Бетон

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацијуИди на претрагу
За друге употребе, погледајте Бетон (вишезначна одредница).

Бетон сипање и уграђивање вибрирањем у једну зграду у Торонту, Онтарио, Канада.

Ливење бетонске плоче за пословну зграду

Постављање арматуре за бетонску плочу на почетку бетонирања

Бетон је грађевински материјал који се справља углавном од цемента, агрегата
(углавном шљунак и песак) и воде.
Бетон очвршћава после мешања и уграђивања, услед хемијског процеса који се
назива хидратација. Вода реагује са цементом, који очвршћава и повезује остале компоненте у
смеши, чиме се на крају добија тврд „камени“ материјал.
Термин „бетон“ у општем случају означава широк спектар вештачких грађевинских материјала
композитног типа који се добијају агломерацијом зрна врло различитих типова агрегата.
Агломерација подразумева и примену одређених везивних супстанци. Имајући у виду овакву
дефиницију, произилази да се начелно може говорити о гипс-бетону, креч-бетону, бетону на
бази воденог стакла, асфалт-бетону и другим. Најширу примену несумњиво имају бетони код
којих се као везиво користи цемент, и које би формално требало звати цемент-бетонима, али
је у пракси уобичајено да се материјали овог типа називају само бетонима[1]
Бетон је материјал који се највише користи од свих вештачких материјала на свету[2]. Користи
се за прављење путева, зграда, темеља, мостова, „камених“ блокова итд.
Према подацима из 2006., производња бетона је око 7,5 милијарди кубних метара годишње,
што чини један кубни метар по становнику планете.[3]