Закон о раду

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009,

32/2013, 75/2014 (чл. 110-119. нису у пречишћеном тексту) и 13/2017 - Одлука УС
РС. Види: Закључак УС РС - 22/2011. Види: Одлуку УС РС - 79/2011.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет
Члан 1.
Права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују се овим законом и посебним законом, у
складу са ратификованим међународним конвенцијама.
Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором и уговором о раду, а правилником о раду,
односно уговором о раду - само када је то овим законом одређено.
Члан 2. ​
Одредбе овог закона примењују се на запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног,
односно физичког лица (у даљем тексту: послодавац), као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране
послодавца ако законом није друкчије одређено.
Одредбе овог закона примењују се и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне
самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено.
Одредбе овог закона примењују се и на запослене код послодаваца у области саобраћаја, ако посебним прописом није друкчије
одређено.
Одредбе овог закона примењују се на запослене стране држављане и лица без држављанства који раде код послодавца на
територији Републике Србије, ако законом није друкчије одређено.

Члан 3. ​
Колективним уговором код послодавца, у складу са законом, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа и
међусобни односи учесника колективног уговора.
Правилником о раду, односно уговором о раду, у складу са законом, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа:
1) ако код послодавца није основан синдикат или ниједан синдикат не испуњава услове репрезентативности или није закључен
споразум о удруживању у складу са овим законом;
2) ако ниједан учесник колективног уговора не покрене иницијативу за почетак преговора ради закључивања колективног уговора;
3) ако учесници колективног уговора не постигну сагласност за закључивање колективног уговора у року од 60 дана од дана
започињања преговора;
4) ако синдикат, у року од 15 дана од дана достављања позива за почетак преговора за закључивање колективног уговора, не
прихвати иницијативу послодавца.
У случају из става 2. тачка 3) овог члана учесници колективног уговора дужни су да наставе преговоре у доброј вери.
У случају из става 2. тачка 3) овог члана, послодавац је дужан да правилник о раду достави репрезентативном синдикату у року
од седам дана од дана његовог ступања на снагу.
Послодавац који не прихвати иницијативу репрезентативног синдиката за приступање преговорима за закључење колективног
уговора, не може правилником о раду да уреди права и обавезе из радног односа.
Правилник о раду доноси надлежни орган код послодавца, утврђен законом, односно оснивачким или другим општим актом
послодавца, а код послодавца који нема својство правног лица доноси овлашћено лице у складу са законом.
Правилник о раду јавног предузећа и друштва капитала чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне
самоуправе (у даљем тексту: јавно предузеће) и друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће, доноси се уз претходну
сагласност оснивача.
Правилник о раду престаје да важи даном ступања на снагу колективног уговора из става 1. овог члана.

Члан 4.
Општи и посебан колективни уговор морају бити у сагласности са законом.
Колективни уговор код послодавца, правилник о раду и уговор о раду морају бити у сагласности са законом, а код послодавца из
чл. 256. и 257. овог закона - и са општим и посебним колективним уговором.
2. Значење појединих појмова
Члан 5.
Запослени, у смислу овог закона, јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца.
Послодавац, у смислу овог закона, јесте домаће, односно страно правно или физичко лице које запошљава, односно радно
ангажује, једно или више лица.

Члан 6.
Синдикатом, у смислу овог закона, сматра се самостална, демократска и независна организација запослених у коју се они
добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских,
социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса.

Члан 7.
Удружењем послодаваца, у смислу овог закона, сматра се самостална, демократска и независна организација у коју послодавци
добровољно ступају ради представљања, унапређења и заштите својих пословних интереса у складу са законом.