Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Студијски програм: Maшинско инжењерство

Дипломске академске студије
Предмет: Истраживачки рад у машинству
Школска 2017/2018. год.

Мотоцикл
- семинарски рад -

Студенти: Професор:
Никола Николић 403/2017 Др Радивоје Пешић
Никола Јанковић 404/2017 Асистент:
Александар Ковачевић 424/2017 MSc Славица Мачужић
 Резиме

У овом семинарском описан је мотоцик. Дат је кратак увод у коме је описана

улога мотоцикла у саобраћају и укратко наведе најопштији деволови мотоцикла..
Затим настанак и историјски развој мотоцикла. У даљем раду представљена је
примена и начин функционисања, са посебним акценотом на поједине склопове као
што су задњи пренос, спојница, мотор, мењач, точак и др. Дато је будуће виђење
мотоцикла што се своди на употребу мотоцикла са електро мотором.

Кључне речи: мотоцикл, спојница, задњи пренос, мотор

Садржај:

1. Увод .......................................................................................................................... 4

2. Историјски развој .................................................................................................. 6

3. Примена и начин функционисања ..................................................................... 8

3.1. Примена мотоцикла .......................................................................................... 8

3.2. Начин функционисања ..................................................................................... 9

3.2.1. Трансмисија мотоцикла............................................................................... 10

3.2.1.1. Број и распоред цилиндара ...................................................................... 11

3.2.1.2. Спојница .................................................................................................... 12

3.2.1.3. Мењач......................................................................................................... 13

3.2.1.4. Задњи пренос ............................................................................................. 14

3.2.1.5. Рам мотоцикла ........................................................................................... 15

3.2.1.6. Точак – наплатак и пнеуматик ................................................................. 16

4. Тенденције развоја мотоцикла .......................................................................... 17

5. Закључак ............................................................................................................... 18

Литература ................................................................................................................ 19
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

1. Увод

У саобраћају се могу срести возила различитих типова конструкције и

карактеристика. Основна подела возила је према трагу, односно возила са једним
трагом и возила са два трага. У возила са једним трагом убрајају се бицикли и
мотоцикли, тј. два точка, док два трага представљају остала возила, односно четири
точка.
Проучавање динамике возила са једним трагом, нарочито мотоцикала, спроводи
се нешто дуже од једног века, а значајни резултити постигнути су тек пре око три
деценије. Мотоцикли се битно разликују од кретања возила која остављају два трага.
Мотоцикл припада L3 врсти једнотражних возила. Ова класа обухвата брзине
веће од 45 km/h, чија запремина мотора прелази 50 cm3 (код SUS мотора), односно чија
снага прелази 4 kw (код електромотора).
За разлику од двотражних возила која поседују стабилност држања правца
кретања без помоћи возача, једнотражна возила не поседују стабилност и правца
кретања, као ни стабилност положаја у односу на пут, што доводи у питање сигурност
возача.

Слика 1. Мотоцикл, [5]

4
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

Као и бицикл, мотоцикл поседује задњи точак који обезбеђује погон, предњи
точак који има улогу управљања, као и команде на управљачу. Мотоцикл најчешће
поседује мотор са унутрашњим сагоревањем, (примењују се и друге врсте мотора).
Уопштено представља сложени склоп који захтева многобројне анализе. Тежња
ка бољем дизајну мотоцикла, захтева развој и побољшање постојећих облика шасија,
обезбеђивању сигурности и удобности у вожњи, точкова.

5
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

2. Историјски развој

Кроз векове, човек је био принуђен да развија своје способности све више
користећи машине. Његов ум је константно налазио нове начине да користи и
прилагођава своју околину ради истраживања исте. Пошто му је у природи потреба за
узбуђењем, авантурама, као и новим начинима превоза, између осталог, изум и развој
мотоцикла, делује да је био неизбежан.
Још од раних бицикала научници су тежили ка проналаску решења за бржи
транпосрт у саобраћају. Имајући то у виду у последњих око сто година, научници су
покушавали направити своју верзију мотоцикала. Неки од најважнијих открића су, [2,
3]:
• 1867. године, у фабрици бицикала „Pierre Michauh“, произведен је први
мотоцикл. Ernest Mihisti, је додао парни мотор између педала у један од
његових бицикала;
• 1868. године, Sivester H. Roper је представио свој двоцилиндарски парни
мотор са пећи на угаљ;
• 1871. године, француски инжењер, Louis - Guillaume Perreauh је развио
мотор са парним цилиндром са алкохолним гориоником;
• 1881. године, амерички проналазач Lucius Copeland, привезао је мали
котловски мотор на задњи точак бицикла. Ова конструкција му је
омугућила брзину од 20 km/h;
• 1885. годуине, немачки проналазачи Gottlieb Daimler и Wilhelm Maubach
произвели су први мотоцикл са дизелским мотором. Данас се сматра
првим мотоциклом. Овим проналаском, поставили су темељне основе за
данашње конструкције мотоцикала;
• 1894. године, ,,Hidlebrant и Wolf Müller'' је био први масовни произведен
мотоцикл на свету, али број производа није прешао неколико стотина;
• 1895. године, први мотоцикл је дошао у SAD, преко француске циркушке
групе. Исте године, амерчки изумитељ Е. Ј. Pennington је дeмонстрирао
своју прву верзију мотоцикла који je имао максималну брзину 58 km/h;
• 1900. године, Werner Brothers је поднео први патент за мотоцикл;
• 1901. – 1903. године, неколико великих произвођача почело је масовну
производњу мотоцикала, неки од њих су Harley Davidson, Royal, Enfild;

6
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

• 1928. године, немачка компаније DKW успела је постати највећи

произвођач мотоцикала на свету;
• 1930. године, препочетка II светског рата у Енглеској је било преко 30
модела мотоцикала;
• 1959. године, јапанска компанија ,,Honda'' постала је највећи произвођач
мотоцикалa на свету, надмашивши немачки NSU;
• 1960. године, појава неколико великих произвођача – Suzuki, Kawasaki и
Jammaha;
• 1990. године, јапанска доминација трајала je сведо 90-их година XX века,
када је неколико америчких и италијанских компанија почело ширити
своје тржиште;

Данас, поред јапанских компанија неколико других произвођача поседује

значајно тржиште. Најзначајни јесу: BMW, Ducati, Victory и Harley Davidson.

Развој мотоцикала почео је упоредо са аутомобилима. Све већа потреба за

коришћењем мотоцикала довела до масовне производње, због карактеристика као што
су:
• мала маса,
• добро искошћење мотора,
• покретљивост,
• ниско тежиште,
• лако паркирање, што је посебно значајно у градовима где је саобраћај
веома густ.

7
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

3. Примена и начин функционисања

3.1. Примена мотоцикла

Основна примена мотоцикла јесте превоз путника. Предвиђен за једну

евентуално две особе и у случају да мотор поседује приколицу, онда и три особе.
Пошто је мотор отвореног склопа нису погодни за вожњу по лошем времену и зими.
Разликују се по запремини цилиндара: 50, 75, 125, 250, 350, 500, 750 и 1000 cm3, [2].
Њихова примена се заснива на коришћењу за сопствене потребе и уживању у вожњи.
Осим за разоноду, постоје група мотора која се примењује посебно у спорту, попут
тркачких мотора који развијају јако велике брзине, затим познатији као „Кросери“
погодни за мало храбрије возаче у превазилажењу различитих препрека, успона и
спустова. Такође у западним земљама, мотоцикли умају улогу превоза терета.

Нека од класификација примене мотоцикла је следећа:

• мопед
• скутер
• мотоцикл
• мотоцикл са приколицом

8
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

3.2. Начин функционисања

Основна структура мотоцикла приказана је на слици 2.

Слика 2. Основна структура мотоцикла, [1]

Мотоцикл као целина састоји се од више склопова од којих су основни приказани

табелом 1.

Табела 1 : Приказ основних склопова, [1]

9
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

Системи на мотоциклу понекад имају двоструку уогу, па самим тим можемо

рећи да одговарајући елементи имају вишефункционалну улогу. То се првенствено
односи код предњег еластичног ослањања и система за управљање, где су виљушке са
опругама уједно и делови система за еластично ослањање а и система за управљање.

Слика 4. Функционалне целине мотоцикла, [6]

3.2.1. Трансмисија мотоцикла

Слика 5. Трансмисија мотоцикла, [6]

10
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

Мотори који се уграђују у мотоцикле су најчешће четворотактни мотори.

Примена двотактних мотора је углавном везана за моторе старијих генерација, али се
среће код крос и ендуро мотоцикала новије генерације, (слика 6).

Слика 6. Приказ двокаткног (лево) и четворотактног мотора (десно), [7, 8]

3.2.1.1. Број и распоред цилиндара

Што се тиче броја и распореда цилиндара, велика је разноврсност

конструктивног извођења мотора, а неке од најчешћих су:
• са једним цилиндром,
• са два цилиндра у линијском или V распореду,
• са три цилиндра у линији,
• са четири цилиндра у линијском или V распореду и
• са више (5,6,8) цилиндара

Слика 7. Мотор са једним цилиндром (лево) и мотор са два линијска цилиндра

(десно), [1]

11
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

Слика 8. Мотор са два цилиндра у В распореду (лево) и мотор са четири

линијска цилиндра (десно), [1]

3.2.1.2. Спојница

Најчешће коришћене спојнице су спојнице са ламелама, у зависности од

конструктивног извођења по броју ламела могу бити једноструке и вишеструке. Код
већег броја мотоцикала се примењује вишеструка ламеласта спојница.

Слика 9. Једноламелна фрикциона спојница, [9]

12
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

Слика 10. Вишеламелна фрикциона спојница, [1, 6]

3.2.1.3. Мењач

Углавном се користи степенасто извођење мењача (сликa 11), док се веома

ретко користи варијабилни пренос снаге.

Слика 11. Степенасти преносник, [9]

13
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

3.2.1.4. Задњи пренос

Пренос снаге на задње точкове се најчесће остварује преко ланцаног

преносника, (слика 12), док се ретко примењују кардански и каишни пренос.

Слика 12. Ланчани пренос, [1]

Опште је познати да ланчани преносник на моторима ради на великој брзини,

стога велика је улога у тачном постављању ланча, тј. да ланац буде затегнут како не би
дошло до спадања ланца за зубаца ланчаника, што омугућава самим тим ефикасан рад
и не сметано функционисање.

Слика 13. Незатегнут и затегнут ланац, [10]

14
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

3.2.1.5. Рам мотоцикла

Основна улога рама мотоцикла је да носи све виталне склопове и подсклопове

мотоцикла, да их повеже у једну целину и обезбеди њихово функционисање.
Из наведених разлога приликом конструкције рамова постављају се захтеви у
погледу чврстоће, еластичности, што дужег радног века, мање масе, као и утицаја на
активну и пасивну безбедност.
Најчешћи начин израде рама је од цевастих профила и може да буде израђен на
више начина, у зависности од задњег система еластичног ослањања. Употребом нових
материјала и технологија, челичне рамове заменили су рамови израђени од чвршћих и
лакших материјала, (слика 14).

Слика 14. Рам мотоцикла (Husqvarna FC450), [1]

15
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

3.2.1.6. Точак – наплатак и пнеуматик

Наплатак се израђује као жичани или ливени, (слика 15). Како би се обезбедило
причвршћивање наплатка за виљушку мотоцикла користе се завртњеви.

Слика 15. Наплатак жичани (лево) и ливени (десно), [11]

Пнеуматици мотоцикла могу бити без дезена-шара (,,слик"), специјално

протектирани („штампани слик"), нормални дезен-шара и са крампонима, (слика 16).

Слика 16. Типови пнеуматика, [1]

16
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

4. Тенденције развоја мотоцикла

Тежња ка развоју мотоцикла базира се највише на електричним мотоциклима,

такође побољшању удобности, сигурности, изгледу и ужитку.
Са становишта удобности велику улогу има седиште које мора да обезбеди
комфор и пријатну вожњу, нарочито при вожњи на велике удаљености.
Увођем електричног мотоцикла уклонили би се додатни трошкови на гориво,
што би у многоме побољшало економску исплативост и заштиту животне средине.
Предност коришћења електричних возила, поред наведених разлога, огледају се и у
једноставности одржавања. Убрзање електричног мотоцикла је значајно брже у односу
стандардни мотоцикл са Otto мотором, тако што остварују номинални момент при
самом старту.
Такође возила са електромоторима имају и недостатке, као што је релативно
мали капацитет батерије што узрокује мале удаљености које се могу прећи. Даљим
напретком могло би се поспешити развија батерија које би могле дуже и издржати и
самим тим продужити вожњу. Данас њихова снага је довољна за 200 прењених
километара, а њихова снага и до 200 коњских снага. Једно од побољшања је
електрични мотоцикл са парманентним магнетима који остварују боље перформансе од
мотоцикала са SUS моторима.

Слика 17. Електрични мотоцикл, [12]

17
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

5. Закључак

Као што је поменуто мотоцикли су почели да се развијају упоредо са

аутомобилима. Мотоцикл уопштено представља сложени склоп, што доводи у пиатање
многбројне анализе нарочито на задњем делу система за ослањање и погон. Пошто
представљају једнотражна возила тиме доводе у питање сигурност возача.
Предност мотоцикала у односу на друга возила јесу мала маса, ниско тежиште,
добро искоришћење мотора, лако паркирање...
Основни делови мотоцикла су мотор, шасија, спојница, мењач, ланчани пренос,
рам, точак...
Мотоцикли углавном поседују мотор са унутрашњим сагоревањем, али се тежи
ка све већем увођењу електричких мотоцикла, како би се смањили трошкови и
смањила емисија штетних гасова.
Од најважнијег значаја за мотоцикле јесте сигурност и безбедност возача, што
подразумева коришћење опреме, тако и исправност како не би угрожавао друге возаче.

18
Универзитет у Крагујевцу Мотоцикл

Литература

[1] http://www.ftn.uns.ac.rs/n1325662850/disertacija, приступљено 24.04.2018.

[2] https://www.scribd.com/document/120636138/MOTORNA-VOZILA, приступљено
28.04.2018.
[3] https://www.scribd.com/document/69032877/Drumska-vozila, приступљено 27.04.2018.
[4] http://www.revrobotics.com/content/docs/Sprocket-Guide.pdf, приступљено 02.05.2018.
[5] https://www.pinterest.com/pin/648729521296733755/, приступљено 26.04.2018.
[6] http://mehanizacija.ftn.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2016/01/MV-2015-09-MV-
motocikli.pdf, приступљено 27.04.2018.
[7] http://autotechz.blogspot.rs/2011/08/working-of-4-stroke-diesel-engine.html,
приступљено 03.05.2018.
[8] https://tehnika.page.tl/Osnovi-ma%26%23353%3Binstva.htm, приступљено 29.04.2018
[9] https://www.guillaumedarding.fr/dossier-les-differents-types-de-boites-de-vitesses-
814814289.html, приступљено 04.05.2018.
[10] http://www.revrobotics.com/content/docs/Sprocket-Guide.pdf, приступљено
03.05.2018.
[11] http://yamaha-srbija.rs/yzf-r125/nggallery/image/2018-yamaha-yzf-r125-eu-yamaha-
blue-detail-006, приступљено 30.04.2018.
[12] https://thekneeslider.com/motoczysz-documentary-coming-to-discovery-channel/,
приступљено 07.04.2018.

19