Krugova Zbirka Za 3

Наташа Каделбург в Коста ПаниЙ.
ФИЗИКА
3
3 бирка задатака и тестова
за III разред гимназиуе
Шесто измеьено издание
G c \ - к р у г "
X / ) Б Е О Г Р А Д , 2005.
Аутори: Наташа Каделбург, професор Математичке гимназще у Београду
Коста ПаниН, професор III београдске гимназще
ФИЗИКА 3
Збирка задатака и тестова за III разред гимназще
Шесхо измеаено издаае
Издавач: „Круг", Београд, Устаничка 244г
За издавача: Mapujana МилошевиН
Редензенти: др МиНо МитровиН, професор Физичког факултета у Београду

Наташа ЧалуковиН, професор Математичке гимназще у Београду
Негосава ИвановиН, професор гимназще у Смедеревско] Паланци
Уредник: Живорад ИвановиН
Цртежи: Ива CmojanoeuH
Коректура: аутори
ISBN 86-7136-112-8
CIP - Каталогизацща у публикации

Народна библиотека Србще, Београд
37.016:53(075.3) (076)
К А Д Е Л Б У Р Г , Наташа
Физика 3 : збирка задатака и тестова за
III разред гимназще / Наташа Каделбург,
Коста ПаниЙ ; [цртежи Ива Сто]ановиЙ]. -
6. изд. - Београд : Круг, 2005 (Лапово :
Колор прес). - VI, 213 стр. : граф.
прикази ; 24 cm
Тираж 3000. - Библиографща: стр. 213.
ISBN 86-7136-112-8
1. ПаниЙ, Коста
COBISS.SR-ID 120759308
Тираж: 3000 примерака

Штампа: „Колор прес" - Лапово
Предговор
Ова збирка задатака намеаена je ученицима III разреда с р е д а м школа и пи-

сана je према наставном плану и програму KOJH се npnMeayje од школске 1991/92
године. Матерщал je распоре^ен у jeflanaecT глава:
1. Електромагнетна индукщца
2. Осцилацще
3. Наизменична струна
4. Механички таласи
5. Акустика
6. Електромагнетни таласи
7. Таласна оптика
8. Светлост у разним срединама
9. Геометрщска оптика
10. Оптички инструменти
11. Фотометрща
Задаци су поре!)ани по тематици KojoM се баве и по тежини. Карактери-

стични задади из пojeдиниx области и тежи задаци су комплетно ура^ени, а за
оне оди су им слични дата су крайа упутства или само кpajaи резултати. На
кpajy неких глава, под насловом „Разни задади", налазе се компликованщи при-
мери муи зaxтeвajy више размишл>ааа, повезивааа знака, креативности. Ти
задаци погодни су за додатну наставу и намеаени су бол.им и талентованщим
ученицима. На почетку сваке теме дате су дефинищце и формуле чще je позна-
ваае неопходно за решаваае задатака из те теме. На кpajy каиге дат ^е списак
важнщих физичких величина и одговара]уГшх jeдиницa.
Новина у четвртом издаау Збирке je дванаеста глава у ^ о ] je дато 1пест
тестова. Сваки тест има око 40 питааа на ю у а се одговара допуаавааем ре-
ченице или цртежа, повезивааем пojмoвa, заокруживааем тачног одговора, упо-
ре^ивааем вредности, . . . Тестови треба да послуже за проверу знааа ученика,
али и да допринесу paзвojy аиховог мишл.еаа и способности повезивааа стече-
них знаьа и аихове примене. Наставницима би тестови могли да послуже као мо-
дел за креираае сопствених тестова кс^е би кор'истили за проверу и утвр^иваае
знааа cвojиx ученика.
Дугу^емо захвалност рецензентима збирке др МиЙи МитровиЙу, Негосави
ИвановиЙ и Наташи ЧалуковиЙ на низу корисних сугесица у вези са избором
задатака и начином презентадгце решеаа. Са захвалношйу Йемо примити и све
друге примедбе ю^е би могле водити побол>шаау у евентуалним каснщим изда-
аима збирке.
У Београду, марта 2005. Аутори

Садржа]
Глава I: Е Л Е К Т Р О М А Г Н Е Т Н А ИНДУКЦИЛА
1.1. Фарадезев закон електромагнетне индукцще
1.2. Самоиндукцща и ме^усобна индукцща
1.3. Разни задади
Глава II: О С Ц И Л А Ц Ш Е . . . . г
2.1. Линеарни хармонщски осцилатор
2.2. Слагаае осцилацща
2.3. Математичко и физичко клатно
2.4. Осцилаторно коло
2.5. Пригушене и принудне осцилацще
2.6. Разни задади
Глава III: Н А И З М Е Н И Ч Н А СТРУЛА

3.1. Омов закон за коло наизменичне CTpyje
3.2. Генератори и трансформатори
3.3. Разни задаци
Глава IV: М Е Х А Н И Ч К И Т А Л А С И
4.1. Брзина и енергща таласа
4.2. Ледначина таласа
4.3. О д б щ а а е , преламаае, интерферендща и дифракцща таласа
Глава V: А К У С Т И К А
5.1. Извори звука
5.2. Лачина звука
5.3. Доплеров ефекат
Глава VI: Е Л Е К Т Р О М А Г Н Е Т Н И Т А Л А С И
Глава VII: Т А Л А С Н А О П Т И К А
7.1. Интерференцща светлости
7.2. Дифракцща светлости
I
УШ Садржа]
7.3. Поларизацща светлости 61
7.4. Разни задаци 61
Глава VIII: С В Е Т Л О С Т У Р А З Н И М С Р Е Д И Н А М А 65
Глава IX: Г Е О М Е Т Р Ш С К А ОПТИКА 68

9.1. О д б щ а а е и преламан>е светлости 70
9.2. Сочива 73
9.3. Сложени оптички системи 76
Глава X : О П Т И Ч К И И Н С Т Р У М Е Н Т И 82
10.1. Прости и сложени оптички инструменти и апарати 82
Глава XI: Ф О Т О М Е Т Р Ш А 85
11.1. Фотометри]ске величине и фотометрщски закони 85
Глава XII: Т Е С Т О В И 89
12.1. Електромагнетна индукцща 89
12.2. Осцилацще 94
12.3. Наизменична струна 99
12.4. Механички таласи 104
12.5. Електромагнетни таласи 109
12.6. Геометрщска оптика 114
РЕШЕЕЬА З А Д А Т А К А 121
Глава I — Електромагнетна индукцща 121
Глава II —Осцилацще 133
Глава III — Наизменична стру]а 149
Глава IV —Механички таласи 158
Глава V —Акустика 162
Глава VI — Електромагнетни таласи '. 166
Глава VII — Таласна оптика 168
Глава VIII — Светлост у разним срединама 175
Глава IX — Геометрщска оптика 178
Глава X — Оптички инструменти 196
Глава X I — Фотометрща 199
Глава XII — Тестови 203
Важшце величине и ]единице 210
Литература 213
Глава I
ЕЛЕКТРОМАГНЕТНА ИНДУКЦША
Важнкце формуле
Магнетна индукцща: В = цоцТН (/j, 0 - магнетна п р о п у с т д и в о с т вакуу-

ма, ц т - релативна магнетна нропустл,ивост, Н - ja4rraa магнетног пол>а)
Магнетпни флукс: Ф = В • S — ВS cos а ( 5 - величина површине, а -
угао измену правада вектора В и вектора површине S )
Сопствени магнетпни флукс cmpyjnoz кола: Ф = LI (L - коефидщент
самоиндукцще кола, J - ]ачина c i p y j e у колу)
N2S
Коефицщентп самоиндущще соленоида: L = цо—-— {N - 6poj наво]ака,
S - површина Kojy о б у х в а т а HaBojaK, I - дужина калема)
ДФ .
Фарадеуев закон електромагнегпне индукцще: — (£» ~ индуко-
в а н а Е М С , ДФ - промена магнетног флукса, A t - време за. Koje ce догодила
промена флукса)
Индукована ЕМС у праволиниуском проводнику кoju се креНе у магне-
тпном полу: = Blv sin а (I - дужина проводника у магнетном пол>у,
v - брзина KojoM се крейе проводник, а - угао Kojn 3araanajy вектори В
и v)
Индукована ЕМС самоиндукциуе: = — L-^ (Д/ - промена ]ачине
Ы =
CTpyje у колу, /it - време за KOje се десила та промена, - брзина,

промене CTpyje у колу)
2 Текстови задатака — Глава III
Ако су два калема у ме^усобном ymuv,ajy посредством магнетног по-

ла, ме^усобни магнетни флукс првог кола кроз друго: Ф1/2 = М1\
[ М - м е § у с о б н а индуктивност; l i - ja4HHa c i p y j e кроз прво коло)
ДФ1/2 Д/i
Индукована ЕМС при ме^усобноу индукцщи: = д^- = ~
ДФ1/2
{Si2 - индукована Е М С у другом колу; — ~ ~ брзина промене флукса
магнетног нол>а првог кола кроз друго; - — — брзина промене ja4HHe CTpyje
кроз прво коло)
Количина наелектрисатьа Koja протиче
кроз проводку контуру због
ДФ
електромагнетне индукцще: Дq =
— ( Д Ф - промена магнетног
R
флукса у контури, R - активни отпор контуре)
1.1. Фар аде] ев закон електромагнетне

индукцкце
1. У неком CTpyjHOM колу се и н д у с е Е М С 24 V . Колика je брзина промене
магнетног флукса?
2. Кружни рам полупречника 0,4 т налази се у хомогеном магнетном польу.

Линще магнетног пол>а су нормалне на раван прстена а магнетна индукщца пол>а
равномерно опадне о д 100 р Т до нуле за 4 ^ s . Нацртати дщаграм индуковане
Е М С у раму.
3. На графику je приказана зависност магнетног флукса о д времена. Нацртати

одговара]уЙи график индуковане електромоторне силе.
10
1.1. Фараде^ев закон електромагнетне индукцрце
Тр Проводник у облику квадрата, чща ]е страница 20 с т , поставл>ен ]е нормал-

но на линще сила хомогеног магнетног пол,а магнетне индукцще 0,1 Т . Колика
Ье бити индукована Е М С у проводнику ако ]ачина магнетног польа опадне рав-
номерно за 50% у току времена Д ^ = 10 шб, а у току наредних Д^2 = 5 т э
за 100%? Нацртати одговара]уЙи график зависности магнетне индукцще и
индуковане Е М С од времена.
5. У колу се и н д у с е стална Е М С од 15 V услед промене магнетног флукса.

а) Да ли ова промена флукса равномерна?
б) Колика ]е брзина промене магнетног флукса?
6. За м у е време магнетни флукс кроз неки проводник треба равномерно да

нарасте од 0,1 \¥Ь до 5 '\¥Ь да би се у н>ему индуковала стална Е М С од 24,5 V ?
7. При кретаьу праволинщског проводника у хомогеном магнетном пол>у ин-

дукцще 1 Т , у ь е м у се индуку]е електромоторна сила од 1 0 т У . Ако ]е дужина
проводника 0,5 т , коликом се брзином он крейе? Вектори индукцще, брзине и
проводник су ме^усобно нормални.
8. Антена космичког брода има дужину 5 0 с т . Он се крейе нормално на

линще сила магнетног пол>а индукцще 20 ц Т при чему се у антени и н д у с е
ЕМС од 80 т У . Колика ]е брзина космичког брода?
9. Проводник дужине 0,5 т крейе се брзином 10 гл/б нормално на линще

индукцще хомогеног магнетног пол>а. Колика je магнетна индукщца пол>а ако
на кра]евима н а с т о е разлика потенцщала 0,02 V ?
10. Колика би била иидукована електромоторна сила у проводнику дужине 1 т

ако би се он кретао брзином интензитета Ю т / э чщи правац заклапа угао 30°
са хоризонталном равни? Вертикална компонента индукцще Земл>иног магнетног
пол,а ]е 20 д Т .
11. а) Распон крила авиона je 35 т . Авион се подиже брзином 7 2 0 к т / Ь . Какав

положа] треба да има авион да би се у крилима индуковала Е М С од 121 т У ?
Вертикална компонента индукцще магнетног пол>а Земл,е 20р,Т .
б) Какав пoлoжaj треба да заузме авион ако лети у хоризонталном правцу и при
томе се индуку]е електромоторна сила (у крилима) исте ]ачине?
12. У хомогеном магнетном пол. у индукцще 0 , 0 2 Т нормално на линще сила

поставлен ]е проводник дужине 0,5 т . Какав правац треба да има вектор брзине
померааа проводника ако }е вен интензитет 0,2 т / э , а индуковани напон на
кра]евима проводника 1 , 7 т У ?
13. Cтpyjнo коло се састо]и од 100 наво]ака танке жиде, полупречника н а в о з а

10 с т . Раван ових навоза ]е нормална на линще сила хомогеног магнетног пол.а
]ачине 100 А / т . Наво]и се налазе у ваздуху. За ко]е време ]ачина пол>а треба
равномерно да опадне на нулту вредност да би индукована Е М С у наво.щма била
120 V ?
14. Завсцница се c a c i o j n од 10 HaBojaKa површине 4 c m 2 . Она се унесе у хомо-

гено магнетно пол.е jannHe 4 k A / m , чще су линиj e паралелне са о с о м 3aBojmme.
Колики Re се напон индуковати у заво^ници ако je у н о ш е а е у пол,е Tpajano 10 m s ?
15. У хомогеном магнетном нол>у налази се HaBojaK површине 5 0 c m 2 . Hop-

мала на површину HaBojKa гради угао о д 60° са вектором магнетне индукцще.
Колика се E M C индуку^е у HaBojKy при искл.учен>у п о л а ако je почетна магнетна
индукцща 0,2 Т и она опадне до нуле по линеарном закону за 0,02 s?
1 6 . Одредити промену магнетног флукса кроз калем Koju има 2000 HaBojaKa, а
за време 0 , 0 1 s у а е м у се и н д у с е Е М С о д 200 V .
1 7 . Рам са 50 HaBojaKa поставлен j e нормално на линще сила магнетног пол.а

ja4iiHe 3 0 0 0 A / m . Рам се за 0 , 1 s окрене за 9 0 ° , при чему се у а е м у и н д у с е
Е М С о д 1,9 m V . Одредити површину HaBojKa.
fl8p Зaвojницa пречника 4 cm налази се у хомогеном магнетном п о л у Koje j e

паралелно са о с о м 3aBojmme. Врзина промене магнетне индукцще j e Ю - 2 T / s .
3aBojHnu,a има 1000 HaBojaKa (само у jeflHOM cflojy). KpajeBii 3aBojHni;e cnojeHH
су кондензатором од 1 0 / i F . Колико je наелектрисаве на плочама кондензатора?
1 9 . Квадрат странице а налази се у хомогеном магнетном пол. у индукцще В,

при чему су линиj e сила нормалне на квадрат. Одредити индуковану Е М С у
квадрату:
а) ако се KpeRe брзином v у правцу нормалном на В ;

б) ако се квадрат обрне око jeflHe CBoje странице за 90° за време t.
2vi) У хомогеном магнетном пол>у налази се калем полупречника г са я HaBoja-

Ka. Правац линща сила j e паралелан са о с о м калема. KpajeBii калема су cnojeHii.
Колика Re количина наелектрисаьа npoieRn кроз калем ако се он окрене за 180° ?
Површина попречног пресека жице о д Koje j e калем j e 5 , специфични отпор р , а
индукцща магнетног пол.а В .
Калем о д 100 нaвojaкa налази се у хомогеном магнетном пол>у индукцще

Ю - 3 Т. Пречник jeднoг нaвojкa j e 1 0 с т . Правац магнетне индукцще j e пара-
лелан са о с о м калема. Магнетна индукцща равномерно опадне на нулу за 1 ш э .
Колика c т p y j a при томе протиче кроз калем ако j e површина попречног пресека
жице 1 т т 2 , а проводник ^е о д бакра ( р = 1,78 • Ю - 8 П т ) ?
€ Проводник дужине 2 т пресавщен j e напола и кpajeви су му залемл.ени.

водник се затим, у магнетном пол.у, развуче у квадрат, при чему су линще
сила магнетног пол>а нормалне на квадрат. Одредити количину наелектрисааа
^ а протекне кроз проводник ако j e отпор проводника 2 П , а jaчинa магнетног
пол.а 20 А/т. Пол,е j e хомогено.
Кружни прводни рам отпора 0,02 П поставл,ен j e нормално на линще сила

хомогеног магнетног пол>а магнетне индукцще 80 т Т . Пречник рама je 0,3 т .
Одредити количину наелектрисава кoja протекне кроз рам ако се он обрне за
90° око jeднoг свог пречника.
1.1. Фараде^ев закон електромагнетне индукцрце 5
2 4 . Калем са п naBoja поставлен je у магнетно пол.е тако да су линще сила

магнетног пол,а нормалне на раван навсцака, и савитл,ивим проводницима cnojeH
на галванометар. При брзом изношеву калема из магнетног пол.а кроз коло про-
текне извесна количина наелектрисава q, измерена галванометром. Одредити
индукцщу магнетног нол>а ако je површина сваког HaeojKa S , а укупан отпор у
колу R .
25. У хомогеном магнетном пол.у индукцще 0,1 Т смештен je проводни HaBojaK.

Линще сила магнетног пол>а су нормалне на површину HaBojKa. HaBojaK je
прикл>учен на галванометар. При о б р т а ь у HaBojKa кроз галванометар протекне
укупна количина наелектрисава 7,5 • Ю - 3 С . За колики у г а о j e о б р н у т HaBojaK?
Површина HaBojKa j e IO3 c m 2 , а в е г о в отпор 2 П .
Clam Проводни рам о т п о р а 0,01 П равномерно р о т и р а у хомогеном магнетном

п о л у индукцще 0,05 Т . О с а ротацруе лежи у равни рама и нормална j e на лишце
индукцще. Површина рама je 100 c m 2 . Одредити ко личину наелектрисава Koj а
протекне при о б р т а в у рама за угао Д а = 30° у три cny4aja: a) о д 0° до 3 0 ° ;
б) о д 30° до 6 0 ° ; в) о д 60° до 90° ( a j e угао измену правда индукщце и нормале
на раван рама).
KpajeBH калема саставл,еног од п = 1000 Hasoja кратко су cnojeHU. Калем

j e смештен у магнетно пол>е при чему су линще сила пол>а паралелне са о с о м
калема. Површина попречног пресека калема je S = 40 c m 2 , а в е г о в отпор
R = 160П. Одредити снагу топлотних губитака ( т р а н с ф о р м и с а в а електри-
чне енергще у топлотну) ако се магнетна индукцща равномерно м е в а брзином
AB/At = IO"3 T / s .
28. Калем о д 1000 HaBojaKa налази се у магнетном пол,у Koje има правац дуж
осе калема. Површина попречног пресека калема je 4 c m 2 , а в е г о в отпор 160 П.
Колика се снага утроши на з а г р е в а в е 3aBojHime ако се магнетно пол,е равномерно
м е в а брзином 8 A / m s ?
Проводна шипка AB налази се у контакту са металним шинама DA и С В.

OBaj систем се налази у хомогеном магнетном пол>у индукцще 0,5 Т ч щ и j e вектор
нормалан на раван у Kojoj леже шине и шипка и усмерен j e као на слици.
а) НаЙи величину и смер индуковане Е М С у шипки када се она крейе удесно

брзином 4 m / s .
б) НаЙи силу потребну да шипка одржава равномерно к р е т а ь е ако j e отпор кола
0,2 П, а т р е в е je занемарллво.
в) Упоредити р а д KOJH врпш сила у секунди са количином топлоте Koja се у
секунда развща у колу.
30. Проводник у облику правоугаоног рама налази се у хомогеном магнетном

пол>у индукцрце В . Правад вектора индукцще заклапа са равни рама угао 6 0 ° .
КраЙа страница правоугаоника има дужину L . Преко рама клизи, паралелно
страници L, проводник отпора R брзином v. Израчунати c i p y j y кроз покретни
проводник. Отпор правоугаоног рама занемарити.
-
® в "v
50cm — >
Г
d с
Сл. уз зад. 29 Сл. уз зад. 31
3 1 . У хомогеном магнетном п о д у налази се проводни правоугаони рам abcd при

чему су линще сила тог п о л а нормалне на површину рама. Страница 6с дужине
i = 1 cm се номера дуж страница ab и cd (при к р е т а в у се не прекида контакт
ме^у проводницима) брзином v = 10 c m / s . Измену тачака and укл>учена j e
сщалица отпора R — 5 П . Коликом силом т р е б а деловати на страницу Ьс да
в е н а брзина остане као пре у к л у ч е в а сщалице? Индукцща магнетног п о д а j e
В = 1 0 _ 3 Т , а отпор осталих делова рама занемарити.
У хомогеном магнетном п о д у индукцще В = Ю - 2 Т у BepiiiKanHoj равни

су поставдена два проводна штапа на p a c T o j a a y L = 5 0 c m . Штапови су на
врху cnojeHii (слика). Правац вектора магнетне индукщце j e нормалан на раван;
Kojy o6pa3yjy штапови. Низ штапове клизи без т р е в а (али у сталном контакту са
штаповима) прав проводник ab, сталном брзином v = 1 m / s . M a c a проводника j e
т — 1 g . Одредити отпор покретног проводника ако je отпор осталих проводника
занемарлив ( д = 1 0 m / s 2 ) .
®
Ь
л^м) У хомогеном магнетном п о д у налази се систем проводника (слика). Колики

j e отпор покретног проводника ако кроз коло протиче CTpyja о д 0,2 А при брзини
проводника 2 m / s ? Индукцща магнетног п о д а je 0 , 4 Т , отпор R = l f i , a b =
30 c m .
34. У хомогеном магнетном п о л у индукцще 2 Т равномерно р о т и р а метална

жица дужине 20 c m , око нормалне осе Koja пролази крозоедан ь е н Kpaj. Правац
осе j e паралелан правцу вектора магнетне индукцще. Колика lie се индуковати
Е М С на KpajeBHMa жице ако она направи 4 о б р т а у секунди?
35. У хомогеном магнетном п о д у индукщце 2 Т р о т и р а у xopH30HTaflHoj равни

метални штап дужине 20 c m . О с а р о т а щ у е je нормална на хоризонталну раван,
1.1. Фараде^ев закон електромагнетне индукцрце 7
има правац паралелан лишуама магнетног пол>а и пролази кроз ^ д а н кра] штапа.
Колики интензитет брзине другог кpaja штапа ако се на веговим кра]евима
и н д у с е разлика потенцщала 0,5 V при веговом равномерном р о т и р а в у ?
3 6 . Штап масе т може да се обрйе без т р е в а по проводном прстену око осе О

(слика). Полупречник прстена ]е г . Прстен се налази у вepтикaлнoj равни у
хомогеном магнетном пол, у индукцще В . Како треба да се м е в а ]ачина стру]е у
штапу да би он ротирао сталном угаоном брзином ш? Штап започиае кретаье
из хоризонталног положа]а.
® Н
Правоугаони проводни рам ]едне странице Ь налази се у хомогеном магне-

тном пол>у ]ачине Н . Линще магнетног пол>а нормалне су на правоугаоник. По
раму паралелно страниди Ь (без прекидава контакта) клизи сталном брзином V
проводни штап аЬ чщи ]е отпор Д (слика). Одредити ]ачину стру]е кроз штап.
Отпор рама ]е занемарл>ив.
3 8 . Проводни правоугаони рам странице Ь налази се у хомогеном магнетном

пол, у (линще сила магнетног пол>а заклапа]у угао од 30° са новршином рама).
Паралелно страниди Ь по раму клизи проводник аЬ (рам je у контакту са покре-
тним проводником) сталном брзином V (слика). Одредити индукцщу магнентог
пол>а ако кроз проводник отпора Я протиче струна ]ачине I . Отпор проводног
рама je занемарл,ив.
/
в 3«
1
^39/ Лве паралелне металне шине леже у хоризонталшу равни. Кра]еви шина
спсцени су отпорницима од 1П и З П . Р а с к у а в е ме^у шинама je 3 0 с т . По
шинама клизи (без т р е в а ) права метална жида брзином 0,5 т / э (слика). Коло
]е смештено у вертикално магнетно пол,е индукцще 0 , 0 2 Т .
а) Одредити janiray CTpyje у жици.

б) Колика Йе бити ]ачина CTpyje у колу ако прегори отнорник од 3 f i ?
Отпор жиде je 0,5 П, а отпор шина je занемарлив.
Две паралелне шине Koje су уклучене на акумулатор E M C £о и унутрашвег

отпора г , налазе се у хомогеном магнетном полу индукцще В . KpajeBii шина су
cnojemi проводником дужине / и отпора R , Kojn се без т р е в а и не губеЬи контакт
креЬе нормално на лишце пола брзином v . Одредити напон на KpajeBHMa жице.
Отпор шина je занемарлив.
Т о
_ я
V
-«=
1,0 3
О ®
®
Е
4 1 . Штап О А отпора Я и дужине I клизи по полукругу занемарливо малог

отпора (слика). Контура je смештена у хомогено магнетно поле индукцще В .
Електромоторна сила извора ]е £ , а вегов унутрашви отпор г . Угаона брзина
штапа ]е и>. Одредити:
а) ]ачину стру]е у штапу;
б) разлику потенцщала на веговим кpajeвимa;
в) при коликсу yгaoнoj брзини Ие ^ачина cтpyje у штапу бити ]еднака нули.
1.2. Самоиндукщца и ме^усобна индукцкца

4 2 . Магнетни флукс кроз попречни пресек калема KOJH има 1000 наво]ака про-
мени се за 2 m W b због промене CTpyje у калему од 4 А до 2 0 А . Одредити
коефицщент самоиндукцще калема. Одредити Е М С самоиндукцще ако се проме-
на дешавала 2 m s .
4 3 . Колико наво]ака жице треба намотати на картонски цилиндар дужине 60 cm

и пречника 5 cm да би се у в е м у при брзини промене c i p y j e 1 A / s индуковала
Е М С од 6 m V ?
44. Кроз 3aBojHii4y коефицщента самоиндукцще 5 т Н м е в а ce ja4HHa CTpyje

брзином 3 A / s . Колики je напон самоиндукцще на KpajeBHMa 3aBojHime?
4 5 . При промени CTpyje кроз 3aBojmra;y индуктивности 1 H и н д у с е се Е М С од

—10 V на KpajeBHMa 3aBojHtm;e. Колика je брзина промене cipyje? Да ли CTpyja
расте или опада?
1.3 Разни задаци 9
4 6 . Калем (завсуница) има 1000 наво]ака, дужину 40 cm и попречни пресек

1 0 c m 2 . Коликом брзином треба м е а а т и ja4imy CTpyje кроз калем да би се у
а е м у индуковала Е М С самоиндукцще о д I V ?
4 7 . Калем индуктивности З Н укл.учен je на извор E M C 1,5 V . После колико

времена о д прикл>учивава на извор lie c i p y j a у колу бити 50 А ? У н у т р а ш в и
отпор извора и отпор калема су занемарл,иви.
4 8 . Коефшццент ме^усобне индукцще два кола je 3 • 1 0 _ 2 Н . При и с м ь у ч е а у

примарног кола CTpyja опадне равномерно од вредности 5 А до нуле за 0 , 0 1 s .
Колика се Е М С и н д у с е у секундару?
4 9 . Калем дужине I m и попречног пресека 1 0 c m 2 има 2000 HaBojaKa. Око

а е г а j e намотан калем са 40 HaBojaKa као на слици. Одредити:
а) коефицщент ме^усобне индукцще ових кола;
б) колика je индукована Е М С у калему 2 када се c i p y j a у калему 1 равномерно
м е а а брзином 5 A / s ( р о = 12,6 • 1 0 ~ 7 Т т / А ) .
1.3 Разни задаци

50. Прав метални проводник дужине 30 cm крейе се сталном брзином 5 m / s
кроз хомогено магнетно пол>е индукщце 0 , 6 Т . Правди вектора брзине и ма-
гнетне индукдще 3aManajy угао 7г/3. На KpajeBUMa проводника прикл,учен je
отпорник о д 15 П . Одредити ja4imy CTpyje кроз отпорник ако je отпор покретног
проводника занемарл.ив,
51. У калему индуктивности 10 т Н м е а а се равномерно ja4iiHa c i p y j e од 3,5 А

до 1,5 А током 2 m s . Колика Йе се Е М С индуковати у калему?
52. У jeflHoenojHOM калему коефицщента самоиндукцще 50 т Н протиче CTpyja

ja4Hne 5 А . Колика количина наелектрисааа се HHflyKyje у калему при а е г о в о м
искл.учеву ако му je дужина 100 c m ? Калем je направлен о д бакарне жице
пречника 0,6 m m и специфичног отпора 1,7- 1 0 ~ 8 f i m .
53. Кружни рам пречника 0,2 т и отпора 0,2 П направлен je о д танке металне
жиде. Рам се налази у хомогеном магнетном пол>у индукцще 4 • Ю - 4 Т (слика).
а) Колика Йе количина електрицитета протейи кроз рам ако се он деформише у

квадратни рам?
б) Колика Йе количина наелектрисава нротейи ако се квадратни рам извуче из
магнетног пол,а?
54. HaBojaK изоловане бакарне жице савщен j e у облику осмиде чщи кругови
HMajy полунречнике 1 cm и 3 c m . HaBojaK се налази у магнетном нол>у индукцще
1 Т , нормалном на раван HaBojKa. Магнетно пол>е се нагло искл>учи, при чему j e
време и с ш ь у ч и в а в а Ю - 3 s. ХоЙе ли д о й и до n p o 6 o j a изолацще ако она може да
издржи разлику потенциала ме1)у проводнидима о д 10 V ?
5 5 . При укл>учиван>у магнетног пол>а ч щ е су линще нормалне на раван HaBojKa

полупречника г , кроз HaBojaK протекне количина наелектрисава q. Колика Йе
количина наелектрисава протейи кроз HaBojaK ако га (при непромевеном пол.у)
сложимо у „ о с м и ц у " саставл.ену о д два круга,
при чему j e полупречник jeflHor г / 4 ? Раван
® ® ® ®_
® ® ® ® у Kojoj j e „ о с м и ц а " j e нормална на л и т ц е ма-
® ® ® ® гнетног пол,а.
1. ®
56. Правоугаони проводни рам отпора lfi
ал л* кл гл крейе се сталном брзином кроз облает хомо-
09 09 09 . „ m / ч
геног магнетног пол,а индукцще 0,5 1 (слика).
® ® ® ®
к—13-»| При Kojoj брзини v Йе се у раму H3flBojnTH
количина топлоте 10~ 3 J ако je 1\ = 0,1т,
Сл. уз зад. 56 12 = 0 , 0 5 т и h > h?
57. Правоугаони проводни рам димензща a x b налази се у хомогеном магнетном

пол>у индукцрце В. У почетном тренутку рам je поставлен нормално на линще
магнетног пол>а. Рам ротира угаоном брзином ш.
а) Надртати график зависности CTpyje кроз рам о д времена ако j e отпор рама R.
б) Како зависи о д времена момент силе потребан за о д р ж а в а в е ротацще сталном
брзином?
58. Проводни танак прстен обухвата површину S — IO 2 c m 2 . Прстен j e пресе-

чен на jeflHOM месту, у разрез je укл>учен кондензатор капацитета С = 10 /iF .
Прстен j e смештен у магнетно пол,е 4iije су линще нормалне на раван прстена.
Одредити количину наелектрисава на плочама ако се магнетна индукцща пол>а
равномерно м е в а брзином AB/At = 5 •10~3T/s.
59. У хомогеном магнетном пол>у индукцще В — 6 • 1 0 _ 2 Т налази се калем

пречника d = 8 c m , Koju има n = 80 HaBojaKa бакарне жице пресека Sq = 1 m m 2 .
Калем се обрне за а = 180° током At = 0,2 s . Пре и после ротадще оса
калема j e паралелна лишцама сила магнетног пол.а. Одредити с р е д в у вредност
индуковане Е М С у соленоиду и индуковану количину наелектрисава Koja про^е
кроз соленоид. Спедифични отпор бакра j e р = 1,7 • Ю - 8 П т .
60. По хоризонталним паралелним шинама, измену Kojnx j e p a c T o j a a e 50cm,

може да клизи без т р е в а проводна шипка масе 100 g . Шине су на jeflHOM Kpajy
cnojeHe отпорником о д 5 Л и поставльене у вертикално хомогено магнетно пол>е

индукцще 2 Т . Шипки j e саопштена почетна брзина 0,5 m / s .
а) Одредити пут Kojn npelje шипка до зауставл>аьа.
б) Како зависи решен>е о д правда магнетне индукцще? Отпор осталог дела кола
j e занемарл.ив.
6 1 . Затворена контура у облику рама површине 50 c m 3 равномерно се о б р й е у

магнетном п о л у правейи 14 oöpTaja у секунди. Одредити максималну вредност
индуковане Е М С у контури ако je ja4HHa магнетног пол,а 1,59 • 10 4 А / т .
6 2 . Жйчана фигура у облику квадрата са пречком о д исте жице (слика) налази

се у хомогеном променл>ивом магнетном пол,у, услед чега кроз жице протиче
CTpyja. Магнетно пол.е CTpyje мало je у односу на промене спол>ашвег пол.а.
У ком cny4ajy c i p y j a H3,ipaja вейу количину топлоте: кад j e пречка померена
ближе jeflHoj о д страна квадрата или кад се налази на средини квадрата?
63. Проводно коло приказано на слици смештено j e у магнетно пол>е ч щ е су

линще нормалне на раван цртежа (у Kojoj лежи коло). Ш т а Йе показивати
амперметар ако се магнетна индукцща пол>а м е в а по закону В — ktl Тачке
а и b леже на KpajeeiiMa дщаметра D . Отпор jeflHHH4He дужине проводника
je Ri.
64. Систем приказан на слици cacTojn се о д гвоздене шипке масе т = 0,1 kg и

електричне отпорности R\ = 0,1 П , Koja клизи без т р е ь а по двема паралелним
проводним шинама на ме^усобном p a c T o j a a y I — lm. Шине су нагнуте у
односу на хоризонталну раван под углом о д 3 0 ° , а са г о р а е стране су повезане
отпорником i?2 = Ю - Магнетно пол.е индукцще В = З Т нормално j e на раван
у Kojoj леже шине. Шипка je неистегл>ивим концем повезана системом котурова
са телом масе М = 1 kg. Одредити максималну брзину тела.
6 5 . О д бакарне жице попречног пресека 4 • 1 0 - 6 т 2 направлена j e кружна

контура полупречника 0,2 т . Правац хомогеног магнетног пой>а индукцще 0,1 Т
управан je на раван кружне контуре (слика). Центар ове контуре cnojeH je помойу
два праволинщска проводника о д исте жице као кружна контура са периферщом
контуре. Ледна жида j e непомична, док се д р у г а о б р й е сталном угаоном брзином
—7гrad/s. Ако се магнетно пол,е индуковане CTpyje занемари у односу на

сполашае поде, одредити интензитет CTpyje кроз непомичну жицу у тренутку 2 s

после покретава жиде. У почетном тренутку угао изме5у непокретне и покретне
жице je 7г/б. Спедифични отпор бакра je 1,72 • 1 0 ~ 8 f i m .
6 6 . У електричном колу су везани извор E M C 1,2 V , реостат отпора 1П и

калем индуктивности 1 Н . Кроз коло протиче CTpyja Iq . У jeflHOM тренутку
отпор реостата почиве да се меаа тако да се ja4HHa CTpyje равномерно CMaayje
брзином 0 , 2 A / s . Колики je отпор кола у тренутку t = 2 s од почетка промене
CTpyje?
6 7 . По двема паралелним металним шинама клизи без т р е а а проводник масе т .

На j e f l H O M K p a j y шина везан je ненаелектрисан кондензатор капацитета С (слика).
Шине су нагнуте под углом а у односу на хоризонталну раван и налазе се на
p a c T o j a a y Ъ j e f l H a од друге. Систем je у вертикалном магнетном полу индук-
цще В. У почетку проводник се држи на p a c i o j a a y I од д о в е г K p a j a шина.

Одредити време t за K o j e пуштени проводник стигне до K p a j a шина. Колику Re
брзину имати у том тренутку? Отпор система je занемарлив.
11 С
6 8 . Метална плочица димензща axbxc, при чему je b <g а, с, крейе се брзином

v у магнетном полу индукцще В (слика).
а) Одредити разлику потенциала измену бочних површина.
б) Одредити површинску густину наелектрисава на бочним површинама.
6 9 . Метални диск полупречника 10 cm поставлен je нормално на линще ма-

гнетног пола индукцгце 1 Т и ротира око осе Koja пролази кроз в е г о в центар
(слика). Преко два клизна контакта диск ]е спорен са реостатом отпора 5 П .

Колика je топлотна снага ослобо^ена у реостату ако je фреквенцща ротацще
100 э - 1 ? Ледан контакт je на оси диска, а други на периферии.
7 0 . Магнетна индукцща хомогеног п о д а мери се помойу квадратног проводног

рама странице a, KOjn ротира угаоном брзином и). Оса ротацще je нормална на
лишце магнетног пола. Амплитуда напона Kojn се одводи са KpajeBa рама je Uq •
Одредити индукцрцу магнетног пола. Занемарлива je магнетна индукцща Koja
потиче од c i p y j e у проводнику.
7 1 . Претпоставимо да атом можемо представити као куглицу полупречника г

са равномерно распоре^еним негативним наелектрисавем, при чему je у центру
куглице тачкасто позитивно наелектрисаве Ze. Одредити брзину K o j o M може да
се крейе овакав атом нормално на линще магнетног пола, а да се при томе не
распадне.
7 2 . Два калема су намотана jeflaH преко другог. Коефицщент самоиндукцще пр-

вог калема je 0 , 6 Н , а другог 0 , 9 Н . Кроз прво коло протиче rapyja ja4HHe 10 А .
KpajeBU другог калема су cnojemi отпорником тако да je укупан отпор другог
кола 150П. Колика fie бити индукована CTpyja (због ме^усобне индукщце) у
другом колу ако струна у првом колу равномерно опадне до нуле за 1 m s ?
Глава II
ОСЦИЛАЦШЕ
Важньце формуле — Механичке осдиладще
Повратна сила: Р = —кх, Г = кх (х - удал>еност од равнотежног
положа^а; к = — - константа сразмерности)

х
Зедначина хармонщског осциловапа: х = хо зш(и;<+</Ро) (х - елонгащца,
хо - амплитуда, а; - кружна фреквенцща, </?о ~ почетна фаза)
Брзина хармонщског осцилатора: V — «о соз(и>4 + ср0) = хососоэ(шЬ + <ро)
Убрзапе хармони]ског осцилатора:
а = —а0 + <ро) — —хош2 зт(ш£ + <£о)
Период хармони]ских осцилацща: Т = 2-к (тп - маса осцилатора)
Угаона фреквенцща хармонщских осцилацща: ш = 27П' = (и
фреквенцща хармонщских осцилацща)

Енергща хармониуског осцилатора:
1
2. Осцилащце 15
Амплитуда осцилацще добщене слагапем две осцилацще уеднаких фре-

квенцща: х% — х2Х 4- х%2 + 2хо1®о2 соз(<ро2 — </>01) (^01 и Ж02 - амплитуде
осцилацща 1 и 2, </>01 и </зог - почетне фазе)
Х01 БШ </7р1 + Жр2 з т У02
Почетна фаза сложене осцилацще: (^оо
х 0 1 СОЭ <^01 + £ 0 2 СОЭ (/?02
Период пулсирапа: Т —
2тг (<^1 и о>2 - кружне фреквенцще осцила-
ш2 —
цща ко]е се слажу, и)\ и ^ су блиске фреквенцще)
Условии период: То = — ,
ш =
2—
1 11
Амплитуда: А = |2хо соз(Ди>4)| - у cлyчajy да су ]еднаке амплитуде 1. и

2. осцилацще
Г
Период мателсатичког клатна: Т = 27тд/ — (/ - дужина клатна, <7 -
V 0
у б р з а в е Земл.ине теже)
Укупна емергща математичког клатна: Е = -тд1в2 (в - максимални

угао отклона од равнотежног положа]а, в je мало)
Утони отклон од равнотежног положа]а: 9 = во + уо)
Период физичког клатна: Т = 2тга / (I - момент инерцще за осу

V
око ко^е осцилу]е, т - маса клатна, я - удал>еност центра масе од осе
осциловава)
Енергща осциловачьа физичког клатна:
3• — 1
р -тпд19о эт (ш£ + <р ) 0
Еь
11иГв5 соз (шг + <р )
2 0
Редукована дужина физичког клатна: 1о =

I
Електричне осцилацкуе
Закон промене количине наелектрисапа на плочама кондензатора:

q = go cos(tJi + v?o) (?o ~~ максимална количина наелектрисава на плочама)
Ja4una cmpyje у колу:, г = —t/o^sinî + <р0) = qouicos (ut + — + 'Po'j —
Io cos (ut + ^ +
Enepzuja електричних осцилацща:
E e = ——ÇQ cos 2 (wi + <p0) ( С - капацитет кондензатора)

2C
Em = ^ L I q cos 2 (ut + ^ + <po) = \bll s i n 2 { u t + <p0)
(L - коефицщент самоиндукцще)
Eu — Ee + Em — — = -LIq
Угаона фрекеенцЩа електричних хармонщских осцилацща: и = 1

у/ЬС
Период електричних осцилацща: Т = 2жу/ЬС
Сила отпора средине-. Р = /IV = цхи ( д - коефидщент т р е в а - о т п о р а ;
V - брзина к р е т а в а )
Зедначина промене удал>ености од равнотежног положауа код пригу-
шених осцилацща: х = x0e~Pt sm(u*t + 1р0) (и* - фреквендща пригу-
шених осциладща; хо - почетна амплитуда, /9 - коефицщент пригушева,
Угаона фреквенцща пригушених осцилациуа: и* — у/ь>о — /З2 (ио =
- сопствена фреквенщца осцилатора)

Промена амплитуде због пригушечьа: А = Хое~>31
Логаритамски декремент осцилатора: 6 = 1п ( и ж01+1 - две

агог+1
узастопне амплитуде)
Фактор доброте (С) -фактор) осцилатора: <5= —\frnk

А'
Деза измену -фактора и логаритамског декремента: С} = —
Период пригушених електричних осцилацща: Т = 2ж 1 Д2

1/С 41<2
( Д - термогени отпор кола)
1
2.1. Линеарни хармонщски осцилатор 17
<2 -фактор електричног осцилатора: <3 = —

К
Амплитуда принуд них осцилацща кад ]е пригуше пе занемарливо:
Хо = — | — — 2 | (-^о _ амплитуда принудне силе; ш - фреквенцща прину-
дне силе)
Резонантна угаона фреквенциуа: и)г = у^о — ^Р2
Амплитуда при резонанцщи: хо — ^°

2 т / ? - / ^ о - Р2
2.1. Линеарни хармонщски осцилатор

7 3 / а) Написати израз за хармонщско о с ц и л о в а а е ако j e амплитуда 4 с ш а
период 3 s . Почетна фаза j e 0 .
б) Како гласи ^едначина к р е т а ь а честице Koja хармонщски ocцилyje са ампли-

т у д о й 7 c m , а у jeflHOM минуту направи 120 пуних осцилацща? Почетна фаза j e
90° . Надртати график к р е т а а а .
Написати jeflHa4HHy и надртати график к р е т а а а честице Koja осцилу^е

хармонщски са амплитудом 0,05 т и периодом о с ц и л о в а а а 8 s ако je почетна
фаза: а) 0 ; ( б ) в) тг; г) у I д) 2тг.
75. Колика j e фреквенцща, амплитуда и почетна фаза о с ц и л о в а а а представл.е-

ног jeflHa4HHOM (у SI) s = 0,1 sin(440t + 1) ?
76. Koju део периода j e потребан да тело Koje осцилу]е хармонщски пре^е:
а) пут о д равнотежног пoлoжaja до максималног удал.еаа;
б) прву половину пута из а); в) другу половину нута из а) ?
7 7 . Неко тело хармонщски осцилу]е са амплитудом 0 , 1 т и за 1,2 s направи

jeflHy пуну осцилацщу. За Koje време Ье тело д о с т и й и елонгацщу 5 c m ? Пред-
ставити ово о с д и л о в а а е тела графички. Почетна фаза j e 0° .
7 8 . У ком пoлoжajy Не се налазити куглица Koja хармонщски осцилу^е, 2 s после

почётка о с ц и л о в а а а , ако j e кренула из равнотежног пoлoжaja? Амплитуда j e
5 c m , а период о с ц и л о в а а а 5 s .
w9J Амплитуда хармонщског осциловааа куглице j e 6 c m , период 2 s, а почетна

фаза 7г/4. Написати jeflHa4HHy о с ц и л о в а а а и одредити елонгацщу у тренутку:
a) t = 0 ; б) t - 0,75s.
8 0 . Колики пут пре^е у l s матерщална тачка Koja хармонщски ocnnnyje фре-

квендщом 2 0 0 H z ? Амплитуда о с ц и л о в а в а je 0 , 4 m m .
8 1 . Тело обешено о еластичну опругу осцилу]е хармонщски фреквенцщом од

0,4Hz. У ком тренутку tie се тело наНи први пут на удал>ености З е т о д
равнотежног пoлoжaja? Амплитуда о с ц и л о в а в а j e 5 c m , а почетна фаза je,HHaKa
j e нули.
Тело осцилу]е по закону (у SI) х = 0,02 sin 7г£. Нацртати график зависно-
сти:
удал.ености тела од равнотежног пoлoжaja о д времена;
брзине тела о д времена; в) у б р з а в а тела о д времена.
М а л о тело хармонгцеки ocipmyje амплитудом о д 5 c m . Почетна фаза je
нула, а фреквенцща 1 , 7 H z . Одредити брзину и у б р з а в е тела у тренутку када j e
елонгацща: а) 2,5 c m ; б) 1,25 c m .
8 4 . Када j e елонгацща тела 0 , 0 6 т , у б р з а в е тела j e 1 , 2 m / s 2 . Колики j e период

о с ц и л о в а в а тела?
7Г 7Г \
(
—t + — J ( c m ) . Одре-
дити максималну силу Koja делу^е на тело.
а) О еластичну опругу окачен j e тег о д 1 k g . Колика j e фреквенциуа
о с ц и л о в а в а ако сила од 10 N истегне опругу за 5 c m ?
б) Тело масе 20 g Koje je окачено о еластичну опругу коефицщента еластичности
8 N / m хармонгцеки осцилу)е. Одредити период о с ц и л о в а в а .
7 / Тело масе 30 g окачено je о еластичну опругу, при чему се она издужила за
З е т . Написати jeднaчинy о с ц и л о в а в а тела ако je оно изведено из равнотежног
пoлoжaja за 5 с т и пуштено.
%
'
'8&< Ако се на кpaj онруге окачи тело одре^ене масе, опруга се издужи за 5 с т .
Колики Йе бити период о с ц и л о в а в а тог тела ако се мало повуче на доле и пусти?
а) Фреквенцща кодом ocцилyje тело о д 200 g окачено на кpaj еластичне

^ опруге j e 0,8 Н г . Колику масу т р е б а додати телу да би се фреквенщца с м а в и л а
четири нута?
^-ЗД-Колики Йе бити период о с ц и л о в а в а ако се овом систему д о д а joш jeдaн тег о д
200
(ТдО/ Период о с ц и л о в а в а тела масе т обешеног о еластичну опругу т р е б а по-

вейати на двоструку вредност. Колику масу т р е б а додати окаченом телу?
Тело осцилу]е фреквенцщом 1 Нг и амплитудом 5 с т . Одредити максимал-

ну кинетичку енергщу тела ако j e в е г о в а маса 1 0 g .
Тело масе 1 о б е ш е н о j e о еластичну опругу. Када се овом телу дода

•^ош jeднo тело масе 1 0 0 g , опруга се додатно истегне за 1 с т . Колики je период
о с ц и л о в а в а ако je на опругу окачено само прво тело?
2.1. Линеарни хармош-уски осцилатор 19
9 3 . У тренутку £ = 0 честица почшье да се крейе дуж ж-осе из тачке х — 0.

Бэена брзина м е в а се по закону v = 35cos7r£ ( c m / s ) , где j e t изражено у
секундама. НаГш пут Kojn та честица npefie за £ = 2,8 s.
9 4 . За д о а и Kpaj еластичне опруге причвршйен je тас са теговима, при чему

je период вертикалних осцилацща Ti = 0,5 s. Када се на тас стави додатни тег,
период вертикалних осцилацща j e Т 2 = 0,6 s . За колико се издужи опруга када
се стави додатни тег?
\ \95) Т е л о масе 1 kg окачено о еластичну опругу осцилу]е по линщи flyra4Koj

t> 2D c m . Време jeflHe осцилацще-je 4 s. Одредити:
а) брзину и у б р з а ь е тела при проласку кроз равнотежни пoлoжaj;
б) максималну еластичну силу Koja flenyje на
тело; .
в) максималну кинетичку енергщу тела.
9 6 . На Kpajy еластичне опруге налази се ку-

гла масе 200 g (слика). Д а би се кугла по-
мерила у страну за 1 c m , потребно je на н>у
деловати тангенцщалном силом о д 200 m N .
Колики j e период о с ц и л о в а а а овог система?
Сл. уз зад. 96
(j^J) Т е л о масе 10 g хармонщски осцилу]е са амплитудом 9 cm и максималним

убрзан>ем 0 , 4 m / s 2 .
а) Одредити кинетичку eneprnjy при проласку кроз равнотежни пoлoжaj.
б) Одредити кинетичку енергщу тела у тачки у Kojy оно стигне после 0,5 s
к р е т а а а о д равнотежног пoлoжaja као почетног.
( ) У ч е с т а н о с т хармонщских осцилацща осцилатора j e 5 H z . После ког H a j M a -

н>ег времена се кинетичка енергща осцилатора о д максималне вредности смахьи
на половину?
Линеарни хармонщски осцилатор чини тело масе 0,1 kg. окачено о опругу
коефицщена еластичности l N / m . Одредити:
а) потенцщалну енергщу осцилатора у тренутку £ = 0 , 2 s ;
б) укупну енергщу осцилатора.
Почетна фаза j e нула, а амплитуда 0,1 т .
Колико je тело м у е хармонщски осцилу]е удал.ено о д равнотежног пoлoжaJa

ако j e а е г о в а кинетичка енергща два нута вейа о д потенцщалне? Тело осцилу]е
у xopизoнтaлнoj равни амплитудом х о .
( Г )
ШЗг. Т е л о масе 10 g ocцилyje хармонщски, при чему j e амплитуда о с ц и л о в а ь а
10 с т , а период 0,628 э. За колико Ие се променити кинетичка енергща тела у
равнотежном пoлoжajy ако му се амплитуда повейа за 2 с т ?
2.2. Слагавье осциладила

( Щ 2 / Установлено j e да je о с ц и л о в а в е тела сложено из две хармонщске осци-
лацще: Х\ = 5 s i n ^ 2 7 r i + ^ j и х2 — lOsin ^2irt + ^ ^ . Написати jeflHa4iray
о с ц и л о в а в а тела.
1 0 3 . Написати jeflHa4iray pe3ynTyjylie осцилацще ако j e она резултат с л а г а в а

осцилацща Xi = l O s i n w i и х 2 = 10 sin [tot + ^ .
1 0 4 . Два хармонщска о с ц и л о в а в а истог правда и смера са истим периодом осци-

л о в а в а miajy амплитуде 5 c m и 7 c m , и слажу се у jeÄHO хармонщско к р е т а в е
4nja j e амплитуда 9 c m . Одредити фазну разлику ова два осдилаторна к р е т а в а .
1 0 5 . На слиди j e приказан график сложене осцилацще Koja j e д о б щ е н а слагавем

две синусоидалне осцилацще. Колике су в и х о в е фреквенщце и амплитуде?
2.3. Математичко и физичко клатно

^106^ Ледно математичко клатно за неко време направи 10 осцилацща, док друго
клатно за исто време направи 6 осцилацща. Дужине клатна се paзликyjy за
1 6 с т . Одредити дужину првог и д р у г о г клатна.
/тх
Фреквенщуа о с ц и л о в а в а математичког клатна j e 4 Н г . За колико т р е б а
•скратити клатно да би се в е г о в а фреквенцща поведала 1,5 пута?
\ $ 0 8 . Период о с ц и л о в а в а математичког клатна на З е м л и износи 1 з . За колико

* де-^ужи период тог клатна на Месецу? Полупречник З е м л е j e 6,4 • 10 6 т , маса
• З е м л е 6 • 10 2 4 полупречник Месеца 1,76 • 10 б т , а маса Месеца 7,3 • 10 2 2 k g .
(1&9. На дну чаше сферног облика осцилу)е куглица (слика). Колика j e фреквен-
пща о с ц и л о в а в а куглиде ако je полупречник кривине дна Л ?
№10ЛКуглица математичког клатна изведена j e из равнотежног пoлoжaja у по-

я&жгц А (слика), а затим пуштена. И с п о д тачке в е ш а в а клатна налази се на
р а м ч у а в у 1/2 ( I j e дужина клатна) танак штап нормално на рапан у кojoj клатно
2.3. Математичко и физичко клатно (2р
ш ш
o c u M y j e . Колика j e дужина к л а щ а ако куглида направи две пуне осцилацще за

3 секунде?
1 1 1 . Колики j e период о с ц и л о в а ь а математичког клатна дужине l m ако се

налази у лифту ч щ е j e у б р з а ь е l m / s 2 , усмерено: а) навише; б ) наниже?
Хомоген метални штап дужине 50 c m може да врши мале осдиладще у

^
( &eфтикaлнoj равни око осе Koja пролази кроз jeflaH а е г о в
Kpaj. Колики j e период
о с д и л о в а а а штапа?
Хомогени метални штап обешен j e на jeflHOM Kpajy тако да може да осдилу]е

са малим амплитудама. Момент инерцще штапа у односу на о с у о с д и л о в а а а je
0,042 kgm 2 . Колика j e маса штапа ако j e период осцилован.а 1,15 s ?
1 1 4 . Хомогени диск обешен j e о jeflHy тачку на т е г о в о м обиму тако да може да

ocu;Hnyje око а е у равни диска. Период осциловаиьа диска j e 1 s , а а е г о в момент
3 ,
инерцще у односу на о с у Koja пролази кроз поменуту тачку j e g 7 7 1 • Одредити
пречник диска.
Хомогена метална кугла полупречника R ocцилyje око осе приказане на
йпгди. За 50 s кугла направи 30 осци-
лацща. Колики j e полупречник кугле?
Момент инердще кугле око тежишне осе
« ш
je -mR2.
J 5 _ .
( | 1 б ) Гвоздени дисв^ 7^3Qjtg/iag>

масе 1,5 kg осдилу}е у равни диска око
осе Koja пролази кроз тачку на а е г о в о м
ободу. Ако j e период о с ц и л о в а а а диска
1 s, колика j e дебл>ина диска? Сл. уз зад. 115
(/11^). На нивоу м о р а секундно клатно ( t j . клатно периода 2s) има дужину

y 9 2 , 2 9 m m . Колика j e а е г о в а дужина на надморско^ висини о д 1,5 k m ? Земл.ин
полупречникje 6370km.
Часовник са клатном показухе тачно време на месту где j e д — 9,81 m / s 2 . v

Н а neKoj BeRoj висини Taj часовник касни 10 s дневно. Израчунати у б р з а ь е '
Земл.ине теже на Toj висини.
/
2.4. Осцилаторно коло

Напомена: Термогени отпор кола у задацима овог одел>ка j e занемарлив.
1 1 9 . Одредити фреквенцщу електричних осцилацща у колу саставленом о д к о н -

дензатора кападитета 50 ^ F и зааднице коефицщента самоиндукцще 20 т Н .
1 2 0 . У осдилаторном колу су кондензатор кападитета 10 /iF и калем. Колики je

коефицщент самоиндукцще калема (3aBojHH4e) ако електрично п о л е у конденза-
т о р у 0,01s о д почетка о с ц и л о в а а а има исти интензитет и смер као у почетном
тренутку?
1 2 1 . Кроз електрично осцилаторно коло протиче c i p y j a Koja се мен>а по закону

i = 0,01 sin 10 3 i ( А ) . Ако j e коефицщент самоиндукцще 4 0 т Н , колики j e капа-
цитет кондензатора?
1 2 2 . Плоче кондензатора осцилаторног кола су наелектрисане количином нае-

лектрисааа q0 и приклучене на 3aBojmm;y. Канацитет кондензатора je С , а
коефицщент самоиндукдще калема L . Током рада осцилатора p a c i o j a a e ме^у
плочама се с м а а и на половину о д претходног. Ш т а he бити са угаоном фреквен-
цщом осцилатора? Колика je релативна промена периода о с ц и л о в а а а ?
1 2 3 . 3aBojHi-i4a индуктивности 3 • 1 0 ~ 5 Н везана j e у коло са плочастим конден-

затором. Површина jeflHe плоче кондензатора j e 100 c m 2 , а размак измену плоча
0,2 m m . Колика je апсолутна диелектрична п р о п у с т л и в о с т диелектрика измену
плоча кондензатора ако j e сопствена фреквенцща овог кола 4 • 10 5 H z ?
1 2 4 . Максимална енергща магнетног п о л а у калему Kojn j e део осцилаторног

кола je Ю - 5 J . Одредити максималан напон на плочама кондензатора и фре-
квенцщу осциловааа. Калем има индуктивност 0 , 2 т Н , а кондензатор канацитет
2 ijF .
1 2 5 . На слици j e приказано осцилатор-

но коло. У тренутку £ = 0 разлика
потенцщала измену о б л о г а кондензато-
ра j e £/о. Када се затвори прекидач,
L у колу п о ч и а у осцйлацще. Колики j e
однос енергрца магнетног п о л а у калему
и електричног п о л а у кондензатору на-
кон £ = Т / 8 , где j e Т период слободних
Сл. уз зад. 125 осцилацща Т С - к о л а ?
1 2 6 . Разлика потенцщала на кондензатору, Kojn j e део осцилаторног кола, м е а а

се по закону U — 1 0 c o s 3 1 4 i ( V ) . Како се м е а а ja4HHa CTpyje у калему ако je
капацитет кондензатора 50 p F ?
1 2 7 . У тренутку у к д у ч е а а осцилаторног кола кондензатор j e био наелектрисан

количином наелектрисааа 6 ц С . Колика he бити енергща магнетног п о л а у
тренутку t = 1 0 _ 3 s о д у к д у ч е а а кола? Капацитет кондензатора j e 60 ^ F , а
коефицщент самоиндукдще калема 6 т Н .
2.5. Пригушене и лринудне ocцилaциje 23
1 2 8 . Када je у осдилаторно коло везан кондензатор 1, фреквенцща осциловааа je

v i , а кад je везан кондензатор 2, фреквенщца je v 2 . Колика lie бити фреквенцща
кола у коме се налазе: а) паралелно; б) редно везани кондензатори 1 и 2?
1 2 9 . У jeflHOM LC-колу укупна енергща електричног кондензатора пре^е у енер-

rajy магнетног пол>а калема за 4 p s . Одредити фреквенцщу овог кола.
1 3 0 . Коефицщент самоиндукщце калема у осцилаторном колу je 10 m H , а ка-

надитет кондензтора 4 /j,F . Максимално оптереЙ.еае кондензатора je 30 ц С .
Колика je максимална ja4HHa CTpyje?
1 3 1 . Фреквендща осцилаторног-кола je 10kHz. Ако je кападитет кондензатора

250 ^F , а максимална CTpyja 5 m A , колика je укупна eneprnja кола?
132. У осдилаторном колу ( L = З ш Н , С — 2,7 p F ) у тренутку t = 0 наелектри-

с а а е кондензатора je нула, a c i p y j a 2 А . Колико времена протекне до достизааа
максималне енергще кондензатора? Колика je та енергща?
1 3 3 . Максималан напон у осцилаторном колу саставл>еном од калема индуктив-

ности- 5 / Ш и кондензатора капацитета 13 330nF je 1,2 V . Одредити максималну
вредност CTpyje и максималну вредност енергще у калему. У ком тренутку lie
енергща у калему бити jeflHaKa енергщи у кондензатору?
2.5. Пригушене и принудне осцилащце

1 3 4 . Коефицщент пригушеаа осцилацща клатна износи /3 = 0,04 s - 1 . Колики je
однос flBejy узастопних амплитуда таквог осциловааа ако je период Т = 2,5 s?
1 3 5 . Амплитуда пригушених осцилацща тела се у току jeflHor периода смааила

три пута. Колики je период ових осцилацща ако je период хармонщских осцила-
цща истог тела То?
1 3 6 . Коефищцент пригушеаа осдилацща тега на опрузи je 0,46 s - 1 . За Koje

време Йе се осцилацще у потпуности пригушити (амплитуда xo t = 0,01XQ , где je
xq почетна амплитуда).
1 3 7 . а) Тело масе 0,15 kg обешено je на опрузи коефицщента еластичности

2 • 10~ 3 N / m . Колика треба да буде фреквенцща принудне силе да би наступила
резонанцща ако je пригушеае занемарл.иво?
б) Колика треба да буде фреквенцща принудне силе Koja flenyje на тело ако je
коефищцент пригушеаа 0,05 s - 1 ?
1 3 8 . На тело масе 0,2 kg р&п.у]е принудна сила F = 0,5 sin 10ž ( N ) . Тело je
окачено о опругу коефшцуента 1 0 N / m . Колика je амплитуда принудних осци-
лащца? Пригушеае je занемарл,иво.
1 3 9 . Тело масе 100 g може да ocnunyje у BepTHKanHoj равни. Колики je коефици-

jeHT отпора средине ако je фактор доброте кола 10? Тело je окачено о еластичну
опругу константе 1 0 0 N / m .
1 4 0 . Максимална вредност еластичне силе je шест пута вейа од максималне

вредности силе отпора средине. Одредити масу осцилатора ако je маса опруге
занемарл>ива, а коефицщент еластичности опруге 2 0 0 N / m . Коефищуент отпора
средине je 0 , 5 k g / s .
1 4 1 . На плочама кондензатора (Kojn je део осцилаторног кола) je количина

наелектрисааа 1 цС . У осцилаторном колу HacTajy пригушене осцилацще. Ко-
лика се количина топлоте H3flBojn у колу за време док осцилацще буду потпуно
пригушене? Капацитет кондензатора je 0,01 ц F .
1 4 2 . Осцилаторно коло je саставл>ено од кондензатора кападитета 1 nF и ка-

лема индуктивности 5 д Н , при чему омски отпор кола нще занемарл,ив. Ако
осцилацще кола треба да буду хармонщске, са амплитудом c i p y j e 0,5 А , колу je
потребна додатна снага од 125 / i W . Колики je ф-фактор овог кола?
1 4 3 . Фактор доброте осдилаторног кола je 10 8 , а кружна фреквенцща осцилато-

ра IO4 s _ 1 . Колики je термогени отпор кола ако je индуктивност кола 20 / Ш ?
1 4 4 . Маса железничког вагона je 1,5 • 1 0 4 k g . Ако би се вагон оптеретио масом

од IO3 kg, спустио би се на гибаевима за 0 , 5 с т . Израчунати минималну брзину
креташа вагона при Kojoj би наступила резонанцща услед удара точкова о саставе
шина 4nja je дужина 16 m .

1 4 5 . Две опруге занемарл>ивих маса, коёфицщената еластичности и , зака-
чене су jeднa за другу, а затим je на Слободан кpaj окачено тело масе т (слика).
Одредити период осциловаьа тела.
1 4 6 . Штап дужине L занемарл.иве масе обешен je о две опруге чщи су кое-

фицщенти еластичности ki и к2. На ком месту на плану je потребно обесити
тег да би штап и дал>е остао хоризонталан (слика)? Одредити период муим lie
осциловати тег ако га повучемо на доле и пустимо. Масе опруга су занемарл.иве.
а)
1 - п и
ш.
б) 1 ш .
в) 1 I
147. Одредити период осциловааа осдилатора представл>ених на слиди. Да ли

период осциловааа в) зависи од pacTojaaa ме§у зидовима? Maca тела je т , а
коефицщенти еластичности опруга кг и к2. Т р е а е je занемарл>иво.
148. Тело масе т налази се на идеал- » 4

1 2
но глаию] површини. UHO je везано за К2
две опруге коефищцената ki и к2 (сли-
ка). Ако тег изведемо из равнотежног ИМг -шч
пoлoжaja, он Йе осциловати са периодом Ш///////////Ш.
Т . ХоЙе ли се променити период осци-
ловааа ако су опруге уместо у тачкама
A i , А 2 учвршйене у тачкама B i ,
149. У cTaKneHoj U-цевж пречника 2 cm налази се 1 kg живе. ПовеЙааем при-
тиска у jeflHOM Kpajy цеви H3a3HBajy се осцилацще живе у цеви. Колики je период
осциловааа живиног стуба ако je густина живе 1 3 6 0 0 k g / m 3 ?
150. У цилиндру запремине 2V налази се гас под притиском р . Цилиндар je

подел.ен на два зеднака дела клипом масе т и попречног пресека S . Одредити
учестаност малих осцилацща Koje Haciajy ако се клип помери мало из равно-
тежног пoлoжaja и пусти. Процес je изотерман.
151. Жица дужине l m учвршйена je на KpajeBHMa и затегнута силом од 2 N .

На средини жице причвршйено je тело масе 0,1 g. Одредити период осциловааа
тела ако се оно мало изведе из равнотежног пoлoжaja (нормално на правац жице).
Maca жице и тежина куглице су занемарллви.
152. На глатком хоризонталном столу лежи тело масе 5 kg Koje je причвршйено

за опругу коефицщента еластичности 1 0 N / m . У тело у правцу опруге улейе
метак (слика) масе 10g брзином 2 0 0 m / s . Метак се судара са телом идеално
нееластично. Одредити амплитуду и период осциловаьа. Maca опруге и отпор

ваздуха су занемарл>иви.
1 5 3 . Тело масе 9 g врши хармонщске осцилацще периода З г и амплитуде 2 с т .

У почетном тренутку посматрааа тело се налазило на половини амплитудног
положа]а крейуйи се ка равнотежном положа]у. Одредити:
а) положа]е у кодома ]е кинетичка енергща ]еднака пoтeнциjaлнoj енергщи тела;
б) укупну енерггцу осдилаторног кретааа тела;

в) времена, од почетног тренутка, после ко,]их су деднаке кинетичка и потенци-
]ална енергща.
1 5 4 . На хоризонтално] подлози налази се плоча кода врши хармонщске осцила-

цще са периодом б е . На плочи се налази тело (слика) юце почиье да клизи
у тренутку када амплитуда осциловааа плоче ]еднака 5 0 с т . Одредити
коефицщент т р е ь а измену тела и плоче.
1 5 5 . Сложено осциловаае де резултат три хармонщска осциловааа: х\ =
(ст), Х2 — 5 зт(а>£ + 7г) ( с т ) и хз = 20эт + (ст).
Написати ]едначину резулту]уйег осдиловааа. Угаона фреквенцща ]е 3 1 4 з - 1 .
1 5 6 . При температури од 20 ° С период осциловааа маатематичког клатна ]е 2 э .

Како Йе се променити период осциловааа ако се температура повейа до 3 0 ° С ?
Коефицщент линеарног шире&а клатна ]е 1,85 • 10~ 5 К - 1 .
'Ш

1 5 7 . Куглица масе т = 5 g окачена j e о опругу, а испод н>е на p a c T o j a a y

' 3 0 cm налази се д р у г а куглица (слика). Када се куглице наелектришу количином
наелектрисааа + 6 ß C и — 6 ß C , p a c i o j a a e ме^у а и м а j e 1 0 c m . . Ако се д о а а
куглица уземл.и, г о р а а Йе хармонщски да ocцилyje. Колика j e фреквенцща
осциловааа?
1 5 8 . О д хомогеног тела масе М, Koje j e окачено о опругу константе к, нагло се

откида, без слол>ашаег yiiojaja, д о а а трейина тела масе тп = М/3, при чему
преостали део тела п о ч и а е хармонщски да осцилу]е достигавши максималну
висину hm = 4 0 , 8 c m у односу на првобитни равнотежни пoлoжaj. Одредити
максималну брзину и максимално у б р з а а е преосталог дела тела.
1 5 9 . За дрвени рам масе 0,3 kg, Kojn C T o j n на хоризонталжу површини стола,

окачени су онруга и тело (слика). При Kojoj амплитуди о с ц и л о в а а а Йе се
рам oflBojiiTH о д површине стола? M a c a опруге je занемарлдва, коефицщент
еластичности j e 2 0 N / m , а маса тела je 1 0 0 g .
1 6 0 . За колико т р е б а продужити математичко клатно дужине I да би оно у лифту

Kojn се подиже са у б р з а а е м а = д имало исти период о с ц и л о в а а а као (пре
п р о д у ж а в а а а ) у лифту м у и Mnpyje?
1 6 1 . С т р м а раван нагибног угла 36°52' налази се на xopmoHTaflHoj подлози по

Kojoj ocцилyje хармошцски амплитудом 1 m m . На CTpMoj равни поставл>ено je
тело у облику призме. Коефицщент т р е а а измену тела и стрме равни je 0,8. При
Kojoj минималнод фреквенцщи о с ц и л о в а а а стрме равни тело п о ч и а е да клизи?
1 6 2 . Како Йе се променити период о с ц и л о в а а а клатна (Koje j e направл,ено тако

што j e на Kpaj лаког штапа причвршйена куглица) ако се за средину штапа при-
чврсти хоризонтално ноставл>ена опруга (слика) коефицщента к ? М а с а куглице
je m , а дужина штапа L .
ш
Щ///////Щ,
1
1 6 3 . Танак хомогени штап масе т и дужине Ь виси на шарки. На слободном

кpajy штап je cпojeн са зидом помойу опруге коефицщента еластичности к (сли-
ка). Колики je период о с ц и л о в а а а штапа?
1 6 4 . Ш т а п дужине 40 с т и занемарл>иве масе може да ocцилyje око хоризонталне

осе ^ а пролази кроз а е г о в у средину. На jeднoм краду штапа причвршйена
je куглица масе 1 § , а на другом куглица масе 2 g . Одредити период малих
осцилацща овог система.
1 6 5 . Колики би био период система из претходног задатка да маса штапа нще

занемарл>ива него износи 1С^?
1 6 6 . Прстен полупречника Л окачен]е на ексер (слика). Колики Йе бити период

малих осцилащца ако се прстен изведе из равнотежног пoлoжaja?
{-<167. Хомогени диск од алумишцума полупречника 20 с т може да осцшэде око

СагУ 3
•^ХЙризонталне осе ко]а се налази на расто]аау - Л ( Л - полупречник диска) од
центра диска. Одредити период малих осцилацща диска.
1 6 8 . Дрвена коцка ивице а плива у води (слика). Одредити густину дрвета ако
]е период малих осцилацгца (ко]е наста]у кад се коцка мало додатно потопи па
пусти) Г , а густина воде ро •
1 6 9 . Тег масе т окачен ]е за опругу коефицщента к, а опруга за тачку вешааа

(слика). Под дедотвом спол>ашае силе тачка вешааа врши вертикално кретаае по
закону х = ЖоСоэоЛ. Колика ]е амплитуда осциловааа у стационарном с т а а у ?
Коефицщент пригушеаа де занемарл,ив.
1 7 0 . Хомогени вал,ак полупречника г котрл>а се без клизааа по унутрашаод

површини цилиндра полупречника Л . Колики Йе бити период осциловааа центра
вал>ка ако се вал!ак изведе из равнотежног положа]а на мало расто]аае?
1 7 1 . Тело масе т пада са висине h и упада у суд на еластично] опрузи (слика)

константе к. Прилепивши се за суд, тело хармошцски осцилуде у вертикално]
равни. Найи амплитуду и енергщу насталих осцилацща. Масе суда и опруге су
занемарл>иве.
1 7 2 . Хомогена опруга пресечена je тако да су о д а е добщене две опруге о д

"KOJHX je прва два пута крайа о д друге. Константа прве опруге износи 1,92 N / r a .
Угаона фреквенцща пригушених осцилацща тела масе 10 g у вискозно] средини
Kaflaje окачено о прву опругу износи и * = 1 0 s _ 1 . Колика j e угаона фреквенцща
пригушених осцилацща истог тела када се окачи о д р у г у о п р у г у ?
1 7 3 . У jeflHOM осцилаторном колу са калемом индуктивности L\ , при капацитету
- • 10-9F, фреквенцща j e 1,5 • 1 0 6 H z . Ако се калему L i редно дода калем

9 i
индуктивности L,2, при капацитету - • 1 0 ~ 9 F , фреквенцща кола j e остала иста.
Колики j e коефицщент L 2 ? Термогени отпор j e занемарл>ив.
1 7 4 . Осцилаторно коло j e саставл>ено о д калема индуктивности 0 , 0 7 Н и равног
кондензатора са површином плоча 0,45 m 2 pa3flBojemix парафинском х а р т щ о м
дебл>ине 0 , 1 m m . Одредити период о с ц и л о в а а а кола. Како fie се променити
период ако се извуче парафинска х а р т щ а ? Отпор кола j e занемарл>ив. Релативна
пропустл>ивост парафинске х а р т щ е je 2.
1 7 5 . Б а т е р щ а о д два кондензатора, сваки капацитета 2 / ^ F , празни се преко

калема коефицщента самоиндукцще 1 т Н и термогеног отпора 5 0 П . X o f i e ли се
jaBHTii осцилацще ако су кондензатори везани: а) редно; б) паралелно?
1 7 6 . Осцилаторно коло, у Koje je укл.учен кондензатор, производи осцилацще

Koje се npnrymyjy. Ако je на плочи кондензатора наелектрисаае 2 • Ю - 6 С ,
при потпуном пригуше&у развщена j e количина топлоте о д 5 m J . Израчунати
канацитет кондензатора. З р а ч е ь е електромагнетне енерпце j e занемарл>иво.
1 7 7 . У колу приказаном на слици сви отпори осим R\ = 1 П и Д 2 = 50 П су

занемарл,иви. Индуктивност калема j e 0,1 Н , канацитет кондензатора 1 juF , а
Е М С извора 1,4 V . Прекидач К се затво-
ри и када се у колу успостави стационарни
режим, о т в о р и се.
а) Колика j e почетна енергща осцилацща
Koje се jaBJbajy у LC-колу после о т в а р а а а
прекидача?
б) Колика j e енергща осцилацща после
0,2 s о д о т в а р а а а прекидача? Сл. уз зад. 177
Глава III
НАИЗМЕНИЧНА CTPYJA
Важнще формуле
Тренутна вредности ЕМС наизменичног извора: е = £osin(o>i + ipi) =

So sin(27T!vi + ifii) (So - амплитуда E M C ; ш - кружна (угаона) фреквенцща
и>
извора; ipi - почетна фаза E M C ; v = — - фреквенцща наизменичног
27Г
извора)
Тренутна вредност наизменичног напона: и = Uosm(ujt + ip2) =
?7о sin(27ri/£ + <р2) (Uq - амплитуда напона; ip2 - почетна фаза напона;
и - фреквенцща напона)
Тренутна вредност наизменичне cmpyje: г — Iq sin(u>t + <^з) =
Josin(27rî + (рз) (Io - амплитуда c i p y j e , фз - почетна фаза CTpyje;
v - фреквенцща наизменичне c i p y j e )
Ефективне вредности ЕМС, напона и cmpyje:
с _ _£о_ „ Т _ Jj>_
V2' 72' уП
Индуктивни отпор калема: Xl = uL (L - коефицщент самоиндукцще
калема)
Капацитивни отпор кондензатора: Хс = (С - кападитет конден-

uj С
затора)
Импеданса редног В.ЬС кола: Z = \1 Я2 4- ^шЬ —^
Реактивни отпор (реактанса): X = Хь — Хс
Омов закон: - за струено коло: 10 — ^ , 1е = ^

А А
, и0 ие
- за део кола: 1 0 = — , /е =
( Z - импеданса целог кола, односно дела кола)
о
3.1. Омов закон за коло наизменичне cTpyje 31
\
Одре^ивачье фазне разлике стру]е и напона у колу са импедансом 2:
Я X
сов = -д , tg <р = —
Привидна снага наизменичне струне: Р — ие1е (1Г е и 1е - ефективне

вредности) •
Активна снага: Ра = ие1е совр (сов^? - фактор снаге)
Реактивна снага: РТ = и^е&акр
Услов резонанцще у колу наизменичне струне са редном ЯЬС везом:
Резонантна фреквенцща за редно ЯЬС коло: иТ = ,

27Г\/ ЬС
Зедначина коуа повезу^е величине у примару и секундару трансформа-
тора: ггу- = у- = [Ир и N3 - бро]еви намота]а примарног и секун-

дарног калема; и р , и в - напони на кра]евима примара односно секундара;
и 1 3 - с т р у ) а у примарном и секундарном калему)
ЛГР
Однос трансформацще: ~
* * я
3.L) ©м@в закон за кол© наизменичне fj-

CTpyje
Нанисати ]едначину синусне наизменичне струне ако je а е н а фреквенщца
(0Hz, а максимална вредност 2 А . Почетна фаза ]еднака j e нули.
ОДве наизменичне c i p y j e jeflHaKnx амплитуда и фреквенцща разлику]у се у

- 7Г '
фази за — rad. Написати jeflHa4iiHe а и х о в и х тренутних вредности и графички их
представити.
Ефективна вредност синусне наизменичне CTpyje je 5 А . Написати израз
за тренутну вредност c i p y j e ако je а е н а фреквенцща 5 0 H z . Почетна фаза je
jeflHaKa нули. . \jJ\
л ( Ш ! / @ ) Одредити ефективну вредност и фреквенцщу наизменичне струде дате х
jeflHa4HHOM г = 14,1 sin 314i ( А ) .

JH\AK0 CTpyja протиче кроз отпорник о т п о р а 28,4 П , колика je ефективна вредност
напона на отпорнику?
'. К р о з проводник термогеног отпора 10 О протиче наизменична CTpyja i \ = ;

0\5sin(1007ri) ( А ) . Колика се количина топлоте о с л о б о д и у проводнику за 0 , 5 h ?
У
Г [-)
1 8 3 . МереЬи напон на термогеном отпору о д 50 Л , при п р о т и ц а а у синусне

наизменичне CTpyje фреквенцще 5 0 H z , волтметар j e показао 120 V . Написати
je,üHa4HHy наизменичне c i p y j e Koja протиче кроз отпорник. Почетна фаза CTpyje
j e деднака нули.
1 8 4 . Сщалица отпора 50 Л везана je за извор наизменичне c i p y j e 4nja je фре-

квенцща 5 0 H z . Напон на сщалици je 120 V .
а) П р е д с т а в ш и графички зависност тренутне топлотне снаге сщалиде о д вре-
мена.
б) Колика j e с р е д ь а снага сщалице?
1 8 5 . Израчунати индуктивни отпор калема коефицщента самоиндукцще 0,5 Н

када кроз н>ега протиче наизменична CTpyja фреквенцще 5 0 H z .
1 8 6 . Кроз калем занемарл>ивог термогеног о т п о р а тече c i p y j a амплитуде 10 А и

фреквенцще 5 0 H z . Одредити индуктивност калема ако j e амплитуда напона на
а е г о в и м KpajeBUMa 160 V .
1 8 7 . За извор c i p y j e 4iija фреквенцща може да се м е а а везан je индуктивни

калем. Колико пута he се променити индуктивни отпор калема ако се фреквенцща
извора промени са 10 Hz на 30 H z ?
1 8 8 . Кроз калем индуктивног о т п о р а 500 Л тече наизменична c r p y j a фреквенцще

1 0 0 0 H z . Одредити амплитуду наизменичне CTpyje и индуктивност калема ако
j e ефективни напон на ь е г о в и м KpajeBUMa 100 V . Термогени отпор калема je
занемарл^ив. ^у
й ж Ш а ) На слиди а) j e приказано .cipyjHO коло. Ш т а he показивати ^мперметар

даа>тюлтметар noKa3yje 80 V ? Фреквенцща наизменичне Е М С извора j e 6 0 H z ,
први калем има индуктивност 0,4 Н , а други 0,2 Н . Термогени отпор кола и
ме^усобна индукцща су занемарл>иви.
б) Ако дате калемове вежемо паралелно (слика б ) , за колико he се променити

показиваье амперметра?
Li
L, 1г
гЧАИ!»—Ш—
Ф
а) б)
Калем коефищуента самоиндукцще 2,2 Н и термогеног отпора 10 Л укл>учен!

Ррво на извор jeflHocMepHe CTpyje напона 20 V , а затим на извор наизменичне
Ти Омов закон за коло наизменичне стру)е Ф
cтpyje фреквенцще 0,4 кНг и ефекхивног напона 20 V . Одредити дачину стру]е
к(уа р^отиче кроз калем у првом и амплитуду cтpyje у другом cлyчajy.
•Салем термогеног отпора 10 П уюьучен ]е у коло наизменичне стру]е

ёквенцще 50 Н г . Одредити коефицщент с а м о и н д у к щ ф калема ако фазна
'разлика измену стру]е и напона на калему 7г/3.
& а.) Колики ]е капацитивнй" отпор кондензатора о д ЮО/АР) ако се налази у

кощ'наизменичне стру]е фреквенцще 50 Н г ?
б) Ако ]е капацитивни отпор кондензатора 26,7 П, колика ]е фреквенцща струне?
Кондензатор кападитета 50 д Р прикл>учен ]е на извор наизменичног напона

ёквенцще 11сНг. Колика ]е максимална вредност ]ачине стру]е у колу ако ]е
ефективна вредност напона на плочама кондензатора 20 V ?
|)Два кондензатора, ]едан од 50 , а други од 10 , везана су у

^зменичне стру]е: а) редно; б) паралелно. Упоредити капацитивни отпор редне
и паралелне везе ових кондензатора. Фреквенцща стру]е ]е 5 0 Н г .
Два редно везана кондензатора капацитета 5 уиР и 7 везана су редно

Шлемом о д 1 Н и извором наизменичне стру]е чщи ]е ефективни напон 380 V ,
а фреквенцрца 1 0 0 Н г . Колика ]е ]ачина ефективне струде? Термогени отпор
калема ]е занемарл>ив.
Калем индуктивности 31,8 т Н и термогеног отпора 10 П везан де за извор

•ефективног напона 2 2 0 V и фреквенцщ'е 5 0 Н г .
а) НаЙи количину топлоте кода се у секунди ослободи у калему.
б) Како Йе се променити количина топлоте ако ]е редно везан и кондензатор
кадацитета 3 1 9 ^ ?
»
' К а д а се заводоица укл.учи у коло ]едносмерне cтpyje са извором напона о д
амперметар пoкaзyje ]ачину стру]е 4 А . Ако се ова завод'ница у к а у ч и у
коло наизменичне стру]е (слика), волтметар показу]е 1 2 V , а измерена ]ачина
струде ]е 2,4 А . Одредити:
:;аЗ)индуктивност заво^ице;
активну снагу у колу наизменичне стру]е када се заводоици серщски прикл>учи
кондензатор капацитета 394 • Ю - 6 Р .
Фреквенщуа наизменичног напона ]е 5 0 Н г .
— Ж - п И Л .
-ЧЕЬ
с р
а 5 \
ш Текстови задатака — Глава III
1 9 8 . Калем коефицщента самоиндукцще 8 т Н и термогеног отпора 55 П по-

везан:
а) на извор ]"едносмерног напона Ид ;
б) на извор наизменичног напона ефективне вредности и = 17о •
При к о ^ фреквенцгци наизменичног напона ]е снага г ^ а се развща на калему
четири пута ман>а у cлyчajy б) него у cлyчajy а)?
^ ^ ^ К о н д е н з а т о р од 500 д Р , калем индуктивности 0,1 Н , занемарл>ивог тер-

могеног отпора и отпорник Я. везани су на извор наизменичне стру]е (слика)
фреквенцще 50 Нг. Струщо коло се успоставл>а ставл>ан>ем преклопника К у
положа] 1 или 2. Колика треба да буде в р е д н о й отпора Д , да би ]ачина стру]е
кроз а е г а када ]е К на 1 била два пута вейа од ]ачине стру]е када ]е К на 2?
У к о л у с у на идвор ефективног напона 100 V редно везани калем ин^ук-'

^ствности 5ЩЙ, реостат отпора 10 П и два кондензатора. Капацитет ]едног'од
а и х ]е 100/хР . Одредити капацитет другог ако ]е ]ачина стру]е на]вейа при
фреквенцщи 3 0 0 Н г . Колика ]е ефективпа вредност те стру]е? Термогени отпор
калема ]е занемарл>ив. . т§||:
И . а) У коло нa^tзмeничнe струне редно су умъучени отпор (100Г2), калем

(10п1Н, К = 0) и кондензатор ( 1 0 - 4 Р ) . Кроз коло протиче наизменична
стру]а максималне ]ачине 0,15 А и фреквенцще 5 0 Н г . Представити графички
временску зависност стру]е у колу и напона на по]единим елементима.
б) Представити решеье задатка преко р о т а ц ^ у й и х вектора и одредити макси-
малан напон на кра]евима кола. Да ли су стру)а и напон на кра]евима кола у
фази?
>
Отпорник од 400 Л везан ,]е редно са калемом индуктивности Ю - 1 Н (зШЩь
Ул>ивог термогеног отпора) и кондензатором капацитета 0,5 . Одредитй^#
а) импедансу кола при фреквенцщи од 1000Нг;
фазну разлику измену cтpyje и напона.
Ефективна вредност Е М С наизменичне стру]е ]е 100 V , а угаона фреквен-*

500 э - 1 . Са извором je везан на ред отпорник од 3 П, кондензатор од*
50 ^ и калем занемарл>ивог термогеног отпора чщи коефицщент самоиндукцгце
може да се мен>а од 10 шН до 80 т Н . Максимална вредност напона на плочама
кондензатора не сме да пре^е вредност 1200 V .
а) Колика ]е ефективна вредност струне ксуа сме да се пропусти кроз коло?
б) Колики ]е тада коефидщент самоиндукцще калема?
Колика ]е ефективна вредност наизменичне стру]е кроз калем кojи има

я^бгену отпорност 2 П , а коефицщент самоиндукцгце 1 Н ако ]е ефективна
вредност'напона 220 V а фреквенщца 5 0 Н г ? Ш т а Йе бити са ефективном
'вредношйу стру]е ако се не м е н ^ у й и услове у колу редно калему прикл>учи
кондензатор капацитета 10/^Р?
У Омов закон за коло наизменичне cTpyje
I За извор наизменичног напона ефективне вредности 110 V и фреквендгце

б'СПНг везани су на ред калем индуктивности 0,01 Н и термогеног отпора 11 П
и кондензатор капацитета 100 ^ . Одредити ефективне вредности напона на
кра^евима калема и измену плоча кондензатора. Унутрашаш отпор извора ]е
занемарльив. ^чу ^^
^Ц).- На слици ]е приказано коло ч щ и су кра]еви сшуени на наизменични извор

ефективног напона 200 V и фреквенцще 50 Н г . При резонанщци ефективна вре-
д н о м струне у колу j e 0,314 А , а ефективан напон^наГ1фа^евй5аГ^ндензато'ра
3 0 0 V . Одредити вредности Л , Ь и С . \
R
О
«h
-Uc-
—О -T4J О—
£
Кондензатор непознатог капацитета, калем индуктивности 5 т Н и занемар-

а и в о г термогеног о т п о р а и отпорник о т п о р а 20 П укл>учени су на наизменични
£
извор е = 10 cos 1007ri ( V ) (слика). Ja4iiHa CTpyje у колу j e г = —cosl007rt.
R.
Одредити амплитуду напона на облогама кондензатора.
^ \ З а в о ] н и ц а индуктивности L и термогеног о т п о р а 50 П везана j e редно са

кондензатором капацитета С . При мерен, у импедансе ове везе установлено je
да j e она HajMaaa на фреквенцщй о д 1 k H z . Одредити индуктивност калема и
капацитет кондензатора ако je при фреквенцщи 4 k H z импеданса кола 1 3 0 П .
Х -. У редном LC колу индуктивност j e 10 m H , а капацитет 1 р Р . Колика Йе

'бити импеданса кола ако j e фреквенцща наизменичне CTpyje два пута вейа од
Ареквенцрце при Kojoj су CTpyja у колу и напон на KpajeBHMa кола у фази?
| У коло приказано на слици у м у ч е н je извор променл,иве E M C е : So sin иЛ

(слшга), где амплитуда £q износи 2 V . НаЙи ре-
зонантну амплитуду напона на кондензатору ако
j e познато да j e она вейа о д амплитуде Е М С оно- - е -
лико пута колико j e индуктивни или капацитивни
отпор при резонанцщи вейи о д термогеног отпо- L
R
ра. Резонантна фреквенцща кола je 0,1 M H z , ин-
дуктивност калема 1 т Н , термогени отпор кола
-си-
ЗП. Сл. уз зад. 210
Редно везани отпорник ( 2 0 П ) , калем ( 1 5 т Н ) и кондензатор ( 5 ц ¥ ) при-

кл,учени су на извор наизменичне CTpyje. Колика je фреквенцща те CTpyje ако je
импеданса кола 100 П ? Термогени отпор калема j e занемарл>ив.
Л Кроз редно ЯЬС коло протиче стру]а ефективне вредности 5 А . КолШ-дё

рикл>учено на ефективни напон од 9 0 V . Ако ]е активни отпор 9 П , одредити
фазну разлику стру]е и напона.
У серщском ЯЬС колу укупни ефективни напон ]е 120 V , а ефективна

cтpyja 2,4 А . Активна снага у колу ]е 200 W при учестаности 50 Нг. Ако ]е
I
•Х^, = 2 Х с , одредити активни отпор, капацитет и индуктивност кола.
Редно ЯЬС коло кроз ко]е протиче наизменична струна прикл>учено ]е

на напон 1Ге = 2 0 0 У . Ако ]е фреквенцща стру]е ЮОНг, ефективна струда
има максималну в р е д н о й 1 е , т а 1 = 2 0 А . Одредити: а) термогени отпор у
колу; б) активну снагу, ако je фреквенцща стру]е у колу 5 0 Н г . Коефицщент
самоиндукще калема je 100 т Н .
5) Калем индуктивности 3,59 т Н и термогени отпорник од 12 П везани су

даэ са кондензатором С и прикл>учени на наизменични напон ефективне вре-
дности 12 V и фреквенцще 6 0 0 Н г . Одредити капацитет кондензатора тако да
активна снага у колу буде за 30% вейа од реактивне снаге. Колике су тада
импеданса и активна снага? Термогени отпор калема ]е занемарл.ив,
^ х б . Ж а л е м и кондензатор везани су редно и прикл,учени на извор наизменичне

сга^е. 1ачина стру]е у колу меаа се по закону г = 2 з т 1007г£, а напон и —
4 0 э т ^1007г4 + ) • Струна, напон и време дати су у ]единицама 31.
а) Колики де активни отпор калема?

б) Колика количина топлоте се ослободи на калему за 5 минута?
-Генератори и трансформатори
2 Г К Генератор фреквенцще 15 000Нг и ефективног напона на приклучницама
300 V спо]ен ]е са колом у коме су серщски везани кондензатор од 0,05 ц1? , отпор
од I П и калем променл>иве индуктивности и занемарл.ивог отпора,
а) За ко^у вредност коефицщента самоиндукцще кроз коло протиче максимална
стру]а?
60 Колика ]е та стру]а?
2дХ; На електрично] пейи су подаци: 21с\У, 220 V . Фазни напон електричне цен-
трале (сшу генератора у звезду) je 220 V . Колика ]е ^ачина cтpyje у електрично]
пейи:
а) ако ]е прикл.учимо исправно;
б) ако прикл>учимо на линщски напон те централе?
Нримар неког трансформатора има 1000 наво]ака танке жице, а секундар
1/ наво]ака.
а) Колики ]е напон на кра]евима секундара ако се примар прикл.учи на градску

мрежу напона 220 V ? Губици су занемарл>иви.
б) Ако ]ачина стру]е у примару 1 А , колика ]е стру]а у секундару?
3.3. Разни задаци \ j 37
I. На колики напон т р е б а прикл>учити примар т р а н с ф о р м а т о р а електричног

з М н а ако на секундару има 20 пута м а а е наво]ака него на примару? За рад
звона потребан ,]е напон о д 6 V .
1шШп Одредити снагу секундара трансформатора ксуи има 1500 нaвojaкa на

дршмару, а 50 на секундару. Примар j e прикл>учен на наизменични напон о д
1 2 0 V , при чему кроз секундар протиче с т р у ] а 2 0 А . Степен корисног детства
овог трансформатора 0,8.
1*1?£Жт-Одредити степен корисног де,]ства трансформатора ако ^е примар прикл>у-

\|ен зтжапон о д 220 V , при чему кроз ь е г а протиче c т p y j a о д 2 А . Кроз секундар
протиче с т р у ] а о д 18 А , а напон на а е г о в и м кра]евима ]е 18 V .
}. Ако се примар трансформатора укл.учи на наизменични извор, на KpajeBUMa

секундара nojaBfi.yje се напон 13,2 V , а када се на исти извор прикл>учи секундар,
на кра]евима примара nojaBfl>yje се напон о д 120 V . Одредити однос 6poja
HaMpiaja примара и секундара. Г у б и д и су занемарл>иви.
" Ж ^ - Т р а н с ф о р м а т о р je у п о т р е б л е н за преношеье електричне снаге на дал.ину.

Примар j e везан у електрично коло централе, а за секундар су везани проводници
далековода. Колико пута tie се с м а а и т и губици електричне снаге због загреваша
жица далековода ако се напон на секундару повейа хил>аду пута? У о б а M y 4 a j a
се преноси иста снага.
y J n o M o f i y трансформатора се снижава наизменични напон о д Up = 220 V на

= 4 V.
а) Одредити однос 6 p o j a HaBojaKa на примару и секундару.
^ К а д а се на секундар прикл.учи сщалица, у ком односу d o j e ]ачине CTpyja Koje
претичу кроз примар и секундар трансформатора ако j e степен корисног flejcTBa
трансформатора: (1) 1 0 0 % ; (2) 7 5 % ?
"2SQ. Колика j e ефективна ja4HHa CTpyje 1\ у примарном калему и /2 у се-

кундарном калему трансформатора ако je он прикл>учен на напон о д 3000 V ?
Однос 6 p o j a наво^ака примара и секундара je 150 : 11, а трансформатор троши
привидну снагу ЮкУА.
Разни задаци
2 2 7 . Неонска лампа j e прикл.учена на наизменични извор фреквенщце 50Hz.
Волтметар прикл.учен за KpajeBe лампе noKa3yje 120 V .
а) Одредити време колико светли лампа у сваком полупериоду ако се она пали
и гаси при напону о д 84 V .
б) Колико времена Ье у току ]едног минута горети лампа?
2 2 8 . Лампа отпора 20 О. укл.учена j e на извор синусног напона. Колика je

фреквенцща овог извора ако се лампа упали 0,005 s после укл.учен>а кола? Напон
пал>еаа лампе j e 50 V . Ефективна ja4ima c i p y j e у колу j e З А .
2 2 9 . Калем индуктивности 0 , 5 Н (занемараивог термогеног отпора), отпорник

од 0,6 кО и кондензатор од 0,2 рБ1 везани су редно у коло наизменичне струне.
Одредити импедансу кола и нацртати векторске дщаграме импедансе за фреквен-
цще: а) 400 Нг; б) 6 0 0 Н г .
2 3 0 . Део стру]ног кола чине термогени отпорник од 500 О и калем коефицщента

самоиндукцще 0 , 5 Н ( Л = 0 ) , кодо су везани редно. Кроз коло протиче стру]а
г = 0 , 5 в т а ; £ ( А ) . Одредити фреквенцщу наизменичне стру]е ако ^е амплитуда
напона на отпорнику три пута вейа него на калему. Колики де напон на кра]евима
датог дела кола после 612,3 пи од тренутка укл>учиван>а?
2 3 1 . У колу наизменичне струне фреквенцще 50 Нг редно су везана три калема и

прикл,учена на напон ефективне вредности 220 V . Први калем де индуктивности
0,12Н и термогеног отпора 15 0 , други калем ]е од 0,04Н и 5 0 , а т р е й и 0,06Н
и 20О.
а) Колика ]е ефективна вредност ]ачине cтpyje?
б) Колика ]е фазна разлика стру]е и напона?
в) Колики су ефективни напони на сваком калему?
2 3 2 . У колу су редно везани калем термогеног отпора 2 0 О и индуктивности

169 • Ю - 3 Н и кондензатор капацитета 0,15 дЕ .
а) На кодо] фреквенщци н а м ^ е резонанцща?

б) Колика сме при резонанщци да буде Е М С у колу ако кондензатор може да
издржи 2000 V ?
в) Колика ]е ]ачина стру]е ю у а протиче кроз коло при електромоторно] сили
израчунато] под б) и резонанта^ фреквенцщи?
г) Колики je напон на кра]евима калема при резонанцщи?
2 3 3 . У редном ЯЬС колу наизменични напон на крадевима кола има ефективну

вредност 100 V . При фреквенцщама щ = 50 Нг и = 100Нг ефективна вре-
дност ]ачине струне ^е иста и износи 10 А . При н е ^ фреквенцщи и2 ефективна
вредност стру]е де максимална и износи 1е,тах — 20 А . Одредити Л , Ь, С и и2 •
2 3 4 . Кондензатор капацитета 10 ^ и отпорник од 200 О везани су редно и

прикл>учени на градску мрежу ефективног напона 1 0 0 V и фреквенщце 6 0 Н г .
I При распаду енергетског система дошло ]е до поремеЙа]а у напа]аау потрошача,
услед чега ]е напон градске мреже опао за 10%, а фреквенцща се смааила за
5 % . Колико се процентуално променила ]ачина ефективне стру]е у датом колу?
2 3 5 . У колу наизменичне стру]е фреквенцще 100Нг редно су везани отпорник

( 1 0 О ) , калем ( 0 , 5 Н , Л = 0) и кондензатор чщи капацитет може да се м е а а
променом расто]ааа ме^у плочама. Ако je растодаае ме^у плочама 1 ш т ,
капацитет кондензатора ]е 20 . За колико треба променити расто]аае ме^у
плочама да би ефективна стру]а у колу имала максималну вредност? Колики ]е
однос те вредности и ефективне вредности пре промене растсдааа?
2 3 6 . За кра]еве кола (слика) прикл>учен ]е извор наизменичног напона ефективне

вредности 120 V и фреквенцще 330 Нг. Капацитет кондензатора je подешен
тако да ]е cтpyja ко]у показухе амперметар иста при отвореном и затвореном
прекидачу и износи 4 А . Колики су индуктивност и термогени отпор калема ако
кондензатор подешен на 10 /лР ?
—=и°—
ДО- нд .
гШ^Л
2 3 7 . На наизменични напон ефективне вредности 220 V и фреквенцще 50 Нг

прикл>учени су као на слици кондензатор од 20/Д*1 и калем индуктивности 0,6 Н
и термогеног отпора 100П. Одредити ефективну стру]у у калему, у грани са
кондензатором и у главном делу кола.
2 3 8 . Сщалицу снаге 20 ЧУ ко]а може да издржи ефективни напон од 120 V ,

потребно ]е укл.учити на наизменични напон ефективне вредности 220 V . Колики
кондензатор треба везати редно са сщалицом да би она максимално светлела?
Каквим калемом може да се замени кондензатор? Фреквенцща извора ]е 5 0 Н г .
2 3 9 . Део кола састо.]и се из отпорника и индуктивног калема ко]и су паралелно

везани и прикл>учени на наизменични напон. Вэихови отпори су респективно 60 П
и 80П.
а) Колики ]е отпор контуре?
б) Колики Не бити отпор контуре ако се отпорник замени кондензатором чща ]е
отпорност jeднaкa отпору отпорника?.
2 4 0 . Колику снагу треба предавати колу да би се у аему одржавале непригушене

осцилацще, при ко,]има ]е максимална вредност напона на кондензатору 0,5 V ?
У колу се налази калем индуктивности 0,3 т Н и кондензатор капацитета 20 ^Р .
Отпор кола Зе 1 Г2.
2 4 1 . Плоче кондензатора С су наелектрисане до напона Щ , па ]е уклучен преки-

дач К\ (слика). У тренутку када стру|а у калему достигне максималну вредност,
истовремено се укл.учи прекидач , а искаучи К г . Одредити максималну
вредност напона на отпору.
2 4 2 . Три паралелно везана елемента уыьучена су на наизменични извор стру]е

(слика) фреквенцрце и, при чему напон на извору II. Колика ]е ]ачина укупне
стру]е I у колу? Калем има чисто индуктивни отпор.
2 4 3 . У колу као у претходном задатку ефективна вредност напона извора je 10 V .

Одредити ефективне вредности ]ачина стру]а 1 е я и 1 е ь и капацитет кондензатора
ако je ефективна jannsa CTpyje у колу 10 А . Отпорник има отпор 1 0 О , калем j e

идеалан и има индуктивност 0 , 0 5 Н . Фреквенщца извора j e 5 0 H z .
2 4 4 . На лишцу наизменичне CTpyje ефективног напона о д 2 2 0 V (и = 50Hz),

преко калема (пригушнице) индуктивности 0,1 Н и активног о т п о р а 2 П , при-
р у ч е н а j e мрежа за осветаьеае jeflHor стана (слика).
а) Колики j e напон на сщалицама у ста-
ну ако j e укупна CTpyja Koja се троши у
колу 4 А ?
б) Колика j e HajBefia снага Koja може да
се троши у стану?
в) Колику Йе снагу трошити пригушнида
Сл. уз зад. 244 ако се у стану направи кратак cnoj?
2 4 5 . Д а би се одредио 6poj HaBojaKa у примару и секундару неког трансформа-

т о р а Kojn напон о д 220 V CMaayje на 20 V , намота се на секундар додатних 10
HaBojaKa и при томе измери на KpajeBHMa секундара напон о д 22 V . Одредити
6poj HaBojaKa у примару и секундару.
2 4 6 . Примар трансформатора садржи 100 HaBojaKa и прикл.учен je на напон

200 V ч щ а je фреквенцща 5 0 H z . Секундар трансформатора има 800 HaBojana.
KpajeBH секундара cnojeHH су са колом Koje чине редно везани кондензатор о д
5 ß F и калем. Укупни термогени отпор секундара j e 1 0 0 О , а укупна индуктив-
ност З Н . Колика j e ja4HHa ефективне CTpyje у секундару?
2 4 7 . Електрична снага се преноси на дал>ину тако што се у електрани помойу

трансформатора повиси напон неколико хил>ада нута и тако се CTpyja високог
напона преноси далеководима до потрошача, где nocTojn други трансформатор
Kojn снижава напон на потребну в р е д н о й .
Ако j e снага Kojy развща електрана 6 k W , а напон на секундару првог транс-
форматора 20 k V , и ако се електрична снага преноси бакарним проводницима на
p a c T o j a a e 50 k m , колико HaBojaKa т р е б а да има секундар д р у г о г трансформато-
р а ? B p o j HaBojaKa примара д р у г о г трансформатора je 4 0 0 0 , а напон на ь е г о в о м
секундару т р е б а да je 200 V . Попречни пресек проводника о д бакра j e 0,5 c m 2 ,
а специфични отпор 1 , 7 8 / л О с т . Губици у трансформаторима су занемарл>иви.
2 4 8 . Губици снаге у трансформатору су 8 % . Ако j e примарни калем прикл.учен

на напон о д 1 5 0 V , кроз а е г а протиче c i p y j a ja4HHe 2 А . Колики je напон на
секундару ако кроз потрошач протиче CTpyja 0,1 А ?
Глава IV
МЕХАНИЧКИ ТАЛАСИ
Брзина таласа: и == — = (А - таласна дужина; Т - период осцилова-

а а ; v - фреквенцща осциловааа)
[а _ ГТ
Брзина гпрансверзалних таласа по затегнутоj жици: и
Р V Р
F
(а = — - нормални напон; F - сила затезааа; S - попречни пресек жиде;
m т
р = — - густина жиде; р. = — - линеарна густина)
Брзина лонгитудиналних таласа у чврстим и течним срединама:

ГЁ
и = ti— ( Е - JyHroB модул за чврста тела или степей стишл>ивости
V Р
течности)
Нр / RT . Ср „
Брзина таласа у идеалном и = , /7— = \гу-т-г ( 7 = -г— - Поа-
гасу:
у • р V М Су
сонов коефицщент; р - притисак raca; р - густина raca; R - универзална
гасна константа; Т - апсолутна температура)
Enepzuja таласа у уединици запремине - густина енерггу'е: Е = ^ри>2хg

( р - густина средине; и> = 2-ки - фреквенщца осциловааа; xq - амплитуда
осциловааа)
Е 1
ДГ5 = 2 Р " 5
Jednanuna равног тпаласа: х = жо cosui (t — — j = zo cos(u>t — ky) (у -

2тг
растодаае посматране тачке од извора таласа; к — — - угаони таласни
Spoj)
Закон одбщапа таласа: а = а' ( а - упадни угао; а1 - ofl6ojHH угао)
šino Ui
закон преламапа таласа: — = — ( а - упадни угао; р - преломни
sin р U2
угао; Щ , U2 - брзине простиран>а таласа)
Сопствене фреквенцще cmojeHux таласа у средини ограниченоj са обе
стране: vn = — и (п = 1 , 2 , . . . ; I - димензща средине у правцу прости-
рааа таласа)
Сопствене фреквенциуе cmojeHux таласа у средини ограниченоj на je-
2п - 1
оном кра]у: vn = ———и
У слов за интерференциони максимум и минимум:
As = s2 — si = d s i n a = n\,
A n = 0,1,2,...
As = s2 - Si = dsina — (2n + 1 ) - ;
( S I , 5 2 - путеви таласа; d - pacTojaae извора таласа; а - угао под KOJHM се

види интерференциони максимум; п - редни 6poj максимума; А - таласна
дужина)
Брзина и е н е р г Е ц а таласа
Й Колика je брзина таласа чща je таласна дужина 4 т а фреквенцща
ГНгТ
@ НаЙи таласну дужину таласа фреквенцще 500 Hz ако je аегова брзина про-
стирала 300 m / s .
Два таласа фреквенцща 500Hz и 1800 Hz простиру се кроз исту средину.

Како се односе аихове таласне дужине?
Одредити HajKpalie p a c i o j a a e у правцу кретааа таласа измену две честице

Koje се налазе у исто] фази осциловааа. Брзина таласа je 330 m / s а фреквенцща
осциловааа 300Hz.
1 ijffiite1 НаЙи брзину трансверзалног таласа кроз затегнуту жицу:

в- а) густине 8 5 0 0 k g / m 3 , на Kojy делуje нормалнй напон од 11 • 1 0 8 N / m 2 ;
б) линеарне густине 4 • Ю - 3 k g / m и силе затезааа 3 6 N .
4.2. ^дначина таласа 43
Коликом силом je затегнута жида дужине l m , масе 5 g , ако се кроз а у

^простире талас брзином 1 0 0 m / s ?
( ^ ^ Ц О д р е д и т и брзину лонгитудиналних таласа кроз воду. Запремински модул

еластичности за воду je 2,1 • IO9 N / m 2 а густина IO3 k g / m 3 .
Колики je Лунгов модул еластичности за челик ако je брзина простирааа

лонгитудиналних таласа кроз а е г а 5500 m / s а густина челика 7,85 • 1 0 3 k g / m 3 ?
Притисак гаса je 1 0 5 Р а а аегова густина 1,2 k g / m 3 . Ако je однос молар-

'нйх специфичних топ лота при сталном притиску и raanHoj запремини 1,4, наЙи
брзину таласа кроз гас.
НаЙи брзину простирааа таласа кроз ваздух. Моларна маса ваздуха

je 29 • Ю - 3 k g / m o l , Поасонов коефицщент 1,4, универзална гасна константа
8 , 3 J / K m o l , а температура: а) 300 К ; б) О К .
^ ^ Колика je температура водоника ако се кроз а е г а простире талас брзином

400rr^/s? Моларна маса за Н2 je 2 g / m o l , 7 = 1,4, a R — 8 , 3 J / K mol.
^ ^ . а) Одредити моларну масу идеалног гаса температуре 250 К ако се кроз

аега простире талас брзином 3 4 0 m / s ( 7 = 1,67, R = 8,3 J / K m o l )
б) Колики je однос брзина простирааа таласа кроз гас на температурама t\ —
25 °С и t2 = О "С.
Î*. Колика je запреминска густина eneprnje таласа фреквенцще 500 Hz и ам-

Житуде 5 • Ю - 2 m KojH се простире кроз средину густине 2 • IO3 k g / m 3 ?
I). Запреминска густина енергще таласа амплитуде 2 cm Kojn се простире кроз

^^редину густине 1,5 k g / m 3 износи 0 , 5 k J / m 3 . Одредити фреквенцщу осцилова-
аа.
tf^^b) НаЙи интензитет таласа таласне дужине 0,3 т , фреквенцще осциловааа

500 Hz и амплитуде 2 c m . Талас се простире кроз средину густине 1,5 k g / m 3 .
é Колику енергщу у ^единици времена преноси талас интензитета 3kW/m2

е кроз ловршину од 3 m 2 ?
Ледначина таласа
( Л е д н а ч и н а равног таласа има облик х = xq cos27r(5i — 4у) (све jeflHHra;e су
у SI). НаЙи таласну дужину, период осциловааа и брзину таласа.
' Ледначина равног таласа има облик х — 2 - 1 0 - 2 c o s ( c j t - B y ) (све jeдиницe су

у SI). Упоредити максималну бризну осциловааа честице са брзином простирааа
таласа.
Извор равног таласа оащлу]е с амплитудом 2 c m и периодом Т . Колика^

je елонгацща тачке удал>ене од извора - таласне дужине у тренутку t = -Т од
почетка осциловааа?
\ а ^ :
Одредити елонгацщу о с ц и л о в а а а честице средине Koja се налази на pjir
CTOjaay 50 m о д извора равног таласа 2 s о д нечетка о с ц и л о в а а а . Осцилащце
извора HMajy фреквешрцу 3 0 0 H z , а амплитуду 5 • Ю - 2 т . Брзина п р о с т и р а а а
таласа кроз дату средину j e 300 m / s .
i. На ком HajMaaeM p a c T o j a a y од извора равног таласа таласне дужине 6 т
эрзине п р о с т и р а а а 320 m / s елонгацща износи половину амплитуде 3 s од
почетна о с ц и л о в а а а извора?
I1 А
После колико надмаае времена tie тачка М на pacTojaay 100 m о д извора
£ног таласа Kojn осцилу)е по закону х = 2 • Ю - 2 cos 507rt (изражено у SI) бити
удал,ена о д равнотежног подожгу а за 2 c m ? Брзина таласа j e 3 0 0 m / s .
r^Si _ , , i )
Луж затегнуте жиде површине попречног пресека 1 m m - и густийе
) kg/m3
простире се трансверзални талас ч щ а je jeflHa4HHa
х — 0,002 cos 7r(10 3 i — 0,5у)

где су све величине дате у ]единицама SI. Одредити:
а) фреквенцщу таласа; б ) таласну дужину таласа;
в) максималну брзину о с ц и л о в а а а честица;
Ъ ^ с и л у з а т е з а а а жице.
)дбЕдавье, преламавье, интерференцЕца

"дафракции а таласа С)
ЯуяпГ. У води се налази препрека великих димензща. На препреку стиже раван

л/] \ талас (слика) и о д б щ а се о д а е . Колики ^е;
бити угао меГ)у одбщеним таласима ако je
угао препреке 6 0 ° ?
• ^ ^ Г п р и к р е т а а у кроз ваздух талас наи§е

под углом о д 10 е на равну површину воде.
Колики je преломни угао ако je брзина та-
ласа у ваздуху 340 т / э , а у води 1400 т / э ?
Талас пада на мирну површину воде и прелама се под углом 42° . Колики^е
упадни угао таласа ако j e брзина таласа у ваздуху З З О т / э , а у води 1650т/Б?
На гpaничнoj површини две средине талас се делом о д б щ а под углом 60®^

а делом прелама под углом 30° . НаЙи брзину преломл.еног таласа ако je брзина
упадног 5 0 0 т / в .
Талас таласне дужине 6 0 с т простире се кроз средину брзином 350т/й;;

^наилази на граничну површину и прелази у средину где му j e брзина п р о с т и р а а а
1750 т / э . Колика je таласна дужина таласа у тoj средини?
^Путна разлика два таласа Kojn интерферу)у на месту петог максимума

^ ю с и 40 c m . Одредити таласну дужину тих таласа.
^.'Два извора на ме^усобном p a c T o j a a y о д 0 , 2 m eMHTyjy таласе таласне

дужине 0,03 т . На p a c T o j a a y L много вейем о д ме^усобног p a c T o j a a a извора
д о б щ а се интерференциона слика. Одредити угао а под KojnM се у одпосу на
централни максимум д о б щ а максимум четвртог реда.
У жиди дужине 1 m затегнуто] силом 2 kN формира ce с к у е й и талас

шцмаае фреквенцще. Како и ковико пута т р е б а променити силу з а т е з а а а , да
би се у жиди формирао талас ч щ а би фреквепцща била ]еднака фреквепцщи
другог хармоника ире промене силе затезааа?
É . Одредити фреквенцрцу cTojeîier лонгитудиналног таласа н а ^ и ж е фреквен-

ко.)и може да настане у шипци дужине 0,75 m ако j e учвршйена па jefliioM
Kpajy. Шипка j e о д гвож^а ( р = 7800 k g / m 3 , Е = 2 • 10 11 N / m 2 ).
Раван талас таласне дужине 1 cm наила-

и. зи нормално на непропустл.иву препреку ши-
рине 10 c m . На коликом нормалном pacTojaay
од максимума нултог реда fie се налазити мак-
симум првог реда (слика). Максимум нултог
реда j e на pacTojaay 2 m о д препреке. Сл. уз зад. 280
Разни задаци
Површином воде простире се талас таласне дужине 30 т . Посматрач на
оБали p e r n c i p y j e долазак до обале два брега таласа у размаку о д 5 s. Колика je
брзина п р о с т и р а а а таласа?
Површином воде простире се талас. Посматрач на обали perncTpyje за

ёме о д 30 s п р и с т и з а а е 16 брегова таласа. Ако j e брзина п р о с т и р а а а таласа
2 0 m / s , одредити а и х о в у таласну дужину.
ДоЗ^Талас на слици стигао je о д А до В за 2 s . Колика je фреквенцща

осциловааа?

г. Брзина простирааа таласа фреквенциде осциловааа 10 Нг, кроз неку сре-

дину je 2 0 т / з . НаЙи фазну разлику две тачке ме^усобно удал.ене 0,5 ш .
Две честице средине у правду простирааа таласа осцилу]у са фазном ра'з-

Р ликом 2тг/3. Честице се налазе на расто]аау 20 т и 30 т од извора периода
осциловааа 0,1 э. Одредити брзину таласа.
. ^ ^ - Н а сликама су представл,ени трансверзални таласи.

^ а) Одреди смер брзине тачке А на слици а),
б) Одреди смер простирааа таласа ако честица А има смер кретааа као на
слици б).
б)
у. Челична са]ла дужине 5 0 т и масе 3 0 1 ^ затегнута ]е силом "од 3000N.

^олико времена, де потребно да трансверзални талас изазван на ]едном краду
стигне до другог крада и врати се назад?
(СШЙ) Идеалан гас густине 1 , 2 1 ^ / т 3 налази се под притиском 1 0 5 Р а . Кроз а е г а

с е п р о с т и р е раван талас, при чему ]е нajмaae расто]аае измену две честице
у амплитудном положа]у са супротним смером о с ц и л о в а а а , , 6 , 5 т . Одредити
фреквенцщу осциловааа.
ПомоЙу ехо-лота мери се дубина мора тако што се измери време потребно
| да сигнал емитован са брода у виду лонгитудиналног таласа стигне до дна мора
и натраг. Ако ]е густина морске воде 1,12 • 10 3 к ^ / т 3 , запремински модул сти-
ШЛ.ИВОСТИ 2 , 2 G N / m 2 , а измерено време помоЙу ехо-лота 2 в, колика ]е дубина
мора на том месту?
290. Раван талас таласне дужине 60 т простире се брзином 100 т / э . Честица

А на расто]аау 180 т од извора таласа налази се на p a c т o j a a y 2 с т од равно-
тежног положа]а 6 в од почетка осциловааа извора. Колика ]е у том тренутку
елонгацща честице В м у а се налази на расто]аау 200 т од извора таласа?
291. Лонгитудинални талас се простире кроз ваздух. У дедном тренутку ]е

елонгацща ]едне тачке пого^ене таласом 0,06 с т , а аена брзина 5 с т / в , а друге
тачке 0,1 шш и З с т / з . Одредити амплитуду осциловааа честица пого^ених
таласом. Промена амплитуде са удал^ношйу од извора ]е занемарл>ива.
ПрелазеЙи из ]едне средине у другу талас повейа таласну дужину за 0,3 т .

юлико се промени аегова брзина простирааа? Фреквенцида таласа]е 5 0 0 Н г .
2 9 3 . Колики т р е б а да буде минимални упадни угао механичког таласа Kojn пада

на мирну површину воде, да би дошло до тоталне рефлекмце таласа, Tj. да
талас не нро^е у д р у г у средину? Брзина таласа у ваздуху j e 330 m / s , а у води
1200 m / s .
2 9 4 . Како Не се променити HajMaaa фреквенцща трансверзалног таласа Kojn

HacTaje у 4 e n n 4 H o j шинци, чщи je j e f l a H K p a j учвршйен, ако се а е н а дужина о д
I m скрати за 3 0 % ? Остали услови су непромеаени.
2 9 5 . П о м о г у извора, ч щ а фреквенцща може да се м е а а у интервалу о д 1 0 0 H z

до 500 H z , H3a3HBajy се таласи у ваздуху. Ваздух je у цеви дужине 2 m K o j a j e на
jeflHOM Kpajy затворена. Колико CTojefLux таласа различитих фреквенцща може
да се формира у овом с т у б у ? Колике су а и х о в е таласне дужине? Брзина таласа
у ваздуху j e 330 m / s .
2 9 6 . Ако се температура челичне шипке Koja je учвршйена на jeflHOM Kpajy по-

вейа изнад 0 ° С , таласна дужина основног хармоника лонгитудиналног CTojeber
таласа се повеБа за 1 % . Колика je Kpajaa тепмература шипке? Коефидщент ли-
неарног шире&а шипке j e 1,2 • Ю - 5 ° С - 1 . Брзина таласа j e остала непромеаена.
2 9 7 . Два кохерентна тачкаста извора таласа налазе се на p a d o j a a y о д 3 0 с т .

Извори o ^ n n y j y у фази. Колика т р е б а да буде HajMaaa фреквенцща извора, да
би тачка А Koja j e удалена 1,5 m од д р у г о г извора мировала? Тачка лежи на
npaBoj Koja cnaja тачкасте изворе (слика). Брзина таласа j e 4 0 0 m / s .
II А
2 9 8 . У води, нормално на а е н у површину, поставлена je решетка (слика). Нор-

мално на решетку стиже раван талас. Колика je фреквенцрца таласа ако je расто-
j a a e ме^и шипкама решетке 40 с т , а угао правда на коме се налаЗб максимуми
II реда 60° у односу на првобитни правац зрака? Брзина п р о с т и р а ь а таласа у
води j e 1000m/s.
Глава V
АКУСТИКА
Сопстпвене фреквенцще (хармоници) извора звука:
- затегнута жица: vn — ^ju [п = 1 , 2 , 3 , . . . - редни 6 p o j хармоника;

L - дужина жице; и - брзина звука кроз жиду)
- ваздушни стуб отворен са оба npaja (затворен на оба Kpaja):
п
- в аздушни стуб отворен па ]едном Kpajy: = 2^±и
-штапучвршКенна^номкрчу:
Объективна januna звука (интензитет): I ~ = \-puio2XQ

1Л t • J Z
Субъективна januna звука: L — 10 log (I - об]ективна ja4HHa звука;

h
Iq = 1 0 - 1 2 W / m 2 - драг nyjHOCTii)
Доплеров ефекат за звук:
и
- npujeMHUк Aiupyje, извор се приближава или уда/ьава v = -ug
(и - фреквенцгца Kojy pernrapyje преемник; v0 - сопствена фреквешцца

извора; и - брзина звука; - брзина извора, при чему j e — Vi ако се извор
приближава предмету, a +Vi ако се удал>ава)
- прщемник се приближава или удалава, извор Mupyje: v = -i/q

и
(+vp - брзина п р е е м н и к а при приближаваау извора звука; — vp - брзина
п р е е м н и к а при удал.аван>у од извора звука)
и ± vp
- уопштено: v — -и0
и-fVi
- Напомена: Ако се правди брзина извора и посматрача не nOKnanajy,
y3HMajy се компоненте ових брзина у правду Kojn их cnaja.
5.1. Извори звука 49
5.1. Извори звука

2 9 9 . Одредити граничив таласне дужине звука ако се он кроз ваздух простире
брзином о д 330 m / s .
3 0 0 . Одредити:
а) максималну таласну дужину ултразвучног таласа ч щ а j e брзина п р о с т и р а а а

330 m / s ;
б) брзину п р о с т и р а а а ултразвучцог таласа кроз вакуум.
3 0 1 . Звучни талас се простире кроз воду брзином 1 4 5 0 m / s . Колики je модул

еластичности за в о д у ? Густина воде j e IO3 k g / m 3 .
3 0 2 . Челична жида дужине 1 m и масе 4 g затегнута je силом о д 1 0 N . Одредити

фреквендщу прва два хармоника.
3 0 3 . Коликом силом j e затегнута челична жида дужине 20 cm и масе 2 g Koja

даде звук чщи први хармоник има фреквендщу 1 5 0 H z ?
3 0 4 . Ж и д а дужине 5 0 c m flaje основни тон фреквендще 2 4 0 H z . Колика je ми-

нимална фреквендща тона када се ова жида, при HenpoMeaeHoj сили з а т е з а а а ,
скрати за 20 c m ?
3 0 5 . Ако се затегнута жида скрати за ОД т , а е н а основна фреквендща се повейа

1,5 пута. Израчунати првобитну дужину жиде под претпоставком да j e сила
з а т е з а а а жиде иста у о б а cny4aja.
3 0 6 . Ваздушни с т у б затворен на о б а Kpaja flaje звук ч щ и први хармоник има

фреквендщу 5 0 0 H z . Одредити дужину овог с т у б а ако je брзина п р о с т и р а в а
звука 330 m / s .
3 0 7 . Дужина ваздушног с т у б а затвореног на о б а Kpaja j e 0,5 m . Он flaje звук

чщи други хармоник има фреквендщу 6 8 0 H z . Одредити температуру ваздуха
( 7 = 1,4; R = 8,3 J / K m o l ; М = 29 • 10~ 3 k g / m o l ) .
3 0 8 . Одредити брзину п р о с т и р а а а звука кроз ваздушни с т у б :

а) дужине 0,2 т , затворен на j e дном Kpajy, ако осдилу]е основном фреквендщом
од 400Hz;
б) дужине 0,6 т , отворен на о б а Kpaja, чщи трейи хармоник има фреквендщу

800 H z .
3 0 9 . Ваздушни с т у б отворен на о б а Kpaja flaje звук основне фреквенцще 4 0 0 H z .

Колика je фреквендща првог хармоника (основног тона) ако се он затвори:
а ) на jeflHOM Kpajy; б ) н а о б а K p a j a ?
3 1 0 . Колика je фреквендща основног тона Kojn flaje еластичан штап учвршйен

на jeÄHOM Kpajy? Дужина штапа je 80 cm а брзина п р о с т и р а а а звука кроз а е г а
3600 m / s .
3 1 1 . Еакарни штап дужине 1 т , учвршйен на ]едном кра1у, дaje звук чщи први
хармоник има фреквенцщу 800 Нг. Одредити модул еластичности штапа ако ]е
аегова густина 8,5 • 10 3 1 ^ / т 3 .
3 1 2 . Одредити дужину металног штапа учвршйеног на средини ко]и да]е звук
основне фреквенцще 5 0 0 Н г . Лунгов модул еластичности за штап ]е 7 - Ю 1 0 Ы / т 2
а густина 28001<^/т 3 .
3 1 3 . Метални штап дужине 1 т , учвршйен у тачкама А и В чще pacтojaн>e

од кpajeвa штапа износи 0,25 т , емиту]е звучни талас. Колика ]е фреквенцида
основног тона ако ]е брзина звука кроз штап 5500 т / э ?
5.2. 3ачина звука

3 1 4 . Интензитет звука на растеуаау Ю т од извора звука износи Ю - 6 " \ ¥ / т 2 .
Колики ]е интензитет на растодаау 100 т од извора?
3 1 5 . На расто]аау г\ од извора интензитет звука ]е 1\. Колико нута мора да

се повейа ово pacтojaE>e да би интензитет ослабио четири пута?
3 1 6 . Oбjeктивнa ]ачина звука износи 1 0 _ 8 ' \ ' У / т 2 . Колика]е субъективна дачина?
3 1 7 . Ако се суб]ективна ]ачина звука сман>и за 40 с!В, колико пута се смааи

об]ективна jaчинa?
3 1 8 . Суб]ективна jaчинa звука авионског мотора ]е 100 с1В. Колика je cyбjeк-

тивна ] ачина звука ко.]и производи 10 таквих авиона?
3 1 9 . Суб]ективна ]ачина звука на извесном р а с т о ] а ь у од тачкастог извора из-

носи 20 с1В. На колико пута вейем расто]ан>у од извора л>удско ухо нейе реги-
стровати овад звук?
3 2 0 . Код прозора ]е ниво буке уличног саобраЙа]а 50с1В. Отвор прозора има
димензще 1,5 х 2 (у метрима). Колика звучна снага улази кроз прозор?
3 2 1 . Звук исте фреквенцще стиже из два звучна извора. Прщ'емник регистру]е

да ]е разлика у суб]ективно] дачини ова два звучна таласа 20 с1В. Колики ]е
однос амплитуда ова два таласа (Ь\ > £ г ) ?
5.3. Доплеров ефекат

3 2 2 . Воз емиту]е звук фреквендще 5 0 0 Н г . Колика je фреквенцща ко]у чу]е
путник на станици к о ^ се воз приближава брзином З б к т / Ь ? Брзина звука
]е 3 3 0 т / в .
3 2 3 . Воз се удал>аваиз станице брзином 15 т/в и при томе емиту]е звук фреквен-
цще г/о. Путник на станици то регистру]е као звук фреквенцще 6 0 0 Н г . Колико
]е 1/о (брзина звука ]е 3 3 0 т / з ) ?
3 2 4 . Звучни извор eMHTyje звук фреквенцще 1 1 0 0 H z . Брзина звука j e 3 3 0 m / s .

Колику фреквендщу 4yje слушалад Koju се: а) приближава извору брзином
30 m / s ; б) удал.ава од извора брзином 30 m / s ?
3 2 5 . Коликом брзином би т р е б а л о да се слушалад приближала звучном извору

да би се фреквенцща примл>еног звука повейала 1,5 пута?
3 2 6 . А у т о м о б и л , крейуйи се ка HenoKpeTHoj препреци, eMiiTyje звук фреквендще

5000 H z . Истовремено p e r n c i p y j e одбщене звучне таласе фреквенцгце 6 0 0 0 H z .
Колика je брзина аутомобила? Брзина звука j e 3 3 0 m / s .
3 2 7 . А у т о м о б и л се крейе по правом путу брзином 7 2 k m / h . За н>им иде д р у -

ги аутомобил брзином 1 0 8 k m / h емиту]уйи звучни сигнал фреквенцще 9 0 0 H z .
Колику фреквенцщу 4 y j y путници првог аутомобила? Брзина звука у ваздуху je
330 m / s .
3 2 8 . П о р е д непокретног посматрача про^е аутомобил брзином 1 0 8 k m / h са

укл!ученом сиреном. Колико пута се промени фреквенцща звука Kojy 4yje по-
сматрач? Брзина звука у ваздуху je 3 3 0 m / s . Резултат изразити у процентима.

3 2 9 . Таласна дужина звука у ваздуху температуре 17 ° С je 0,2 m . Колика j e
брзина звука исте фреквешцце у средини где му je таласна дужина 0,9 m ? ( М =
29 g / m o l )
3 3 0 . Како се односе брзине звука у водонику и х е л щ у м у ? Температуре гаса су

jeflHaKe.
3 3 1 . Камен се пусти да слободно пада са ивице бунара. Звук удара камена о

површину воде стигне до посматрача за 2 s о д тренутка пуштан>а камена. На
Kojoj дубини je ниво воде у бунару? Брзина звука у ваздуху j e 3 3 0 m / s .
3 3 2 . Колико пута се промени фреквендща основног тона затегнуте жиде ако се

а е н а дужина и сила затеза&а noBeftajy за 4 4 % ?
3 3 3 . Колика мора бити минимална дужина ваздушног с т у б а затвореног са jeflHor

Kpaja да би дошао у резонандщу са звуком фреквендще 3 0 0 H z ? Температура
ваздушног с т у б а j e 17°С.
3 3 4 . Дужина ваздушног с т у б а затвореног на jeflHOM Kpajy je 4 0 c m . Одредити

вредност м о г у ч и х сопствених фреквенцща м а ь и х о д 1500 Hz ако j e температура
ваздуха 3 1 0 К .
3 3 5 . Стаклена дев дужине 1 m напуьена je водом. На д о а е м Kpajy деви постав-

лена j e славина кроз Kojy почне да дури вода. На г о р а е м Kpajy цеви укл>учи
се звучни извор. К а д ниво воде у деви спадне на 8 0 c m , долази д о резонанцще
ваздушног стуба. Одредити следейи ниво воде кад долази до р е з о н а ш ц ф .
3 3 6 . Штап дужине 2 т , учвршйен на средини, побужен j e да осцилу)е. НаЙи

6poj сопствених фреквенцща CTojehnx таласа у тьему и ь и х о в у вредност у рас-
пону 2 kHz и 41cHz. Лунгов модул еластичности штапа j e 1 0 1 0 N / m 2 , а густина
2,5 • IO 3 k g / m 3 .
3 3 7 . Метални штап дужине l m , учвршйен у тачкама А я В ч щ е pacTojaae

о д KpajeBa штапа износи 0 , 2 5 m , eMHTyje звук. Колике су фреквенцще другог и
трейег хармоника ако j e брзина звука кроз штап 5 5 0 0 m / s ?
3 3 8 . Слушалац се налази на растодаау 200 т о д извора звука и peracTpyje звук

ja4HHe 90 d B . За колико мора да се примакне извору да би регистровао звук
ja4HHe Koja одговара граници бола ( 1 3 0 d B ) ?
3 3 9 . Субъективна ja4HHa звука jeflHor извора Kojy perncTpyje слушалац je

100dB. У к л у ч и в а а е м j o m jeflHor извора cy6jeKTHBHa ja4HHa Kojy p e r n c i p y j e
слушалац повейа се за 20 d B . Колика je cy6jeKTHBHa ja4HHa Kojy би регистровао
слушалац да j e уклучен само други извор?
3 4 0 . KojoM брзином се п р е е м н и к удал>ава о д извора звука ако фреквенщца Kojy

4yje износи 9 9 % фреквенцще Kojy eMHTyje извор? Брзина звука у ваздуху j e
330 m / s .
3 4 1 . Б р о д с к а сирена eMHTyje тон фреквенцгце 3 0 0 H z . Талас наилази на верти-

калну стену, о д б щ а се и стиже до брода. Капетан б р о д а perncTpyje фреквенщцу
од 310Hz. Колико j e удалена стена ако б р о д у т р е б а 2 m i n да стигне до в е
к р е й у й и се сталном брзином? Брзина звука j e 330 m / s .
3 4 2 . Воз се крейе брзином 7 2 k m / h . Звучни извор удален о д пруге на p a c T o j a a y

jeflHaKOM половини дужине композищце воза eMHTyje звучне сигнале фреквенцще
1000Hz. Koje фреквенцще 4 y j y посматрачи А и В на почетку и Kpajy компо-
зицще у моменту кад се средина композицще налази нajближe извору. Брзина
звука je 3 3 0 m / s .
Глава VI
ЕЛБКТРОМАГПЕТНИ ТАЛАСИ
В а ж н е е формуле
Брзина електромагнетних таласа у вакууму (ваздуху):

со = ——— =
y/Soßo
3-10 8 m / s (ео = 8,85- Ю - 1 2 F / m - диелектрична пропустл,ивост за вакуум;
Но = 47Г • Ю - ' H / m - магнехна пропустл>ивост за вакуум)
1 с0
Брзина светлости у некоj средини: с = •
y/£op.Q£rp.T yfë~~
rJTT
(Er 1 ßr
релативна диелектрична и магнетна пропустл>ивост средине)

ßo Щ sine
Зачина индукованог (вртложног) електричног пола: Ei = 4-лт
до ag sin
Зачина индукованог магнетног пола: В{ —
( а - у б р з а ь е наелектрисане чести-
це; q - количина наелектрисааа
честице; г - вектор положа]а тач-
ке у к о ^ се одре5у]е поле; в -
угао измену а и г )
Убрзачье честице ко]а осцилу]е
дуж г-осе (слика):
а = —Аи:2 и;^
(Л - амплитуда осциловааа че-

стице; ш - кружна фреквенщца)
Зедначгта равног електромагнетног таласа:
^ ßoqAüj sm в .
Ei — sm lj (t - = Eoi sinw (t —
4тг г
_ jiio9.Au;2 sin 0
Bi = sinw ( t — - j = B 0 i sin uj ^t — - J
47ГГС
(Eoi и Boi - амплитуде ja4iraa индукованог електричног и магнетног пол.а)
Снага извора ЕМ таласа: Р = ^^

127ГС
Интензитет ЕМ таласа (средпа вредност у току ]едног периода):
I = —^—— = — — (Е - укупна енергща; S - површина (нормална на

2цо o/\t
правад п р о с т и р а л а таласа))
Притисак ЕМ таласа на noepiuuny Koja га потпуно ancopöyje:
_ I _ EoiBoi
^ с 2/j.qc
Притисак ЕМ таласа на површину Koja га потпуно рефлектууе:
I EoiBoi
р-2-=
с До с
3 4 3 . НаЙи брзину равног електромагнетног таласа кроз стакло чщ'а j e релативна

магнетна п р о п у с т а и в о с т 1 а релативна диелектрична пропустл>ивост 6 .
3 4 4 . Брзина п р о с т и р а ь а равног електромагнетног таласа кроз воду износи ^
(со j e брзина Е М таласа кроз вакуум). Колика j e релативна диелектрична

п р о п у с т а и в о с т воде? Релативна магнетна пропустл>ивост за воду je \±Т « 1.
3 4 5 . Како се промени брзина равног електромагнетног таласа при преласку из

воде у лед? Релативне диелектричне пропустл>ивости за воду и лед су, респек-
тивно, 81 и 3,2. Релативна магнетна п р о п у с т а и в о с т за о б е супстанцгце j e 1.
3 4 6 . Раван електромагнетни талас се кроз воду простире 3,7 пута м а а о м брзи-

ном него кроз стакло. Одредити релативну магнетну пропустл>ивост стакла ако
je в е н а вредност за воду jeAHaKa 1. Релативна диелектрична пропустл,ивост за
воду и стакло je, респективно, 81 и 6.
3 4 7 . Електрон се крейе кроз вакуум. Одредити ja4HHe индукованог електричног

и индукованог магнетног пол>а на p a c T o j a a y 5 m о д в е г а :
а) у правцима Kojn леже под углом о д 60° у односу на правад к р е т а в а ало му je
убрзаве 2 • 1018m/s2;
б) у правдима нормалним на в е г о в у п у т а а у при у б р з а в у о д 5 • 1 0 1 6 m / s 2 .
3 4 8 . Колики je однос амплитуда индукованог електричног и магнетног пол>а

равног електромагнетног таласа ако je а е г о в а брзина п р о с т и р а в а кроз дату
средину 1,2 • 10 8 m / s ?
3 4 9 . Кроз средину ч щ а j e релативна диелектрична пропустл>ивост 81 а ре-

лативна магнетна пропустл,ивост 1 простире се раван електромагнетни талас.
Амплитуда ja4irae индукованог (вртложног) електричног пол.а je 200 N / C . НаЙи
амплитуду ja4HHe магнетне индукдще индукованог магнетног пол,а.
6. Електромагненти таласи 55
3 5 0 . Протон ocipmyje у вакууму дуж г - о с е по закону z = Ю - 2 sin 2 • 10S7ri (све

^единице су у SI). Написати ^едначине равног електромагнетног таласа у тачки
А на ж-оси, у д а л е н о ] 2 0 т . Наелектрисаае протона j e 1 , 6 - Ю - 1 9 С .
3 5 1 . Електрон осдилу]е по закону z = 3 • 10~ 2 sin 2 • 10 10 7rt. Колика je-снага Kojy

зрачи? (Све ]единице су у SI.)
3 5 2 . С р е д а а снага з р а ч е в а електрона Kojn хармонщски осцилу]е фреквенцщом

2 • 10 1 1 Hz износи 16 f W . Колика je амплитуда о с д и л о в а а а ?
3 5 3 . Електромагнетни талас 4nja j e амплитуда индукованог електричног пол,а

200 N / C простире се кроз вакуум. Колики j e интензитет таласа?
3 5 4 . Кроз средину где j e е т = 4 и ß r = 1 простире се раван електромагнетни

талас. Амплитуда ja4irae индукованог електричног пол>а je 2 0 0 N / C . На путу
таласа налази се површина у облику полусфере полупречника 0,3 т , поставлена
у правду п р о с т и р а а а таласа. Колику енергщу пренесе талас кроз ову површину
у току 1 min ?
3 5 5 . Интензитет равног електромагнетног таласа Kojn се простире кроз вакуум

je 50 W / m 2 . Колики притисак врши oBaj талас на површину нормалну на правац
о с ц и л о в а в а ако га она: а) потпуно ancopöyje; б) потпуно р е ф л е ы ^ ' е ?
3 5 6 . ПростируЙи се кроз вакуум, раван електромагнетни талас врши притисак

о д 8 п Р а на нормалну површину Koja га потпуно ancopöyje. Найи интензитет
овог таласа.
3 5 7 . Раван електромагнетни талас пада нормално на површину Koja га потпу-

но рефлекту]е. Ако j e интензитет таласа 1 0 W / m 2 , а притисак на површину
120 п Р а , найи брзину таласа кроз ову средину.
3 5 8 . Нормално на површину пада раван електромагнетни талас. Коликим при-

тиском он делу^е на ту површину ако:
а) амплитуда ja4HHe индукованог електричног пол.а овог таласа износи 200 N / C
а он се потпуно ancopöyje;
б) амплитуда ja4HHe индукованог магнетног пол,а овог таласа износи 5 / / Г а он
се потпуно р е ф л е к с е ?
Узети е г = 1 и ß T = 1.
3 5 9 . Интензитет равног електромагнентог таласа Kojn се простире кроз вакуум

и пада нормално на површину чщи je коефицрцент рефлексще 0,5 je 20W/m2.
Колики притисак врши талас па ову површину?
Глава VII
ТАЛАСНА ОПТИКА
Важнее формуле
Апсолутпни индекс преламапа светлости: п = — =
п , Щ с2 / е г1Дг1
Релативни индекс преламатьа светлости: п\ 2 = — — — = л/
П2 Сх у £г2Мг2
Геометрщска разлика путева два таласа: Ах = х2 — х\
Разлика оптичких путева (путна разлика): Ахп = п(х2 — 2:1)
Интерференцща светлости
Фазна разлика таласа: А<р = — (/>2 — + срх = <£1 — <р2
Услов за настанак конструктивна интерференцще (интерференциони
максимум): Ах = к\ или А<р = 2ктг, к — 0 , 1 , 2 , . . .
Услов за настанак деструктивне интерференциуе (интерференциони
минимум): Ах — (2к + 1) — или А(р = (2к + 1)7Г, к = 0,1,2,...
Ах =• (2к - 1) - или А<р = (2А - 1)тг, к= 1, 2, 3 , . . .
Ако.уе Ь <1: Ах = ^эта (Ь - удал>еност заклона од извора; в, -

расто]аае ме§у изворима; а - угао под ко]им се види неки максимум или
минимум)
Удаленост к-тог максимума од нултог: г = к —

7. Таласна оптика 57
У слов за добщатье интер ф ер енциуе у од-

6и]ено] светлости ако ]е са обе стране
клина (сло]а) оптички реТ)а средина: Pi
2пйсо5(5 = (2к + 1) ^ - интер. максимум

"Та
Рг
2пйсовр = к\ - интер. минимум
ft
(к = 0 , 1 , 2 , . . . ; Р - преломни-угао све-
Рг
тлости. Ако ]е са д о а е стране Рг оптички
гушйа средина, услови су обрнути)
Полупречници тамних Нзутнових
/ДЬ\
прстенова: Т\ = \ ,
к = 1,2,3,...
Полупречници светлих Нзутнових Рг ~T~d
Y///////////////A
R(2k - 1) А
прстенова: г2 =
п 2'
к= 1,2,3,...
Д и ф р а к ц щ а светлости
На jednoM отвору - путна разлгжа Kpajnux зрака: Ах dsina
(d - ширина отвора; а - дифракциони угао)
d s i n a = (2fc + 1) - , k = 1,2, - дифракциони максимум
ds'ma = k\, k дифракциони минимум
Дифракциона решетка: dsina = k\, k = 0,1,2,.. d = -h

(d - константа решетке; N - 6poj зареза по ]единици дужине)
2А
Угаона ширина главног максимума: -у = ——- ( N u - укупан 6poj зареза
Nud
на решетки, Nu = N1, где je I ширина (дужина) решетке)
МоН разлагала дифракционе решетке: = kNu (к - ред спектра)

/лЛ
Поларизаци^а светлости
Брустеров закон: t g a = П21 ( a - упадни угао; П21 - релативни индекс
преламава)
Малусов закон: I = I\ cos 2 в ( 7 - интензитет поларизоване светлости
када je прошла кроз анализатор; 1\ - интензитет поларизоване светлости
• т 1° т
испред анализатора, при чему je Ji = — , i 0 — интензитет неполаризоване
светлости; в - угао измену оптичких оса поларизатора и анализатора)
58 Текстови задатака — Глава VIII
7.1. ИнтерференцЕуа светлости

3 6 0 . Два кохерентна светлосна таласа таласне дужине А = 500 nm интерферу^у.
У тачки у Kojoj HacTaje интерференциони максимум аихова путна разлика износи
Ах = 1000nm. Колика je разлика фаза ме5у аима?
3 6 1 . Колика je таласна дужина кохерентних светлосних таласа ако nyTHoj разли-

ди од 2,4 д т у тачки где HacTaje конструктивна интерферендща одговара фазна
разлика од 87г?
362. Путна разлика два кохерентна светлосна таласа у тачки Р на заклону у

Kojoj HacTaje максимум трейег реда износи Ах = 1800nm. Колика je таласна
дужина ових таласа?
3 6 3 . Колика je путна разлика два кохерентна светлосна таласа, таласне дужине

4 0 0 n m , у тачки Р на заклону где HacTaje максимум другог реда?
3 6 4 . У Лунговом екснерименту интерферендиони максимуми другог реда налазе

се под углом од 0,03° у односу на централни максимум. P a c i o j a a e измену отвора
на заклону je d = 2 mm. Одредити таласну дужину светлости. (Узети sin 0,03° KS
5,24- 1 0 " 4 . )
3 6 5 . Колико je paciojaae измену два прореза на заклону на Kojn пада светлост

таласне дужине 600 nm ако се праве, Koje cnajajy максимуме трейег реда са
нрорезима са oflroBapajyfie стране, секу под углом од 6° ?
3 6 6 . У Френеловом екснерименту p a c i o j a a e измену имагинарних извора je d —

1,5mm, а аихова удал,еност од заклона L = 1 0 m . Колико je ме^усобно расто-
j a a e два суседна интерференциона максимума ако се користи светлост таласне
дужине А = 450 nm ?
367. PacTojaae имагинарних извора у Френеловом екснерименту je 0,5 mm а

аихово pacTojaae од заклона где HacTaje интерферендиона слика Ю т . На
коликом pacTojaay од централног максимума се налазе максимуми трейег, петог
и шестог реда? Извори flajy светлост таласне дужине 550nm.
3 6 8 . PacTojaae два суседна интерферендиона максимума на заклону у Лунговом

екснерименту износи 2 mm. Ако je заклон удал,ен 6 т од извора кохерентне
светлости таласне дужине 650nm, одредити размак измену извора.
369. Колико пута би требало повейати pacTojaae заклона од извора светлости у

Лунговом експерименту, да би се pacTojaae измену суседних интерферендионих
максимума повейало два пута?
3 7 0 . Ако се p a c i o j a a e заклона од извора у Лунговом експерименту смааи 1,5

пута, колико пута Йе се смааити p a c i o j a a e измену суседних интерферендионих
максимума?
7.2. Дифраквдца светлости 59
3 7 1 . За колико се пове&а расто]анье измену суседних интерференционих мак-

симума у Лунговом експерименту ако се уместо светлости таласне дужине Ах =
400 п т користи светлост таласне дужине Аг = 650 п т ? Р а с к у а & е измену извора
светлости je 2 т ш а ь и х о в о растсуавье од заклона Ю т .
3 7 2 . Растсуаае измену суседних интерференционих максимума у Лунговом екс-

перименту повейа се за 1 т т ако се уместо светлости таласне дужине 500 п т
употреби светлост таласне дужиен А^. Колико ]е А^ ако ]е заклон удал>ен од
извора Ю т ? Ме^усобно расто]ан>е извора де 1,1 т т .
3 7 3 . Дата ]е шема Лоддовог огледа за интерференцщу. Извор светлости ]е

3, АВ ]е огледало, а 2 - заклон (екран).
Светлост из извора директно, и она одбщена
од огледала, интерферуду. Одредити таласну
дужину светлости ако ]е р а с и у а а е интерфе- а
рендионих максимума на заклону 0 , 3 т т . Ра-
страте извора од заклона ]е 3 т , а растс^аае
од равни у кojoj лежи огледало З т т . Сл. уз зад. 373
7.2. Дифракцвуа светлости

3 7 4 . Светлост таласне дужине 530 п т пада нормално на отвор ширине 5 ц т .
Одредити угао под ко]им се види максимум првог реда.
3 7 5 . Монохроматска светлост пада на отвор ширине 4 д т под углом од 90°.

Максимуми другог реда виде се под углом од 15°. Колика ]е таласна дужина
светлости?
3 7 6 . Нормално на отвор ширине 4 ц,т пада монохроматска светлост таласне

дужине 5 5 0 п т . Под ко]им углом се види дифракциони минимум првог реда?
3 7 7 . Нормално на отвор ширине 4 ц т пада монохроматска светлост таласне

дужине 560 п т . Колика ]е ширина главног максимума на заклону удал^ном 1 т
од отвора?
3 7 8 . На пластично] фолщи ширине 2 с т нането ]е 2000 зареза. Колика ]е

константа ове дифракционе решетке?
3 7 9 . Нормално на дифракциону решетку константе с1 = 4 ^ . т пада монохро-

матска светлост таласне дужине А = 5 2 0 п т . Под муим углом се виде дифрак-
циони максимуми другог и трейег реда?
3 8 0 . На дифракциону решетку под углом од 90° пада монохроматска светлост

таласне дужине 500 п т . Дифракциони максимум другог реда види се под углом
од 30° . Колика ]е константа ове решетке?
3 8 1 . Нормално на дифракциону решетку пада монохроматска светлост таласне

дужине 6 0 0 п т . Дифракциони максимум првог реда види се под углом од 11°.
Колико ийа зареза по 1 т т ширине ове решетке?
3 8 2 . На дифракциону решетку пада светлост таласне дужине 589 nm под углом

о д 9 0 ° . Спектар трейег реда вида се под углом 1 0 ° 1 1 ' .
а) Колика je константа решетке?
б) Колико има прореза на дужини о д 1 cm ?
в) Колики j e HajBHiun ред спектра Kojn се може видети овом решеткой? (Узети
sin 10° 11' и 0,177.)
3 8 3 . Светлост таласне дужине 550 nm пада нормално на дифракциону решетку

константе 1,5 /im . НаЙи укупан 6poj дафракционих максимума Koje Äaje ова
решетка.
3 8 4 . На дифракциону решетку Koja има 400 зареза по 1 m m , пада нормално

монохроматска светлост таласне дужине 6 0 0 n m . Одредити:
а) укупан 6 p o j дафракционих максимума;
б) у г а о под KojHM се вида максимум HajBHiner реда.
3 8 5 . На дифракциону решетку константе 2 ц . т пада монохроматска светлост

таласне дужине 580 nm под углом о д 9 0 ° . П о д KojHM углом се види максимум
HajBiimer реда Kojn flaje ова решетка?
3 8 6 . Светлост таласне дужине 600 nm пада на дифракциону решетку под углом

од 90°. Колика мора бити константа ове решетке да би се н>ом могао добити
максимум четвртог реда?
3 8 7 . Нормално на дифракциону решетку пада светлост таласне дужине Aj =

6 5 0 n m , при чему се дафракциони максимум д р у г о г реда види под углом о д 45° .
Ако се уместо ове светлости користи светлост таласне дужине А2 = 500 nm под
истим условима, под KojiiM углом Йе се видети дифракциони максимум трейег
реда?
3 8 8 . Нормално на дифракциону решетку константе 2 ß m пада монохроматска

светлост таласне дужине 5 0 0 n m . Укупан 6poj зареза ове решетке j e 10000.
Колика j e угаона ширина главног максимума?
3 8 9 . На дифракциону решетку дужине 2 c m пада монохроматска светлост тала-

сне дужине 5 0 0 n m . Колика je угаона ширина главног максимума? Светлост
пада нормално на раван решетке.
3 9 0 . Светлост таласне дужине 700 nm пада нормално на дифракциону решетку

константе 2,5 ßm Koja има укупно 10 000 зареза. Найи:
а) угаону ширину главног максимума;
б) мой р а з л а г а а а у спектру HajBHiner реда.
3 9 1 . На дифракциону решетку ширине 6,5 c m м у а и м а 200 з а р е з а л о 1 m m пада

нормално светлост Koja се cacTojn из две компоненте блиске по таласшу дужини.
Ледна има А = 6 7 0 , 8 n m а друга се разлику^е за ДА = 0 , 0 1 5 n m . Одредити у
ком реду спектра Йе ове лингце бити раздво]ене.
7.4. Разни задаци 6i
7.3. Поларизацкца светлости

392. Неполаризована светлосх интензихеха 5 W / m 2 пролази кроз поларизахор
чща опхичка оса заклапа са осом анализатора угао од 30°. Колики je интензи-
хех светлосхи на изласку из анализатора? Занемарихи апсорпцщу свехлосхи у
поларизахору и анализатору.
393. Колики угао 3aManajy онхичке осе поларизахора и анализатора ако ин-
тензитет поларизоване светлости на изласку из анализатора износи четвртину
интензитета неполаризоване светлости?
394. Угао измену оптичких оса поларизахора и анализатора износи 45°. За

колико се мора повейати OBaj угао да би се интензитет светлости на изласку из
анализатора смааио два пута?
395. Неполаризована светлосх инхензихета 5 W / m 2 пада на поларизатор. Оп-

тичка оса анализатора je под углом од 90° у односу на оптичку осу поларизато-
ра. Изме5у поларизатора и анализатора убаци се нови анализатор, 4nja опхичка
оса са опхичком осом поларизатора заклапа угао од 30°. Колики je интензитет
светлости на изласку из првог, а колики на изласку из другог анализатора?
396. Кад светлосх, крейуйи се кроз ваздух, пада на површину воде под углом од
53° у односу на нормалу, долази до максималне поларизацще одбщеног зрака.
Колика je брзина светлости кроз воду?
397. Колики je Брустеров угао при преласку светлости:

а) из ваздуха у дщамант ако je брзина светлости у дщаманту 1,24 • 108 m / s ;
б) из воде у дщамант ако су апсолутни индекси преламава воде и дщаманта 1,33
и 2,42, респективно?
398. Под KojHM углом у односу на хоризонт се налази Сунце ако je аегова
светлост рефлектована од мирне површине воде потпуно поларизована? Индекс
преламааа воде je 1,33.

399. Дата je шема Ло]довог огледа за интерференцщу. Извор светлости je J
а A B огледало. Одредити вертикалну димензщу интерференционе слике на
заклону. Узети а = 10 cm, Ь — 20 cm, d — 10 cm и L = I m .
4 0 0 . Два тачкаста монохроматска извора светлости J\ и J2 су на pacTojaay

I jeflaH од другог. На p a c i o j a a y Н = 8 т од извора J\ je заклон на коме се
добща интерференциона слика. Извор J<i се удал.ава од извора J\. Први пут
се perncTpyje интерферендиони минимум у тачки А када je pacTojaae измену
извора Ji и Ji 11 = 2 mm. На ком pacTojaay I2 > h извора J2 од J\ се у
тачки А опет p e m c i p y j e минимум? (Користити да je y / l + x и 1 + —.)
N .
Ж Н
,b id
X.
4 0 1 . Од тачкастог монохроматског извора Л удааава се исти такав извор ,

све док се у тачки О не добще нрви минимум. Тад р а с т о ] а в е измену и
износи I = 2 т т а раетраае од заклона ^е Ь = 9 т . На коде расто]ан.е ]е
потребно примакнути заклон ка да би се у тачки О опет шуавио минимум?
(Извор 12 у ме^увремену миру]е. Користити да ]е у/1 + х ~ 1 + — •)
4Z77Z7
VZZZZZ22ZZZZZZZA
4 0 2 . На стаклени клин, индекса преламааа 1,60, нормално на jeflHy површину

пада светлост таласне дужине 5 5 0 a m . У рефлектованод светлости, светле пруге
су на меГ)усобном paraojaay од 1 m m . Колики je угао клина?
4 0 3 . На стаклени клин, нормално на аегову површину, пада светлост таласне

дужине 6 0 0 n m . Интерференциона слика i<oja се добща у одбщеноъ светлости на
дужини од 1 cm cacTojH се од 10 светлих пруга. Колики je угао клина? Брзина
простирааа светлости кроз стакло je 2 • 10 s m / s .
4 0 4 . Танак cnoj ул.а индекса преламааа 1,5 плива на површини воде (индекс
преламааа воде je 1,33). Нормално на површину ул.а пада бела светлост. Колика
мора бити дебя,ина cnoja ул>а да би се „ o ö o j n o " у зелено? Таласна дужина зелене
светлости je 5 5 0 n m .
4 0 5 . Танак cnoj ул,а индекса преламааа 1,5 налази се на површини асфалта.

Бела светлост пада нормално на површину ул>а. Колика мора бити дебллна
M o j a да би се oöojno у „зелено"? Таласна дужина зелене светлости je 5 5 0 n m .
4 0 6 . Танак слод ул>а индекса преламааа 1,5 и дебл,ине 90 nm плива по површини

воде. Под KojHM углом бела светлост мора да пада на аегову површину да би
она (површина) добила плаву 6ojy (А = 4 9 0 п т ) ?
6i
4 0 7 . Полупречник првог тамног ЕЬутновог прстена износи 5 ш ш ако се користи

светлост таласне дужине 600 п т . Колики ]е полупречник кривине планконвексног
сочива? Измену плоче и сочива налази се ваздух ( п и 1). Посматраве се врши
у одбщено] светлости.
4 0 8 . Полупречник четвртог тамног ВЬутновог прстена износи б т ш , а полупре-

чник кривине употребл.еног планконвексног сочива 1 5 т . Колика ]е таласна
дужина употребл,ене светлости? Измену сочива и плоче налази се ваздух, а
посметраае се врши у одбщено] светлости.
4 0 9 . Ако р а с т о ] а в е измену првог и трейег светлог ЕЬутновог прстена 2 т т ,

найи растсдаве петог и тринаестог светлог прстена. Посматраае се врши у
одбщено] светлости, а п = 1 .
4 1 0 . Два светла ЕЬутнова прстена добщена у рефлектовашу светлости, има]у

полупречнике 2 , 5 ш ш и 3 , 2 т т . Измену в и х се налазе ]ош два светла прсте-
на. Ако ]е полупречник планконвексног сочива З т , колика ,]е таласна дужина
употребл.ене свеетлости? Узети п = 1 .
4 1 1 . Нормално на дифракциону решетку ко]а има 200 зареза по 1 т ш пада

монохроматска светлост. Разлика углова под муим се виде максимуми првог
и другог реда ]е 5° . Колика ]е таласна дужина светлости?
4 1 2 . Светлост таласне дужине 535 п т пада нормално на дифракциону решетку.

Найи константу ове решетке ако ]едном од максимума одговара дифракциони
угао од 35° а максимални ред спектра ]е 5.
4 1 3 . На слици ]е представлен систем кога чине поларизатор, два анализатора и

равно огледало. Оптичке осе Р\ и су под углом од 90°. Под ко.рш углом
а мора бити оптичка оса анализатора А\, у односу на осу поларизатора Р\,
да би интензитет светлости ко]а излази из система био максималан? Интензитет
упадне (неполаризоване) светлости ]е 1о .
Р1 А1 Аг 0 с
4 1 4 . Полихроматска светлост интензитета /о долази на систем кога чини N

полароида (]едап поларизатор и N — 1 анализатора). Оптичка оса сваког
следейег елемента померена ]е за угао а у односу на оптичку осу претходног
елемента. Колики ]е интензитет светлости на изласку из ]У-тог елемента ако
сваки елемент апсорбу]е п%1
4 1 5 . ; Стаклена посуда :де напуаена водом индекса преламаьа 1,33. Светлост
пада .на површину воде при чему се рефлектовани зрак потпуно поларизуде.
Колики одбо]ни угао ове светлости на дну стаклене посуде?
4 1 6 . Сноп неполаризоване светлости пада на стаклену куглу полупречника 5 с т

и индекса преламааа 1,60. Рефлектовани зрак у тачки А ]е потпуно поларизован.
Колики ]е пут АС преломл.еног зрака и за м у е време га он пре§е?
Глава VIII
СВЕТЛОСТ У РАЗНИМ СРЕДИНАМА
Важнице ф о р м у л е
Закон od6ujana светлости: а = а1 (а - упадни угао; а' - о д б о ^ и угао)

sin a ci п2 .
Закон преламаъа светлости: = — = — = n 2 i ( а - упадни угао;
sm /3 с2 п\
(5 - преломни угао; С\, с 2 - брзине светлости у npBoj и flpyroj средини; п\,
П2 - апсолутни индекси п р е л а м а а а прве и друге средине; n 2 1 - релативни
индекс п р е л а м а а а друге средине у односу на прву)
Закон тоталне рефлексще: sina = n21 ( a - гранични угао)
G G
Закон апсорпцще: I — Ioe~,ld (/ - интензитет пропуштене светлости;
J 0 - интензитет упадне светлости; ц - линеарни коефицщент апсорпдще;
d - дебл>ина апсорбера)
Доплеров ефекат за светлост у случауу кад се извор и преемник креНу
1±V-
дуж правца кoju их cnaja: ^ ; ако je v -С с : и' = и
и' = и ± —j .
1=F-
с \
(знак + у бро]иоцу и — у имениоду означава]у уза]амно приближаваае;
обрнути знаци су при удал>аван>у)
4 1 7 . а) На равну површину воде индекса преламааа 1,33 пада монохроматска

светлост таласне дужине 600 п ш . Колика j e таласна дужина те светлости у води?
б) Колика j e брзина светлости у води?
4 1 8 . Колика j e брзина светлости у стаклу апсолутног индекса преламааа 1,61?
4 1 9 . НаЙи апсолутни индекс преламааа стакла ако je релативни индекс прела-

м а а а при прелазу светлости из воде у сткло 1,21. Апсолутни индекс преламааа
воде j e 1,33.
4 2 0 . Светлост пада на површину воде под углом 6 0 ° . Колики je преломни угао

светлости? Апсолутни индекс преламава воде j e 1,33.
4 2 1 . На гранично^ површини вода-стакло светлост се прелама под углом о д 30° .

Колики j e упадни угао светлости ако су апсолутни индекси преламава воде и
стакла, респективно, 1,33 и 1,61?
4 2 2 . Светлост пада на равну плочу о д стакла и при томе се делимично о д б щ а

а делимично прелама. Ако je угао измену о д б щ е н о г и преломленог зрака 9 0 ° ,
колики j e упадни угао светлости? Брзина светлости у стаклу j e 2 • 10 8 m / s .
4 2 3 . У базен je потопл.ен штап дужине 0,5 т у вертикалном положа]у. Лужина

в е г о в е сенке на дну базена j e 0,3 m . П о д к у и м углом пада Сунчева светлост на
површину воде?
4 2 4 . П о д KojnM углом, приближно, ронилад види залазейе Сунце? Индекс пре-

л а м а в а воде j e 1,33.
4 2 5 . На стаклену плочу индекса преламава 1,61 поставлен j e комад леда у обли-

ку плоче. П о д KojiiM углом мора да пада светлост на граничну површину стакло-
лед да би на гранично] површини лед-ваздух дошло до тоталне рефлексще? Д а
ли се нешто м е в а ако се уместо леда стави вода или алкохол?
4 2 6 . На дну посуде напувене течношйу ч щ и j e апсолутни индекс преламава

1,41 (алкохол) налази се тачкасти извор светлости. На површину течности
поставлена je кружна плоча полупречника 0,05 m чщи се центар налази на
вертикали Koja пролази кроз тачкасти извор. Колика мора бити HajMaaa висина
течности у посуди да светлост из извора не доспе изнад површине воде?
4 2 7 . Колики je интензитет светлости после проласка кроз ело] супстанцще де-

бл>ине 5 c m , линеарног коефицщента апсорпцще 1,4 т " 1 ? Интензитет упадне
светлости j e 1 0 W / m 2 . Занемарити рефлекещу светлости при наиласку светло-
сти на граничив површине enoja.
4 2 8 . Линеарни коефищцент апсоршцце неке супстанцще j e 1,5 m - 1 . Колики

део светлости (у процентима) пролази кроз enoj ове супстанцще дебл>ине 4 c m ?
Рефлексщу светлости при наиласку на граничив површине enoja занемарити.
4 2 9 . Супстанцща дебл>ине 2 cm ancopöyje 10% светлости Koja пролази кроз в у .

НаЙи линеарни коефицщент апсорпцще ове супстанцще.
4 3 0 . При проласку кроз enoj неке супстанцще интензитет светлости с м а в и се за

50%.
а) Колико Йе се с м а в и т и интензитет ове светлости при проласку кроз пет оваквих
cnojeBa?
б) Колико таквих cnojeBa yMaayje интензитет ове светлости 128 пута?
4 3 1 . Коликом брзином нам се приближава нека звезда ако знамо да je регистро-

вана светлост фреквенцще 6 • 10 1 4 Hz померена за 2 • 10 1 4 Hz ка ултрал,убичастом
делу спектра?
8. Светлост у разним срединама 67
4 3 2 . Нека звезда нам се приближава брзином 0,2с 0 и при томе на^интензивнще

e M H T y j e светлост таласне дужине 5 5 0 ш п . Колику таласну дужину ми регистру-
jeMO?
4 3 3 . Колико пута се промени регистрована таласна дужина светлости Kojy еми-

Tyje нека звезда Koja се о д нас удал,ава брзином 0 , 2 5 с 0 , у односу на таласну
дужину Kojy peniCTpyje п р е е м н и к са KOJHM j e у релативном м и р о в а а у ?
9
4 3 4 . Д у ж jeflHor правда, у истом смеру, крейу се п р е е м н и к брзином и р = и
извор монохроматске светлости. П р е е м н и к p e r n c i p y j e светлост фреквенцще 1,3
пута вейе о д фреквенцще Kojy eMHTyje извор. Колика je брзина извора?
4 3 5 . Коликом брзином би се аутомобил морао приближавати семафору да би
дрвену светлост семафора таласне дужине 700 nm видео као зелену таласне
дужине 5 5 0 n m ?
4 3 6 . Извор монохроматске светлости удал,ава се о д прщемника брзином 0,2с.

Прщемник perncTpyje промену таласне дужине од ДА = 1 0 0 n m . Колика je
таласна дужина светлости Kojy eMHTyje извор?
4 3 7 . У хелгцумовом спектру nocTojn лини]а ч щ а j e таласна дужина 5 8 8 n m .

Приликом м е р е а а таласне дужине исте линще из Сунчевог з р а ч е а а Koje стиже
из Kpajanx тачака ь е г о в о г пречника, д о б щ а се разлика таласних дужина од
ДА = 8 р т . НаЙи период о б р т а а а Сунца око сопствене осе. Полупречник Сунца
je 696- 1 0 6 m .
Глава IX
Г Е О М Е Т Р Ш С К А ОПТИКА
Важниуе формуле
Зедначина равног огледала: - 4 — = 0 (/ - удаленост лика од огледала

I р
- увек ]е негативна, тр ликови су имагинарни; р - удал.еност предмета од
огледала)
Звдначина сферног огледала — конкавног (издубленог) и конвексног
, 1 1 2 ,
1
(испупченог): - Н— = — — — (I - удал>еност лика од темена огледала
« Р I л
- узима се да ]е позитивна за реалне ликове, т]. ликове са исте стране
огледала као и предмет а негативна за имагинарне ликове, тр ликове мди
се налазе са друге стране огледала у односу на предмет; р - удал,еност
предмета од огледала; / - жижна дал.ина огледала (позитивна за кон-
кавна а негативна за конвексна огледала); Л = 2 / - полупречник крйвине
огледала (позитиван ]е за конкавна а негативан за конвексна огледала))
/г' I
УвеНапе (линеарно) огледала: II = — = - (/г' - величина лика у
п р
правцу нормалном на оптичку осу; к - величина предмета)
Скретпни угао светлостпи при про-
ласку проз призму: 6 = а + /Зх — в
6 - скретни угао;
а - упадни угао светлости на повр-
шину призме;
- преломни угао светлости на дру-
пц површини призме;
в - угао призме
9. Геометрщска оптика 69
Минимални скретни угао светлости при проласку кроз призму (тада

п \ с о о • в + 6min . в
je а = р 1): от{п = 2а — в и s i n = n s m - (п - индекс преламаьа
материала призме)
Скретни угао светлости при проласку кроз танке призме (оптички

клин): 6 = (п — 1)6 ( о в д е с у д, а, /3 м а л и )
Помератье зрака светлости при проласку кроз планпаралелну плочу:
s i n a c o s /3
х = d [ s i n а — tgP c o s а] = d sm а •
\ / n 2 — sin2 a
(х - в е л и ч и н а помераньа; d - дебл.ина н л о ч е ; а - упадни о г а о с в е т л о с т и

на п л о ч у ; /3 - п р е л о м н и у г а о с в е т л о с т и ; п - р е л а т и в н и индекс п р е л а м а а а
м а т е р и а л а планпаралелне п л о ч е у о д н о с у на средину у Kojoj се налази)
Сочива танка с о ч и в а
сабирна расипна
1 1 1 / .
JeoHanuHa сочива: 7 4 — = — (t - удал.еност лика о д ц е н т р а сочива
' V /
- у з и м а се д а j e позитивна за реалне ликове, Tj. ликове Kojn се налазе
на flpyroj с т р а н и с о ч и в а у о д н о с у на п р е д м е т , а н е г а т и в н а з а имагинарне
ликове, ij. ликове Kojn се налазе са исте с т р а н е с о ч и в а као и предмет;
р - у д а л , е н о с т п р е д м е т а о д центра сочива; / - жижна д а а д н а с о ч и в а -
п о з и т и в н а j e за с а б и р н а а негативна са р а с и п н а с о ч и в а )
Жижна далина сочива (оптичарска уедначина):
( п - р е л а т и в н и индекс п р е л а м а в а м а т е р щ а л а с о ч и в а према средини у Kojoj

се с о ч и в о налази; , Ro, - полупречници кривина с о ч и в а - y3HMajy се
д а су позитивни за испупчене а негативни з а издубл>ене сферне површине
сочива)
Линеарно увеНатье сочива: U = =

п
Оптичка ]ачипа сочива: Б = — диоптрща (диоптрща = т 1; позитивна
]е за сабирна а негативна за расипна сочива)

Жижна далина система
два сочива чще се глав не оптичке осе покла-
1 1 1 й
пауу, а сочива се налазе на расто^апу а: — = — + —
/ л /2 Л /2
Жижна далина система прилублених сочива чще се главне оптичке
. 1 1 1
осе поклапа]у: —= — + —
/ Л /2
9.1. ОдбъцаЕье и преламан>е светлости

4 3 8 . Предмет се налази на р а м р а ь у х од равног огледала. Какав ]е ь е г о в лик
и на ком ]е расто]аау од огледала?
4 3 9 . За колико се новейа pacтojaH)e

предмета и лика у равном огледалу ако
Р се расто]аае измену предмета и огледа-
• ла новейа за 30 с т ?
1 2 3
» ' | • 4 4 0 . Човек сто]и у тачки Р испред рав-
^7777777777777777 ног огледала_ Може ли из тог положаъа
видети у огледалу себе и предмете 1, 2,
Сл. уз зад. 440 3 (слика).
4 4 1 . Светлосни зрак пада на равно огледало под углом а према нормали. По-
к а з а м да ако огледало заротирамо за угао <5, одбщени угао се помери за угао
26.
4 4 2 . Упадни и рефлектовани зрак на равном огледалу заклапа]у угао од 60° . За

колики угао би требало заротирати огледало да би упадни и рефлектовани зрак
заклапали угао од: а) 90°; б) 40° ?
4 4 3 . Одредити висину г о р а е и д о а е ивице равног огледала поставл,еног на зид

и расто]аае измену а и х (дужину огледала Н) ко,]и омогуйу]у човеку висине
180 с т да види цео сво] лик. Занемарити расто^аае од аегових очщу до темена.
4 4 4 . Угао при врху стаклене призме ]е 45°. На бочну страну ове призме пада
светлосни зрак под углом од 60°. Колики ]е скретни угао 6 светлосног зрака
при изласку из призме? Индекс преламааа стакла ]е 1,61.
4 4 5 . На стаклену призму, чщи je угао при врху 30°, нормално на бочну страну
пада светлосни зрак. Колики угао скретааа 5 светлосног зрака при изласку
из призме? Индекс преламааа материала од кога ]е начиаена призма ]е 1,5.
9.1. Одбизан>е и преламаьье с в е т л о с т и 71
4 4 6 . Стаклена призма чщи ^е угао при врху 45° за неку светлост има минимални
скретни угао 31°. Колики ]е индекс преламава стакла од кога ]е начивена
призма?
4 4 7 . Стаклена посуда у облику призме напувена ^е течношйу. Одредити индекс

преламава течности ако ]е угао при врху посуде 60° а минимални скретни угао
светлости пропуштене кроз в у 30°.
4 4 8 . Стаклена призма индекса преламава 1,61 има угао при врху од 30°. Под
ко,]им углом мора да падне светлосни зрак на вену бочну површину да би скретни
угао био минималан?
4 4 9 . Минимални угао скретава светлости при про ласку кроз стаклену призму
индекса преламава 1,5, ]еднак ]е веном углу при врху. Колики ]е ова] угао?
4 5 0 . Стаклена призма индекса преламава 1,61 има угао при врху од 10°. Ко-
лики ]е скретни угао светлости м у а пада на вену бочну површину под малим
углом?
4 5 1 . Скретни угао светлости при проласку кроз призму чщи ]е угао при врху
6° , износи 10°. Колики ]е индекс преламава материала од кога ]е направлена
призма?
4 5 2 . Долазейи из ваздуха, светлосни зрак пада на планпаралелну плочу индекса

преламава 1,73, под углом од 60°. Колика ]е деблшна плоче ако ]е након
про ласка кроз плочу зрак померен за 2 с т ?
4 5 3 . ДолазеГш из ваздуха, светлосни зрак пада на планпаралелну плочу дебл,ине

4 с т под углом од 3 0 ° . Ако ]е након проласка кроз плочу зрак померен за 1 с т ,
одредити индекс преламава материала од ког ]е направлена.
4 5 4 . Планпаралелна плоча ]е потоплена у воду индекса преламава 4 / 3 . Све-

тлосни зрак пада на ову плочу под углом од 60°. Дебл>ина плоче ]е 5 с т а вен
индекс преламава 1,5. Колико ]е померен светлосни зрак после проласка кроз
плочу?
4 5 5 . ПомоЙу сферног огледала добгцен лик А1В1 предмета АВ (слике).

Конструкциям одредити положа] огледала и вегову жижу. Д а ли ]е огледало
конкавно или конвексно?
а) 6)
С л . уз зад. 455
4 5 6 . На оптичко] оси сферног конкавног огледала налази се правоугаоник чща

]е дужа страница ]еднака жижноъ дал.ини огле-
дала и чща се два темена поклапаъу са жижом
и центром огледала (слика). НаЙи лик овог
правоугаоника.
4 5 7 . На оптичко] оси конкавног огледала

жижне далшне 30 сш налази се предмет на
р а м ч у а а у 70 с т од темена огледала. Где се
налази лик? Да ли je он реалан или имагина-
Сл. уз зад. 456 ран?
4 5 8 . Предмет АВ налази се на оптичко] оси на расто^аау 40 с т , а а е г о в реалан

лик А\В\ на р а м р а а у 60 с т од темена конкавног огледала. Одредити радщус
кривине овог огледала.
4 5 9 . Р а д щ у с кривине конкавног огледала ]е 8 0 с т . Ако се предмет налази на

pacтojaHly 20 с т од темена огледала, где Йе се налазити лик? Д а ли ]е лик
реалан или имагинаран?
4 6 0 . Радщус кривине конвексног огледала ]е 6 0 с т , а удал>еност предмета од

аеговог темена ъ'е 1 0 с т . На ком р а м р а а у од темена лик и да ли ]е он
реалан или имагинаран?
4 6 1 . Предмет се налази на расто]аау 30 с т а реалан лик на р а с т о ] а а у 60 с т

од темена сферног огледала. Колико ]е увейаае?
4 6 2 . Предмет висине 5 с т налази се на оптичко] оси сферног огледала на ра-

с о д а а у 6 0 с т од аеговог темена. Ако ]е величина лика З е т , на ком р а с т о ] а а у
од темена се налази лик предмета?
4 6 3 . Предмет се налази на оптичко] оси конкавног огледала на растсуаау 30 с т

од а е г о в о г темена. Имагинарни лик предмета увейан ]е два пута. Колика ]е
4 6 4 . На оптичко] оси конкавног огледала жижне далдне 60 с т налази се предмет

чщи ъе лик реалан и увейан три пута. Одредити р а с т о ] а а е предмета и лика од
темена огледала.
4 6 5 . Имагинарни лик предмета юуи се налази на оптичко] оси конкавног огледа-

ла увейан ]е три пута. Колико ]е р а и р а а е предмета и лика? Р а д щ у с кривине
огледала ]е 9 0 с т .
4 6 6 . Реалан лик предмета муи да]е конкавно огледало увейан ,]е три пута. Када
се предмет одмакне за 8 0 с т , аегов лик ъе умааен два пута у односу на предмет.
Одредити жижну дал>ину огледала.
9.2. Сочива 73
9.2. Сочива
4 6 7 . ПомоЙу танког сабирног сочива добщен зе лик А1В1 предмета АВ (слике).
Конструкцщом одреди положа] сочива и вегове жиже. Д а ли ]е лик реалан или
имагинаран?
А А[
|
V — Т^
?А| В, В . ^
В в.
а) б)
4 6 8 . Танко расипно сочиво да]е лик А\В\ предмета АВ (слика). НаЙи положа]
сочива и вегове жиже. Да ли ]е А1В1 реалан или имагинаран лик?
4 6 9 . Предмет АВ налази се у жижи танког сабирног сочива. Одредити положат

лика.
4 7 0 . Предмет АВ налази се у жижи танког расипног сочива. Одредити положа]

лика.
4 7 1 . На оптичко] оси танког сабирног сочива налази се правоугаоник чще ]е

]едно теме у жижи као на слици. НаЙи лик овог правоугаоника.
Fa ^А
Fi F2
4 7 2 . На слици je дато танко сабирно сочиво, вегове жиже и зрак АВ Kojn пада
на вега. Конструисати пут зрака после преламава на сочиву.
4 7 3 . На слици су дати танко расипно сочиво, вегове жиже и ^едан зрак А В .

Конструисати O B a j зрак после преламава на сочиву.
Fa 0 Fi
н-
Fa Fi
Сл. уз зад. 473 Сл. уз зад. 474 Сл. уз зад. 475

4 7 4 . На слици су дати танко сабирно сочиво, вегове жиже и ]едан зрак после
преламава на вему. Конструисахи пух зрака пре лреламава на сочиву.
4 7 5 . На слици су дати ханко расипно сочиво, вегове жиже и ]едан зрак после
преламава на вему. Консхруисахи пух зрака пре преламава.
4 7 6 . На слици ]е даха главна опхичка оса ханког сочива (сабирног) и ]едан

светлосни зрак пре и после преламава на вему. Конструисати жиже сочива.
4 7 7 . На слици ]е дата главна оптичка оса ханког сочива и ]едан светлосни зрак
пре и после преламава на вему. Консхруисати жиже сочива.
4 7 8 . Жижна дал>ина танког сабирног сочива ]е 3 0 с т . На главно] оптичко] оси,

на р а с т о ] а в у 60 с т од ценхра сочива, посхавл>ен ]е предмех. Где се налази лик?
Да ли ]е он реалан или имагинаран?
4 7 9 . Испред ханког сабирног сочива жижне дал>ине 40 с т посхавлен ]е предмех

на р а с т о ] а в у 10 с т од жиже ближе центру сочива. Одредити положа] лика овог
предмета. Да ли ]е лик реалан или имагинаран?
4 8 0 . Танко сабирно сочиво има жижну дал.ину 4 0 с т . Одредити положа] пред-

мета на главно] оптичко] оси ако се вегов реалан лик налази на двоструко]
жижно] дал.ини од центра сочива.
4 8 1 . На главно] оптичко] оси танког сабирног сочива налази се предмет удал,ен

од жиже 10 с т ка центру сочива, и вегов имагинарни лик удален тако^е 10 с т
од исхе жиже али у супрохном смеру од сочива. НаЙи жижну дал.ину овог сочива.
4 8 2 . Танко расипно сочиво има жижну дал>ину 3 0 с т . На главно] опхичко] оси

на расхо]аву 40 с т од ценхра сочива налази се предмех. Одредихи положа] лика.
Да ли ]е он реалан или имагинаран?
4 8 3 . На главно] опхичко] оси ханког расипног сочива налази се предмет на

растсуаау 30 с т од веговог центра. Одредихи жижну дал.ину овог сочива ако
]е лик предмета удален 10 с т од центра сочива.
4 8 4 . Р а с т о ] а в е предмета и реалног лика ко]е да]е танко сабирно сочиво ]е 50 с т .

Лик ]е увейан девет пута. Одредити жижну дал.ину овог сочива.
4 8 5 . Танко сабирно сочиво има жижну дал>ину 3 0 с т . На главно] опхичко] оси

налази се предмет висине к = 4 с т на р а с м у а в у р = 1 , 5 / . Одредити положа]
лика и вегову величину К .
9.2. С о ч и в а 75
4 8 6 . Предмет висине 2 с ш налази се на главно] оптичко] оси танког расипног

сочива жижне дал,ине 40 с ш , на растоъаау 50 с т од аеговог центра. НаЙи
положаъ лика и аегову величину.
4 8 7 . На главно] оптичко] оси танког сабирног сочива жижне дал,ине 60 с т на-

лази се предмет чщи ]е лик реалан и увейан два пута. Одредити растсуаае
предмета и лика од центра сочива.
4 8 8 . Лик предмета ко]и даъе танко расипно сочиво умааен ]е два пута. Ако се
предмет одмакне за 5 0 с т , лик ]е умааен три пута у односу на предмет. НаЙи
жижну дал.ину овог сочива.
4 8 9 . а) Танко сабирно сочиво жижне дал>ине Д да]е реалан лик предмета увейан
два пута. Колико ]е увейаае лика ако се на место сабирног постави расипно
сочиво жижне дал,ине / 2 ]еднаке по апсолутно] вредности са Д .
б) Решити задатак у случа]у да се сабирним сочивом д о б щ а имагинаран лик.
4 9 0 . Реалан лик предмета юуи да]е танко сабирно сочиво умааен ]е 1,5 пута.
Ако се предмет примакне сочиву 4 0 с т , лик ]е увейан два пута у односу на
предмет. Одредити оптичку ъачину овог сочива.
4 9 1 . Танко сабирно сочиво да]е на застору реалан лик предмета увейан три
пута. Предмет примакнемо сочиву за 1 5 с т , а затим померамо сочиво док не
добщемо реалан лик на застору умааен два пута. НаЙи претходно растхуаае
измену предмета и застора.
4 9 2 . а) Колика ]е жижна дал,ина биконвексног сочива начиаеног од стакла

индекса преламааа 1,61 ако су полупречници аегових кривина 15 с т и 20 с т ?
Сочиво се налази:
а) у ваздуху; б) у води (индекса преламааа 1,33).
4 9 3 . Планконвексно сочиво на слици има у ваздуху жижну дал>ину 50 с т и полу-

пречнике кривина Я\ = 30 с т и Л 2 = о о . НаЙи индкес преламааа материала
сочива.
Сл. уз зад. 493 С л . у з зад. 494 Сл. уз зад. 495
4 9 4 . НаЙи жижну дал>ину биконкавног сочива на слици начиаеног од стакла

индекса преламааа 1,5. Полупречници кривина сочива износе 3 0 с т и 5 0 с т .
Сочиво се налази у ваздуху.
4 9 5 . Полупречници кривина конкавно-конвексног сочива на слици су 30 с т и

5 0 с т . Одредити аегову оптичку ъачину када се потопи у воду. Индекс прела-
м а а а воде ]е 4 / 3 а стакла од кога ]е начиаено сочиво 1,5.
4 9 6 . а) Танко биконвексно сочиво индекса преламаьа 1,5 има жижну дал>ину

15 с т када се налази у ваздуху. Колика Йе бити жижна дадина овог сочива када
се потопи у течност индекса преламаьа 1,6?
б) Размотрити задатак ако ]е у питаьу биконкавно сочиво.
4 9 7 . Жижна дал,ина биконвексног сочива у ваздуху износи 20 с т а у води 60 с т .

Индекс преламаьа воде ]е 4 / 3 . НаЙи индекс преламаьа материала овог сочива.
9.3. Сложени оптички системи

4 9 8 . Колика je жижна дал.ина оптичког система кога чине два сабирна сочива
чще су жижне дал>ине 0 , 5 т и 0 , 3 т ? Сочива се налазе на pacTojaby 2,5mm а
главне оптичке осе им се noManajy.
4 9 9 . Два сабирна сочива оптичких ja4HHa 6 диоптрща и 3 диоптрще чще се

главне оптичке осе noManajy меГ>усобно су удалена 2 cm. Одредити оптичку
]ачину овог система сочива.
5 0 0 . Сочива оптичких ja4HHa 2,5 диоптрща и —3,5 диоптрща чще се главне

оптичке осе noKnanajy ме^усобно су удал>ена 5 cm. Одредити оптичку ]ачину
овог система сочива.
5 0 1 . Два танка сабирна сочива жижних дал>ина 40 cm и 60 cm прил>ублена су

jeflHO уз друго, при чему им се nowianajy главне оптичке осе. Колика je жижна
дал>ина овог система сочива?
5 0 2 . Два планконвексна сочива индекса преламаьа ni = 1,6 и п2 = 1,8 ре-

спективно, прил>ублена су тако да им се главне оптичке осе поклапа]у (слика).
Полупречници кривина су R\ = 30 cm и R2 = 40 cm. Колики су оптичка ja4iraa
и жижна дал>ина овог система сочива?
5 0 3 . На слиди je приказан систем од два танка планконвексна сочива чще се

главне оптичке осе noraanajy и предмет А В . Ако се уклони друго сочиво,
увейаье предмета изонси U\ = 2, а кад се уклони прво сочиво U2 = 4. Колико
увейаье flaje oeaj систем сочива? PacTojabe предмета од сочива се не меьа.
5 0 4 . Два танка симетрична сочива направлена од стакла индекса преламаьа

ni = 1,61 и п2 = 1,50, радщуса кривина Ry 2 = 20cm и Л34 = —20cm,
6i
7.4.Разни задаци
респективно, п р и г у б л е н а су тако да им се главне оптичке осе поклапа]у. Одре-

дити оптичку ^ачину овог система сочива када се он налази у течности индекса
преламааа пт = 1,41.
5 0 5 . Т р и сочива су прилублена као на слици тако да чине планпаралелну плочу.

Оптичка ]ачина система прва два сочива ]е Б\2 — 5 т - 1 а система ко^и чине
друго и треПе сочиво £>23 — 4 т - 1 . НаЙи жижне далине сва три сочива.
5 0 6 . На главно] оптичко] оси конкавног огледала полупречника кривине 60 с ш ,

на р а с т о ] а а у 40 с т од огледала налази се тачкасти светлосни извор. На ком
расто]аау о д темена овог огледала би требало поставити равно огледало (нор-
мално на оптичку осу сферног) да би зраци одбщени од н>ега пролазили кроз
светлосни извор?
5 0 7 . Испред танког сабирног сочива, у аегово] жижи, налази се предмет АВ.

Иза сочива, нормално на аегову главну оптичку осу, поставлено ,]е равно огле-
дало. Конструиши лик ко]и да]е ова] оптички систем. Зависи ли положа] лика
од ме^усобног р а с т о ] а а а сочиво-огледало?
5 0 8 . Два конкавна сферна огледала истих полупречника кривина окренута су

]едно према другом тако да им се жиже поклапа]у. Тачкасти извор светлости Р
налази се измену огледала на за]едничко] оптичко] оси на расто^аау рх од темена
првог огледала. Где се налази лик? Одредити вредности 1х и за / = 10 с т ,
Р1 = 6 с т .
5 0 9 . Танко биконвексно сочиво жижне далине 20 с т и конкавно огледало ра-

дщуса кривине 20 с т , постав лени су тако да се аихове оптичке осе поклапа]у.
Испред сочива на расто]аау 40 с т на оптичко] оси налази се тачкасти извор
светлости Р . Светлосни зраци после преламааа кроз сочиво одбща]у се од
огледала и након поновног преламааа кроз сочиво стичу се у извору. Колико ъе
ме^усобно расто]аае сочива и огледала?

5 1 0 . На предмет висине 2 т ко]и сто]и на равном огледалу пада паралелни сноп
светлости. Одредити величину сенке на заклону (слика).

5 1 1 . Равно огледало нагнуто je под углом о д 60° према хоризонтално] равни.

Колика je минимална дужина огледала Koja 0M0ryfiyje да се у т е м у види човек
висине 1 8 0 c m ? PacTojaae о д о ч щ у човека до огледала je 1 т . Занемару]е се
p a c T o j a a e о д о ч щ у до темена човека.
5 1 2 . На планпаралелну плочу под углом а пада светлосни сноп ширине а као

на слици, Kojn садржи две спектралне компоненте, таласних дужина Ai и Х 2 .
Индекси преламаьа стакла за ове две компоненте су п\ и п2 респективно.
Одредити минималну дебл>ину плоче при Kojoj Йе светлост након проласка кроз
вьу бити раздво]ена на два снопа, при чему Йе сваки сноп садржати само ]едну
спектралну компоненту.
5 1 3 . На конкавно огледало пада конвергентан сноп светлости као на слици. На

ком p a c T o j a a y о д жиже огледала се секу одбщени зраци? Р а д щ у с кривине
огледала je 80 cm а продужени зраци се секу на оси огледала на p a c T o j a a y
q = 40 cm о д темена.
С л . уз зад. 513 С л . уз зад. 514
5 1 4 . а) На конвексно огледало пада конвергентан сноп светлости као на слици.

На ком pacTojaay о д жиже огледала се секу одбщени зраци? Р а д щ у с кривине
огледала je 80 cm а продужеша зрака се секу на оси огледала на pacTojaay 20 cm
о д темена.
б) Решити задатак за Р = 80 cm и q — 50 c m .
5 1 5 . Ако су p a c T o j a s a предмета и лика о д жиже сферног огледала 1\ и 1 2 , тада

важи ]еднакост l i l 2 = f 2 . Доказати.
а) 6)
5 1 6 . На сликама су дати предмет Р , а е г о в лик L и оптичка о с а сочива (каквог?)

п о м о й у кога j e лик добщен. Конструисати положа] сочива и а е г о в е жиже. Да
ли je лик реалан или имагинаран?
6i
7.4.Разни задаци
5 1 7 . На слици су дати танко сабирно сочиво и два зрака (зраци 1 и 2 су

симетрично распоре1)ени). Одредити жиже овог сочива и пут зрака 2 после
преламаьа.
5 1 8 . На слици су дати танко расипно сочиво и два зрака (зраци 1 и 2 су

симетрично распоре^ени). Одредити жиже овог сочива и пут зрака 2 после
преламааа.
5 1 9 . На слици дато танко расипно сочиво и три светлосна зрака ко,]и полазе
из исте тачке. Конструисати зраке 1 и 3 после преламааа.
5 2 0 . а) На заклон са кружним отвором полупречника 10 с т пада конвергентан

сноп светлосних зрака с к у п л ^ у й и се у тачки 5 . Угао изме5у кра]аих зрака и
осе симетрще износи 30° . Одредити тачку у к о ^ Йе се скупити светлосни зраци
ако се на отвор постави танко сабирно сочиво оптичке ]ачине Л = 10 т - 1 .
б) Решити задатак ако ]е на отвор поставлено расипно сочиво оптичке ]ачине
-Ют"1.
/
у
h ---FÎ-"
\ '
ч
5 2 1 . Сабирно сочиво 5х да]е у тачки реалан лик извора Р . Конструисати

лик муи се д о б щ а када се измену сочива и тачке Ь\ постави расипно сочиво
£•> са жижама као на слици.
5 2 2 . Сабирно сочиво да]е у тачки Ь\ реалан лик извора Р . Конструисати

лик шуи се д о б щ а када се измену извора Р и сочива постави сабирно сочиво
Б'2 са жижама као на слици.
5 2 3 . На слици дат систем од три танка сочива чще се главне оптичке осе
поклапа]у. Ме^усобна расто.]ан>а сочива су по <1 = 5ст, а жижне дал.ине
SH
-О*"* Ч
N
\
Fi ^ Fi' / U
УУ
/
а Sa Sa
/ i = 1 0 c m , / 2 = —10cm и f3 = 10cm. Светлосни сноп паралелан оптичко]

оси система пада на сочиво . Одредити положа] тачке у Kojoj се секу зраци
светлосног снопа после проласка кроз систем.
5 2 4 . Три танка сочива 4iije се главне оптичке осе noManajy (оптички дентриран
систем) HMajy жижне дал>ине /х = 10 cm, /2 = —20 cm и /3 = 9 c m . PacTojaae
измену првог и другог сочива je d\ = 15 cm а измену другог и трейег d 2 = 5 cm.
Светлосни сноп паралелан оптичко] оси система пада на прво сочиво. Одредити
положат тачке у Kojoj се секу зраци светлосног снопа после проласка кроз систем.
5 2 5 . Два танка сабирна сочива чще се главне оптичке осе noKnanajy (оптички
дентриран систем) HMajy исте жижне даллне 10 cm. PacTojabe измену сочива
je 5 c m . Испред првог сочива на оптичюу оси на pacTojaay 3 0 c m налази се
предмет. Где се налази лик овог предмета?
5 2 6 . а) Два танка сочива чще се главне оптичке осе noKnanajy, ме^усобно су

удал>ена 15 cm. Жижне дал.ине сочива су 20 cm и —50 cm. Предмет се налази
на oniH4Koj оси 30 cm испред првог (сабирног) сочива. Одредити (рачунски)
пoлoжaj лика.
б) Одредити пoлoжaj лика ако сочива замене места.
5 2 7 . Два предмета исте висине налазе се испред танког сабирног сочива на

меГ)усобном pacTojaay од 60 cm као на слици. Колико je pacTojaae ьихових
реалних ликова ако су им увейааа 2 и 4, респективно?
Di Bi
D В
_ г N
5 2 8 . Жижна дал.ина планконвексног сочива je 30 cm. Ако се равна страна овог

сочива посребри (слика), одредити жижну дал>ину овог система.
gy
5 2 9 . У конкавно сферно огледало полупречника кривине Л наливено мало

течности као на слиди. При неком положа^у предмета Р добща]у се два реална
лика, ]едан на месту самог предмета а други на расто]ан>у с1 од аега. НаЙи
индекс преламаьа ове течности.
Глава X
ОПТИЧКИ ИНСТРУМБНТИ
Важнице формуле
УвеНапе лупе: U = 1 + у С - p a d o j a a e лика од лупе

(негативно je - лик je имагинаран); f - жижна дал.ина лупе)
Када je око непосредно уз лупу, / = — s = —0,25 m , где je s дал>ина jacnor
вида за нормално око, увейаве лупе je U = 1 + —.
УвеНатъе микроскопа-. U = = иоь • U0k = -7—7— (иоь, U0k ~ увейааа

« Job Jok
o6jeKTHBa
и оку л ар a; f0b, /ofc — жижне дал>ине o6jeKTHBa и окулара;
d - p a e i o j a a e жижа o6jeKTHBa и окулара (у грубл>им прорачунима расто-
j a a e o6jeKTiraa и окулара); s - дал.ина jacHor вида)
УвеНапе дурбина: U =
I ok
УвеНапе про^екционих и фотографских апарата: U = = -

h p
10.1. Прости и сложени оптички

инструменти и апарати
5 3 0 . Сочиво жижне дал>ине 20 шш користи се као лупа. Колико je у в е й а а е ове
лупе?
5 3 1 . УвеЙаае лупе je 6. Колика je оптичка jaчинa сочива кoje представл.а лупу?
5 3 2 . Систем од три прил.убл>ена центрирана сабирна сочива истих жижних да-

л.ина /г =: 7 с т користи се као лупа. Колико ]е а е н о у в е й а а е ?
10.1. П р о с т и и сложени оптички и н с т р у м е н т а и апарати 83
5 3 3 . Колико je увеЙаае лупе жижне дал>ине 7 cm поставлене 4 cm испред ока?
5 3 4 . У в е Й а а е o6jeKTiiBa микроскопа j e 50 а окулара 15. Колико je увеЙаае

микроскопа?
5 3 5 . Оптичка ja4HHa oöjeKTHBa микроскопа je 500 д и о п т р щ а а окулара 30 ди-

оптрща. У в е Й а а е Koje flaje OBaj микроскоп je 600. Колико j e p a c T o j a a e жижа
oöjeKTUBa и окулара?
5 3 6 . Оптичка ja4iiHa oöjeKTHBa микроскопа j e 400 д и о п т р щ а а окулара 40 дио-

птрща. У в е Й а а е Koje flaje OBaj микроскоп je 800. Колико Йе бити увеЙаае ако
повейамо p a c T o j a a e окулара и oöjeTHBa за 1 c m ?
5 3 7 . У в е Й а а е астрономског дурбина j e 120. Оптичка^ачина сочива окулара je

60 дноптрща. Колика je оптичка ja4iraa сочива o ö j e K T H B a ?
5 3 8 . P a c T o j a a e oöjeKTHBa и окулара астрономског дурбина j e 2 m а увеЙаае Koje

Äaje je 9 9 . Колике су оптичке ja4HHe сочива oöjeKTHBa и окулара?
5 3 9 . FannnejeB дурбин има oöjeKTHB оптичке ja4ime 12 д и о п т р щ а и увеЙаае 2,5.

Колика j e оптичка ja4HHa сочива окулара?
5 4 0 . Имамо два сабирна сочива, jeflHO жижне дал,ине 13 c m а друго 5 cm.

Како j e потре0но поставити ова сочива да се OBaj систем може користити као:
а) микроскоп; б) дурбин?
5 4 1 . На ком pacTojaay о д npojeMjnoHor апарата м о р а да се налази npojemjHOHO

платно, д а би димензще слике квадратног дщапозитива странице 4 cm износиле
1,2 т х 1,2 т ? С о ч и в о npojerajnoHor апарата je оптичке ja4HHe 5 диоптррца.
5 4 2 . Биоскопска дворана je дугачка 3 0 m . npojeMjHOHO платно поставлено на

зиду има димензрце (6 х 4) т 2 . Димензще слика на ф и л м с ^ траци су (2,4 х
1,6) c m 2 . Колика j e жижна дал>ина сочива KUHonpojeKTopa?
5 4 3 . npojeK4iioHH апарат flaje оштру слику на npojeMtfioHOM платну ако je расто-

j a a e дщапозитива и платна 4 т . При томе лик на дщапозитиву висине l e m на
екрану има висину 1 т . Колика je оптичка j a n r a a сочива npojeMjnoHor апарата?
5 4 4 . На негативу j e висина човековог лика 1,5 c m . Снимак j e начиаен са ра-

CTojaaa о д 6 т фотоапаратом o ö j e K T H B a оптичке ja4HHe 20 диоптрща. Колика j e
стварна висина човека?
5 4 5 . Ca сателитске станице Koja кружи око Земл>е на висини 1 0 0 k m фотогра-

фише се површина Земл>е. OöjeKTHB фотоапарата има жижну дал.ину 10 c m .
Зрнаста с т р у к т у р а фотоемулзще о м о г у й а в а да на снимку разлику^емо две тачке
на pacTojaay 10 ц т . Одредити минималне димензще предмета кога можемо
фотографисати.
5 4 6 . Колики су жижна даллна и оптичка ja4HHa сочива наочара за о т к л а а а а е

далековидости човека ч щ а je дал>ина jacHor вида 50 cm?
5 4 7 . Кратковиди човек може да види j a c H O предмете ч щ е pacTojaae о д ока нвуе

вейе о д 20 c m . Колика j e жижна дал>ина и оптичка ja4HHa сочива наочара за
о т к л а а а а е кратковидости?

5 4 8 . Биконвексно сочиво полупречника кривина Ri = R2 = 5 c m има у в е й а а е
6 када се користи као лупа. Колики je индекс преламааа м а т е р и а л а о д кога je
направлено?
5 4 9 . О б j ектив микроскопа има жижну дал>ину 4 mm а окулар 4,5 cm. Предмет се

налази на p a c T o j a a y 4,5 mm испред о 6j ектив а. НаЙи у в е й а а е овог микроскопа
и pacTojaae измену oöjeKTraa и окулара. Дал>ина jacHor вида je 25 cm.
5 5 0 . О6jектив и окулар TannflejeBor дурбина iiMajy жижне далине 40 cm и

— 2 c m , респективно. НаЙи максимално и минимално pacTojaae oöjeKTHBa и оку-
лара Koja o6e3Öe5yjy оштар лик предмета ако су ближа и дал.а тачка акомодащце
ока 1 0 c m и с о .
5 5 1 . Човек за ч и т а а е користи наочаре оптичке ja4HHe —4 диоптрике. На ком

p a c T o j a a y I м о р а бити поставлено равно огледало да би он у а е м у м о г а о да
види cBoj лик без наочара?
5 5 2 . Ближа тачка акомодациде далековидог човека je 2 m . Колику жижну д а л л -

ну MOpajy имати сочива наочара Koja cioje 1,5 cm испред ока да би човек видео
оштро предмете на у д а л е н о с т и 25 cm ?
5 5 3 . Кратковиди човек не види оштро на дал.инама вейим о д 80 c m . Колику

жижну дал,ину Mopajy имати сочива наочара Koja d o j e 1,5 c m испред ока да би
човек видео оштро предмете и на Beftoj удалености?
Глава XI
ФОТОМЕТРША
Важнщ'е формуле
5
Простпорни угао: П = (S - површина дела лопте Kojer иседа конус са
теменом у центру лопте; г - полупречник лопте)
ДФ
Jauuna зрачепа тачкастог извора: I = ( Д Ф - флукс зрачеаа у
просторном углу П)
ДФ IU
Осветленост: Е = ——• = - ( 6 - површина на KOjy пада зрачеае)
о о
Блесак (cjajnocm, луминацща): В ——
I закон освегшьености (зависност освегшьености од pacmojana г из-
вора од посматране тачке (површине)): Ео — — (Ео - осветл>еност

г1
сфере полупречика г у чщем центру се налази тачкасти извор светлосне
ja4HHe I)
II закон освегшьености (зависност освегшьености од угла <рх под kojum
светлост пада на дату површину<): Е = Ео cos уз
Ламбертов закон: Е= -^rcosi/з

г
11.1. Фотометру ске величине и

фотометрии ски закони
5 5 4 . Извор светлости je светлосне ja4HHe 2 5 0 c d . Колики je укупни светлосни
флукс к о j n eMinyje O B a j извор?
5 5 5 . Колика je осветл>еност тачке A Koja се налази на p a c i o j a a y 25 cm од извора

светлосне ja4HHe I = 1 0 c d ?
5 5 6 . На p a c i o j a a y 2 m од белог зида налази се извор светлости. На Koje

pacTojaae од зида треба поставити три нута ja4H извор да би осветл,еност била
као са првим извором?
5 5 7 . У соби светли сщалица. Осветл>еност jeflHor зида je 24Ьс, а ь е м у наспра-

мног зида 61х. Колико je нута сщалица близка првом зиду?
5 5 8 . Два светлосна извора jannHa 1\ и 1п налазе се на paciojaH>y а од заклона.

Како би требало померити заклон да би аегова осветл>еност остала иста када се
искл>учи извор ja4HHe I2 ?
5 5 9 . Осветл>еност тачке А на p a c i o j a a y 0,5 m од извора светлости je 601х.

Колика je светлосна ja4HHa овог извора?
5 6 0 . Колика je cjajrocT (луминацща, бл.есак) новршине светлосног извора од

0,5 т 2 ако je аегова светлосна ja4HHa 5 0 c d ? Светлосни извор сматрати изотро-
нним.
5 6 1 . Луминащуа новршине 0,2 т 2 изотро-

пног извора светлости je 180nit-a. Колика
je светлосна ja4HHa овог извора?
Ь 5 6 2 . Улична светил>ка поставл>ена je на ви-

сину од Ю т . Колика je осветльеност у
\\\\\\\\\\\\\v\\\\
А а В тачки А а колика у тачки В yflanieHoj од А
З т ? Светлосна ja4HHa сщалице je 1 5 0 c d .
5 6 3 . Електрична сщалица од 60 cd удал>ена je 1 т од каиге ^ а лежи на столу.

Осветл.еност каиге je 401х. Одредити угао под муим зраци пaдajy на каигу.
Колика je удал>еност лампе од стола?
5 6 4 . Колика би морала да буде светлосна jaчинa сваке од две уличне светилже да

би осветл.еност тачке на земл>и, на средини pacтojaaa измену а и х , била 0,21х?
Светилже су поставл.ене на висину Ю т и ме^усобно су удал>ене 4 0 т .
5 6 5 . Осветл!еност равне новршине у тачки ю у а je нajближa тачкастом извору

светлости je 2001х. Колика je осветл,еност у тачкама где светлост пада под
углом од 30°, 4 5 ° , 60° у односу на нормалу те новршине?
5 6 6 . Са обе стране заклона муи потпуно р е ф л е к с е светлост налази се по jeдaн

светлосни извор, светлосне jaчинe 60cd и 3 0 c d . Осветл>еност заклона je иста
са обе стране. Ако je први извор на pacтojaay 80 с т од заклона, колика je
удал>еност другог извора од заклона?
11.2. Разни задаци gy
5 6 7 . Изнад стола квадратног облика поставлена je сщалица (можемо je сматра-

ти тачкастим извором) на висини 2 m изнад аеговог центра. Осветленост центра
стола je 401х а осветленост угла стола (темена квадрата) 301х. Одредити
светлосну ja4HHy с uja лице и дужину странице стола.
5 6 8 . Изнад стола кружног облика полупречника 1 m поставлена je сиj a лица на

HeKoj висини изнад а е г о в о г центра. Осветленост центра je 1,728 пута вейа од
осветлености тачака на ободу стола. На Kojoj висини изнад стола се налази
сщалица?
5 6 9 . Светлосни зраци неког извора naflajy на две равне површине S j и 5 2 . На

површину Si Koja je на p a c i o j a a y 74 c m од извора зраци naflajy под углом од
60°. Под KojnM углом треба да naflajy зраци на површину 5г Koja je од извора
удалена l m да би осветленост површина била jeflHaKa?
5 7 0 . Два светлосна извора светлосних ja4HHa 40 cd и 25 cd налазе се на неком

pacTojaay. Колико пута се смааи осветленост тачака на симетрали дужи Koja
cnaja изворе када се искл>учи други извор?
5 7 1 . Тачкасти извор светлости поставлен je на неком p a c i o j a a y L од заклона,

при чему je осветленост у центру заклона Ев = 11х. Како Йе се изменити
осветленост ако се са друге стране извора постави равно огледало на истом
р а с к у а а у као и заклон? Равно огледало и заклон су паралелни а огледало
потпуно pecj)neKTyje светлост Koja падне на нега.

5 7 2 . Изнад равне површине, на висини од 2 т , налази се тачкасти извор светло-
сти светлосне ja4ime 120cd. На pacTojaay 1 m од тачкастог извора нормално
на равну површину поставлено je равно огледало Koje апсолутно р е ф л е к с е
светлост. Одредити осветленост тачке испод тачкастог извора.
5 7 3 . У жижу конкавног огледала жижне да-

лине 5 cm поставлен je тачкасти извор све-
тлости светлосне ^ачине 8 c d . На pacToja-
а у 20 cm од извора нормално на оптичку
осу огледала поставлен je заклон. Колико
пута се промени осветленост тачке А на
слици кад се уклони огледало? Сматрати
да огледало peфлeктyje сву светлост Koja
на а е г а пада. Сл. уз зад. 573
5 7 4 . а) Нормално на заклон пада раван светлосни талас при чему je осветленост

површине 11х. Паралелно овом заклону а на paciojaay од 20 cm постави се
танко сабирно сочиво жижне далине 8 cm. Одредити осветленост у тачки А
овог заклона Koja лежи на оптичку оси сочива.
б) Решити исти задатак ако je pacTojaae заклона и сочива 12 cm.
88 Текстови задатака — Глава XI
5 7 5 . На р а с к ^ а а у од 1 ш од равне површине поставлен ]е тачкасти извор

светлости. Када се измену извора и површине, на средини ме^усобног расто]аньа,
постави сабирно сочиво као на слици, осветленост површине се не меаа. НаГш
жижну далину сочива.
5 7 6 . На равну површину пада паралелан сноп светлосних зрака. Графички

представити промену осветлености површине ако се на пут зрака постави оптички
клин као на слици.
Глава XII
ТЕСТОВИ
12.1. Електромагнетна индукции а
I. Д о п у н и речениде
1. Електромагнетна индукцща настанак електричне стру]е, односно елек-

тромоторне силе у проводнику услед крета&а проводника у
пол,у или услед промене пол.а. "
2. Наста]аае електромоторне силе у проводнику услед промене

у аему назива се самоиндукцрца.
3. Коефищцент самоиндукцще 6pojHO je ]еднак

самоиндукцще Koja Hacraje при jeflHHiraoj брзини промене ja4HHe CTpyje
4. У бетатрону се y6p3aBajy електрони помойу електричног

пол>а Koje се индукуъе услед промене пол>а.
5. Густина енергще магнетног non,a сразмерна je индукцще

магнетног пол>а.
II. Допуни цртеж
6. Дат je график (а) зависности промене магнетног флукса кроз квадратни рам
странице 0,5 т од времена. Дoцpтaj на графику зависност EMG у интервалу
[0,1s; 0,3 s] од времена. Линще индукщце су нормалне на рам.
(V)
0.125
0.1 0.2 0.3 t(s)

0.1 0.2 0.3
(а) (б)
90 Тестови — Глава XII
7. На слици j e приказан проводник ко-

jn се крейе кроз хомогено магнетно по-
л>е. Означи полове овако добщеног из-
вора ЕМС.
8. У колу приказаном на слици означи

у кружном проводнику CTpyjy самоин-
дукцще ако се клизач променл>ивог от-
порника помера удесно.
I I I . О д г о в о р и са Д А и л и Н Е
9. Електромагнетну индукцщу открио j e Ерстед.
1 0 . При п о м е р а а у проводника дуж лишца индукцще магнетног пол>а индукована

електромоторна сила j e максимална.
1 1 . Коефицщент самоиндукцще калема зависи од:
а) ja4rae CTpyje Koja протиче кроз калем;
б) öpoja HaBojaKa калема;
в) површине попречног пресека калема.
1 2 . Смер индуковане електромоторне силе зависи:
а) о д смера вектора магнетне индукцще;
б ) о д т о г а да ли се магнетни флукс повейава или C M a a y j e .
1 3 . Проводни рам се о б р й е у хомогеном магнетном пол.у. Д а ли Йе се у ь е м у

индуковати електромоторна сила ако рам р о т и р а око осе Koja je:
а) паралелна линщама индукцще; б) нормална на лишце индукцще?
1 4 . Проводна контура садржи конденза-

т о р и покретну шипку MN и налази
се у хомогеном магнетном пол>у (слика).
ХоЙе ли у контури бити CTpyje ако се
шипка помера:
а) равномерно; б) убрзано?
12.1. Електромагнетна индукци^а 91
I V . О д г о в о р и са: П О В Е Ъ А В А С Е , C M A E b Y J E С Е или
НЕ МЕЕЬА СЕ
15. Кроз раван обухвайену проводним прстеном равномерно расте магнетна ин-
дукцща хомогеног магнетног пол>а. Како се мева:
а) индукована ЕМС; б) магнетни флукс?
16. Проводна шинка се крейе кроз хомогено магнетно пол>е схалном брзином
при чему су вектор магнетне индукцще, вектор брзине и правад проводника
ме^усобно нормални. Ако се проводник обрне за 30° у односу на вектор магнетне
индукцще, како се меаа индукована ЕМС?
V
17. У хомогеном магнетном пол.у клизе тг
зедан по другом четири неизолована хо-
X 1X X
могена проводника нормално на лишце

магнетне индукдще (слика). Како се ме-
V X "у*
1 X X
н,а ъачина CTpyje у контури ако се про-
водниди крейу ^еднаким брзинама v као X X
на слици? 1
Vг
18. Ако се у калем увуче je3rpo од гвож§а, шта се дешава са коефицщентом

самоиндукдще калема?
19. Проводни рам савщен као на сли-

ди поставлен ^е вертикално у хомогено
магнетно пол>е. Низ рам се пусти да
клизи проводни штап М И . Електрични
отпор савщеног проводника ]е занемар-
л>ив. Како се у почетку кретааа меьа:
а) брзина штапа; б) убрзаае штапа?
20. У хомогеном магнетном пол.у, чща

се индукцща равномерно новейава, на-
лази се правоугаони рам (слика). Како
х
Йе се променити топлотна снага осло-
бо^ена у раму ако се затвори прекидач?
V . Одговори са: А > В, А < В или А = В
21. У My4ajy А авион се крейе сталном брзином по писти, а у случа^у В узлейе

сталном брзином под углом а у односу на писту. Упореди индуковану ЕМС на
KpajeBHMa крила.
22. KpajeBU проводних шина спсуени су

сщалицом. По шинама може да клизи
проводни штап. Систем je смештен у
хомогено магнетно пол>е чще су линще
индукцще нормалне на контуру (систем
проводника). Упореди ja4HHy KojoM све-
тли сщалица ако се проводник крейе бр-
зином интензитета v усмереном:
а) удесно ( Л ) ; б) у лево ( Б ) .
23. Од бакарне жице дужине / направлен je калем са Na HaBojaKa и поставл!ен

je у хомогено магнетно поле чща се индукщца равномерно повейава. Линще
магнетне индукцще паралелне су са осом калема. Ако се исти проводник савщ'е
у калем са мааим 6pojeM HaBojaKa Nb И постави на исти начин у поде, упореди
индуковане ЕМС на KpajeBiiMa калема.
24. Два бакарна прстена ]еднаких маса и пречника с/д и d g , йл > d g , налазе
се у хомогеном магнетном пол>у. Лишце индукдще су нормалне на раван у Kojoj
леже прстенови. Ако се индукцща пол.а меаа, упореди:
а) индуковане ЕМС у прстеновима; б) ja4iiHe c i p y j a кроз прстенове.
25. По проводним шинама нагнутим под
углом 45° може да клизи, са треаем,
проводни штап CD (слика). Шине су
на гораем Kpajy cnojeHe отпорником R .
Систем се налази у хомогеном магнетном
пол,у сталне ja4HHe. Ако се проводник
пусти да клизи са висине h, упореди бр-
зине штапа на дну шина ако je магнетно
поле усмерено:
а) вертикално навише ( А ) ; б) хоризонтално удесно ( В ) .
Занемарити отпор шина и поле индуковане CTpyje.
V I . Заокружи тачан одговор

26. Проводник дужине 0,5 cm крейе се брзином 10 m / s нормално на линще
магнетне индукцще. Ако при томе на KpajeBHMa проводника настане разлика
потенциала 0,02 V , магнетна индукцща пол,а je:
а) 2 - Ю - 3 Т б) 4 т Т в)2,5тТ г) 0,0048 Т д) 4 Т
27. Слика приказу)е:

а) индукциони калем С ie3rP° °Д гвоафа ^
б) електромотор
Ш Г
в) генератор
г) трансформатор
д) индукциону пей
12.1. Електромагнетна индукщц а 93
2 8 . У близини електромагнета виси проводни прстен (слика а). Магнетни флукс

кроз прстен м е а а се као на слици б). У ксуим интервалима времена Йе се прстен
приближавати електромагнету?
5 t(s)
а) б)
а) [ 1 , 2 ] , [2, 3] б) [ 3 , 4 ] , [4, 5] в) [ 1 , 2 ] , [3,4] г ) [2, 3], [4, 5] д ) [2, 3], [3,4]
2 9 . Проводни прстен (слика а) прожима^у лишце магнетне индукцще при чему се

магнетни флукс м е а а као на графику (слика б ) . Какав j e смер CTpyje индуковане
у прстену и како се м е а а а е н а ]ачина?
а) б)
а) О , расте б) О , расте в) О , опада г) О , не м е а а се д) О , не м е а а се
3 0 . У хомогеном магнетном пол>у променл>иве ]ачине налазе се два кружна на-

BojKa. Линще индукцще су нормалне на равни о б а н а в о з а . Први je савщен
о д jeflHaKor комада неизолованог проводника као и д р у г и , али сложеног дупло.
НаЙи однос индукованих CTpyja у првом и д р у г о м HaBojKy у истом тренутку.
а) 1 б) 2 в) 1 / 2 г) 4 д) шуедан о д пону^ених о д г о в о р а нще тачан
3 1 . Проводна шинка MN (слика) кли-

зи по проводнику, савщеним под правим
углом, сталном брзином v, o6pa3yjyftn у
сваком тренутку jeflHaKOKpaKH троугао.
У почетном тренутку ( i = 0 ) шипка j e %
била у тачки О . Систем се налази у хо-
могеном магнетном пол.у нормалном на
раван контуре. Одреди Е М С у контури х О
и смер индуковане CTpyje на делу ОМ.
a) 2BvH, Т б) 2Bv2t, | в) Bv2*-, Т г) Bv2-, | д) нщедан од

пону^ених о д г о в о р а Hnje тачан
32. Ксуи од наведених израза одговара магнетном флуксу кроз контуру индук-
тивности Ь ако кроз н>у нротиче стру]а ъачине / ?
а)Ы б ) Н г) ЬР д ) ^
12.2. Осцилапзде
I. Допуни реченице
1. НщвеЙа удаленост тела од равнотежног положа^а приликом осдиловава

назива се Ч А /ч •
2. Математичко клатно ]е тело димензща окачено о
неистегл,ив конац масе.
3. Физичко клатно ]е свако тело ко]е може да осцилу]е око осе

под де^твом
4. Удал>еност тела од равнотежног пoлoжaja у почетном тренутку зависи од

амплитуде осциловааа и фазе.
5. У електричном осцилатору прелазак енергще у

енергщу магнетног пол!а ]е периодичан процес.
II. Повежи одговара]уНе пojмoвe
6. Придружи сваком систему опруга oдгoвapajyfty формулу (маса целог систе-

ма ]е тп).
а) У//////////Ж б) Щ 1) Т = 2тг
к\ + к2
тпк2
2) Т = 2тгл
к1 +
й - з
^ и 2тг V тп(к1 + к2)
В) Ш Ш
2тг\] т(к\ + к2 + к3)
г
5) т - 2п /т(\+*; + *»)
. 1 / кгк^кз
6) у = 2тг у тп(к\к2 + А;2А;з + &з/с1)
12.2. Осцилащуе
95
7. Придружи величинама OflroBapajytie ]единице:

а) елонгацща 1) m/s
2) N / s m
б) коефшццент пригушеаа 3) m
4) s-1
в) фазна разлика 5) s
6) rad
8. Придружи сваком клатну период осциловааа око осе кроз тачку О (сва тела
су хомогена):
а) танак штап б) танак прстен в) шупл.а сфера
О О О
ГГЛ U
1) Т = 2тгА 2) Т — 2тг J^ 3) Т = 2-пг;/ — 4) Т = 2тг
10LR
5) Т = 2тг 6) Т = 2тг,
70д ' V 5д
9. Придружи сваком nojMy одговара]уЙу ^едначину:
а) хармонщско осдиловаае 1) та = кх
2) та — —кх + bv
б) пригушене осдилацще 3) та = —кх
4) та -- —кх — bv
в) принудне осцилацще 5) та = —кх — bv + F^t
6) та = —кх — bv + F0 sin tot
10. Придружи осцилатору сопствену фреквенцщу:

а) в)
I-
-Шг
1 ) „ = 1 . VLČ 2)и = ± Д =
' 2тг 2тг V I 2тг V к ' 2ir\j д
11. Повежи nojaM са одговараъ'уйим графиком:
а) хармонщске осцилацще б) пригушене осцилацще
1)
12. Повежи пар датих осцилацща и oflroBapajyîm график сложене осцилацще:
а) Х\ = xq sin (u)t + 7г) б) х\ = Хо sin (ait)

Х2 = Хо sin(ult + 37г) Х2 = Хо sin(aЛ + 71")
1) Г
Хо
3) 4)
X А
Х(/2
. -Х(/2 Ш Ш Ш ] ъ
13. Датом спектру придружи графике хармоника.
а)
12.2. Осцилащ-уе
97
б) в) Х°Д (mj
III. О д г о в о р и са Д А или Н Е
14. Хармонщске осцилацще се jaвл>ajy ако на осцилатор flenyje сила чщи je

интензитет линеарно сразмеран удалености тела од равнотежног пoлoжaja а смер
joj je ка равнотежном пoлoжajy.
15. Слободне осцилацще су увек пригушене.

16. Сонствена фреквенцща механичког осцилатора зависи од средине у Kojoj он
осцшвде.
17. Ако се маса тела код математичког клатна повейа а дужина клатна се не
промени, период осциловааа Йе се смааити.
18. Када се успоставе принудне осцилацще, осцилатор осцилу]е фреквенцщом

принудне силе.
19. Амплитуда принудних осцилащуа je HajBefia ако се H3jeAHa4H фреквенцща

принудне силе са сопственом фреквенщцом осцилатора.
I V . Одговори са: П О В Е Ъ А В А С Е , C M A E b y j E С Е или

20. Како се меаа фреквенцща осциловааа при порасту дужине математичког
21. Како се меаа енергща осдиловааа хармонщског осцилатора ако се он уда-

л,ава од равнотежног стааа?
22. Ако се опруга са тегом ко^и може да осцилу]е из воде премести у глицерин,
шта се дога^а са периодом осциловааа?
23. Механички осцилатор принудно осцилу)е на peзoнaнтнoj фреквешцци. Шта

Йе бити са амплитудом осциловааа ако се повейа фреквенщуа принудне силе?
24. Електрични осцилатор има променл>иви
кондензатор и калем сталног коефицщента
самоиндукцще. Када се кондензатор веже на
извор (преклопник Р ^е у пoлoжajy 1), колу
се доводи енергща, а затим се преклопник пре-
баци у пoлoжaj 2. Ако се довейава капацитет
кондензатора, шта се дешава са:
а) сопственом фреквенцщом осцилатора; б) коефицщентом самоиндукщуе?
V . Одговори са: А > В, А < В или А = В

25. Два математичка клатна хармонщски осцил}ду при чему су им ]еднаке угаоне
амплитуде. Угаоне фреквенцще су им в шг, при чему ]е а>х < . Упореди
интензитете линщских брзина VI ( А ) и л2 ( В ) тела у:
а) равнотежном пoлoжajy; б) амплитудном положа]у.
26. У случа]у А лифт се крейе равномерно, а у случа]у В убрзано навише. За
та два случа]а упореди:
а) деформацще опруге у равнотежном пoлoжajy;
б) периоде осдиловааа тега.
27. Упореди кинетичку енергщу ( Л ) и потенцщалну енерпцу (В) линеарног

хармонщског осцилатора када му ]е елонгацща ]еднака половини амплитуде.
28. Два идеална електрична осцилаторна кола хармонщски осцилу^у ]еднаким
фреквенцщама. Ако за индуктивности калемова првог и другог кола важи
Ь\ = 21/2, упореди електричне капацитете кондензатора у првом ( А ) и другом
колу (В).
29. У почетном тренутку кондензатор идеалног осцилаторног кола ]е био макси-

мално наелектрисан. Упореди енергщу магнетног ( А ) и електростатичког (В)
3
пол>а у тренутку -Т ( Т - период осциловааа).
8

30. Тело осцилу^е дуж ж-осе, при чему му се координата мен>а са временом по
закону х = 0, 2 с о з 0 , 6 3 4 ( т ) . Колики су амплитуда и период осциловааа?
а) 0 , 2 т , 0,8з б) 0 , 6 3 т , 0,2э в) 0 , 2 т , Ю з г) 0 , 2 т , 0,1 з д) 0 , 1 т , 0,2з
31. Како Йе се променити период слободног осдиловааа математичког клатна
дужине Ю т при повейаау амплитуде са 1 0 с т на 2 0 с т ?
а) повейайе се 2 пута б) смааийе се 2 нута в) смааийе се 4 пута
г) повейайе се 4 пута д) нейе се променити
32. Идеални електрични осцилатор чине калем индуктивности 0,1 Н и конденза-
тор. Ако ]е период осдиловааа осдилатора ж • 1 0 ~ 3 з , кападитет кондензатора
,)е:
а)2тг-10-7Р б) 2 , 5 в ) 10 ^ г)0,5^Р д)10-®Р
33. Осцилатору ]е дата енергща Е0 и он хармонщски осцилу]е са амплиту-
дой хо . Ако се осцилатору дода енериуа ЗЕо , он Йе осциловати са амплитудом:
а) Зх0 б) 4х0 в) х0 г) 1,5жо д) 2х 0
34. Угаона фреквешрца пригушених осцилацща дата je формулой (ш0 - сопстве-
на фреквенцща; /3 - коефицщент пригушеаа):
а) и = у/2ы* - 4/3 б) и = в) ы = ^ - у / ш * - /З2
г) и, = - 4/32 д) и = 2тгу/ъ% - (52

12.3. Наизменична струна 99
35. Дат je график осциловааа тела масе 10 g окаченог о еластичну опругу.
* 1|(сш)
10
/ г \ / г \ / Г
/ 1 V / 1 \ ' 1
/ I \ 0.15 / 1 \ 0.35 1
/ 1 \
0.05 0.1\ 1 /0.2 0.25 ОЖ \ 0.4/ 055 1
1 /
VI / \ 1 /
Енергща осцилован>а тега je:

а) 1,5 т Л б) 4 Л в) 0,05 Л г) 1,78 Л д) 10,3 т Л
12.3. Наизменична с т р ^ а
I. Д о п у н и реченице
1. Cтpyja ко]а периодично меьа смер и ]ачину током времена назива се
2. Отпор калема уыьученог у коло наизменичне стру]е зависи од

калема и наизменичне стру]е.
3. Максимална вредност ^ачине наизменичне cтpyje у колу ]еднака je количнику

вредности напона на кра^евима кола и
кола.
4. При резонанцщи у редном ЯЬС-колу и напон на кра]е-

вима кола су у фази.
5. Снага наизменичне cтpyje у отпору назива се

активна снага.
II. Допуни цртеж
6. На слици ]е приказано ЯЬС-коло са наизменичним извором променл>иве

фреквенщце и координатни систем 1/1. Уцрта] линщу козаодговара максимално]
вредности cтpyje при промени фреквенщце извора.
й ь с
о—*—§
-о го о V-
ТГг V
7. На flaioj слици ynpTaj калем и кон-

дензатор тако да напони на свим елемен-
тима буду у фази.
8. На слици су дати графици тренутних вредности cipyje и нанона на отпор-

нику R у редном RLC-колу. Нацрта] график тренутне вредности снаге на истом
елементу.
u(mai)
U(mai)-I(maif
Т t
9. На слици je приказан фазорски ди-

jarpaM редног RLC-кола. Означи фазо-
ре.
III. Повежи o ^ o B a p a j y R e nojMOBe
10. Додели CBaKoj од наведених променл>ивих величина одговара]уйи график:
а) г = Iq sinu)t б) ul = UoLsm(üjt + n/2) в) р = Р0 s i n 2 u t

12.3. Наизменична cTpyja
101
2)
4) 5)
А
:—>
Т I
11. Придружи сваком колу одговара1у!ш фазорски дацаграм.
а) 1) 4)
Uoc
R L lac
•UOR
-=*-1он
VUOL
б) 2) 5)
R I loL , Ura.
-CZb
' Uoc
3) 6)
L
-ifflr I UoR
•"los
R
-3-Uoc
12. Редно RLC-коло има променл>иви кондензатор и калем чща индуктивност

тако^е може да се мен>а. Датам вредностима придружи OflroBapajyfiy импендан-
су:
а) Хь = Хс=Я 1) г = Я^Д
2) г = я
б) х ь = |хс = д з) г = зя
4) 2 = 4Д
в) 1-Хь =Хс = Я 5) Я = Дл/2
6) г = Дх/5
13. Дато ^е коло са познахим елементима. Придружи одре^ену вредност ефек-
тивне стру]е амперметрима. Унутрашаи отпори амперметара су занемарл,иви.
а) А1 1) 5 л/2 А
® 1 1 2) 5л/5 А
б) А2 3) 2,5л/5А
50У, 50Нг
^Ш-шН 4) 5 А
в) Аз 5) 5 / л / 2 А
• 6) 2,5 А
14. Придружи по]му одговара^уйу формулу:
а) индуктивни отпор 1) Х ь — —=•

соь
2) шЬ = Хь
б) резонантна фреквенщца 3) и = 2пу/Ь/С
4) V = \==
2тг у/ЬС
I V . Одговори са Д А или Н Е
15. Ефективна вредност наизменичне стру]е ]еднака ]е ]ачини сталне ]едносмер-

не струне ко]а у датом проводнику за исто време произведе исту количину топлоте
као наизменична струна.
16. Активни отпор у колу наизменичне струне зависи од фреквенцще извора.
17. Фазна разлика измену стру]е и напона у редном ЯЬС-колу не зависи од

фреквенцще.
18. Средаа вредност трофазне стру]е je у сваком тренутку ]еднака нули.
19. При преношеау електричне енергще на далину губици су мааи ако се

преношеае врши на вишем напону.
V . Одговори са: П О В Е Ъ А В А С Е , С М А Е Ь У Л Е С Е и л и
20. Променл.иви кондензатор ]е везан за извор наизменичне стру]е. Ако се

повейава кападитет кондензатора, како се меаа:
а) фреквенцща извора; б) кападитивни отдор?
2 1 . Р е д н о RLC-коло прикл>учено j e на наизменични извор ч щ а фреквешцуа може
да се м е а а . У п о ч е т н о м тренутку коло j e у резонанцщи. А к о се фреквенцща
извора п о в е й а в а , ш т а се дешава са:
а) активним о т п о р о м у колу; б) импендансом кола;
в) ефективном вредношНу Зачине c i p y j e ?
2 2 . Н а и з в о р с и н у с н е Е М С приюьучена су два редно везана отпорника. Како

Re се променити ефективна вредност CTpyje ако ^едан о д отпорника заменимо
калемом ч щ и j e термогени отпор занемарлив, а индуктивни отпор je jejjHaK
отпору з а м е а е н о г отпорника?
2 3 . Редно RLC-коло везано j e за наизменични извор ч щ а фреквенцща може да

се м е а а . Ако фреквенщца извора расте ка резонантно^ фреквенцщи кола, шта се
дешава са фактором снаге кола?
Rp
2 4 . Како се м е а а фазна разлика CTpyje
-\!Шг-т
и напона на KpajeBHMa RLC-кола ако се
клизач на променлшвом о т п о р у у колу на
слици номера слева у десно?
V I . О д г о в о р и са: А > В, А < В или А = В
2 5 . Упореди тонлотну снагу ослобо^ену у отпорнику ако кроз а е г а протиче

променл>ива c i p y j a i = I0 sinivt ( Л ) , осносно стална CTpyja I = I0/2 [В).
2 6 . На слици je приказано редно RLC-

коло. Ако je X l = Х с , упореди фазну rм j "h .Г
разлику c i p y j e у колу и напона измену а I» с
тачака М и N ако je прекидач о т в о -
рен ( А ) и ако je затворен (В).
2 7 . На KpajeBe кола на слици уюьучи

се jeflHOCMepHH извор ( А ) , а затим се Ч А Ь - Н Ш г
он замени извором наизменичне с т р у -
je [В). Упореди показиваае амперме-
тра ако у о б а cny4aja волтметар показу-
je исту вредност.
2 8 . Фреквенцщу наизменичне c i p y j e у L,Rk=0

колу на слици je могуйе меаати. При - « l b
HeKoj фреквенцщи фазна разлика c i p y j e
и напона на KpajeBHMa кола je <рд . Упо-
реди периоде cipyje пре ( А ) и после ( В )
опадааа фазне разлике на ipg •
29. На слиди су дата два cny4aja везивааа трансформатора. Упореди janirae

KojoM светле сщалице у случа]евима А и В (U - ефективна вредност напона).
М) (В)
V I I . Заокружи тачан одговор
30. Ако je у редном RLC-колу остварена стру]но-напонска резонанцща, фазна

разлика cipyje и напона на калему je:
а) 0 Б) 7Г в) тг/4 Г) 7Г/2 Д) ТГ/6
31. Лединида за импендансу je:

a) k g m / A s б) A k g / m 2 s в) k g m 2 / A s 3 г) l c g m 2 s / A д) kgm2/As
32. Ако се padojaae измену плоча кондензатора повейа два пута при сталщу
фреквенцщи, капацитивни отпор nocTaje:
а) 4 пута мааи б) 4 пута вейи в) 2 пута мааи г) 2 пута вейи
д) непромеаен
33. Koja од наведених формула je тачна за редно RLC-коло:
2
= б) Z = \/R2 + ~ ™L1
в) z = Ы т о - ъ ! г) z = ^ ^
34. Ефективна вредност наизменичне CTpyje амплитуде Io je:
a) I 0 V 2 б) | в) 0,707/ 0 г) А д) j0
12.4. Механички таласи
1. Процес преношеаа осцилащца у простору у току времена назива се

ТАЬа«ь-|' или TMjft'bno
2. " " ^ u p p V j ž . ^ i VJ Ar je површина нормална на правац кретааа
таласа, на Kojoj све честице (тачке) осдилу]у у HCToj фази.
12.4. Механички т а л а с и
105
3. Uv-ЫоА- Г\0- je HajKpatie paciojaae, у правцу кретааа

таласа, измену две честице у ис-roj фази осциловааа.
4. ?г< "KTÂžA- I е величина 6p0jH0 jeflHajca е н е р и ц и Kojy

талас нренесе у Зединпди времена кроз Зединичну површину нормалну на нравац
п р о с т и р а а а таласа.
5. Резултат суперпозицще два таласа исте карактеристичне фреквенцще и исте

амплитуде Kojn се креНу у супротним смеровима j e S T O \ ТА-Уд ^ .
Наше у х о регистру]е звучне осцилацще о д ДО
II. Д о п у н и цртеж
Одреди смер брзина тачака А ж В

ако се талас крейе удесно.
8. Т а л а с се простире дуж я - о с е . Фа-

зна разлика таласа у тачкама A vi В
je 67г. Уцpтaj б а р два м о г у й а облика
таласа измену тачака А и В .
(эГ) Ако j e V2 = v i V 2 , yцpтaj правац

п р о с т и р а а а таласа у flpyroj средини.
Шипка учвршйена као на слиди по-

буди се на осциловаае. Haцpтaj други г;
хармоник.
П р е е м н и к се крейе дуж х - о с е бр-

зином V а извор се налази у тачки S
eMHTyjyfrn звук фреквешцуе i/ 0 . При-
jeMHiiK 4yje звук фреквешцце va
и + V cos а , ^ А х
uo када се налази у тачки А —
( и j e брзина звука а а угао под Kojmi g
п р е е м н и к „ в и д и " извор звука). Удpтaj
смер брзине п р е е м н и к а у тачки А.
I I I . П о в е ж и o/jj-oBapajyKie nojMOBe
"^Jr^CeaKoj величини придружи o.aroBapajyfiy ]единиду:
а) таласна дужина 1) m/s 6) rad/s
б) брзина таласа 2) Hz 7) m
в) интензитет таласа 3) J/m2 8) m"1
г) суб]ективна ja4HHa звука 4) W/m2 9) d B / m 2
д) таласни 6poj к 5) dB
^«C^CBaKoj величини (закону) придружи oflroBapajyfiy формулу ( и - брзина

таласа, А - таласна дужина, v - фреквенщуа, Г - период, Е - енерпца таласа,
S - поврпшна нормална на правац простирааа таласа, а - упадни угао таласа,
ß - преломни угао таласа, L - суб]ективна ]ачина звука, I - oöjeKTHBHa ja4HHa
звука, /о - праг чу]ности):
а) брзина таласа 1) L = 10 log j - 5) и = \v
б) закон преламааа таласа 2) L io log y 6) и = AT
sin а U2 E
в) об]ективна ja4HHa звука 3) 7) 1 =
sin ß Ul At-S
sin а «1 E
г) cy6jeKTHBHa ja4iiHa звука 4) 8) 7 =
sin l «2 S
'""^Г'-Датим формулама придружи oflroBapajylie слике:

. u + vp U-Vj,
а) v = Z/Q 6) и = u0 в) и — • V0
и U + Vi и — Vi
1) 4)
Di=0
< ViiQ tln=0
2) 5)
Vi=0 VHO
Vff=0
3) 6)
ViiO
vho
12.4. Механички таласи
107
^ р ^ Н а в е д е н и м псумовима придружи одговараЗуЙа сво]ства:
а) инфразвук *) мало А> велика енергща

2) велико и, мала енергща
б) ултразвук 3) велико А, мали степей дифузще
и апсорпцще при простираау
4) мало и, велика енергща
^ « ^ - Д а т е су зедначине равног таласа у неком тренутку. Придружи им одговара-

^уйе слике ( и - брзина таласа):^
а) х = х0 соз{и - ку) б) х = х 0 соз(ш£ + ку)
1) 2)
3) 4)
I V . О д г о в о р и са Д А или Н Е
17. Лонгитудинални таласи се могу простирати:

а) само кроз чврсте еластичне средине;
( ^ ) к р о з средине сва три агрегатна стааа.
Принцип суперпозицще важи:

а) само за трансверзалне таласе; б) само за лонгитудиналне таласе;
в) за трансверзалне и лонгитудиналне таласе.
Праг чу,]ности зависи од:
а) фреквенцще звука; б) удал>ености звучног извора.
^З^Ултразвук у односу на звук у датоЗ средини има вейу:

а) таласну дужину; б) брзину простирала.
се извор звука крейе равномерном брзином по кружници у чщем центру

се налази слушалац (носматрач), опажа се Доплеров ефекат.
V . О д г о в о р и са: П О В Е Ъ А В А С Е , С М А Е Ь У Л Е С Е и л и
2 2 . Како се м е а а брзина звука при преласку: у / чР «к/

а) из ваздуха у воду; ЭИ-муи-Г^ ^^
б) из топящих у хладнще cлojeвe ваздуха; ^М-и^ч/ое,
в) из кисеоника у водоник (истих температура)? рОЛ/еид^.^
2 3 . Како се м е а а интензитет таласа (при промени само назначене величине):

а) ако се аегова фреквенцща повеБава; ^ о Ч ^ 3 ^ 0 ^
б) ако се повейава таласна дужина; ЪМ-МГ^Ц) ^ С
в) ако се смаау^е амплитуда таласа? ^ ^ / м у т - ч С ^ ^
Са порастом редног бро]а хармоника звучног таласа, како се меаа:
а) таласна дужина; б) фреквенцща таласа?
2 5 . Ако се затегнута жида скрати, а сила затезааа остане иста, како се меаа:
а) фреквенцща основног тона; б) брзина звука; О е - ^ б Л ^ Х в е
в) таласна дужина првог хармоника? <=>6^
Ако се извор звука приближава преемнику ко,]и миру]е, како се меаа:
а) фреквенцща ко]у прщемник регистру]е;
б) ниво (суб]ективне) ]ачине звука ко]у прщемник регистру]е?
VI. Заокружи тачан одговор
2 7 . На слици ]е дат облик таласа у не-

кой тренутку. Таласна дужина овог та-
ласа износи:
а) 1 т б) 2 т © 4т г) 6т
2 8 . На слици je дат облик таласа у не-

кой тренутку. Таласно] дужини одгова-
ра р а с т о ] а ь е измену тачака:
а) 1 - 4 , 2 - 5 , 1 - 3 б) 1 - 3 , 1 - 4 , 3 - 4
1-4, 2-5, 3-6
) Звучни талас стиже на граничну површину две средине под углом од 60° у
односу на нормалу. Ако се брзине звучног таласа у ове две средине односе као
л/3 : 1, колика ]е вредност преломног угла?
а) 45° б) 60° в) 30° г) 90°
(50.) После ме^усобног сусрета два таласа, тр истовременог проласка кроз исту
облает, таласи н а с т а в л ^ у кретаае у првобитном правду:
а) променивши облик и интензитет б) променивши интензитет а не облик
в) променивши облик а не интензитет г) не променивши ни облик ни интензитет
12.5. Електромагнетни таласи 109
<<уУУ ваздушном с т у б у дужине L , отвореном на jeflHOM Kpajy, може настати

CTojefrn талас максималне таласне дужине:
© 4L б) \ь в) U г) 2 L д) L
о о
3 2 . Затегнута жида има дужину L . Минимална фреквенцща crajefter таласа KojH
може настати у жици je (и - брзина таласа):
и . и Зи Зи
^ и
а) 4L
2L В) I Г) й Д) Т
3 3 . Кохерентни звучни извор eMHTyje звук таласне дужине 0 , 3 4 ш . Интерферен-
циони максимуми ових звучних таласа HacTajy:
/ 1 а) у тачкама 1 и 2
б) у тачкама 1 и 3
в) у тачкама 2 и 3
г) у тачкама 1, 2 и 3
3 4 . На сликама je приказан наилазак равног таласа таласне дужине А на отвор

димензща d. Koja слика одговара cny4ajy А < d ?
б)
3 5 . 06jeKTHBHoj ^ачини звука о д 10 6 W / m 2 одговара cy6jeKTHBHa ja4HHa од:

а) 75 d B б ) 100 dB в) 60 dB г) OdB
3 6 . Воз се крейе као на слици. Фреквен-

воз V
цща звука Kojy 4yje путник у возу се:
а) стално CMaayje б) стално повейава
в) прво повейава па онда CMaayje
г) прво CMaayje па онда повейава roB0P
12.5. Електромагнетни таласи

I. Д о п у н и р е ч е н и ц е
1. Извори електромагнетних таласа су честице Koje

се крейу
2. Светлост м у а садржи само ]едну одре^ену фреквенщцу (таласну дужину)

електромагнетног зрачеаа назива се
3. Одступаье светлости од праволинщског простирала при проласку поред

ивице непрозрачних предмета или кроз отворе, називамо
4. светлосни таласи су они чще се осцилацще врше

у (паралелним равнима).
5. Однос брзина светлости у вакууму и пocмaтpaнoj средини назива се

предам ааа.
6. Зависност преламааа средине од кружне фреквенцще

светлости назива се
7. На слици je приказан настанак ма-

гнетног пол>а при промени електричног.
Уцрта] смер линща сила магнетног по-
л>а.
А0СО
8. На слици ]е представл>ено наста]а-
н>е вртложног електричног пол>а услед
промене магнетног пол>а. Уцрта] смер I I
линща сила електричног пол,а. 1—1—=*•
•1—1—.»•
/ У
X (пт)
9. Упиши у одговара]уЙе правоуга-
онике називе делова спектра оптичког
зрачеьа.
видоьива светлост
10. Две плочице од турмалина су по-

ставл>ене као на слици. Уцрта] правац
оптичке осе на друпу плочици (анали-
затору) при ко]ем она не пропушта све-
тлост.
м
12.5. Електромагнетни таласи
1 1 . Светлосни зрак пада на граничну

површину две средине чщи се индекси
преламааа односе као 1 : \/3. Нацрта]
правад преломл>еног зрака.
III. Повежи o ^ o B a p a j y R e ndjMOBe
12. ÜBaKoj величини придружи OATOBapajyhy Зединицу:
а) индекс преламааа 1) W / m 2 4) бездимензиона

величина
б) брзина електромагнетних таласа 2) m / s 5) m 2 / s 2
в) ja4iiHa вртложног електричног пол,а 3) N/C
13. Сваксц величини (закону) придружи одговара]у!гу формулу (ео - диелектри-
чна пропустл>ивост вакуума, ц 0 ~ магнетна пропустл,ивост вакуума, с - брзина
светлости, а - упадни угао светлости, А - таласна дужина, d, - pacTojaae
суседних атомских равни, n 2 i - релативни индекс преламааа):
а) брзина светлости кроз вакуум 1 ) с = у/Ё^Щ 4) с = - — i —

y/ôßo
б) Брустеров закон 2) dsinip = кХ 5) t g a = —
Cl
в) Брегова формула 3) t g a = 7i2i 6) 2dsin<p = fcA
14. Графичким приказима придружи одговара^уйе називе ( I - janima осветл>е-
ности): I,
а) 1) интерференциона слика
два кохерентна таласа
W W W \/ \/ w
АА/\АА
2) дифракдиона слика
мохохроматске светлости
б)
3) дифракдиона слика
полихроматске светлости
i -
f
в) 4) поларизована светлой
U ü v ,
1 5 . Датим формулама придружи
, sina пг ,.
а) ——д = — 1)
Sin р Til
пг
щ
б) I = h cos 2 а 2)
п2_
ni
IV. О д г о в о р и са Д А или НЕ
1 6 . При преласку светлости из оптички гушйе у оптички peljy средину:
а) повейава се брзина светлости; б) повейава се фреквенцща о с ц и л о в а а а ;
в) повейава се таласна дужина.
1 7 . У односу на видл.иву светлост вейу таласну дужину HMajy:
а) радио таласи; б) ултрал>убичаста светлост.
1 8 . Конструктивна интерференцща у HeKoj тачки п р о с т о р а HacTaje ако je путна

разлика два кохерентна светлосна таласа Kojn стижу у ту тачку ]еднака ( к —
0,1,2,...):
а) (2к + 1 ) ^ 1 б) JfcA.
1 9 . Д а би дошло до тоталне рефлексще светлости потребан (али не и довол>ан)

услов je:
а) да светлост пада на углачану равну површину;
б) да светлост прелази из оптички гушйе у оптички peljy средину.
2 0 . При аномално] дисперзщи светлости кроз неку средину:
а) индекс п р е л а м а а а средине расте са порастом фреквенцще;
б ) n o c i o j n више о б л а с т и фреквенщца светлости за дату средину у ко_)има се она

испол>ава.
12.5. Електромагнетни т а л а с и
из
V . О д г о в о р и са: П О В Е Н А В А С Е , С М А 1 Ь У 1 Е С Е или
НЕ МЕБЬА СЕ
2 1 . При преласку светлости из оптички гушйе у оптички ре^у средину, како се

меаа:
а) апсолутни индекс преламааа;
б) угао светлосног зрака у односу на нормалу?
22. Како се меаа расто]аае измену интерференционих максимума ако се:

а) повейава таласна дужина светлости;
б) смаау]е расто]аае кохерентних светлосних извора;
в) удал,ава заклон од извора светлости?
23. Како се меаа бpoj максимума добщен дифракционом решетком ако се:
а) повейава таласна дужина светлости;
б) повейава бро^ зареза по ]единици дужине;
в) удадава заклон?
24. Како се меаа Брустеров угао при поларизацщи светлости ако се:
а) повейава релативни индекс преламааа друге средине у односу на прву;
б) повейава таласна дужина светлости у друго] средини?
2 5 . Како се меаа апсорпцща светлости:

а) при преласку из прозрачне у непрозрачну средину;
б) при повейаау дебл.ине апсорбера;
в) ако се фреквенцща светлости приближава фреквенцщи осдиловааа електрона
у атомима средине или атома у молекулима (резонанцща)?
2 6 . Човек види светлост у интервалу фреквенцще:

а) 4,3 • 10 14 Н г - 8 , 6 • 10 14 Нг б) 10 14 Н г - 1 0 1 5 Нг в) 2,2 • 10 14 Н г - 3 , 5 • 10 15 Нг
2 7 . Два светлосна таласа простиру се кроз вакуум. Ако ]е однос аихових

таласних дужина 1 : 2 , однос фреквенцща ових таласа ]е:
а) 1 : 2 б) 1 : 4 в) 2 : 1 г) 4 : 1
28. Ако су с, Л, V брзина, таласна дужина и фреквенцща светлосног таласа,

респективно, онда се при преласку светлости из ]едне средине у другу меаа:
а) само с б) само и в) само Л г) А и у д)Аис
29. Када светлосни талас пада на површину ко]а га потпуно рефлекту]е, он на а у

делу]е притиском (I - интензитет таласа, с - брзина светлости, р - притисак):
аN
1 21 1 2С С
) р = - б) р = - в\ ) р = - г\ ) р = т д\ ) р = _
30. Када кроз дифракциону решетку пропустило белу светлост, централни мак-
симум ]е:
а) дрвене бо]е б) л>убичасте бо]е в) спектар бо]а од дрвене на кра]евима до
л.убичасте у средини г) беле бо]е
31. Кроз дифракциону решетку пропушта се бела светлост. Први максимум

се види у облику спектра од црвене до л>убичасте бо]е. Ближе централном
максимуму ]е бо]а:
а) црвена б) л>убичаста
32. Када се извор светлости и прщемник уза]амно пpиближaвajy, Доплеров

ефекат се изражава формулой:
1+У- 7 П Г
а) и' = V с_ б) и' = и
V
\ с \ с
33. Емисиони спектар неког тела у односу на аегов апсорпциони спектар:

а) садржи веГш бро] линща б) садржи мааи бpoj линща в) има исти бро]
лишца
34. Дисперзиони угао танке призме рачуна се по формули ( п у - индекс прела-

мааа лубичасте светлости, пс - индекс преламааа црвене светлости, в - угао
призме):
а) Л = (п с - щ)в б) С = (щ - пс)в в) О = 2И-В1 г) в =
12.6. Геометр^ ска оптика

1. ]е глатка равна или закривлена површина ^ а рефлек-

ту^е светлост.
2. Прозрачно тело ограничено двема сферним површинама или ]едном сферном

и ]едном равном назива се
3. Угао ко]и зaклaпajy зради муи полазе од граничних ивица предмета и

пролазе кроз оптички центар очног сочива назива се
4. Дал.ина од 25 сш на к о , ^ здраво, нормално око ]асно и без напрезааа види

предмете назива се
5. су у р е ^ и за мереае визуелне jaчинe светлости.

12.6. Геометри]ска оптика
115
6. Два равна огледала заклапа]у угао

од 90° као на слиди. Светлосни зрак
нада на огледало I под углом а у односу
на нормалу. Уцрта] правац светлосног
зрака после о д б щ а а а од II огледала. /777777777777777777',
7. Конструисати лик квадрата страни-

ц е / у конкавном огледалу жижне даль-
не / ако je ближа страница квадрата у
жижно] равни огледала.
8. Одреди по ложа] лика.
F,B Fa
9. На слици су дати танко расипно .

сочиво, главна оптичка оса и зрак ABC. 0 f с
Уцрта] жиже сочива. ^
10. На слици je дато далековидо око.

Продужи светлосне зраке до места пре-
зраци
сека.
III. Повежи одговара1уНе nojMOBe
11. Свако] величини придружи oflroBapajytiy ]единицу:
а) полупречник кривине огледала 1) 1 / ш 4) бездимензиона

величина
б) оптичка ]ачина сочива 2) 1х 5) т2
в) увейаае оптичког инструмента 3) m 6) 1т
г) светлосни флукс
12. Сваксу величини (закону) придружи одговара]уЙу формулу ( / - жижна

дал>ина, га - релативни индекс преламааа, I - удал.еност лика, р - удал>еност
предмета, и - увейаае, 5 - дал>ина ]асног вида, Я - полупречник кривине):
а) жижна далина сочива 1) / = (га — 1) + 4) ^ = (га - 1) 4-

Л2/ / Х12 /
б) ]едначина сферног
' I Р / л
6) г + Р = /
огледала
в) у в е й а ь е лупе в) и = 1+у
3 ) и = 1
13. Датим формулама придружи одговара]уЙе слике:
ч 1 1
а - + - = О 1) 3)
/ р
I-
^ 1 1 1
б) 7 + « = 7 2)
I р } I
(КО, КО)
14. Сликама придружи одговара]уЙе називе:
а) б) 1) планконвексно сочиво
2) конвексно огледало
3) планконкавно сочиво
В) Г) 4) биконкавно сочиво
5) биконвексно сочиво
6) конкавно огледало
12.6. Геометридска оптика
117
15. На слици Су дати уза]амни положа]и об]ектива и окулара онтичких инстру-

мената. Сликама придружи називе:
1) рефлекторски телескоп
2) дурбин
'А, л _ 3) микроскоп
К р^"- -
-j 1
f2
t
л N1 ч\
"4J В. V1
I V . Одговори са Д А или Н Е
16. Помойу конкавног сферног огледала могуйе je добити:

а) само реалне ликове; б) само имагинарне ликове;
в) реалне и имагинарне ликове.
17. Биконвексна сочива се noHamajy:

а) увек као сабирна; б) увек као расипна;
в) као сабирна или расипна, што зависи од средине у Kojoj се налазе.
18. Полупречник кривине танког сочива:

а) увек je ]еднак двоструко] жижно^ дал>ини;
б) увек се узима са знаком плус;
в) може да има бесконачну вредност.
19. Аберацще (недостачи) сочива последица су:

а) грешака при изради сочива; б) таласних особина светлости.
20. Лик предмета Kojn се добща дурбином je:

а) много вейи од предмета па га зато боле видимо;
б) Hnje вейи од предмета али се види под вейим видним углом него слободним
оком;
в) ума&ен и обрнут.
V . Одговори са: П О В Е Ъ А В А С Е , С М А Е Ь У Л Е С Е или

21. ПовеЙааем полупречника кривине конкавног огледала, како се м е ь а (р > /;

р = const):
а) удал>еност лика од темена огледала;
б) линеарно увейаае огледала; в) жижна дал>ина огледала?
2 2 . ПовеЙааем удал>ености предмета о д центра сабирног сочива ( р > / ) , како

се м е а а :
а) линеарно у в е й а а е ; б) жижна дал>ина в) величина лика?
2 3 . Када се танко сабирно сочиво премести из ваздуха у воду, како се м е н ^ у :

а) жижна дал>ина; б) полупречници кривина;
в) линеарно у в е й а а е (при исто] удалености предмета о д центра сочива)?
2 4 . Како се мен>а у в е й а а е лупе м у а се држи непосредно уз око ако се:

а) повейа а е н а жижна дал>ина; б) посматра предмет вейих димензща?
2 5 . Како се м е а а о с в е т л е н о с т неке површине на к у у пада светлост из неког

извора:
а) када се повейава р а с т о ] а а е о д извора до површине;
б) када се повейава ]ачина светлосног извора;
в) када се повейава упадни угао светлости?
2 6 . Светлост пада на огледало као на

слици. Упадни угао je:
а) 30° б ) 60° в) 120° '/////////////////Л
2 7 . Тело се крейе по нормали ка равном огледалу брзином интензитета v =

3 m / s . Лик у огледалу се у односу на тело крейе брзином:
a) 0 m / s б) 3 m / s в) 0,5 m / s г) 6 m / s
2 8 . Човек CToju испред равног огледала удаленог о д ь е г а 0,5 m . Paciojaae

човека и а е г о в о г лика износи:
а) 0,5 т б) 1 т в) 0,75 т
2 9 . На Kojoj слици je представлен правилан пут светлости при проласку кроз

призму?
12.6. Геометрруска оптика
119
а) 1 б) 2 в) 3 г) сви исто
3 1 . У систему сабирних и раси-

пних сочива као на слици расто-
]ан>а измену н>их су ]еднака и из-
носе <1. На основу конфигуращце
светлосних зрака закл>учу]емо да
су вредности жижних дал>ина са-
бирних ( ) и расипних ( / г ) сочи-
ва:
а) Л = Л, / г = б) Л = /г = в) Л = й , / г = —2й
г) / 5 = 2(1, / г = -й д) Л — ^ , / г =
3 2 . Жижне дал.ине сочива на слици су:
1 2* 3*
\/
а) Л = —2с/, / 2 = <£, / 3 = б) Л = - 2 Й , / 2 = 4<г, / 3 = 2Й
в) Л = - с * , / 2 = 2й, / 3 = Ы г) Л = / а = 2<2, / 3 = й
Д) Л = Л - 4Й, / 3 = 4^
33. Тачкасти извор светлости налази се у жижи танког расипног сочива жижне
дал,ине / . Лик се налази на оптичко] оси:
а) лево од сочива на растсуаау /

б) лево од сочива на расто]ан.у / / 2
в) десно од сочива на растеуаау /
г) десно од сочива на р а с к у а а у //2
д) лево од сочива у бесконачности
34. Линеарно увейаье лупе ю у у чине два прил,убл>ена сабирна сочива оптичких
]ачина = Ют - 1 и £>2 = 4 0 т - 1 износи (дал,ина ]асног вида ]е з = 0 , 2 5 т ) :
а) 12,5 б) 13,5 в) 14,5 г) 11,5
3 5 . .1 единица за осветаеност ]е:

а) лумен ( 1 т ) б) луке (1х) в) кандела (сс!)
РЕШЕЕЬА ЗАДАТАКА
Глава I — Електромагнетна индукцвуа
ДФ . ДФ „
1. По Фараде]евом закону електромагнетне индукщце £; = — где je брзина
ДФ At '
промене магнетног флукса. Значи, =24Wb/s.
2. Како се магнетна индукцща равномерно мен>а, то

значи да lie индукована ЕМС имати сталну вредност
током четири секунде. ЕЬена вредност може се изра- (V)
ДФ
чунати из израза за индуковану ЕМС, £; = — — =
12.6
A(BS) т. .e At
' "-ако J површина константна,
Вл О — -DI
£• - - —S— 1 = —г 7Г ' . . 1 = 12,56 V.
£l" b At ~ At At 1 2 3
£ i л 00
—I 1 1 V-
10| 12 14 16
I
-5
АВ
3. В. слику. 4. £n = - S — = 0,2 V , £ i2 = 0,4V, в. слику.
£ii/i (V)
0.4
0.3
0.2
0.1
15 . 20 t(ms) 10 15 20 t(ms)
.122 Решен.а задатака
5. а) Да; 6) 1 5 W b / s . 6. 0,2s. 7. Из = ß t o следи v = = 2 • 10-2m/s.

BL
8. v = 8km/s. 9. В = - Д = 4тТ.
Lv
10. Si = BJz; sin a = £ b s i n ( 9 0 ° - 30°) = Blv cos 30° = 0,17 m V .
11. а) Угао измену правда вектора брзине авиона (односно трупа авиона) и површине
Земл,е треба да буде 30°. б) Треба да се обрне око осе дуж трупа за 30° .
12. Угао измену В и v треба да буде 60°.

13. У сваком HaBojy се индувде ЕМС
ДФ _ A(BS0) ; A(ß0HS0) с АН
тт — — Т~. — Г^ = —Ипоп —г—.
At At At At
где ]е 5о поврпшна ко^у обухвата ]едан наво]ак и износи Яо = г2ж. Како ко-
ДН
ло саставл>ено од N навоза, индукована ЕМС ]е дата изразом Ei =
Одавде време за муе се равномерно промени ]ачина магнетног пола до нуле
ДИ
Аг = -Мг2жцо-тг- = 3,29 • Ю - 4 8.
14. £/,= 2 - 1 0 - 3 У . 15.

Ui = 2Ьm^f. 16. ДФ = 1 0 ~ ^ Ь .
ДФ
17. Из Фараде]евог закона £; = — зна]уГш да се у сваком навожу индувде ЕМС
Н St
исте ]ачине, добща се Е = ИЗро — . Одавде }е в = — — — = Ю - 3 т 2 .
t ТУДОЛ
18. Из = N3^- и q = C£i се добща ч = 12,57 • Ю - 8 С .
а2 В
19. а) Нула; б) £г = — .
20. При обртагау калема флукс магнетног пол.а се промени од Ф1 = п 5 0 В до Фз =

—пваВ, па промена флукса ДФ = —2пЗаВ. Због ове промене флукса и н д у с е се
„ „ „ „ ДФ 2п50В . „
^ ЕМС E^ = ——— = — при чему ^ 5о =
А£ £л'
В , . „ 2пг2жВ т.
г"7Г, па]е Ei = — — — . Како су кpaJeви калема
спо]ени, кроз калем протиче индукована струна
_ & _ 2пг2жВ • Б _ гВБ
~ Я ~~ Д( • 2пгжр ~ рД4'
До
Из I — — се налази протекла количина нае-
Сл. уз зад. 20 лектрисааа Aq = г В 5 .
Р
21. 7 = 1 , 4 А. 22. Aq = 3,14рС .
23. Количина наелектрисан>а Koja протекне кроз попречни пресек проводника je q =
IAt, где je I ^ачина c-ipyje индукована у раму. Лачина ове CTpyje може се одредити
Ei ДФ
из Омовог закона и Фараде]евог закона ЕМИ: / = — = — . Заменом у израз за
^ R RAt
тражену количину наелектрисан.а добща се q = —-ж • — (jep се флукс магнетног пол,а
4 R
(Зтж
промени од нуле). Ако се замене дате вредности, добща се q = 0,283С.
Глава I — Електромагнетна индукцща 123
24. При извлачен>у калема из магнетног пол>а долази до nojaBe индуковане ЕМС због
чега he кроз коло протейи извесна количина наелектрисан.а. Индукована ЕМС може се
одредити применом Фараде]евог закона ЕМИ:
ДФ СД В моВ
Ci = --г— = -nS—— - NS—.
At At At
SiAt
Одавде може да се изрази индукцща магнетног пол.а В = Како je укупан
nS
отпор у колу познат, применом Омовог закона може се одредити Si = IiR, где je Ii
ja4Hna индуковане CTpyje Koja протиче кроз коло и сразмерна je са измереном количином
б
наелектрисан>а, U = — , где je At време за Koje се калем извуче из магнетног пол>а.
Заменой у израз за индукцщу магнетног пол>а добща се В = .

nS
25. Количина наелектрисак>а Koja je измерена jejmaKa je q — UAt, где je / , ja4HHa
индуковане CTpyje, a At време обртааа наводка. Лачина индуковане CTpyje из Омовог
Si
закона je Д = , где je Si индукована ЕМС, a R отпор HaBojKa. При обртан,у рама
у магнетном пол>у долази до индуковаььа ЕМС Koja je дата Фapaдejeвим законом ЕМИ,
ДФ
Si = — г Д е Je ДФ промена магнетног флукса. Магнетни флукс je дефинисан као
Ф = В • S = BS cos <р, где je tp угао Kojn 3aManajy правци вектора магнетне индукцще
и вектора површине. Према томе, ДФ = Фз - Ф1 = BS cos tp — BS. Тако добщамо за
индуковану ЕМС
BS(cos<p- 1)
Si = —
At
С друге стране, применом Омовог закона
H3jeOTa4aBaH>eM добщених израза за £; и решаван>ем добщене jeflHa4HHe налази се

косинус траженог угла
Rq
cos ip = 1 = -0,5.
HaBojaK je обрнут за 120°.

26. Обртагьем рама долази до индукован>а електричне CTpyje, што значи да се кроз
рам креЛу наелектрисааа. Применом Фараде]евог закона ЕМИ д о б щ а се за количину
I ДФ|
наелектрисан.а q = , па je:
R
|Ф2 - |55COSQ - BS I
a) q = = 6,75 • Ю - 3 С ; 6) q = 1,82 • Ю - 2 C ;
R R
в) q = 2,5 • Ю - 2 C.
® в V
ТА "

27. При равномерно] промени магнетне индукцще кроз калем протиче индукована cTpyja
£• АВ
сталне ^ачине U = — , где je индукована EMC и 1еднака je £; = —S—— • п, па je
R nSAB „ At
]ачина CTpyje у калему У,- = . При протицан>у CTpyje кроз калем он се загрева.
Н/лъ
Према Цул-Ленцовом закону ослобо^ена количина топлоте je AW = I2RAt, а снага
топлотних губитака: Р = = I2R- Ако заменимо израз за ja4HHy CTpyje, за снагу
се добща
R \ At J
28. P = 10-13W.
29. а) Како се проводник АВ креЬе у магнетном пол.у, због делован>а Лоренцове силе
на слободна наелектрисан.а долази до аиховог кретагьа дуж шипке. Тако кра] А поста]е
позитиван а В негативан. Индукована ЕМС може се одредити из Фараде^евог закона
ДФ
* — А Г = =
б) Због индуковааа ЕМС у колу АВСБ се по]авл,у]е индукована стру]а, па на шипку

делу]е Амперова сила Ра = 1ВЬ чщи ^е смер супротан од смера кретан>а правоугаоника
(слика), што успорава проводник. Да би шипка имала константну брзину, на н.у треба
деловати силом исте ]ачине и правда као Вд, али у супротном смеру, Я = РА = 1ВЬ,
где / струна индукована у колу (аена ]ачина може да се одреди из Омовог закона).
£ВЬ
Заменой се добща Я = — — = 1,25N.
Л
А Ях
в) Рад силе Я у 1э ]е — = — = Р ч , а количина топлоте муа се ослободи у 1э ]е
Я £2 . АЦ 1,25-4 ,
7 = "я ' па ^ о/г = 5 =
30. 31. Р = 2 • 10~12 N.

2 R
32. Под утица]ем Земл>ине теже проводник клизи низ шипке при чему долази до индуко-
ваша ЕМС, па кроз коло протиче индукована струна = —^. Због протицак,а стру]е на
Л
покретни проводник делу]е Амперова сила Ра = В1Ь гауа усмерена супротно од силе
Землине теже. Како се проводник креЬе сталном брзином, важи Я а = —тд. Следи:
Ра = тд. Заменой ]ачине стру]е у израз за Рд добща се
В • ВЬу г
—д Ь = тд,
одакле \е R= = 25 • Ю - 4 П.
тд
& • п
33. При помераау проводника у колу се индуку]е стру]а I = — — , где Je £;
Л + Ло
индукована ЕМС, а До отпор покретног проводника. Како £; = ВЬу, за отпор се
добща
Д0 = у — Д = - у - - Л = 0,2 П.
Глава I — Електромагнетна индукц*ца 125
34. При обрта&у жица пребрише површину ]еднаку површини круга (слика) AS = l2ir
(где je I дужина жице) за време At = Т = - , где je и = 4 s _ 1 фреквенцща обртан>а, а
Т период. Bpoj линща Koje пребрише проводит за време At je ДФ = В AS = В12ж, па
je индукована EMC на KpajeBHMa жице £; = В12жч = 1 V . 35. v — 2 , 5 m / s .
/
® v
®/
36. Када штап почне да се креЬе, долази до индукован>а CTpyje, па на проводник делу]е
и Амперова силла, поред т.д. Услов да угаона брзина буде константна je да резулту|у!ш
момент сила Koje делу|у на штап буде jejmaK нули. На слици су напртане силе Koje дeлyjy
на штап. Моменти М а и M q су супротног смера, а н>ихови интензитети су: момент
г
Амперове силе je Ma — Fa — , jep je Fa увек нормална на штап, а момент силе Землжне
теже
Т т
MQ = mg • - sin(90° — ut) = mg • - cos tut.
Из услова да je ш — const следи Fa = mg cos uit. Како je Fa = IBr, добща се да cTpyja
mg
треба да се мен>а по закону I = cos ut.
Br
37. При померан>у проводника долази до индукован>а ЕМС па се на KpajeBHMa прово-
д и л а ab nojaBfl.yje разлика потенцщала U = £; — ДЛ. Како je отпор правоугаоника
гг • • . r Si BLv paHLv „„ л 2IR
занемарл,ив, напон и je 1еднак нули, па je и = — = — — = — - — . 38. В = ——.
R R к lv
Г
_£i
I
R,
£о
Iй
1 я 3Q I I"
Ri P.5Q
R
39. а) Проводник (жица) Kojn се помера у магнетном по л.у представл>а извор CTpyje
Si
кола приказаног на слици. Лачина cipyje кроз жиду je I = , где je Ru укупан отпор
л„
R Ri
у колу и jeднaк je Ru = г + —— ^ , а индукована ЕМС £; = Blv. Заменой се добща
R1 + R2
за ]ачину CTpyje
Blv
I = (Ri + Я 2 ) = 2,4 mA.
г ( Й ! + R2) + R1R2
б) Ако прегори отпорник од ЗП, прекида се веза измену тих KpajeBa шина, па je тада
Blv
jaHHHa CTpyje у колу Д = — — — = 2 m A .
„.
г + К\
40. При помераау проводника у колу се nojaBJbyje и индукована ЕМС, па може да се
напрта коло мало другачще (слика). Напон измену тачака Л и Я , Tj. KpajeBa жице je
U = Eq — It, где je I janinia CTpyje у колу и ]еднака je
_ Ер - £,; _ £р - Blv
Ru ~ r+ R '
EaR + Blvr
па се за тражени напон добща U =
r + R
Bui2
41. а) При обртагьу штапа долази до индуковагьа EMC ja4ime £; Лачина
CTpyje Koja протиче кроз штап je зачина CTpyje у колу Koje чине извор ЕМС, део
полукружног проводника и штап. По Омовом закону ja4HHa CTpyje je
E + Ei _ IE + ВГ-ш
I =
R + r ~ 2(R + r) '
б) Разлика потенцщала на кра^евима штапа

A £i (слика) je
2ER — В1 ыг
U = Е-1г =
2 (R + r)
в) Услов да кроз штап не протиче cTpyja je да

ротира у супротном смеру од назначеног на сли-
' , т, 2Е- В12ы. „ 2Е
пи (1 = ^ у ) угаоном брзином и = — .
42. Магнетни флукс калема зависи од коефицщента самоиндукцще калема и од ja4HHe

CTpyje у калему: Ф = LI. Промена магнетног флукса je дакле АФ = LAI, па je L =
АФ 1
= — • 10 6 Н. Електромоторна сила самоиндукцще може се одредити из Фараде]евог
АI .
АФ
закона ЕМИ: Es = — N —rr = — I V . Знак „— " je због Ленцовог правила.
At
43. ДГ = 1200.
44. Напон на KpajeBHMa калема има 6pojHy вредност индуковане ЕМС самоиндукцще.
Индукована ЕМС je по Фараде]евом закону електромагнетне индукщф Е3 = >п а
je напон на KpajeBHMa заво]нице U — 15 mV.
45. Из израза за ЕМС самоиндукцще Es — следи = - у - , па се добща да

^^ l\t Ac Li
je = 10 A / s . Како je променна ja4HHe CTpyje позитивна, значи да CTpyja расте.
46. = 318 A / s . 47. At = 100 s.

At '
48. Индукована EMC у секундару je £„ = = 15 V .

Глава I — Електромагнетна индукцрца 127
49. При протицаьу CTpyje кроз калем 1, у аеговом централном делу nocTojn магнетно
. о MoiViA . ,
пол>е индукцще В = - , па je флукс кроз попречни пресек тог дела калема Ф =
B S — V'oNiS 1 ^ ^ ^ ^ yje,mro и флукс обухваЛен калемом 2. Променом CTpyje у

калему 1, у калему 2 се и н д у с е ЕМС
; _ N д ф _ дг *>NiSh
£2 - -N2— -
Како je при Me5yco6Hoj индукцщи = добщамо за коефицщент ме^усобне

tmNi N2S
индукцще М = = 1СГ 4 Нг
A/i
б) У калему 2 се и н д у с е ЕМС £;2 = —М 5 • Ю-4 V.
At
Id2 Ljl 07Г
50. I = 52mA. 51. £ = 10V. 52. Aq = = 6 • ю - 3 С.
И
53. a) Aq = 13,6 • 1(Г в С; 6) Aq = 49,2 • 1СГ6 C.
54. Осмица може да се направи на два начина (слика 1).
а) у в р т а а е м б) скупл>ан.ем
Сл. 1 уз зад. 54
а) При искл>учиван>у магнетног пол>а у обе контуре се и н д у с е ЕМС и кроз прстен

протиче CTpyja. Ако се надрта тема кола (слика 2а)), разлика потенциала je ---
£j + I R i , где je / =— , Ri и R n су отпори одговара)уЙих дужина проводника.
К] + Rii
Сре1)иван>ем се добща
АВ • г?7г АВ • 7г(г? — г ? ) р В-кт\г-> „ , „, ,
U'ab = ХТ^- +
At о—— — ' Ъ• 27ГГ1 = —ГГ^" = 0,94 V ~ 1 V.
At- ^ • 2тг(п + г 2 ) S At
о
Значи, нейе дойи до npo6oja jep je У шах >
ti Си
-1 У
К« £n К" £и
б)
Сл. 2 уз зад. 54
128 Peuieiba задатака
б) У овом cflynajy коло je приказано на слици 26), па je U\ B = I R i - £ [ , при чему je

/ = ^' ^ 11 , Заменой одговара]уЬих израза добща се
Ri + Ru
•г ь г2-П
l\t Г 2 + Г1
55. Укл>учиван>ем магнетног пол,а долази до промене магнетног флукса кроз HaBojaK,
што доводи до индукован.а ЕМС и протока количине наелектрисан>а
R R R
Одавде се може изразити индукщуа магнетног пол.а В = Д Д . Полупречник другог

ггж
круга „осмипе" може се одредити из услова да се обим (tj. дужина жице) контуре Hnje
3
променио, О а = Os, одакле je 2гж = 2г\ж + 27-27Г, па се добща т-> = -г. Површина Kojy
4
5 ,
обухвата „осмица" je -r~iг. Слагаае HaBOjKa у „осмицу" може се извести на три начина
II III
HaBojaK скушьен преврнут ман>и наво^ак преврнут вейи HaBojaK

I. Промена флукса je ДФ/ = BAS = Вт2ж — = — ^Вг2ж, па je количина

наелектрисагьа Koja протекне
л 9 3 2 3
= ~Лг ' 8 _8^'
II. При обртан>у мааег HaBojKa меаа се смер линща магнетног пол.а у односу на претхо-
дни случа], тако je сада флукс кроз ма&и HaBojaK негативан. 'Укупан флукс кроз „осмицу"
je
Ф// = В • —г2ж — В • —г2ж - ~Вг2ж,
16 16
,, = Вт
а промена флукса при овом трансформисан>у ДФ// R T 2VжI (i г _ —11
i =
) =- —^ ^-Вг27г, па je
количина наелектрисан>а Koja протекне кроз проводник
Вт2 ж q
~ ~2R~ = _2'
III. У овом случа]у мен>а се смер линща у вейем HaBojKy, па je

Глава I — Електромагнетна индукц*ца 129
док je промена флукса при 0B0j трансформации Д Ф ; / / = Вг2ж ( - - — 1 ) = Вг2тг

У овом cnynajy кроз проводите he протеГш наелектрисан>е
3Вт it
Дд ш = -
2R ~2q-
56' "=2lfe =4m/S -

57. а) Индукована EMC je £* = 2Bavsina где je v = w ^ , a a = ut, na je £; =
ВаЬш smut. Како je отпор рама R, janmia cipyje у раму je / = ^ = Babw ^ где
• г • tr •
je = / 0 максимална вредност CTpyje. На слили б) je приказана зависност CTpyje
од времена.
тЗ= ш.ь/а
а) б)
б) Како кроз рам тече CTpyja, а он се налази у магнетном пол>у, на н>ега делу)е спрег
Амперових сила
М — 2Fa ^ smait = Blab smut = ^ °J* Ы sin2 ut,

2 R
KOJHуспорава ротацщу. Како je услов да се рам обрЬе сталном брзином, на рам треба да
делу)е момент силе ]еднак по правду и интензитету са моментом спрега Амперових сила,
али супротног смера. Дакле, зависност момента неопходног за равномерну ротащуу
rt B2a2b2u . ,
рама je М = sin uit.
R
58. При равномерно] промени магнетне индукщце и н д у с е се у прстену ЕМС сталне
ДФ ЛВ
ja4HHe, па je кондензатор везан за извор 4nja je EMC £j = — — ' Наелектри-
сак,е на плочама кондензатора може се одредити из ]едначине Koja noBe3yje капапитет
кондензатора и количину наелектрисан.а
ДВ на плочама Q = CU = С£; (jep кроз коло не
протиче CTpyja), па je Q = = ® ' Ю - 1 0 С.
ДФ
59. При обртан>у калема у н.ему се и н д у с е EMC £j = - п , где je ДФ промена
магнетног флукса и износи ДФ = Ф2 - Фа = B S c o s l 8 0 ° - BS cosO° = -2BS, S ='
Заменом у израз за £< добща се £; = " ^ д ^ = 0i24V. Индукована количина
• Л гЛ £iAt nird2B . п
наелектрисагьа KOja npolje кроз соленоид je Aq — IAt = = — — — , где je К =
R 2R
I d-кп . BdSa
р—=р — , па je Aq = — — = 0,14 С.
•Ьо -30 Р
60. а) Због померан.а проводника меаа се магнетни флукс кроз површину оивичену
контуром, што има за последицу nojaBy индуко-
® ване EMG и индуковане cTpyje. Како магнетно
пол>е делу^е на шипку кроз Kojy протиче CTpyja,
шипка се крейе успорено до зауставл,ан>а. Нека
_ се у неком тренутку шипка крейе брзином v. У
R уо малом интервалу времена Д£ она се помери за
Ах = иД4, при чему се флукс промени за ДФ =
L \/
В1уАЬ. Тада Зе индукована ЕМС = -В1у, па
£г
Сл. уз зад. 60 кроз шипку протиче стру]а I — — .
Г1
Сила кодом магнетно поле делу]е на шипку Р = ВП = —В212 — , и она шипку
• ^
успорава. Ако напишемо Jeднaчинy кретан>а, при помераау за Ах,
,9.9 и Ах
та = F = -В-
R R At'
Av . В2Г- Ах т.
како je а = ——, следи mAv = ——-. Rao што се вида, промена брзине и промена
At R
координате ( п р е § е н и П у Т ) су линеарно зависни. Укупна промена брзине je Avu = — vo,
а промена координате А х = s. Заменой у претходну je,mia4HHy добща се —Уцтп =
„,,, s . . mRvо
- В ' Г — , па je npetjeira пут s = = 0,25 m .
R Jd-I-
0,25 —*
6) s = — — , где je а угао измену В и нормале на површину у Kojoj леже шине и
шипка. cos^ а
61. = 8,8 m V . 62. Qi>Q2.

63. На слйци могу да се уоче контуре abca и abda Koje orpamraaBajy jeÄHaKe површине
ID2 1
S\ = S2 = - ——тг = -D2ir, na je и магнетни флукс у обе контуре jeÄHaK. У тренутку
9 9
ij je Ф1 = kti~-—, а у тренутку г 2 , Ф2 = kt2 . У CBaKoj контури се индукцща

8 8
£>2ТГ
магнентог пол>а мен>а равномерно, па се и н д у с у EMC £ =к — — . На слици су
8
означени смерови CTpyja. Применом Кирхофових правила добща се систем jeÄiia4HHa
IA=Io + h, IaRi+IORO = £, I\R\ - IQRQ = £•
L D2
£ кжТ kD
Решавашем система добща се Iq = 0 и Iа = 75- =
К Л 4Л,"
64. Када се пусти тело масе М , оно се спушта убрзано. Како je oвaj тег неистегл>ивим
концем cпojeн са шипком и шипка йе да се убрзава. Због кретааа шипке дойи Йе до
пojaвe индуковане струне, тако да йе на проводник деловати и магнетно поле. Убрзаае
система Йе се сман,ивати и када оно постане jeднaкo нули тело М Йе се кретати сталном
брзином. Значи, то Йе бити наЗвеЙа брзина тела. На слици су означене силе ко]е делу)у
Глава I — Електромагнетна индукций
131
С1
С.Г|
у систему. На шипку делу]у силе Е ц Т и Я а , а како се шипка крейе сталном брзином

у, п , резултанта ових сила мора бити ]еднака нули, па ]е
(1) 1В1 = тпд Бша + Т.
На тело делу]у силе 2Т и М д . Нэихова резултанта ]е тако^е нула, па ^е 2Т = М д , т).
(2)
Стру]а ыуа се и н д у с е због кретагьа проводника

Si Blv„
(3) / =
Ri + i?2 ~Ь
R\ -f- Ro
Заменой (2) и (3) у (1) и сре§иван,ем добща се и,п = ^msina + J , што
представл>а брзину кретан>а шипке у стационарном режиму. Како je брзина тела М
vT = ~vst за максималну брзину тела се добща
Ri + R, ( М\ „„„ ,
ум = 2В212 9 ( го sin а + — \ = 0,33 m/s.
65. Покретна жица се понаша као извор електромотрне силе £; и унутрапньег отпора
R
го = р - j • Вредност индуковане ЕМС може да се одреди из Фарадезевог закона Si —
— = —В—— (где je AS површина кружног исечка, ДS = = -R2ut) и добща

At Za't 2 2
се Si = -R'Bu. У тренутку £ = 2 s положа] покретне жице у односу на непокретну je
- г
Шш
. т. Ятг
в = ut + до = 7г, па се може нацртати еквивалентно коло (сшка). Како je г = р , за
]ачину cTpyje се добща
£ uiBRS
I = =• = - г - г = 0,85 А.
. 2 го + - Р4 + Т
AI
66. При промени отпора реостата мен>а се ]ачина cipyje: / = io — t, због чега се
. . . . E + LAI/At _
]авл,а EMC самоиндукцще, па je CTpyja у колу I = —— . Одавде je тражени
Rt
отпор
„ АI
£ + L—
Rt = — — - М - = 1,75 П.
д*г
67. Када се проводник пусти, у Еьему се ramyuyje EMC £ = Bbv cos а, па кроз коло
Ад
протиче CTpyja ja4HHe I = — , где je Aq количина наелектрисан>а Koja се нагомилава
на плочама кондензатора; за време At она износи A q = CAE = CbB Av cos а . Следи
Av
I = CbB cos a -—- = CbBa cos a,
At
где je а убрзаае проводника и може да се одреди из основне ]едначине динамике
та = mg sin а — IbB cos a = тд sin a — Cb2B2a cos 2 a.
mg sin a .
За убрзаае се добща а = , , ; — . Видимо да je убрзаае стално, па je пут
т + С Ь - В ' cos2 a
Kojn npetje шипка s = I = , одакле се добща за време
t = д/ (т + СЬ2В2 cos 2 а).

" mg sin a
2Img sin a
Брзина шипке he бити v = at =
m + Cb2B2 cos2 a'
/
/
l
I
\
\
68. а) При померан>у плочице због делован>а Лоренцове силе на електроне долази до
индуковааа EMC, Tj. jaBflia се разлика потенцщала на бочним површинама и она износи
и{ = Bvb.
б) Како измену бочних површина nocTojn разлика потенцщала, а површине су паралелне,
индуковано електрично пол,е je хомогено, Е = — , где je Е ja4nna електричног пол.а,
£о
а а површинска густина наелектрисааа. Индуковано електрично пол.е има ja4HHy Е =
- р = Bv, па се за површинску густину наелектрисааа добща а = £qBv.
b
Глава II — Осцилаци]е 133
69. При ротащуи диска измену центра и перифери^е се индукузе стална разлика потен-
циала
£ = - — = — - 2 = 1 Ь д.
А£ Д4 ' 2 Г 43 Дг ' 2 Г
Заменом фреквенцще добща се да ^е = ^-Вт-2 ' . Снага произведене топлоте у
реостату зе Р = ^ = ^ ^ ^ = 1,97 W . 70. В = Ц?-.

К К а-и
71. При померагьу „атома" на сва наелектрисан,а делу]е Лоренцова сила, због чега
долази до раздва]ан>а наелектрисагьа (н>ихових центара). Ови центри се привлаче
Кулоновом силом. Ако не сме да довело распада „атома", Лоренцова сила мора бити
ман>а од Кулонове. Значи,
„ „ 1 2е • 2е
геуВ < =—, V<
47Г£О Г2 4тте0Вг2
72. Ако стрэда у првом колу равномерно опада, флукс у првом калему се равномерно
смаау^е. Због ове промене се у другом калему и н д у с е ЕМС ме^усобне индукцще
ДФ 1 / 2 АД т. л ь . . . и /хоМ^З .
£а = — = — Ьоефищцент ме^усобне индукцще ^ М = (видети
решеае задатка 57), а коефивдуент самоиндукщце калема Ь = — - . Ако се из израза
за Ь одреди бро] намота]а = » / — ^ и N2 = \ — % ( / = ^ = и = 52 = 5 ]ер

V ^О'Ь V ^о-Ь
су намотани калемови зедан на други) и замени у израз за М добща се М = \J~L\Li.
Стру)а ыуа протиче кроз друго коло
М Дд у Т Щ ДД
/ 2 = д = дГ = 4 9 А -
Глава II — Осцилавдце
27Г
73. a) i = 0 , 0 4 s i n — i . б) Како честица у минуту направи 120 осцилащуа, значи
t 60 „г т
да je период осцилован>а Т = — = — г = 0,5 s. Jедначина осциловааа гласи х —
п 120
0,07sin (iirt + ( т ) (слика).
Ax (m)
0.05
-0.05
74 . а) X = 0,05 sin ^«i 6) х = O,O5sin(î + 0 ; в) х = 0 , 0 5 s i n ( ^ t + тг);
( 7Г
- I + ^ j
27Г \
(слика). д) i = 0,05 sin
/ 7Г \
+ 2TTJ (с лика а).
75. Општа]едначина хармошцског осциловааа гласи х = хо sin(w£+</Jo). Поре§е1ьем са
]едначином s = 0,lsin(440i + 1), 3HajyhH да су ]единице ме§ународног система, добща
и> 440
се да je фреквенцща и = — = —— = 70Hz, амплитуда so = 0,1m, а почетна фаза
27Г 2ТХ
f o = 1 rad.
76. а) Са слике се види да пут од равнотежног пoлoжaja до максималног удал>ен>а
одговара амплитуди осцилован>а, па je за прелажен>е тог пута потребно t = Т/А.
,, „ „ . Хо . 2ТГ . 2тх 7Г
б) Из услова да je пре^ени пут прва половина пута из а), — = i 0 sin — t, Tj. — t = —,
добща се да je потребно време t — —Т.
т т т
в) Време потребно за прелажен.е друге половине пута из а) износи - — — = —.
4 12 6
|(m)
0.1
/ 1 \
Г 1 \
\
0.б\ /1.2 t (s)
27xt 2 Kt Ж
77. Из 0,05 = 0,1 s i n — се добща — = - и t = 0,1s. 78. х = 2,94cm.
1,2 1,2 6
79. х = 0,06sin (jxt + ^ (m). a) i = 0,042 m; б) x = 0.
80. T = 0,005 s. За време t = T тачка npe§e пут s = 4io- Како je £i = 200i, тачка
3
пре^е пут si = 200s = 800i 0 = 0,32m. 81. nn2wvt = - ; t = 0,26s.
Ыт)
0.02-
-0.021
-0.197
82. В. слике. 6) Брзина се меаа по закону v = х^и cos Tri = 0,0608 sin (irt + —^ .
в) Убрзан>е се мен>а по закону
а = —xquj2 sin Tri = xciш2 sin(7ri + 7r) = 0 , 1 9 7 sin(Tri + тг).
83. Брзина СЕ мен>а по закону v = 0,53 COS(3,4TT£) (m). а) Тренутак када je елонгащца
2,5 cm се OÄpe^yje из услова 2,5 • Ю - 2 = 5 • Ю - 2 sin(3,4:zri). Следи да фаза треба да
тг
испугьава услов 3,4Tri = — , па je i = 0,049 s. 3aMeH>yjyhn у израз за брзину добща се:
6
V = 0,46m/s; б) v = 0,51 m / s .
Убрзан>е тела Koje хармонщски осцилу]е мен>а се по закону а = — хош2 sinui, односно
а = —uj2x, па се добща: а) а = —2,85 m / s 2 ; б) а = —1,43 m / s 2 .
84. Веза измену елонгацще и убрзаььа je а = —ш2х, односно |а| = и>2\х\\ одавде je
\а\ 2тг \х\
ш= J- = — . За период се добща Т — 2тг</ = 1,4s.
у |х| Т у |а|
85. Сила Koja дeлyje на тело сразмерна je удал>ености тела од равнотежног пoлoжaja,
F = — кх, односно = fc|x|, па je тражена вредност F0 = кхо = иi2x0m = 2 • 10 _ 3 N.
86. a) v = 2,25Hz; б) период осцилован>а дат je изразом Т = 2тгу — = 0,314s.
87. Ако се тело окачи о еластичну опругу, она fte се под у т и л е м силе Земл>ине теже
истегнути. У равнотежном пoлoжajy тела сила еластичне опруге по интензитету je
^еднака тежини тела, односно кх = mg. Одавде je к = — - = 10N/m. Сада може да се
х
одреди угаона фреквенцща ы = \ — = 18,26 rad/s. Како je тело пуштено са удал>ености
V 771
ж
5 cm од равнотежног пoлoжaja, значи да му je амплитуда 0,05 т , а почетна фаза —.
Тражена jejma4raa гласи х = 0,05 sin (l8,26i + ^ (m). 88. Т = 27Гу - = 0,44 s.
J_
89. а) Фреквенцща оспиловак.а тела масе m je и\ = , a фреквенцща осциловааа
2ir V rn
к 1 u2
са додатном масом = _ — т — • Из услова задатка i/o = - V i следи — =
2-7Г V тп + Дяг 4 fi
1 _ / m
, па je ДM = 15TTI = 3 kg. Треба додати масу 3 kg. б) Т = 1,76 s.
4 у m + Дт
90. Дт = 3т.
91. Максимална кинетичка eHeprnja при хармошуском осциловагьу дата je изразом
Ек.тах = 7Г т и 0 = ^ т ш 2 ! ^ = 2m-K2v2Xo = 5 • Ю - 4 J.
92. Т = 0,63 s.
93. Из ]едначине за брзину v = 35cos7r£

А (cm/s) може се одредити амплитуда и пери-
Vо
/ 1 X од. Амплитуда je хо = — = 11,1cm, а
/ | i\ и
/ | 11 / m 27Г « г-
' M период 1 = — = 2 s. Како у свако: четврти-
ш
т 5m 2.81
4 1 Ч(») ни периода тело npeÇe пут ]еднак амплитуда
(слика), укупан пут ксуи npeÇe тело jejmaK je
s = 5io + хо — х0 sin 2,8тг = 6x0 — x0 sin 0,87Г
= i o ( 6 — sin0,87r) = 60,1 cm.
Tl-Tl
94. Дя = •g — 2,8 cm.
4тг2
I
95. Како тело осцилу]е по линщи дужине I = 20 cm, значи да je амплитуда жц = - =
10 cm.
2тг
а) Брзина при пролазу кроз равцнотежни положаз je максимална и износи vq = хц • — =
0,16m/s. Убрзан>е je а = —ш2х = 0 jep je х = 0.
4тт'тп
б) Максимална сила Fm -кхо уд— х0 —0,25N. Знак „ — " je због тога што
je ова сила увек усмерена ка равнотежном положазу.
в) Максимална кинетичка енергща je при пролазу кроз равнотежни положа], Ек,,пах =
1
mvg = 0,013 J. 96. Т — 2TV, -=- = 0,63 s.
97. а) Ек = 180/xJ; б) Ек = 43,9дЛ. 98. t = — = 2,5 • Ю - 2 s.

О is
99. а) Ер = 1,75 • Ю - 3 J ; б) Е = 5 • Ю - 3 J. 100. i = ±0,58ж о •
101. При xapMOHnjcKOM осциловаау кинетичка енерпуа тела je HajBefia у равнотежном
1 4тг2 ,
положа]у, Ek,maxi = - m о - Ако се амплитуда повейа за Ах, кинетичка енергща
2,г2
у равнотежном положа]у биЬе Ек.тах 2 = 1 р Г т ( х о + Ая) 2 1 па je тражена промена
кинетичке енергще
2тг2
АЕк,1Пах — Ек,тах1 ~ Ek.max2 ~ m[(io + А х ) 2 — Zq] = 2,2 mJ.
Глава II — Осцилаци]е
137
102. Како се оба компонентна осцилован>а ( x i и х 2 ) врше у истом правду, р е з у л т у ] у й а

елонгащца д о б щ а се као алгебарски збир x j и х 2 . Дакле, х = х\ + х 2 , Tj.
x o s i n ( u t + <ро) = 5 sin (ut + + lOsin (wt + ^ J,
, . 5\/2 . 5 л/2 r- r-
xo smuitcosifio + coswtsmipo = —z— s m w t H — — cosuit — 5 v 2 s m u t - 5v2cosut,
ь i
где j e x 0 а м п л и т у д а p e 3 y n i y j y ! i e о с ц и л а щ ц е , a ip0 а е н а п о ч е т н а фаза. Е^едначава&ем
кoeфициjeнaтa уз s i n u i и c o s w f д о б щ а се
5у/2 ^ 5^2
(1) Xo cos ipo 5v2 = —,
5\/2 /- 5v/2
(2) x 0 sin iô = —t 5V2 .
2 2
Дел.ен>ем ове две jeднaчинe д о б щ а се с Ь ц = 1 • Како се ове две осдилащце разлщэду по
фази за 7Г, а друга осцилацща има веЬу амплитуду, почетна фаза резулту)уЛе осцилацще
je — . Амплитуда се одре!)У,]е тако што се jeднaчинe (1) и (2) квадрира^у, а затим
саберу: Хц соэ 2 <ро + ^о ^ п 2 ¥>о = 2 5 , х§ = 25 и х 0 = 5. Тражена jeднaчинa гласи
104. Слагавьем хармонщских осцилавдца са амплитудама х 0 1 и хо 2 д о б щ а се хармо-

нщска осцилащуа за ч щ у амплитуду х 0 важи = х ^ + х§ 2 + 2х 0 гх0 2 с о э ^ щ - <р 02 ),
па je
х2 - х 2 - х2 \
АЧ> = <№ - ¥»02 = агссов " — = агссовОД = ] 84,26° = 1,47 гас!.
2xqiXQ2
Д (cm)
105. Ова сложена осцилацща може се представити ]едначином
х — 2 х 0 sin(Aw • t) s i n u t ,
2тг
где je х 0 амплитуда jejme, односно друге осцилащце, Дш — ш 2 — w\ = — , & и> =
tJl +Ш2 = ^ . Са графика може да се прочита да je Т = 0,5 s, То = 77т s и 2 х 0 = 2 cm.

2 То 4,5
Ако се ове вредности замене у изразе за Д и и ш, д о б щ а се
(1) oi2 - oii = 47г rad/s и (2) и>\ + ш 2 = З67Г rad/s.
Заменой uii = 27tiî И ш2 = 2-kv2 И решававем система ^едначина (1) и (2) добща се
vi = 8 H z и и 2 = 1 0 H z . Амплитуда сваке осцилацще je х 0 = lem.
106. Ако прво клатно за неко време £ направи щ = 10 осцилацща, а друго за исто
о • Т\ п2 3 .
време п-г = о оспилацща, шихови периода се односе као — = — = - . оназупи да ]е
То щ 5
гг п [Т . лЛ7 3
период математичког клатна Т = 2-Кл - , следа да ]е —= = — , х1.
V9 у/з 5
(1) ^ =
v ; к 25
Како щ > П2, следи да ]е к < к , па ]е
(2) к ~ к = 0,16.
к 9
Из (1) и (2) се добща = — , одакле ]е к = 9 с т . За друго клатно се добща
0,1о + 1\ 25
12 = 25 с т .
107. Период математичког клатна ]е Т = а фреквенщуа 1е и = - — » / - . Из

Уз 2тг V /
ус лова задатка 1/2 = 1,5^1 следа
1 Г ® ^ *' 12тг 1V9 I'

2тг \] 1-А1
_9
односно Д! = I ( 1 - ) = .„ д • 0,55 = 8,8 ш т
2,25) (2тп/)2
108. Гм —Тг = 1,49б. 109. и =

27Г у К
110. Време кретан>а од тачке /1 до тачке .В одговара четвртини периода клатна

7Г ГГ
дужине /, Д = — < / - . Од тачке В до тачке С протекне четвртина периода клатна
; тг ГГ
дужине V = - , £2 = — у1 — • Ако тело треба да се врати у тачку Л (пуна осцилацща),
мора два пута да пре^е расто]ан,е АВ и два пута В С , па ^е
т = 2(£1+г2) = 4 [ Л + Т - ) .
шшш? у/а\ V2
Како je за две осцилащуе потребно време £ = 2Т, за

дужину клатна се добща
I= 7 = 78 с т .
111. а) Г = 2жл1—-— = 1,89н; б) Т = 2ж, —— = 2,09з.

; + а V 3- а
112. Штап ]е физичко клатно чищ ]е период Г = 27гд/ — , где ,)е I момент инерцще
V тря
штапа за осу око ыуе осцилу]е, тп ]е маса штапа, а з удал.еност центра масе од осе.
Момент инерцще штапа у овом cjiy4ajy може да се одреди помойу Шта]неровог обрасца
I = Io + m s 2 , где je /о = момент око осе Koja пролази кроз тежиште, тако да je
I = \ml2, где je I = 2s дужина штапа. За период се добща
\ml2 21
Т = 2ж
m92
1 V3
2ж< —3 = 1,15s.
113. m = 0,5kg. 114. D = 2R = 34cm.
/I 2
115. Период осциловааа овог клатна je Т = 2ж* , где je / = -mR2 + rriR2 =
V m9s 5
7 t
-mR2, a s = R. Заменой ових вредности, као и Т = —, за полупречник кугле добща
5 ot2 ' Збштг3
се Д = os •> •> = ° . 5 т - 116. d = — 5 - ^ = 2,1 т т .
287Г 71
М
117. Убрзаае Земл>ине теже на надморско] висини h je д = 7 г— — , где je 7
+ h)~
универазлана гравитациона константа, М маса, a Rz полупречник Земл.е. Спецщално,
I м . • ,
на нивоу мора je до = . Ако je (о дужина секундног клатна на нивоу мора, а I на
Rt
о До" „ IT . I д ( R \2
надморско] висини я , мора да важи 2ж^— = 2ж^/~, TJ. — = — = ( — —z ~ J , па je
k) до \Rz + hJ '
I= * In = 991,82 mm.
Rz + h ,
118. На месту где je убрзаае д = 9,81m/s 2 период осциловааа клатна je Т =
2жл/— , а на висини на Kojoj je убрзаае Землине теже д' период je Т" = 2ж>1—.
V mgs U mg's
. 86400 86410 „
Из услова задатка следи да je ——— = ^ . Заменой вредности за Г и Г и
, / 86400 \2 , , ''1
сре^ивааем добща се да je д = д = 9,8077 m / s - . 119. f = =
V 86410 / 2ж VLC
160 Hz.
120. Време после Kojer се понавл>а ja4ima пол.а у кондензатору je период електричних
Г2
осциланща и jeflHaKO je Одавде се може одредити 1 = -r-öTT = 0,253 Н.
47тгС
121. Из ^едначине i = 0,01 sin 10 3 i се види да je угаона фреквенцща и> = IO3 rad/s.
Како кружна (угаона) фреквенцща зависи од i и С као и = , за капацитет
кондензатора се добща С = — 25 pF .
ß
122. Капацитет кондензатора je С = ео —. Ако се промени pacTojaae измену пло-
ча, промениЬе се и капацитет кондензатора и биЬе Ci = 2 С . Због тога he угаона
фреквенцща осцилаторног кола (ш = ) да бу-де wi = Дакле биЬе \/2
V LC V2CL
пута ман>а него пре приближавагьа плоча. Релативна промена периода осцилован,а je
q^
St = — j , — = 0,41, односно 41%.
S
d'
стл,ивост диелектрика, S површина плоче, a d удал>еност измену плоча, па се £ може
изразити као г = — . Како je позната фреквенщца осцилатора, може да се одреди
капацитет кондензатора С = . Заменом у израз за е добша се
uj'L
г! г]
= 1,056 - Ю - 1 0 F / m .
u LS
2 An2v2LS
124. C/u = 3,2 V , f = 7,96 • 103 Hz.
125. При оспилован,у електричног осцилатора периодично се мен>а количина наелектри-
саньа на плочама по закону q — Qo sin(cj£ + ipa), где je Qq = UqC максимална вредност
количине наелектрисан>а на плочама, и кружна фреквенщца (ш = a ipo = —.
Лачина cTpyje у калему се мен>а периодично по закону
г = Ios'muit = Qoujsmujt.
EHeprnja магнетног пол.а je Е т = ]^Li2 = i L u i 2 Q l sin2 u t , а енергща електричног пол,а
=. 1Я2 1 Qo 2 ±
Ee = -— = - —£ cos-nit.
1С 2 С
У тренутку t = — je Е1П = -Lu2Ql sin • —J = -Lu2Ql, a Ee = - — , na je однос
Em _ .
Ec ~
126. Лачина CTpyje кроз калем мен.а се по закону г = / o s i n w i . Максимална вредност
CTpyje може се одредити из закона одржагьа енерпце, -СЩ = -^Lâ ' эна1УЙи да je
L = - 4 — . За максималну вредност CTpyje се добща I0 = UqCu = 0,16 m A , па ]едначина

промене CTpyje гласи i = - 0 , 1 6 sin(314i) ( m A ) . 127. Е„н = 2,97 • Ю - 7 J.
128. a) v v — 1/11/2 • Vi — _(. и 2 (Напомена. Еквивалентни капацитет

VЩ+ А
Сi С 2
паралелне везе два кондензатора С е р = Ci + С 2 , а редне везе С е г = _
Gi + 0 2
129. i / = 62,5kHz. 130. / о = 0,15А. 131. £ u = 12,7pJ. 132. t = 0,14ms,
[Č
Ес.тах = 6-IO"3 J. 133. /о = U0\l — = 1,96 А , Ето = 9,6/iJ, i = 6,4 /is .
134. Ледначина пригушених ocunnannjaje х = xê-13* s\n(uit + ipo), где je /3 коефицщент

пригушен>а, а и кружна фреквенцща пригушених осцилацща. Израз х о е - ' 3 ' noKa3yje
како се мен>а амплитуда због пригушен>а. Ако je у неком тренутку t амплитуда xoi =
хое~Р', прва следейа амплитуда je хо 2 = х о е _ ' 3 ' 1 + т ' . Однос ове две амплитуде je
135. Однос амплитуда je — = 3, одакле je ß = Како je кружна фреквенщф
пригушених осцилацща ui* = ^/ul - ß 2 , заменой се добща
2тг 2тгУ _ /ln3Y

• - и)
Т V \ToJ \Т )
Квадриран>ем и решавааем по Т добща се Г = T o y 1 + ( " У " ) = '
136. 4 = 10s.
137. а) Резонанцща наступа када je угаона фреквенщца принудне силе шг =
— 2ß2 . Како je ß а 0, следи uir ~ и>о = А — = 0,12 s -1 .
б) Када nocTojn пригушен>е, ит = \/ui'a — 2ß2 = 0,09 s 1.
138. Амплитуда принудних осцилащца je
Fa Fo Fa
Xo = = 5 cm.
m и; — к — тпш2
- u-
m
Fci
139. Фактор доброте je Q = ; Fai0 - максимална вредност еластичне силе, Ftr -
Г* о
максимална вредност силе отпора средине. Како je
Fei„ = x0 • к, a Ftro = ць0 = ршах0 = ßx0
заменой у израз за Q добща се Q = —у/тк. одакле а = \r\fmk = 0,31 ke/s.

\i Q
Cß 2
140. т= = 0,045kg.
<32
141. Укупна енергща осцилатора je енергща електричног пол>а на почетку: Еи — —.
Ако су осцилашце потпуно пригушене, целокупна2 енергща електричног пол,а на почетку
1 Q
процеса je прешла у количину топлоте W = - —- = 5 - 1 0 5 J.
2 С
142. На основу аналогще измену механичких и електричних осцилащца, за <5-фактор
се добща Q = \ —, где je R термогени отпор кола. Из услова задатка се види да се

R VG
р
на термогеном отпору губи снага Р = I % R = 125 jiiW, па je R = -р? . Ако ово заменимо
к
12 IT
у израз за Q, добщамо Q = у J — = 1,4 • 105 . 143. Л = 2 - 1 0 " 9 П .
144. Када вагон наи^е на састав шина, на гибшеве делу)е периодична сила, па гибн,еви
принудно ocnunyjy. До резонанцще долази кад се из]едначе принудна и сопствена
фреквенцща гибшева. Сопствена фреквенцща гибшева je и0 = — А / — — , где je тп\
2ж у тп\х
маса вагона, т 2 маса терета, а х спуштан>е гибн.ева. Фреквенщца принудне силе je
1 I
ш = - , где je t време потребно да се стигне од ]едног cnoja шина до другог, t = - . Из
t v
I /"125 ОГ1 /
услова vn — v следи v = — , / = 29 m / s .
2-к у mil
145. Како су масе опруга занемарл>иве, на обе опруге делу]е сила тд, па je прва опруга
тд тпд . _
истегнута за х\ = - — , а друга за х2 = -г— . OBaj систем од две опруге могао би да се
замени je.nHOM (еквивалентном) опругом коефищцента k Koja би се под утшедем тежине
„ та та та
тела истегла за х — xi + х2. Дакле, —— = I- ——., па je коефицщент еквивалентне
к k\ к2
к\к2
опруге (када су две опруге везане j e w a за другу) к = Заменом у израз за
к\ -4- к2
к\ -Ь к2
период осцилован.а добща се Т = 2жл тп
к\к2
146. Када се тег окачи о штап, штап треба да остане у хоризонталном положа]у, што
значи да Йе обе опруге да се истегну за исту вредност (слика). Тако на штап делу]у
силе Ре1 = к\х, = к2х и тд. Услови равнотеже штапа су: тд = х(к\ + к2) и
1\РК1 = (Ь — (услов да ^е резулту]уйи момент у односу на тачку где ]е окачено
тело jeднaк нули). Замен>у]уЙи Рв1 и Р ^ добща се 1\ = - — Ь .

к\ -Ь к2
Ако се тело мало повуче и пусти, на тело делу{е повратна сила Р = кх = к\х + к2х =
(к\ + к2)х, одакле се добща да je еквивалентни коефищцент еластичности к = к\+к2.
Период осциловааа тела Не дакле бити Т = 2тг
к\ 4- к2
ш ш
X
^Fel f|F +
X
"
х Х
1 rng
147. а) Т = 2 7 Г л / 7 7 - — ; б) Т = 2ж 1Щ+М- в) Т1 = 2 т г , / - — — г - , не зависи од

к\ + к2 к\к2 кх+к2'
pacTojaaa мейу зидовима.
148. Период осцилован.а тела je дат изразом Т = 2тг^ —, где к' — к\+ ко (на тело
при осциловагьу дeлyje сила Р = — (к\ + к2)х). Пошто су опруге еластичне до границе
важеша Хуковог закона, коефицрценти к\ и к2 се нейе променити. Због тога се нейе
променити ни период осцилован>а ако се опруге уместо у А\, А2 учврсте у В\, В2-
ПромениЙе се само равнотежни пoлoжaj тела (померийе се).
149. Пре промене притиска у jeднoм краку, нивои живе у оба крака су били на истсу
висини (висинска раз лика je нула). Када се изазове промена притиска, ш^авийе се
висинска разлика Д/г = 2х (што одговара изво^еау система из равнотежног пoлoжaja
за х , слика). Стуб живе Йе осциловати под утищуем силе Р = Д ш • д, где je Дш маса
стуба живе висине 2х, па je F = 2pSxg = кх. Одавде je к = 2pgS. Заменой у израз за
m ^ г •
период осцилован>а, Т = 2ж, — , добща се
V к
— „ i иь 2 [2ттт
Т = 2тг,/-—- = —./ = 0,68 s.
w2pgS D\ рд
150. AKO се клип помери за неко мало pacTojan>e х, стан.е гаса се промели: рх Vi = pV
и P2V2 = pV. Сила Koja врайа клип у равнотежни положа] je
2х
^ — кх = p\S — P2S — ^—
d—х d+ х ^ d2
2 pV V 2 pS2
Како je х < d, добща се к = —тг- Како je с! = — , следи к = . Тражена
1
учестаност je v = — у ——.
151. Ако се тело изведе из равнотежног положа]а, силе затезава жице (нормалне компо-
ненте) теже да га врате у равнотежни положа] (слика): Fv = 2 F s i n a . Због sincv a t g a
х 4F
можемо узети да je Fv = 2F jj^ = — х = кх, па je
/777/
Т = 2тг А / у = 2ж\/ — = 0,022 е.
152. Пошто судар апсолутно нееластичан,

п а . У кметак и тело Йе се кретати непосредно
после судара брзином
к V = — +771 У п н а енергща при осцилован>у ]еднака
ш т их = т ~1г т 2 Щ, •
кинетичко] енергщи система тело-метак непосредно после судара: Ек,
2 М + 771
Када ^е тело достигло амплитуду, целокупна кинетичка енергща прешла у потенци-
]алну енергщу еластичне деформацще,
1,2 1 7712
2М + т
ь , . т М + т
па се сре5иван>ем добща да je амплитуда осцилован.а х 0 = r?vo\ =
771 + М V к
0,28 т . Период осциловааа тела je Т = 2 ж ^ m * ^ = 4,4 s.
\Р2 1 Т
153. а) х = ± 1 0 ~ = ±1,41 cm; б) Еи = -mu2xl = 7,9/iJ; в) £ = 0,625s + к - ,
2 2 4
fe = 0 , 1 , 2 , . . . .
144 Решен>а задатака
154. На слици су означене силе ко]е делу1у на плочицу у неком тренутку. Инерцщална
47Г
сила Fi мен,а се периодично и гьена максимална вредност je То = т х 0 ^ . Тело Ье
почети да клизи када инерщуална сила достигав вредност максималне силе статичког
трен>а, То = ^^N = ц т д , па се добща за коефицщент трен.а р — = 0,08.
-^Dl
Хоз
г»III
- Х„\
W / / / / / / / / / / / / / / / A
155. Свака осцилацща може да се представи помоЬу ротира^уйег вектора чщи ин-
тензитет одговара амплитуди осциловааа, а почетна фаза ]е. угао кодо заклапа правац
вектора са хоризонталом. Брзина ротацще одговара ^еднака ]е) угаоно] фреквенщуи
осцилован>а. Тако про]еквдца тог вектора на вертикалну осу представл>а тренутну
вредност положа]а тела ко]е осцилу]е, елонгацщу. Ротира]уЙи вектор резулту]уйе
осцилащуе добща се сабирагьем ротира]уЛих вектора осцилацща ко]е се слажу (слика).
Одговара]уЙа елонгацща ]е
х = 15,44 sin(314i + 1,57эг) с т .
Т2 1 + at2
156. = 1,0000925.
Ti V 1 + <*h
157. Када се куглице наелектришу, оне делу]у привлачним силама, због чега се ра-
cTojaibe ме^у аима CMaibyje, а опруга се истеже док се не из]едначи Кулонова сила са
еластичном силом опруге. Како се pacioja&e ме!)у куглицама смааило, издужен.е опруге
1 2 1 2
l g - . , 1 Я
je х = п — г2, тако да je к(г\ — г2) = • •, па je к = •. Када се дон>а
47Г£0 т\ ' " " 47Г£0 (г г - Т2) '
куглица уземл.и, она се разелектрише, па пpecтaje деловаше Кулонове силе. Тако горн.а
куглина ocцилyje под дejcтвoм еластичне силе опруге. Фреквенцща осцилован>а je
уш 1 к 1
= 28,7 Hz.
Ъх m 27г у 4жеоШГ2(г1 — г2)
158. Ако je тело отишло до висине hm у односу на

првобитни равнотежни пoлoжaj, значи да je амплиту-
hm ,.
да осцилован>а хо = - — . Како je нови равнотежни
пoлoжaj (када je откинут део тела) на hm/2, то зна-
чи да je под ymnajeM тежине откинутог тела опруга
била истегнута за Л,,,/2, па важи да je коефицщент
, mg 2 Mg
Сл. уз зад.565Сл.уззад.567 к = — = — — . Максимална брзина je Vg = xüш,
£С О iL II 1
Глава II — Осцилаци]е 152 145
где je ш = \1 — , па je
vo
Максимално убрзан>е а 0 = хоа>2 = - т - т — — т = 4,9 т / э 2 .

2 Лт 2
159. Да би се рам одвсуио од подлоге, потребно ]е да еластична сила опруге буде
усмерена навише. На слиди а) нацртане су силе юуе делу]у на рам - еластична
сила сабщене опруге, Мд - сила теже^ N - сила реакцще подлоге). Када се рам о два] а
од подлоге, онда ^е N = 0, односно ^ Мд.
У/////////////////,.
У//////////////Ш.
а) б)
На слици б) нацртане су силе Koje делу)у на тело у истом положа]у система. По II

Н>утновом закону je та = Fe + mg, па je Fe = та - mg sC тх^иг — mg. Следи:
тх0и2-тд Mg, Tj. кхц—тд > Mg, na je kx0 > ( M + m ) g , односно x0 > ^ =
20 cm.
160. Када лифт Mnpyje, Ti = 2ir< - , а када се крейе убрзано навише, То = 2ж\1 •——,
V 9 ' у д+ а
па периода нису ]еднаки. Да би периода били ]еднаки, потребно je променити дужину
/7 11 + Л1 la
клатна за ДI. Из услова 27г</- = 27гл/ добща се да je Л1 = — = I.
Уд V 9 + а. д
161. Када стрма раван Mnpyje, тело на H.oj тако§е Mnpyje, jep je интензитет максималне
вредности силе статичког трекьа веГш од компоненте силе Земл>ине теже Koja би померала
тело низ стрму раван.
Ако стрма раван осцилу]е, на тело делу]е инерцщална сила Koja je периодична. Ампли-
тудна вредност те силе je Fi0 — mai a = тхqui2 . Да би тело почело да клизи, потребно
je да компонента инерцщалне силе Koja je паралелна са стрмом равни испуаава услов
Fio\\ ^ Ft — F||, где je Ft = ц(тд cos а - Fia s i n a ) . У граничном Cfly4ajy je
mxoor cos а — [im(g cos a — xouj2 sin a) — mg sin a.
CpegyjyfiH претходну jeднaчинy и CTaBttajytm и = 2жи т { п добща се
_ 1 / g(^cosa-sing) _ОС1ТГ_
Vmin — 7Г\ 1 i : Г 2,StlZ.
2ж U хо (cos а + р sm а )
146 Решеаа з адат ак а
162. Период осциловагьа клатна яре причвршйива^а опруге je Г , = 2 ^ - , jep je маса
штапа занемарл,ива. Када се причврсти опруга, систем he да се крейе око осе О под
yranajeM момента силе Мд и силе кх (слика). Резулту]уГш момент има интензитет
М = mgL sina + кх — sin(90° + а),
L
где je х деформащца опруге, х = — s m a , па се добща
1 М = mgL sin ar + ^kL 2 cos a sin a.
За мале осцилащуе, cos a ~ 1, sina ~ а . На основу аналогов са линеарним хармо-

нщским осцилапщама (F = —кх) може се написати к1 а = mgLa + -kL2a. За период
осцилацща у овом Mynajy важи
imb
Т2 = 2тгу — = 2ж = 2тг
\
4 mg + kL kL_'
д +
im
што значи да lie се период малих осцилацща смавити (Т2 < Ti).
163. Ако се штап изведе из равнотежног пoлoжaja, он lie осциловати под yTnnajeM
момента две силе,
М = mg ^ sin <р + kxL sin(90° + ip).
Са слике се види да je х — Ls'mip. Ако су у питан.у мале осцилащце, важи cosi^ и 1,

sin у? кг ip, па се добщ'а М — mg —ip + kL2ip. Укупан момент je М = la, где je
I = ^mL2 момент инерцще штапа, а а угаоно убрзан>е, а = ipu2, тако да може да се

1 2тг
напише jeднaчинa lipu2 = -mgLip + kL2ip, одакле се, 3Hajyhn да je и = — , добща за
^ 1
2mL
период малих осцилацща Т = 2ж
&кЬ + 3 М д '
164. Период осцилован>а овог система je Т = 2ж , где je m = mi + m2, I
момент инерцще система у односу на дату осу, a s удал,еност центра масе од осе (слика).
Глава II — Осцилащ-це
147
У//////////////Л
Момент инерцще ]е
е-
1 = тщ ( - ] +т2 (7711 + ттгз),
а центар масе се налази на pacтojaн>y
7711- — ти: 7711 — 7712 ^ 1 ^

2 2
7711 + 7772 2(7711 + 7712)
(знак „ — " значи да ]е центар масе ближи телу вейе масе). Заменой у израз за период
/ЗГ ГЕГ
осциловааа добща се Т = 2тг* — = ОДбв. 165. Т = 2ж\—- — 0,78э.
V 2д V 13д
166. Период малих осцилацща физичког клатна ]е Т = 2ж* , где }е I момент

у гаде
инерцще за осу О и ]еднак I = тЯ2 + те2 = 2тВ. 2 . (слика), где ]е в удал,еност
центра масе прстена од осе ротацще. Замен>у]уЙи ово у израз за период добща се
РУЙ Гггя
Т — 27гV1 / 9——. 167. Т = 2ж, —— = 1,06 б .
V 12д
Щ р
:34йс
168. Када коцка плива у води, значи да ]е сила потиска 1еднака тежини коцке. Ако се
коцка потопи за мало расто]ан.е (дубину) х (слика), ]авийе се повейаве силе потиска
Д Е р = рада?х. Када се коцка пусти, ова сила потиска Йе да изазове осцилацще, па
може да се напише ]едначина кх = рода2х, одакле се добща да 1е к = рода2. Период
малих осцилацща ]е
ра
Т= 2ж = 2тг
Рода2
п • Т2 р0д
где )е р густина дрвета. Дакле, тражена густина р= —г .
47г- а
169. Сила ксуа делу]е на опругу ]е облика В = кх 0 СОБО)<. Када се успостави стацио-
нарно стан>е, тело Ье осциловати фреквенцщом принудне силе и амплитудом
Ра кх о
Аа =
•к V
^ер ]е Шд = — сопствена фреквенцща осцилатора.

тп
170. Када се вал>ак изведе из равнотежног положаза, на н>ега делу)е сила трен,а Рц-,
Л сила отпора подлоге N и сила Земл.ине теже
/1 тд (слика). Ледначина муа се односи на транс-
ТГ латорно помераае центра валжа ]е
N / î
(1) та = т<?5Ш а — РЬТ.
Г
Како на вал>ак делу]е сила треаа, она изази-
Ftr Ч г —. 1 ва н.егову ротацщу око централне осе, па важи
/
/ 1а = Р^г, где ]е I = - т г 2 момент ииерци-
с , mg
]е валка око сопствене осе. За силу трен>а се
Сл. уз зад. 170 добща Р^ = -та.
Заменом у ]едначину (1) добщ'а се та = ^тд sin а. Са слике се вида да je sina -
•——•—. Како je а = хы2, а и> = — , за период малих осцилацща центра вал>ка добща
ti — г 1
3 (R-
се Т = 2тг
тд
171. Ако се тело постави на дно суда, опруга Ле се сабити за х = —р-, чему одговара
1
потенцщална енергща - кх2. Ако тело пада са висине Л., опруга Ье бити додатно
сабщена, зер тело предазе cвojy кинетичку енергщу суду. Енергща еластичне опруге
1,, 1,9 , о тд .
зе значи -кхд = - кх- + тдп. Заменой х = — з а амплитуду осцилован>а се добща
тд Г Шк . . . .
хо = -г-А/1Н • Како су осцилацще хармонщске, енергща осциловаша 1е jeднака
к V т9
т2 2
енергщи еластичне опруге у тренутку нajвefte сабруености, Е = тдк + .
172. Означимо опруге са I и II. Опруга II може да се добще ако се вежу редно
^една за другу) две опруге I, тако да je коефшццент кц = -к:. Фреквенцща при-
гушених осцилацща дата зе изразом ш* = у/и)^ — /З2, где je ша сопствена фреквенцща
Т
(w0 ; ), а /3 je коефицщент пригушеаа. /3 може да се одреда из Uj = \/ — — Р 2 •
Заменом /3 у израз за и* и добща се ш*п •

"-sr—'-
4 1
173. Фреквенвдца кола са елементима С\ = - • 1 0 _ 9 F и L\ je =
2тг > /ПСТ'
елементима С2 = - • 10 9 F и L = Li + L2 je i>2 = . Из услова
2 t i V ( I i + L2)C2
Глава III — Наизменична CTpyja
149
VI = г/2 следи ЬхСх = (1,1 + Ь2)С2. Заменой С1 и С2 добща се Ь2 = 31х. Како ]е

£1 = , Д „ , добща се Ь 2 = , = 7,6 • 10" 5 Н.
174. Т = 2тту Leo£r ^ = 4,7 • 10 4 s; сман>ийе се \/2 пута.
175. Када се кондензатор празни кроз калем, у систему се jaвЛ)ajy слободне осцилаци]е
' W
чща фреквенщуа ]е дата изразом V = — у — - , где Я термогени отпор кола,
Ь коефищуент самоиндукцруе у колу, а С укупан капацитет у колу. Да би се ]авиле
1 Я2
ocцилaциje, треба да буде испухьен услов да ]е V реалан бро], односно > о
_ ЬС 4£ 2 '
/
а) 2 д / = ~ = 63,24 Л > 50П — хойе; б) 2 , / ^ = _
С \ Се \ и у Се V 2С
31,62П < 50Л — нейе. 176. С = 4 - Ю - 1 0 Р .
177. Од момента ук-ъучивахьа прекидача, кондензатор се пуни, а кроз остали део проти-
че стру]а чща jaчинa нще стална. Када се кондензатор напуни, стру]а протиче само£ кроз
Я1, Я 2 и Ь . Након успоставл>ан,а стру]е (сталне зачине), стру]а у колу ]е 10 =
Ях + Я , '
И.
а напон на кондензатору Щ = £ — 1Я2 = £— — . а) Почетна енергща осцилацща
К\ + П-2
у ЬС-копу зе Е = ^Ы2 + ^СС/02 = 39 • К Г 6 Л. {~Ы2 » 1с£/ 0 2 ) б) Осцилащце су
—^г
пригушене, па се сман>у]е максимална ]ачина стру]е, I = 10е 2Ь . У тренутку 0,2э од
искл>учен>а прекидача енергща осциловахьа]е -£(1ое-1)2 = 5,1 • Ю - 6 Л.
Глава III — Наизменична CTpyja
178. Ледначина за тренутну вредност ja4mie CTpyje гласи г = Iosintut, где je Ia

максимална вредност наизменичне CTpyje, а и = 2irv, где je v фреквенщуа. Дакле,
тражена ]едначина гласи г — 2 sin 607ri (А).
179. i\ = In sinui, i2 = I0 sin (uit — ^).
ш
. г /о
180. Веза измену ефективне вредности наизменичне cipyje и амплитуде je I e = —=, па
v2
je тражена je®a4HHa i = 7,05 sin 1007ri ( A ) .
Io
181. a) Ic = 1 0 A , v = 50Hz. 6) Ue = hR= -j=R= 284V.
v2
I2
182. Q = I2Rt=-^-Rt = 2250 J.
183. Како волтметар мери ефективну вредност напона, максимална вредност наизме-
• итт
ничног напона je о = Cтт
/ e v 2 , /о •
па je максимална •
вредност ja4HHe CTpyje Io- г= — ~ — =
R
3,38 А . Ледначина тренутне вредности CTpyje кроз отпор гласи i = 3,38sin314£(А).
2 гг2
184. а) р = = —f sin2 314i = 576 sin2 314i (слика). 6) p„ = = 288 W .
R R 2
185. Индуктивни отпор калема зависи од фреквенцще наизменичне CTpyje и од коефи-
цщента самоиндукщце, Х ь = шЬ = 27гг/£ = 1 5 7 0 .
186. L = 0,051 Н. 187. = 188. Io = 0 , 2 8 A ; L = 0,08H.

Л Li
189. а) Амперметар noKa3yje ефективну вредност наизменичне CTpyje Koja протиче кроз
Ь\ и L 2 , а волтметар разлику потенцщала (ефективних вредности) на pejmoj вези Li и
Lo. Сваки калем има C B o j индуктивни отпор, па коло можемо приказати као на слици.
Применом Омовог закона на део C T p y j H o r кола добща се
U U
1 = = 0,35 А.
Хц + Xli uj[Li + i 2 )
Амперметар lie показивати вредност 0,35 А .
Хц
Хц X12
<V>
а) б)
б) На слици je приказано ojroBapajylie коло. Применом Омовог закона добща се
/ = U (XL1 + XL2) =-^—(Li + L2) = 1,59 А.

X L i X L2 " UlLiL2
Амперметар he показивати веЬу CTpyjy за Д / = 1,24 А .
190. На слици a) je приказано коло, где je са R означен термогени отпор калема. Ако
je на KpajeBe калема прикл>учен jeднocмepни извор, укупан отпор калема je R jep X i =
ujL = 0. Лачина je,HHOCMepHe cipyje je / = — = 2 A .

R
Глава III — Наизменична crpyja
151
Ako се сада калем укл.учи на наизменични извор, отпор калема je Xl ф 0. У том

случазу CTpyja и напон на калему нису у фази (због самоиндукщф CTpyja касни за 7г/2).
На слици б) су тренутне вредности CTpyje и напона приказане помоЬу poTHpajyhnx
вектбра. По Омовом закону Uqr — IoR и Uql — I q X l , а напон на KpajeBHMa калема
и0 = VU0R + Щь = V W + ^ W - Одавде je I0 = U° = 5 д т А .
у/ it- + \2itvLy
• UR—s-< S - U L •
Г-Н h -
"L-gbJ
а) б)
xL
191. Са слике се вида да je tg<p = — , па je шЬ = -Rtgip, одакле je L = i =
к 2жи
55 т Н .
192. а) Капацитивни отпор зависи од капацитета кондензатора и фреквенщф наизме-
ничне CTpyje и износи Х с — —р; = - — — = 32П. б) v = 60Hz.
193. / 0 = UeVŽ • 2-киС = 8,85 А .
194. а) Ако нацртамо коло (слика а), укупан капацитивни отпор je
Исти резултат се добща и ако се на^е еквивалентни капацитет С е и одреди Х с =

шС е
Xci
<э
а) б)
б) У овом cny4ajy коло je као на слици б), па за укупан капацитиван отпор Xqp важи
1 1 1
— — = — — + -тт— одакле je
•Х-Ср Ас 1 Л.С2
1 1 Ю \
Хс\Хс2 _ U2 С1С2 _ -
XCv = Г = 53 П.
Xci + ХС2 ~ _ L + J _ ~ w(Ci + С2)
Исти резултат се добща ако се одреди Сс па онда найе Хер- Упоре1)ива1ьем се добща
ЛСр
195. Како су сви елементи везани редно, тренутна вредност наизменичне стру]е иста
у свим елементима кола. Напон на кондензторима и напон на калему су у противфази,
г, Я тт . я* _ ._
зер С/с касни за струям за —, а иь предаачи стру)и за —. Резулту]уПи напон ^
иь - Не, односно и = 1IX ь - 1Хс\ па I = ^ . Отпор Хь = шЬ = 628 П, а

\л.ь ~ А с |
Хс = —т = 546 П, па како ]е Хь > Хс, I = — = 4,6 А .
ШЬ Ль — Лс
196. а) Како калем има термогени отпор, при протицан>у струне у гьему Йе се сваке
секунде ослоба^ати количина топлоте ыуа ]е ]еднака активно] снази, — = Ра =
и2 и2
и е 1 с сое 1р = - ^ - Я , па ]е тражена количина топлоте <3 = = 2424 Л.
б) Ако се израчуна]у индуктивни и капацитивни отпор, добща се Х ь = 9,98 П и Х с =

9,98 П, што значи да ]е укупан отпор у колу 2 = Я , па]е и ослобо^ена количина топлоте
д = 4840 Л.
1
197. а) Ь = -Я 2 = 12,7 т Н .
2-ки
я и2 Я
б) Р = 1лис = 16,83 W .
_3_ л /4ТГ 4 И/,2С2-1

198. и = - Д г \ / 3 = 1894Нг. 199. Я= = 16,6«.
2ттЬ ТГ иС"
С1
200. Лачина стру]е ]е максимална кад ]е Х ь = Х с • Следи: С2 = = 129 ;
С1!^2 - 1
и
7 = - = 10А.
ЦА) Аи« Щ Цс (V)
и ь с
-[•умчн
-11с-
- Ш -
0Л2--ис I (Б)
Сл. уз зад. 201а
201. а) Кроз Я , Ь и С протиче стру]а исте ]ачине (слика). Напон на отпору

у фази са струям, па се мен>а по закону ид = 15 БШ 314 4 ( V ) . Напон на калему ]е
фазно померен у односу на стру]у и пред&ачи за —, па се мен>а по закону иь =
Глава III — Наизменична cTpyja 153
0,47 sin ^3141 + ( V ) , а на кондензатору напон касни за CTpyjoM за ^ , па се може
написати и с = 4,8 sin ^314 < — ^ (V).
б) Са слике се види да je напон на KpajeBHMa ко- и
ла U = s/U2r + (Ul-Uc)2 = 15,6 V . Cipyja и

напон нису у фази, веЬ CTpyja предаачи испред
. Uoc-UOL n o o , U
напона за iр = arctg — = 0,28 rad.
Uqr
202. a) Z = 506 П; 6 ) p = 38°. Сл. уз зад. 2015
203. а) Како je максимална вредност-напона на плочама 1200 V , то значи да кроз коло
сме да протиче CTpyja ефективне вредности / е , „ ш х = = 21,2 А .

л/2
б) Када кроз калем протиче CTpyja jaîme I e % m a x , импеданса кола je
Z = у— 5 — = V R 2 + {XL - х с у,
*е,тах
одакле je ( у — ^ — ) - Д 2 = ( Х ь - Х с ) 2 . Решавашем по Х ь добща се
1 „ U £е \2 . 1
одакле je Li = 0,087 Н (што je немогуЬе), а 1 2 = 0,072 Н. Коефицщент самоиндукщф

je 72 mH.
2 0 4 . Ефективна вредност CTpyje je / = ^ . У cny4ajy када je у колу само калем, Z =

Zi
U
л/Д 2 + (ш£) 2 , па je I = = = = 0,7 А . Када се у коло веже и кондензатор, тада
^/Д 2 + (ыЬ) 2
je имепенданса Z = \ jR2 + ( uL — j , па je ефективна вредност CTpyje / = 45 А.
205. и с = 113,95V; [}ць = 41 V .
2 0 6 . При резонанцщи у колу Z = R , п a j e Д = ^ • = 637 П, а шЬ = . Кана-

ле иС
цитет С = ~ г г - = 3 , 3 ^ . За индуктивност калема се добща L = = 3,07Н.
ш(7с ш^С
207. С/ ос = = 0,785 V .
К
208. Импеданса кола ]е на]ман»а при резонантно] фреквенщуи и износи 50П. У том
случа]у Хь = Хс, па ]е С = — г ^ у . Заменом у израз за импедансу добща се
Z = у д 2 + ^2TTI/L
H ' - ' - W
Решавааем ове jejuia4HHe по L долази се до
v/Z 2 - Д 2 ,
L = — — 5 - = 5,1 • 10~3 Н.
27Г1/ -
V
Сада може да се одреди и капацитет кондензатора С = 5 /J.F .

2житЬ 2житЬ
209. Z = 150fi. 210. п=—£—-Uc = — £ о = 419V. 211. щ = 1,3kHz;
К К
R RI 1 ж
г/2 = 260Hz. 212. cos ip = — = — = - , ip = 213. R = 34,7 Q, С = 88 pF ,
Zi U Z о
i = 0,23 H.
214. Ako CTpyja има HajBefty вредност при фреквенщуи од 100 Hz, значи да je наступила
резонанщуа, па je Z = R, a Xi = Xc •
Ue
a) = R= 10П.
и2
б) Активна снага ]е Ра = ие1е соэ <р = где ]е
2/
ш2.Ь
Z = R + [ шЬ — = R + L
U2R
па je Р а = = 45 W .
(2жи)2 - (2жит)2
R2 + L2
2жи
215. С = 61,6 [iF \ Z = 15,1 Г2; Ра = 7,58 W .
216. а) Ако нацртамо poTHpajyhe векторе, види се

Ui-Uc да je R = Zcosip, где je ip фазна разлика измену
ж п U0 ж
C T p y j e и напона Koja износи — , па je R = — cos — =
Сл. уз зад. 216 14,14П. б) Q = !7 e / e icos ¥ ) = 8,5kJ.
217. a) 2,25mH; 6) 3 0 0 A .
218. а) Како снага пейи 2к\У, ако се пей укл>учи исправно, 1С = — = 9,1 А .
и2
б) Отпор гре]ача пейи R = , па при укл,учен.у на линщски напон 1,: = =
Р Л.
^Р=15,7А. ( ( 7 ^ = 380V.)
Щ
219. а) Како и кроз калем примара и калем секундара пролази исти бро] линща, ако се
мева флукс у примару, у секундару Йе се ]авлати иста промена флукса. Како =
лг ДФ дг ДФ . . £ч, и„ Ы„ . Т1 тт N. ....
- и Еи = д р ДОбща се да зе = = , па зе С/„ = 1 } р — = 5,5 V .
б) Како нема губитака, снага у примару ]еднака снази у секундару, па важи 1 р и р =
1 , и , , односно = Стрэда у секундару = 1 Р ^ = 40А, 220. 120У.
221. Како посто]е губици, снага у примару и секундару нще иста. Степей искоришйеаа
т , = ^ , п а ] е P s = 77Pг, = 7 7 C / ^ ) ^ = 6 4 W . 2 2 2 . 0 , 7 4 .
и N... и N..
223. Ако се на извор укл.учи примар, —г— = — - , а ако се уклучи секундар, уг— = — .
г/.i iV; t/pa Л.
iV„
Из ове две ]едначине добща се ( jjr- ) = ур2- = 9, па je = 3.
tf.i iV„
Глава III — Наизменична cTpyja 155
224. Како je снага Koja се преноси иста у оба cny4aja, U3IS = ил1аХ, добща се да je
Us Д
I.i = юоогд = 10 Д . Снага Koja се губи на загреван,е je Pt — I R, па добща
3 2
/2
Pti = I,iR = J^pR- Губшш су сма&ени милион пута.
225. а) ^ = 3 = 5 5 ; б ) ( 1 ) £ = 0 , 0 1 8 ; (2) ^ = 0,024.
226. Привидна снага Р — UI. Снага je иста у примару и секундару, па je Uili = UoU
г- • Ui Ni с . h N2 . . P
Како je — = — , добща се — = — , где je Д = — = 3,33 А , па се за C T p y j y у
и2 -1V2 J2 с/1
Ni
секундару добща I 2 = Д-тт- — 45,45 А .
iV 2
227. а) Лампа he светлети само када je напон на a o j Uv ^ 84 V (слика). Ледначина
Koja представл>а тренутну вредност гласи и = {/osin27ryi, где je v = 50Hz. Из услова
задатка Uv = Uo sin — t, одакле следи sin 1007ri = jf- = v r . = 0,5. Ca слике се вида
Uо UCV2
да у току додног полупериода nocTOje тренуци
ti и i 2 за Koje je и = 84 V . Унутар интервала
[Д, t2] лампа he светлети. Одредимо Д и
. 2-л- 27rii 7г
t2. Како je sin — t = 0,5, следи = —
27rt9 5тг . , Т
и = — , па je «1 = — = 1,7ms, а
t2 = j^T = 8,33 ms, па у сваком полуперио-

ду лампа светли 6,63 ms. б) t = 40 s.
228. i/ss 20Hz.
229. a) Zi = 948П; б) = 819П.
А
Н= 600 П
Х,-Х.=7340 Х,-ХС=557П
948 0 R= 600 Q
V ХС=1329П
а) б)
230. и = 53 Hz; и = —57,12 V .
231. а) Z = y/{Ri +R2 + Я 3 ) 2 + [w(Li + L2 + L 3 ) ] 2 , I = 2,76A; 6) v = 59°56';

в)' Ui = 111,8 V ; U2 = 37,2 V ; £/3 = 75,7V.
232. a) iv = \ = = 1000Hz; 6) £0 = UcuCR = 37,7V; в) Д = f / c ^ C = 1,88A;

27гу LC
r) Ul = W * 2 + (2тпл.1)2 = 2000 V (како je Я < XL = Xc, то je UL~UC).
233. Л = 5 П, С = 1,84 • 1 0 - 4 F, L = 2,76 • Ю - 2 H, ь'г = 70,7Hz. 234. 13%.

235. Ad = d\ — d = 2,94mm, што значи да треба повеЬати pacTojaibe за 2,94 mm.

Тражени однос CTpyja je 1П"Х = — = 23,46.
I R
237. Ефективна стру)а у грани у ко]о] ]е калем може се наГш из израза Iь = — =

Ль
и
, = = 1,03 А. У грани у ко,^ кондензатор ефективна вредност cтpyJe ^
VК' +
1с — -тг~ — 11шС = 1,38 А. Да би се одредила стру]а у главном делу кола, послужимо
л с
се ротира]уЙим векторима (слика). 1р\ ]е фазна разлика стру]е кроз калем и напона,
шЬ
VI = - 5 - , па ]е = 62° 3 . Са с лике се вида да ]е
К
I2 = 12с + II - 21 с 1ь СОБ(90° - ¥зг).
Заменом одговара]уЬих вредности добща се I — 0,67 А.
238. Максимална CTpyja кроз сщалицу je / = — , где je Ua дозвол,ени напон за

U
сщалицу. Када се прикл.учи напон U = 220 V , импеданса треба да буде Z = — • Значи,
- ф - т н ь
1
па се за капацитет добща С = = 8,6 • Ю - 6 F. Ако се уместо конден-
2™Ud ^/U2 - U2
затора укл.учу]е калем, аегов индуктивни отпор треба да буде jejiHaK капацитивном, па
je L = ш2С = 1,17Н. 239. a) Z = 48 Л ; б) Z = 240 Q..
h
240. При непригушеним осцилацщама ефективна вредност CTpyje у колу je I e = -у= =
V2
i/o у — . При протицан>у CTpyje кроз коло ос лобана се у ]единици времена Дуло-
ва топлота I2R. Да би осцилацще биле непригушене, потребно je предавати снагу
P = RU2£- = 8,33 • Ю - 3 W .
Zlj
Глава III — Наизменична струна 157
241. У тренутку када ]е у калему максимална ]ачина стру]е, кондензатор ]е лразан, па

1е 2 ^ 0 = 2^11 • Ако се у том тренутку искл,учи кондензатор, а прикл>учи отпорник
на калем (калем сада има улогу извора), кроз отпорник Гхе тейи стру]а 1 0 , па Йе напон
на отпорнику бити максималан. Значи, Уд,та*. — Я \ / ^ о •

VС
242. Када су Я , I и С везани паралелно, на н>иховим кра]евима се напон мен.а на
исти начин, односно ид = иь = ис • Због тога стру1е у по]единим гранама нису у фази
мейусобно (слика), а тако§е ни укупна стру]а у колу нще у фази са напоном. Са слике се
види да je укупна ефективна стру{а I = \/12в + (1с - 1ь)2, где су / д , и 1С ефективне
cтpyje у одговара1уЙим гранама и износе / д = — , = —- и 1с = ишС. Добща се

К сиь
при чему вредност корена представл>а реципрочну вредност импедансе кола.

243. / е я = 1 А , / е 1 = 0,637А, С = 3 , 3 7 т Р .
244. а) Ако са означимо тражени напон, онда ]е укупан отпор сщалица , па
1е импеданса у колу везаном за мрежу 2 — у ^Як + + а по Омовом закону
2 = - у . Иззедначаван.ем претходна два израза за 2 и решаван>ем по СД добща се
^1=^/(7) — (2тп>Ь)2 — 1Я.
Дакле, вредност напона на сщалицама ]е II1 = 173 V .

б) Активна снага кола (ко]а се троши у пригушнщи и сщалицама) ]е
в и2 Ц2( Я+Яи)
Я" = Т С 0 В1р=(я + якг + х1
х
Снага Йе бити максимална ако зе Я + Як = Х ь . (Користити да ]е израз —; г , где
х - + с-
]е с константа, на]вейи када ]е х = с. То се може доказати, на пример, полазейи од
' х
очигледне не1еднакости (х — с) 2 ^ О из муе следи х 2 + с 2 > 2хс, односно —= г ^ —,
х- + с- 1с
и2
при чему ]еднакост важи ако и само ако ]е х = с.) Дакле, Ра „ ш х = = 771 W .
2л 1
в) Ако се направи кратак спо,], на мрежни напон ]е прикл>учена само пригушница, па ]е
снага К01У она троши Яак = ур;

и2 Як
тру = 49 .
,0„,
Щ + ХЪ
245. Пре додаван>а наво]ака на секундар важи
(1] и. м3'
а када се дода]у наводои на секундар, важи
Ако се из (1) изрази №р и замени у (2), добща се N. = — ^тг- = 100, а И,, =

и3\ — и.
1 0 ^ = 1100.
и., - и а
246. Лачина ефективне струне у секундару ]е I = где ]е ?7а напон на кра]евима

и, N. . .
секундара и може се одредити из — = — . .заменой у израз за ^чину cтpyJe добща се
ир 1чр
,=5А.
247. При преноше&у до потрошача део снаге се губи. На примару другог трансфор-
р2 I
матора напон ]е 11р2 — и.\ — -р^- • 2р —. Промена напона због губитака ]е занемарлива
ил Ь
Р2 I
( Д и = -трг • 2р — = 10,68 V ) у односу на напон жуй ]е на секундару првог трансформа-
ций Ь
тора. Из ^ = ^ добща се ЛГ83 = = 40. 248. и. = = 2760 V .
и N.2 ир2 I.
Глава IV — Механички таласи

249. а) и = Хи = 3 2 0 т / э . б) 0 , 6 т . 250. ^ - = ^ - = ^ . = 3,6.
А2 и/1/2
251. На^райе растсуа&е две честице у исто] фази осциловааа ]еднако ]е таласно]
и
дужини. Како ]е А = —, то ]е I = А = 1,1 т .
Го ГУ
252. а) и = . / — = 3,6 • 1 0 3 т / в ; б) и - « — = 9 4 , 9 т / д .
VР V р
~р р ти2
—. После квадрираша и = —, па ]е Р = ри2 = —;— = 50 N.
/ [1 ц I
254. и = , / — = 1,45 • 1 0 3 т / в . 255. 237,5 • 1 0 э N / m 2 .

V Р
256. , = ^ = 3 , 4 2 . 1 0 ^ . 257. а) и = у/-у ^Т = 3,47 • 102 т / в ; 6)0.
258. и = \ гу -77Т. Квадриран,ем и2 — -у ~ Т , одакле следи Г = = 27,5К.

V М М •уК
259. а) 3 0 § / т о 1 . б) — = = 1,04.
260. е— = 4тг 2 г/ 2 ^ = 2 4 6 4 9 Л / т 3 . 261. 205,6Нг.
262. 7= = ^рАг/ • 4тг21/2х§ = 2тг 2 рАЛ^ = 4,4 • 105 W / m 2 .

Глава IV — Механички таласи 159
263. E = ISAt = 9kJ.

2тг
264. Поре1)ен>ем са ]едначином х = ха соs(wt — ку) добщамо к = — = 8 т , одакле Л =
1 27Г 2тг А
- m = 0,25m. Из и> = — следи 10-гг = — , ij. Т = 0,2s. Коначно, и — — = 1,25m/s.
V0 ШХ о 27Г VXq 2-kxq ,

ЛЪэ. — = —— = ——— = —-— = 1 2 - 1 0 " .
и ли А
/ 2тг з 27Г А \
2"66i\ Како je х = cos(tot — ky), биЬе х = 2 - Ю - 2 cos ( — • -Т — — — j = - 2 - Ю - 2 1
267. х = х0 cos - j/^J = 5 • Ю - 2 т .
„ „ „ Т, Хо . , . , . , 7Г . wi — 7г/3
268. Из услова — = ХО cos(ut — ky) следи да je tut — by — — , TJ• у = — — = 959 M
2 3 к
269. ^дначина таласа у тачки М je х — жо cos (uit — ку) = 2- Ю - 2 cos ^507ri — .
( 50л" \
Из услова cos I 507ri — • 100 J = 1 следи t = 0,33 s.
270. а) у = 500Hz; б) А = 4 т ; в) vmax = 6,28m/s; г) F = 31,2kN. 271. 120°.
272. Из sin/3 = — sin а следи /3 = arcsin ( — sin a ) = arcsin 0,715 = 45°39'.

iti \щ J
273. a = arcsin ( sin/3^ = 7°41'.
274. Oдбojни yrao a' jejmaK je упадном а. Из релацще sinf* = — следи ui —

sm p Us.
= 288,68 m / s . 275. A? = Ai — = 3 m .
sin a 1 vi
7l\
276. As = n\\ A = 8 • 10~ 2 m. 277. d s i n a = nA, a = arcsin — = 36°52'.
a
i K T T ^ i 1
i=.
1 [К ж
278. На слиди je приказан CTojenn талас HajMaae фреквенцще щ = — w — . Фреквен-
, . 1 [Ж
цща другог хармоника je v =5.2^1, па се заменом датих величина добща — J — =
1 [Ж
2 • — i / — одакле je F 2 = 4Т\ = 8kN. Затегнутост жице треба повейати четири пута.
21 \J /i ^
У-160 Решеаа задатана
279. На слици je показан cTojehn талас HajMaae фреквенщце Kojn може да се формира.
Трбух таласа je на слободном Kpajy jep ту честице максимално ocnMyjy. Види се
да je таласна дужина CTojeher таласа Ai = 4 1 . Према томе, тражена фреквенцща je
= 1688 Hz.
280. При наиласку таласа на препреку долази

до дифракцще. Максимум I реда je у тачки у
Kojy таласи стижу са путном разликом As — А.
Како je удал,еност посматране тачке много вейа
од дужине препреке, путна разлика je d s i n a =
,х . . XL 0,05-2
а — (слика). PacTojaH>e je х = — =
L 0,1
Сл. уз зад. 280 1га.
281. PacTojaae измену два брега таласа ]еднако je таласно] дужини. Пошто ово расто-
s X
jaite талас прелази за 5 s , бийе и = - = — = 6 m / s .
£ £
s 15А
282. PacTojaay 16 брегова таласа одговара 15 таласних дужина. Из и = - = ——
ut
следи А = — = 40 т .
s s 5А 5
283. Како je и = - = Xv, бийе и = — = -— = - = 2,5Hz.
£ А£ А£ £
284. Atp = ut — kyi — u:t + ky2 = k(y2 — ух) = -г-Ay = ^^-Ау = —.

л и 2
285. Фазнаразлика uit — kyx—ut+ky2 = , naje к(у2-ух) = — ; следи ~-(y2—yi) =

„ 3 3 А
2Ж \
— . Таласна дужина je А = 3(у 2 - ух). Како je и = —, добща се и = 300 m / s .
о 1
286. а) Ако простиран.е таласа удесно представимо графички, видимо да je смер брзине
тачке А надоле.
а) б)
б) Ако нацртамо положа] тачке А , у следейем тренутку видейемо да се талас простире

улево.
21
287. Време потребно да се талас врати je t = — , где je I дужина cajne, а и брзина
и
. . [F [FI
таласа. 11ошто е и = , / — = \ — , следи
УН ( га
21 Г™ „ llm
<=
= 2 'VH = 2 V T = M s -
Глава IV — Механички таласи 161
288. Растсуаьье измену честица у амплитудном положа]у са супротним смером осцило-
/7-
А . и
ван>а }е Ау = . Из и = XI/ следи да. ]е и = ~ = — = " р . За идеалан гас 1е
2 А 2Д у 2Д у
7 = 1,67. Коначно, и = 28,7Нг.
I 2/1 ГЕ . , t ГЩ
289. и=- = — = л/ — , па 1е к= - , / — = 1400т.
£ £ V Р 2у Р
290. Из ]едначине таласа у тачки Л, хА = х0 соз(ш£ - кух), одредимо х 0 па сменом у
]едначину таласа у тачки В добщамо
_ ха сов(о)£ — ку2)
сое (иЬ — кух)
т. „ и 107Г „_,
Како ]е ш = 27П' = 2-я — = ——, х в = — Ю - т = — 1 с т .
А 3
291. Елонгацще тачака на расто]ан>у ух и у2 од извора у истом тренутку су
XI = х0 соз(ш£ — кух) и х2 = х 0 соз(ш£ — ку2),.
при чему су им брзине у том тренутку
Ух = — хоа>зт(и£ — кух) и г>2 = — хцш зт(ш£ — ку2).

Како ]е соз(ш£ - ку\) = — , а зт(ц;£ — кух) = — = г/1 - соз2(ш£ - , добща се
ХЦ ХОШ
I ^
да Ух = —х 0 ш./1
х;о = —и\/хЦ — х . На исти начин се добща ь 2 = —ш-^/хц - х .
2 2
Ако се елиминише и , добща се да
_ (У2ХХ)2 -{УХХ 2 ) 2
1 П 4
0 ~ у = 1 ' 2 1 0 т -
292. Како ]е фреквёнцща таласа ]еднака феквенцщи осциловава извора, при преласку
таласа из ]едне средине у другу нейе се променити фреквенцща, тако да ]е ДА =
. , и2 их Аи
X? - Ах = = — . Одавде се добща
V И V
да Аи = ДА • и = 150 т/з.
•293. Тотална рефлексща Ье се десити ако упа-
дни угао буде веЬи од граничног угла а 0 (ели- _
. 3111 СИу Ух
ка), где ]е —:—•— = — . 1ражени угао ш
вш р у2
а„ = агеэт — = 15° 58'.
г>2
294. и2 = 1,43 их — повейава се 1,43 пута. Сл. уз зад. 293
295. У ваздушном стубу затвореном на ]едном кра^у могу да се формира]у сто^еГш

2п — 1
таласи следеГшх фреквенцща: ип - — — — и . Ако заменимо [/„ са и т т , добиЬемо
. 41 — 2п — 1, односно п = 1,7, а ако ип заменимо са и„шх, добща се п = 6,6.
и'П1П
и
Како 71 може да има вредности 1 , 2 , 3 , . . . , могуЬе формирати пет сто]еЙих таласа
различитих фреквенцща (п = 2, 3, 4, 5 или 6). Нэихове таласне дужине су: 2 , 6 6 т ;
1,6т; 1,1т; 0,88т и 0,72т.
296. Атах = 4/, па зе \2, та х = 1,01А1, т а 1 = 4 Ц 1 + где зе 10 дужина на 0 ° С ,

а коефицщент термичког ширева, а I температура у степенима Целзщуса. Следи:
1,01 = 1 + Ы,па.]е £= — = 833,3°С.
297. Тачка А нейе осциловати ако се у во^ поништава]у таласи, т]. ако таласи стижу у
ту тачку у противфази. Како извори осцилу]у у фази, вихова разлика прежних путева
треба да буде Дз = (271 + Због услова задатка и — ит{п следи п = 0, односно
Аз = —. Разлика у пре^еним путевима одговара расто]аву ме^у изворима (слика), па

je таласна дужина А = 2Дз. Извори треба да осцилу^у фреквенцщом V = ~ = — =
А 2Дя
666,7 Нг.
298. Максимум II реда се по]авл.у]е на местима за ко]е важи Дз = пХ, при чему }е
Да = й э т а , где ]е <1 расто]аве измену шипки, а а угао измену првобитног правда
(у]едно и правда дуж кога су нулти макси-
|П=2 муми) и правда дуж кога су максимуми II
реда. (Максимуми другог реда се добща]у
интерференцщом таласа 1, 2, 3 и 4, при
чему ]е путна разлика измену два суседна
таласа 2А.) Према томе, й в т с * = 2А =
и
2 —, па се за фреквенцщу таласа добща
Сл. уз зад. 298 и = — 2и
а вш а = 5,78 кНг.
Глава V — Акустика
299. Како ]е и = XV = А „ ш х = А т ы " т а х , следи А „ ш х = 16,5 т , А т ; „ = 0,0165 т .
300. а) Из и — Хи — Ащаг^тт следи А,„ а 1 = — — = 0 , 0 1 6 5 т ; б) 0.

^тгп
301. 2,1 • 109 И / т 2 . 302. !/„ = ^ и = = 25Ни, ^ = 50Нг.
п [¥ Л М2и2 п -4 rn.lv2 о„АТ

303. и = —к —. После квадрирава, — = —г— , одакле Т = ;— = 3 6 N .
21 V £1 771 71 71"
I и
304. г/, = — 1 ^ = 400 Нг. 305. I = 0,3т. 306. / = — = 0,33т.
А I - А1 2и
Глава V — Акустика 163
2 / R Л Л/Г/2 '
307. г/2 = jjJJjjT. После квадрираша, /2г/| = одакле Т = Ё1Л
288,5 К . l R
и 2п — 1
308. а) Из г/,,. = — = —щ— и, узевпш да je n = 1 добщамо и = А1и = 320m/s.
б) Како je ип = следи и = ———. За п = 3 добщамо u = 320m/s.

zl п .
п
и1 Ti u г/
309. а) — = 1 , па je v" = — = 200Hz. б) OcTaje исти.
2
-и
4/
2п — 1
310. Из формуле i/,,. = ——— u за гг = 1 добщамо I/J = 1125Hz.
311. Из i' = и= после квадрирааа следи £ = 1Ы2и2р = 8,7-Ю 10 N / m 2 .
д J 2 i jp
312. Са слике се види да je I = —. Из ]едначине ^ = - и = — следи
2 • 2i 21 у р
/ = — / 1 = 5т
2fi V P
U U Х\ I
313. v\ = — = — = 5500Hz, jep из — = - следи Aj = I (слика).
Л\ I 4 4
314. = ^ = Следи: / 2 = Д ( И ) ' = 10"« W / m 2 .

/2 4rj7r rj Г2
iS 2
315. Како je - i = f — - ) , следи n = J = 2. 316. I = 10 log — = 10 log 104 =

h \ rx J V 12 • Jо
40 dB.
317. Li - L 2 = 10 log у — 10 log ^ = 10 log у. Следи: l o g ^ = Ll , у = 104 и

10 1Q ±2 12 10 12
h = W'
318. L, - Li = 10 log - 10log ^ = 10 log L 2 = Li + 10 log 10 = 110 dB.

Jo Jo h
—
319. Li - L2 = 10 log — = 10 log Щг- = 10 logb ^ = 10 log ( j r ) • Следи:

E_ Si
Sot
2 = log Г — 1 = 2log — и — = 10.

\rij ri П
320. Р = — = 1 Я , 1 0 ^ - ^ = 50, / = Ю 5 / 0 = Ю - 7 , Р = 3 - 1 0 - ^ .
£ -/о
321. — = 10. 322. V = - И0 = 515,6 Нг. 323. Из И = и ИА следи

Х02 и — У{ и + У{
и+ . 1П __ ТТ .„„„тт ог.к и
1/0 = — = 627,3Нг. 324. а) 1200Нг; б) 1000 Нг. 325. пр •
2 '
326. Када би се слушалац нашао на месту препреке, чуо би звук фреквенцще и =
и
1/о. Пошто се сад препрека понаша као извор звука фреквенцще и , аутомобил Йе
и — У{
регистровати звук
и+ V , и+ у и и+ ь
ч - •—— и и0 = 1>0.
и и и—V и—V
V — Ус\ , • и — и„
Одавде у = и - = 3 0 т/в. 327. и = '-ио = 930Ег.
V + 1/о и — И;
328. Кад се аутомобил приближава посматрачу, чу]е звук фреквенцще ^ = ——— щ ,

и — II;
и
а кад се удал,ава, звук фреквенцще г/2 = ио • Деобом обих ]едначина добща се
U + Vi
— = = 0,83. Дакле, фреквенцща се смаььи 0,83 пута, ть за 17%.
VI и+Ы
329. У датщсредини и2 = А2г/. Фреквенцщу налазимо из брзине кроз ваздух,
Щ у1 м т , . А2 Г ^ Г
V = — = -— , па добщамо и? = — А/7 т т Т = 1534 т / в .
Ах А1 Ах V М
330. Водоник ]е двоатомски гас моларне масе 2 § / т о 1 , а хелщум ]едноатомски гас
С о^ 7
моларне масе 4g/mol. За двоатомске гасове зе = — = а за зедноатомске
Су ь п 5
2
Ср _ 2 5 г. . _ Г Ш
= 4— = - . Како ]е брзина звука у гасу и = \1-у ——, ако упоредимо брзине у
Су % 3 V м
водонику2 и хелщуму,
К
/7 ДТ
" Я ; V 5 Мя,
= 1,3.
иНс /5 _ЯТ_
V 3 Мяе
Брзина у водонику ]е 1,3 пута вейа него у хелщуму.
331. Означимо са Д време падан>а камена (до површине воде), а са £2 време потребно
да звук стигне до ивице бунара, па важе ]едначине Л = ^д£2 и Л = и£ 2 , при чему ]е
£ = Д + £2. Елиминацщом Л, £ и £2 добща се ]едначина д£2 4- 2Ы\ — 2и£ = 0, чще
-и + л/ш2 + 2 и£д .
решен>е 1е £1 = (друго решеве зе негативно, па не долази у обзир).
Одавде 1е
<•=- и- ^ ± " ~ У " 2 +
л = 18,8
1 0 0т .
Глава V — Акустика 165
1 гт
332. Зна]уГш да ]е = ^ у — добщамо
_1_ ГР[
< _ 2/з у __ к _ ±_
4 ~ 1_ ~ к ~ 1,2'
2/г V /1
Смааи се 1,2 пута.
333. Минимална дужина ваздушног стуба мора бити ]еднака четвртини таласне дужине
звука ко]и га побу5у]е,
= 0,284 т .
4 4^ 41/
у 1!' •
0.80
V
— - ;
334. Како ]е ип = — д 0 ® и 1 а се: за п = 1, = 220,3 Нг; за п = 2,

1/2 = 660,8Нг, за п = 3, 1/3 = 1101,4Нг.
335. Са слике се види да се две узастопне резонантне дужине ваздушног стуба р а з л и ч у

А ЗА А А 3
за —, тр к — 1\ — — — — = — • Како ]е А = 4^ = 0 , 8 т , добщамо к = ^А = 0 , 6 т , па
]е коначно х2 = I — к — 0 , 4 т .
336. Како ]е г/7, = " " ^ 1 \[~' п = *> 3, . . . , следи да су у питаву 3. и 4. хармоник;
1/3 = 2500Нг, ;/4 = 3500Нг.
. I ЗА2 . . /
337. На слици а) други хармоник и види се да ^ - = , па Je А2 = - и
1/2 = = = 16500 Нг.

А2 I
а)
Х Х ) С > О О С
б) ЮСЬОСХХ±ХХ

На слици б) je трейи хармоник и вида се да je j = , па je Аз = g и фpeквeнциja
1/3 = = -у- — 27500 Hz.

A3 1
338. Како je 1 2 - £1 = 10log ^ - 10 log = 10 log ^ = 10log ( — } , бийе 40 =

IО h h \Г2 )
10 log ( — ) , па je ( г— ] = 104 . Следа да je r 2 = = 2 m. Коначно, n - г 2 = 198 т .

\г 2 у \ 2/ 100
339. Звук Kojn потиче од првог извора има cy6jeKTHBHy ja4HHy L1 = 10 log , од оба
Io
I1 + Io 10
извора Li + AL = 10 log — - — - , а само од другог извора Lo = 10 log . Из прве
Jo Io
Lx. Li+AL
1едначине Д = I 0 • 10 10 , а из друге h + I 2 = Io • 10 10 , ij.
Lt+AL L,+AL Lj_
/ 2 = Io • 10 10 -h=Io- 10 10 -Io- 10 10 .
Сменом y трейу jeflHa4HHy добщамо коначно
( 1,,+A L Lx\
10 10 - 1 0 l ° , LÂL ±
L2 = 10 l o g — ^ j ^ - = 10 log 10 10 -1010
= 10 log 1010 • 99 dB = 100 + 10 log 99 dB = 119,96 dB.
340. Како je = u ~ v>> „ „ , a ^ = 0,99 щ , бийе 0,99 щ = " ~ V p u 0 , т]. 0,99 = u~v>'.
и и и
Одатле vp = 0,01 и = 3,3m/s. 341. s = 649,2m.
• /Л-1Г7Х /
\iy Ч'
vcosa S
342. Са слике се вида да се посматрач А приближава извору. y3HMajyftn у обзир

U V COS Ci
компоненту брзине ка извору и да je а = 45°, добщамо и а = ^о = 1042,7 Hz.
и
_ u— y cos а „„„„„
Слично, ив = va — 957,3 Hz.
Глава VI — Електромагнетни таласи

оио 1 Со 3 - 108 m/s „ . . ,
343. Из с = ; = — = = 7 =- ! — добщамо с = 1,22 • 1 0 8 m / s .
y/fl0E0llrET sJllrEr V6
344. Из релацще с = следи £,. = — ) = 81.

y/Jj^Tr fir У с J
Глава VI — Електромагнетни таласи 167
со
Cl __ т/Рг£т1 _ /Ет2 _ 1
345. Из — = - следи да се повейа 5 пута.
Сз Со еГ1 5
y/flrSr2
fJ>ri)E-rv l
346. Из — = следи fj, rs -. Заменой добкуамо iiTS = 0,99.
cv fl r 3 £ r Си/ f^rv^rv
347. а) = =
47ГГ
B,= ^ °°=18,45aT.
S i n 6
47ГГС
б) У овом случа]у je в = 90° и sin б = 1. Следи
Ei = 0,16 n N / C ; Bi = 0,53 а Т .
348. Из дефиницще Eoi и Boi следи да je Eoi = B0iC
тр .
и дал.е = с = 1,2 • IO8 m / s . Сл. уз зад. 347
Boi
Во' Во'
349. Из дефиницще Во; и B Qi следи да je В 0 ; = Во«с, Tj. В 0 ; = — - = — - j E r ^ r =
с Со
6-10-вТ.
350. Из ]едначине осциловааа добща се да je А = Ю - 2 m и и = 2 • 10 8 7rHz. Како je

я-оса нормална на г-осу, следи в = 90° и sinć? = 1. Амплитуде индукованог електри-
Hoqu2A Hoqu2A
чног и индукованог магнетног пол,а су Eoi = — и Во; = —:: , а ]едначине
Ажх
*— 47га;с
равног ЕМ таласа
Ноqu2A . uix\ 40тг\

Ei = sin (u)t • = 3,2тг2 • 10 _ sin 2 • 10s7rt (V/m),
А-кх 3 J
40тг\
Bi = 1,07тг2 • I O - 2 1 sin 2 • 10s7ri (T).
351. Пошто je Л = 3 • I O - 2 m a u = 2 • 10 10 7rHz, на основу P = ' ., „ _ добщамо

127ГС
P = 39,8 • IO" 1 5 W = 39,8 f W
"> л 2 4
HoQ A u
352. Из P = добщамо
127ГС
12тгсР 1 /12тг c P ЗсР

A = 7 = 47,5 д т .
/Ô92OJ4 qu>2 До 9w2 V Ю
ЕВ Eq •
353. Како je 7 = "' "' а Во; = —*> где je со брзина таласа кроз вакуум, следи
2 до со
7 = = 53W/m2.
2 До со
354. IIpojeKioija сферне површине нормално на правац простирала таласа ]еднака je
површини основе полусфере г27г. Из дефиницще интензитета
Eoi
где je Boi = — = E o i ^ / Щ ^ Ш ^ следи
Е = . 5г = 1,8 kJ.
2 у
I 21
355. а) р = — = 166,7пРа; б) р = — =
со со
333,3 пРа.
356. Како je р •, то je / = рс0

со
Сл. уз зад. 354 2,4 W / m 2 .
357. Из р = 2 - следи с = 2 - = 1,67-IO 8 m/s.

с р
_ EpjBoi Е2-
358. а) У овом My4ajy р = — = . Како je E0i - c0B0i следи р -
с0 2р,
п 0С0 2/^оСо
21 EoiBoi Bi
176,9 пРа. б) Слично, р = — - = 20 дРа.
Со ЦоСо РО
359. Пошто се 50% интензитета овог таласа ancop6yje а 50% рефлекту^е, укупан
притисак биЬе jejmaK збиру притисака апсорбованог и рефлектованог таласа, Tj.
I 21 3 I ,
Р = Р\ + Р2 = 0,5— + 0,5— = - — = 10" 7 Ра.
со с0 2 со
Глава VII — Таласна оптика

360. Из услова за интерференциони максимум Дх = кХ, чему одговара фазна разлика
, „ Дх Aifi . . 2-кАх
Aip = к • 2v, следи —— = —— , TJ. Aip - — - — = 4л-.
А 2ж А
2ттАх
361. Из услова Дх - кХ и Aip = к • 2ж следи А = —; - 600nm.
Aip
Ах
362. Из Дх = кХ следи А = — = 600 nm. 363. Дх = 0,8 ^ т .
364. Из услова dsina = кХ следи А = — - — = 524nm.
кХ
365. Са слике се види да je угао а = 3°. Из услова đ s m a = кХ следи d = — =
sin а
34,4 /да .
п=3
п=3

AL
366. PacTojaibe два суседна максимума je Az = zn+i — ~„
zn —= —— = 3 m m .
а
367. Ме^усобна pacTojaaa интерференционих максимума су иста и износе Az = ——.

L)
Према томе 23 = 3 ^ = 33 mm, 25 = 55 mm, zg = 66 mm.
d
a
XL , \L
XL
368. Из услова Az — — следи d = — = 1,95 mm.
Ail XL2 Az->

369. Како je Az\ — —— a Az2 = —^, следи = —- = 2 и L2 = 2Li.
n d Li Azi
Д21
370. Az2 =
и
371. Како je Az\ = — ^ a Az 2 = ] следи Д = Дz 2 — Д;^ = ^ ( А г — Ax) = 1,25 mm.

a d
a a
372. Д = ^ ( А * - Ai), следи Ax = + Ai = 610nm.

a L
373. Ca слике се вида да je ово аналогно nocTojan.y два кохерентна извора светлости —
. LX . . dAz
шдног реалног и jejiHor имагинарног. Из услова Дг = —— добщамо А = — — = 600 nm.
a L
374. Из услова за дифракциони максимум на je,nHOM отвору (пукотини) d s i n a =
А ЗА
(2к + 1)—, к = 1 , 2 , 3 , . . . , следи sina = — , TJ. а = 9°9'.
2d sili a
375. Како je d s i n a = (2к + 1 ) - , к = 1 , 2 , 3 , . . . , следи А = —^ = 414 nm.
376 . Из услова за дифракциони минимум ds'ma = кХ добща се s i n a = -7, Tj. а

а
377. Ширина главног максимума ]еднака je
pacTojaa>y два прва минимума. Из услова за
први минимум d sin а = А одредимо а = 8° .
х
Са слике видимо да je t g a = — , па je
ZL
х = 2L tg a = 28 cm.
N4 2000
378. Како je N = — = 105
i Z • 10 - m
зареза/m, следи d = — = 10 5 m = 10^m.
379. Из услова за дифракциони максимум

2А
d s i n a = кХ следи ai = arcsin — = 15°4',
а
ЗА
'Т
ао = arcsin -у- = 23°.
d
кХ
380. d= = 2дт . Сл. уз зад. 377
sma
1 . sma
381. Из услова за први дифракциони максимум — s m a = А добщамо JV = —-—
iv А
318 m m - 1 .
382. a) d = = 9,98 (Um . 6 ) N = = 1002. в) Максимално скретаве je за

sin а а
а-тах = 90° . Максималном реду спектра одговара угао или 90° или мави, Tj. а ^ 90° из
d sin Oi
чега следи sina < 1. Ако узмемо а = 90°, добщамо ктах = тах = 16,9. Пошто
А
к мора бити цео 6poj, следи ктах = 16 (не може ктах = 17 jep би то одговарало услову
sina > 1).
383. Услов за добщаве дифракционих максимума je d s i n a = к\. Како je sina 1,
кХ d
следи да и — < 1. Одавде к ^ — = 2,7. Како к мора бити цео 6poj, бийе к = 2, а
укупан 6poj максимума je 2к+ 1 = 5, TJ. jeÄaH централни и по два лево и десно од вега.
384. а) 9; б) 74°
385. Максимални ред спектра добща се из услова к т а х < ~ (видети задатак 405), па
А
ЗА
je ктах = 3. Услов за трейи дифракциони максимум je d sin а = ЗА и а = aresin — =
60°28'.
386. Из услова к ^ j следи d ^ Хк = 2,4 рт .
А
387. Услови за дифракционе максимуме другог и трейег реда за светлост таласних
дужина А! и А2 су, респективно, d s i n a i = 2Ai и d s i n a 2 = ЗА 2 . Сменом d из првог
с •
услова у други добщамо •
sina ЗА2 . . . / 3 A 2 s i n a x \ = 55
„_„ .
2 = —— s i n a i , TJ. a 2 = aresm
2Ai \ 2Ai J
2A
388. 7 = — - = 5 • I O - 5 rad = 10,3".
Nud
2A 2A 9A
389. = = = IO" 5 rad = 10,3".
Nud Nld l
2A г A
390. 7 = — — = 5,6- 1 0 - 5 rad = 11,6". Moh разлагава — = k,rmxNu, где к„шх
Nua ДА
налазимо из услова """' ^ 1, одакле je ктах ^ — = 3,6, Tj. кшах = 3. Коначно,
а А
ДА
391. Како je мой разлагава = kNu, где je Nu = N1, директно сразмерна са к,

А
добщамо к = д д ^ = ^>44. Како к мора бити цео 6poj, следи к = 4 (не може к = 3
jep 3 N u , < ~ r , па линще не би биле р а з д а е м ) .

ZXA
392. Нека су Р - поларизатор и А - анализатор, слика. При проласку светлости кроз
поларизатор, вен интензитет се смави на половину интензитета неполаризоване светло-
сти (jep je средва вредност функцще cos21р на интервалу [0,7г] jejmaKa - ) . На изласку
из анализатора на основу Малусовог закона добщамо I = — cos 2 а = 1,875 W / m 2 .
393. Видети претходни задатак. Како je / = ^ cos 2 а , добщамо cos а = \ ~Г = А/^ ,

2 V 'о V2
a а = 45°.
правац светлости
„„. „ h cos2 ai ". о 12 2 . 1

394. Из услова — = — г — добщамо cos а? = — c o s ^ a i , TJ. cosa? = —^cosot =
I2 cos- 0.2 h ' y/2
- . Одавде a 2 = 60°, па a 2 — a\ = 15°.
395. На слици су дати углови измену оптичких оса поларизацще правда светлости и оба
анализатора. При проласку кроз први анализатор интензитет поларизоване светлости je
I\ = y cos2 30° = 1,875 W / m 2 , где je 1ц интензитет неполаризоване светлости, а при
проласку кроз други анализатор / 2 = I\ cos2 60° = 0,5 W / m 2 .
396. На основу Брустеровог закона добщамо t g a = — , Tj. с = = 2,26 • 108 m/s.

с tga
397. а) a = arctg — = 67°33'; б) tga = — = — = 1,82, a = 61°12'.

С Cd nv
398. На основу Брустеровог закона, a = arctg 1,33 = 53°4', а в = 90° — а = 36°56'.
\а
flX Д90"
399. На делу заклона DC долази светлост директно из извора и светлост одбщена од

огледала AB те HacTaje интерференщца. Из сличности троуглова AJiDO ~ ДJ\AA\
добщамо = , Tj. DO = у L, а из сличности троуглова Д Д С О ~ {\J\BB\
AAi J\A\ b
добщг^мо = , ij. СО = jy—j • Вертикална димензща интерференционе слике
В В1 J\B\ b + d'
je
Lad
DC = DO - CO = Lall - •1 16,7 cm.
,b b + d) ~ b{b + d)
400. Када се први пут добще интерференпиони минимум,
Дх = х 2 - х , = yfipTq-я = я (\]i + J j - 1 ) « я (l + J L - 1 ) = iL.

Л . , ЗА
je путна разлика Дх = — а за ДРУги Да; = —,
. Деобом ових ]едначина, 12 = 3 = 3,46mm.
засягъя ч&гр
401. Кад се добще први минимум, путна разлика износи Дх = х2—х\ — y/L2 + I2 —L ~
I2 I2
— . Кад примакнемо заклон на L\, бийе Ах' — х2 — х'г = -г-. Из услова за минимуме
2L 2 L\
А ЗА 2 L
Дх = - и Д х ' - — следи 2Дх = з ^ 1 ' ' TJ- Д = - = 3 m .
402. Зраци одбщени на ropftoj и д о н ^ површини су паралелни, jep je а мали угао. При
одбщаву од горн>е површине долази до скока у фази од —тг (чему одговара путна разлика
А v с • • л А (2fc-l)A
од —— — сман>и се за —). У слов за добщан>е максимума je Д х == йА — — = ——
за к = 1 , 2 , 3 , . . . , Tj. Дх = ——^ за к = 0 , 1 , 2 , . . . . Услов за интерференциони
максимум у А и В je
(2/г + 1)А [2 {к + 1) + 1]А
Дх' = 2пВВ\ =
Дх' = 2nAAi 2
Одавде je sina ; В В Г -l Х 5 7 и sina a = 1,7 • I O - 4 rad.

2 ni
Al D]
403. Пошто се сноп р е ф л е к с е делом од горн>е, делом од дон>е површине, на г о р н ^

површини клина добща се интерференциона слика. Зрак одбщен од горн>е површине
паралелан je зраку одбщеном од доае површине (због малог угла а ) . Зраци одбщени
на горн>о^ плочи peфлeктyjy се на оптички г у ш ! ^ средини, па мен.а]у фазу за -7Г (чему
одговара путна разлика од - - ) . Због тога се путна разлика сман>ила за - . Услови за

максимум и минимум су. Дх = кХ — ^ за максимум и Да: = (2к + 1)— — — за минимум,

А А 2 2
Tj. Дх = (2к — 1 ) - , к = 1 , 2 , . . . (односно, Дх = (2/г +1)— , fc = 0 , 1 , 2 , . . . ) за максимум
и Дх = /сА за минимум. Како je Дх' = 2п • AAi и Дх" = 2п • ВВ\, где je п индекс
преламан>а, ако су А и В минимуми а измену н>их je 10 максимума, 6uhe 2п • ЛЛ] = кХ
и 2п • ВВ\ = (к + 10)А, па добщамо AAi = — и В Bi = liLlLiHl^ Са слике видимо
2п 2л
. . ВВ!-ЛЛ1 5А . . . со , с
да je sina = ; = — , па je sina яз а = 2 • 10 * rad, где je п = — = 1,5.
I ni с
404. Како je са обе стране ул>а оптички pelja средина, услов за добщан>е зелене 6oje
je (узети у обзир да je 0 = 0) 2nd = (2к + 1)—, к = 0 , 1 , . . . . За А; = 0 добщамо
d = — = 91,7 nm.
4тг
1W
уле
вода
\) 4 td
405. При одбща&у на горн>о] и дон>о] површини долази до скока у фази од —7г (од-
бщагье се врши на оптички гупйим срединама). Услов за по]ачан>е (интерференциони
максимум) зелене бо^е сада 2 ^ = кХ, к = 1, 2 , 3 , . . . . За к = 1, d= — = 183,3 п т .
2п
406. До по]ачан>а плаве бо]е (интерференциони максимум) долази ако разлика оптич-
ких путева зрака одбщених на горн,о] и дон.о] површини ул>а (слика) ]еднака целобро]ном
умношку н>ене таласне дужине,
А
n(AC + CB)-[DB + -)=kX. к = 0,1,2,..
А
Дода]емо — , jep се зрак II р е ф л е к с е од оптички rynifie средине, Tj. n(AC+CB) — DB =
(2 к + 1)— . Са слике видимо да je АС = С В = ^ ^,

2 cos р
sin Р sin a
DB = AC sin а = 2dtg/3sina = 2d
cos P
sin2/3
Како je sina = nsin/?, добщамо D B = 2dn Заменой у услов за интерференциони
cos P
максимум биПе
2nd 2nd sin2 Р
cos/3 cos Р ~{-2к + 1">2'
одакле сре^ивагьем добщамо 2ndcos(3 = (2к + 1 ) ^ . За А; = 0, 2ndcos0 = ^ , а cos/? =

А А
А
. Коначно, sina = 7isin ârccos = 0,63, а = 39°.
4 nd And )
407. Како ie г"= • ' < / — з а ' ri-'= 1 и /г = 1 добщамо Я = = 41,67т.
- v>-V п А
р в д а ы ' \ ; л" •
^«../Х^^-бООшп.
A v .
Дг
409. м.
'5,13
[ Щ к - 1)А „. t
410. Како jе г = \ —^ , за к-ти и (к + 3)-пи светли прстен добщамо
V п• 2
Я(2/г - 1)А R[2(k + 3) — 1] А

1 = и =
R\ г2 —г2
Одавде je т2к+3 -т\ = — (2к + 5 - 2к + 1) = ЗЯА и А = = 443,3 nm.
411. За дифракциони максимум првог реда sinai = A TV, а за дифракциони максимум
другог реда sina2 = sin(ai + 5 ° ) = 2АN. Деобом ових 1едначина, sin(ai +5 ) _ 2.

sm ai
sin 5°
Одавде je sinai cos 5° + sin 5° c o s a i = 2 s i n a i , одакле се налази t g a i
cos 5°
0,08687 и сц = 4°58'. Коначно, A = ^ p - = 433nm.
kX
412. Услов за nojaey А;-тог максимума je d s i n ^ = fcA, одакле sinip = — . Како je
a
5A 6A ,
Hajenmn ред спектра 5, то мора бити —• ^ 1 и — > 1, одакле je
а а
2675 nm = 5А < d < 6А = 3210 nm.
За дати максимум Kojn се добща под углом 35° je d sin 35° = к\Х. Уз услов 5А < d < 6А,
следи 5Asin35° ^ kiX < 6Asin35°, односно
2,87 = 5 sin 35° < ki < 6 sin 35" = 3,44.
ЗА
1едини цео 6poi Kojn задовол.ава OBaj услов je k\ = 3, па je dsin 35 = ЗА и d = — „
sm35°
2,8/tm .
413. На улазу у полароид Pi интензитет светлости je IQ , а на излазу у (jep je средаьа
вредност cos 2 ip на интервалу [0,7r] je;maKa ~). На излазу из анализатора Ai интензитет

r 1а о .
светлости je LAt = у cos а , а на излазу из анализатора л 2 интензитет je
Ia2 — Iai cos 2 (90° - a ) = у cos 2 a sin2 a.
Од огледала се одбща светлост овог интензитета и при поновном проласку кроз Лг

интензитет се не меаа. Кад поново npolje кроз Ai , интензитет he бити
I'Al = Ia2 cos 2 (90° - a ) = cos 2 a sin4 a.

Коначно, при изласку из Pi, I'Pl = I'Al cos2 a = cos4 a sin 4 a. Како je sin a cos a: =
sin 2a „ .
— — . бийе
Jo sin4 2a Ia . .
1 = ~2 16 = 32 2Q-
I'Pi je максимално за sin4 2a — 1, Tj. a = 45°
414. На изласку из поларизаторалнтензитет светлости je Ji = ( l — ^ — . По i
(л l - -71^ fJ — cosâ,
ску из првог анализатора Iг2 = \ 2 другог гI 3 = Л(^1 - j ^ \J loук cos
1 n 3 4 4 a,
2
Tpeher Ц = — ^j) - y cos6 a итд- После N-тог елемента (N - 1 анализатора),
415. На гранично] површини ваздух-вода Брустеров угао je а = arctgl,33 = 53°4'.

Упадни угао на граници вода-стакло je исти као преломни на граници ваздух-вода и
износи ß = 180° - (а + 90°) = 90° - а = 36°56'. То je и ofl6ojHH угао на граници
вода-стакло.
\ о . а/
Т \ У
Сл. уэ зад. 415 Сл. уз зад. 416
416. Како je t g a = 1,6, добщамо а = 58°. На основу ß = 180° - ( а + 90°) = 90° -а •

с0 . АС • п
32°, бийе АС = 2г cosß = 8,5 cm. Из AC = et = —t следи t - = 0,45 ns.
n c0
Глава VIII — Светлост у разним срединама
417. а) Кад светлост npelje из ваздуха у воду, сманж joj се брзина простирала, па за
исто време npetje краГш пут него у ваздуху. Сходно томе за време од jeÄHor периода пут
he бити краГш у води него у ваздуху. Значи, меп,а се таласна дужина. Како je с 0 = Ааи
и с = \v (i> се не мен.а), добща се — = Tj. А = — = 451,1 nm. б) 1,33.
с А п
418. Како je — = п, добщамо с = — = 1,9 • 108 m/s.

с п
419. -^SSL. = ^ ^ = 1,21. Следи п с т а к Л 1 = 1,61.

Сстакла 71воде
420. Из ^ = ^ = ^ = п , добщамо sin/3 = S—, /3 = 40°38'.

sin/3 С2 Щ П2
421. sina = — sin/3 = 37°15'.

п„
, sina Со
422. Како je a = a и j.—— = — (со - брзина светлости у ваздуху, с - брзина
светлости у стаклу), а са слике видимо да je 90° = 90° - a + 90° — /3, тj. a + /3 = 90°,
_ . sin a
добщамо — = — , t g a = — и коначно a = arctg — - 56° 19'.
sin(90° - a)
/
a
V90' )
f\/w'-P
423. Са слике се вида да je tg/3 = ^ = ^ , /3 = 30°58'. Како je S ' " ° = i,33, добщамо
И 5 sm/3
а = 43°11'.
424. Како je а и 90°, добщамо = 1,33, sin/3 = - i - и /3 = 48° .

sm/3 1,33
425. На слици je показан пут светлосног зрака Kojn се тотално рефлекту|е на граници
лед-ваздух. Из = — и sin/3 = — добтамо sina = — , TI. a = 38°24'.
sin/3 пя щ па
Не, релативни индекс преламан.а двejy средина се не ме»а ако се измену н>их убаци
трейа.
лед
426. Угао под KojuM светлост пада на површину воде мора бити веГш или jejmaK углу
при коме долази до тоталне рефлексще, Tj. а ^ a Q . Из услова за тоталну рефлексщу
1 г т
sina = — добщамо a = 45°. Из t g a = — (вида слику) добщамо h = =
<з п g h tg a
= 0,05 m. 427. Д = = 9,3 W / m 2 .
428. Из 1Х = 10е-1111 добщамо ф = е = 0,9418 = 94,18%.

1а
429. Из 1\ = 9 0 % / о = 0,9/о следи 0,9 = е - 1 " 1 , одакле логаритмовааем 1п0,9 = —иА и
1п0,9
р = ; — = 5,3 т
а
430. а) При проласку кроз ]едан ело] интензитет се с маши 2 пута, при пролазу кроз два
сло]а 2 2 = 4 пута, . . . , при проласку кроз пет сло]ева 2 5 = 32 пута; б) п — 7 .
1 + -
431. Како ]е при релативном приближаван>у извора и преемника и ' = и
с(V '2 V2 )
и ' > V, добщамо V = —— 2
= 1,2 • 108 т / э .
I/' + V1
1 +-
432. Из и ' = V , добщамо А' = А = 449 п т .
1- - 1 + -
с
1 - 2 1+ - у
433. При удал.аван>у извора бийе и ' — и — а ' = А и дал.е — = 1,3.
1+ - 1 1 л
iC
434. Пошто се регистрована фреквенцща повеНава, извор и прщемник се приближава]у,
па Йе бити V' = V — , односно
— - 1
V = с = 0,77 • 108 т / Б ,
и'*
—1 + 1
V
где ]е V релативна брзина извора и прщемника. Како ^е V = и; — то ]е =

2,77- 108 т / в .
1 + - 1- •
435. Из и ' = и добщамо А' = А •, где ]е А' = 5 5 0 п т а А = 7 0 0 п т .
\ 1 -
\1+
(А2 - А' 2 )
Одавде г; = ^ — ^ = 71 • 10° т / в .
436. ПОШТО се прщемник и извор удал>ава]у, завийе се повейаше регистроване таласне

1+ 2
дужине, А' = А V = 1,2 А, и како ]е А' - А = ДА, добщамо А + ДА = 1,224А и
1 -
ДА
А = 446 п т .
0,224
437. При ротацщи Сунца око cвoje осе, неке тачке из юуих доспева зрачен.е се уда-
л.ава]у од нас, а неке се приближава]у. Услед тога ми регистру]емо различите таласне
дужине светлости приспеле из тих тачака. Таласне дужине светлости ко] а стиже из
кра]н.их тачака (А и В) Сунчевог пречника су:
i - i
Ai = До
с
(jep je » < с ) з а светлост из тачке Koja се приближава и
1+ 2
Аз — А о
1 - 2
с_
Л„(1 + Э
за светлост из тачке Koja се удал.ава. Следи:

и 2тг
ДА = Аз — Ai = 2Ао - . Како je v = uiR = —R,
с T
, . 4A 0 irR
добщамо ДА = — — — и
сТ
Т = ° R = 2141731,2 s = 24,8 дана,

471 X
с ДА
Глава IX — Геометрвцска оптика
4 3 8 . Како je жижа равног огледала у бесконачности, аегова ]едначина he имати облик

7 + - = 0, одакле следи I = —р, ij. лик je имагинаран ( l a p HMajy супротне знаке, што
Р
значи да се налазе на супротним странама огледала). Лик се налази на истом расто]ан.у
као и предмет, I = —х.
439. Из ]едначине равног огледала 7 + ^ = О добщамо I = — р, 4 . предмет и лик су

I р
подцеднако удал>ени од огледала, т1. расто]ан>е ме^у н.има ]еднако двоструком расто-
]а!ьу предмета од огледала. Ако се растецагье
предмета од огледала повеПа за 30 с т , расто-
]ан>е лика и предмета се повейа за двоструку
вредност, т]. за 6 0 с т .
440. Светлосни зрак од предмета 1, 2, 3 треба-

ло би одбща]уГш се од огледала да стигне у Р .
То могуйе за предмете 1 и 2, за 3 нще (слика).
Значи, човек не вида себе и предмет 3, а вида
Сл. уз зад. 440 предмете 1 и 2.
Глава IX — Геометрх-цска оптика 179
441. Са слике се види да кад се огледало заротира, упадни угао постане a j = а + 6,

колики je и oдбojни. Како je i/з = a j — (a — 8), коначно tp = а + 6 — a + 6 = 2<5.
Сл. уз зад. 441 Сл. уз зад. 442а)
442. а) Ако се огледало заротира за угао <5, и нормала се заротира за исти угао, тако
да je а\ = а + 6. Како су оA6ojни и упадни углови исти, у првом cnyMajy je 2а = 60°,
а у другом 2ai = 90° , односно 2(а + <5) = 90°, одакле 5 = 15°.
б) Поступак je сличая. Овде je Qi = а - 6 итд. Резултат je 6 = 10°.
пг п(
Ц-ггггггг" Ы В,
Сл. уз зад. 4426) Сл. уз зад. 443
4 4 3 . Луж А В представл.а човека а дуж А\В\ н>егов имагинаран лик. Удал,еност лика
од огледала jeOTaKa je удал,ености предмета од истог. Очи човека су у тачки А . Да би
видео C B o j e ноге (тачка В), зраци Koju полазе из В после одбщааа од огледала Mopajy
да стигну у А. Пут ових зрака ВС А добщамо кад cnojnMO А са B i , па тако добщемо
нajнижy тачку огледала С . На основу закона одбщааа следи да je тачка С на половини
pacTojaaa EF, Tj. на висини 90cm (тачка Е je на висини 180cm). Дужина огледала
je 90 cm.
444. Са слике се види да je
6 = 7А + 7 2 = (А - Р) + ( А - В 1 ) = А + А - (0 + OI) = А + А - 9,
. тт sina _ . . . sina .
где \е в = Р + а\. На основу закона преламааа ——- = п доощамо smp = , Tj.
sm р п
Р = 32°32'. Заменом у в = Р + a j одре5у]емо сч = в — Р = 12°28'. При преламаау на
дpyгoj површини призме важи = —, па je А = 20°20'. Заменом ових вредности
sin А п
у израз за скретни угао добщамо 6 = 35°20'.
445. Са слике се види да je S = 7 — Р и да je Р = в = 30°. На основу закона преламан>а

^ ^ = - добщамо sin7 = nsin/3 = 7 и 7 = 48°35'. Коначно, <5 = 7 - /9 = 18°35'.
sin 7 п 4
446. При минималном скретан>у зрак je паралелан основи призме и а = /3\ и /3 = ai =

0 / 2 . KaKoje
<5 = 71+72 = a-P+/3i-ai = cx + Pi — (ai + /?),
/ 9 9\
бийе Smi „ = 2 a - ( - + - j = 2a - в и a =
» + 5„ TT
- . На основу закона преламааа светло-
» + 5mii
sin 38°
1,61.
sin/3 sin 22°30'
447. n = l,41.
. в + 6п
sin —
/ л to\доощамо
(в. задатак 446) е- • sin. $ + Smili = 0,4167,
448. Из релащце п =
sin-
> + 8, 9 + б„
2 — = 24°38', fimin = 19°15'. Како je <5mi„ = 2 а-в, биПе а = 9 = 24°38'
449. По услову задатка 6ты = 6, а како je 7isin ^ = sin ^ "*" j добщамо
0 в в в 77
nsin - = sinfl = 2sin - c o s - , cos - = —, 0 = 82°50'.
2 2 2' 2 2
450. Како je угао при врху призме мали, она се може сматрати оптичким клином. За
мале углове важе релацще sina ~ а и sin/3 ~ /?, па закони преламан>а на jejiHoj и друго]
6o4Hoj површини HMajy облик а = п/З и na i = f3\. Уврстимо ово у израз за S:
S = а -Р + 01 - а х = nP-P + na-i - ах = (п - 1)(/? + ах) = (п - 1)6,
где je в = /5 + ai. Заменой вредности добщамо 6 = 6,1° = 6°6'.

Глава IX — Геометри]ска оптика 181
8
451. Из 8 = (п- 1)в добщамо п = - + 1 = 1,6.
X
452. Из троугла ABD (слика) добщамо sin(a - р) = — , па je величина помераьа
АС d
зрака х = АВ sin(a - (3). АВ израчунавамо из троугла АВС, АВ = = па
cos/3 cos /3 '
j<2 d
х = - ( s i n a cos/5 - sin/3cosa) = d(sin a - t g / 3 c o s a )
cos p
и а= —
, %
—— . Угао /3 се израчунава на основу закона преламааа на гранично!
sm а tg /3 cos a v J
sina - . sina . . sina

површини ваздух-плоча, - — - = n, одакле sm/3 = , TJ. p — arcsm = 30°
sm/3 n n
Коначно, d = 3,46cm.
453. На основу x = d(sina - t g / ? c o s a ) (в. претходни задатак) и

5 Ш " = п, добитамо
smp
sina х 1 . .. sina
teđ = = —т=, /3 = 16 10 . Коначно, n = - — - = 1,8.
а cos a dcosa 2\/3 sm/3
Задатак се може решити и на следейи начин. Ако tg/З изразимо другачще као
sm a
sin/3 _ п _ sina _ sina
tg /3 =
\/l - sin2 p I _ sin2 a т/и 2 - sin2 a
71
_ . ,, . sm a cos a ,
; уврстимо ово у израз за х , добщамо х = d | sina = J . Одавде
уп 2 — sin" a ,
d sin a cos a
+ sin2 a = 1,8.
i sm a — x
SlH 71
454. Како je x = d(sina - t g / ? c o s a ) , а угао /3 ojtpefjyjeMO из услова - — - = S-
sm/3 nv
добщамо sin/3 = — s i n a = — — , /3 = 50°20' и x = 1,32cm.

Пр У
455. а) Праве Koje пролазе кроз Kpaj&e тачке предмета и лика су нормалне на сферну
површину огледала и у аиховом пресеку се налази центар кривине С. Тачка А' се
конструише симетрично тачки А у односу на осу огледала BBi. Права Koja пролази
кроз тачке А'А\ сече осу у тачки Т K o j a представла теме огледала. Жижа F се налази
на половили pacTojaaa СТ. Како су С и АВ са исте стране тачке Т , огледало je
конкавно.
I
А Ж
Bi i.
— — " т к
л к
i
Сл. уз зад. 455а) Сл. уз зад. 4555)
б) Kao у задатку под а), праве АА\ и ВВ\ у пресеку да]у центар кривипе огледала а
пресек правих А' А\ и В Bi Aaje аегово теме Т . Како су С и АВ са различитих страна
темена Г , следи да je огледало конвексно. Лик A^Bi je имагинаран а жижа F je на
половини pacTojaiba СТ.
в) Видети задатак под а) и 6). Лик A i B i je имагинаран, огледало конкавно a F на
половини pacTojaaa С Т .
Сл. уз зад. 455в) Сл. уз зад. 456
456. Применом правила за конструкцщу лика добщамо да су ликови тачака В и Я у

бесконачности а ликови тачака А и С као на слици. Рачунски, на основу —I- - — —,
I V /
узмемо ли за расто]акье В и Р вредност р = / , добщамо у = 0, I = с о , а за тачке
Л и С узмемо р = 2 / , па заменой 1 = 2}.
457. Из ]едначине сферног огледала 7 + - = \ добщамо I — = 52,5 с т . Лик

' V / Р~ ]
реалан (I истог знака као и р, т]. са исте стране огледала).
458. Радщус кривине огледала ]еднак двоструко] жижно] дал>ини Я = 2 / . Жижну

1 1 1 . , гр
даллну налазимо из ]едначине огледала — = - Н—, ть / = = 24 с т и коначно
/ / р 1+р
Я = 48 с т .
459. Из ]едначине 7 + - = 7 и / = ^ = 40 с т добщамо I = . = - 4 0 с т . Лик

I р / 2 р - }
имагинаран ]ер I супротног знака од р, т]. лик се налази са друге стране огледала.
460. Код конвексног огледала жижа се налази са супротне стране од рефлекту^уйе
60 „„ „ 1 1 1 , . .
површине, па ^ жижна дал>ина негативна, } = = —30 с т . Из — I — = — добщамо
2 I р }
р} 10 • ( - 3 0 )
I = = — — т — — г = —7,5 с т . Лик имагинаран, т]. налази се са друге стране
Р - I 10-(-30)
огледала.
461. U = = 2. 462. Из U - %=• добщамо Ш = Р т " = 3 6 с т .

h я
463. УвеЙаае огледала je U = — = = 2. Како je лик имагинаран, одавде je

а
pl - 2 р2
I = —2р. Из ]едначине огледала 7 + i = i добщамо / — = 2р = 60 с т .
l p } p+l
Ы /
464. Како ]е увейан,е и = — — - — 3, следи / = 3р. Када ово заменимо у ]едначину
1 1 1 „ • 4/ „„
огледала - + - = — и решимо по р добщамо р = — — 80 с т , а затим / = Зр = 240 с т
' Р I 3
465. Како ]е = 3, а лик ]е имагинаран, то ]е / = —Зр. Замен^уйи у ]едначину
1 , 1 1 с • 1,1 1 , Л ^ . 2
огледала - + - = - добщамо - — + - = -г, / = — = 4 5 с т . Одатле je р = - / = 3 0 с т
/ р / Зр р / 2 3
и / = — 9 0 с т . Како су лик и предмет са разних страна огледала, тражено расто]ан.е
р+\1\ = 120 с т .
Сл. уз зад. 467а)
466. У првом случа]у увейаьье 11\ = - = 3, а ]едначина огледала \ + - = —,

р I р /
1 , 1 1 , 3 р / 1 1
па 1е — + - = - и / = — . У другом случае и 2 = — = - , па из 1едначине
Зр р / 4 Р1 2
1 11 1= — следи /, = Р1 — = р + 80 с т . Из]едначаван.ем добщених израза за /
к Р1 I 3 3
Зр р + 80ст . Зр
добщамо ~~ = , одакле 1е р = 64 с т . Коначно, / = — = 48 с т .
467. а) Праве ко]е пролазе кроз кра]н,е тачке предмета и лика у пресеку да]у центар
сочива О. Зрак из А паралелан оптичко] оси ВОВ\ после преламаььа на сочиву пролази
кроз жижу ( ^ г ) идуйи ка А\. Жижа симетрична у односу на сочиво (или
паралелно оси из А\ на сочиво, па идуйи ка тачки А пресейи осу у ^1).
б) Пресек правих В\В и А\А да]е центар сочива О. Зрак из тачке А паралелан
оптичко] оси после преламагьа на сочиву пресеца осу В\В) у жижи . Жижа Р\ ]е
симетрична . Лик ]е имагинаран (налази се са исте стране сочива као и предмет).
468. Праве АА\ и ВВ\ у пресеку да)у центар сочива. Зрак из А паралелан оптичко]
оси после преламаььа на сочиву дивергира у односу на осу. ЕЬегов продужетак кроз А\
184 Решеша задатака
сече осу у жижи . Жижа ^ поставлена симетрично у односу на сочиво. Лик А\В-1
]е имагинаран (видети претходни задатак).
469. Применом правила о конструкции лика ко]и да]е сабирно сочиво добща се да je
лик у бесконачности (тамо се секу зраци I и II).
470. Са слике се види да се имагинаран лик А1В1 налази на половини жижне дал>ине
сочива.
471. Лик добщамо ако тражимо ликове дужи С А и Б В. Лик правоугаоника ]е пред-
ставл>ен шрафираном површином (лик дужи ВВ ]е у бесконачности).
472. Зрак ^ и пролази кроз центар сочива и паралелан ]е датом зраку АВ продире
жижну раван а у тачки Б. То ]е у]'едно тачка кроз жуу пролази зрак АВ после
преламааа.
473. Зрак ко]и пролази кроз центар сочива и паралелан ]е датом зраку АВ, у пресеку
са жижном равни дaje тачку Б. Зрак АВ после преламааа има правац ко,р1 садржи
тачку £>.
Сл. уэ зад. 473 Сл. уз зад. 474

474. Зрак а ксци пролази кроз центар сочива пролази кроз пресечну тачку С жижне
равни а и преломл,еног зрака. Зрак пре преламагаа паралелан ]е са а.
475. Конструкцща ,]е дата на слици.
1 а
ч. 1
1С У
•^0 [Кг
1
1
476. Зрак ко]и пролази кроз центар сочива паралелан ]е са датим зраком пре пре-
ламаььа. Тачка В лежи у жижно] равни а . Дал,е се лако добща жижа и ЕЬО]
симетрична .
477. Помойу зрака кор! пролази кроз цен-

тар сочива а паралелан ]е датом зраку пре
преламан.а одреди се тачка В и жиже В2 и
Я-
478. Из 1едначине сочива 7 + - = 7 добща-

I V /
1 1 1 V- / , Р/
мо 7 = 7 = г- и ( = = 60ст.
I I Р Р1 Р~ /
Како су I и р истог знака, налазе се са раз-
личитих страна сочива, па ,]е лик реалан. Сл. уз зад. 477
479. Расто]ан>е предмета од центра сочива je 3 0 с т . Из ]едначине сочива добщамо

р!
I = г = - 1 2 0 с т . Како ]е I супротног знака од р, лик се налази са исте стране
Р- ]
сочива као предмет, па ]е имагинаран.
480. Из ]едначине сочива 7 + ^ = 7 и / = 2 / = 80 с т следи р = ~ = 80ст.

I р } I- /
481. Замен^уЬи у ]едначину сочива у + - = ^ вредности р = / — х и I = - ( / + х)

I р J
(лик ]е, по претпоставци, имагинаран), где ]е х = 10 с т добщамо
1 1 1_
Сре§иван.ем добщамо ]едначину / 2 - 2 / х — х2 = 0 чща су решеньа /1,2 = х±\/х2 + х2 =

х±х\/2. Реално ]е само решен.е / = х+хл/2 = 24,1 с т (у другом cлyчajy / ]е негативно,
а ради се о сабирном сочиву).
482. Ледначина расипног сочива ]е 7 - 1 — = 7 , где / = — 30 с т негативно. Одавде

' Р I
р/ 40 • ( - 3 0 ) 120
1е I —
Р-1 40 + 30 = — 7 ~ С Ш = с т ' ^ ^ -)е и м а г и н а Р а н -
483'. Пошто je сочиво расипно а лик имагинаран, / и I су негативни, I = —10cm. Из

1 . 1 1 . . . 1р ( - 1 0 ) • 30
]едначине сочива у + - = — се добща / = = —15 с т .
i v J р+1 30-10
I
484. Како je 1 + р = 5 0 с т и U = - = 9, добщамо 9р + р = 50cm, Tj. р = 5 с т и
Р
I = 45 с т . Из ]едначине сочива i + i = i j e / = ^ = 4,5 с т .
' Р / 1+Р
485. Из 7 + - = i и U = - je i = = 3 / = 90 cm и h! = Л - = 8 с т .
I р / ftp р - / р
486. Из 7 + 1 = 4 , / = —40cm и [/ = 7 = Pf
добщамо i = -22,2 cm и
/ р / h P-I
. I
ft - = - cm.
9
487. Из [/ = -— = - = 2 следи I = 2p. Уврстимо ово у 1едначину сочива 7 Н— = —

ftp ( р /
3 1 3/
и добщамо — = 7 , Tj. р = — = 90cm, I = 180cm.
2р 1 2
488. У првом cny4ajy !7i = 7 - = = - . Како сочиво расипно, лик имагинаран

ft
Р тт • 1 1 1 1 -V „
па 1е ( = — . Из ]едначине сочива - -I— = — следи — = —. У другом случа]у
2 1 Р / р /
т. к 1 . Р1 . 1 , 1 1 2 1
С/2 = — = - , (1 = — — , па из Jeднaчинe сочива -—| г= — следи = —.
Р1 3 3 /1 р: /1 р! /
1 2 1
Из]едначаван>ем, - = — , - =
2
— и р = 5 0 с т а / = —50ст.
р р! р р + 50ст
1 1 1 I
489. а) Из ]едначине сабирног сочива —- + - = — , узевши у обзир С/^ = —, следи
'1 Р Л Р
1 1 _ 1
(1)
U\p р h'
• 1 1 1 1 Ж . . гг
У другом случае ^дначина je — + - = — = ——, aîmje имагинаран, па je Uo =
h P h ..
= —U2P и
1 1 _ _J_
(2)
г/2р p /1'
Из (1) и (2) следи ~ — Ь - = 7^ . Сре1}иван,ем доби]амо [Д> = — = 7.

р с/2р р 1 + 2С/1 5
2
б) У овом случа]у 1\ негативно, па 1\ = —1}\р. Остали поступак исти. {/ 2 = - .
„ „ . тт I 1 1 1 1 . 5 1 „ . гг /1
490. Први случа.): иг = - = 7 + - = т , т). — = - . Други случае Щ = — = 2,
Р 1,5 ( р } 2р / Р1
1 1 1 3 1 т, 5 3 „
1Г + РГ = 7 ' 2 ^ = 7' 2р = 2(р — 40 с т ) СЛ6ДИ Р = 10 °Ст' °ПТИЧКа ^ЧИНа
^ = 7 = ^- = 2,4т-1.
/ 2р
491. У првом случа]у - = 3 а у другом — = 1 . По условима задатка I + р =

Р Р\ 2
Р1
'1 + + 15 с ш . Зр + р = — + р! + 15 с т ,
(1) 4р = '—р + 15 с т .
Из ]едначина сочива за први и други случай I = ? _ - , тр р = односно 1г =

Р1 3 „ „ . 16 9 1
п 7 ! ч - Р1 = — . Сменом у (1) добщамо — = — + 15 с т одакле В =
Врг - 1 расто]ан.е V
Тражено ]е £ + р = 4р = = 96 с т .ЗА 25 18 с т
492. а) Из — = (га — 1) + — ^ , где je га релативни индекс преламааа сочива у

односу на ваздух, добщамо
с ...
/ = т тттт; гГТ = 14,1 с т .
1 ( г а - 1)(Д 2 + Д 2 ) 3ц
-*• р )
б) / = - - = 40,7ст.
п »._И(д1+Л2)
1 1 1
493. Из - = (га - 1) — ( — = 0) добщамо га = + 1 = 1,6.
/ К\ л 2 }
494. Код оваквих сочива полупречници се узима]у да су негативни, = —30ст,
Д2 = —50 с т , па ]е
г 1
/ = Т~л т - = 77 ^/в , 5 л= — 37,5 ст.
(я
495. Овде ]е Я г = - З О с т , Д2 = 5 0 с т и V = 4 = Г— - 1 ] ( — + —
/ V"» ) \ Д 1 Л2
-0,17 т " 1 .
496. а) Када се сочиво налази у ваздуху, 4. = 1 , а кад се налази у

-п-1 л;2 л ( п я — 1)
1
течности -—- +1 — = т 1
г-. идавде
* » А ( ь . , )
/2 = Ь щ — — = - 1 2 0 с т .
Знак „ — " показу]е да Йе се у ово] течности биконвексно сочиво понашати као расипно.
б) Сад ]е жижна дал,ина /1 = —15 с т па добщамо / 2 = 120 с т што значи да се ово
сочиво понаша као сабирно.
188 Pemefba задатака
497. Како je
J_ 1 _ 1 J_ l_
Ri + R2 ~ / i ( n „ - 1) И Ri + R2 ~~ /n, _
2 U«
добщамо / i ( n s - 1) = /2 ( — - 1 ) , n s = — — = 16.
VN„ У — - Д
n„
1 1 1 d fi+fo-d
498. 4 = 7 - + — - -r-r- = , Г = 0,19m.
/ /1 /2 /1/2 /1/2
499. D = Di + D 2 - d D i D 2 = 8,64 диоптрща.
500. D = Di + D2 - dDiD2 = - 0 , 5 6 диоптрща.
501. i = 7" + 7 " . Ч. f = 7 ^ 7 - = 24cm.

/ /1 /2' J /1+/2
502. 0 = = + ^ = + = / = I = 0,25m.
I 1 1 1
503. УвеЙан.е Koje Aaje сочиво je U = - . Из ]едначине сочива - H— = — = D
Р l p }
р 1 1
изразимо I = — , па се увепан>е може изразити као U = 7 - — — • , TJ. — = Dp - 1.
Dp — 1 Dp — 1 U
Применимо ово за наш cny4aj:
± = D1P-1 и щ = П2р-1.
Укупно увейан>е кад су оба сочива je — = (Di + D2)p — 1. Заменой Dx и D2 из

претходнох]едначина,
1 1 + Ui 1 + и2 _1_ _ _ 7
U Uip и2р ~ Ui + U2 ~ 4'
504. Оптичке ja4HHe ових сочива по]единачно кад се потопе у воду износе Di — — =
/1
— - 1 ) 4 и Д> = 7 = - ( — - 1 ] 4 , где je Ri = Ri = Л и Л3 = Л4 = - Л .
Tit J R /2 \nt J R
Оптичка ja4HHa система je
D = Di + £>2 = - I ( — - — I = 7 r ~ ( n i -"•>) = 0,78 m - 1 .

Л \ nt ЩJ Rnt
505. По условима задатка je Di 2 = Di+D2, D23 = D2 + D3 итако^е D i + D 2 + D3 = 0.

Имамо три ]едначине ca три непознате. Решаван>ем тог система добщамо D 2 = D12 +
D23 = 9 m " 1 и / 2 = - m , затим Di = — 4 m - 1 , /1 = — - m и D3 = — 5 m _ 1 , /3 = — - m.
- С л . уз зад. 506
506. Ь\ зе лик предмета ксци да]е сферно огледало. Из у- + — = \ добщамо ^ =

/ я Р1
= 120 с т , где ]е / = — = 30 с т . Ь\ ^е и имагинаран предмет за равно огледало
VI ~ / 2 ^
(узимамо Р2 као негативно), Ь у = 0, 1о = ро — к — рх — и,1 212 = 1\ — р\ = 80 с т ,
Р2 12
к = 40 с т (/2 ]е супротног знака од р 2 , тр £ 2 ]е са друге стране огледала). Тражено
расто]ав>е огледала ]е р\ + = 80 с т .
Сл.- уз зад. 507
507. Конструкций je дата на слици. Тачка А\ се добща у пресеку праве Koja пролази
кроз центар сочива и паралелна je са одбщеним зрацима од огледала, и жижне равни
а. (Праве CLi и AOL2 су паралелне и да нема огледала секле би се у бесконачности
- пoлoжaj лика.) Положа] лика А\В\ независан je од ме^усобног paciojaaa сочиво-
огледало.
508. а) Конструкцща je дата на слици. При конструкции водити рачуна да су темена

огледала истовремено центри кривила супротних огледала (отуда углови а и /3).
Лик L\ добщамо првим огледалом. Он je имагинаран jep je р\ < / . Из — + — = —

h Pi /
добщамо li = — ^ . Лик L2 je реалан лик „предмета" Li за друго огледало (р 2 > } ) •
Pi-f
I 1
Т2 + \h\ + 2f
1
= - j , одакле
•(2)
Li т,i I Тг
|
li r
+ 2/
f(\h\ + 2f)
к = 2/-pi,
\h\ + f Pif
+ f
f-Pi
па се лик L 2 поклапа ca предметом P .
6) l\ = —15 cm, = 14cm, Tj. l2 = 2 / — pi.
509. Ca слике се вида да центар конкавног огледала мора бити на месту где се формира
лик L помойу сочива. У том случа]у светлосни зраци пада]у нормално на површину
огледала и истим путем се apahajy назад. Тражено paciojaibe je x = l+R. Из - + - = —
I р /
pf
добщамо I = - = 40cm, х = 6 0 с т .
Р-/
510. Са слике се вида да je висина лика (геометрщске сенке) h' — 2h.
511. Човек je представлен стрелицом АВ. Светлост Koja долази из тачке В после
одбщан>а од огледала мора стиГш у тачку А (очи човека). AiBi je лик човека.
Светлосни зрак из В Kojn се одбща од огледала у тачку А добща се кад cnojnMO В са
В\, па нацртамо В i С А. Значи, светлосни зрак из В стиже у А путем ВС А. Величина
огледала потребна да се вида човек je С Е . Ову дужину израчунавамо ако конструишемо
троугао ABiD K o j n j e сличая троуглу АСЕ. Угао код темена Ai je а , што се лако
вида са слике. тд
Из d
= A——D
добщамо
« •
СЕ АЬ
„ „ , АЕ . _ . I Hlsina
CE = d-— = AiBi s r n a - — = = 53,8cm.
AD 2/ + J 4 1 S 1 C O S Q 21 + ff cosa
512. Раздва]аае снопова приказано ]е на слици. При томе ]е испун.ен услов С О =

. - . . т. . Бша Вт а
СЕ-БЕ, т.]. ° = с ^ / з 2 — " t g p l . Како Je ——— = щ , ——— = и tg/3ll2 =
соэ а БШ/?! эт/Зг
ятРц вшА.з
, добщамо
</ =
соза^/Зг - ^ А ) Бт/?1
- в т 2 /32 -у/1 - Б1П2 А
п м /1-- 7121/1
/
т С 0 8 а ^пг-шп'а ^П2-31Е
513. Тачка А се може сматрати имагинарним предметом чщи ]е лик . На основу

тога добщамо - - + - = , где je / = — = 40ст. Одатле ]е т = - + тр
9 ' / 2 ' / 9
I= — = 20 с т . Тражемо расто]ан>е je х = / - / = 20 с т .
/ + <?
514. а) Слично претходном задатку, тачка А имагинарни предмет чи]и лик /1].
Из - - + 7 = 4 добрцамо I = ^ = ^ - 4 0 с т . Коначно, х = |/| + 1 = 8 0 с т .
а I г } + а —40 + 20
б) I = = - 9 0 с т . Пошто се добила негативна вредност, значида]е А\ имагинарна

/ + 9
тачка.
515. Из ]едначине огледала - + - = 4 и са слике 1\ = р - / и /•> = I — / , добщамо

I р /
= 7"°дакле м.'/УДУн-я =7' '1/+'2/+2/2 =

и коначно / 2 = 1\12.
1 ^ —
Г1 0
Сл. уз зад. 515 Сл. уз зад. 516а)
516. а) Конструкщуа дата на слици. Сочиво ]е сабирно због ме^усобног положа]а

Ь и Р. Зрак мци пролази кроз Р и Ь у пресеку са оптичком осом да]е центар сочива.
Зрак из Р паралелан оси прелама се тако да н>егов продужетак пролази кроз Ь. Ова]
зрак у пресеку са осом да]е жижу Д2 • Жижа ^ симетрична Л2 у односу на сочиво.
Лик ]е имагинаран (са исте ]е стране сочива као и предмет).
б) Конструкцща ]е дата на слици. Сочиво расипно. Лик ]е имагинаран.
517. Повуцимо зраке 1' и 2' паралелне 1 и 2 пре преламааа, а ко]и пролазе кроз центар
сочива О . Тачка Б лежи у жижно] равни а а жижа Р 2 у пресеку ове равни и оптичке
осе. Друга жижа лежи симетрично. Зрак 2 после преламан>а пролази кроз тачку С ко]а
пресек зрака 2' и жижне равни.
518. Решен>е ]е као у претходном задатку. У пресеку 1' и 1 добща се тачка Б ко]а
припада жижно] равни а . Одавде лако одредити жижу Л и тачку С ко]а омогуйава
да се на^е пут зрака 2 после преламан>а.
L а
^ s ^ c l ,
2><\
Fj
Сл. уз зад. 5166) Сл. уз зад. 517
5 1 9 . HaiipTajMO прво зрак из тачке A KOJH пролази кроз центар сочива О. Пошто зраци
полазе из исте тачке А , и продужеци ових зрака после преламаььа Mopajy се сеГш у je4Hoj
тачки А\ Kojy добщамо продужаван>ем зрака 2 после преламак.а.
v
520. а) Тачка S се може посматрати као имагинарни извор чще pacTojaibe d — =
tga
г у/3. Ледначина сочива tie бити — - = Б. Одавде се лако израчунава d\ = =

di a Dd + 1
6,3 cm.
с d э!
v >
A - s
Сл. уз зад. 520а Сл. уз зад. 5206
. 1 1 и
б) Разматрак.е 1е аналогно случа]у а). Из = Б добщамо = - — 7 — : = 23,7 с т .
02 а 1 + Ба
521. Конструкшца je дата на слици. Тачка Б се добща у пресеку жижне равни а и

праве а юуа пролази кроз центар расипног сочива и паралелна ]е са АВ. Кроз тачку Б
пролази продужетак зрака ВС и у пресеку са главном оптичком осом да]е имагинаран
лик 1 2 (чщи ,]е имагинарни предмет Ь^).
194 Pemetba задатака
a Si
522. Конструкцща je дата на слици. Права a Koja пролази кроз Оi а паралелна je

са DAB у пресеку са жижном равни да]е тачку С кроз Kojy пролази зрак после
преламава на сочиву S2 • Права b паралелна са а а пролази кроз 02 у пресеку са BL\
OApeljyje положа] жижне равни QI сочива S\ а самим тим и положа] жиже F i . Права t
паралелна са АС у пресеку са жижном равни одрейу^е правац зрака после проласка
кроз S i . Тачка L2 je коначан лик предмета Р Kojn да]е OBaj систем сочива.
523. После преламава кроз прво сочиво зраци се стичу у жижи првог сочива ыуа се
налази на месту сочива S3 , или — + - 7"| к = Л = Ю с т . Тачка ]е имагинарни
1\ оо /1
1 1 1
предмет за сочиво йг, Ь г- = 7-,
Р2 '2 / 2
/2 Р">
1 р-> = 5 с т и 12 = — — — = 1 0 с т . Како
/2 + Р2
— »
]е 12 позитивно (супротно од р2), налази
се десно од сочива Яг (тр са исте стране
; La La као и предмет Ь\). Лик Ьо ]е имагинарни
— предмет за сочиво Дз, „ (- —1 = — 1 ,
Рз 'з /з
1 , , с , /зРз
Si Sa S3 Рз = '2 — " = 5 с т , (з = —
/ + 3 + рз
3 , 3 с т . Коначан лик L3 je 3,3cm десно
Сл. уз зад. 523 од сочива S3.
*
*"Fi Fa ft Fs F3 Fa
Д
» Li La
» • r
Si Sa S3
524. Пошто на прво сочиво пада паралелан сноп светлости, после преламааа зраци се
стичу у жижи , т]. ту се добща лик Ь\ ко.]и ]е у]едно предмет за сочиво 5а • Из
о 1 1 1 . 1 1 1
1едначине за сочиво , 7- Л = 7 - , Ч- т + ——г = Т добщамо 12 = - 4 с т , па
'2 Р2 12 '2 "1 — /1 12
je лик L 2 4 с т лево од сочива 5 2 , Ц. У жижи сочива 5 3 . Ь 2 ]е предмет за сочиво

5з и ш у бесконачности (што добщамо и рачунски из —• + — = — и р 3 = / 3 )
'з Рз /з
525. Лик Ь\ мци да]е прво сочиво добща се из у + - = —, = = 15 С щ

«1 V I Р- /
]е у десно] жижи другог сочива. Л™ Ь\ je имагинарни предмет за сочиво йо
1 1 1 /
Положа] л и и L 2 добща се из г — = —, 12 = — = 5 сш. Ь 2 се налази у десж^ жижи
'2 / / 2
сочива .
г 1г -1
. d .
Р Fi Fa Fi Fa
La U
11 .
Si S2
526. а) Из ]едначине првог сочива — + — = добщамо l\ = = 60cm. Лик

п Vi h Vi ~ fi
KOJH да!е прво сочиво je реалан и налази се на р2 — — d = 45 cm иза другог сочива.
1 1 1 ро/ 2
Oeaj лик je имагинаран предмет за друго сочиво, = — , 12 — ' = 450ст.
'2 P2 /2 / 2 + р2
l2 je супротног знака од предмета, па се налази са исте стране сочива, Tj. 450 cm десно
од расипног сочива.
б) 1[ = —18,75cm, лево од расипног сочива. 12 = 49,1 cm, десно од сабирног сочива.
527. Са слике се види да je pi — р 2 = 60cm. По условима задатка U\ — — = 2 и

Vi
Uo = — = 4. Из je;nia4HHe сочива - Н— = D следи I = — ~ — , Tj. 1\ - ^ — и
р2 • I р Dp-l Dp i - 1
l2 = Р2 . Како je k = 2pi и l 2 = 4p2 , добщамо px = — , p 2 = — - и p x - p 2 - 77Г •
Dpo — 1 2.ZJ 4jy 4 L)
1 3 5
Одавде D = — , h = 2pi = — = 720cm, / 2 = 4p2 = — = 1200cm и l2 - h =
240 cm D D
480 cm.
528. Светлост после преламан>а на K0HBeKCH0j страни сочива стиже до огледала, одбща
се од н.ега и опет се прелама на конвексшу страни сочива, Према томе, систем чине
1 1 1 1 т- • г
сочиво-огледало-сочиво. На основу овога — = — + — + — . Како je / 0 = 00, добщамо
Je 1з ]о Js
1 2 . Д „
Т = т , TJ. Д = — = 1 5 с т .
Je Js *
529. Ледан лик ( L i ) дaje само огледало и пошто се налази на истом месту где и предмет,
1 1 2
из jeOTa4Hiie огледала •— + - = — , I = р , добщамо /1 = р — R. Други лик ( 1 2 ) добща
L\ р К
се у пресеку зрака KOJH су прошли кроз систем сочиво-огледало-сочиво (течност наливена
у огледало ]е планконвексно сочиво). За жижну

далину овог система важи
/е /л /о /з /о /а
па 1е
1 1 1 2
1 + - - +
к Р /е /о /»
СЛ. уз зад. 529
Л
Како р = Л, 12 = Я - Л , / „ = добщамо - = = ^ . Са друге
стране, оптичарска ]едначина планконвексног сочива — = (п — 1)-|- (полупречници

/я Л
. Одавде
кривина „сочива и огледала су исти). . . п= 1
1е , н — — сг — = ——
2Я — в,— .
2(Л — о) 2(Л — а)
Глава X — Оптички инструменти
530. Из ]едначине овог сочива 1 + ^ = 4 добщамо р = — = — = ^

I Р I 1-1 -\l\-i К1 + /
(/ негативно, / = —1/|, ]ер ]е лик код лупе имагинаран) , па ]е
^ ||' = /±ж = 14
р / /'
Како се лик налази на дал,ини ]асног вида = — я = —0,25т), и = 1 + у = 13,5.
з (7 — 1
531. Из претходног задатка £/ = 1 + - = 1 + з£>. Одавде (е Б = = 20 диоптрща.
/ з
гоо За
532. о жижну дал,ину овог система сочива важи — =1 -— 1+ —1+ — 1 = 3-—, ./ = 7- с т , а
I Ji Ji /г /• 3
увейаае С/ = 1 + у , з = 25 с т - дал,ина ]асног вида, па ]е £/ = 11,7.
533. УвеИан>е лупе ]е £7 = 1 + — , где ]е / = —(я — х) расто]ан.е имагинарног лика од

лупе, а з = 25 с т дал>ина ]асног вида, и = 4. 534. и = ио1,иок = 750.
535. Из и = т
Ла . ~ „ . <1--
^ - = с1з0 0 ь0 0к
, п
и
п = 16 с т .
Лк 8и о Ъ и о к
(
536. У првом случа]у = = с/зД.ьДэц,. За <1\ = й + Дс( 1е
/оь/ок
и2 = эОоьОок = £/1 + Дй • « Д л А * = 800 + 40 = 840.
гг /об Д>Ь Иок 60

537- и = ДГ = Б7ь' ВоЬ = ~ = 120 = °'5
Глава X — Оптички инструменти 197
У ь Г) к
538. Из и = - у - = и } 0 ь + }ок = £ — об]ектив и окулар су поставляли тако да им
]ок ОоЬ
се жиже поклаш-уу — / ок 1Г + / о к = Ь , / о к = = 2 с т , Б а к = 50 Б , £>о(, = 0,525 Б .
539. УвеЙан,е дурбина ]е И = = . Код ових дурбина за окулар се користе

\1ок\
расипна сочива да би се добио усправан лик предмета. Зато ]е П„к = —иОаь = - 3 0
диоптрща.
540. а) Ако ова] систем сочива користимо као микроскоп, об]ектив Йе представл,ати
сочиво са ман>ом жижном дал>ином а окулар сочиво са вейом жижном дал,ином Д .
Сочива се постав л>а]у на расто]ан,е вёйе од збира жижних дал,ина. УвеЙан>е микроскопа
зависи од ме^усобног расто]аи.а сочива.
б) Ако се систем користи као дурбин, место сочива]е обрнуто. Као об]ектив користи се
сочиво вейе жижне дал,ине. Об]ектив и окулар мора]у бити поставл>ени на расто]аьье од
11 Д
18 с т ^еднако збиру жижних дал>ина). Увейаае оваквог дурбина 17 = - у - = — =
1ок /2
2,6.
• 1 1 1 , , Л' I
541. Ледначина сочива 1е — Н— = — = V а постигнуто увейан>е и = — = - = 30.
I р / к р
I 1 30 „ ^ . , 31
Заменимо р = — у ]едначину сочива, - + — = V. Тражено расто]ан>е Je I = —- =
ои I ь и
6,2 т .
о' Ь' I I 1 1 1
542. УвеЙаае \е и = — = — = - = 250, р = ——. Из (едначине сочива - + - = —
- 1 а Ь р у 250 I р /
1р I I
добщамо / = — — = = т-—— - 11,95ст.
I +р 1 + 1 и + 1
V
543. По условима задатка 1 + р = 4 0 0 с т , = - = 100. Одавде ]е р = 3 , 9 6 с т ,

п р
I = 396,04ст. Из )едначине сочива Б = - + - = = 25,5 диоптрща.
I р 1р
I Ы
544. УвеЙан,е мле да]е об]ектив фотоапарата ]е II = — =
- а ^дначина сочи-
р л
I I 'Л' 1
ва объектива — I — = В . Комбинациям ових тедначина добщамо — = —
I р п. 1>р — 1
Л = Л ' ( £ > р - 1 ) = 178,5ст.
545. УвеЙан.е об1ектива фотоапарата ]е Л = = - а. ]едначина сочива (система

п р
1 1 1 л, • , Р/ Я/
сочива) об]ектива - + - = -т. идавде Je I = —
Я/
_ я - / _ / ^ /
Л Н Я-/ я'
]ер Н > / . Минимална димензща предмета ]е /г = Ы — — Ю т .

546. Када далековиди човек не носи наочаре, а предмет се налази на расто1аа.у р\ =

1 1 1
з = 50 с т од очног сочива, лик предмета се формира на ж у ^ мрл.и ока, - н = —,
I V1 /о
одакле 1 1 1
~1 /о Р\ '
Ако предмет на маььем расто]ан>у од 5 0 с т , лик предмета се формира иза жуте мрл>е
(сман>иван>ем р сман>у]е се у , тр I расте). Са наочарима човек постиже да лик опет
пада на жуту мрл,у кад je предмет на р 2 = 25 с т (ближа тачка акомодацще „нормалног"
, 1 1 1 1
ока), - Н = -— + - , одакле
' Р2 }о /
1 - 1 . I_Л
- . 1 1 1 1 1
Из,]едначава1ьем десних страна добща се — = — + — и сре5иван>ем добщамо
/о в /0 / р2
/ = = 50ст, = — = 2 диоптрще.
5 -рз /
Задатак се може решити и на други начин. Ставл>ан.ем наочара постиже се да ако ]е
предмет на расто]ан>у р = 2 5 с т , н>егов лик буде на дал>ини 1асног вида далековидог
човека, тр на расто]ан>у I = -р\ = —50ст (знак „— " ]ер лик имагинаран). Одавде
1 = -г и дал>е / = 5 0 с т , а £> = 2 диоптрще.
Р1 Р2 3
547. Без наочара (р1 = я = 2 0 с т ) , 7 + — = -7-,

I Р1 /о
1 _ _1 1_
I }о ?1 '
Ако ]е предмет на вейем расто]ап>у од 20 с т од очног сочива, лик предмета се формира
испред жуте мрл>е. Са наочарима човек види и предмете ко]и су дал>е од р\, чак и
бесконачно удал,ене (дал>н>а тачка акомодащф „нормалног" ока), тр р-> = оо, па ]е
1 1 1 1
т Н = т + 7 , односно
' Р2 /о /
I /о / оо'
где су / 0 - жижна дал,ина ока, а / - жижна дал>ина сочива наочара. Из]едначаван>ем
десних страна добщамо = —(- —, / = — з = — 20 с т и £> = — 5 диоптрща.
/о в /0 /
Задатак се може решити и на други начин. Ставл,ан>ем наочара постижемо да се лик
тачке из бесконачности налази на расто]ан>у р\ - дал>ини ]асног вида кратковидог
човека, па ]е — 1 = 7 (— р\ 1ер ]е лик имагинаран). Како ]е р2 = оо, то ]е
Р1 Рг I
/ = —р! = — 20 с т а И = — 5 диоптрща.
1 2 Л
548. Оптичарска jeднaчинa за дато сочиво има облик — = (п—1)— , одакле п = 7 7 + 1 •
/ К 2}
5 Я
Жижну дал,ину рачунамо из II = 1 + у , где ]е а дал>ина 1асног вида. Имамо / = ——^
1) ,
И п = —- - + 1 = 1,5.
2в
Глава XI — Фотометрьца 199
549. УвеЙаве о6]ектива je Uau = -г = — . Из ]едначине сочива объектива — + — = —

h Pi h Pi Sob
* •
добщамо 1 =
ii „ „ je
— , na io hи* = nи W—.
Pi - Job Pi — Job
h" \l2\
УвеЬан>е окулара je U0k ~ ~ ~ , h = ~ s = —0,25 m — лик K o j n Äaje окулар налази
се на pacTojafby jacHor вида и имагинаран je. Из ]едначине сочива окулара — i + — =
1 sf к S П
— 0.npel)yjeM0 р 2 = "г • После замене вредности за h', р2 и 12 у h" = h! —
Jok s + Jok ' p2
добщамо h" = h . УвеПаае микроскопа je
(Pi - Job)Jok
v = = fob(s + U) = 52
h }ok{P\ - fob)
550. Када je предмет много удал.ен од об]ектива, н,егов лик се налази у жижи иза
oöjeKTHBa. Taj лик представл>а предмет за сочиво окулара од кога je удал,ен у првом
cflynajy за pi = d\ - [0v {di - pacTojaa>e oöjeKTHBa и окулара). Лик се налази на
1 1 1
pacTojafty l\ = —10cm испред окулара (имагинаран лик). Важи -—I = — ,
'1 Pl fok
hfok „
Pi = у т- и
di = Job + T V - = 37,5 cm.

'1 — Jok
У другом случа]у лик Kojn Äaje окулар формира се у дал>1ьо] тачки акомодацще ока
• 1 1 1 1 1 г J
12 = оо, па je — Ч = 7 — , — = 7— и р 2 = /oft- Како je р 2 = đ 2 - } о Ь , то je
'2 Р2 Jok Pi Jok
d2 = /ОЙ + /ofc = 40cm - 2cm = 38cm.
551. JacaH лик у огледалу кратковиди човек (не користеЬи наочаре) вида на pacTojaay
аегове дал.ине jacHor вида s'. При томе je s' = 21, где je I pacTojafte човека од
огледала. КоришЬен.ем наочара човек постиже да се лик предмета на дал>ини jacHor вида
„нормалног" човека (s = 2 5 c m ) на^е на дал.ини jacHor вида 21 кратковидог човека. На
1 1 1 . 1 1 1 „ I I , , . s
основу тога, - - + - = j , V . - - + - = j = D , - = - - D , I = щ - щ = 6,25 cm.
552. Удал,еност предмета од наочара je р = (25 — 1,5) cm = 23,5 cm,. Удал>еност лика
(Kojn je имагинаран jep je испред сочива; наочари уствари чине да се лик на!)е на дал>ини
jacHor вида далековидог човека, TJ. на 2 m ) je / = —(2m — 1,5cm) = —198,5cm. Из
]едначине сочива (наочара) 7 + i = 4 добщамо / = -т^— = 26,7cm.
( р / i+ р
553. / = - / = - ( 8 0 - 1,5)cm = - 7 8 , 5 c m .
Глава XI — Фотометру а
АФ
554. Из 7 = добщамо ДФ = I ü = I • i n = 31401т.
I п
555. £ = - г - = 1601х. 556. <1 = 3 , 4 6 т . 557. — = 2 — два пута ]е ближа.
И г2
558. Према извору ]ачине Д за расто]ан>е Дг = а ( 1 -

к +1г
559. I = Ег2 = 15ссЗ. 560. В = - = 100 пЦ. 561. I = ВБ = Збсё.
I *
/Л
562. Е А = ^ = 1,5 1Х, = ^ ^ = = = 1,31х.
Ь? х2 (Л.2 + а 2 ) 3 / ;
'/////////777777777777///////.
I я
2
563. 0 = 48°12\ <1= - т .
то г, -ГсоБу? /соБу? 2/соз1Д 2//г ^

564. £ = + Е2 = 5-^- + у- = ^ = - Г5- . Одавде ]е
х^ х^ х^ а;'
Е_ з _ Е_ /2\3
+ = 1 1 2 сс1.
2Л Т ~ 2Л
565. По условима задатка ]е ЕА = = 2001х. Осветл.еност у тачки В ле Ев

пг
/ У з т. Л1\/3 4 К2
— сое 30° = -——2~. Како ]е Л = — - — , х\ = — - , добщамо
X^ АХ ^ А о
З/л/З Зл/З „
в = Т1Й2 = ~1Г Л = 130
На сличая начин добщамо да je

/соз45° 1у/2 уД п п п | _ /соэ60°
Ес = 5 = -тпг = - р • 2001х = 711х, Ев = =— = 251х.
4Л2 Ш

Глава XI — Фотометрьца 201
566. Ех = 4 , Е 2 = Из £ ! = £ • , следи г 2 = ^ г - 2 , г 2 = г 1 д Я ? = = 56,7 с т .

ГГ r2 i V •'i v2
567. Како je ЕА = т у , то je I = E A h 2 = 160 cd. Из Ев = 4rCosw = 4 и

га- х 2 г3
as/l
\
9 . + Л2 = ^ + Л2 добщамо а = 1 , 2 4 т .
/ J Ih Ел х3 ж /ЖГ
568. Из ЕА = TV и £ в = — cos <р = -у следи -=р- = — , na je - = ? = .J/17728 =
h2 х2 х3 Ев h3 h V Ев
. s/h2 + г2 , „ h2+r2
1,2. Дал>е je v — ' = 1,2, ' ' - = 1,44, 0,44h2 = г2 и нajзaд h = Г = 1,51 т .
569. 0 = 24°
570. Изаберимо било Kojy тачку А на симетрали р. Осветл,еност ове тачке када су
укл>учена оба извора je
R-, TI л h h cos ip, , т . h .т т .
Ел, = Si + Е 2 = — cos <р + — cos ip = —- ^ ( Д + / 2 ) = — ( / i + I 2 ).
X X X X
I h
Када се исклучи други извор, ЕАп = Е\ = —coscp = —r-ii. Следи:
х- х
ЕА, h+I2
= 2,6.
ЕА,, h
571. У тачку А долази светлост непосредно из извора, као и она одбщена од огледала
(као да долази из имагинарног извора Si). Укупна осветл>еност тачке A je
Е = Ех + Е2 = 4" + • h
V- (3 L)2'
где je Д = / 2 = / , jep се светлост потпуно peфлeктyje од огледала, па je
„ I I 10/ 10 „ 10 ,
Е=Т2+Ш 9F = y S o = Tlx.

572. У тачку А долази светлост непосредно из извора, као и она одбщена од огледала
(као да долази из имагинарног извора Si). Укупна осветл>еност тачке А je
Е а = Ег + Е2 = + - 4 cos ip,
h тi
где je г 2 = Л2 + (2а;)2 = 2 h 2 а tp = 45°, па je Ел = 411х.
573. Када je поставлено огледало, светлост долази у тачку А непосредно из извора
S , као и OÄÖnjajyliH се од огледала. Како се извор налази у жижи, зраци одбщени од
огледала су паралелни оптичко] оси, па je осветл>еност тачке А овом светлости ]еднака
осветл.ености огледала, Tj. -гг. Дакле,
/
E = Ei + E 2 = ^ + ~ = 3400 1Х.
I Е
Када се огледало уклони, Е' = Ei = -р; = 2001х. Коначно, — = 17. Осветл.еност се
L- h/
сман>и 17 пута.
574. а) У одсуству сочива осветл.еност заклона (и тачке А) je EQ = И х . Када

ДФ
поставимо сочиво, осветленост je Е = ——, ДФ = EQSI , где су £ - површина заклона;
о
S1 - површина сочива; ДФ - светлосни флукс Kojn npolje кроз сочиво. Како je по
S S S
дефиницщи просторни угао = — , Tj. Q = — и Г2 = — -г-^ , бийе
г /- (L - / ) -
E0S1 Е0П/2
Е = = Е0 f2 = !ix
fi(L-/)2 (L-fУ- 9 '
б) Е = 41х.
575.Осветл>еност површине се не мен>а ако светлост Koja npotje кроз сочиво осветли
део површине Kojn заклони сочиво. Из сличности троуглова SAO и SJ4IOI , као и
OHaj
AOL и AiOxL добщамо

AjOi _ L AiOi _ L - p - l
АО ~ р' АО I
L - p - l L .. Р-1
Одавде = —. Како je L = 2р, добщамо = 2, T j . / = £ = £ . Из
I р ' . 3 6
I I I , pl i ,„,
чедначине сочива т + - = —, f = ——- = — = 12,5 cm
l р / р +1 8
576. Од Л до В и од М па надал>е осветл.еност ]е иста. Од В до С осветленост ]е

приближно ]еднака 2Е 0 (мало ]е маша од 2Ео 1ер се скоро удвостручу.]е флукс). Од С
до Б осветл,еност приближно ]еднака Е0 (мало маша од Е0, ]ер светлост пада под
неким углом на површину). Од Б до М, Ф = 0, па и Е = 0.
Глава XII — Тестови
12.1.
1. магнетном, магнетног 2. ]ачине стру]е електромоторщу сили

4. вртложног, магнетног 5. квадрату
(V)
0.125
0.2 0.3
9. Не. 10. Не. 11. а) Не; б) да;

в) да. 12. а) Не; б) да. 13. а) Не; б) да.
14. а) Не (ако се шипка крейе равномерно, на
н>еним кразевима ^е стална разлика потенциала,
па je количина наелектрисааа на плочама стал-
на). б) Да (када се проводник крейе убрзано,
мен>а се разлика потенциала на плочама конден-
затора, па се меньа и количина наелектриса&а
на плочама, те Йе кроз проводник протицати
стру]а). Сл. уз зад.7Сл.уз ад.8Сл.уззад.9
15. а) Не мегьа се; 6) повейава се. 16. CMaayje се. 17. Не мен>а се. (При
кретаньу проводника у сваком од н>их се и н д у с е електромоторна сила £ = Blv, где je
I страница квадрата Kojn чине проводници. Укупна EMC Koja се индувд'е у квадратно]
• с лт т,- • • . г £и 4Blv
контури чща се страница меаа je £и = 4 B l v . Како je ]ачина C T p y j e I = — =
Ru 41
BvS PS
~S
из услова да су проводници хомогени, да je пол.е хомогено и брзине константне
Р
следи да се ]ачина стру]е не мен>а.)
18. ПовеЙава се. 19. а) Повейава се; б) сман>у]е се. 20. Не мен.а се. (Када се
преклопник затвори,кроз та] део кола ]е ]ачина струне ]еднака нули, па ]е еквивалентни
отпор контуре исти, а у раму се индуку]е ЕМС исте вредности као у случа]у кад
прекидач отворен.)
21. А > В. 22. Л = В. 23. А < В. (Из услова да ]е у питан>у исти проводник
може се написати I = N4 • 2гдт = N3 • 2г В 7г, одакле ]е ЛГдгд = Ы в г в • Следи
£А = ~Ма~А13а = МАгА • та-К = га=^[В_

£В Мвгв-гвтг ГВ ЫА'
Како ]е ЛТд < ЛО1, то je А < В.)
24. а) А > В\ б) А = В. 25. А < В. (На слици су приказане силе жуе у оба
случа]а делу]у на проводник.
(А) (В)
За кретан>е проводника, 3Hajyftn да je Fa = Blv sin a, могу се написати ]едначине
maA = ~ \bIva - р + ^BlvA ),
^ 1 т ( V2 1 И
тав = тд— BlvB - ц I т<7— -BlvA
У оба случа]а убрзан>е се CMaayje и на Kpajy шина je ]еднако нули, па се после сре5иван>а
добща — = — , одакле следи да je А < В . )
vb 1+ Р
26. б. 27. г. 28. г. 29. а.
30. а. (Како проводник (1) юце изолован, ако га сложимо дупло, добийе се проводник
(2) чща ]е дужина = 1\/2, а површина попречног пресека 5 0 2 = 25о1 • При промени
магнетног флукса у оба навоза се и н д у с е струла, при чему ле
АВ S\ _ АВ Ш
\2п 'J* _ AB/iSpi
1 ~ At Ri ~ At h ~ At 4тгр '
•boi
2
7Г
АВ52_ А В \2 • 2тг/ _ ABŽiSoi
2 ~ А£ Во At /i ~ А£ 4тгр '
2 • 25ni
Дакле, Д : / 2 = 1.) 31. б. 32. а.
12.2.
1. амплитуда 2. занемарливих, занемарл>иве 3. к<уа пролази кроз н>ега,

Землине теже 4. почетне 5. електричног пола
6. а - 1, б - 3, в - 4. 7.
а - 3, б - 4, в - 6. 8. а - 3, б - 4, в - 5. (Из
Mj М2 1
услова да je тело хомогено добща се , и Мо = - М i ( M i и Мо су
l-R4 4 ( R \ 3 °
зЫ *
масе пуне кугле и изва^еног дела, респективно). Maca преосталог дела je М = - M i .
Момент инерцще шупл>е кугле je
>R\°-
I = д - / 2 = - M l Л2 + M i В 2 - Г Мо (|)- + м2в2
О 80
Када се замене ове вредности у израз за период осциловагьа физичког клатна, зна-
jyhи да je удаленост центра масе од осе око ксэде тело ocцилyje jeднaкa В , добща се
101В
Т = 2ж = 2тг
MgR 70 5 ' '
9. а - 3, б - 4, в 10. а - 5 , 6 - 6 , в - 2 . 11. а - 2, б - 3. 12. а - 2, б - 3.
13. б.
14. Да. 15. Да. 16. Не. 17. Не. 18. Да. 19. Да.
20. CMan.yje се. 21. Не мен.а се. 22. Повейава се. 23. CMaa>yje се.
24. a) CMaH>yje се; б) не мен>а се.
25. а) Л > В ; б) А = В. 26. а) А < В ; б) А = В. 27. А > В. 28. А< В.

29. А — В.
30. в. 31. д. 32. б. 33. д. 34. б. 35.
12.3.
1. наизменична 2. коефицщента самоиндукцще, фреквенцще 3. максималне,

импендансе 4. CTpyja 5. термогеном
-СЗ-
и
и а,
II ос У
10. а - 3 , 6 - 1 , в - 4 . 11. а - 5, 6 - 3 , в - 6. 12. а - 2, 6 - 6, в - 5.

13. а - 3 , 6 - 6 , в - 4. 14. а - 2 , 6 - 4 .
15. Да. 16. Не. 17. Не. 18. Да. 19. Да.'
20. а) Не мен>а се; б) сман>ие се. 21. а) Не меаа се; б) повейава се; в) сман^е се.
22. ПовеЙава се ( 2 = у/В.2 + Х'[ = Я.\/2 < 2Д). 23. ПовеЙава се. 24. Сман>у]е
се.
25. А = В. 26. А<В. 27. А > В. 28. А < В. 29. А < В.
30. г. 31. в. 32. г. 33. д. 34. в.
12.4.
1. таласно кретаьье, талас 2. Таласни фронт 3. Таласна дужина 4. Интен-

зитет таласа 5. мщеГш талас 6. 20 Нг, 20кНг
7. На основу задатка 303. 8. Расто]ан>е АВ = ЗА.

( \ ( ) 1 \
1 \ (/ 11*
А
^1 1 1К А в"
Сл. уз зад. !
12. а - 7, 6 - 1, в - 4, г - 5, д - 8.
13. а - 5, б - 4, в - 7, г - 1. 14. а - 1, ук . ^
б-З, в-4. 15. а - 3 , 6 - 1 . 16. а - 1, ^ ^ А х
17. а) Не; б) да. 18. а) Не; б) не; ^

в) да. 19. а) Да; б) не. 20. а) Не;
б) не. 21. Не. Сл. уз зад. 11
22. а) ПовеЙава се; б) смаа^е се; в) повеПава се. 23. а) ПовеЙава се; б) сман^е
се; в) с м а й т е се. 24. а) Смаау]е се; б) повеЛава се. 25. а) ПовеЙава се; б) не
меаа се; в) смаау)е се. 26. а) ПовеЙава се; б) повеЬава се.
27. в. 28. в. 29. в. 30. г. 31. а. 32. б. 33. а. 34. б. 35. в.
36. а (видети задатак 342).
12.5.
1. наелектрисане, убрзано 2. монохроматска 3. мале, дифракциям

4. Поларизовани, ]еднсу равни 5. апсолутни индекс 6. индекса, дисперзща
ДВ <0 Л (шп)
ДЕ>0
вндпйва светлосг
уптрал^бнчасга

208 Рещеша задатана
12. а - 4 , 6 - 2 , в - 3 . 13. а - 4, 6 - 3, в - 6. 14. а - 2, б - 1, в - 3.

15. а - 2, б - 4.
16. а) Да; б) не; в) да. 17. а) Да; б) не. 18. а) Не; б) да. 19. а) Не; б) да.
20. а) не; б) да.
21. а) Сман^е се; б) повейава се. 22. а) ПовеЙава се; б) повеЬава се; в) повеЬава
се. 23. а) Сман^е се; б) сман>ие се; в) не мен>а се. 24. а) ПовеЬава се;
б) сман^е се. 25. а) ПовеЛава се; б) повеПава се; в) повейава се.
26. а. 27. в. 28. д. 29. б. 30. г. 31. б. 32. а. 33. в. 34. б.
12.6.
1. Огледало 2. сочиво 3. видни угао 4. дадина ]асног вида

5. Фотометри

11. а - 3, 6 - 1, в - 4, г - 6. 12. а - 4,
6 - 2, в - 6. 13. а - 3, 6 - 2. 14. а - 6,
6 - 1, в - 4, г - 2. 15. а - 2, б - 3.
16. а) Не; б) не; в) да. 17. а) Не; б) не;

в) да. 18. а) Не; б) не; в) да. 19. а) Не;
б) да. 20. а) Не; б) да; в) не.
21. а) ПовеЙава се; б) повеНава се; в) по-

вейава се. 22. a) CMaayje се; б) не мен,а се;
в) CMaibyje се. Сл. уз зад. К)
23. а) ПовеЙава се; б) не Meaajy се; в) повеЛава се. 24. a) CMaibyje се; б) не мен>а
се. 25. а) С м а н ^ е се; б) повейава се; в) CMaayje се.
26. б. 27. г. 28. б. 29. в. 30. в. 31. а (видети задатке 491-494).

32. г (видети задатке 491-494). 33. б (у + - = i (/ < 0) и р = - / да]е
i р j
f
I = L < 0). 34. б. 35. б.
Табела 1: О С Н О В Н Е В Е Л И Ч И Н Е И Л Е Д И Н И Ц Е SI С И С Т Е М А
ВЕЛИЧИНА ЛЕДИНИДА ОЗНАКА
1. Лужина метар ш
2. Време секунд s
3. Maca килограм kg
4. Лачина електричне cipyje ампер А
'5. Термодинамичка
температура Келвин К
6. JaniiHa светлости кандела cd
7. Количина супстанце мол mol
Табела 2: Д О П У Н С К Е ЛЕДИНИЦЕ SI С И С Т Е М А
ВЕЛИЧИНА ЛЕДИНИЦА ОЗНАКА
1. Угао радщан rad

2. Просторни угао стерадщан sr
Табела 3: Н Е К Е И З В Е Д Е Н Е Л Е Д И Н И Ц Е SI С И С Т Е М А
ВЕЛИЧИНА ЛЕДИНИЦА ОЗНАКА ДЕФИНИЦША
1. Површипа квадратни метар Ш2

2. Запремина кубни метар Ш3
3. Брзина метар у секунду m/s
4. Убрзаше метар у секунду
на квадрат m/s 2
5. Угаона брзина радщан у секунду rad/s
6. Угаоно убрзаше радщан у секунду
на квадрат rad/s 2
7. Фреквенцща ротацще секунд на —1 S-1
8. Густина килограм по
кубном метру kg/m 3
9. Сила н.утн N kg • m/s 2
10. Притисак .паскал Pa N/m2
11. Импулс килограм метар
у секунду kg • m/s
12. Рад, енергща,
количина топлоте Цул J N• m
13. Снага ват W J/s
14. Топлотни капацитет цул по келвину J/K
15. Специфични топлотни цул по килограм
капацитет келвину J/kg К
16. Моларни топлотни
капацитет цул по мол келвину J/molK
Величине и jeдиницe 211
ВЕЛИЧИНА ЛЕДИНИЦА ОЗНАКА ДЕФИНИЦША
17. Ентрошца цул по келвину Л/К

18. Специфична хоплота
фазног прелаза цул по килограму
19. Нормални напон шутн по
(напрезаше) квадратном метру 1Ч/т 2
20. Коефицщент вискозности паскал секунд Ра-з
21. Коефицщент
површинског напона шутн по метру И/т
22. Количина наелектрисаша кулон С А-Б
23. Лпнщска густина
наелектрисаша кулон по метру С/т
24. Површинска густина кулон по квадратном
наелектрисаша метру С/т2
25. Запреминска густина кулон по кубном
наелектрисаша метру С/т3
26. Електрични потенциал,
напон волт V Л/С
27. Лачина електричног пол.а волт по метру У/т
шутн по кулону N/0
28. Флукс електричног пол.а волт метар У-т
29. Електрични отпор ом П У / А
30. Специфични отпор ом метар • т
31. Електрична проподност сименс Эт 1/П
32. Специфична проводност сименс по метру Эт/т
33. Електрични капацитет фарад Р С/У
34. Густина електричне ампер по квадратном
струне метру А/т2
35. Електрични
момент дипола кулон метар С-т
36. Лачина магнетног пол>а ампер по метру А/т
37. Магнетна индукцща тесла Т И/Ат
38. Флукс магпетног пол>а вебер •\УЪ Т-т2
39. Индуктивное! хенри Н Wb/A
40. Магнетни момент ампер метар А-т
41. Магнетни ампер квадратни
момент дипола метар А т 2
42. Фреквенцща осциловаша херц Нг з-1
43. Таласни бро] метар на —1 пГ1
44. Интензитет таласа ват по
(зрачеша) квадратном метру W/m2
45. Светлосни флукс лумен 1т сс1зг
46. Осветл>еност луке 1х ей эг/ т 2
47. Луминанщча кандела по
квадратном метру сс!/т2
212 Величине и }единице
Табела 4: НЕКЕ В А Н С И С Т Е М С К Е Л Е Д И Н И Ц Е
ВЕЛИЧИНА ЛЕДИНИЦА ОЗНАКА О д н о с CA

ЛЕДИНИЦОМ SI
1. Maca 1. грам g I O - 3 kg
t
2. тона IO3 kg
2. Време 1. минут min 60 s
2. час h 3600 s
3. дан D 86400s
3. Угао 1. лучни степен 7Г/180 rad
2. лучни минут /
(ir/108) • I O - 2 rad
3. лучнп секунд u (тг/648) • 10~ 3 rad
4. Површина 1. ар a 100 m 2
2. хектар ha IO4 m 2
5. Запремина литар 1 IO- 3 m 3
6. Притисак 1. бар bar 105 Pa
2. милиметар
живиног стуба mmHg 133 Pa
7. Рад, enepnija киловатчас kWh 3,6 • 10° J
8. Количина хоплоте калор^а cal 4,19 J
9. Температура Нелзщ'усов степен °C 1 ° C = 1K
10. Лачина
1000
магнетног пол,а ерстед E ——A/m
4ir
11. Магнетна нндукщуа гаус Ga 10"4T
12. Флукс магнетног пол.а максвел Mx 10-8Wb
Табела 5: П Р Е Ф И К С И
НАЗИВ ПРЕФИКСА ОЗНАКА ВРЕДНОСТ
тера Т 1012
гига G 10°
мега М 106
кило К 103
хекто h ю2
дека da ю1
деци d Ю-1
денти С 10" 2
мили m Ю-3
микро М ю-6
нано N Ю - 9
пико Р Ю- 1 2
фемто f Ю-15
ато а Ю-18

Krugova Zbirka Za 3

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Krugova Zbirka Za 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Наташа Каделбург в Коста ПаниЙ.

Збирка задатака и тестова за III разред гимназще

Шесхо измеаено издаае

Издавач: „Круг", Београд, Устаничка 244г

За издавача: Mapujana МилошевиН

Редензенти: др МиНо МитровиН, професор Физичког факултета у Београду

Уредник: Живорад ИвановиН

Цртежи: Ива CmojanoeuH

CIP - Каталогизацща у публикации

Тираж 3000. - Библиографща: стр. 213.

Тираж: 3000 примерака

Ова збирка задатака намеаена je ученицима III разреда с р е д а м школа и пи-

Задаци су поре!)ани по тематици KojoM се баве и по тежини. Карактери-

У Београду, марта 2005. Аутори

Глава III: Н А И З М Е Н И Ч Н А СТРУЛА

7.3. Поларизацща светлости 61

7.4. Разни задаци 61

Глава IX: Г Е О М Е Т Р Ш С К А ОПТИКА 68

Магнетна индукцща: В = цоцТН (/j, 0 - магнетна п р о п у с т д и в о с т вакуу-

Индукована ЕМС самоиндукциуе: = — L-^ (Д/ - промена ]ачине

CTpyje у колу, /it - време за KOje се десила та промена, - брзина,

Ако су два калема у ме^усобном ymuv,ajy посредством магнетног по-

1.1. Фар аде] ев закон електромагнетне

2. Кружни рам полупречника 0,4 т налази се у хомогеном магнетном польу.

3. На графику je приказана зависност магнетног флукса о д времена. Нацртати

Тр Проводник у облику квадрата, чща ]е страница 20 с т , поставл>ен ]е нормал-

5. У колу се и н д у с е стална Е М С од 15 V услед промене магнетног флукса.

6. За м у е време магнетни флукс кроз неки проводник треба равномерно да

7. При кретаьу праволинщског проводника у хомогеном магнетном пол>у ин-

8. Антена космичког брода има дужину 5 0 с т . Он се крейе нормално на

9. Проводник дужине 0,5 т крейе се брзином 10 гл/б нормално на линще

10. Колика би била иидукована електромоторна сила у проводнику дужине 1 т

11. а) Распон крила авиона je 35 т . Авион се подиже брзином 7 2 0 к т / Ь . Какав

12. У хомогеном магнетном пол. у индукцще 0 , 0 2 Т нормално на линще сила

13. Cтpyjнo коло се састо]и од 100 наво]ака танке жиде, полупречника н а в о з а

14. Завсцница се c a c i o j n од 10 HaBojaKa површине 4 c m 2 . Она се унесе у хомо-

15. У хомогеном магнетном нол>у налази се HaBojaK површине 5 0 c m 2 . Hop-

1 7 . Рам са 50 HaBojaKa поставлен j e нормално на линще сила магнетног пол.а

fl8p Зaвojницa пречника 4 cm налази се у хомогеном магнетном п о л у Koje j e

1 9 . Квадрат странице а налази се у хомогеном магнетном пол. у индукцще В,

а) ако се KpeRe брзином v у правцу нормалном на В ;

2vi) У хомогеном магнетном пол>у налази се калем полупречника г са я HaBoja-

Калем о д 100 нaвojaкa налази се у хомогеном магнетном пол>у индукцще

€ Проводник дужине 2 т пресавщен j e напола и кpajeви су му залемл.ени.

Кружни прводни рам отпора 0,02 П поставл,ен j e нормално на линще сила

2 4 . Калем са п naBoja поставлен je у магнетно пол.е тако да су линще сила

25. У хомогеном магнетном пол.у индукцще 0,1 Т смештен je проводни HaBojaK.

Clam Проводни рам о т п о р а 0,01 П равномерно р о т и р а у хомогеном магнетном

KpajeBH калема саставл,еног од п = 1000 Hasoja кратко су cnojeHU. Калем

Проводна шипка AB налази се у контакту са металним шинама DA и С В.

а) НаЙи величину и смер индуковане Е М С у шипки када се она крейе удесно

30. Проводник у облику правоугаоног рама налази се у хомогеном магнетном

3 1 . У хомогеном магнетном п о д у налази се проводни правоугаони рам abcd при

У хомогеном магнетном п о д у индукцще В = Ю - 2 Т у BepiiiKanHoj равни

Сл. уз зад. 32 Сл. уз зад. 33

л^м) У хомогеном магнетном п о д у налази се систем проводника (слика). Колики

34. У хомогеном магнетном п о л у индукцще 2 Т равномерно р о т и р а метална

35. У хомогеном магнетном п о д у индукщце 2 Т р о т и р а у xopH30HTaflHoj равни

3 6 . Штап масе т може да се обрйе без т р е в а по проводном прстену око осе О

Сл. уз зад. 36 Сл. уз зад. 37

Правоугаони проводни рам ]едне странице Ь налази се у хомогеном магне-

3 8 . Проводни правоугаони рам странице Ь налази се у хомогеном магнетном

Сл. уз зад. 38 Сл. уз зад. 39

а) Одредити janiray CTpyje у жици.