolesti, dakle za hronicnu fazu bolesti su karakteristicni.
Ovo je bilo uopsteno - mimo farmakologije, da znate o cemu pricamo.

Sto se tice farmakologije i neuroleptika, naime odabir i razvoj lekova se bazira na

novoj terapiji koja se naziva dopaminska terapija, po kojoj, upravo razlog za takve
poremecaje jeste povecanje nivoa dopamina u pojedinim regijama mozga -
uopsteno povecanje dopaminergicke transmisije.
Uoceno je na osnovu toga sto markeri koji povecavaju nivo ili transmisiju
dopamina dovode do slicnih simptoma - halucinogeni, psihostimulansi, opioidne
materije kao apomorfin, nekada se i amfetamin tako koristio….dakle - oni dovode
do tih poremecaja licnosti, ponasanja, ideja, razmisljanja i prakticno je na osnovu
toga je izvedena i ta teorija.
Medjutim, dalja upotreba razlicitih psihostimulansa i sredstava, aktivnih
supstanci, je pokazala, posto oni deluju na druge sisteme, da i oni mogu biti
ukljuceni, pa se tako ukljucuje i serotonin i glutamat i noradrenalin, odnosno
smatra se da njihove povecanje aktivnosti u odredjenim regijama vode do
psihoza.

Zasto je to vazno ?
- Ako je psihoza posledica pojacanje neurotransmisije u nekim pojedinim
regijama, naravno da ce farmakoterapija nastojati da to blokira, odnosno
antagonizuje, pa ce prakticno lekovi - neuroleptici biti blokatori tog sistema.
Dakle, iz teorije proizilazi mehanizam dejstva ovih lekova, a to je da su
antipsihotici prvenstveno - blokatori dopaminergickog sistema, odnosno
dopaminergickih receptora - dominatno D2, ali moze D1 i D4 - dovoljno je da
kazete dopaminski blokatori.
To dejstvo je odgovorno za antipsihoticno dejstvo i brojna, neodvojiva, nezeljena
dejstva.

Zatim, posto su ti lekovi izasli iz iste epruvete kao i triciklicni antidepresivi, imaju i
ostala zajednica nezeljena dejstva.
Dakle :
- Antihistaminsko
- Antimuskarinsko
- Antiadrenergicko i sva ostala dejstva koja imamo
I to su nezeljena dejstva.
Od toga se jedino, kod ovih supstanci (vjerovatno antipsihotika), antihistaminsko
koristi kao dejstvo protiv povracanja, odnosno aniemeticko.
Antipruriginozno se vise ne koristi - to je dejstvo protiv opsteg svraba, jer danas
imamo bolje lokalne terapije i zaista retko se koriste neuroleptici za neki opsti
svrab *(moze biti opsti svrab povezan sa psihozom - to je druga prica).
Dakle, antiemeticko dejstvo je drugo korisno, odnosno indikacija za primenu
neuroleptika.

Postoje novije grupe lekova, koje osim dopaminergickih, blokiraju i serotoninski

sistem i znaci blokatori odredjenih serotoninskih receptora - obicno je to 2A tip ili
taj A tip (mozda misli 5 - HT2A - posto ti to 5- HT vec dodje kao da si reko
serotoninski ), dakle antiserotoninski - i oni su odgovorni za antipsihoticno dejstvo
i nezeljeno dejstvo.
Kao sto vidite - grupa lekova ima, da kazemo - dve mogucnosti antipsihoticnog
dejstva i pet mogucnosti nezeljenog dejstva.
Sta vam to govori ? - da su to lekovi koji su jako teski za unosenje, odnosno da
imaju puno nezeljenih dejstva - da je to terapija sa puno nezeljenih dejstava, zato
je jako teska terapija.
Ako se uzme u obzir da su prave psihoze - znaci ne reaktivne, hronicne neizlecive
bolesti, onda su ovi pacijenti osudjeni na dozivotnu terapiju sa mnogo nezeljenih
dejstava i to je zaista teska terapija i to su teski pacijenti i to cete verovatno videti
na psihijatriji, ovo je uvod.
Dakle, to je mehanizam dejstva.

Kada se primenjuju ?
- Odmah u pocetnoj fazi bolesti da smanje simptome - to je to neurolepticko
dejstvo - da smire, srede, privedu nekom normalnom funkcionisanju, ne lece ! ,
vec umiruju - zalecuju.
Produzavaju period remisije - treba nam da pacijent bude sto duze funkcionalan i
da skrate period akutnih napada - dakle, cak i to moze da se desava - znaci
povremeni relapsi i trebalo bi da krace traju odnosno da se pre zavrsavaju.
Ovi lekovi nemaju znacajnog udela u negativnim simptomima sto govori o tome
da oni ne izlecuju.
Dakle, negativni simptomi progresije bolesti, uprkos terapiji ce se svakako javiti i
onda se i to leci, uvodi se drugi lek, ali u principu nema napustanja terapije, osim
po zivot opasnih nezljenih dejstava, ali tada se dobija egzacerbacija bolesti.
Odabir lekova se zasniva na nezeljenim dejstvima koji je vise od pozeljnih - kod
vecine antipsihoticnih lekovi, ali u principu, nezeljena dejstva su ona koja
odredjuju koliko neko moze da podnese i sta moze da podnese, odnosno sta moze
da mu se da - prevashodno ako je neki lek dobar, ako ne moze da ga podnese
zbog nezeljenih dejstava - onda za njega nije dobar pa gotovo.
Znaci ono sto moze da podnese !
Da se prilagodi individualnim efektima u smislu doziranja i tog efekta, odnosno da
se nekako natitrira i da doze bude prakticno - prilagodjena tom individualnom
slucaju.
I naravno opsti postulat - sto niza da je doza u odnosu na nezeljena dejstva koja ce
se pojaviti, a da imamo zadovoljavajuce terapijski efekt - to je osnova terapije.
 NEZELJENA DEJSTVA :
Kada vec govorimo o nezeljenim dejstvima, odma bih sumirala kao - brojnija,
vaznija, teza, nezgodnija - proizilaze iz onih terapijskih mehanizama, pa po svim
tim mehanizmima koji izazivaju nd - dakle mogu tako i da se klasifikuju.

1. Psihicka ili ta neka koja uticu na budnost, svest nd - bila bi ona poveza sa
antihistaminskim dejstvom, dakle tu imamo nervnu sedaciju, pospanost i
eventualno povecanje libida? - koje moze biti izazvano i antiserotoninskim
dejstvom; dakle deluju sedativno - bar stare generacije mnogo vise.

2. Neuroloska koja ispoljavaju kroz dejstvo na dopaminski sistem - ako se secate

tamo u uvodu - rekli smo da dopamin deluje na raspolozenje, na pokrete, na
endokrinologiju, termoregulaciju, pa blokada dopaminskog sistema sve ce vam to
poremetiti.
Mi ovde hocemo da suprimiramo misli, ali blokada dopaminskog sistema ce imati
efekte i na pokrete i na endogenu funkciju, odnosno u najgorem slucaju -
termoregulaciju.
Dejstvo na one neurone - za pokrete koji vrse koordinaciju i motoriku, izazvace
smanjenje transmisije i pojavu simptoma koji lice na Parkinsonovu bolest, jer u
osnovu ove bolesti, mi imamo smanjenu dopaminergicku transmisiju.
Znaci, mi cemo, prakticno, primenom ovih lekova, napraviti lekovima izazvan
parkinsonizam - nekad se to zvalo i jatrogeni parkinsonizam, a danas se to
naziva ekstrapiramidalna simptomatologija.
Mozda sam dosadna, stalno ponavljam, ali to vam je isto - znaci nekada je
jatrogeni parkinsonizam ili lekovima izazvan, jeste ono sto je danas
ekstrapiramidalna simptomatologija, odnosno tako se naziva, a to lici na
Parkinsonovu bolest, dakle postoji poremecaji pokreta, usporenost,
nesvrsishodnost, moze da se javi afazija, odnosno poremecaj govora,
orofaringealni ?neuromi?neumi? nevoljni ? pokreti - sto narocito otezava rad
stomatologa, otezava gutanje i tardivna diskinezija - kasna diskinezija - kad imamo
definitivno ostecenje neurona i ona se ne popravlja smanjenjem doze i
povlacenjem leka.
Ova nezeljena dejstva - neuroloska, ce se javiti kod svakog leka koji vrsi blokadu
dopaminergickog sistema, manje ili vise izrazenu, ne mogu se da ?rade to? i ona
su prakticno dozno zavisna i neodvojiva.
3. Neurovegetativna - antiholinergicka i antimuskarinska - znaci ona nd koja imaju
i triciklicni antidepresivi.
4. Zatim, drugi sistem na koji deluje dopamin je endokrinologija, pa prakticno
cemo blokadom dopaminergickih neurona imati dejstvo na prolaktin i taj deo
endokrinologije, pa ce se javiti galaktoreja, tj. potencirace se dejstvo - ukinuce se
ono inhibitorno dejstvo.
Kod muskaraca i ginekomastija sa galaktorejom, a kod zena galaktoreja - to ce
dalje uticati na menstraulni ciklus, pa neke zene mogu da imaju amenoreju, dok
muskarci impotenciju, odnosno smanjenje libida.
Dakle kompletne endokrinoloski poremecaj - manje ili vise izrazen, opet od leka
do leka.

5. Zatim poremecaji termoregulacije - opet ono sto dopamin moze da regulise -

moze da se javi hipertermija, retko - kod visokih doza, ali pripada tom sistemu.

6. Triciklicni antidepresivi imaju kardiotoksicno dejstvo - triciklicni odnosno prva

generacija antipsihotika takodje moze da ima negativno dejstvo na EKG u smislu
produzenja QT intervala.
Nije tako toksicnost kao kod TCA, ali nepaznja u doziranju, interakcije sa drugim
lekovima, kardiolosko oboljenje, poremecaj ritma kod pacijenta - ce biti pogorsani
upotrebom ovih lekova, odnosno mogu da se jave nezeljena dejstva.

7. Mozemo takodje imati i neocekivane nezeljene reakcije koje takodje proizilaze

iz dejstava ovih lekova, tzv. idiosikraticke nezeljene reakcije, kao npr. dejstvo na
kosnu srz koje je karakteristicno za novije predstavnike - smanjenje broja krvnih
celija - sto je opasno svakako, ali opasno posebno u vidu trombocita i leukocita, pa
sve do agranulocitoze.
Agranulocitoza vrlo brzo odnosi pacijenta ako se ne prepozna i ako se prepozna. -
da to je rekla
Ovo su pacijenti sa kojima postoji otezana komunikacija, nadzor, dakle oni su u
jakom veliku riziku da dobiju infekcije u tom slucaju i vazne su kontrole, odnosno
ambulantni pristup.
Zatim dejstvo na jetru, kod nekih moze da se javi i zutica, moze i ne mora.
Zatim alergijske reakcije, fotosenzibilizacija narocito, kod nekih moze da bude
prisutna.
8. I najgore nezeljeno dejstvo - maligni neurolepticki sindrom, koji moze da se javi
vrlo iznenada, prilikom mozda kombinacije lekova, dugotrajne upotrebe ili ne
znam iz kojih razloga.
I nazalost, posto je maligni, u visokom procentu je i smrtonosan, a na srecu nije
cest, odnosno vrlo je redak, ali treba biti svestan da pacijenti koji uzimaju
neuroleptike - mogu da razvije maligni neurolepticki sindrom, narocito kao
interakciju sa vise lekova koji deluju na CNS.
Manifestuje se pojavom hipertermije (znaci sad uz onu hipotermiju, moze i hiper)
- izuzetno visoka temperatura povezana sa misicnom rigidnosti - ukocenosti, koja
je visokog stepena i izaziva cak i pojavu rabdomiolize, odnosno CPK enzima u
plazmi, zatim ide sa poremecajem mentalnog statusa u smislu konfuzije, agitacija -
tesko - vise tako konfuzija i to, zatim poremecaj tenzije - bilo hipo ili hipertenzija -
i jedna i druga su stetne, otezano disanje - naravno uz hiperpireksiju imamo i
dehidrataciju sa otezanim disanjem, poremecajem acidobaznog statusa i sl.
Lek ili terapija ovog najgoreg nd je obustavljanje neuroleptika ili simptomatska
terapija - skidanje temperature (???prolen) bikarbonati za acidozu i sta je vec
dalje potrebno - antiaritmici ako se pojavi poremecaj ritma, hidracija, hidracija,
hidracija.
Dakle vazno ga je sto pre prepoznati - da li pocinje temperaturom, da li
promenom mentalnog statusa ili se brzo razvija.
Na srecu je redak, ali morate znati da je to najgore nezeljeno dejstvo.

Moguca su i akutna predoziranja koja lice na predoziranje TCA - iste su potporne

mere u pitanju.