Procitati o Stepenu Korisnosti (11 STR Itd)

Radne karakteristike turbomašina i regulacija njihovog rada 421
11. RADNE KARAKTERISTIKE TURBOMAŠINA I

REGULACIJA NJIHOVOG RADA
Nijedna turbomašina ne radi stalno pod istim uslovima u postrojenju u kome je
ugrađena, jer se tokom vremena menja snaga, protok, napor, broj obrtaja, ili čak po
nekoliko ovih veličina u isto vreme.
Prilikom utvrđivanja radnih svojstava neturbina ispitivanjem modela, prototipa ili
glavnog izvođenja, protok radnog fluida kroz neturbinu menja se prigušivanjem ventilom
na potisnom cevovodu (turbopumpe), odnosno na usisnom i/ili potisnom cevovodu
(turbokompresori), a mere protok, napor, snaga i stepen korisnosti, pri konstantnom broju
obrtaja radnog kola.
Određivanje radnih karakteristika kod turbina vrši se tako što se protok radnog
fluida kroz turbinu podešava prigušivanjem slobodnog prolaza u dovodnom cevovodu
ventilom, ili pak, što je češći slučaj, u protočnim organima (lopaticama pretkola, ili radnog
kola). Prigušnica pri tome ostaje u istom položaju dok se ogled ne završi. Za to vreme
turbina se postepeno rasterećuje, ili se opterećuje, zbog čega se menja broj obrtaja
njenog radnog kola, a verovatno i protok, ali se održava napor konstantnim; ili se broj
obrtaja održava konstantnim, a menjaju se napor i protok. Prvi slučaj se odnosi na
hidraulične, a drugi na toplotne turbine.
Merenjem dobijene spregnute vrednosti V&I , Y , P i η ili ϕ ,ψ i η se, zatim,
nanose kao tačke u odgovarajućem koordinatnom sistemu, i spajaju, što kao rezultat daje
kontinualne radne karakteristike dotičnih turbomašina.
U zavisnosti od toga da li su na dijagramu predstavljene dimenzijske, ili
bezdimenzijske veličine, radne krive mogu biti dimenzijske ili bezdimenzijske.
Bezdimenzijske radne karak-teristike su univerzalnije i imaju veću primenu.
Ako se na jednom dijagramu nanose na odgovarajući način sve relevantne
radne karakteristike turbomašine, onda se takvi radni dijagrami nazivaju univerzalnim
dijagramima.
422 Radne karakteristike turbomašina i regulacija njihovog rada
11.1. RADNE KARAKTERISTIKE NETURBINA
Da je napor toplotnih neturbina Y u direktnoj vezi sa zapreminskim protokom

&
VI i brojem obrtaja radnog kola n , može se veoma lako zaključiti na osnovu izraza
(7.33) za stvarni napor fiktivnog radnog kola sa beskonačno mnogo neizmerno tankih
lopatica kroz koje struji stišljiv idealni radni fluid:
  D 2 ctgβ 1L
2
 D1   1 b ctgβ 2 L  & 
Yth∞ = u ⋅ 1− 
2 1
 + ⋅   ⋅ 1 − 1 / κ ⋅ 1 ⋅ ⋅ V0 k  ,

  D2  u1 ⋅ D1 ⋅ π ⋅ b1  D2   π k b2 ctgβ 1L
2
 
koji se može svesti na oblik:
Yth∞ = n 2 ⋅ K 1 + n ⋅ K 2 ⋅ V&0 k , (11.1)
gde konstante K 1 i K 2 imaju sledeća značenja:
 D2 ⋅ π    D1  
2 2
K1 =   ⋅ 1 −    , (11.2)
 60    D2  
2
ctgβ 1L D   1 b ctgβ 2 L 
K2 = ⋅  1  ⋅1 − 1 / k ⋅ 1 ⋅  , (11.3)
60 ⋅ b1  D2   πk b2 ctgβ 1L 
a V&0 k predstavlja zapreminski protok radnog fluida na ulazu u radno kolo. Značenja
ostalih veličina koje figurišu u prethodnim izrazima data su u poglavlju 7.
I za hidraulične neturbine može se primeniti izraz (11.1) pri čemu treba uzeti da
je κ = ∞ i V&0 k = V&k = const .
Funkcionalna zavisnost stvarnog napora od protoka radnog fluida kroz fiktivno
radno kolo sa beskonačno mnogo neizmerno tankih lopatica, pri konstantnom broju
obrtaja n i konstantnoj ulaznoj temperaturi radnog fluida, je linearnog karaktera i
predstavljena je na dijagramu (sl. 11.1.).
Stvarni napor kola Yth može se izračunati uz pomoć stepena umanjenja napora
kola ε , kao Yth = ε ⋅ Yth ∞ .
Neki od autora pretpostavljaju da je ε ≠ ε (V&0 k ) = const , što uslovljava da se

krive stvarnog napora Yth ∞ i Yth seku na V&0 k -osi (sl. 11.1. a), dok drugi uzimaju da je
ε = ε (V&0k ) , što uslovljava da se krive stvarnog napora Yth ∞ i Yth ne moraju seći na
V&0 k - osi (sl. 11.1. b). Smatra se da je bliža realnosti ova druga pretpostavka, tj. da je
ε = ε (V& ) , i da se tačka preseka karakteristika stvarnog napora radnog kola Y i
0k th ∞
Yth nalazi daleko ispod V&0 k - ose, tj. da su u prvom kvadrantu O V&0 k Yth(Yth∞)
koordinatnog sistema ove dve karakteristike približno paralelne.
Kao što je naglašeno u prethodnim poglavljima, zbog postojanja energijskih
gubitaka u radnom kolu i usmernim organima neturbine, stvarni napor radnog kola ne
može se u celosti pretvoriti u strujnu energiju radnog fluida.
Korisna energija s kojom se obogati svaki kilogram mase radnog fluida pri
prolasku kroz radno kolo iznosi:
Y k = Yth − ∆ Y Hk , (11.4)
pri čemu se energijski gubici ∆ YHk u radnom kolu mogu predstaviti kao zbir hidrauličkih
gubitaka usled trenja u međulopatičnim kanalima radnog kola (8.5) :
Lk wsr2
∆YHkt = λr ⋅ ⋅ = mkt ⋅ V&02k , (11.5)
4 Rhksr 2
i “udarnih” gubitaka nastalih zbog nesaglasnosti ulaznih uglova lopatica radnog kola i
r
nailazeće relativne brzine w1 radnog fluida (8.6):
∆wu2
∆YHku = ζ ⋅ = mku ⋅ (V&0*k − V&0 k ) 2 + YHuk 0 . (11.6)
2
U izrazu (11.5) koeficijent karakteristike gubitaka mkt je, u opštem slučaju,
funkcija od Re broja, tj.:
mkt = f (Re ) ,
ali se sa dovoljnom tačnošću može uzeti za slučaj izrazito turbulentnog strujanja, kakvo
se najčešće ostvaruje u radnim kolima, da je konstantna veličina.
Hidraulički gubici usled trenja (11.5) i “udarni” gubici (11.6) mogu se dijagramski
predstaviti krivom kao na sl. 11.2.
Na osnovu izraza (11.6) i dijagrama prikazanog na sl. 11.2., može se zaključiti da će
“udarni” gubici u radnom kolu biti minimalni kada je zapreminski protok V&0 k kroz kolo
jednak optimalnom zapreminskom protoku V&0k* , pri kome je zadovoljena jednakost
ulaznih uglova struje radnog fluida i lopatica (slučaj kinematski “bezudarnog” ulaza) i da
će uvek rasti kada poraste razlika V&0 k − V&0*k .
Slika 11.1. Funkcionalna zavisnost stvarnog napora kola Yth∞ i Yth od zapreminskog protoka na
ulazu u radno kolo, za slučajeve kada: a - stepen umanjenja napora kola ne zavisi od protoka kroz
radno kolo, b - stepen umanjenja napora kola zavisi od protoka kroz radno kolo; I - umanjenje
napora radnog kola zbog konačnog broja lopatica
Napominje se da se optimalni protok radnog fluida ne poklapa u svim

slučajevima sa protokom koji obezbeđuje “geometrijski” bezudarni ulaz radnog fluida u
međulopatični prostor radnog kola turbomašine.
Korisnu jediničnu strujnu energiju (napor Yk ), kojom se obogati svaki kilogram
radnog fluida pri prolasku kroz radno kolo neturbine, moguće je teorijski odrediti ako se,
nad svakim protokom od krive koja predstavlja stvarni napor kola oduzmu odgovarajuće
vrednosti hidrauličkih gubitaka usled trenja i usled udara (sl. 11.2.).
Međutim, neturbinu ne čini samo radno kolo, već i usmerni (sprovodni) organi
kroz koje radni fluid mora da prođe da bi stigao do radnog kola (pretkolo), ili da bi je
napustio (zakolo i spirala). U ovim protočnim organima, zbog postojanja hidrauličkih
gubitaka, radni fluid izgubi još jedan deo strujne energije od one (Yk ) koju bi izneo iz
neturbine u slučaju kada bi ona sadržala samo radno kolo.
U pretkolu neturbine (ukoliko ga neturbina ima) mogu se uočiti, kao i u radnom
kolu, dve vrste hidrauličkih gubitaka:
- usled trenja u međulopatičnim kanalima pretkola
L pr c 2prsr
∆YHupt = λ ⋅ ⋅ = m pt ⋅ V&I2 , (11.7)
4 ⋅ Rhprsr 2
- usled udara radnog fluida izazvanog nesaglasnošću ulaznih uglova nailazeće
struje radnog fluida i lopatica pretkola
∆c 2pr1u
∆YHupu = ζ p ⋅ = m pu ⋅ (V&I − V&I* ) 2 + Y pconst , (11.8)
2
koje su predstavljene dijagramski na sl. 11.4.
U prethodnim izrazima novouvedene veličine imaju sledeća značenja:
λ [−] - koeficijent trenja u međulopatičnim kanalima pretkola,
L pr [m] - dužina srednje strujnice u međulopatičnom kanalu pretkola,
Rhprsr [m] - srednji hidraulički radijus međulopatičnih kanala pretkola,
c prsr [m s ] - srednja brzina strujanja radnog fluida u pretkolu koji se računa po
obrascu
c 2pr1 + c 2pr 2
c prsr = , (11.9)
2
[ ]
V&I m3 s - zapreminski protok na ulazu u neturbinu,
ς p [−] - koeficijenat udara na ulazu u pretkolo (obično se kreće u granicama

ς p = (0.5 ÷ 0.8) ),
Sl. 11.2. Dijagramski prikaz dobijanja korisnog napora radnog kola Yk

II - hidraulički gubici usled trenja u radnom kolu, III -”udarni” hidraulički gubici u radnom kolu
∆c pr1u [m s ] - razlika obimskih komponenti apsolutnih brzina na ulazu u

pretkolo definisana na sl. 11.3. a,
[ ]
V&I* m3 s - zapreminski protok na ulazu u neturbinu, pri kome je ulaz u
pretkolo “bezudaran”,
c pr1 [m s ] - apsolutna brzina radnog fluida na ulazu u pretkolo,
c pr 2 [m s ] - apsolutna brzina radnog fluida na izlazu iz pretkola.
I u zakolu neturbine (ukoliko ga neturbina ima) mogu se, kao i u pretkolu, uočiti
iste vrste gubitaka.
“Udarni” gubici na ulazu u zakolo nastaju zbog nejednakosti ulaznog ugla struje
radnog fluida i lopatica, i mogu se izraziti sledećom formulom:
∆czak
2
∆YHuzu = ζ z ⋅ 1u
= mzu ⋅ (V&I − V&I* ) 2 + Yzconst . (11.10)
2
Gubici usled trenja u međulopatičnim kanalima zakola mogu se izraziti na
sledeći način:
2
Lzak czaksr
∆YHuzt =λ⋅ ⋅ = mzt ⋅ V&I2 . (11.11)
4 ⋅ Rhzaksr 2
Veličine koje figurišu u izrazima (11.10) i (11.11) imaju slična značenja kao i kod
pretkola, a značenje ∆czak1u dato je na sl. 11.3. b.
Sl. 11.3. Definicija razlike obimskih komponenti apsolutne brzine ∆c pr1u i ∆c zak 1u za slučaj: a -
pretkola, b – zakola
Relacije (11.10) i (11.11) predstavljene su dijagramski na sl. 11.4.

Energijski gubici u spirali neturbine izazvani su trenjem u radnom fluidu, i o
unutrašnje zidove spirale, kao i lokalnim gubicima izazvanim skretanjem radnog fluida u
spirali koja postepeno povećava svoj poprečni presek. Svi ti energijski gubici mogu se
obuhvatiti sledećom formulom:
cII2
∆YHusp = ζ sp ⋅ = msp ⋅ V&I2 + Yspconst , (11.12)
2
gde novouvedene oznake imaju sledeća značenja:
ς sp [−] - ukupni koeficijenat otpora spirale koji se kreće u granicama
ς sp = (0.22 ÷ 0.24) ,
cII [m s ] - brzina radnog fluida na izlazu iz spirale (iz neturbine).

Hidraulički gubici u spirali prikazani su dijagramski na sl. 11.4.
Sl. 11.4. Dijagramski prikaz dobijanja napora neturbine u funkciji protoka kroz neturbinu
IV - hidraulički gubici usled trenja u pretkolu, V - “udarni” gubici u pretkolu, VI - hidraulički
gubici usled trenja u zakolu,
VII - “udarni” gubici u zakolu, VIII - hidraulički gubici u spirali
Na osnovu onoga što je u poglavlju 8. rečeno o volumetrijskim gubicima, može

& koji je manji za ∆m& od
se konstatovati da će kroz neturbinu proticati maseni protok m
masenog protoka kroz njeno radno kolo m & k na osnovu čega se može utvrditi da se veza
između zapreminskih protoka radnog fluida na ulazu u neturbinu i na ulazu u radno kolo
može uspostaviti na sledeći način:
ρ
V&I = (V&0 k − ∆V&0 ) ⋅ 0 . (11.13)
ρI
Pošto se ∆V&0 može računati za svaku vrednost napora radnog kola uz pomoć
izraza (8.8), onda se kriva napora Yk (sl. 11.2.), može predstaviti u funkciji zapreminskog
 ρ 
protoka kroz neturbinu, tako što će se svaka tačka krive  Yk , 0 ⋅ V&0 k  (sl. 11.4.)
 ρI 
pomeriti horizontalno u levo za odgovarajuće vrednosti zapreminskog protoka ∆V&0' , koje
se za svaki protok kroz radno kolo računaju saglasno izrazu (8.8) i formuli:
ρ ρ 
∆V&0' = 0 ⋅ ∆V&0 = f  0 ⋅ V&0 k  . (11.14)
ρI  ρI 
Za slučaj tretmana hidraulične neturbine dovoljno je konstatovati da je gustina
radnog fluida konstantna (ρ 0 = ρ k = const ) , što uslovljava konstantnost
( )
zapreminskog protoka V&I = V& = const kroz neturbinu.
Ovako formirana kriva Y = Y V&I ( ) predstavlja proračunom dobijenu

karakteristiku napora neturbine, i ona će biti onoliko saglasna stvarnoj, eksperimentalno
dobijenoj, karakteristici napora, koliko se precizno uzmu u obzir svi strujni fenomeni koji
se dešavaju u neturbini. Treba jasno istaći da će se proračunom dobijena karakteristika
napora uvek razlikovati od eksperimentalno dobijene karakteristike, jer se ne mogu
proračunom nikad potpuno i tačno obuhvatiti sve posledice pojava kao što su sekundarna
strujanja, povratna strujanja itd., koja redovno postoje u struji radnog fluida pri radu
neturbine.
Proračunom dobijena kriva napora neturbine, dakle, može poslužiti samo kao
kvalitativna kriva, a može koristiti kao dobar pokazatelj kvaliteta predprojektnih
karakteristika neturbine.
Jedini pravi pokazatelj upotrebnih karakteristika neturbine je njena
( ) ( )
eksperimentalno dobijena karakteristika Y = Y V&I , odnosno Yiz = Yiz V&I .
Pored karakteristike napora, za neturbinu je od izuzetne važnosti znati njene
karakteristike snage i stepena korisnosti.
Proračunom se ove dve radne karakteristike mogu dobiti kao što je to pokazano
u narednom tekstu.
Y = Y (V&I )
Y
PH (iz ) VI
P = P (V&I )
Pkn III
Pi = Pi (V&I )
Pk II
Pi Pk = Pk (V&I )
P∆Y Pkn = Pkn (V&I )
P∆m&
PR
I
Pm
PH (iz ) = PH (iz ) (V&I ) η
P∆Y = P∆Y (V&I )
η = η (V&I )
PR = PR (V&I )
P∆m& = P∆m& (V&I ) Pm = Pm (V&I )

0
V&I
Sl. 11.5. Dijagramski prikaz računskog dobijanja karakteristika snage neturbine
I - utrošci snage uslovljeni hidrauličkim gubicima, II - utrošci snage uslovljeni volumetrijskim
gubicima, III - utrošci snage uslovljeni trenjem radnog fluida o spoljašnje površine radnog kola, IV -
utrošci snage uslovljeni mehaničkim gubicima
Karakteristika hidrauličke (izentropske) snage može se dobiti računanjem preko

formule:
PH ( iz ) = ρ I ⋅ V&I ⋅ Y(iz ) , (11.15)

i predstavljena je dijagramski na sl. 11.5.
Da bi se, pri svakom protoku V&I , radnom fluidu predala snaga PH (iz ) ) mora se,
zbog postojanja utroška snage P∆YH , P∆m& , Pm i PR , usled hidrauličkih, volumetrijskih,
mehaničkih gubitaka u neturbini, kao i gubitaka usled trenja radnog fluida o spoljašnje
površine radnog kola, dovoditi na vratilu neturbine veća ulazna snaga.
ψ
η
ψ = ψ (ϕ )
η = η (ϕ )
ϕ
Sl. 11.6. Bezdimenzijske radne karakteristike neturbine
Utrošci snage P∆YH , P∆m& , Pm i PR , mogu se izračunavati na osnovu formula

datih u poglavlju 8., a dijagramski su predstavljeni na sl. 11.5.
Dodavanjem, pri svakom protoku, vrednosti P∆YH , P∆m& , Pm i PR , na krivu
PH (iz ) može se dobiti karakteristika ulazne snage P na vratilu neturbine, koja je
predstavljena dijagramski na sl. 11.5.
Karakteristika ukupnog stepena korisnosti može se računski dobiti tako što će se
pri svakom protoku kroz neturbinu naći odnos:
PH (iz )
η= ,
P
a predstavljena je dijagramski na sl. 11.5.
Ono što je rečeno za proračunom dobijenu karakteristiku napora važi i za
karakteristiku snage i stepena korisnosti.
Stvarne vrednosti karakteristike snage i stepena korisnosti dobijaju se
eksperimentalnim ispitivanjem.
Radne karakteristike neturbina mogu se predstaviti i kao bezdimenzijske radne
krive preko značica (sl. 11.6.), ili u obliku univerzalnog radnog dijagrama (sl. 11.7.).
Y = Y (V&I , n1 = const ) Y = Y (V&I ,η1 = const )

Y Y = Y (V&I , n3 = const ) Y = Y (V& ,η = const )
I 3

Y = Y (V&I , n5 = const ) Y = Y (V& ,η = const )
I 5
Y = Y (V&I , n6 = const )
η max
η11
η = η (V&I , n6 = const )
η = η (V&I , n5 = const ) η = η (V&I , n4 = const )
V&I
Sl. 11.7. Univerzalna radna karakteristika neturbine
11.1.1. Uticaj izlaznog ugla lopatica radnog kola na radne krive

neturbina
Oblik krive Yth∞ = Yth∞ (V&0k ) , odnosno Y = Y (V&I ) , odnosno Yiz = Yiz (V&I ) ,
veoma zavisi od toga koliki će biti izlazni ugao lopatica β 2 L radnog kola, za jedan zadati
ugao lopatica na ulazu radnog kola. Naime, lopatice radnog kola neturbine mogu biti
savijene unazad (β 2L < 90 o ), unapred (β 2L > 90 o ) i završavati se radijalno

(β 2L = 90 o ) (sl. 11.8.).
Iz relacije (11.1), za jedno radno kolo neturbine, sa svim konstantnim
parametrima koji figurišu u njoj, i sa promenljivim izlaznim uglom lopatice β 2 L , jasno se
vidi da će sa povećanjem ugla β 2 L rasti i napor neturbine, kao što je to dato na sl. 11.9.
a) β 2L b) β 2 L v)
β 2L
β 1L β 1L β 1L
Sl. 11.8. Mogući oblici lopatica radnog kola kod neturbina, a - lopatice savijene unazad, b -
lopatice sa radijalnim izlazom, v - lopatice savijene unapred
Sa sl. 11.9., na prvi pogled, se može zaključiti da je pogodnije u radnom kolu

primenjivati lopatice povijene unapred, zbog toga što takva radna kola daju veći napor.
Međutim, radna kola neturbina se, po pravilu, izvode sa lopaticama savijenim unazad
( )
β 2 L < 90 o . Razlozi za to su sledeći:
- sa sl. 10.8. se vidi da su kod radnih kola sa radijalnim izlazom lopatica, i sa
lopaticama savijenim unapred, međulopatični kanali veoma male dužine, da imaju veliki
ugao širenja, usled čega su hidraulički gubici kod njih znatno veći nego u radnim kolima
kod kojih su lopatice savijene unazad;
- iz izraza (7.92) se vidi da što je ugao β 2 L veći, to je manji kinematski stepen
reakcije, što znači da se u tom slučaju povećava dinamički deo napora radnog kola, koji
se mora naknadno transformisati u pritisnu energiju u spirali, usled čega rastu hidraulički
gubici;
- oblik radne karakteristike Y = Y (V&I ,n = const ) , pri β 2 L ≥ 90 o , može
dovesti do nestabilnog rada neturbine u sprezi s cevovodom; takve vrednosti izlaznih
uglova lopatica radnog kola dovode do toga da radna kriva Y = Y (V&I ) mora imati
maksimum desno od protoka, V&I = 0 , što i omogućuje pojavu nestabilnog rada (videti
odeljak 11.1.4.);
Yth∞ = Yth∞ (V&0 k , β 2 L > 90o )

Pk∞
Pk∞ = Pk∞ (V&0 k , β 2 L > 90o )
Yth∞
Yth∞ = Yth∞ (V&0 k , β 2 L = 90o )
Pk∞ = Pk∞ (V&0 k , β 2 L = 90o )
Yth∞ = Yth∞ (V&0 k , β 2 L < 90o )
Pk∞ = Pk∞ (V&0 k , β 2 L < 90o )

V&0 k
Sl. 11.9. Zavisnost napora i snage fiktivnog radnog kola sa beskonačnim brojem neizmerno tankih
lopatica u funkciji izlaznog ugla lopatice
- sa sl. 11.9. se vidi da se snaga fiktivnog kola sa beskonačnim brojem

neizmerno tankih lopatica Pk∞ = ρ 0 ⋅ V&0 k ⋅ Yth∞ (a prema tome i snaga realne neturbine)
sa lopaticama savijenim unazad, malo menja sa promenom protoka; to omogućuje
pogodne uslove za rad pogonskog motora, koji pri promeni protoka radnog fluida u
dovoljno širokim rasponima radi skoro na konstantnom režimu; kod neturbinskih radnih
kola koja imaju lopatice sa radijalnim izlazom, ili savijene unapred, mala promena protoka
radnog fluida dovodi do velikih promena snage, te, prema tome, uslovljava izbor
pogonskog motora povećane snage.
Kod savremenih turbopumpi i turbokompresora izlazni uglovi lopatica kreću se u
granicama β 2 L = (16 ÷ 50) .
o
11.1.2. Radne karakteristike različitih tipova neturbina
Oblik radnih krivih zavisi od tipa neturbine, tj. od njenog specifičnog broja
obrtaja. Na sl. 11.10. prikazani su oblici radnih krivih osnovnih tipova neturbina.
Na sl. 11.10., oznaka 1 odgovara čisto radijalnim, a oznaka 7 - čisto aksijalnim
neturbinama. Ostale oznake od 1 do 7 odgovaraju međutipovima neturbina, i njihova
brzohodost raste sa porastom nazivne oznake.
Y
Y∗
1
1 3 5 7
2 4 6
1 V&I V&I∗
1
η
1
η∗
3 2
5 4
7 6
1 V&I V&I∗
7
6
P 5
2 1
4 3
P∗
1 V&I V&I∗
Sl. 11.10. Prikaz bezdimenzijskih radnih karakteristika za različite tipove neturbina
Prikazani dijagrami na sl. 11.10. predstavljaju bezdimenzijske radne krive

neturbina proračunatih za isti nominalni režim rada koji odgovara optimalnoj radnoj tački
definisanoj parametrima Y ∗ , V&I* , P * ,η ∗ . U optimalnoj radnoj tački je η ∗ = η max .
Očigledno je da su aksijalne neturbine (oznaka - 7) “osetljive” na promenu
napora, a centrifugalne (oznaka - 1) - “neosetljive”. Kod centrifugalnih neturbina, s druge
strane, veći stepeni korisnosti odgovaraju manjim protocima, dok je kod aksijalnih obrnuta
situacija.
Iz prikazanih dijagrama se vidi da snaga kod radijalnih neturbina raste sa
porastom protoka radnog fluida i najmanja je kada je V&I = 0 , a kod aksijalnih ona opada
sa porastom protoka radnog fluida i najmanja je pri maksimalnom protoku. Zbog toga se
radijalne neturbine puštaju u rad sa zatvorenim ventilom na potisnoj grani, a aksijalne sa
otvorenim, jer tada “povlače” najmanju snagu iz mreže, ako se pokreću elektromotorom.
11.1.3. Radna tačka neturbine
Uz svaku neturbinu (turbopumpu, turbokompresor ili ventilator), proizvođači daju

njene osnovne karakteristike (krivu napora Y = Y (V&I ) - 1, krivu stepena korisnosti
η = η (V&I ) - 2, krivu snage P = P(V&I ) - 3, a veoma često i krivu kavitacijske rezerve
NPSE P = NPSE P (V& ) - 4 za turbopumpe, u funkciji protoka kroz neturbinu (sl.
11.11.). Takav dijagram poznat je u literaturi kao pasoš neturbine, i za njega odgovara
proizvođač neturbina.
Neturbina se bira za rad u konkretnim radnim uslovima, a njeni osnovni radni
parametri pri radu konkretne instalacije (neturbina, usisni, potisni cevovod sa usisnim i
potisnim rezervoarom) definisani su presekom krive napora neturbine 1 i krive cevovoda
5. Kriva 1 može se približno dobiti teorijskim putem, a tačno ispitivanjem konkretne
neturbine u opitnoj stanici. Kriva 5 dobija se računskim putem na način koji je definisan u
poglavlju 3.
Dakle, neturbina, ugrađena u dato postrojenje, radiće na takvom režimu, pri
kome je potrebni napor jednak naporu neturbine, tj. pri kome je energija, potrebna za
kretanje radnog fluida kroz cevovod postrojenja jednaka energiji koju neturbina “saopšti”
radnom fluidu. Za određivanje režima rada neturbine, treba, dakle, na jednom istom
grafiku, u jednakim razmerama, naneti karakteristiku napora neturbine i karakteristiku
cevovoda (sl. 11.11.). Jednakost napora neturbine i potrebnog napora cevovodnog
postrojenja definiše režim rada neturbine. Neturbina ne može raditi, u konkretnim
radnim uslovima, na drugom režimu izuzev onoga definisanog presečnom tačkom 1 (sl.
11.11.), sve dok se trajno neki od parametara ne promeni. U cilju dokazivanja ove tvrdnje
pretpostavimo da je zbog nekog kratkotrajnog poremećaja neturbina počela da daje
protok definisan tačkom B (sl. 11.11.). U tom slučaju će napor koji ostvaruje neturbina i
predaje radnom fluidu biti YB , a napor koji se troši na kretanje radnog fluida kroz cevovod
(instalaciju) iznosiće YB ' . S obzirom na očiglednu činjenicu da je YB > YB ' , razlika
∆Y = YB − YB ' utrošiće se na povećanje kinetičke energije radnog fluida, odnosno
povećavanje njegovog protoka, sve dotle dok se on ne izjednači sa protokom u radnoj
tački 1. Ako, pak, zbog nekog kratkotrajnog poremećaja neturbina počne da daje veći
protok od protoka V&I1 onda će napor koji ona ostvaruje YC biti manji od onoga koji
zahteva instalacija YC ' .
Y
P 3
NPSH P B '
C 5
1 1 4 η
C
B'
2
V&I
Sl. 11.11. Radne karakteristike neturbine (turbopumpe)
1 - kriva napora, 2 - kriva stepena korisnosti, 3 - kriva snage, 4 - kriva kavitacijske rezerve, 5 -
kriva cevovoda
Manjak strujne energije dovodi do usporavanja radnog fluida, odnosno do

smanjivanja protoka, sve dotle dok se ne dostigne protok V&I1 .
11.1.4. Nestabilan rad neturbinskog postrojenja - pumpanje
U nekim slučajevima rad neturbine je nestabilan: protok se naglo menja od

maksimalne vrednosti do nule, vrednost napora se znatno koleba, uočavaju se hidraulički
udari (odnosno kompresijski udari), šum i potresi cele neturbine. Ova pojava naziva se
pumpanjem.
Pumpanje se javlja kod neturbina kod kojih se može uočiti maksimum krive
napora na pozitivnom delu V& I - ose. Ovakvu karakteristiku napora mogu da imaju
sporohode neturbine čija radna kola imaju lopatice sa izlaznim uglom β 2 L > 90 o .
Razmotrimo nestabilni rad turbopumpe prikazane na sl. 11.12., a svi izvedeni
zaključci važiće i za ostale neturbine.
Turbopumpa 1 potiskuje tečnost cevovodom 3 u rezervoar 5, odakle ona
cevovodom 4 otiče prema potrošaču. Neka je u početnom momentu rezervoar napunjen
do nivoa a . Pri tom turbopumpa radi u radnoj tački A . Ako je tada protok tečnosti koja
otiče prema potrošaču manji od protoka turbopumpe V&A , onda će nivo tečnosti u
rezervoaru 5 rasti, karakteristika cevovoda će se “translirati” nagore, i protok turbopumpe,
u saglasnosti sa karakteristikom turbopumpe Y = Y (V& ) , će se smanjivati sve dotle dok
radna tačka ne zauzme položaj M . Ako je, i pri tom, protok turbopumpe veći od protoka
prema potrošaču, onda će on naglo postati jednak nuli, jer će kriva cevovoda naglo
promeniti oblik, poklopiti se sa Y - osom kordinatnog sistema 0V&Y i formirati novu
radnu tačku 0 (sl. 11.12.). Pošto je pritisak stuba tečnosti iznad turbopumpe veći od
pritiska koji u tački 0 , u novonastaloj pogonskoj situaciji, ostvaruje turbopumpa, tečnost
će promeniti smer strujanja.
Pod dejstvom struje tečnosti obrnutog smera strujanja, (od rezervoara prema
turbopumpi) jednosmerni ventil 2 se zatvara.
Turbopumpa će pri tom raditi sa protokom V&0 = 0 i naporom Y0 . Usled
odsustva dotoka tečnosti u rezervoar 5 nivo tečnosti u njemu će se smanjivati (tečnost će
produžiti da ističe iz rezervoara 5 kroz cevovod 4. Kada se nivo snizi ispod visine kojoj
odgovara napor Y0 , pritisak koji ostvaruje turbopumpa pri protoku V&0 = 0 postaće veći
od hidrostatičkog pritiska koji drži zatvoren ventil 2, pa će se on otvoriti, i protok će
skokovito porasti na vrednost V&B što odgovara radnoj tački B . Nivo tečnosti opet
počinje da se podiže, i pojava se ponavlja.
Nagla promena protoka kroz turbopumpu i njen prelazak na “jalovi” režim rada
može se dobiti i pri nepromenjenoj karakteristici cevovoda (nivo u rezervoaru 5 je
konstantan), ako karakteristika cevovoda seče karakteristiku napora turbopumpe u
dvema tačkama (tačke C i D ). Takav slučaj se može pojaviti pri smanjenju broja
obrtaja radnog kola turbopumpe (naprimer, usled vremenskog pada napona struje kojom
se napaja pogonski motor). Pri tom, karakteristika turbopumpe se menja u smislu
snižavanja napora, i dovodi do toga da protok tečnosti postaje jednak nuli. Pri narednom
povećanju broja obrtaja, turbopumpa će početi da radi na “jalovom” režimu V& = 0 , ( )
pošto je napor, koji se ostvaruje turbopumpom pri Y = 0 , manji od statičkog napora
cevovoda.
Y = g ⋅ H geo
'
+ m ⋅V& 2
M C
Y B
5 A
D E Y = g ⋅ H geo + m ⋅V& 2
4 E'
0
a
Y = Y (V& )
YE
3 YD
2 Oblast nestabil . rada ( pumpanje ) Oblast stabil. rada
V&
Sl. 11.12. Nestabilni rad (pumpanje) turbopumpe
Pokazaćemo da turbopumpa ne može raditi na režimima koji se nalaze levo od

tačke M dodira karakteristike turbopumpe i cevovoda. U tom cilju razmotriće se
stabilnost rada turbopumpe na režimu D . Za ispitivanje svake ravnoteže potrebno je
izvesti sistem iz ravnoteže. Ako sistem pri tome teži da se vrati u pređašnje stanje
ravnoteže, onda je takva ravnoteža stabilna. Ako se sistem izveden iz ravnoteže ne vraća
u prethodno stanje, i sve se više udaljuje od njega, takva ravnoteža je nestabilna. Neka je
režim rada turbopumpe zbog nekog poremećaja odstupio od režima D u stranu većih
protoka (režim E ). Pri ovom je potrebni napor YE ' manji od napora YE , koji turbopumpa
saopštava tečnosti (YE ' < YE ) . Tada tečnost poseduje višak raspoložive strujne
energije, koji se troši na njeno ubrzavanje, što uzrokuje povećanje protoka tečnosti.
Protok će rasti, sve dok ne dostigne vrednost, koja odgovara radnoj tački C . Analogno
prethodnom, pri odstupanju režima rada od radne tačke D u stranu manjih protoka,
potrebni napor biće veći od napora turbopumpe. Nedostatak energije u tečnosti dovodi do
njenog usporavanja, odnosno do opadanja protoka dok ne dostigne vrednost nula. Dakle,
pri odstupanju radnog režima od onoga koji diktira ravnotežni režim u radnoj tački D , on
se ne vraća u prethodni položaj. Prema tome, režimi rada turbopumpe, koji leže levo od
tačke M su nestabilni.
Na isti način je moguće pokazati da su radni režimi koji se mogu pojaviti desno
od tačke M stabilni, i da turbopumpa u njima može trajno raditi. Radni režimi između
tačaka M i B su opasni zbog mogućnosti pojave pumpanja, pošto pri tim režimima
karakteristika cevovoda seče krivu napora turbopumpe u dvema tačkama. Zbog toga se
kao granica stabilnih režima rada pojavljuje tačka B , a ne tačka M .
Postojanje strme karakteristike cevovoda umanjuje opasnost pojave pumpanja
kod turbopumpi koje imaju maksimum krive napora na pozitivnom delu V& - ose. Što je
strmija karakteristika cevovoda, tim se tačka B , pri kojoj karakteristika cevovoda počinje
da preseca krivu napora turbopumpe u dvema tačkama, više pomera ulevo, a time je
manja zona nestabilnog rada. Karakteristike turbopumpi koje nemaju nestabilne radne
oblasti nazivaju se stabilnim. Turbopumpe koje se primenjuju za transport tečnosti pri
promenjivim režimima moraju imati stabilne karakteristike.
11.1.5. Regulisanje režima rada neturbina

Datoj karakteristici neturbine i odgovarajućoj karakteristici cevovoda odgovara
samo jedna radna tačka. Međutim, potrebni protok radnog fluida koji neturbina ostvaruje
nekada je potrebno menjati. Da bi se promenio režim rada neturbine neophodno je
promeniti ili karakteristiku cevovoda, ili radnu karakteristiku neturbine. Ova promena
karakteristika radi obezbeđivanja potrebnog protoka naziva se regulisanjem radnog
režima. Regulisanje centrifugalnih i malih aksijalnih neturbina može se ostvariti ili
prigušivanjem ventilom (menja se karakteristika cevovoda), ili promenom broja obrtaja
(menjaju se radne karakteristike neturbine). Ponekad se male aksijalne neturbine regulišu
vraćanjem dela protoka radnog fluida iz potisnog u usisni vod (bypass). Rad postrojenja
sa srednjim i krupnim aksijalnim neturbinama, čija radna kola, obično, imaju pomerljive
lopatice, reguliše se promenom ugla lopatica radnog kola, pri čemu se menjaju radne
karakteristike neturbine.
Kod toplotnih neturbina koje poseduju pretkola sa pokretnim lopaticama,
regulisanje radnog režima može se ostvariti pomoću zakretanja lopatica pretkola (menjaju
se radne karakteristike neturbine).
Često se “regulisanje” centrifugalnih neturbina može izvršiti “podsecanjem”
lopatica radnog kola (smanjivanjem izlaznog prečnika D2 kola) čime se trajno menjaju
radne karakteristike neturbine.
11.1.5.1. Regulisanje prigušivanjem (promenom

karakteristike cevovoda)
Pretpostavimo da neturbina ne treba da radi sa protokom V&1 , koji odgovara tački
1 preseka karakteristike napora neturbine i krive cevovoda, već sa protokom V&2 (sl.
11.13.). Neka je V&2 < V&1 . Ovom protoku odgovara radna tačka 2 karakteristike neturbine.
Da bi karakteristika cevovoda (sl. 11.13.) sekla krivu napora Y = Y (V& ) u tački 2,
neophodno je povećati otpore u cevovodu. Ovo se ostvaruje pritvaranjem regulacionog

ventila koji je postavljen na potisnom (turbopumpe), odnosno usisnom i/ili potisnom
(turbokompresori) cevovodu. Kao rezultat povećanih gubitaka strujne energije u cevovodu
- kriva cevovoda postaje strmija i preseca karakteristiku napora neturbine Y = Y (V& ) u
tački 2. Pri tom režimu napor neturbine može se prikazati kao zbir napora Y2 ' koji se troši
u cevovodu sa potpuno otvorenim regulacionim ventilom, i gubitka napora u ventilu ∆Y ,
tj.:
Y2 = Y2' + ∆Y . (11.16)
Ušteđ. snaga pri regulisanj u promenom broja obrtaja

m' > m , n' < n
Y radnog kola u odnosu na regulisanj e prigušivanjem
P
Y = Y0 + m ' ⋅ V&I2
Y = Y0 + m ⋅V&I2
1
2
3
Y = Y (V&I , n = const )
1
2' η 2 ' = η3
Y ' = Y ' (V&I , n ' = const )
η = η (V&I , n = const )
V&I V&I'
Sl. 11.13. Regulisanje neturbina prigušivanjem
1 - kriva afinosti
Prema tome, regulisanje rada neturbine prigušivanjem izaziva dopunske gubitke

strujne energije radnog fluida, koji snižavaju stepen korisnosti celokupnog postrojenja.
Zbog toga, ovaj način regulisanja nije ekonomičan. Ipak je, zahvaljujući svojoj
jednostavnosti, regulisanje prigušivanjem najrasprostranjeniji oblik regulisanja rada
neturbina.
11.1.5.2. Regulisanje promenom broja obrtaja radnog kola
Promena broja obrtaja radnog kola neturbine dovodi do promene njenih radnih
karakteristika, i saglasno tome, uslovljava promenu njenog radnog režima (sl. 11.14.).
Za određivanje radnih karakteristika za neki promenjeni broj obrtaja n' , ako su
poznate radne karakteristike neturbine za broj obrtaja n , koristi se teorija sličnog rada
neturbine za dva režima obrtanja radnog kola. Na osnovu jednakosti značica napora i
protoka može se svaka tačka sa karakteristike napora koja odgovara broju obrtaja n
preslikati u odgovarajuću tačku karakteristike napora koja odgovara broju obrtaja n' uz
pomoć sledećih relacija:
n'
V&B = V&A ⋅ , (11.17)
n
2
 n' 
YB = YA ⋅   , (11.18)
n
3
 n' 
PB = PA ⋅   . (11.19)
n
Tačke A i B (sl. 11.14.) leže na krivoj afinosti 1, te prema tome imaju jednake
stepene korisnosti (η A = η B ) .
Na sl. 11.13. pokazano je da se protok V&2 može dobiti, umesto prigušivanjem,

promenom broja obrtaja radnog kola, pri čemu neturbina troši manju snagu, a celokupno
postrojenje radi sa većim stepenom korisnosti.
Za ostvarenje regulisanja promenom broja obrtaja neophodni su pogonski motori
s promenljivim brojem obrtaja. Takvi su obično motori jednosmerne struje, parne i gasne
turbine, i motori SUS.
Najrasprostranjeniji su asinhroni elektromotori sa kratkospojnim rotorom, ali oni,
praktično, ne dopuštaju promenu broja obrtaja. Često se promena broja obrtaja
asinhronih motora ostvaruje uključivanjem električnih otpora u namotaje njegovog rotora,
a, takođe, i uz pomoć regulacione turbospojnice, koja se postavlja između motora i
neturbine.
Regulisanje rada neturbine promenom broja obrtaja njenog radnog kola je
ekonomičnije nego regulisanje prigušivanjem. Iako je primena regulacionih turbospojnica,
ili asinhronih elektromotora sa promenljivim otpornikom u namotajima rotora, vezana sa
dopunskim gubicima snage, oni, ipak, obezbeđuju veću ekonomičnost nego regulisanje
prigušivanjem, što se vidi sa sl. 11.13.
Y = Y (V&I , n = const ) n > n' > n'' > n'''

Y
Y ' = Y ' (V&I , n' = const )
1
A Y '' = Y '' (V&I , n'' = const )
B Y ''' = Y ''' (V&I , n''' = const )
C
D 1
2 η
3 Y = Y0 + m ⋅V&I2
4
η'
η
η η ''' ''
V&I
Sl. 11.14. Promena radnih karakteristika neturbine sa promenom broja obrtaja radnog kola, 1 -
kriva afinosti
11.1.5.3. “Regulisanje” podsecanjem radnog kola
Pretpostavimo da od centrifugalne neturbine treba dobiti protok V& ' napor Y ' , i
da radna tačka 2 leži ispod radne karakteristike napora neturbine (sl. 11.15.), tj. da je
potrebno smanjiti snagu neturbine.
Neka pogonski motor ne može da reguliše broj obrtaja. U tom slučaju da bi
neturbina mogla da ostvari parametre definisane radnom tačkom 2, treba promeniti njenu
karakteristiku napora, da bi ona prošla kroz tačku 2. U nemogućnosti rešavanja ovoga
zadatka promenom broja obrtaja, primenjuje se podsecanje radnog kola po spoljašnjem
prečniku (sl. 11.16.). Pri smanjenju spoljašnjeg prečnika radnog kola D2 prenosna
r
brzina radnog fluida u 2 na izlazu iz radnog kola se smanjuje, što dovodi do umanjenja
napora. Prema tome, pri podsecanju radnog kola karakteristika napora se pomera nadole
(sl. 11.15.) i pri nekoj vrednosti njegovog spoljašnjeg prečnika D2' proći će kroz zadatu
radnu tačku 2.
Za određivanje karakteristike neturbine dobijene posle podsecanja njenog

radnog kola koristi se, u prvom približenju, teorija sličnog rada neturbine pre podsecanja i
posle podsecanja. U tom slučaju, iz jednakosti značica napora i protoka dobijaju se
relacije:
3
V& '  D2' 
=  , (11.20)
V&  D2 
2
Y '  D2' 
=  , (11.21)
Y  D2 
koje bi trebalo da daju vezu između bilo koje tačke na radnoj karakteristici neturbine sa
nepodsečenim radnim kolom i odgovarajuće radne karakteristike te neturbine sa
podsečenim radnim kolom.
Y 1
1
Y = Y0 + m ⋅V&I2
2 Y = Y (V&I , n = const , D2 )
Y ' = Y ' (V&I' , n = const , D2' )
V&I
Sl. 11.15. Prikaz promene radnih karakteristika neturbine uslovljene podsecanjem radnog kola 1 -
parabola podsecanja
Međutim, praksa je pokazala, da se umesto izraza (11.20) i (11.21) mogu

koristiti, kao tačniji, sledeći izrazi [12] :
V& ' D2'
= , (11.22)
V& D2
D2' D2
Sl. 11.16. Podsecanje radnog kola
2
Y '  D2' 
=  . (11.23)
Y  D2 
Eksperimenti pokazuju da je za radne režime koji zadovoljavaju jednačine
(11.22) i (11.23) stepen korisnosti neturbine približno jednak, ako podsecanje
( D2 − D2' ) radnog kola nije izuzetno veliko.
Iz jednačina (11.22) i (11.23) može se dobiti relacija:
Y Y'
= 2 = const = k p .
V& 2
V& '
odnosno:
Y = k p ⋅ V& 2 , (11.24)
koja predstavlja parabolu podsecanja. Pri podsecanju radnog kola po spoljašnjem
prečniku narušava se geometrijska sličnost. Zbog toga parabola podsecanja nema ništa
zajedničko sa krivom afinosti.
Do kog prečnika D2' je neophodno podseći radno kolo centrifugalne neturbine
( )
da bi njena radna karakteristika prošla kroz radnu tačku 2 V&2' ,Y2' , određuje se po
sledećem postupku: provlači se kroz tačku 2 parabola podsecanja 1 (sl. 11.15.); u
( )
preseku ove parabole sa karakteristikom neturbine nalazi se tačka 1 V&1 ,Y1 ; za tačke 1
i 2 važe jednačine (11.22) i (11.23) i uz pomoć bilo koje od njih, znajući prečnik D2
radnog kola pre podsecanja, može se odrediti prečnik D2' podsečenog radnog kola.
Pri većim podsecanjima radnog kola stepen korisnosti neturbine znatno opada,
što ograničava podsecanje. Okvirna veličina podsecanja zavisi od značice brzohodosti
nsv neturbine, a data je u sledećoj tabeli.
nsv* 3 6 10 15 17 >17
( D2 − D2' ) D2 0,20 0,15 0,11 0,09 0,07 0,00
Y 1
A
2
B
η
D
V&I
Sl. 11.17. Radno polje neturbine
Neturbine je pogodno koristiti samo u oblasti visokih stepena korisnosti, (a za

turbopumpe i u oblasti velikih crpnih visina). Zbog toga se ne može koristiti cela
karakteristika neturbine, već samo jedan njen deo. Dijapazon optimalnih protoka
karakteristike neturbine određuje se dopuštenim sniženjem stepena korisnosti u odnosu
na maksimalni stepen korisnosti, a gornja granica protoka kod turbopumpi, češće,
dopuštenom crpnom visinom, koja pri protocima većim od optimalnih naglo opada.
Neka kriva 1 na sl. 11.17. predstavlja radnu karakteristiku neturbine sa
nepodsečenim radnim kolom. Deo AB radne karakteristike je njen radni (optimalni) deo.
Formirajmo radnu karakteristiku neturbine pri maksimalnom podsecanju radnog kola
(kriva 2, sl. 11.17.), i nanesimo na njoj granice C i D radnog dela.
Sve režime rada koji su definisani četvorouglom ABCD (sl. 11.17.) moguće je
dobiti primenjujući odgovarajuće podsecanje radnog kola.
Radni režimi koji leže u granicama četvorougaonika ABCD zadovoljavaju
uslove visokih stepena korisnosti, a kod turbopumpi i visokih crpnih visina.
Zbog toga se četvorougaonik ABCD naziva radnim poljem neturbine.
11.1.5.4. Regulisanje uz pomoć pretkola
Neturbine mogu imati radijalna i aksijalna pretkola (sl. 11.18.).
a) b)
Sl. 11.18. Prikaz meridijanskog preseka neturbine koja ima pretkolo

a - aksijalno, b – radijalno
Promenom izlaznog ugla lopatice pretkola menja se obimska komponenta

apsolutne brzine radnog fluida na ulazu u lopatični prostor radnog kola, što uslovljava
promenu napora kao što je to dato na sl. 11.19.
Regulisanjem uz pomoć pretkola omogućuje se da neturbina može kontinualno
menjati svoju radnu tačku u dijapazonu protoka radnog fluida koji se kreće od nule
(potpuno zatvoreno pretkolo), do maksimalnog protoka (pretkolo potpuno otvoreno).
Zbog toga što lopatično pretkolo, energijski gledano, predstavlja lokaciju u kojoj
se troši strujna energija, regulisanje pretkolom se izbegava kod turbopumpi jer pogoršava
njihova kavitacijska svojstva.
Y Ušteđ. snaga pri regulisanj u pretkolom

u odnosu na regulisanj e prigušivanjem
P
P(α pr1 )
P(α pr 2 )
P(α pr 3 )
Y = Y0 + m ⋅V&I2
Y = Y (V&I , n = const ,α pr1 = const )
Y = Y (V&I , n = const ,α pr 2 = const )
Y = Y (V&I , n = const ,α pr 3 = const )
V&I
Sl. 11.19. Regulisanje rada neturbine sa pretkolom, promenom izlaznog ugla lopatica pretkola
11.1.5.5. Regulisanje uz pomoć zakretanja lopatica radnog kola

Ovaj metod regulisanja rada primenjuje se kod velikih i srednjih aksijalnih
neturbina sa pokretnim lopaticama. Pri zakretanju lopatica radnog kola menja se
karakteristika neturbine, i, prema tome, režim njenog rada (sl. 11.20.).
Primenom ovog metoda regulisanja rada neturbine omogućuje se kontinualno
menjanje njene radne tačke, ali je izvođenje sinhronog zakretanja lopatica radnog kola u
toku njegovog obrtanja oko ose, konstruktivno veoma složeno, jer zahteva šuplje vratilo
neturbine, i niz pokretnih konstrukcijskih elemenata unutar vratila i glavčine radnog kola
neturbine.
Koeficijent korisnog dejstva neturbine se pri zakretanju lopatica radnog kola
menja, ali veoma malo. Zbog toga je onaj način regulisanja ekonomičniji od regulisanja
prigušivanjem.
P( β R 3 ) P( β R 2 ) P( β R1 ) Ušteđ. snaga pri regulisanj u lopaticama radnog

Y kola u odnosu na regulisanj e prigušivanjem
P
β R1 > β R 2 > β R 3
Y = Y0 + m ⋅V&I2
Y = Y (V&I , n = const , β R1 = const )
Y = Y (V&I , n = const , β R 2 = const )
Y = Y (V&I , n = const , β R 3 = const )
V&I
Sl. 11.20. Regulisanje rada neturbine promenom ugla lopatice radnog kola
β R - ugao srednje profilne rešetke radnog kola
11.1.5.6. Regulisanje povratnim (optočnim) vodom (by-pass)

Ovakvo regulisanje rada neturbina ostvaruje se vraćanjem dela radnog fluida iz
potisnog u usisni cevovod uz pomoć optočnog voda (bypass) (sl. 11.21.), na kome se
nalazi ventil 2. Pri promeni veličine otvora ventila 2 menja se protok radnog fluida kroz
optočni vod, a prema tome i protok prema potrošaču. Strujna energija radnog fluida koji
protiče kroz optočni vod se gubi, tj. pretvara u toplotu. Zbog toga je regulisanje optočnim
vodom neekonomično.
Na sl. 11.22. prikazana je karakteristika cevovoda 1+2 sa bypass, koja se dobija
tako što se nad istim naporima saberu ordinate definisane krivom 1 i 2.
U preseku krive cevovoda 1+2 i karakteristike neturbine 3 nalazi se radna tačka
1 neturbine. Protoci radnog fluida kroz bypass i prema potrošaču određeni su tačkama 21
i 11 (sl. 11.22.).
Radna tačka neturbine koja se reguliše bypass, može se dobiti, pored napred
opisanog postupka i na sledeći način:
- od protoka koga definiše radna karakteristika neturbine 3 oduzme se, pri
svakom naporu, protok koga definiše karakteristika bypass 1, i kao rezultat dobije nova
karakteristika neturbine 3-1 (sl. 11.22.);
- iz preseka 11 (sl. 11.22.) karakteristika 3-1 i 2 povuče se horizontala do
preseka sa karakteristikama 1 i 3;
1 2
Y V&I 1 = V&I 11 + V&I 21
B B
1+ 2 1 V&I 11
11 1 2
21 V&I 21 V&I 1
3
3 −1
V&I 11
Sl. 11.21. Prikaz
C C by-pass-a
V&I
Sl. 11.22. Regulisanje by-pass-om
1 -karakteristika optočnog voda, 2 - karakteristika cevovoda bez by-pass-a, 1+2 - ukupna
karakteristika cevovoda, 3 - karakteristika neturbine, 3-1 - redukovana radna karakteristika
neturbine
- tačka 21 (sl. 11.22.) definiše protok kroz bypass, tačka 11 određuje protok
prema potrošaču, a tačka 1 protok kroz neturbinu.
11.1.6. Redno i paralelno sprezanje neturbina sa cevovodom

Prilikom eksploatacije često nije moguće ranije pobrojanim intervencijama na
neturbini ostvariti potrebne napore ili protoke radnog fluida. Zbog toga se, ponekad,
pribegava sprezanju dve, ili više, neturbina “na red” ili “paralelno” sa postojećim
cevovodom. Da li će sprezanje biti “na red” ili “paralelno”, zavisi od toga da li se želi
znatnije povećanje napora ili protoka.
U narednim odeljcima biće dijagramski tretirano sprezanje turbopumpi (zbog
opštosti), ali treba imati u vidu da će svi izvedeni zaključci važiti i za sve ostale neturbine
(ventilatore i turbokompresore).
11.1.6.1. Redno sprezanje neturbina sa cevovodom
Redno sprezanje turbopumpi (sl. 11.23.) primenjuje se u cilju povećanja napora

u onim slučajevima kada jedna turbopumpa ne može da ostvari potrebni napor. Pri tome
su protoci kroz turbopumpe jednaki, a ukupni napor obe turbopumpe jednak zbiru napora
spregnutih turbopumpi. Prema tome, zbirna karakteristika dve turbopumpe 1+2, na sl.
11.23., tj. karakteristika dve turbopumpe u rednoj sprezi, dobija se sabiranjem ordinata
njihovih karakteristika napora 1 i 2. Presek zbirne karakteristike turbopumpi sa krivom
cevovoda daje radnu tačku 1, koja određuje protok V&1 i napor Y1 = Y11 + Y12 redno
spregnutih turbopumpi.
U preseku vertikale na V& - osu povučene iz tačke 1 sa karakteristikama
turbopumpi 1 i 2 dobijaju se napori sa kojima će svaka od turbopumpi raditi u datoj sprezi.
Turbopumpa I (sl. 11.23.) u datoj sprezi radiće sa radnim parametrima, definisanim
( ) ( )
tačkom 11 V&11 = V&1 , Y11 ,η11 , a turbopumpa II sa 12 V&12 = V&1 , Y12 ,η12 .
Ukupna snaga koju ulažu obe turbopumpe u datoj rednoj sprezi iznosiće:
P1 = P11 + P12 , (11.25)
odnosno:
ρ ⋅ V&1 ⋅ Y1 ρ ⋅ V&11 ⋅ Y11 ρ ⋅ V&12 ⋅ Y21
= +
η1 η11 η12
odakle se, imajući u vidu veze:
Y1 = Y11 + Y12 i V&11 = V&12 = V&1 , (11.26)
dobija stepen korisnosti postrojenja sastavljenog od dve redno spregnute turbopumpe:
η11 ⋅η12
η1 = .
Y11 Y (11.27)
η12 ⋅ + η11 ⋅ 12
Y1 Y1
Za nalaženje krive zajedničkog rada dve, ili više, redno spregnutih turbopumpi
nije od značaja na kom se udaljenju turbopumpe nalaze jedna u odnosu na drugu.
Pri rednom vezivanju turbopumpi radni fluid na ulasku u turbopumpu II ima
povećan pritisak. Može se, čak, dogoditi da pritisak na ulazu turbopumpe II prevazilazi
vrednost koju može izdržati krutost konstrukcije turbopumpe II . U tom slučaju treba
udaljiti turbopumpu I od turbopumpe II do onog odstojanja, koje obezbeđuje pad
pritiska do one vrednosti koja je bezopasna za konstrukciju turbopumpe II . Ovo
udaljenje može se odrediti formiranjem piezometrijske linije potisnog cevovoda.
Y
1+ 2
1 5
1
g ⋅ H geo 11 2 η
II
H geo B
12
V&1 4
I
3 B A
V&
Sl. 11.23. Shema rednog sprezanja dve turbopumpe sa cevovodom

1 - kriva Y1 = Y1 (V& ) turbopumpe I, 2 - kriva Y2 = Y2 (V& ) turbopumpe II ,
3 - kriva η1 = η1(V& ) turbopumpe I, 4 - kriva η 2 = η 2 (V& ) turbopumpe II ,
5 - kriva Y = g ⋅ H geo + m ⋅ V& cevovoda, 1+2 - kriva Y = Y (V& ) redne sprege
2
Kada se redno sprežu turbopumpe različitih karakteristika, onda treba voditi

računa da se radna tačka 1 ne nađe desno od tačke K (sl. 11.23.), jer deo KA krive
“zajedničkog” rada dve redno spregnute turbopumpe pripada, istovremeno, i turbopumpi
I , pa bi u tom slučaju primena turbopumpe II bila bez ikakvog efekta.
Ako se redno sprežu dve turbopumpe istih karakteristika (to je najčešći slučaj),
krive zajedničkog rada nalaze se kao što je to dato, za slučaj dve turbopumpe, na sl.
11.24.
Pošto su u slučaju rednog sprezanja dve turbopumpe istih karakteristika
zadovoljene sledeće relacije:
Y1
Y11 = Y12 = ,
2
V&11 = V&12 = V&1 , (11.28)
η11 = η12 ,
Y
5
1+ 2
1
11 ≡ 12 B
η
g ⋅ H geo 2
II 3
H geo
I V&1 B
4
V&
Sl. 11.24. Shema rednog sprezanja dve turbopumpe istih karakteristika sa cevovodom
1 - krivaY1 = Y1 (V& ) turbopumpe I , 2 - kriva Y2 = Y2 (V& ) turbopumpe II ,
3 - kriva η1 = η1 (V& ) turbopumpe I , 4 - kriva η 2 = η 2 (V& ) turbopumpe II ,
5 - kriva Y = g ⋅ H + m ⋅ V& 2 cevovoda, 1+2 - kriva Y = Y (V& ) redne sprege
geo
može se, na osnovu izraza (11.27) zaključiti da će stepen korisnosti dve redno spregnute
turbopumpe u radnoj tački 1 iznositi:
η1 = η11 = η12 . (11.29)
Pri rednom sprezanju više turbopumpi postupa se na potpuno isti način kao i pri
sprezanju dve turbopumpe. Pri tom se uvek može zamisliti da se karakteristika dve redno
spregnute turbopumpe može prihvatiti kao nova karakteristika “ekvivalentne” turbopumpe
koja se redno spreže sa narednom, itd.
Redno se sprežu turbopumpe koje se ugrađuju u postrojenja sa strmom krivom

cevovoda, jer se tada, kao što je to očigledno sa sl. 11.23. i sl. 11.24., postižu najveća
povećanja napora i protoka.
11.1.6.2. Paralelno sprezanje neturbina sa cevovodom
Paralelno sprezanje neturbina izvodi se onda kada treba povećati protok iznad
one vrednosti koju može da postigne samo jedna neturbina.
Neturbine koje su spregnute paralelno sa dugačkim cevovodom, obično se
postavljaju blizu jedna drugoj, u prostoru mašinske hale.
Na sl. 11.25., prikazana je jedna takva shema postrojenja od dve paralelno
vezane turbopumpe. Pošto su turbopumpe I i II postavljene blisko jedna drugoj, a
cevovod, na koji su one spregnute, dugačak, onda se mogu zanemariti hidraulički gubici u
usisnim i potisnim deonicama do račve R .
Neka su nivoi radnog fluida u usisnim rezervoarima obe turbopumpe na istoj
geodezijskoj visini (sl. 11.25.). Pri tome je napor turbopumpi jednak, pošto je jednak pritisak
u tački R , koji se ostvaruje obema turbopumpama. Umesto dve paralelno spregnute
turbopumpe može se zamisliti jedna “ekvivalentna” turbopumpa koja ostvaruje protok
jednak zbiru protoka obe turbopumpe pri svakom mogućem naporu. Pri ovakvoj “zameni”
režim rada pumpne stanice se nije promenio. U cilju dobijanja radne karakteristike 1+2
“ekvivalentne” turbopumpe, ili zbirne karakteristike dveju paralelno vezanih turbopumpi,
potrebno je sabrati apscise tačaka krivih napora Y = Y (V& ) obe turbopumpe, nad istim
ordinatama (nad jednakim naporima). Drugim rečima, potrebno je sabrati krive napora 1 i 2
(sl. 11.25.) po horizontali. U preseku zbirne radne krive 1+2 i krive cevovoda 5 nalazi se
( )
radna tačka 1 V&1 , Y1 ,η1 , koja definiše protok prema potrošaču V&1 , napor postrojenja Y1 ,
i stepen korisnosti η1 . Pri tom svaka od turbopumpi radi sa istim naporom:
Y11 = Y12 = Y1 , (11.30)
pri čemu kroz turbopumpu I protiče V&11 , a kroz turbopumpu II - V&12 radnog fluida. Zbir
protoka kroz svaku od turbopumpi mora zadovoljiti sledeću relaciju:
V&11 + V&12 = V&1 . (11.31)
( )
Turbopumpa I u datoj sprezi radiće u radnoj tački 11 V&11 , Y11 ,η11 , a turbopumpa
II u radnoj tački 12 (V&12 , Y12 ,η12 ) .
Ukupna snaga koju ulaže postrojenje od dve paralelno spregnute turbopumpe
iznosi:
P1 = P11 + P12 , (11.32)
odnosno:
ρ ⋅ V&1 ⋅ Y1 ρ ⋅ V&11 ⋅ Y11 ρ ⋅ V&12 ⋅ Y21

= + ,
η1 η11 η12
odakle se, imajući u vidu relacije (11.30) i (11.31) dobija stepen korisnosti postrojenja
sastavljenog od dve paralelno spregnute turbopumpe:
η11 ⋅η12
η1 = .
V& V& (11.33)
η12 ⋅ &11 + η11 ⋅ &12
V1 V1
Kada se paralelno sprežu turbopumpe, treba voditi računa o tome da se radna
tačka 1 ne nađe levo od tačke K (sl. 11.25.), jer deo krive KA “zajedničkog” rada dve
paralelno spregnute turbopumpe pripada, istovremeno, turbopumpi I , pa bi u tom slučaju
primena turbopumpe II bila bez ikakvog efekta.
Y
A
K 1+ 2
H geo 5
V&1 B B 1
2 12 η
R 11
g ⋅ H geo 3 1
II V&11
V&12 I 4
V&
Sl. 11.25. Shema paralelnog sprezanja dve turbopumpe sa cevovodom

1 - kriva Y1 = Y1 (V& ) turbopumpe I , 2 - kriva Y2 = Y2 (V& ) turbopumpe II ,
5 - kriva Y = g ⋅ H geo + m ⋅ V& cevovoda, 1+2 - kriva Y = Y (V& ) paralelne sprege
2
Ako se paralelno sprežu turbopumpe istih karakteristika (to je najčešći slučaj),

kriva zajedničkog rada nalazi se kao što je to dato na sl. 11.26.
Pošto su u slučaju paralelnog sprezanja dve turbopumpe istih karakteristika

zadovoljene sledeće relacije:
Y11 = Y12 = Y1 ,
V& (11.34)
V&11 = V&12 = 1 ,
2
η11 = η12 ,
može se na osnovu izraza (11.33) zaključiti da će stepen korisnosti dve iste paralelno
spregnute turbopumpe u radnoj tački 1 iznositi:
η1 = η11 = η12 . (11.35)
Pri paralelnom sprezanju više turbopumpi postupa se na potpuno isti način kao i
pri sprezanju dve turbopumpe. Pri tome se može uvek zamisliti da se karakteristika dve
paralelno spregnute turbopumpe može zamisliti kao nova karakteristika “ekvivalentne”
turbopumpe, koja se paralelno spreže sa narednom, itd.
Paralelno vezane turbopumpe sprežu se sa cevovodima čije karakteristike nisu
strme, jer se tada, kao što se to vidi sa sl. 11.25. i sl. 11.26., postižu najveća povećanja
protoka i napora.
Za određivanje krive zajedničkog rada dve, ili više, paralelno vezanih neturbina
važno je znati koliko su međusobno ove udaljene.
U daljem izlaganju pokazaće se kako se određuje radni režim paralelno
spregnutih turbopumpi (neturbina) različitih karakteristika koje se nalaze daleko
jedna od druge (sl. 11.27.). Hidraulički otpori u usisnim i potisnim deonicama cevovoda do
račve R se u ovom slučaju ne mogu zanemariti.
Neka nivoi radnog fluida u usisnim rezervoarima A i C nisu na istoj visini, i neka
je u račvi R postavljen piezometar, čije je pokazivanje hR srazmerno totalnom pritisku u
račvi p R* .
Za dati cevovodni sistem mogu se postaviti sledeće jednačine:
p R*
YI = + g ⋅ z R + YvAR (11.36)
ρ , za deonicu AR ,
p R*
YII + g ⋅ h = + g ⋅ z R + YvCR , za deonicu CR , (11.37)
ρ
p R*
+ g ⋅ z R = g ⋅ z D + YvRD , za deonicu RD , (11.38)
ρ
V&AR + V&CR = V&RD , za račvu R . (11.39)
Y
1+ 2
B B
H geo V&1 1
g ⋅ H geo 5 η
R 11 ≡ 12
II 1
V&12 V&11 3
I 4 2
V&
Sl. 11.26. Shema paralelnog sprezanja dve turbopumpe istih karakteristika sa cevovodom
1 - kriva Y1 = Y1 (V& ) turbopumpe I , 2 - kriva Y2 = Y2 (V& ) turbopumpe II ,
5 - kriva Y = g ⋅ H geo + m ⋅ V& cevovoda, 1+2 - kriva Y = Y (V& ) paralelne sprege
2
Uvođenjem oznake:
p R*
y= + g ⋅ zR , (11.40)
ρ
prethodne jednačine mogu se svesti na oblike:
y = YI − YvAR = YI − m AR ⋅ V&AR
2
, (11.41)
y = YII + g ⋅ h − YvCR = YII + g ⋅ h − mCR ⋅ V&CR

2
, (11.42)
y = g ⋅ z D + YvRD = g ⋅ z D + mRD ⋅ V&RD

2
. (11.43)
Jednačina (11.41) predstavlja karakteristiku napora turbopumpe I redukovane

na račvu R , na sl. 11.27. označena je oznakom 2', a dobijena je tako što su od ordinata
radne karakteristike 2 turbopumpe I oduzeti odgovarajući hidraulički otpori u deonici
cevovoda AR .
Jednačina (11.42) predstavlja karakteristiku napora turbopumpe II redukovane
na račvu R , na sl. 11.27. označena je oznakom 1', a dobijena je tako što su od ordinata
radne karakteristike 1, turbopumpe II , oduzeti odgovarajući hidraulički otpori u deonici

cevovoda CR .
Redukovanjem karakteristika turbopumpi na račvu R , problem se svodi na
problem nalaženja radne tačke dve blisko razmeštene paralelno vezane turbopumpe, koji
je objašnjen u prethodnom tekstu.
Y
pR∗ D
y
ρ⋅g
V&RD B B
zD 12 11 5
R η
zR V&CR 2 '
12' 11' 1
II
V&AR 2 1 1' + 2'
1'
I C 3
h
4
A V&CR V&AR V&RD V&
Sl. 11.27. Paralelni rad turbopumpi koje su udaljene jedna od druge
Za dobijanje krive zajedničkog rada turbopumpi I i II , (sl. 11.27.), potrebno je,

dakle, nad istim naporima sabrati apscise definisane krivim 1' i 2'. Kriva zajedničkog rada
“ekvivalentne” turbopumpe, redukovana na račvu R , na sl. 11.27. predstavljena je krivom
1'+2', a označava raspoloživu vrednost redukovanog napora y paralelne sprege u račvi
R . S druge strane, jednačina (11.43) predstavlja vrednost redukovanog napora koja se
mora obezbediti u račvi R da bi kroz deonicu cevovoda RD proticao protok V&RD . Rad
“ekvivalentne” turbopumpe čije su karakteristike redukovane na račvu R biće usaglašen
sa “zahtevima” cevovoda RD u tački 1 (sl. 11.27), koja definiše protok kroz deonicu
cevovoda RD - V&RD1 . U preseku horizontale sa krivama 1' i 2' nalaze se tačke 11' i 12'
koje određuju protoke kroz turbopumpe I i II ( V&AR11 , odnosno V&CR12 )i redukovanu
vrednost napora turbopumpi u račvi R (y11' odnosno y12'). Napori koje ulažu turbopumpe
I i II u sprezi sa cevovodom (sl. 11.27.) iznose Y11 , odnosno Y12 , a definisani su
tačkama 11 i 12 koje predstavljaju presek vertikala podignutih iz tačaka 11' i 12' i
karakteristika napora turbopumpi I i II . Turbopumpe će u datoj sprezi raditi sa
stepenima korisnosti η11 i η12 .
Dobijeni protoci moraju zadovoljavati jednačinu kontinuiteta (11.39).
11.1.7. Određivanje radne tačke neturbine spregnute sa

složenim cevovodom
Određivanje radne tačke neturbine koja je spregnuta sa složenim cevovodom
može biti veoma komplikovan zadatak, pa će se na ovom mestu ukazati na uobičajene
postupke rešavanja takvog zadatka na jednostavnim primerima.
I ovde će se razmatrati sprezanje turbopumpe sa složenim cevovodom s tim, što
se, opisana metodologija matematičkog modeliranja ovakve sprege može primeniti i za sve
ostale neturbine.
Na sl. 11.28. prikazana je shema postrojenja sa složenim cevovodom.
Turbopumpa transportuje radni fluid u dva rezervoara C i D , koji se nalaze na različitim
nivoima. Potrebno je odrediti režim rada turbopumpe i protoke u svim deonicama
cevovoda.
Moguća su sledeća dva slučaja rada ovakvog postrojenja:
- nivo radnog fluida u piezometru, postavljenom u račvi R je veći od nivoa
( )
radnog fluida u rezervoaru D p R* ( ρ ⋅ g ) > z D , kao što je to prikazano na sl. 11.28., i
- nivo radnog fluida u piezometru, postavljenom u račvi R je manji od nivoa
( )
radnog fluida u rezervoaru D p R* ( ρ ⋅ g ) < z D , kao što je to prikazano na sl. 11.29.
U drugom slučaju rada turbopumpe sa složenim cevovodom, radni fluid kroz
cevovod RD struji od rezervoara D prema račvi R ako u grani RD nema nepovratnog
ventila koji takvo kretanje fluida onemogućava.
Razmotrimo na početku prvi slučaj rada turbopumpe u složenom
cevovodnom sistemu (sl. 11.28.).
Za dati cevovodni sistem sa turbopumpom mogu se postaviti sledeće jednačine:
p R*
Y= + g ⋅ z R + YvAR , za deonicu cevovoda AR , (11.44)
ρ
p R*
+ g ⋅ z R = g ⋅ z C + YvRC (11.45)
ρ , za deonicu cevovoda RC ,
p R*
+ g ⋅ z R = g ⋅ z D + YvRD (11.46)
ρ , za deonicu cevovoda RD ,
V&1 = V&11 + V&12 , za račvu R . (11.47)
p R∗ Y
ρ⋅g D 4 3
B B 3+ 4
V&12
1
C G
zD
12 11 1'
V&11 1
zC η
R
1'
zR
V&1
2
A V&
Sl. 11.28. Sprezanje turbopumpe sa složenim cevovodom - prvi slučaj moguće strujne slike, 1 -
kriva Y = Y (V& ) turbopumpe, 1' - redukovana kriva y = y (V& ) turbopumpe na račvu R , 2 -
kriva η = η (V& ) turbopumpe, 3 - karakteristika deonice
cevovoda RC , 4 - karakteristika deonice RD
Uvođenjem oznake:
p R*
y= + g ⋅ zR , (11.48)
ρ
prethodne jednačine mogu se svesti na oblik:
y = Y − YvAR = Y − m AR ⋅ V&I2 , (11.49)
y = g ⋅ z C + YvRC = g ⋅ z C + m RC ⋅ V&112 , (11.50)
y = g ⋅ z D + YvRD = g ⋅ z D + m RD ⋅ V&122 . (11.51)

Jednačina (11.49) predstavlja redukovanu karakteristiku napora turbopumpe na
račvu R ; na sl. 11.28. prikazana je oznakom 1', a dobijena je tako što su od ordinata
radne karakteristike turbopumpe 1 oduzeti odgovarajući hidraulički gubici u deonici AR
(od ordinata radne karakteristike turbopumpe, pri svakom protoku, oduzete su ordinate
karakteristike hidrauličkih gubitaka u deonici cevovoda AR ).
Jednačine (11.50) i (11.51) definišu koliki se, pri svakom protoku, mora obezbediti
redukovani napor turbopumpe u račvi R , a predstavljene su krivama 3 i 4, respektivno.
Za ostvarivanje protoka V&11 i V&12 u granama cevovoda RD i RC potrebno je

ulagati redukovani napor turbopumpe y , a od toga kakav je odnos hidrauličkih gubitaka u
njima, kao i u funkciji visinskih razlika nivoa tečnosti u potisnim rezervoarima C i D ,
odnosno odgovarajućih vrednosti pritisaka iznad slobodnih površina tečnosti u njima,
zavisiće i način raspodele protoka V&1 , odnosno odnos protoka V&11 i V&12 . Dakle, za svaku
moguću redukovanu vrednost napora turbopumpe y u deonicama cevovoda RD i RC
ostvarivaće se protoci V&11 i V&12 koji mora da zadovoljavaju jednačinu (11.47). S obzirom
na to da su mogući protoci kroz deonice RD i RC , za unapred poznatu vrednost
redukovanog napora y , definisane jednačinama (11.50) i (11.51), nameće se kao
zaključak da se jednačine (11.47), (11.50) i (11.51) mogu predstaviti krivom 3+4 (sl.
11.28.), koja se dobija tako što se nad svakim naporom y saberu apscise definisane
krivim 3 i 4.
Kriva 3+4 predstavlja "potrebu" za redukovanim naporom deonica cevovoda RC
i RD , a kriva 1' raspoloživi redukovani napor turbopumpe y . Radna tačka 1' redukovane
turbopumpe spregnute sa granama složenog cevovoda nalaziće se u preseku krivih 1' i
3+4, i ona će definisati protok V&1 , i redukovanu vrednost napora turbopumpe y1' . Napor
turbopumpe iznosiće, pri tom, Y1 , a protok V&1 = V&1' . Napor turbopumpe Y1 veći je od
svoje redukovane vrednosti y1 za hidrauličke gubitke YvAR , tj.:
Y1 = y1' + YvAR = y1' + m AR ⋅ V12 ,

a definisan je tačkom 1, koja se nalazi u preseku vertikale na V& - osu povučene iz tačke 1'
i krive napora turbopumpe 1.
U preseku horizontale povučene iz tačke 1' sa krivama 3 i 4 nalaze se tačke 11 i
12, koje definišu protoke kroz deonice RD i RC - V&11 i V&12 .
U drugom slučaju rada turbopumpe u sprezi sa složenim cevovodom, pri
kome je nivo radnog fluida u piezometru niži od nivoa radnog fluida u rezervoaru D (sl.
11.29.) radna tačka turbopumpe nalazi se korišćenjem metodologije koja je opisana u
prethodnom primeru.
Hidrauličko ponašanje sistema datog na sl. 11.29. može se opisati sledećim
jednačinama:
p R*
Y= + g ⋅ z R + YvAR , za deonicu cevovoda AR , (11.51)
ρ
p R*
+ g ⋅ z R = g ⋅ z C + YvRC , za deonicu cevovoda RC , (11.52)
ρ
p R*
g ⋅ zD = + g ⋅ z R + YvDR , za deonicu cevovoda DR , (11.53)
ρ
V&12 = V&1 + V&11 , za račvu R . (11.54)
Uvođenjem oznake definisane izrazom (11.48), prethodne jednačine postaju:

y = Y − YvAR = Y − m AR ⋅ V&12 , (11.55)
y = g ⋅ z C + YvRC = g ⋅ z C + mRC ⋅ V&122 , (11.56)
y = g ⋅ z D − YvDR = g ⋅ z D − mDR ⋅V&112 . (11.57)
Jednačina (11.55) predstavlja redukovanu karakteristiku turbopumpe na račvu

R ; na sl. 11.29. prikazana je krivom 1', a dobijena je tako što su od ordinata radne
karakteristike 1 turbopumpe, pri svakom protoku, oduzete ordinate krive odgovarajućih
hidrauličkih gubitaka u deonici cevovoda AR .
Jednačina (11.56) (na sl. 11.29. označena je sa 3), predstavlja hidrauličke gubitke
u grani RC cevovoda, odnosno definiše potrebnu vrednost redukovanog napora y u
račvi R , pri svakom mogućem protoku V&12 , kroz deonicu cevovoda RC .
Jednačina (11.57) (na sl. 11.29. označena je sa 4) određuje protoke V&11 kroz
deonicu cevovoda DR u funkciji redukovanog napora y u račvi R .
Očigledno je da pri svakoj mogućoj vrednosti redukovanog napora turbopumpe y
mora biti zadovoljena jednačina kontinuiteta (11.54).
U ovom slučaju rezervoar D ima funkciju turbopumpe, koja je "paralelno" vezana
sa drugom turbopumpom, a čija je karakteristika data krivom 4. Njihova kriva zajedničkog
rada nalazi se po ranije opisanom postupku i prikazana je krivom 1'+4 na sl. 11.29. Ovakva
"ekvivalentna turbopumpa" spregnuta je sa granom cevovoda RC , a opisanom
postupku i prikazana je krivom 1'+4 na sl. 11.29. Ovakva “ekvivalentna turbopumpa”
spregnuta je sa granom cevovoda RC , a njena radna tačka 12 nalazi se u preseku
krivih 1'+4 i 3. Protok V&12 , koji odgovara ovoj tački, predstavlja protok kroz “ekvivalentnu
turbopumpu”, odnosno protok kroz deonicu cevovoda RC . U preseku horizontale iz tačke
12 sa krivama 1' i 4 nalaze se tačke 1' i 11 koje određuju protoke V&1' i V&11 kroz deonicu
AR , odnosno DR . Napor turbopumpe Y1 definisan je tačkom 1, protok kroz
turbopumpu V&1 = V&1' , a stepen korisnosti turbopumpe η1 (sl. 11.29).
D Y
∗
p y 1
R
ρ⋅g 1' + 4
1
V&11
C 4 3
1'
11 1' 12
G η
V&12 zD
B B
zC
R
zR
V&1 2
A
V&
Sl. 11.29. Sprezanje turbopumpe sa složenim cevovodom drugi slučaj moguće strujne slike, 1 -
kriva Y = Y (V& ) turbopumpe, 1' - redukovana kriva y = y (V& ) turbopumpe na račvu R , 2 -
kriva η = η(V& ) turbopumpe, 3 - karakteristika deonice cevovoda RC , 4 - karakteristika deonice
DR
Smerovi strujanja u pojedinim deonicama cevovoda određuju se na osnovu
poređenja piezometarske visine radnog fluida, odnosno redukovane vrednosti napora y , u
karakterističnim račvama sa bruto naporom radnog fluida g ⋅ z u rezervoarima koji su
cevovodima spregnuti sa tom račvom. Tamo gde je vrednost redukovanog napora u račvi
veća od bruto napora radnog fluida u rezervoarima koji su spregnuti sa tom račvom
strujanje će biti usmereno od račve prema rezervoarima, a tamo gde to nije slučaj strujanje
će biti usmereno od rezervoara prema račvi. U slučaju da je y = g ⋅ z , u deonici
cevovoda koja spaja takve rezervoare i račvu protok će biti jednak nuli.
Praktičan postupak koji se pri tom koristi biće opisan na već izloženim primerima
(sl. 11.28. i sl. 11.29.).
Ako se analiziraju smerovi strujanja u dvema granama koje su povezane u jednoj
račvi, uvek je neizvesniji smer strujanja u onoj grani cevovoda koja je povezana sa
rezervoarom koji ima veći bruto napor g ⋅ z . U prezentiranim primerima to je deonica

cevovoda RD . Metod analize je sledeći:
- formiraju se grafici krivih 1' i 3 zavisnosti redukovanog napora y u čvornoj tački R
od protoka u cevovodima AR i RC , na ranije opisani način;
- pretpostavi se da je cevovod RD zatvoren, što uslovljava da su protoci radnog
fluida u cevovodima AR i RC jednaki (ovome slučaju odgovara “radna tačka” G koja
se nalazi u preseku krivih 1' i 3);
- ordinata tačke G određuje vrednost veličine y pri zatvorenom cevovodu RD ;
- ako je pri tom, y G > g ⋅ z D , onda će pri otvaranju cevovoda RD tečnost
poteći od tačke R u rezervoar D (prvi slučaj rada sl. 11.28);
- ako je, pak, y G < g ⋅ z D , onda će pri otvaranju cevovoda RD tečnost poteći
iz rezervoara D prema tački B (drugi slučaj rada, sl. 11.29.).
11.2. RADNE KARAKTERISTIKE TURBINA
Kao što se može videti iz izraza (7.33), koji definiše napor fiktivnog radnog kola
turbomašine sa beskonačno mnogo neizmerno tankih lopatica pri kinematički bezudarnom
ulasku radnog fluida u međulopatični prostor radnog kola, i kod turbina, kao i kod neturbina,
stvarni napor i protok se mogu povezati zavisnošću:
D2 2 ctgβ 1L 1 b ctgβ 2 L &
Yth∞ = u12 ⋅ [1 − ( ) − ⋅ (1 − 1 / κ ⋅ 1 ⋅ ) ⋅ V0k ] , (11.58)
D1 u1 ⋅ D1 ⋅ π ⋅ b1 πT b2 ctgβ 1L
odnosno :
Yth∞ = n 2 ⋅ K1 '−n ⋅ K 2 '⋅V&0k , (11.59)
gde konstante K 1' i K 2' imaju sledeća značenja:

D1 ⋅ π 2 D
K1 ' = ( ) ⋅ [1 − ( 2 ) 2 ] , (11.60)
60 D1
ctgβ1L  1 b ctgβ 2 L 
K2 ' = ⋅ 1 − 1 / κ ⋅ 1 ⋅ ,
 (11.61)
60 ⋅ b1  π T b2 ctgβ1L 
a V&0 k predstavlja zapreminski protok radnog fluida na ulazu u radno kolo turbine.
Značenja ostalih veličina koja figurišu u prethodnim izrazima data su u poglavlju 7.
Izraz (11.59) je opšti, važi za toplotne turbine, a da bi se primenio na hidraulične

turbine dovoljno je konstatovati da u tom slučaju treba staviti κ = ∞ i V&0 k = V&k .
Za slučaj konstantnog otvora pretkola (sl. 11.30.), i konstantnog broja obrtaja,
stvarni napor radnog kola turbine (11.59) predstavljen je na sl. 11.31., s tim što treba imati
na umu da je nagib prave (11.59) prema V&0 k - osi funkcija geometrije radnog kola.
Napor realnog turbinskog radnog kola može se izračunati (sl. 11.31.) uz pomoć
relacije:
Yth = ε ⋅ Yth∞ , (11.62)
pri čemu se, kao i kod neturbina, može uzimati da je ε ≠ ε (V&0 k ) = const , odnosno
ε = ε (V&0k ) . I ovde će se usvojiti da je bliža realnosti pretpostavka ε = ε (V&0k ) .
Sl. 11.30. Definicija otvora pretkola turbine
Zbog postojanja energijskih gubitaka u radnom kolu, i u usmernim (sprovodnim)

organima turbine, potrebno je da radni fluid stavlja radnom kolu na raspolaganje veći rad
od onog koji će radno kolo turbine predavati gonjenom agregatu.
Ako, dakle, radno kolo turbine ostvaruje stvarni jedinični rad Yth , onda radni fluid
mora posedovati na ulazu u radno kolo jediničnu strujnu energiju:
Yk = Yth + ∆YHk , (11.63)
da ostvari stvarni jedinični rad Yth , mora se na ulazu u turbinu obezbediti veća jedinična
strujna energija od one koja bi bila potrebna kada bi turbinu činilo samo radno kolo. Dakle,
ukupna jedinična strujna energija koja se mora obezbediti na ulazu u turbinu (neto napor
turbine), da bi turbina ostvarivala stvarni jedinični rad Yth iznosi:
Y = Yk + ∆YHusp + ∆YHupt + ∆YHupu + ∆YHusi , (11.64)
Sl. 11.31. Funkcionalna zavisnost tehničkih radova radnog kola turbine Yth∞ i Yth od
zapreminskog protoka na ulazu u radno kolo, pri konstantnom otvoru pretkola;
I - umanjenje napora radnog kola turbine zbog konačnog broja lopatica
pri čemu se energijski gubici ∆YHk u radnom kolu mogu predstaviti kao zbir gubitaka
usled trenja radnog fluida o radne površine kola ∆YHkt i udarnih ∆YHku gubitaka. Ovi
gubici se računaju uz pomoć formula (11.5) i (11.6). Dijagramski prikaz hidrauličkih
gubitaka ∆YHkt i ∆YHku dat je na sl. 11.32. Potrebnu strujnu energiju (napor) koju je
potrebno obezbediti radnom kolu turbine da bi ono ostvarilo stvarni jedinični rad Yth
moguće je teorijski odrediti, ako se nad svakim protokom, kao što je to prikazano na sl.
11.32., saberu ordinate krive jediničnog rada Yth i odgovarajućih vrednosti hidrauličkih
gubitaka ∆YHkt i ∆YHku .
Međutim, turbinu ne čini samo radno kolo, već i usmerni i sprovodni organi, kroz
koje radni fluid mora da prođe da bi stigao do radnog kola (spirala i pretkolo), ili da bi ga,
napustio (zakolo i difuzor). U ovim protočnim organima, zbog postojanja hidrauličkih

gubitaka, radni fluid gubi još jedan deo svoje strujne energije, pa da bi radno kolo moglo
gde je:
Yk - napor radnog kola turbine,
∆YHusp - hidraulički gubici u dovodnoj spirali (računaju se prema formuli (11.12)),
∆YHupt - hidraulički gubici usled trenja u pretkolu (računaju se prema formuli

(11.7)),
∆YHupu - hidraulički gubici usled “udara” na ulazu u pretkolo (računaju se prema
formuli (11.8)),
∆YHusi - hidraulički gubici u odvodnim organima (sifonu), koji se računaju po
formuli:
∆YHusi = msi ⋅ V&Iqsi . (11.65)
U formuli (11.65) upotrebljene oznake imaju sledeća značenja:
[ ]
msi Js 2 kgm6 - koeficijent hidrauličkih gubitaka u sifonu,
[ ]
V&I m3 s - zapreminski protok radnog fluida na ulazu u turbinu,
qsi [−] - koeficijent krive gubitaka u sifonu (kriva gubitaka nije parabola zbog
vihornog strujanja u sifonu koje se menja sa promenom protoka).
Na sl. 11.33. dijagramski su pokazane krive pomenutih hidrauličkih gubitaka u
funkciji protoka kroz turbinu, kao i kriva napora kola u funkciji protoka kroz radno kolo.
Na osnovu onoga što je u poglavlju 8. rečeno o volumetrijskim gubicima, može se
konstatovati da će kroz turbinu proticati maseni protok radnog fluida m& , koji je za ∆m&
veći od protoka mk kroz njeno radno kolo, na osnovu čega se može konstatovati da se
&
veza između zapreminskih protoka na ulazu u turbinu i na ulazu u njeno radno kolo može
uspostaviti na sledeći način:
ρ
V&I = 0 ⋅ (V&0k + ∆V&0 ) . (11.66)
ρI
Pošto se ∆V&0 može računati za svaku vrednost napora radnog kola uz pomoć izraza
(8.8), onda se kriva Yk , turbine (sl. 11.33.) može predstaviti u funkciji zapreminskog
 ρ0 & 
protoka kroz turbinu, tako što će se svaka tačka krive  Yk , ⋅ V  (sl. 11.33.) pomeriti
 ρ I ok 
horizontalno za odgovarajuću vrednost:
Sl. 11.32. Dijagramski prikaz dobijanja potrebnog napora koji treba obezbediti radnom kolu, da bi
ono ostvarilo jedinični radYth , pri konstantnom otvoru pretkola; II - hidraulički gubici usled trenja
u radnom kolu, III - udarni hidraulički gubici u radnom kolu
Sl. 11.33. Dijagramski prikaz dobijanja neto napora turbine u funkciji protoka kroz turbinu pri
konstantnom otvoru pretkola
IV - hidraulički gubici usled trenja u spirali, V - “udarni” hidraulični gubici na ulazu u pretkolo,
VI - hidraulički gubici usled trenja u pretkolu, VII - hidraulični gubici usled trenja u sifonu
ρ0 &
⋅ ∆V0 = f (V&0k ) . (11.67)
ρI
Za slučaj tretmana hidrauličnih turbina dovoljno je konstatovati da je gustina
( )
radnog fluida konstantna na celom putu kroz turbinu ρ0 = ρ I = const , što uslovljava
konstantnost zapreminskog protoka (V& = V& = const ) kroz turbinu.
I
Ovako formirana kriva Y = Y (V& ) , odnosno Y = Y (V& )

I iz iz Ipredstavlja
proračunom dobijenu karakteristiku neto napora turbine (krivu potrebnog napora), i ona će
biti onoliko saglasna stvarnoj, eksperimentalno dobijenoj, karakteristici neto napora, koliko
se precizno matematički uzmu u obzir svi strujni fenomeni koji se dešavaju u toku rada
turbine.
Pored karakteristike neto napora, za turbinu je od izuzetne važnosti znati
karakteristike snage i stepena korisnosti.
Proračunom se ove dve radne karakteristike mogu dobiti na način koji je opisan u
daljem tekstu.
Karakteristika hidrauličke (izentropske) snage (sl. 11.34.) može se dobiti uz
pomoć formule:
PH (iz ) = ρI ⋅ V&I ⋅ Y(iz ) , (11.68)
( )
u kojoj se zamenjuju odgovarajući parovi V&I , Y definisani krivom neto napora turbine.
Da bi, pri svakom protoku radnog fluida V&I , turbina na svom vratilu
ostvarila mehaničku (korisnu) snagu P , mora se, zbog postojanja gubitaka snage P∆YH ,
P∆m& , PR i Pm (usled hidrauličkih gubitaka, volumetrijskih gubitaka, gubitaka usled trenja
radnog fluida o spoljašnje površine radnog kola i gubitaka usled trenja u ležajevima i
zaptivačima) nepovratno izgubiti odgovarajući iznos hidrauličke (izentropske) snage.
Pomenuti gubici snage mogu se izračunati na osnovu formula (8.7), (8.13), (8.14) i (8.29),
a dijagramski su prikazani na sl. 11.34.
Oduzimanjem, pri svakom protoku V&I , vrednosti P∆YH , P∆m& , PR i Pm , od
ordinata krive PH (iz ) , može se dobiti karakteristika korisne snage P na vratilu turbine,
koja je predstavljena dijagramski na sl. 11.34.
Sl. 11.34. Dijagramski prikaz računskog dobijanja karakteristike snage turbine

I - gubici snage usled hidrauličkih gubitaka, II - gubici snage usled volumetrijskih gubitaka, III
- gubici snage usled trenja fluida o spoljašnje površine radnog kola,
IV - gubici snage usled trenja u ležištima i zaptivačima
Kriva ukupnog stepena korisnosti turbine može se računski dobiti tako što će se
pri svakom protoku V&I , naći odnos:
P
η= ,
PH (iz )
a predstavljena je dijagramski na sl. 11.34.
Radne karakteristike turbina mogu se, kao i kod neturbina, predstaviti kao
bezdimenzijske radne krive uz pomoć značica (sl. 11.35), ili u obliku zavisnosti momenta
na vratilu turbine od broja obrtaja radnog kola (sl. 11.36).
( )
Radna kriva Y = Y V&I , n = const , a = const turbine, zavisi od broja obrtaja
radnog kola, i otvora pretkola. Prilikom promene ovih parametara menja se i oblik i položaj
radne krive, na način prikazan na sl. 11.37. i sl. 11.38.
(
Preračunavanje funkcionalne zavisnosti Y = Y V&I , n1 = const , a = const na )
Y = Y (V&I , n2 = const , a = const ) vrši se i kod turbina na isti način kao što je to činjeno
( )
kod neturbina. Naime, svakoj tački G V& , Y krive neto napora turbine (sl. 11.37.) pri
IG G
(
broju obrtaja n1 , odgovaraće tačka G ' V&IG ' , YG ' ) krive neto napora turbine pri broju
obrtaja n2 , a veza između njih sledi iz uslova sličnog rada turbine u ta dva režima i glasi:
Sl. 11.35. Bezdimenzijske karakteristike hidraulične turbine

Sl. 11.36. Zavisnost obrtnog momenta na vratilu jedne hidraulične turbine od broja obrtaja radnog
kola pri različitim otvorima pretkola
2
YG '  n2 
=  , (11.69)
YG  n1 
Sl. 11.37. Zavisnost oblika neto napora turbine od broja obrtaja radnog kola, pri konstantnom otvoru
( )
pretkola 1 - kriva Y = Y V&I , n1 = const , a = const , 2 – kriva
(
Y = Y (V&I , n2 = const , a = const ) , 3 - kriva Y = Y V&I , n3 = const , a = const , )
4 - jedna od krivih afinih napora
V&IG' n2
= . (11.70)
V&IG n1
Tačke G i G ' leže na krivoj afinih napora (krivoj istih stepena korisnosti) koja je
definisana izrazom:
YG & 2
Y'= ⋅ V 'I . (11.71)
V& 2
IG
Sl. 11.38. Zavisnost oblika neto napora turbine od otvora pretkola, pri konstantnom broju obrtaja
radnog kola
11.2.1. Uticaj izlaznog ugla lopatica radnog kola na radne

krive turbina
Kao i kod neturbina, i kod turbina izlazni ugao lopatica radnog kola ima uticaja na
njene radne krive, što se može videti iz relacije (11.58).
Analizom ovog uticaja, uz pomoć izraza (11.58), na način kao što je to učinjeno u
odeljku 11.1.1., može se doći do sličnih zaključaka kao i kod neturbina, pa se iz tog razloga
na ovom mestu neće posebno analizirati.
11.2.2. Radne karakteristike različitih tipova turbina
Oblik radnih karakteristika turbina zavisi od toga kakvog su tipa, odnosno od

njihovog specifičnog broja obrtaja. Tako, na primer, kao ilustracija uticaja nsp na radne
karakteristike, sl. 11.39., prikazana je funkcionalna zavisnost protoka radnog fluida kroz
turbinu od broja obrtaja, pri konstantnom raspoloživom bruto naporu Ybr izvora strujne
energije sa kojim je turbina spregnuta.
Sl. 11.39. Uticaj tipa turbine na funkcionalnu zavisnost protoka od broja obrtaja radnog kola, a -
akcijska turbina, b - radijalna centripetalna turbina, v - poluaksijalna centripetalna turbina g -
aksijalna turbina
U cilju detaljnijeg sagledavanja uticaja specifičnog broja obrtaja turbine na njene

radne karakteristike, može se, pored napred iznetih zavisnosti, izložiti i njegov uticaj na
stepen korisnosti turbine. Zbog toga je na sl. 11.40. prezentirana funkcionalna zavisnost
η = η (V&I ) i η = η (P) , pri konstantnoj bruto raspoloživoj strujnoj energiji na ulazu u
turbinu.
Sl. 11.40. Zavisnost stepena korisnosti različitih tipova turbina u funkciji protoka i snage pri
n11 = const ; 1 - akcijske turbine, 2 - radijalne centripetalne turbine, 3 - poluaksijalne
centripetalne turbine, 4 - aksijalne turbine, 5 - turbine sa mogućnošću zaokretanja lopatica radnog
kola (Kaplanove turbine)
Bitnost razlika u radnim dijagramima raznih tipova turbina, u funkciji njihove

brzohodosti, shematski je prikazana na sl. 11.41., gde je područje ηmax ozačeno šrafiranim
površinama.
Sl. 11.41. Dijagramska zavisnost zona maksimalnih stepena korisnosti u funkciji brzohodosti
turbina; 1 - akcijske, 2 - radijalne centripetalne turbine, 3 - poluaksijalne centripetalne turbine, 4 -
aksijalne turbine
11.2.3. Radna tačka turbine
Uz svaku turbinu proizvođači daju njene osnovne radne karakteristike

predstavljene, najčešće, u obliku univerzalnog dijagrama prikazanog na sl. 11.42.
Uz pomoć ovog dijagrama može se veoma lako, korišćenjem izraza za definiciju
n11 i V&11 iznetim u poglavlju 10., dobiti, pri svakom konkretnom otvoru pretkola - a i
zadatom broju obrtaja radnog kola turbine - n, funkcionalna zavisnost
( )
Y = Y V&I , n = const , a = const , prikazana na sl. 11.43.
Ova kriva predstavlja krivu “potreba” turbine za jediničnom strujnom energijom na
svom ulazu, a po obliku podseća na karakteristiku cevovoda. Svaka turbina se spreže sa
izvorom strujne energije (toplotnim - za toplotne turbine, ili hidrauličnim - za hidraulične
turbine). Sve te izvore strujne energije karakteriše, uvek, neki potencijalni nivo raspoložive
jedinične strujne energije Ybr , koji se ne menja sve dotle dok se ne promeni neki od
parametara u izvoru strujne energije. Za energijske izvore sa kojima se sprežu turbine
karakteristično je to što se teži da energija Ybr ostane konstantna tokom vremena i
nezavisna od protoka nosioca energije (radnog fluida) kroz turbinu. Tako, naprimer,
hidraulične turbine su spregnute sa akumulacionim jezerom, kod koga se nivo energije
Ybr = g ⋅ H geo zanemarljivo menja u funkciji protoka kroz turbinu. Takođe, i izvore strujne
energije sa kojima se sprežu toplotne turbine odlikuju konstantni energijski parametri tokom
vremena koji su nezavisni od protoka kroz turbinu. Nivo raspoložive strujne energije u
ovom slučaju kontroliše se i reguliše na izlazu iz energijskog izvora i odgovara iznosu
entalpije koju svaka jedinica mase radnog fluida iznosi sa sobom, tj.: Ybr = ibr .
Sl. 11.42. Univerzalna radna karakteristika jedne hidraulične turbine
Prema tome, energijski izvor sa kojim je spregnuta turbina stavljao bi joj na

raspolaganje energiju Ybr , da nema energijskih gubitaka u cevovodu koji ga spaja sa
turbinom. Ovi gubici su uslovljeni trenjem radnog fluida i mogu se predstaviti jednačinom:
Yv = m ⋅ V&I2 .
gde su:
Yv [J kg ] - svi hidraulički gubici usled trenja u dovodnom cevovodu, V&I m3 s -[ ]
protok na ulazu u turbinu,
[ ]
m Js 2 kgm6 - koeficijent karakteristike dovodnog cevovoda.
Zbog toga se raspoloživa jedinična strujna energija na ulazu u turbinu (neto napor
turbine) definiše jednačinom:
Sl. 11.43. Dijagramski prikaz određivanja radne tačke turbine u sprezi sa energijskim izvorom
strujne energije
Y = Ybr − m ⋅V&I2 , (11.72)

i predstavlja dijagramski kao na sl. 11.43.
(
Dakle, kriva Y = Y V&I , n = const , a = const ) predstavlja krivu potreba
turbine za strujnom energijom, a kriva Y = Ybr − m ⋅ V&I - mogućnosti izvora strujne
2
( )
energije. U preseku ovih dveju krivih naći će se radna tačka 1 V&I1 ,Y1 , sprege turbine sa
izvorom strujne energije.
Na ovom mestu treba istaći odgovarajuće analogije koje se mogu uočiti između
sprezanja neturbine sa cevovodom i turbine sa izvorom strujne energije. Naime, prema
svom karakteru i obliku kriva neto napora turbine analogna je karakteristici cevovoda na
koji se priključuje neturbina, a kriva strujne energije koju turbini stavlja na raspolaganje
energijski izvor analogna je karakteristici neturbine.
Pošto se, u praksi cevovodi od izvora strujne energije do turbine prave velikog
poprečnog preseka (hidraulične turbine), ili veoma kratki (toplotne turbine), često se usvaja
da je karakteristika raspoložive strujne energije na ulazu u turbinu horizonalna linija
udaljena od V&I - ose za Ybr (sl. 11.43.).
11.2.4. Regulisanje rada turbina
Turbine se najčešće koriste za pogon generatora električne struje. Zahtevi

potrošača električne struje odnose se, pre svega, na postojanost njene frekvencije. Kod
sinhronih generatora, koji se, uglavnom, koriste u elektranama, frekvencija f [Hz ]
naizmenične struje koju proizvodi generator i broj obrtaja njegovog rotora n [o min ]
spregnuti su jednačinom:
60 ⋅ f
n= , (11.73)
p
gde je p [−] - broj pari polova generatora.
Prema tome, kod svih turbina osnovni zadatak je regulisanje broja obrtaja
njihovog radnog kola sa tačno utvrđenim tolerancijama, koje dopušta elektroenergetska
mreža.
Diferencijalna jednačina koja opisuje rotaciono kretanje turbinskog radnog kola i
svih elemenata koji su spojeni sa njim (rotor generatora, spojnica, vratilo, eventualni
zamajci) glasi:
dω
J⋅ = MT − M G , (11.74)
dt
gde je:
[ ]
J kgm2 - moment inercije svih obrtnih delova turbine, generatora i spoljnih
konstrukcijskih elemenata,
dω − 2
dt
[ ]
s - ugaono ubrzanje svih rotirajućih elemenata,
M T [Nm ] - aktivni pogonski moment turbine,

M G [Nm] - kontramoment električnog generatora, uvećan za sve otporne
momente (u ležajevima, zaptivačima, itd.).
Pošto je M G funkcija opterećenja električne mreže, koje je stohastičko, mora
dω
se, u cilju održavanja ω = const , odnosno = 0 , neprestano regulisati aktivni
dt
pogonski moment turbine M T .
Imajući u vidu da je moment M T funkcija napora i protoka kroz turbinu, jasno je
da će regulisanjem protoka, odnosno napora, moći, u dozvoljenim tolerancijama, biti
zadovoljen uslov:
MT ≈ MG . (11.75)
Sl. 11.44. Shematski prikaz načina regulacije kod Francisove turbine uz pomoć usmernih lopatica;
a - detalj regulacionog pretkola, b - shema regulacije
Kod hidrauličnih turbina napor se relativno malo menja tokom vremena, pa se

broj obrtaja reguliše promenom protoka (menjanjem otvora pretkola, sl. 11.44.), a kod
toplotnih turbina moguće je regulisanje ostvariti regulisanjem i napora i protoka.
Sl. 11.45. Shematski prikaz načina regulacije kod Kaplanove turbine uz pomoć sinhronog
zakretanja usmernih lopatica i lopatica radnog kola
a - detalj regulacionih lopatica radnog kola, b - shema regulacije
Regulisanje frekvencije f električne struje koju proizvodi generator spregnut sa

turbinom obično se vrši automatski. Pod automatskim regulatorom frekvencije f ,
odnosno broja obrtaja n radnog kola turbine, podrazumeva se merno-regulaciona
oprema kojom se meri predmetni broj obrtaja radnog kola, upoređuje sa zadatom
vrednošću i formira upravljajuće dejstvo na regulacione organe (usmerne lopatice).
Ukoliko turbina ima veći stepen samoregulacije, tj. pravilno odabran moment
inercije rotirajućih organa J , vidi izraz (11.74), onda se zahtevi za kvalitetom
regulacionog sistema koji se primenjuje na turbini mogu svesti na minimum.
Tako, naprimer, ukoliko se stepen samoregulacije želi postići dodavanjem
zamajca, onda je potrebno da njegov moment inercije iznosi:
Pmax ⋅ T
Jz ≈ , (11.76)
2 ⋅ ω 2 ⋅ ε max
gde je:
[ ]
J z kgm2 - moment inercije zamajca,
Pmax [W ] - maksimalna snaga turbine,
Sl. 11.46. Shematski prikaz načina regulacije kod Peltonove turbine uz pomoć koplja
a - shema regulacije, b - metodologija skretanja mlaza
T [s ] - vreme za koje, od trenutka startovanja, radno kolo turbine dostiže

nominalnu ugaonu brzinu pri maksimalnoj snazi,
Sl. 11.47. Shematski prikaz regulacije toplotnih turbina

a - shema regulisanja kliznim pritiskom, b - shema za mlazničko regulisanje i regulisanje
prigušivanjem, v - izvedba pretkola turbine za regulisanje prigušivanjem, g - izvedba pretkola
turbine za mlazničko regulisanje
ω [s −1 ] - nominalna ugaona brzina radnog kola,

ε max [−] - relativno dozvoljeno odstupanje broja obrtaja radnog kola pri punom
opterećenju, u odnosu na nominalni režim rada.
Na sl. 11.45. i sl. 11.46. prikazani su mehanizmi za regulisanje broja obrtaja kod
Kaplanove i Peltonove hidraulične turbine, a na sl. 11.47. metode regulisanja toplotnih
turbina.
11.3. RADNE KARAKTERISTIKE TURBOPRENOSNIKA SNAGE
Posmatrano kroz prizmu načina razmene energije, turboprenosnici snage mogu

biti shvaćeni kao agregati u kojima se izvor strujne energije (pumpno radno kolo), koga
karakterišu promenjive radne karakteristike, spreže sa turbinskim radnim kolom na čijem
vratilu deluju promenjiva mehanička opterećenja.
Radna tačka ovakve sprege (uspostavljeni protok radnog fluida kroz
turboprenosnik i napor koji ostvaruju pumpno i turbinsko radno kolo), za proizvoljne
vrednosti broja obrtaja pumpnog i turbinskog kola, nalazi se u preseku njihovih
odgovarajućih karakteristika napora (sl. 11.48.).
Ulazni konstruktivni elemenat turboprenosnika snage je vratilo pumpnog radnog
kola, a izlazni - vratilo turbinskog radnog kola. Za njih su vezani ulazni M P i nP , i izlazni
M T i nT , parametri snage turboprenosnika. Međusobne zavisnosti ulaznih parametara
definišu ulazne karakteristike, a izlaznih - izlazne karakteristike turboprenosnika
snage. Postoji širok spektar različitih karakteristika. Osnovne su tzv. unutrašnje i
spoljašnje karakteristike, a iz njih se mogu odrediti sve ostale karakteristike.
Unutrašnje karakteristike predstavljaju:
[ ]
- zavisnost protoka V& m3 s radnog fluida kroz turboprenosnik od prenosnog
odnosa i = nT nP , tj.:
V& = V& (i ) , (11.77)

- zavisnost napora pumpnog kola YP [J kg ] od prenosnog odnosa
turboprenosnika, tj.:
YP = YP (i ) , (11.78)
- zavisnost napora turbinskog kola YT [J kg ] od prenosnog odnosa
turboprenosnika, tj.:
YT = YT (i ) . (11.79)
Spoljašnje karakteristike turboprenosnika predstavljaju zavisnosti opisane u

narednom tekstu.
1. Koeficijenti momenta pumpnog i turbinskog radnog kola pokazuju kako
turboprenosnik opterećuje pogonsku mašinu (koeficijent momenta pumpnog kola λP ),
odnosno, kako turboprenosnik prima opterećenje od gonjene mašine (koeficijent
momenta turbinskog kola λT ).
Napred pomenuti koeficijenti definišu se na sledeći način:
MP
λP = λP (i) = , (11.80)
ρ ⋅ nP2 ⋅ D 5
MT
λT = λT (i ) = . (11.81)
ρ ⋅ nP2 ⋅ D 5
U slučaju turbospojnice važi relacija:
M P (i ) = M T (i ) , (11.82)
pa se isključuje potreba za relacijom (11.81).
Sl. 11.48. Određivanje radne tačke turboprenosnika pri različitim brojevima obrtaja pumpnog i
turbinskog radnog kola
2. Koeficijent promene obrtnog momenta predstavlja odnos obrtnog

momenta turbinskog radnog kola i obrtnog momenta pumpnog radnog kola u funkciji
prenosnog odnosa turboprenosnika, tj.:
M T λT
K = K (i ) = = . (11.83)
M P λP
U slučaju turbospojnice, zbog odnosa (11.82), koeficijent promene obrtnog
momenta jednak je jedinici pri svim radnim režimima.
3. Koeficijent korisnog dejstva karakteriše energijska svojstva
turboprenosnika, i može da se izrazi na sledeći način:
PT M T ⋅ ωT
η = η (i ) = = . (11.84)
PP M P ⋅ ω P
4. Za turbomenjače se, posebno, kao značajna spoljašnja karakteristika, veoma
često koristi prozračnost turbomenjača, koja pokazuje promenu obrtnog momenta
pumpnog kola zavisno od promene obrtnog momenta turbinskog kola, i, najčešće,
predstavlja vrednost te promene u intervalu od i = 0 do i = is (sl. 11.56.).
Prozračnost se matematički definiše na sledeći način:
2
λ M n 
Π s = po = po ⋅  ps  . (11.85)
λ ps M ps  n po 
Kada je reč o običnom turbomenjaču (sa nepokretnim reakcijskim kolom, sl.
11.54. a i sl. 11.56.) treba prezentirati vrednosti koeficijenta prozračnosti od nultog do
računskog radnog režima Π ∗ i u radnom dijapazonu režima Π i :
λ po λ*pmin
Π* = , Π = . (11.86)
λ*p i
λ*pmax
5. Kao spoljašnja radna karakteristika često se koristi i kinematički radni
dijapazon režima rada. On predstavlja interval promena prenosnog odnosa u kome
koeficijent iskorišćenja turboprenosnika nije manji od najmanje dopuštene vrednosti u
uslovima duge eksploatacije. Kinematički radni dijapazon režima rada turboprenosnika se
matematički definiše na sledeći način:
*
imax
Di = * . (11.87)
imin
Spoljašnje radne karakteristike opisane u tačkama 4. i 5., predstavljaju tzv.
dopunske spoljašnje radne karakteristike.
Unutrašnje i spoljašnje radne karakteristike turboprenosnika snage mogu se

formirati proračunom, i tada imaju, pre svega, kvalitativan karakter, dok se njihove stvarne
vrednosti mogu dobiti samo eksperimentalnim laboratorijskim ispitivanjem.
11.3.1. Unutrašnje radne karakteristike turboprenosnika

Kao tipičan predstavnik proračunom dobijenih unutrašnjih radnih karakteristika
turboprenosnika na sl. 11.49. prikazan je dijagram relativnih protoka - V& (i ) = V& / V& * ,
relativnih napora pumpnog - YP (i ) = YP / YP* i turbinskog - YT (i ) = YT / YT* dela
nekompleksnog turbomenjača.
Sl. 11.49. Proračunski dobijene relativne unutrašnje karakteristike jednog turbomenjača i krive
njegovog stepena korisnosti za slučaj da se zahteva da on najčešće radi sa prenosnim odnosom
i = i ∗ = 0.5 , odnosno
i = i ∗ = 0.7
11.3.2. Spoljašnje radne karakteristike turboprenosnika
Spoljašnje radne karakteristike turboprenosnika mogu imati različite dijagramske

interpretacije, što zavisi od toga kakva im je svrha.
11.3.2.1. Spoljašnje radne karakteristike turbospojnica

U literaturi o turbospojnicama najčešće se sreću sledeća četiri tipa dijagramskih
interpretacija spoljašnjih radnih karakteristika: dimenzijske, zajedničke, relativne i
univerzalne.
Dimenzijskom spoljašnjom radnom karakteristikom turbospojnice koja je
shematski prikazana na (sl. 11.50.) naziva se zavisnost obrtnog momenta
M = M P = M T , snage PP i PT i stepena korisnosti turbospojnice η od prenosnog
odnosa turbospojnice i (pri čemu je broj obrtaja pumpnog radnog kola konstantan, tj.
n P = const , a broj obrtaja turbinskog radnog kola varira u opsegu nT = 0 ÷ n P .
Zajednička spoljašnja radna karakteristika turbospojnice predstavlja
zavisnosti koeficijenata momenata pumpnog i turbinskog radnog kola i stepena korisnosti
familije geometrijski sličnih turbospojnica u sličnim radnim uslovima od prenosnog odnosa
i.
Relativna radna karakteristika turbospojnice predstavlja odnos relativnog
obrtnog momenta turbospojnice (M P = M T ) i momenta turbospojnice M P∗ = M T∗ ( )
∗
pri proračunskom prenosnom odnosu i .
Univerzalnom radnom karakteristikom turbospojnice naziva se zavisnost
( )
njenih obrtnih momenata M P = M T od prenosnog odnosa i , pri različitim brojevima
obrtaja pumpnog radnog kola.
Na sl. 11.51. prikazani su dijagrami dimenzijske, zajedničke, relativne i
univerzalne radne karakteristike turbospojnice, prikazane na slici 11.50.
Momenti količine kretanja radnog fluida u pumpnom - M P i turbinskom M T
radnom kolu, pri nekom prenosnom odnosu turbospojnice, prikazane na sl. 11.50., mogu
se iskazati sledećim relacijama (videti poglavlje 7.):
D D 
M P = m& kP ⋅  2 P ⋅ c3uP − 1P ⋅ c0uP  ,
 2 2 
D D 
M T = m& kT ⋅  1T ⋅ c0uT − 2T ⋅ c3uT  ,
 2 2 
pri čemu je M P = M T i važe sledeći odnosi između obimskih komponenti apsolutnih
brzina na ulazima i izlazima pumpnog i turbinskog radnog kola:
D2 P D
⋅ c3uP = 1T ⋅ c0uT ,
2 2
D 2T D
⋅ c3uT = 1P ⋅ c0uP .
2 2
Sl. 11.50. Shematski prikaz meridijanskog preseka neregulacione turbospojnice

1 - pumpno radno kolo, 2 - turbinsko radno kolo, 3 - pogonsko vratilo, 4 - gonjeno vratilo, 5 –
kućište
Napori koje pri nekom prenosnom odnosu ostvaruju pumpno i turbinsko radno
kolo turbospojnice, prikazane na sl. 11.50., mogu se izraziti na sledeći način (videti
poglavlje 7.):
YthP = u 2 P ⋅ c3uP − u1P ⋅ c0uP ,
YthT = u1T ⋅ c0uT − u 2T ⋅ c3uT .
Sa dijagrama prikazanih na sl. 11.51. može se uočiti da kada i → 1 ,
stepen korisnosti η naglo opada na nulu, iako bi teorijski gledano (η = i = nT n P ) ,
trebalo da teži jedinici. Ova pojava se objašnjava činjenicom, da u slučajevima kada
nT → n P , radni fluid u protočnim kanalima radnih kola teži stanju relativnog mirovanja,
što izaziva obustavljanje protoka kroz lopatične radne organe turbospojnice i prekid u
prenosu snage.
Regulacione turbospojnice, o kojima je bilo reči u poglavlju 1., imaju
mogućnost da promenom količine radnog fluida u svom radnom prostoru menjaju snagu
koju prenose, odnosno, imaju mogućnost da programirano menjaju broj obrtaja gonjenog
vratila. Dakle, one u toku rada mogu biti potpuno napunjene (oko 90% slobodnog
prostora unutar kućišta turbospojnice) ili delimično napunjene.
Na sl. 11.52., prikazana je relativna radna karakteristika regulacione

turbospojnice pri delimičnim punjenjima.
Sl. 11.51. Dijagramski prikazi spoljašnjih radnih karakteristika turbospojnice

a - dimenzijska, b - zajednička, v - relativna, g – univerzalna
Na prethodnom dijagramu šrafirane površine predstavljaju oblasti mogućih

nestabilnih radnih režima turbospojnice, koji se mogu manifestovati snažnim oscilacijama
momenta i broja obrtaja vođenog vratila.
Pojava nestabilnog rada regulacione turbospojnice pri delimičnom punjenju
može se objasniti na sledeći način.
Na sl. 11.53. predstavljeno je kretanje radnog fluida u delimično napunjenoj

turbospojnici u funkciji od prenosnog odnosa. Pri prenosnom odnosu i = 1 , nema
relativnog kretanja radnog fluida (sl. 11.53.a.). Sa uvećanjem opterećenja na vođenom
vratilu, njegov broj obrtaja opada i pojavljuje se relativno kretanje, što dovodi do
preraspodele radnog fluida između pumpnog i turbinskog radnog kola, odnosno do
povećanja razlike izlaznog i ulaznog prečnika cirkulacije u pumpnom radnom kolu
turbospojnice.
Sl. 11.52. Dijagramski prikaz relativne karakteristike regulacione turbospojnice pri delimičnim
punjenjima
Na radni fluid tada počinju da dejstvuju centrifugalne sile, ne samo uslovljene

njegovim obrtanjem oko ose turbospojnice, već i usled njegovog kretanja u meridijanskim
ravnima, kao što je prikazano na sl. 11.53.
U turbinskom radnom kolu struja radnog fluida približava se osi turbospojnice (sl.
11.53.b.), a nakon dostizanja unutrašnje krivine meridijanskog preseka turbinskog radnog
kola dolazi do raslojavanja kompaktne mase radnog fluida u dve grane, koje su najvećim
delom locirane u turbinskom radnom kolu (sl. 11.53.v.). Kada kinetička energija struje
radnog fluida dostigne odgovarajući iznos, radni fluid se priljubljuje uz unutrašnje zidove
meridijanskog preseka pumpnog i turbinskog radnog kola (sl. 11.53.g), pri čemu struja
radnog fluida ulazi u pumpno radno kolo na njegovom najmanjem radijusu. Prelazak od
oblika strujanja definisanog na sl. 11.53.b., na strujanje definisano sl. 11.53.g. ostvaruje
se trenutno, s naglim povećanjem “tvrdoće” turbospojnice.
Turbospojnica radi stabilno pri oba oblika strujanja radnog fluida koji su
definisani na sl. 11.53.b. i sl. 11.53.g., ali u zoni prelaska od jednog oblika u drugi gubi
stabilnost.
Sl. 11.53. Raspodela radnog fluida u delimično napunjenoj turbospojnici u zavisnosti od nT , pri
postojanom nP
a - pri i = 1, b - pri i = 0,9÷0,95, v - pri i = 0,65÷0,7, g - pri i < 0,55÷0,6
11.3.2.2. Spoljašnje radne karakteristike turbomenjača
Pri analizi upotrebnih kvaliteta turbomenjača koriste se spoljašnje radne

karakteristike, analogne spoljašnjim radnim karakteristikama turbospojnica.
Dimenzijska radna karakteristika običnog turbomenjača, koji je shematski
prikazan na sl. 11.54.a., predstavlja krive promene obrtnog momenta M P koji se
predaje pumpnom radnom kolu, momenta M T koji ostvaruje turbinsko radno kolo i
koeficijenta korisnog dejstva turbomenjača u zavisnosti od prenosnog odnosa i pri
konstantnom broju obrtaja pumpnog radnog kola. Ovu karakteristiku ponekad dopunjava i
kriva zavisnosti koeficijenta promene obrtnog momenta K = M T M P .
Zajednička spoljašnja radna karakteristika razlikuje se od dimenzijske po
tome što se na ordinate umesto stvarnih vrednosti momenata nanose koeficijenti
momenata pumpnog λ P i turbinskog λT radnog kola. Osim toga, ona obuhvata
dijagramske zavisnosti koeficijenata promene obrtnog momenta
K = K (i ) = M T M P = λT λ P i stepena korisnosti turbomenjača η = η (i ) .
Zajednička radna karakteristika turbomenjača ista je za geometrijski sličnu familiju
turbomenjača, kada oni rade u hidrodinamički sličnim radnim uslovima.
Relativna spoljašnja radna karakteristika turbomenjača predstavlja zavisnost

odnosa obrtnih momenata pumpnog i turbinskog radnog kola ( M P i M T ) i
odgovarajućih vrednosti ovih momenata na proračunskom radnom režimu ( M P∗ i M T∗ )
od prenosnog odnosa i .
Univerzalna spoljašnja radna karakteristika turbomenjača izražava zavisnost
M P , M T i η od prenosnog odnosa i pri različitim brojevima obrtaja pumpnog radnog
kola.
Na sl. 11.55. prikazani su dijagrami dimenzijskih, zajedničkih, relativnih i
univerzalnih spoljašnjih radnih karakteristika jednog turbomenjača.
Radi podsećanja, momenti količine kretanja radnog fluida u pumpnom radnom
kolu - M P , turbinskom radnom kolu - M T i reakcijskom - M R usmernom lopatičnom
kolu, pri nekom prenosnom odnosu turbomenjača, prikaznom na sl. 11.54., mogu se
izraziti sledećim relacijama (videti poglavlje 7.):
D D 
M P = m& kP ⋅  2 P ⋅ c3uP − 1P ⋅ c0uP  ,
 2 2 
D D 
M T = m& kT ⋅  1T ⋅ c0uT − 2T ⋅ c3uT  ,
 2 2 
D D 
M R = m& kR ⋅  2 R ⋅ c3uR − 1R ⋅ c0uR  ,
 2 2 
pri čemu je:
M P + MT + M R = 0 ,
i važe sledeći odnosi između obimskih komponenti apsolutne brzine na ulazima i izlazima
pumpnog, turbinskog i reakcijskog kola:
D2 P D
⋅ c3uP = 1T ⋅ c 0uT ,
2 2
D2T D
⋅ c3uT = 1R ⋅ c0uR ,
2 2
D2 R D
⋅ c3uR = 1P ⋅ c0uP .
2 2
Napori koje pri nekom prenosnom odnosu ostvaruju pumpno, turbinsko i

reakcijsko kolo turbomenjača, prikaznog na sl. 11.54., mogu se izraziti na sledeći način
(videti poglavlje 7.):
YthP = u 2 P ⋅ c3uP − u1P ⋅ couP ,
YthT = u1T ⋅ couT − u 2T ⋅ c3uT ,
YthR = 0 .
Sl. 11.54. Shematski prikaz meridijanskog preseka turbomenjača

a - nekompleksni turbomenjač, b - kompleksni turbomenjač; 1 - pumpno radno kolo, 2 - turbinsko
radno kolo, 3 - pogonsko vratilo, 4 - gonjeno vratilo,
5 - kućište, 6 - reakcijsko kolo, 7 - jednosmerna spojnica
Kompleksni turbomenjači (sl. 11.54.b.) mogu raditi kao obični turbomenjači i kao
turbospojnice. Dimenzijska spoljašnja radna karakteristika ove vrste turbomenjača,
prikazana na sl. 11.56., omogućava objašnjavanje principa njihovog rada.
Sl. 11.55. Dijagramski prikazi spoljašnjih radnih karakteristika običnog turbomenjača

a - dimenzijska, b - zajednička, v - relativna, g – univerzalna
U vučnom režimu rada kompleksnog turbomenjača u zoni u kojoj je η > ηs ,

zbog toga što mora biti zadovoljena relacija:
M P + MT + M R = 0 , (11.88)
kao i zbog činjenice da je M T > M P , moment reakcijskog aparata M R dejstvuje u

smeru koji je suprotan smeru obrtanja pumpnog i turbinskog radnog kola. Pri porastu
prenosnog odnosa moment na turbinskom kolu raste i pri i = is nastaje slučaj
M T = M P . Zbog toga je, u tom slučaju, moment koji deluje na reakcijsko kolo jednak
nuli. Pri daljem povećavanju prenosnog odnosa i , moment M R menja smer dejstva, i
počinje delovati u pravcu obrtanja turbinskog i pumpnog radnog kola. Reakcijsko kolo
kompleksnog turbomenjača vezano je jednosmernom spojnicom 7 (sl. 11.54.b) za
nepokretne elemente turbomenjača, što mu omogućava slobodno okretanje u smeru
obrtanja pumpnog i turbinskog radnog kola, a onemogućava obrtanje u suprotnom smeru.
Pri radnim režimima kod kojih je i > i s reakcijsko kolo počinje slobodno da se obrće.
Ono, pri tome, ne pruža značajnije otpore strujanju radnog fluida, i zbog toga se može
uzeti da je tada M R ≈ 0 , odnosno M T = M P , tj. da će tada kompleksni turbomenjač
raditi kao turbospojnica.
Sl. 11.56. Dimenzijska spoljašnja radna karakteristika kompleksnog turbomenjača
Pri daljem povećavanju prenosnog odnosa i , kompleksni turbomenjač radi u režimu

turbospojnice, za koji je karakteristično da je η = i (sl. 11.56.). Proračunski prenosni
odnos i ∗ kompleksnog turbomenjača bira se na osnovu uslova da njegov η pri prelasku
na režim turbospojnice bude 85 ÷ 88% i da dostiže pri tom režimu vrednosti 90% i
više. Na taj način, kompleksni turbomenjač obezbeđuje širi dijapazon prenosnih odnosa
pri kojima kompleksni turbomenjač radi s višim vrednostima n u poređenju sa običnim

turbomenjačem.
11.3.3. Zajednički rad turboprenosnika sa pogonskim motorom

Turboprenosnik se uvek nalazi između pogonske i gonjene mašine (sl. 11.57.),
što uslovljava da će se pri svakom radnom režimu bilo pogonskog motora, bilo gonjene
mašine, menjati radni režim turboprenosnika (tj. moment, broj obrtaja i snaga koju
prenosi).
Određivanje radnog režima turboprenosnika snage objašnjeno je u odeljku
11.3.3.1.
11.3.3.1. Određivanje radnog režima turboprenosnika
Turboprenosnici se mogu sprezati sa raznim vrstama pogonskih i gonjenih

mašina.
Sl. 11.57. Mesto turboprenosnika u transmisiji

1-pogonski motor, 2-turboprenosnik, 3-gonjena mašina, 4-mehaničke spojnice
Moment koji može da primi turboprenosnik, pri bilo kom radnom režimu,
definisan je jednačinom:
M P = λ P ⋅ ρ ⋅ D 5 ⋅ n P2 , (11.89)
gde je:
M P [Nm ] - moment kojim se, u datim radnim uslovima, radni fluid koji struji
kroz pumpno radno kolo “opire” aktivnom momentu kojim pogonski motor dejstvuje na
pogonskom vratilu,
λ P [−] - koeficijent momenta pumpnog radnog kola turbo-prenosnika

ρ [kg m 3 ] - gustina radnog fluida koji struji u turbo-prenosniku,
D [m] - prečnik cirkulacije turboprenosnika,
n P [o min ] - broj obrtaja pumpnog radnog kola,
a moment kojim pogonski motor deluje na pumpno vratilo, definisan je jednačinom:
M M = M M (nM ) = M P (nP ) . (11.90)
Sl. 11.58. Dijagramski prikaz određivanja radne tačke turboprenosnika snage pri različitim radnim
režimima turboprenosnika
Relacija (11.90) se redovno dobija ispitivanjem pogonskog motora, i za jedan

benzinski motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pri konstantnom položaju leptira u
karburatoru, prikazana je na sl. 11.58.
Relacija (11.89) za jedan konkretan turboprenosnik je funkcija od koeficijenta
momenta λP i broja obrtaja njegovog pumpnog radnog kola. Imajući u vidu da je:
λ P = λ P (i ) , (11.91)
(sl. 11.55.b.) jasno je da će u opštem slučaju važiti funkcionalna zavisnost:
M P = M P (n P , i ) . (11.92)
Pri svakom konkretnom prenosnom odnosu i , sa kojim turboprenosnik radi,

poslednji izraz se može svesti na oblik:
M P = M P (n P , i = const ) = A ⋅ n 2 , (11.93)
i grafički, u istoj razmeri kao i moment pogonskog motora, predstaviti dijagramski (sl.
11.58.). U preseku krivih M P = M P (n P , i = const ) i M M = M M (nM ) (sl. 11.58.)
nalaze se tačke 1, 2, 3 i 4, koje predstavljaju radne tačke, u kojima će, pri prenosnim
odnosima (i = 0, i = 0.7, i = 0.97, i = 0.975) raditi turboprenosnik. Tako, naprimer,
pri prenosnom odnosu i = 0 (zaustavljeno turbinsko radno kolo) pogonski moment biće
M M = M P = M M 1 = M P1 , a broj obrtaja pumpnog radnog kola
nM = nP = nM 1 = nP1 .
Pogonski moment koji se pri svakom radnom režimu ostvaruje na turbinskom
vratilu turboprenosnika može se izračunati na sledeći način:
MT = MG = M P = M M , (11.94)
za slučaj turbospojnice, odnosno:
M T = M G = K (i ) ⋅ M P = K (i ) ⋅ M M , (11.95)
za slučaj turbomenjača.
Broj obrtaja turbinskog radnog kola turboprenosnika, pri svakom radnom režimu,
može se izračunati uz pomoć sledeće relacije:
nT = nG = i ⋅ nP = i ⋅ nM . (11.96)

Procitati o Stepenu Korisnosti (11 STR Itd)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Procitati o Stepenu Korisnosti (11 STR Itd)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Radne karakteristike turbomašina i regulacija njihovog rada 421

11. RADNE KARAKTERISTIKE TURBOMAŠINA I

11.1. RADNE KARAKTERISTIKE NETURBINA

Da je napor toplotnih neturbina Y u direktnoj vezi sa zapreminskim protokom

Neki od autora pretpostavljaju da je ε ≠ ε (V&0 k ) = const , što uslovljava da se

Napominje se da se optimalni protok radnog fluida ne poklapa u svim

ς p [−] - koeficijenat udara na ulazu u pretkolo (obično se kreće u granicama

Sl. 11.2. Dijagramski prikaz dobijanja korisnog napora radnog kola Yk

∆c pr1u [m s ] - razlika obimskih komponenti apsolutnih brzina na ulazu u

Relacije (11.10) i (11.11) predstavljene su dijagramski na sl. 11.4.

cII [m s ] - brzina radnog fluida na izlazu iz spirale (iz neturbine).

Na osnovu onoga što je u poglavlju 8. rečeno o volumetrijskim gubicima, može

Ovako formirana kriva Y = Y V&I ( ) predstavlja proračunom dobijenu

P∆m& = P∆m& (V&I ) Pm = Pm (V&I )

Karakteristika hidrauličke (izentropske) snage može se dobiti računanjem preko

PH ( iz ) = ρ I ⋅ V&I ⋅ Y(iz ) , (11.15)

Utrošci snage P∆YH , P∆m& , Pm i PR , mogu se izračunavati na osnovu formula

Y = Y (V&I , n1 = const ) Y = Y (V&I ,η1 = const )

Y = Y (V&I , n4 = const ) Y = Y (V&I ,η4 = const )

11.1.1. Uticaj izlaznog ugla lopatica radnog kola na radne krive

savijene unazad (β 2L < 90 o ), unapred (β 2L > 90 o ) i završavati se radijalno

Sa sl. 11.9., na prvi pogled, se može zaključiti da je pogodnije u radnom kolu

Yth∞ = Yth∞ (V&0 k , β 2 L > 90o )

Yth∞ = Yth∞ (V&0 k , β 2 L = 90o )

Pk∞ = Pk∞ (V&0 k , β 2 L = 90o )

Yth∞ = Yth∞ (V&0 k , β 2 L < 90o )

Pk∞ = Pk∞ (V&0 k , β 2 L < 90o )

- sa sl. 11.9. se vidi da se snaga fiktivnog kola sa beskonačnim brojem

11.1.2. Radne karakteristike različitih tipova neturbina

Prikazani dijagrami na sl. 11.10. predstavljaju bezdimenzijske radne krive

11.1.3. Radna tačka neturbine

Uz svaku neturbinu (turbopumpu, turbokompresor ili ventilator), proizvođači daju

Manjak strujne energije dovodi do usporavanja radnog fluida, odnosno do

11.1.4. Nestabilan rad neturbinskog postrojenja - pumpanje

U nekim slučajevima rad neturbine je nestabilan: protok se naglo menja od

2 Oblast nestabil . rada ( pumpanje ) Oblast stabil. rada

Sl. 11.12. Nestabilni rad (pumpanje) turbopumpe

Pokazaćemo da turbopumpa ne može raditi na režimima koji se nalaze levo od

11.1.5. Regulisanje režima rada neturbina

11.1.5.1. Regulisanje prigušivanjem (promenom

neophodno je povećati otpore u cevovodu. Ovo se ostvaruje pritvaranjem regulacionog

Ušteđ. snaga pri regulisanj u promenom broja obrtaja

Y ' = Y ' (V&I , n ' = const )

Prema tome, regulisanje rada neturbine prigušivanjem izaziva dopunske gubitke

11.1.5.2. Regulisanje promenom broja obrtaja radnog kola

Na sl. 11.13. pokazano je da se protok V&2 može dobiti, umesto prigušivanjem,

Y = Y (V&I , n = const ) n > n' > n'' > n'''

11.1.5.3. “Regulisanje” podsecanjem radnog kola

Za određivanje karakteristike neturbine dobijene posle podsecanja njenog

Y ' = Y ' (V&I' , n = const , D2' )

Međutim, praksa je pokazala, da se umesto izraza (11.20) i (11.21) mogu

Sl. 11.16. Podsecanje radnog kola

( D2 − D2' ) D2 0,20 0,15 0,11 0,09 0,07 0,00

Neturbine je pogodno koristiti samo u oblasti visokih stepena korisnosti, (a za

11.1.5.4. Regulisanje uz pomoć pretkola

Neturbine mogu imati radijalna i aksijalna pretkola (sl. 11.18.).

Sl. 11.18. Prikaz meridijanskog preseka neturbine koja ima pretkolo

Promenom izlaznog ugla lopatice pretkola menja se obimska komponenta

Y Ušteđ. snaga pri regulisanj u pretkolom

Y = Y (V&I , n = const ,α pr1 = const )

Y = Y (V&I , n = const ,α pr 2 = const )

Y = Y (V&I , n = const ,α pr 3 = const )

11.1.5.5. Regulisanje uz pomoć zakretanja lopatica radnog kola