ТРИНАЕСТ ВИЈЕКОВА ИСТОРИЈЕ

СРБА НА ПРОСТОРУ СЛАВОНИЈЕ,

ДАЛМАЦИЈЕ И ХРВАТСКЕ
 ТРИНАЕСТ ВИЈЕКОВА
ИСТОРИЈЕ СРБА НА
ПРОСТОРУСЛАВОНИЈД
ДАЛМАЦИЈЕ и ХРВАТСКЕ

Београд, 2008.
 Издавачи
УДРУЖЕЊЕ СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ, Београд СРПСКО
КУЛТУРНО ДРУШТВО "ЗОРА': Книн-Београд

За издавана
Никола Церовац

Аутор изложбе и каталога

Милојко Будимир

Уредник Данко
Перић

Пиковно-графичко решење изложбе и каталога

Татјана Керчу

Припрема каталога ИП
Сигнатуре
Графичко решење корица Гајић Милан

Штампа
Беокњига, Београд

Тuраж
500

Организацију изложбе и штампање каталога омогућило је

Министарство за дијаспору Републике Србије.
 СРПСКА КРАЈИНА КРОЗ ВИЈЕКОВЕ

Историја Српске Крајине, љеног народа и територија вијеко-

вима је била потискивана или као цјелина разбијана да би њене кр-
хотине биле третиране на маргинама неких и нечијих, других, историја.
Циљ најутицајнијег правца хрватске историографије већ од самог
почетка био је отимање српске историје, негирање српског народа и
његове културне баштине. Србима је напросто било одузето право да се
научно баве својом историјом. Али одузимање Србима те могућности
није значило и растакање српске самосвијести коју је чувала Српска
православна црква и привилегије аустријског ћесара. За све то вријеме
народна умјетност и српски храмови подсјећали су душу народа на
слику бивше државе, хранећи притом наду да ће љено прочишћено
сјеме у некој будућности пасти на плодно тло и изњедрити још моћнију,
љепшу и трајнију народну установу од оне каква је била у славно доба
Немањића и Лазаревића.
Пропаганда која је настала и развијала се у крилу Римокато-
личке цркве упорно насрћући на српску историју и име почела је и код
Срба да изазива сумњу у властиту вриједност. Та "знаност" која је била
у служби политике, заварала је не ријетко и српске историчаре. Било је
и оних који су наивно вјеровали готово без резерве у "научио поштење"
"објективност" и "неутралност" колега вјерујећи у српске
"праволинијске" сеобе, а самим тим и у српску неукоријењеност на тим
просторима. Прелазило се преко историјских извора који су свједочили
супротно, а прихваћана су крајње произвољна тумачења. С друге
стране, у властитим редовима нису се озбиљно узимали они који су
тврдили да се ми од свога европског искона на овом простору у круг и
преплет стално вртимо.
Ствараљем Републике Српске Крајине деведесетих година ХХ
вијека српски народ се нашао у ситуацији да сагледа своју историју као
цјелину, с обзиром једино према истини. Срби су се, прогласивши своју
самосталност, издвојили из Републике Хрватске која је напустила
југословенску заједницу и на њих извршила притисак терором својих
паравојних и полицијских снага како би их принудила на исељење и
тиме створила етнички чисту хрватску државу. Име Крајина најбоље
означава положај, начин постојања

3
 и опстанка српског народа у том дијелу бивше Југославије. Уопште,
цијели српски простор је био на граници - крајини - варварског свијета
и свијета Ромеја, затим Источног и Западног римског царства. Дијелила
га је и линија раскола источног и западног хришћанства, потом линија
хришћанства и ислама. Распети од постања на овом тлу, бивали су Срби
истовремено крајишници и истока и запада, крв и песница војних
крајина са обе стране границе - die grentzen i serhata.
По одлуци Савјета безбједности РСК била је под међуна-
родном заштитом од почетка 1992. до августа 1995. године. Послије
више појединачних акција хрватске војске и полиције дошло је до
завршних операција "Бљесак" у мају и "Олуја" у августу 1995. године.
Била је то класична агресија на међународно "заштићен" народ. Након
пада РСК августа 1995. дошло је до етничкor чишћења Срба са
простора на којима су вијековима живјели.
Ова изложба на документован начин представља историју Срба
на тлу Крајине од настанка првих државних форми прије 1.000 година
до коначног планског прогона Срба са тога подручја.
Шафарик је тврдио да је народно име Срба првобитни назив за
све Словене а многи научници су прихвалили његово мишљење.
Српско име јавља се у списима Плинија и Птоломеја у 1 и II вијеку, а
постоји и мишљење да су народ Спори, [устинијановог хроничара
Прокопија, Срби. У дјелу франачког хроничара Ајнхарда с почетка IX
вијека Срби се помињу на више мјеста. За нас је посебно значајно оно
мјесто у коме се наводи: "Људевит остави град Сисак и на бијегу пође
к Србима, народу за који се каже да запрема велики дио Далмације.
Пошто је на превару убио једног од њихових кнезова који га је
примио ... ("Ајнхард, Анали Франачког краљевства, 822.)
На почетку Х вијека српски кнезови су забиљежени као уче-
сници Сплитског синода, а средином истог вијека настало је дјело
византијског цара Константина VП Порфирогенита познато под именом
,,0 управљању иарством". "Цар у овим земљама насели исте Србе и
бијеху они подчињени цару Ромеја; цар њих покрети довевши
свештанике из Рима." ... "Захумљани који сада тамо станују су Срби."
Травуњани и Конављани "воде поријекло од некрштених Срба."
Неретвљани се зову Пагани "због тога што нису примили кр-

4
штење у оно вријеме када су прекрштени сви Срби." У низу значајних
и занимљивих података који се односе на Србе, дјело садржи и
родослов српске династије која започиње кнезом Вишеславом.
Вишеслав се помиње и у натпису крстионице, запажене у ХVПI вјеку у
Венецији, коју озбиљне формално-стилске анализе датирају у вријеме
његове владавине (VПI - IX вијек). Упркос овоме крстионицу је
донедавно хрватска историографија сматрала једним од најважнијих
упоришта .лисућугодишње" хрватске културе. Ову конструкцију као и
многе прије тога ("политички народ", "повијесно право") Хрвати су
позајмили од Мађара пошто им је запала за око у вријеме одржавања
миленијске изложбе.

Срби и Хрвати примају привилегије од византијског цара Василија Другог

Македонца - [оаким Марковић, 1750, дио иконостаса српске цркве у Плавшиниима

Није непознато да се у сјеверозападним дијеловима Републике

Хрватске налази поприличан број етникума са основом "срб". На
сјевероистоку Крајине на подручју које је од Х вијека под

5
 влашћу Угарске, срећемо етникуме са основом "рац", а Рацима су,
знамо, Мађари називали Србе. Зна се и то да су на првим познатим
картама ове сјевероисточне крајинске стране називане и Рашком.
На основу археолошких истраживања која су проведена за
вријеме протеклог рата утврђено је да громиле омеђују српски етнички
простор у раном средњем вијеку. "Тај простор на истоку омеђује
Велика и [ужна Морава, на југу област Шар планине, на југозападу
приморје са отоцима Корчула, Мљет, Хвар и Брач, те на западу Поуње,
Лика и Крбава, вероватно до Купе. Према Панонији граница је ишла
Посавином. Започетим истраживањем громила попуњена је једна
упадњива празнина и пронађена изгубљена карика о прошлости Срба
на овим просторима. Налази упућују да су крајем ХI века те области
доспеле у састав Србије у још нејасним историјским околностима. То
археолошки потврђују тада настале цркве, основа особених за цркве у
држави краља Михаила и Константина Бодина, као и за византијску
Далмацију. То се доказује и раније нађеним натписом на Капитулу код
Книна, исписаним ћириличним И глагољским словима." (Др Ђорђе
[анковић, Српске громиле, Београд 1998.)
Кроз неодређене сјеверозападне границе Срба у унутрашњости
Балканског полуострва пролазе у Х вијеку Мађари, просјецајући тако
континуирано словенско пространство од Балтика до Медитерана.
Доласком Мађара, у периоду од Х до ХII вијека, велики дио српских
земаља потпада под круну Светог Стефана. По-
о четак ХII вијека означава крај државне самосталности (ако је ње, у правом смислу, икада и било) словенских народа западно од Уне и јужно од Драве и Саве. Након Ромеја, Авара и Франака и угарска круна ће стајати над овим простором све до 1918. године. Ово ври јеме је и почетак учвршћивања венецијанске власти уз јужне рубове Крајине.

У војсци бана Младена 11 Шубића (1305- 1322) био је знатан

број Срба које историјски извори називају "Власима", јер су били
православне вјере. Подстицај за насељавање Срба била је и удаја Ј е-
лене - сестре српског цара Душана за Младена III Шубића. Она је
послије смрти мужа (1348.) постала господарица Клиса и Скрадина и
примила у те градове војску српског цара. Тако је српство "ухватило
дубоке коријене у земљама око ријеке Крке и Цетине"; још и

6
прије владавине босанског краља Твртка I над Далмацијом. Јелена је у
Скрадину саградила православну цркву у част Јована Крститеља, а у
кањону Крке на мјесту гдје је, по предању, проповиједао апостол Павле
подигла је манастир Светог архангела Михаила.

Манастир Крка, Далмација, средина XIV вијека

у манастиру Милешеви крунисан је 1377. Твртко I

Котроманић. ': .. Вјенчан бих богом дарованим ми
вијенцем за краљевство прародитезъа мојих да будем у Христу
Исусу и Богом постављени Стефан краљ Србима и Босни и
Приморју и западним странама." Када је краљ Твртко 1390.
завладао Далмацијом, њена врата за досељавање Срба још су се
шире отворила и тада Книн "постаје српско мјесто ': Али још прије
Твртка населило се толико "Влаха" у книнcKy околину да се и
кнински кнез Петар Мартић назива подједнако и "кнез Влаха".
Насељавање Срба појачава се и у наредном ХУ као и ХУ! вијеку, а
најбољи доказ о њиховом присуству представљају цркве подигнуте у
Пађенима, Полачи, Голубићу, КђИНСКОМ Пољу и другим селима
книнске крајине.
Однос Срба и мађарске круне у средњем вијеку био је не-
посредан. За вријеме јачања краљеве власти, односно централизације
коју проводи средином XIY вијека Лудовик I, први краљеви

7
 слободни витезови су
поуњски Срби - из по-
тоље српске Војне кра-
јине. Вараждински
апостол, 1454. године
припадао је Катарини
Бранковић, кћери де-
спота Ђурђа и жени
грофа Урлиха II Цељ-
ског, господарици Ва-
раждина и Загреба у
другој половини XV
вијека.
у то вријеме
турска сила већ је
заузела српску
државу стварајући
и на другим
српским
просторима
"и
ново стање. з тур-
ске запуштености; из
околине Срба прећи ће
1527. године на под-
ручје Жум6ерка, са
Вараждински апостол (Праксапостал), 1454. својим поповим а, пр-
ва већа скупина "Влаха
или Рашана или једноставно Срба". На Уни 1483. бориће се заједно са
угарским великашима против Турака и биће заробљен српски деспот,
унук деспота Ђурђа, Вук Гргуревић-Бранковић, "Змај Огњени" Код
Горјана, недалеко од Ђакова, 9. октобра 1537. погинуо је у борби са
Турцима посљедњи српски деспот Павле Бакић.
у првој половини XVI вијека, послије Мохачке
битке (1526), већи дио земаља круне Светог Стефана
долази под власт Порте, а остале угарске земље, међу
којима је и подручје Крајине које Турци нису освојили,
потпале су под власт Хабсбурговаца. Након Мохача
докинут је и влашки статут Србима у Турској због чега су
успиједили прелази Срба на8аустријску страну и њихова
организација у одбрамбеној линији према Турцима.
 За вријеме
ди Карлу везирства Марта
II Штајерском. Мехмед-паше
1578. наСоколовића
састанку у иБруху
уз његову
на Мури
помоћ дошло
донијета је 1557.
је одлука до обнове
о оснивању самосталности
Дворског српске
ратног савјета комецрквене
ће у војним
хијерархије.
стваримаВећбитије потчињен
први патријарх обновљене
Славонски патријаршије
и Хрватски сабор. УМакарије,
том моменту
братКрајина
Мехмед-паше, био назван оним који "придржава
још није представљала посебну територију већ само престо српске
сталну
земље". У то вријеме
одбрамбену установу Српски црквени
подијељену сабор постаје "широко српско
у капетаније.
представничкоКраљ тијело кога сачињавају
Фердинанд II је 15.ниже свештенство
новембра и народни
1627. простор Војне
представници,
крајине ставиоо којима је биловојно-управну
под посебну опште увјерење да са
област могу заступати
управом Дворског
цијели српски
ратног народ".у(Н.
савјета Радојчић)
Грацу. Крајишници се проглашавају слободним
Срби добијају
посједницима царске
земље, који исунапуштене
потчињени властелинске посједекраљевима
једино законским уз је-
динуУгарске,
обавезу који
да бране
ће имцарске земље од команданте
постављати турских упада. Овај положај
и управнике. је
Српској
имаозаједници,
доста заједничког са влашким
као политичком тијелу,статутом
признатакоји су Срби имали
је кнежевска у
самоуправа.
Турској до укидања
Крајишницима тих повластица,
се признаје а које су
право отуђивања, им омогућавале
залагања и завјештања
социјалну, националну
земље. Допушта и вјерскутрговина
се слободна аутономију. Ради тога
уз плаћање Срби утврђених
законом су се
нашли на попришту
пореза и царине.борбе Ови интереса
"Статути тога и таквога племства
Валахорум", и цен-
који су утврђивали
тралистичких тежњи цара. То племство ће стално тражити
правни положај Крајишника у Вараждинском, примјењивани су од цара, да и у
им се земље којима
Карловачком су Срби постали власници врате и то тако да и
генералату.
актуелни власници остану на њима као кметови. При томе ово се
племство позивало на своја историјска права темељена углавном на
лажним папирима, од којих је најчувенији фалсификат с краја XVI
вијека Pacta conventa. Међутим, цар је на властелинске захтјеве одго-
ворио потврдом српских тапија и влашких привилегија, које су они
плаћали крвљу, бранећи хабсбуршку империју не само у Војној крајини
него и војујући за њене интересе по ратиштима широм Европе.
Пожешка епархија у манастиру Ораховици бринула се у то
вријеме за душе Срба у Турској Славонији. Због српских помјерања
према западу у XVI вијеку сједиште Дабро-босанске митрополије
премјештено је из Светог Николе у Бањи, у древни манастир Рмањ на
ријеци Уни, поред Срба. У манастиру Марчи поред Иванића од 1609.
хиротонишу се и добијају титулу вратинских епископа владике Срба у
Угарској и Крајини. Кадје овај манастир постао мјесто ширења уније,
Срби су га сами порушили. За подручје око манастира Гомирја вођена
је дуга и огорчена имовинска расправа између Срба и грофова
Франкопана Тржачких која је 1657. завршена купопродајним уговором.
Срби су по томе уговору својим крајишким плаћама Франкопанима
исплатили посједе на које су насељени.
Цар Рудолф је по ступању на престо, 2. септембра 1577. по-
вјерио управу и вођење одбране аустријске Војне крајине надвојво-

9
 Територија између Задра, Шибеника, Книна и манастира Крупе
по државној припадности је ничија земља а по народу који је ту
настањен то је земља Морлака - Срба. Иако је од почетка XVI в.
постављена као одбрамбена линија, Бока Котарска и Далмација се тек
током турско-млетачког рата за Крит (Кандију) 1645 - 1669. обликују у
војну границу. Тих година Морлаци су донијели и статут који садржи
одредбе о њиховој самоуправи у оквиру Млетачке државе. Орган
самоуправе је народни збор или сабор. Он је бирао старјешине,
доносио нормативне и правно снажне одлуке, али је због буна та
самоуправа почетком XYHI в. укинута. Основна јединица далматинске
Војне крајине је котар који се дијели на сердарије, а сердарије на села.
Врховни старјешина је колунел, док су на челу сердарија сердари, а
села харамбаше. Насељавање у Истри, у којој је владала биједа и
болештине, Срби су схватили као казну. У Истри је сачувано само једно
православно насеље - Перој. Од свих простора које су насељавали,
Срби су се као народ најтеже одржали на млетачком подручју. Уз све
сметње, захваљујући духовном бдијењу Православне цркве, српство се
и ту успјело сачувати .

"Статути" издати Србима у Вараждинском генералату, 1630.

10
 •........
.JC.IW~oI::.'" 01\0· 154D .
1:ЈfЧ'tr"":Ј.;t:~О'Ј6 Ј .JtJ
1...,.:~:/1 Wr.:t' /699
..111.1.1of.:.rJ"a i.o(~~ 1;00 Карта
,~~==:J1:~:~~J~;;~97 Млетачке
З.,6""",,," p<".6~," Далмације
Јурисдикцију Пећке патријаршије нисупризнавали ни римо-
католички далматински бискупи, ни Филаделфијски архиепископ са
сједиштем у Венецији, који је прешао на унију. Право управе дал-
матинском црквом добили су од Пећке патријаршије крајем XVI в.
игумани манастира Крке.

11
 Борбе против Турака у
Кандијском рату изведе су
самосвијест српског народа
из једне у другу историјску
епоху. Србе су водили
Илија Смиљанић, [анко
Митровић, Стојан
[анковић, Бајо Пивљанин.
На самом почетку Великог
рата између Турске и
Аустрије 1683. подигли су
се Срби Лике против
Турака и потпуно их прог-
нали сапојединих подручја
ове регије.
Поводом позива Лео-
полда 1, упућеног Србима
18. јуна 1690. да се дигну
на устанак против Тура-
Котарски сердар Стојан [анковиђ (?-lб87) ка, патријарх Арсеније III
Чарнојевић сазвао је у Бе-
ограду црквено-народни сабор. Сабор признаје Леополда за краља и
пристаје на борбу против заједничког непријатеља, али тражи да Срби
добију права која су имали у Турској. Цар прихвата захтјеве и преко
аустријске Дворске канцеларије је издао прву привилегију 21. августа
1690. године. Њоме је српски народ признат као посебна политичка
цјелина, јединствена на цијелом простору под влашћу аустријског цара.
Носилац српског јединства у Аустроугарској и даље остаје Српска
православна црква. Патријарх је од цара добио Даљ, Борово и Бијело
Брдо.
Активностима католичких прелата и државног језуитизма на
подчињавању Срба Далмације, Лике, Кордуна и Баније папизму
супротстављао се сарајевски митрополит Атанасије Љубојевић, који је
током Великог рата дошао из Босне на простор Крајине.
Лепа вина је српски манастир основан средином XVI вијека
поред Копривнице. У првој половини XVIII в. У њему је било сједиште
Лепавинско-северинске епархије. У манастиру су чуване

12
 Срби и Хреати примају приеилегије од аустијског цара Рудолфа - [оаким
Марковић, 1750, дио иконостаса српске цркве у Плавшинцима

српске привилегије. Пакрац је био сједиште Славонске епархије ко-

јој је 1771. припојена Лепавинско-северинска епархија. На сабору у
Сремским Карловцима 1707. основана је Карловачко-зринскопољска
епархија. На трећем црквеном народном сабору 1713. ово вла-
дичанство се дијели на Карловачко, за подручје Старе Крајине, и
Костајничко за подручје ослобођено од Турака у Великом рату. Лика
и Крбава ће 1749. потпасти под Карловачко владичанство. Послије
Карловачког мира 1699, којим се завршава Велики рат од Градишке
до Раче, преко Брода створена је Посавска или Славонска граница са
сједиштем у Осијеку.
Осамнаести вијек је у знатној мјери обиљежен апсолути-
стичким настојањима аустријских царева, у првом реду царице
Марије Терезије, да се укине крајишка аутономија и подручје Кра-
јине претвори и организује у војни логор под командом и дисци-

13
С::Ј во,на !CpajllНa nO,Q aycтj)МlQ<QМ YnPa8QМ ("'~J _ 3arpe6a 1IO.IU.1CPA.ИfA - КРАЈИWКИ ПУКООИ: 1. Л-. 2. OтoЧI\м.
•••• o ооружје
С:::Ј ~~a м М8Ьарсо<а
3. QI'y""'COO;' 4 Cлytwuo. 5. Гpaдl1WКМ, 6 6ро,QQ<И, 7.
ПетровараAмttO<М, 8. ~eea"" ••• 9. ъурЬееа •••• и, 10. Гпмнекм, 11.
МаЬарсо<о npммopje _ ПеТро-.смм
Туро<а
3Al'P!&AЧКО СЖРУЖЈЕ - ЖYf1I\НИЈЕ: 1. С_ринска, 11. За· rpeбa ••••
_ Дy(Spoe •••••• P~a _ МпеТа
а. ш. Крмн<ееа •••• а. JV, l!ap8Ж,QМНQ<а, У. ЗanВДClts, УЈ. nOЖewма
•••• Peny(\nммa

Војна Крајина од >"ГУ[ до XVIII вијека

плином њемачких официра. Крајишке буне биле су честе, али и

неуспјешне, а казне које су стизале побуњенике - драконске. Про-
кламована вјерска аутономија била је на великим искушењима пред
насртајима набујале протуреформације коју је Римокатоличка црква
усмјерила на словенско православље, у првом реду преко језуита, а
уз благонаклоност и прикривену подршку круне. То

14
је вријеме када је велики дио Срба у Лици Питање: Ко си
преведен нати ? Одговор:и
католицизам 3.

када су многи жумберачки СрбиЈа сам човјек;

поклекли предСрбин, хришћанин.
притисцима које им је
н Аg н d Питање: По чему се ти зовеш човје-
наметнула унија.
хriстiАПСКlI
Крајишници су током ком XVIII ? Одговор:
вијека Зовем
подиглисе побуне
усправном
против
'ДИ
f М.тot'l'не
царских регулација стасу и лицу окренутом
А-t.чнцr са жељом да сачувају Крајину као оквир који штити гледати небо
.
ПfМiОt";'JNА f:ОtТо'чкм: .•• Цt'рlllf.
њихово национално биће. Успостава
mИI.ЊI
и по разуму и свијесној
цивилне душизбог
власти која јебуна
у
Крајишника није успјела у Малој мени.Влашкој, Лици и Крбави, а тек
V .t '!'''''.' .Бii·~: Ф<·е.~;t·I',
дјелимично
"'''~ Ij' .••• ће to.·
Itсе успоставити
A~T', ес Питање:
у Банији.По чему
Цари ца сеМарија
зовеш Терезија,
Србин ?
CV'ftO/.JUW f Н'''l,рщ~ о,е'.,ком,l:
послушник
AI'f' .,..fo"o v-
римске цркве морала Одговор: Зовем се
је потврдити да по
ће роду и слову,
"православни
~.,.,o'l"IfO""'It .bl.lTIIXw'llt'd nonildl:l

српски народ orOIi\HOM'L у дјелима шdБАТОLЛ'Lкоја се тичу или језику, оних људизакона
вјере, савјести, од којих проис-
и уопште
ПtОТ~n,IIIV';(р,~~ HOf' •• ~" .~~
душе зависитиtOol&.,,.,,,,, €rиpXI. одK'i"","IIt,.IKIII·
свога митрополита". ходим и којима је име Србин.
Током XVH и XVIII вијека на Коренички фронту борбе прота Стојан Шо-
за очување ду-
ховног живота и етничке припадности, бот саставио палејесу1772.
многеКатехизис
жртве и (Во- по-
трошено је много народне снаге. прос) штампан
Очување, 1812. унаВенецији
с обзиром околности, за
српског национа и српског православља поуку "Малољетној дјеии православ-
коме је оно основ, указује се
као чудо. Заслуге за ово приписују не источне цркве".оправдано Српској
се сасвим
у Плашћанској
православној цркви. и Пакрачкој епархији као и у
Далмацији Године било 1729. основана је крајем ХУIII
је прва в. око
српска 265.000
школа право-
у Костајници. Од
1761. до 1763.
славних Срба. У Книнском МиромПољу, између Голубићу,
ФранцускеПлавну ии Косову
Аустрије учио је
српску дјецу Доситеј
1797. престаје Обрадовић.
постојати ОбилазећиРепублика,
Млетачка у више наврата а Србе
Крајишнике, Вук Стефановић
Далмација са Венецијом, Истром и Боком постаје Караџић је међу њима утврђивао мисао о
јединству
аустријска. и снази Од 1805. српског народа на јејужнословенском
Далмација под француском простору.
Напредак
круном.иПослије квалитет духовног живота Срба - Крајишника
аустријско-француског рата 1809.подизао је
горњокарловачки
формиране су илирске владика Лукијан провинције Мушицки. Претходник Вукове
у саставу
реформе
Француске језикаимперије. Сава МркаљТада у Дубровнику,
се и Далматинскаприватно је,епархија
по кућама,
подучавао
присаједињује Карловачкој митрополији. ПослијеЂорђе
младе Србе прије него што ће за њих отворити школу
Николајевић.
повлачења Француске 1815, Аустрија је подржала
унијаћење Иако су Срба у XVIII које в. је
доспјели
проводио у тешко стање у самој Крајини,
далматински епископ а
ван ње још иКраљевић.
Венедикт у гори статус обесправљених кметова, Срби су се одржа
ли јер Крај су под ХУIIIокриљем и почетак Карловачке
XIX вијека, митрополије сачували Фран-
који је обиљежен своје
културно,револуцијом
цуском политичко и идуховно јединство, освајањем
Наполеоновим а преко трговачко-занатског
већих дијелова
Крајине, за српски народ је доба великих олакшања и на
слоја и економски значај. Прво средиште српских трговаца подручју
подстицаја
Крајине била ије самосвијести,
истрајности Костајница. Нана Приморју
основама се истичу српске насеобине
просвјетитељског духа иу
Сењу, Ријеци
српских ослободилачких и Трсту. покрета и устанака у турском дијелу срп-
у
ских земаља. Вуковару, српском трговачком средишту, рођен је
Захарије Аустрија Орфелин, ће са све покретач првог часописа
већим нерасположењем код на
гледати Срба,
сна-
"Славено-сербског магазина"
жење српске кнежеви не, односно краљевине на истоку и на њено (1768).
све израженије центрипетално дјеловање према јужнословенским, у
првом реду православним дијеловима Монархије. Хабзбуршка
15
 ПIiIМ1..f Гtl~О-С"JI/~IIЙА Пt1.l',.IW
0.11111 8fOАоr11џ,'

Катехизис (Вопрос),
Стојан Шобоmа, 1812.

,
\

16
 монархија као да је осјећала близину хриди о коју ће се разбити, па се
против утицаја који су долазили из Србије одупирала јачањем и
фаворизовањем католичког словенског елемента и потенцирањем
његове "цивилизацијске супериорности" у односу на српски право-
славни народ.
Аустроутарска је средином ХIХ вијека показала изузетну
стратешку мудрост тиме што је успјела окренути два, по првобитној
замисли, антимонархистичка покрета - илирски и југословенски - у
своју корист, стављајући их у функцију експанзионизма према истоку.
Притом је спојила свој државни интерес са тежњама римокатоличког
прозелитизма. Овим је била инаугурисан а нова метода "у Хрвата" чија
је карактеристика улажење у заједништво, а потом поткрадање
партнера, односно сувласника. Највише проблема ова тактика ће
донијети Србима - Крајишницима. Аустрија је успјела да донедавно
безличну јужнословенску католичку масу, која се под вођством
правашке идеологије почела окупљати и одушевљавати као нација под
регионалним именом Хрвата, устреми на Србе. Томе је наруку ишла и
психичка болест Анте Старчевића, "оца нације", биолошког Србина и
несуђеног српског службеника
Новонастали Хрвати градили су идентитет на историји која се
темељи на поменутим фалсификатима племства из угарских регија
Хрватске и Славоније. Конструкцији у настајању, која се зове "повијест
Хрвата" додавали су по потреби нове фалсификате на папиру и камену.
Језик су .лтозајмили" од Срба и у основи једина разлика између ових Ј
ужнословена била је разлика у вјери из које је произлазила и разлика у
политичким програмима.
Срби Крајине, што је историјска грешка коју су скупо платили,
нису у правој димензији сагледали дубину ове разлике ни консеквенце
политичке методе коју су Хрвати прихватили. Срби су сматрали као
искрену ону политику Хрвата која је начелно Србе прихватала као
равноправне без обзира што ће им и тај дио Хрвата у одсудним
историјским моментима окренути леђа и препустити их на милост и
немилост оном дијелу хрватског политичког народа који није бирао
средства у рјешавању отвореног српског питања.
у револуционарној 1848. Србима је Лајош Кошут
понудио статус "мађарског политичког народа", Срби су
одговорили ратом и закључцима Мајске скупштине одржане у
Сремским Карловцима.

17
њем српских земљо-
радничких задрута и
банака. Међу 56
српских новчаних
установа почетком
хх вијека највећа је
била Српска банка у
Загребу. У Загpeбy је
основан и
"Привредник" и Са-
вез српских земљо- "
радничких задрута.
Они су васпитали и
материјално пома- Демонстрације у Загребу, 1902
галимладеиспособ
не српске трговце, занатлије и сељаке повољним кредитима. До 1912.
школовано је преко 13.000 привредникових питомаца. Срби крајем XIX
вијека широм Хрватске оснивају читаонице, пјевачка и соколска
друштва, штампа рије и новине.
Подржавајући став хрватских опозиционих странака да "Хрвати
и Срби сачињавају посвуда један народ са два равноправна народна
имена", Срби "Задар ском резолуцијом" прихватају "Ријечку
резолуцију" хрватских странака којом се тражи интеграција Далма-
ције и Хрватске, а у спо
ровима Беча и Пеште
приклањање посљедњој
страни. Заједнички
проглас Хрватско-српске
коалиције објављен је
11. децембра 1905. го-
дине. Основни мотиви
су му: пуна слобода на-
рода, начело народног
самоодређења и рав-
ноправност свих народа,
3АЛАРGКА rЕG~О~Л~~~И~Ј~А~ _____~
на основу уставне
Задарска резолуција, 1905 слободе, општег права

20
гласа и равноправности Хрвата и Срба. Послије Српски културни
избора 1906. за клуб
предсједника Сабора изабран је Богдан је српским и осталим федера-
Медаковић.
Припремајући анексију Босне листима и Херцеговине претпоставио
аустроугарска зао-
пропагандна машинерија сатанизује Србе, кружењеа државасрпских
1908. земаља
против 5Зу
Србина из Хрватске покреће судски процес. Југославији
Оптужени илису ван
да суње. Тада
жељели
настаје идеја
одвојити и припојити Краљевини Србији Хрватску, Далмацију, о издвајању Кра-
Славонију, Босну и Херцеговину. Оптужба јине. Основано
је исказала је ии друштво
намјеру
"Крајина': које
негирања народног јединства Срба тврдећи да они у АустроУгарској је имало за циљ и
нису Срби већ Романи грчко-источнестварање истоименеАустрије
вјере. Позиваље покрајине,на
хрватско државно право, као на основуа анексије легализовано
Босне ијеХерцеговине
у банској
1908. разоткрило је стварне креаторе;управи носиоце у Загребу
и значај16. фебруара
"хрватског
повијесног права ". 1939. године. Споразумом
Одредивши на самом почетку Цветковић - Мачекрата
Првог свјетског августа 1939.
југосло-
венски програм за циљ, српска Влада створена је Бановина
и Југословенски одборХрватска.
кога су
махом чинили Хрвати, а који је основанОпсег бановине
ЗО. априла 1915. није био до-
у Паризу, до
нијели су на Крфу 27. јула 1917. Декларацију краја дефинисан, а до крајаданије
којом је одређено се
био доведен
будућа држава зове Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Одређено је, ни поступак
легализације јер
такође да буде уставна, демократска и парламентарна ни
монархија у којој
када није потврђена у надлежном Народном представништву.
ће бити равноправна сва три народа, љихови амблеми, писма и вјере.
Распадом Нааустро-угарске
дан уласка Нијемаца
властиунакон
Загреб,пробоја
10. априла 1941, прије
Солунског негона
фронта, је
Југославија капитулирала,
јужнословенском проглашена
дијелу Монархије је Независна
стварају се народнаДржава
вијећа,Хрватска.
а мећу
њима
Влаткои Мачек
Народно
је предао
вијеће власт
Словенаца,
Анти Павелићу.
Хрвата и Срби Срба суу стављени
Загребу, којиван
представљају
закона и почеоновонасталу државу.
је невиђен терор Они ће свега
и затирање тражити од Независна
српског. Србије и
савезника да се уједине
Држава Хрватска са до
је од 1941. њом и Црном
1945. Гором. Краљевство Срба,
на изузетно
Хрвата
окрутаниначин
Словенаца
убилапроглашено
преко милионје 1.Срба.
децембра 1918. године.
Видовдански устав из
Српски народ је на под- 1921. дефинисао је Краљевину СХС као
парламентарну
ручју Југославије монархију и подијелио је на области. Доношеље овог
био носилац
устава
отпора окупатору и квинсли- ревизионизам и отварање "хрватског
је код Хрвата изазвало
питања".
шким режимима У исто кроз
вријеме
два комунисти
по- су заступали тезу о потреби
рушења Краљевинепокрет
крета: четнички и о различитости
Југо- југословенских народа. Њихова
теза је била да је српски
словенске војске у отаџбини и Народ према другима угњетачки и
хегемонистички.
партизански комунистички
Светозар Прибичевић
покрет. Ова два покрета су , човјек кога држе за творца нове државе,
са позиције
имала најтврђегидеолошку
различиту унитаризма, прикључује се хрватским сепарати-
стичким настојаљима
подлогу, циљеве, гледање уз напотпуно дистанцирање од Београда.
Краљевина СХС је отаџбине,
уређење ослобођене З. октобра 1929. преименована у Краљевину
Југославију. Дотадашња подјела на области се укида, а успостављају се
бановине.
4.

21
 .••.
~

Карта Крајине, 1939.

Један од улаза у логор Јасеновац

22
 па и различиту тактику отпора. Ове разлике довеле су их до отворе-
ног оружаног сукоба. Иако је четничко-ројалистички правац поти-
снут са историјске позорнице, остаће запамћена заслуга појединих
четничких комаданата попут Момчила Ђујића у заштити српског на-
рода од хрватског погрома.
Свјетски познати научник Ни-
кола Тесла се никада није поносио "хр-
ватском домовином". Ту изјаву је овом
ексклузивном Србину приписао његов
нећак Саво Косановић, потписник "За-
гребачких пунктаиија" против "срби-
јанске хегемоније" 1932, а потом Симо-
вићев, Шубашићев и Титов дипломата.
"Хрватска домовина" је на самом почет-
ку рата побила готово све Србе Тесли-
ног родног Смиљана. Убијене смиљан-
Никола Тесла (1856-1943) ских Срба настављено је током рата
тако да се број жртава, према непотпу-
ним подацима попео на 573.
Послије свега учињеног тешко је рационално објаснити
српско истрајавање на братству и државној заједници након ис-
куства Првог свјетског рата, првог мира и Другог свјетског рата.
Хрвати ће превазићи своје аустроугарске учитеље у сатанизацији и
омаловажавању Срба, јер чиме другим тумачити чињеницу да им је
повјеровао и један, и то утицајан, дио Срба. Као у некој опсјенарској
представи ти Срби су постали убјеђени да су припадници
хегемонистичког, угњетачког народа. Ове оптужбе у најбољој
аустроугарској традицији претходиле су геноцидном затирању
српског народа у Хитлеровој инсталацији званој Независна Држава
Хрватска. Српски комунисти нису инсистирали на потпуном
расвјетљавању овог злочина јер су и они учествовали у изрицању
пресуде коју је "независна" хрватска држава само извршила.
У рату започето институционисање федералистичког и
републиканског уређења 6удуће Југославије завршиће доношењем
првог устава Федеративне Народне Републике Југославије 31.
јануара 1946. године. Љиме су одређене републике, али ни-

23
 потисне
када и даправно
нису она постане покрет њихове
регулисане Срба, нарочито
границе. након изборне
Начин побједе
на који су
ХДЗ-а мајаодређивали
комунисти 1990. године. Договор
границе комуниста
показује случајиВуковара.
клеро-националиста
Комунисти су те
опробани
га, правашки
уз Барању, метод Хрватској
прикључили изазивања иако и кориштења
јој никадаагресивних страсти
није припадао.
улице у"1.политичке
Хрватскисврхе донионарод
и српски је ХДЗ-у изборнупотпуно
у Хрватској побиједу.суСрби,
равно-у
првом реду
правни. кнински мањинама
Националним милиционери, одбијајуосигурат
у Хрватској прихватитиће сеусташоидне
сва права
ознаке. Симбол српског отпора хрватском државном
на национални живот". Декпеараиија ЈП засједања 3АВНОХ-а, тероризму постаје
Милан Мартић.
Топуско 8 - 9. маја 1944. године ..
"Нема, несабор
Српски смијеу иСрбу
неће 25.
битијула 1990. доноси
Хрватске, у којој Декларацију
Србима не био
аутономији
била зајамченаСрбапунау Хрватској и одлуку
равноправност о плебисциту
и једнакост". којим ће цје-
Из Резолуције JV
локупни српски
засиједања народ са Плашки,
3АВНОХ-а, подручја авнојевске
14. октобар Хрватске
1944. потврдити
На подручју или
одбити аутономију.
Федеративне Хрватске Покушај хрватске полиције
кроз ЗАВНОХ, Србима се да даје
силомначелна
спријечи и
површна
плебисцит равноправност.
и српски отпор, Суверенитет
17. августа Срба у Хрватској
1990. посталаоружане
био је почетак је само
декларативни
борбе Срба за пано опстанакиза накојег
својимће етничким
се градити основе хрватске
просторима. Августовски са-
мосталности.
плебисцит показао Послије смјењивања
је вољу Хебранга, слиједило је укидање
Срба за аутономијом.
стварнихХрватски
упоришта српске суверености
сабор је 25. децембра 1990. у усвајајући
Хрватској:Устав
уклоњени
Републи-су
носиоци
ке Хрватске борбе за стварну
одузео Србимасрпску равноправност
суверенитет у Хрватској
и прогласио ХрватскуДушко
"наци-
Бркић,
оналномРаде Жигић,
државом Станконарода".
хрватског Опачић- НаЋаница
одлуку...Хрватске од 21. фебруара
1991. даСрбе
у њојније разбудила
не важе савезни,ни југословенски
масовност "хрватског прољећа"Српске
закони, општине 1971.
године.
аутономне Послије стишавања
области Крајина МАСПОК-а
донијеле пригушена
су одлукује једина преостала
о издвајању из
српска национална институција у Хрватској
Републике Хрватске. На упад хрватске полиције у Борово Село почет- "Просвјета': а у
Југославији
ком маја 1991. су мјештани
успостављени (Уставом колективном
су одговорили из 1974) конфедерални
одбраном. односи.
Очи им Уставотворна
је успјела отворити тек хрватска-==_ "демократија" са
скупштина је у Книну изборном побједом ХДЗ-а 1990. године.
19. децембра 1991. усво На све агресивнији хрватски шовинизам
јила Устав и прогласиласрпски народ је 1989. одговорио оснивањем
Републику Српску Кра Српског културног друштва "з ора" у
Кистањама код Книна и збијањем редова око
јину, а за предсједника је изабран
Милан Бабић. Република националнихсимболаи митова. Хрватска
СрпскаКраји - =-==на као држава, власт је одговорила хапшењем. Нуклеус око
створена кога ће српски народ у Хрватској
=::::-~
је у сложеним условима артикулисати свој политички програм
разбијања СФРЈ, сецесијепонудила је Српска демократска странка.
Хрватске и непосред- Странка је основана 17. фебруара 1990. у
ног угрожавања наци-Книну, а за предсједника је изабран академик
оналних права(1929-1992)
Јован Рашковић и егзи Јован Рашковић. И личност лидера
стенцијалних интереса допринијела је да се карактер странке
први председник Српске
демократске странке у
српскога народа.
Книну
5.
24
6.

-
-

Територијални размјештај Срба у Хрватској

(према попису 31.3.1981)

25
 На основу изнијете документарне грађе произлази закључак да
су Срби као суверен народ на простору авнојевске Хрватске имали
своје историјско утемељење у Војној Крајини, у којој су вијековима
имали национална, вјерска, политичка и друга права. Главни циљ ове
архивске грађе је био да обухвати оне догађаје у Далмацији, Славонији
и Хрватској и вијести о њима које дају суштинске податке о Србима,
њиховом броју, вјери и духовности и љиховом дјеловању кроз историју.
Задатак ове изложба је да упозна јавност у Србији и Републици
Српској, као и међународну заједницу са тринаестовјековним
постојаљем Срба на овим просторима. Уз те документе, на изложби су
показане и географске карте настале прије или послије настанка
архивске грађе а радили су их венецијански, аустријски, мађарски,
француски и енглески геorрафи на основу података добијених на
терену. На овим картама видљиво је да су простори Далмације,
Славоније и Хрватске, који су издвојени граничним ознакама,
настањени Расцијанима и Морлацима, односно Србима.
"\
l......-J7~ <:
/~-~J.y', 1
[. _______ТЯ ______~~~_Ј
Ј
''::::7I.../'=?-

1, Бепи Манастир 2. 11, Двор

БеНК088Ц 12. Дрниш
3, Војнмt! 13, Дo!ioи Лапац 21. Пакрац 22,
4, Вргинlotоет 14. Книн Петриња 23,
15, Корвница Ппашки
5. Вуковар
6, Гпина
6. Костај 8. подравска
ница Слатина
7, Гру6ишно Поље
4. Грвчац
7. КрЊ8 9. Спуњ
5. К 10. Српска општина
да1ъ 1 в,Мирковци Задар
10, Даруввр 19, Оброаац 11. Цапраг
20, Окучани 12. Твња

Изложена аргументација недвојбено указује да Срби на

простору Крајине нису могли бити агресори јер је то територија на
којој су живјели као аутохтон, суверен и конститутиван народ са дугом
историјском традицијом. Нажалост, међународна заједница са
Ватиканом и САД на челу, пружили су подршку Хрватској у рату

26
против Крајине. Интереси моћних били су јачи од чиљеница које су
указивале супротно. Срби су на властитој земљи проглашени за
агресоре и терористе и без обзира што је РСК била под заштитом
Уједињених нација током 1995. дошло је од завршних операција у
којима је била ангажована и америчка авијација. У акцијама ''Бљесак" и
"Олуја" убијено је око 2.000, а прогнано више од 250.000 Срба. На тај
начин укупан број Срба на територији Крајине у односу на љихов број
1990, смањио се за више од двије трећине.
Изложени документи показују да је улога Срба на овим про-
сторима увијек била значај на. Љихова улога превазилази уске српско-
хрватске односе и припада европској историји.

Избјегличка колона Срба из Крајине, август 1995.

27
 ХРОНОЛОГИЈА 1990. - ] 995.

1990.
15. јануар: Секретаријат за правосуђе и управу СР Хрватске уписао у
регистар друштвених организација СКД "Зора ". То културно друштво
основано је у К истањама 8. јула Ј 989, а поновљена оснивачка скупиаина
одржана је у Плавну 25. новембра 1989.
17. фебруар: у Книну основана Српска демократска странка (СДС). За
предсједника изабран академик Јован Рашковић.
22. април: одржани избори за хрватски Сабор. Други круг избора
одржан је 6. маја 1990; ХДЗ освојио 41% гласова. СДС побиједила у
Книну, Грачацу и Дољем Лапцу и добила пет посланичких мјеста у
Сабору Хрватске.
27. јун: у Книну формирана Заједница опш;пина Сјеверне Далмације и
Лике. Книн, Обровац, Бен ковац, Дољи Лапац, Грачац и Титова Кореница.
Проглашена Ј. јула на далматинском Косову.
25. јул: у Србу одржан велики народни скуп на коме је промовисано Српско
национално вијеће и усвојена Декларација о суверености и аутономији
српског народа у Хрватско}. За предсједника СНВ изабран др Милан Бабић,
а за потпредсједника мр Миле Дакић. Најважнија одлука било је
расписиваље референдума о културној аутономији српског народа у
Хрватско).
17. август: Министарство унутрашњих послова Хрватске послало полицајце
у више српских општина Сјеверне Далмације и Лике да о(~уз.\tу оружје
резервном саставу полиције и онемогуће припреме за спровођеље плебисцита.
Срби одговорили подизаљем барикада на прилазним путевима.
19-20. август: одржан српски плебисцит о аутономији "за" 756.549,
"против" 172, неважећих 60 листића.
30. септембар: Српско национално вијеће, на основу плебисцита,
прогласило српску аутономију.
21. децембар: Српско национално вијеће и Привремено предсједништво
Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике прогласило Српску аутономну
област Крајину и усвојило Статут САО Крајине.
22. децембар: Сабор усвојио Устав којим је српски народ у Хрватској
стављен у позицију националне маљине.
26 децембар: Статут САО Крајине усвојиле скупштине општина Книн, Дољи
Лапац, Грачац, Обровац, Бенковац, Кореница и Војнић.

28
 1991.
21. фебруар: Сабор Хрватске усвојио Резолуцију о раздруживању РХ и СФРЈ и
донио одлуку да у Хрватској не важе савезни закони.
28. фебруар: Српско национално вијеће и Извршно вијеће САО Крајине
усвојили Резолуцију о раздружиеању Републике Хрватске иСАО Крајине, која
остаје у Југославији.
2. март: сукоб хрватске полиције и српског народа у Пакрацу.
16. март: у Грачацу формирана Српска демократска странка Крајине.
18. март: СО Книн на основу Резолуције о раздруживању РХ иСАО
Крајине, донјела Одлуку о примјени закона и других прописа на подручју
САО Крајине.
31. март: на сам Ускрс, специјалци МУП-а Хрватске напали
српске положаје на Плитвицама. На српској страни погинуо Рајко
Вукадиновић, а на хрватској Јосип Јовић. По многим тумачењима, био је то
почетак хрватско-српског рата.
2. мај: У Борову Селу Срби одбили напад припадника МУП-а Хрватске. Том
приликом погинуло 1 З хрватских специјалаца.
12. мај: организован референдум у Крајини о присаједињењу Србији. 19. мај:
у Хрватској организован референдум о отцјепљењу Хрватске од Југославије.
29. мај: Скупштина САО Крајине изабрала прву владу, предсједник
Милан Бабић, министар унутрашњих послова Милан Мартић. 25.Јун:
Хрватска и Словенија прогласиле државну независност. У Босанском
Грахову одржана зоједничка сједница скупштине САО Крајине и
Босанске крајине. Усвојена Декларација о уједињењу.
4. септембар: у Госпићу хрватске оружане снаге починиле злочин над
Србима: убијале, спаљивале, вјешали на бандере.
21. септембар: на Коранском мосту код Карловца хрватска полиција
масакрирала 13 резервиста ЈНА.
8. октобар: Сабор Хрватске донио Одлуку о раскиду државотворне везе с
Југославијом и прогласио државну самосталност Хрватске.
18. новембар: влада Крајине прогласила одлуку по којој се снаге међународне
заједнице могу размјестити само на линије разграничења. Послије
вишемјесечних борби јединице ЈНА заузеле Вуковар.
19. децембар: Уставотворна скупштина САО Крајине у Книну усвојила Устав
и прогласила Републику Српску Крајину (РСК). Први предсједник Милан Бабић.

29
 1992.
3. јануар: у Сарајеву потписан Споразум о ангажовању снага УН у Југославији
(Венсов план). Мир потписали В. Кадијевић и Ф. Туђман. 30. јануар: УНПРОФОР
запосјео РСК и био организован у четири сектора: Исток, који је обухватао
Барању и источну Славонију, Запад, који је обухватао Западну Славонију, Сјевер,
за подручје Баније и Кордуна и Југ Лике и Далмације.
26. фебруар: ради противљења Венсовом плану крајинска скупштина на
засједању у Борову Селу смијенила предсједника републике Милана Бабића и
владу Ристе Матковића. За предсједника републике изабран Горан Хаџић, а за
мандатара нове владе Здравко Зечевиђ из Бенковца. 28. април: у Београду
проглашена Савезна Република Југославија.
19. мај: ЈНА напушта Крајину.
23. мај: Словенија, Хрватска и БиХ примљене, на засједању, Генералне
скупштине у чланство УН
21. јун: хрватске оружане снаге извршиле агресију на међурјечје Крке и Чиколе
(Миљевачки плато), иако је то подручје било под заштитом УН Заробљено па
убијено 40 крајишких територијалаца.
30. јун: Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију о ткз. ружичастим зонама у
Хрватској. Од РХ затражено да повуче војску на положоје прије 21. јуна и
обустави војне акције на подручјима под заштитом Уједињених парада.
28. јул: у Београду умро академик Јован Рашковић.
26. август: у Лондону почела конференција о бившој Југославији уз учешће
40 делегација, крајишку делегацију водио Здравко Зечевић.
30 септембар: у Женеви Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали
декларацију, а гаранти су били Дејвид Овен и Сајрус Вене. Декларација је
гарантовала неповредивост постојећих граница осим оних које настају мирним
путем и преговорима.
16. октобар: формирана Српска војска Крајине (СВК).
19. новембар: у Книну вођени преговори са ССУРУСОМ Венсом и Робертом
Овеном. Крајишку делегацију су чинили Здравко Зечевић, Милан Мартић,
Боро Мартиновић и Слободан Јарчевић.
1. децембар: званично формирана Српска војска Крајине.

30
 1993.
22. јануар: напад хрватске војске на заштићену зону Равних котара и од
Сиња ка Врлици. Истога дана хрватске снаге у засједи између Грачаца и
Малог Алана убиле 22 полицајца Крајине.
18. март: у Београду Горан Хаџић смјенио Здравка 3ечевића а за новог
мандатара владе поставио Ђорђа Бјеговића.
31. март: Савјет безбједности усвојио Резолуцију 815 којом је
прејудицирао политичко рјешење за Крајину. По њему УНПА зоне
представљају" интегралне дијелове Хрватске ".
20 јун: у Крајини спроведен референдум о припајању РСК Р Српско}. 15.
јул: потписан Ердутски споразум којим је одређено да снаге Унпрофора
преузму контролу на Маслиници и Перучи.
9. септембар: хрватске оружане снаге извршиле агресију на српска села у
јужној Лици (Медачки џеп). Убијено око 80 Срба.
12. децембар: у Крајини одржани први вишестраначки избори. Највише
посланичких мандата освојила СДС Крајине

1994.
23. јануар: одржан други круг избора за предсједника Крајине.
Републичка изборна комисија прогласила побједу Милана Мартића. 17.
март: Милан Мартић предложио Борислава Микелића за мандатара
крајишке владе.
22. март: у 3агребу, у амбасади Руске федерације, вођени хрватско-
крајински преговори.
14.јУll: амерички амбасадор Питер Галбрајт боравио у Книну и
Србима понудио ограничену аутономију.
4. август: на Плитвицама крајинска скупштина донијела одлуку о
уједињењу са Републиком Српском, на основу референдума одржаног
20.6. 1993.
1995.
12. јануар: Хрватска отказала гостопримство Унпофору, закључно са 31.
мартом 1995.
30. јануар: у Книну боравили представници Плана 3-4 ("Загреб-4 'ј. 1.
мај: хрватске оружане снаге напале Западну Славонију.
28. јун: у Слуњу на Видовдан, дефиле Корпуса специјалних намјена.
2. август: преговори у Женеви (Војновић, Пријић, Мацура и Новаковић), дали
пристанак на План 3-4
4. август: хрватске ОРУЖ'ане снаге напале Крајину. "Олуја ".

31
 СгР - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

94(= 163.41 )(497.5)(083.824)

БУДИМИР, Милојко
Тринаест вијекова историје Срба на
простору Славоније, Далмације и Хрватске /
[аутор изложбе и каталога Милојко Будимир].
Београд: Удружење Срба из Хрватске; Книн;
Београд: Српско културно друштво "Зара", 2008
(Београд: Беокњига). - 27 стр. :
илустр. ; 23 ст

Тираж 500.
ISBN 978-86-83809-44-8 (СКДЗ)

а) Срби - Историја - Хрватска - Изложбени

каталози
COBlSS.SR-ID 147103500

фотографија на корицама:
"Статути Валахорум" , издат Србима у Вараждинском
генералату, 1630. год.