You are on page 1of 18

Александар Бошковић – Мит, политика, идеологија

 Језик политике је толико помешан са језиком митова да је овај први без овог другог
скоро немогуће разумети
 Клод Леви Строс: митови сами по себи не саопштавају никакве велике нити вечите
истине, али нам пуно говоре о друштвима у којима су настали и о њиховом начину
функционисања
 Бошковић мит посматра као облик идеологије.
 Идеологију сматра за систем идеја које саме по себи нису ни добре ни лоше, већ које
зависе пре свега од тога како се и у ком контексту употребљавају.
 митови- саставни део идеолошких образаца који се конструишу са циљем усађивања
осећања оданости нацији + инкорпорација у званичне/владајуће религије
 Мит је, као и политика, облик идеологије (схваћене у најширем могућем смислу као
систематски начин објашњења друштва и историје) али они су облици идеологије који
могу и треба да буду разматрани одвојено, уз пуно разумевања њихове конкретне
историјске улоге и важности.

Антропологија мита

 тешкоћа код проучавања митова: како се бавити нечиме што није ни дефинисано

Сигмунд Фројд

 митове сматра за израз колективног несвесног, израз којиј е био повезан са


фрустрацијама и заплетима око односа са ауторитетом
 његово проучавање митова је неодвојиво од његовог схватања религије као облика
„инфантилне опсесивне неурозе“
 религијска веровања су илузије, испуњења најстаријих, најјачих и најизраженијих
жеља човечанства
 бог је пројекција идеје оца на једну вишу раван
 митови су имагинарна остварења потиснуте (едиповске) жеље

Ернест Касирер

1
 мит је један од битних степена у процесу хуманизације из које треба да се развије
филозофија људске културе
 „не одређује историја митологију једног народа, већ обрнуто, митологија одређује
његову историју; или, штавише, митологија не одређује, него сама јесте судбина тог
народа, коб која га је од почетка задесила.“
 еволуционистичка схема развоја: мит је на нешто нижем ступњу развоја него
филозофија или наука, али ступањ „митског мишљења“ има у себи клице развојних
ступњева које тек треба да дођу. Мада „нижи“ или „примитиван“, он је у исто време
апсолутно неопходан степен у људском развоју – и било који каснији (односно
„напреднији“) степен је без њега потпуно незамислив.
 Мит је, уствари, део једног много ширег концепта, интегрални део већ поменуте
филозофије људске културе, где је Касирер убројао још и језик, уметност, религију,
етику, науку, технологију, разне друге културне феномене.
 методологија: углавном секундарни извори
 не може се порећи да је Касирер јасно уочио важност проучавања мита као симбола,
фантастичне и застрашујуће могућности манипулације политичким митовима, као и
значај језика уопште у људском разумевању

Џозеф Кембел

 „мит о рођењу хероја“


 покушао да представи четири основне функције митологије:
1. усађивање осећаја страхопоштовања и чуђења пред нечим што Кембел зове
„мистерија постојања“, осећање које укључује спознају постојања нечег божанског
– што је нешто карактеристично за све религије.
2. установљавање одређене космологије (слике света и свемира), тј. универзалног
космичког поретка који онда треба да буде репликован од стране људи.
3. подршка постојећем друштвеном поретку, јер су сви митови у суштини дубоко
конзервативни и пре свега теже очувању постојећег друштвеног система и
постојећих друштвених односа
4. увођење појединца у поредак реалности његове сопствене психе, што онда води до
индивидуалне духовне самореализације

2
 нема неку нарочиту теоријску основу
 по њему, митови настају само на једном месту и онда се једноставно постепено
преносе у удаљене делове света (прилично наивни дифузионизам)
 Индија је Кембелу ближа од других културних хоризоната

Мирче Елијаде

 током рата у португалу пише књижицу о националном карактеру румуна; користи два
мита о жртвовању како би илустровано приказао вредност „румунског националног
бића“; један од је о мајстору Манолеу
 један од првих аутора који су аргументовано указивали на вредност историјских
извора за истраживање мита и религије; наравно, митови функционишу са битно
другачијом логиком, логиком која прави суштинску разлику између сећања и
присећања. Сећање на стварне догађаје могуће је само кроз митове – ако њих нема,
највише до чега људи могу да дођу је пуко присећање.
 показује повезаност између различитих начина да се спозна смисао постојања
 све што се дешава у животима „обичних људи“ је пренето из света натприродног,
света богова. Догађаји из овог другог света зато пружају модел и образац понашања
људи у овом свету.
 Митови су пре свега свете приче које се односе на догађаје из овог прадавног митског
времена, доба које је уследило након стварања света, али далеко пре доласка
историјског и такозваног рационалног погледа на свет. Ово време је од нашег,
модерног времена удаљено неизрецивим и непремостивим понором, па су митови
једини преостали начин да се сазна шта се у ово далеко време догађало.
 Мада је тврдио да га занимају како стари тако и савремени митови, у пракси је акценат
стављао само на проучавање старих
 Проблем: и поред потпуно оправданог стављања тежишта на феноменолошко
разумевање митова у оквиру традиције из које потичу, подразумева неку врсту
емпатије, односно психолошког и емоционалног уживљавања.

Закључак: могућности интерпретације

3
 При истраживању мита свака анализа мора поћи или од одређене дефиниције или од
спознаје да је овај појам изузетно тешко дефинисати.

Тероетичари мита у 19. веку

 Фридрих Макс Милер, један од првих научника који је покушао рационалну анализу
мита.
 Милерова анализа је била заснована на језику и довела га је до закључка да су митови
нека врста „болести језика“. Митови су настали из метафора, из покушаја да се објасне
ствари које су окруживале првобитне људе.
 Ендрју Ланг: упоређује обичаје „цивилизованих“ и „примитивних“ народа и долази до
закључка да људски ум оперише на истоветан начин
 Тајлор: митско мишљење је карактеристично „за људски интелект када се он налази у
у свом раном стадијуму, налик на ум детета“. Кроз митологије примитивних народа
могу се разумети митологије култра које су у међувремену нестале. Мит представља
каузално објашњење неких догађаја. Мит је примитивна наука.

Вилијем Робертсон Смит

 Шкотска, 1846. (рођен)


 Контроверза око текстова за девето издање Енциклопедије Британике. Ангажовао
Фрејзера да пише о тотему и табуу.
 Више пута путовао у подручја којима се бавио; ипак остао расиста
 У одредници „жртва“ за Британику Смит разликује „природне“ и „позитивне“ религије
(јудаизам, хришћанство, ислам) које своје порекло воде од учења великих религијских
иноватора
 Веровао је да је религију најбоље проучавати у њеном најпримитивнијем облику
 Акценат на социјалној компоненти религије доводи га до закључка да су специфичне
активности далеко важније од веровања. Према томе, ритуал мора да дође пре мита.
Он је веровао да ритуал треба проучавати пре мита не само зато што је важнији, већ и
због тога што ритуал дословно претходи миту у темпоралном смислу. Прво долазе
одређене људске активности, а тек онда покушаји да се оне објасне и рационализују.

4
 Оно у шта су поједини људи веровали (или нису веровали) била је последица њиховог
личног избора. Оно шта су радили или у чему су учествовали није имало никакве везе
са личним избором. Према томе, важност митова се заснивала на њиховој важности у
друштву – још један аспект Смитовог рада који је постао далеко познатији преко
Диркема.
 Кук разликује примарне и секундарне митове. Примарни се односе на систем веровања
и нарочити поглед на свет, и они су пре свега повезани са ритуалним деловањем. С
друге стране, секундарни су мање важни и мање вредни.

Антрополошко проучавање митова

 Вилијем Робертсон Смит је први покушао да дефинише однос између мита и ритуала и
предност је дао ритуалу. Митови су сматрани за важне једино у оној мери у којој су
могли нешто да нам кажу о друштвеној организацији, сродству, браку, обичајима и
томе слично.
 Боас скупљао митове „примитивних народа“, плашећи се да ће нестати у судару са
„цивилизацијом“.
 Боасова студија о Цимшијанцима (они не праве разлику између митова и „обичних“
прича); овај проблем Боас решава тако што описује предмет публикације као „низ
прича, које Цимшијанци све сматрају за митове“.
 Малиновски, „Аргонаути западног Пацифика“ – митови и ритуали повезани са
овредима титуалне размене познатим као кула. Малиновски је сматрао да митови
представљају прагматичну основу, скуп правила понашања која омогућавају
функционисање било које културе.
 Малиновски прави разлику између три врсте прича које је забележио на
Тробријандским острвима. За разлику од бајки и легенди, које људи причају „да би се
забавили“ или као „друштвени исказ“ намењен „задовољавању друштвене амбиције“,
мит је стварност која се живи“, он не представља симболички већ директан израз онога
о чему говори; не представља објашњење које треба да задовољи научно интересовање
већ наративно поново оживљавање првобитне стварности. За Малиновског, митови
пружају оправдање за веровање (потпуно различито од онога што је говорио Смит):

5
1. Најстарији митови – описују догађаје који су се десили у време када је земља била
настањена бићима из подземног света, и они говоре о пореклу првих људи,
њихових кланова и села, као и о односу тог света и свих светова који су му
следили.
2. Културни митови – говоре о огрима и канибалима, као и о људским бићима која су
установила одређене обичаје и церемоније. Они се односе на време у које људи већ
живе на земљи, и кад су одређени друштвени обичаји већ успостављени. (прича о
тробријандском културном хероју Тудави)
3. Митови у којима се појављују само обична људска бића – ови људи имају одређене
чудесне моћи (пре свега магију, која је по Малиновском уско повезана са
религијом), и приче о њима описују порекло враџбина, начине прављења љубавних
напитака, начине склапања летећих кануа, а укључују и неке митове о кули.
 Проблем: многи митови спадају у две или чак и три категорије, па ни разлике између
њих нису баш увек сасвим јасне.
 Инерција обичаја – главна сила која покреће тробријанђане
 Нагласак на нормативне и друштвене/социјалне аспекте јасно разликује антропологију
од других научних дисциплина које се баве митовима (филозофија, историја, историја
религија...). Још једна разлика – инсистирање антрополога и етнолога после Смита на
самој ритуалној активности.
 Један од првих који је покушао да објасни међусобни однос митова и ритуала је био
амерички антрополог Клајд Клакхон. Он се бавио везом између обреда и мита за коју
каже да су је већ били јасно уочили психоаналитичари (Рајк, Фројд) који су се
„вербално сложили са предлогом Робертсона Смита да митологија пре свега
представља опис ритуала“. Он је указао и на проблеме прављења дистинкција између
митова, легенди и бајки – за разлику од Малиноског који је сматрао да је ово
разликовање ипак могуће.
 Покушао да дефинише мит као „свету причу“ али је нашао да је ово објашњење ипак
незадовољавајуће јер не говори ништа о ритуалу. (Пуебло и Навахо Индијанци не
успостављају чврсту везу између митова и ритуала).
 Закључак: читаво питање о томе да ли је примарна церемонија или митологија
подједнако је бесмислено као и питање типа „шта је било прво, кокошка или јаје“.

6
 Битно: да се схвати суштинска међузависност мита (који је један од облика идеологије)
са ритуалом и многим другим облицима понашања. Овде Клахкон признаје велики
допринос Малиновског.
 Заједно са Боасом и Бенедиктовом, Клакхон се противио било каквим великим
уопштавањима или „симплицистичким исказима“ када се ради о митовима и
ритуалима.
 „Митови и ритуали у подједнакој мери олакшавају прилагођавање појединца његовом
друштву.“ Они имају заједничку психолошку основу и на неки начин су
супраиндивидуални. Како митови, тако су и ритуали „културни производи, део наслеђа
једног друштва“.
 Идеју да су и митови и ритуали културни производ даље је развио Едмунд Лич. Он је
истраживао у Бурми. Лич није покушао да дефинише ритуал, и у свом приступу је
покушао да помири потпуно различита становишта која су имали Диркем, Мос и
Малиновски пре њега. Решење је било да се ритуал посматра као нешто што стоји у
односу на технику исто онако као што се и свето односи на профано. Они „не
означавају типове деловања, већ аспекте готово ма које врсте деловања“. Ритуал је
симболички исказ који говори нешто о појединцима који су укључени у деловање. За
лича су мит и ритуал једно те исто. За Лича, митови су само један начин да се опише
људско понашање. „Како ритуално деловање тако и веровање треба схватити као
облике симболичких исказа о друштвеном поретку“.
 „Ритуални перформанси имају ову функцију за групу која у њима учествује у целини;
они тренутно чине експлицитним оно што је иначе фикција.“
 Лич је одбацио Леви-Стросово инсистирање на универзалним способностима људског
ума и инсистирао на томе да сличности образаца понашања у различитим културама
морају бити схваћене у етнографском контексту у ком се налазе. (ово га чини једним
од важних претходника „наративног приступа“).
 Клод Леви-Строс се заложио да се у проучавање мита мора кренути од контрадикција
за које се чини да су садржане у митовима. Он је митовима приступио као
информацијама. Постоји директна веза између мита и језика, па су као такви и
подложни одређеним правилима

7
 Леви-Строс развија своју концепцију интерпретације митова као система знакова.
Пошто се мит, баш као и језик, састоји од конститутивних делова, ови делови
„претпостављају конститутивне чиниоце који су присутни у језику када се он
анализира на другим нивоима – наиме, фонеми, морфеми и семеми – али они се
свеједно разликују од ових поменутих на исти начин као што се поменути (фонеми,
морфеми и семеми) разликују међу собом; они припадају (једном) вишем и
сложенијем поретку. Основне елементе од којих се састоји сваки мит Леви-Строс је
назвао митемама. Значење мита могуће је разумети тек кроз анализу одређених митема
(чија се структура налази у несвесном).
 Представио је три начина на које је могуће анализирати мит:
1. „у односу на реверзибилни или иреверзибилни карактер секвенци које се у њему
налазе“
2. „у односу на тестове комутабилности“
3. „мит, посматран као мисаони ритуал, је усмерен у правцу који је на неки начин
природан и израња из анализе ритуала који се сматра за изведени мит. Овај трећи
метод пружа важну могућност верификације резултата до којих се дошло
коришћењем претходна два“.
 Доказао је да у многим случајевима нема никаквог доказа за везу између мита и
ритуала.
 Мит заузима посебно место у Леви-Стросовом опусу. Пошто су митови
универзални, они нам могу пружити важне увиде у то како функционише људски
ум. Мада нам митови не говоре пуно (или уопште) о стварности коју наводно
покушавају да опишу, они ду одраз дубоко усађених, подсвесних модела
размишљања помоћу којих људи покушавају да разумеју и осмисле свет у коме се
налазе. Митови су начин да се направи „ред“ из „хаоса“.

8
Грчка религија

 Валтер Буркерт – најбољи проучаваоц античке грчке религије


 Фрејзер: сутштинско дивљаштво које постоји унутар грчко-римске и хришћанске
традиције; разумевање култова и веровања старе Грче и Рима требало да послужи као
кључан модел за разумевање савремених хришћанских обичаја. Ову идеју развијају
мит-руралисти.

Мит-руралисти у првој половини 20. века

 Крајем 19. и почетком 20. века група истраживача грчке и римске културе усвја
методолошки приступ по коме се митови и ритуали морају проучавати заједно, јер
само онда покушаји њиховог објашњења имају смисла
 Џејн Елен Харисон, прва жена која је одржала предавање на Кембриџу: „приматно
значење мита исказни корелатив обављеног обреда, онога што је урађено“.
 Семјуел Хук: месопотамијски и библијски митови;

Буркерт о грчкој религији

 Култура античке Грчке је с једне стране дуго представљала мит по себи – мит из кога
је „Европа“ црпела идеју своје традиције.
 Порекло веровања и ритуала повезаних са најстаријим културама древне Грчке треба
тражити пре свега у продору и у утицајима култова у вези са обрађивањем земље са
Блиског и Средњег Истока, и то преко Анатолије и Мале Азије.
 С обзиром на то да се и култура и религија преносе путем језика, директније изворе (и
временски далеко ближе) треба тражити у ономе што се зна о минојској и микенској
цивилизацији.
 Значај људске жртве у древној Грчкој – аспект ритуала који је ранијим истраживачима
био веома добро познат, али који се у модерно доба једноставно није уклапао у
идеализовану представу о грцима као утемељивачима свих савремених европских и
културних вредности.
 Неки грчки богови спомињу се на Криту (Зевс, Хера, Посејдон, можда Атина, Хермес,
Арес)

9
 Основни помак који долази са Буркертовим проучавањима јесте систематско
укључивање података који су постали доступни тек после 1960их, дешифровањем и
сређивањем рукописа из древних микенских архива, али и оних из ризница Хетита и
других народа Блиског истока.
 Веровања свих народа, па и старих Грка, неопходно је сагледати у контексту ширих
културних, историјских, духовних и економских струјања унутар читавог подручја
које је обухватало Месопотамију, Египат, данашњу Турску, као и читав источни
Медитеран. У том контексту може се уочити читав низ грчких специфичности, међу
којима се издвајају следеће:
1. карактеристичан антропоморфизам њихових божанстава (она јесу личности)
2. непостојање функције свештенице или свештеника као јасно одређеног занимања
3. схватање религије као народне религије – заједнички ритуали, обедовање,
процесије...
 „религија филозофа“; ничег превише; спознај себе
 Буркерт сматра да се митови и ритуали морају проучавати заједно; њега занимају
жртвени ритуали
 „мит може бити независан од ритуала; ритуално порекло не имплицира ритуалну
функцију – нити одсуство ритуалне функције искључује ритуално порекло“
 Брендон: дефинисао ритуал као „имитативно или симболичко деловање којим треба да
се постигне неки циљ, често натприродног карактера, који се не може остварити
нормалним средствима од стране особа које га изводе или у чије име се изводи“
 Бурукерт: ритуал представља нужно средство за комуникацију унутар заједнице, он
доприноси учвршћивању међуљудске солидарности и постепено доводи до
успостављања политичких и културних инсититуција .

10
Мишел Лерис и антропологија једног континента

 Мишел Лерис је увидео артифицијалност конструкције о мистериозним другим у вези


са Африком. Он је схватио да је фасцинација Европљана „тамним континентом“ пре
свега производ њихових сопствених страхова и несигурности, као и последица
неспособности да друге сагледају исто онолико људским као и себе саме.
 Бошковић се бави могућностима које Лерисов рад отвара за савремена етнографска
истраживања.
 Мишел Лерис (1901-1990) – Writing Culture
 Први значајан етнографски рад: Фантомска Африка (Дакар-Џибути)
 Критика колонијализма
 Подржава покрет под називом „негритуде“ – поштовање црне културе у свим њеним
аспектима – од џеза преко вајарства, па све до усмене књижевности
 Лерис је етнографију као научну дисциплину дефинисао као „проучавање
неиндустријализованих друштава“
 „Зар“ – концепт који је било веома тешко дефинисати. Зар је могуће разумети као
генија или духа, али који поседује личне особине које се у другим религијским
традицијама повезују са божанствима. Зарови могу да представљају духове давно
преминулих врачева, али могу бити и духови који бивају призвани за време
„шаманистичког“ транса, „назив болести“ и тако даље. (симболичка матрица –
функционализам)
 Лерис је успео да комбинује врло критичке ставове о друштвеним наукама и њиховом
месту у свету који се мења (укључујући ту и есеј о етнографији и колонијализму) са
сопственим занимањем за етнологију свакодневног живота.

11
Значење мајанских митова

 Доба света:
1. деформисани патуљци огромне снаге; изградили све; преживели само мајмуни
2. направљени људи
3. окршај божанских близанаца и господара подземља
4. данас, људи створени од жутог и белог кукуруза
 1-кукуруз откривен – кућа на небу + 4 стране света
 - геометријска фигура која симболише мајански свет
 После овога 1-кукуруз откривен одлази у подземни свет и враћа се као леп младић
који доноси зрна кукуруза која ће омогућити стварање.

 СИМБОЛИКА СТВАРАЊА (централни Мексико)


1. стварање: - у знаку 4 Јагуар – дивови – владар Бог Јагуар (Тескатлипока)
- крај света: дивове растргли јагуари
2. стварање: - 4 Ветар; Сунце је био Бог Ветра (Кецалкоатл)
- крај: ветрови однели куће, људе, дрвеће; преживели мајмуни
3. стварање: - 4 Киша – Сунце је био Бог Кише, Вулкана и Земљотреса (Тлалок)
- крај: ватрена киша + вулканска ерупција
- овај свет настањивала деца – после претворена у птице
4. стварање: - 4 Вода; Сунце: Богиња Воде (Чалчиутликуе)
5. стварање: - ми – 4 Покрет – Бог Земљотреса и Подземља (Тонатиу)
- људи који га настањују створени од смрвљених костију које је из
подземља донео Кецалкоатл
- биће уништен серијом земљотреса
* јагуари – мрачне силе земљотреса
 Маје: 4 космичка дрвета постављена на 4 стране света (север: бело дрво, југ: жуто
дрво, запад: црно дрво, исток: црвено дрво)
 Бакаб: 4 богова који држе сввет на свакој страни
 Број 4 повезан са Сунцем
 Пето доба: употпуњавање овог симболизма броја 4 кроз идеју центра

12
* Велика богиња и мистерија стварања *

 Наулаизам – реликт једног веровања: идеја да одређена животиња или биљка „пази“ на
судбину појединих људских бића (сродњи животињски дух)
 Када богови преци ставе душу у ембрион човека, они истовремено ставе исту душу и у
ембрион неке животиње
1. Ишчел (мајка)
2. Ишчебел (ћерка)
3. Ишхуние
исто
4. Ишхуниету
 Чикомекоатл – припада комплексу „Велике богиње“ где су божанства заштитнице
плодности, хране, богиње кукуруза
 Девојка од кукуруза – увреди је свекрва – враћа се мајци

* Карактер мајанских божанстава*

 концепт фантастичног митског бића које у себи уједињује различите супротности


(земља/небо, живот/смрт, мушко/женско)
 „Олмечки змај“ – присутан широм Мезоамерике, а најпознатији је у својим мексичким
манифестацијама као Кецалкоатл
 Стари Бог је оличење неколико божанстава – свих која имају у својим аспектима
представе рептила

1. Хунаб Куа – једини бог Маја; лењ


2. Ицамн (син Хунаб Куа) – улога створитеља + културни јунак
 Стари Бог је и Бог Сунца („двоглави монструм“)
 Земаљски Змај – преставља површину Земље и скривене снаге стварања унутар ње –
то га повезује са Богом Смрти али и са Јагуаром
 Не може се говорити о мајанском пантеону
 Владари су своју моћ изводили директно из богова било као митских предака, било као
заштитника структуре и ауторитета владања.
* Астеци *

13
 астечка божанства се могу сврстати у одређене комплексе или групе сродничких
божанстава – а једно божанство може истовремено припадати неколицини потпуно
различитих комплекса
 „Комплекс Богиње Земље – Богиње Мајке“
 Којолшауки – представа ове богиње исечене на комаде; она је богиња Месеца коју
је убио (њен брат) Уицилопочтл; мајка им је Коатликуе (канџе, висока скулптура)
 Комадање тела божанства:
1. функција стварања свемира
2. чисто ритуелна функција
 с обзиром на змије везане у чвор на њеном телу могуће да је жртвована (обичај са
везивањем чворова на жртве)
 Коатликуе – богиња земље, рађања и старења, мистерија почетка и краја,
старости и женствености.
- затруднела од перјане лопте која је пала са неба
(перјана лопта: Кецалкоатл)
 Кецалкоатл силази у подземни свет да би из њега донео кости предака, које ће
онда самлети богиња земље Сиуатеотл, ову смешу ће помешати са крвљу из
Кецалкоатловог пениса и од ње ће бити начињени људи.

* Принцип дуализма *

 типичан за мексичку религију


 Ометеотл – двојно божанство које представља фундаменталну божанску снагу у
религији централне Мезоамерике
 Бошковић: овај дуализам настаје у релативно касном периоду из потребе да се
систематизују државни култови

* Кецалкоатл (перната змија) *

 Брадати бог који је понекад описиван као човек светле коже


 „једини бог“ – опирао се људским жртвама и захтевао само цвеће, змије и лептирове
 Мисионарима крунски доказ да су локалци на путу доласка до „праве вере“ –
хришћанства

14
 Заправо су локалци желели да једног од својих богова приближе освајачима.

* Легенда *

 Кецалкоатл или владар или првосвештеник Толтека


 Од Толтека начинио уметнике и веште занатлије
 Проклетство Кецалкоатла – старио а тога није био свестан. Стари чаробњак му доноси
огледало. Кецалкоатл, запањен, посеже за опојним пићем. Пијан, чини инцест са
сестром.
 Основни узроци природних катастрофа: напуштање градова од стране богова
 Кецалкоатл се на источној обали запалио, осам дана лутао светом мртвих, па се
појавио на небу као јутарња звезда.
 Кецал – лепа птица, живи у Гватемали
Коатл – змија, змај, близанац
 Кецалкоатл је брат близанац псоглавог бога подземног света Шолотла
 У предању о стварању света од тела монструозне богиње обликује небо и земљу. Да би
некако ублажили њен бол, два бога су обећала да ће је увек хранити људском крвљу
(одатле неопходност људских жртава)

II верзија о стварању света

 Богови су се сакупили у светом граду Теотиуакану и запалили свету ватру у којој се


жртвују два бога и од њих настају Сунце и Месец. Заједно на небу, неподношљиво
сјаје, па један од богова баца зеца на Месец да ублажи сјај. Нови проблем: Сунце
одбија да се покрене пре него му се принесе жртва. Ветар (Еекатл) и Шолотл жртвују
све присутне богове, па Сунце може да се покрене и свет је коначно створен
* сви ови богови су различити аспекти Кецалкоатла
 Кецалкоатл – читав један комплекс божанстава
 Најприсутније божанство Мезоамерике
 Кукулкан – дослован превод имена Кецалкоатл на јукатечки дијалекат.

15
* Коментар Бурбонског кодекса, старог мексичког манускрипта *

 Бурбонски кодекс је осликан на специјалном папиру начињеном од коре смоквиног


дрвета, само са једне стране, мада су обе стране биле припремљене за осликавање
наношењем танког белог слоја минералне пасте.
 Јединствени документ, слаже се у 40 делова првобитно (нема прве две и последње две
стране). Укупно је био дугачак 15.8 метара.
 Консензус: рукопис је из раног колонијалног периода, мада неки сматрају да је настао
пре шпанског освајања

Садржај манускрипта

1. део: странице од 3 до 20; опис ритуелног календара од 260 дана са божанствима


које владају одређеним данима, знацима за те дане и њиховим бројевима,
секвенцама девет Господара ноћи и тринаест Господара дана, као и птицама
асоцираним са различитим данима.
2. део: стране 21 и 22; са представама Господара ноћи асоцираним са одређеним
бројевима и „носиоцима година“ циклуса од по 52 године.
3. део: стране од 23 до 37, подељене у 19 делова, које представљају годишњи циклус
прослава.
4. део: странице 37 и 38, а овај део почиње истом сликом као стр. 23; овај део
садржавао представе божанстава који су доминирали циклусима од по 52 године.

Божанства Бурбонског кодекса

 Далеко најбоље преставе божанстава из централног Мексика које данас постоје.


 На 13. стр. се налази богиња Тласолтеол (богиња повезивана са грехом, прљавштином,
телесном љубављу, стварањем, плодношћу).
 Ритуал повезан са паљењем „нове ватре“ означавао је крај мексичког века од 52
године, и ритуали повезани са њим били су важни широм Мезоамерике.
 Могуће је да је створен као нека врста нативистичког документа непосредно након
шпанског освајања.

16
 Едмонсон: „Нативизам је покушај да се оживе или одрже културне традиције које дата
група људи жели да зове „својима“ – односно, са којима одлучи да се идентификује.“
 Бошковић мисли да је Бурбонски кодекс имао веома значајну функцију међу деловима
локалног становништва у деценијама непосредно након шпанског освајања Мексика и
уверен је да његов утицај треба посматрати из нативистичког угла.

* Камен Паскал. Континуитет и синкретизам на висоравнима Гватемале *

 Ово поглавље се бави концептима компетитивног дељења, религијског синкретизма и


културне толеранције у градићу Чичикастенанго на висоравнима Гватемале.
 Најевећи део становништва чине Киче Маје
 Ово место је средиште религијских ходочашћа још од раног колонијалног периода.
 Почетком 18. века овде записан Попол Вух, један од најважнијих и најутицајнијих
докумената за разумевање ове историје
 света места: централна црква у Чичикастенангу (Санто Томас) и ритуал Паскал Абах
који се изводи на истоименом брду, око 500m од цркве
 Проблем религијског синкретизма међу Мајама није ништа ново
 директни историјски приступ – повлачење аналогија између ритуала и религија
током дужег временског периода (мала или никаква информативна вредност)
 Аутори који су се бавили колонијалним периодом и различитим облицима отпора
указују на различите стратегије борбе и побуне, као и на невероватну прилагодљивост
локалног становништва.
 ритуали и елабориране церемоније којима антрополози присуствују данас настали
најраније у другој половини 19. века
 дуго је игнорисан проблем етницитета и националних осећања међу мајама –
заједнички мајански идентитет не постоји
 „свемајански“ активизам
 католичко свештенство толерисало ствари које није волело и с којима се није слагало,
док су евангелисти сматрали да је све што и најмање подсећа на преколумбовско
наслеђе дело самог ђавола па је морало бити уништено.

17
Чичикастенанго

 Религијска симболика у Чичикастенангу се налази пре свега око католичке цркве Св.
Томе из колонијалног периода, као и око церемонија на брду које се зове Паскал Абах.
 Црква представља чудну мешавину хришћанских (католичких) церемонија и локалних,
„традиционалних“ обичаја.
 Локални врачеви: црква се налази на светом месту; паљење копала (тамјан); ово
иритира католичке свештенике па се копала пали на степеништу
 Двадесет степеника: 20 дана имао мајански месец
 Паскал Абах (камен Паскал): ту је црни вулкански камен од 30cm који мало подсећа на
људско лице. Камен се зове Паскал Абах, па је дрво по њему добило име.
 Према легенди, Камен је једног дана једноставно изронио из брда, а локални „чувари
дана“ схватили су то као знак који су им дали преци.
 Паскал Абах, црква Св. Томе и шарена пијаца по којој је градић познат заједно
учествују у креирању зјаедничког простора, простора отвореног за ходочашће туриста
који жуде да виде нешто „аутентично“ – али и за Киче Маје који настоје да поново
присвоје своју традицију, изгубљену у време шпанског освајања, али традицију коју су
за њих индијански лидери открили последњих деценија.
 машимон – камен са јасно угравираним цртама лица (бошковић видео један)
 „Данас су Паскал Абах и слични култови изрази покушаја да се направи један
специфичан маркетиншки производ, „свемајански културни идентитет“, нешто што
никада раније није постојало, али што данас све више изгледа као облик културног
ослобађања и самоосвешћивања који овим заједницама треба да поврати одређени
степен самопоштовања и поноса.

18