UDK 21 Feuerbach, L. A. Izvorni znanstveni Glanak rimljeno 11/04. Kritika religije Ludwiga A. Feuerbacha — jasnoéa koja previda tajnu bitka Nikola STANKOVIC” Sazetak U elanku se istrazuje korijen Feuerbachova shvacanja religije i kritike religije, i to na tekstovima koji su odigrali najznacajniju ulogu u formiranju njegovih stavova i koji su mu kao piscu donifjeli najvise uspjeha. Rijec je o tekstovima iz knjige Bit kr8anstva (Das Wesen des Christenthums), a istraZuju se tri pojma: Covjek, re- ja i bog. Covjekovo odnosenje prema Bogu je toliko raznoliko koliko ima i po- jedinih judi. Odnos prema osobnom i transcendentnom Bogu je stvaran i osoban; nije to samo odnasenje prema apstraktnoj worevini razuma ili samo prema razu- mu kao svom vlastitom predmetu. Iako priznaje da su spoznaja i razum sebi za- pravo nepoznati, Feuerbach njima manipulira kao s necim sasvim poznatim. Uvod Ove godine, 2004,, navr8ilo se dyjesto godina od rodenja Ludwiga Andreasa Feuerbacha, jednog od najpoznatijih kritiéara religije. To nikako ne znaéi da je njegova kritika bila i najtemeljitija, a pogotovo nije proizvela takvo otreznjenje naroda da bi religija i8¢ezla ili da bi je Ijudi shvatili onako kako ju je on tumacio. Dodute, religija je uvijek u nekoj napetosti izmedu napretka i nestanka te se svako njezino trenutno stanje moze okrenuti u nekom nepredvidivom pravcu, upravo toliko nepredvidivom koliko su i ljudi takvi. Religiozni i nereligiozn se Cude jedni drugima i dok je to tako, ima Sanse za opéu Ijudsku mudrost, ali kada se jedni ili drugi prestanu éuditi, jer misle da su veé sve spoznali te se zatvore u svoja petrificirana uvjerenja, tada oni postanju agre- sivni, Svaki Covjek je opasan koji misli da je do kraja shvatio sveukupnu zbilju: svijet, Sovjeka i Boga. Tu je, vjerojatno, uzrok onog te’kog komunisti¢kog obaranja na religiju i reli- giozne ljude sve do istrjebljenja. Oni su mislili da su im Feuerbach i Marx potpuno razotkrili tajnu religije i da se tu vise nema Sto shva¢ati, nego se samo boriti protiv nje. Pritom su neki dréali da su u borbi protiv religije dozvoljena sva sredstva. Na- * Prof. dr. sc. Nikola Stankovié, Filozofski fakultet Druzbe Isusove, Zagreb. Obnovijeni tivot (59) 4 (2004) str. 421-434 421N, Stankovié: Kritika religije L. A. Feuerbacha Obnov. Zivot (59) 4 (2004) str. 421-434 rayno, ni svi komunisti to nisu uvijek shvaéali jednakim radikalitetom. Pojavljivali su se i oni Koji su komunizmu htjeli dati neko Ijudsko lice — jer je u njemu bilo previke ljudskoga. Vike od originalnosti Feuerbachove filozofije! poznatost mu jeu najveéoj mje- ri priskrbio Karl Marx, a onda i marksizam. Marx je dobrim dijelom usvojio nje- govu kritiku i mislio je da svi moraju proéi kroz »vatreni potok«, sto zapravo do- slovno i znati rijet Freuerbach, kako bi kroéili putem ispravnog shvaéanja religije te onda i napredovali do oslobodenja od nje. Marx ima i svoje prigovore Feuerba- chu, a najpoznatije su one u Tezama o Feuerbachu.? Kako, prema Aristotelu, nesto moZemo znati tek onda kada mu znamo uzroke, tako valja razotkriti uzroke nastajanja religije i njezina trajanja da bismo se s njo- me eventualno lakSe obratunali: ne samo na misaonom nego i na psihiékom pla- nu, te se tako oslobodili njezina utjecaja na pojedince i drustvo. To se dakle, prema Marxu, moée provesti jedino ako najprije prodemo kroz spomenuti vatreni potok kojeg je filozof Feuerbach svojom mislju i kritikom religije izgradio. Kad se éovjek opeée ili barem ugrije na toj vatri, doi ée do otrjeZnjenja od religije kao opijuma za narod,3 Na taj bi natin Sovjek poteo misliti »realno«4, na sto je i pozivala Fe- uerbachova »nova filozofija«. Ludwig Andreas Feuerbach se rodio u Landshutu u Bavarskoj 28. srpnja 1804. Te iste godine umro je veliki njemacki filozof Immanuel Kant, koji je kritizirao dokaze za Boje postojanje govoreéi da je nemoguée na teoretski natin izvesti ije- dan valjan dokaz za Bo¥je postojanje. Kant pak nije osporavao Bozje postojanje, kao §to nije osporavao ni bezuvjetnu ginjenicu morala. No, ideju boga Ijudski um 1 Naime, veé je puno toga rekao iD. Hume, » Will man am Ende das Ganze des Denkens Feuerbachs in einer kurzen Formel zusammenfassen, so wird man sagen kénnen: Er will Religion und Philo- sophische Theologie durch einen bewu8ten Athcismus ersetzen. Nun bildet der Atheismus seit den Griechen ein begleitendes Moment alles philosophischen Denkens. Dringlich aber wird das Problem des Athcismus, nach Ansatzen bei Hume einigen der franzésischen Aufklarer, erst eigen- tlich bei Feuerbach, Denn erst bei ihm hat er jene Schirfe erhalten, die fir das Unternehmen einer Philosophischen Theologie von der Wurzel her bedrohlich ist. Erst mit ihm kommt es zu einem centschlossenen, sich riickhaltlos zu sich selber bekennenden Atheismus.« W. Weischedel, Der Goit der Philosophen I, Minchen 1979., str. 403-404, 2 Marx prigovara Feuerbachu kao i svemu dotadaénjem materijalizmu da osjetilnost uzima u obli objekta, ane kao Ijudsku osjetiinu djelatnost ipraksu, to est ljudsku djelatnost ne shvaéa kao pred- metnu djelatnost i stoga ne razumije znagenje ‘praktiéno-kriticke djelatnosti’. Usp. »Prvu tezu Feuerbachue. 3 Manxse razlikuje od Feuerbacha u shva¢anju nastajanja religije. Ona je za njega »drustveni proiz- vod« te ne postoji neki apstraktni individuum koji analizira Feuerbach. Svaki individuum pripada nekom odredenom druitvu. Usp. Teze protiv Feuerbacha VIL. Isto tako Marx ne svodi religioznu bit na ljudsku bit jer judska bit nije neka apstraktna bit koja bi pripadala pojedinaénom individwu- mu, Ljudska bit je u stvarnosti sveukupnost drustvenih odnosa. Usp. Teze protiv Feuerbacha VI. Istina se za Marxa kao i zbiljnost i mo¢ misljenja dokazuje u praksi, ane u apstraktnim analizama, 4 Feuerbachov rad je za Marxa zapravo potetak onoga 3to se treba dogoditi. Ne treba se zaustaviti na tome da se uodi podvajanje svijeta u jednu religioznu zamisljenu stvarnosti ili svijet i u jedan zbiljski svijet. Tu proturjetnost svijeta sa samim sobom (koja omoguéuje religiozno otudenje) valja najprije razumjeti, a onda praktiénim revolucfoniranjem dokinuti. 422Obnov. Zivot (59) 4 (2004) str. 421-434 N. Stankovié: Kritka religie L. A. Feuerbacha nuz2no pravi; ona zavrSava i kruni svu nau spoznaju, a ima dvije glavne funkeije: regulativnu i heuristiéku, Ta ideja je kao neko imaginarno stjeci8te ili fokus koji istodobno pokazuje i granice naSega znanja. Ovdje je vazno zamijetiti da je na um sposoban za takvu ideju i da on ima potrebu za njom. Pod tim vidikom ée Feuer- bach svojom miilju o Bogu biti blizi Kantu nego Hegelu — kod kojeg je utio filo- zofiju, a onda se od njega posve odvojio. Feuerbach je kao mladié, okrenuv&i se od teologije filozofiji, postao Hegelovim uéenikom, Od svoje rane mladosti zanimao se za Bibliju, éak je udio i hebrejski kako bi je bolje razumio, te je tamo trazio rjeXenje mnogih pitanja koja su mu na- virala. Potjecao je iz obitelji u kojoj je vladala strogost. Moda je u njoj bilo premalo Ijubavi — majka mu je na neko vrijeme éak bila napustila oca. Taj je pak sina stro- go kontrolirao i bio mu je takvim skrbnikom da to mladi Andreas nije mogao pod- nositi. Mo4da ée i tu biti korijen onom kasnijem naglom i Zestokom otklanjanju igije i marnom tragenju razloga da se ona razotkrije kao velika iluzija. Zanimljivo je da ga je na studiju protestantski profesor teologije oduSevio za Hegela, pa je napustio teologiju u Heidelbergu i preSao na sveuéiliste u Berlinu — kako bi sluSao velikog filozofa, a ne, kako je bilo s ocem dogovoreno, da studira teologiju kod Friedricha Schleiermachera. VrativSi se u Bavarsku, 1828. u Erlangenu brani tezu »De infinitate, unitate atque communitate rations« (O beskonatnosti, jedinstvu i zajedni8tva razuma). Tom disertacijom zapravo zapotinje njegovo odvajanje od Hegela te istodobno i pripremanje na ono &to ¢e kasnije uslijediti, to jest pridavanje Ijudskom razumu najvie funkcije, koju su religiozni ljudi pripisivali Bogu. Pokusat éemo se pribliZiti Feuerbachovu misljenju o religiji tako da éemo naj- ptije vidjeti kako on razumijeva Covjeka, a zatim emo vidjeti kako shva¢a religiju i kako tumati njezino nastajanje. Na kraju éemo se izridito pozabaviti njegovim poimanjem »bogas} te se tako nadamo u bitnome zaokruziti Feuerbachovu misao 0 tovjeku. Bez religije i boga on, naime, ne zna protumatiti Govjeka kao rodnog ili generi¢kog bi¢a. 1. Covjekova bit Da bismo dakle mogli u¢iu Feuerbachovu misao o religiji, put nas najprije vodi preko shvaéanja Zovjeka kako bismo se na kraju opet vratili Sovjeku i tako upot- punili njegovo poimanje, Ovdje se, na neki natin pokazuju Hegelova struktura miSljenja. Za razliku otudenja ideje u prirodu, ovdje se Sovjek otuduje u religiji i shvacanju Boga, da bi na kraju opet doSao k sebi kao razraden i projektiran, ali sada shvaéen realno, to jest oslonjen na prirodu, a ne vise na beskraj koji je bio projektiran i hipostaziran, a na Stetu Zovjeka pojedinca i drustva ili roda. Posredo- 5. Rijed »boge piemo malim slovom kad govorimo 0 onom éto Feuerbach pod tim razumije, 423