1. О Св. Тројици?

ТРОЈИЦА (грч. Τριάς), Православно учење ο Светој Тројици није само догматски канон или
област теологије, него главно и изричито учење ο неизрецивој и несхватљивој љубави Три
Личности: Оца, Сина и Духа Светог, који су стваралачки узрок, извор, темељ и центар
постојања целог света. Догмат ο божанству Тројице дефинисан је на Другом васељенском
сабору (Цариград, 381) у првом члану (Бог), од другог до осмог члана (Син), и у осмом (Дух
Свети) члану Символа Вере. Дакле, Света Тројица су један Бог, али Он има три лица: Бог-
Отац, Бог-Син и Бог-Дух Свети, која су међу собом потпуно равноправна по божанским
особинама.

2. О Св. Литургији; постови у православној цркви?

ХРИШЋАНСКИ ПОСТ води порекло од Исуса Христа. Он је сам постио, говорио о посту и
рекао да ће Његови ученици постити. Свето писмо сведочи да су апостоли и први
хришћани постили, а тако је било кроз сву историју цркве до данас. „Пост је све свете
руководио у животу по Богу“ (св. Василије Велики). Циљ поста је очишћење тела, јачање
воље, уздизање душе изнад тела, а више од свега, прослављање Бога и поштовање Његове
свете заповести, још у рају изречене. Прави пост има две стране, телесну и духовну и
састоји се како у уздржању од мрсне хране, тако и у уздржању од рђавих мисли, жеља и
дела, умножавању молитава, доброчинства и вршењу свију еванђелских врлина. Стога
свети Василије Велики опомиње: „Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од
јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела“.
Вишедневни: Велики пост и Страсна седмица, Петровски пост, Великогоспојински пост,
Божићни пост
Једнодневни: свака среда и петак осим у време трапавих седмица, Крстовдан – уочи
Богојављења, Усековање главе св. Јована Крститеља, Воздвижење Часног Крста –
Крстовдан
Трапаве седмице (када се не пости): седмица иза недеље Митра и Фарисеја, Сиропусна
седмица, Светла седмица (после Васкрса), Духовска седмица (после Духова), иза Божића.

3. О Св. Сави и Св. Симеону?

Свети Сава је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник,
дипломата и први архиепископ Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић,
најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.
1192. или 1193. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру
Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио
и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на
Светој гори. Вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио
просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и
световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Два пута је путовао у Палестину. На
повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској
престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву
пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Симеон Праведни је хришћански светитељ. Српска православна црква слави Симоњдан 3.
фебруара по црквеном, а 16. фебруара по грегоријанском календару. Сматра се
заштитником мале деце.