Nabroj vrste operanada koji se mogu pojaviti u mašinskoj instrukciji.

 Vrste operanada koje se koriste u mašinskoj instrukciji su:

1. Adresa operanda u glavnoj/virtuelnoj memoriji
2. Operand u nekom od više registra procesora (svaki ima jedinstven kod)
3. Neposredni operand; ne predstavlja nikakvu adresu, nego direktan broj koji se koristi u izvršenju instrukcije.
4. operand koji predstavlja U/I modul (uređaj); najčešće je to memorijski preslikana lokacija koja predstavlja deo
ukupnog adresnog prostora radne memorije.
1. Kako se dijele instrukcije po broju adresa u svom formatu?
 Podela instrukcija prema broju adresa u svom formatu:
1. Troadresne;
2. Dvoadresne;
3. Jednoadresne;
4. Bez adresa.
2. Šta je kompajler?
 Pomoćni program koji program višeg programskog jezika prevodi u ekvivalentan program napisan u mašinskom
kodu naziva se prevodilac ( kompajler , kompilator).
3. Šta je assebler?
 Assembler je poseban program koji pretvara program zapisan asemblerskim jezikom u binarni oblik.
4. Šta predstavlja skraćenica ISA za konkretni procesor?
 Arhitektura skupa instrukcija (ISA) predstavlja repertoar instrukcija mašinskog jezika koji računar potpuno razume
i kojim se dozvoljava korisniku da formuliše bilo koji zadatak obrade podataka. Postoji i deo ISA kome mogu
pristupiti samo OS (sistemska ISA).
5. Šra je BCD ili 8421 kod?
 Бинарно кодирани децимални број, BCD је код за запис децималних бројева. Заснован је на низу ћелија, од
којих свака има по четири бита и представља једну децималну цифру.( Пошто четири бита може да
представи 16 вредности а за цифре је потребно 10 (0-9), шест комбинација се користе за предзнаке бројева и
друге специјалне назнаке.) (ovo u zagradi ako bude tražio)
6. Koje dužine procesorske riječi standardno imaju INTEL/AMD procesori?
 8 bit-a, 16 bit-a, 32 bit-a, 64 bit-a, 128 bit-a.
7. Koje dužine procesorske riječi standardno imaju ARM procesori?
 8 bit-a, 16 bit-a, 32 bit-a.
8. Nabroj osnovne grupe instrukcija na osnovu srodnih zadataka koje obavljaju.
 Aritmetičke i logičke instrukcije, U/I instrukcije, Instrukcije za prenos upravljanja.
9. Kako se dijele instrukcije koje služe za prenos upravljanja(3)?
 Za obavljanje višestrukih petlja; da bi se u nekom trenutku na osnovu neke vrijednosti obavljala ili jedna ili druga
operacija; i da bi pozivale razrađene standardizovane procedure.
10. Nabroj kroz koje sve faze prolazi izvšenje instrukcije.(5)
 1. Donošenje instrukcije; Interpretiranje; Donošenje podataka; Obrada podataka u ALU; Upisivanje podataka nakon
obrade.
11. Opiši i nabroj korisnički vidljive registre.
 1. Registri opšte namjene;
2. Registri podataka: samo za podatke i ne mogu se koristiti za izračunavanje adresa kod složenijih načina
adresiranja;
3. Registri adresa: mogu biti i namjeski podjeljeni : pokazivači segmenata, registri za indeksiranje i pokazivači
steka. Ovi registri trebaju biti najmanje dužine tako da mogu pokriti cjelokupni adresni prostor;
4. Uslovni kodovi: to su registri čije birove postavlja procesorski hardver zavisno od rezultata operacija.
12. Opiši i nabroj kontrolne/statusne registre.
 Kontrolni i statusni registri koji služe za izvršavanje instrukcija su uglavnom PC (programski brojač ), IR (
instrukcijski registra ), MAR ( registrar za adresne memorije ), MBR ( memory buffer register ); register koji sadrži
riječ koja se upisuje na određenu memorijsku lokaciju ili se čita sa nje.
13. Ukratko opiši protočnu obradu ( pipeline ) i šta se postiže njom.
  Ova obrada ima analogiju sa pokretnim fabričkim trakama . Prednost je da različiti proizvodi početnu fazu izvode u
različito vrijeme tako da traka nikada nije prazna tj. novi ulaz na traku događa se tek kada se dogodi izlaz sa trake,
otuda naziv pipelining je ovo liči na cjevovod. Tako se i mašinska instrukcija dijeli u više faza i kada bi se
izvršavala u jednom trenutku samo jedna instrukcija puno vremena bi procesor proveo u praznom hodu. Protočna
obrada ne smanjuje vrijeme izvršavanja jedne instrukcije, ona daje efekte tek kada se sinhrono izvršava više
instrukcija kada se poveća propusnost procesora (throughput). Sa ovom obradom se postiže ušteda u vremenu npr
kada se izvršavaju simultano 3 instrukcije ušteda u vremenu je 50%.
14. Opiši pojam superskalarnog računara. (vljd)
 Superskalarni računar je računar koji posjeduje superskalarni procesor. Superskalarni procesor izvršava više od
jedne instrukcije u klok ciklusu raspodeljujući višestruke instrukcije na funkcionalne izvršne resurse unutar jednog
procesora (ALU, pomerač bitova bit shifter, množač… multiplier).
15. U koje tipove procesora spada ARM procesor?
 Spadaju u porodicu RISC procesora ( ovo ni on nije znao da mi kaže evo njegov odgovor „ima tu nešto po seti
instrukcija koje koriste (redukovani ili složeni, postoje skraćenice za to). Detaljnije smo ih obrađivalii u I
polugodištu.“ ).
16. Koji postoje profili ARM procesora?
 Postoje: A ( Application ); R ( Real time ); M ( Microcontroller ).
17. Opiši A profil ARM procesora ( čime se karakteriše i gdje se kroisti ).
 A ( Application ) profil koristi se za uređaje sa što boljim performansama i uz minimalnu potrošnju npr. moblini
telefoni, tablet, navigacioni uredjaji... Koristi se kod uređaja koji se u radu oslanjaju na operativne sisteme npr
Cortex A8.
18. Opiši M profil ARM procesora ( čime se karakteriše i gdje se kroisti ).
 M ( Microcontroller ) profil namjenjen je mikrokontolerima ( integrisana kola koja osim mikroprocesa sadrže
manju količinu skladištne i operativne memorije i različit broj interfejsa niskog nivoa ). Postoje u PC-u i to u HHD i
SSd u senzorima kod touch screena, raznim senzorima, GPS uređajima...
19. Šta je SoC i šta najčešće sadrži osim ARM procesora?
 SoC ( System on Chip ) je integrisani više jezgara ARM procesora zajedno sa procesorom za grafiku GPU
odredjeni LTE modem, koprocesori, odgovarajući RAM itd. Najčešće sadrži ARM procesor a pored njega GPU,
bežični transiver modem, razne kontolere, GPS itd.
20. Šta je SBC i šta on sadrži u sebi?
 SBC ( Single Board Computer ) je širi pojam od SoC i može u svom sastavu imati 1 ili vise SoC-ova. Odnos SBC i
SoC je kao odnos automobila i motora. SBC je jedan kompletan PC na jednoj štampanoj pločici.
21. Šta je to ARM-ova big.LITTLE arhitektura?
 Ona kombinuje spora tj energetski manje zahtjevna procesorska jezgra sa bržim eneregetski više zahtjevnim
jezgrima i mohu se dinamički podešavati kompjuterski zahtjevi. Odgovarajući algoritam upravlja opterećenjem
svakog procesora i tako rapodjeljuje poslove da bi uravnotežio sistem.
22. Skiciraj i objasni SIMD procesiranje po Flinovoj podjeli paralelnog procesiranja.

SIMD; jedna instrukcija kontroliše simultano

izvšenje većeg broja elemenata obrade. Svaki
el. procesiranja ima pridruženu memoriju
podataka, tako da svaka instrukcija se
izvršava na različitom skupu podataka
pomoću različitih procesora


23. Skiciraj i objasni MIMD procesiranje po Flinovoj podjeli paralelnog procesiranja.

MIMD; skup procesora simultano izvršava

različite instrukcijsk sekvence nad različitim
skupom podataka


24. Šta je superkompjuter?
 Superkompjuter; optimizacija ALU da procesira vektore/nizove brojeva sa pokretnim zarezom. (ovo je neka
njegova definicija a ova druga je sa neta );
 Superračunar je računar koji je projetkovan da izvršava numerička izračunavanja najvećom mogućom brzinom koju
nude posljednja elektronska računarska tehnologija i arhitektura.
25. Šta znači MIPS jedinica ( za brzinu procesora )?
 MIPS brzina = f x IPC pri čemu je f učestanost generatora procesora u MHz, a IPC je prosečan broj instrukcija po
ciklusu. Ova brzina bi se mogla poboljšati povećanjem IPC odnosno korišćenjem protočne obrade ili višestruke
protočne obrade.
26. Navedi bar dvije osnovne funkcije U/I modula.
 Kontrola i usklađivanje saobraćaja.
 Komunikacija sa procesorom
 Komunikacija sa uređajima.
 Prihvatanje podataka.
 Otkrivanje grešaka.
27. Koja je razlika izmedju internog i eksternog interfejsa U/I modula?
 Razlika je što U/I modul komunicira sa procesorom preko internog interfejsa a sa spoljnim svijetom se obavlja
eksternim interfejsom.
28. Šta znači transducer ( pretvarač ) u U/I modulu?
 Transducer konvertuje el energiju u neku drugu formu ( kod izlaza slanje uređaju), odnosno drugu formu energije u
elektručnu ( ulaz učitanje sa uređaja ).
29. Kako funkcioniše prekidom- vođeni U/I proces?
 Funkcioniše tako što program izdaje komandu i čeka ga da U/I hardver obavjesti o spremnosti preko mehanizma
zvanog prekid, obrađen prekidni kontroler.
30. Kako funkcioniše DMA prenos podataka?
 Funkcioniše tako što uzima kontrolu nad operacijama koje izvršavaju prenos velikih blokova podataka ne koristeći
pri tome usluge CPU-a osim njegomog iniciranja DMA prenosa i preuzimanja kontole nad magistralom nakom
DMA prenosa podataka.
31. Kako funkcioniše memorijsko preslikani adresni prostor kod U/I uređaja?
 Funkcijoniše tako što se u memoriji smještaju sadržaju registara U/I modula. Koriste se iste instrukcije za pristup
U/I uređajima i memorijskim lokacijama. Koriste samo po jednu Read i Write liniju.
32. Kako funkcioniše izolovano adresiranje U/I uređaja?
 Funkcioniše tako što koristi Read, Write; Input i Output liniju koje određuju šta se aktivira kao i da li se sa tog
mjesta isčitava ili se na to mjesto upisuje.
33. Šta je to multiplekserski U/I kanal?
 Multiplekserski kanal obavlja U/I operacije sa više uređaja istovremeno preplitanjem blokova podataka iz različitih
uređaja.
34. Šta je to selektroski U/I kanal?
  Selektorski kanal upravlja sa više uređaja velike brzine, ali je u jednom trenutku posvećen prenosu samo sa jednog
uređaja.
35. Mehanizam DMA prenosa pomoću jedne magistrele.
 Na jednu magistralu su ravnopravno nakačeni procesor, DMA kontoler, memorija RAM i U/I uređaji tako da je
komunikacija između bilo koje od ovih komponentu potrebno koristiti sistemsku magistralu, pa je ovo veoma
neefikasno i ne koristi se.
36. Mehanizam DMA prenosa pomoću posebne U/I magistrale.
 Pored postojeće sistemske magistrale uvodi se posebna magistrala preko koje komunicira DMA modul sa više U/I
uređaja. Sistemska magistrala služi samo da razmjenjuje podatke između DMA i memorije.

37. Koje podatke šalje CPU DMA kontroleru pre početka DMA prenosa?
 Kontrolu da li se vrši transfer ka ili od memorije; početna adresa bloka podataka u memoriji; broj riječi u bloku.
38. Nabroj tri najpoznatije magistrale paralelnog tipa.
 ISA (Industry Standard Architecture ), PCI ( Peripheral Component Interconnection ), AGP (Accelerated Graphics
Port ).
39. Navedi bar tri ključne razlike između PCI i PCIe.
 - centralizovani switch nasuprot miltidrop bus-u
- upotreba uske serijske ‘’od tačke do tačke’’ konekcije nasuprot paralelnoj konekciji
- koristi kod za detekciju greške u paketu (čini je pouzdanijim konceptom)
- proširiv je (ako se kači drugi svič stvara se drvo svičeva)
- uređaji su raskidivi/spojivi bez isključenja sa napajanja ( pluggable)
- minijaturni konektori (manje pinova) manji računari
- sadrži protokole u više nivoa koji su međusobno nezavisni
- koristi se kod intrefejsa za spoljne memorije (SATA Express=SATAe, M.2).
40. Objasni sledeće dvije komponente u PCIe sistemu prenosa podataka ( Root Complex i Brige)
- Root complex predstavlja korenski čvor ( root node) zove se i skup čipova (chipset).
- Bridge služi za konekciju PCI uređaja sa PCIe host/root complex-om.
41. Objasni sledeće dvije komponente u PCIe sistemu prenosa podataka ( Switch i Endpont)
 - End point je PCIe uređaj koji obično ima periferale kao USB ili SATA.Ima svoj vlastiti adresni proctor.
- Switch služi za povezivanje višestrukih PCIe uređaja sa hostom .Koristi se kada nema dovoljno slotova na ploči.
Zovu ga i komutator.
42. Objasni traku ( lane ).
 Lane se sastoji od dva para diferencijalnih signala (differential signaling), pri čemu je jedan par za primanje (RX
receiving), a drugi za slanje (TX transmitting). Svaki lane (traka) se sastoji od 4 žice i tipa je full-duplex.

43. Šta je link i koliko može imati staza ( lane-ova )?

 Link je skup traka tj. lane-ova i može sadržati 1, 2, 4, 16, 32 staza,
44. Koje osnovne dijelove ima paket koji se prenosi pomoću PCIe magistrale.
 Header ( zaglavlja ); Data payload, ECRC.

45. Šta je endpoint kod USB?

 Endpoint (krajnje odredište) (neka vrsta bafera) i može ih biti više u jednom USB uređaju.Smešta podatke koje
dobije od hosta (štampač) ili drži podatke koji treba da se prenesu ka host-u (skener).Obeležavaju se rednim
brojevima.
46. Objasni enumeraciju magistrale.
 Numeracija magistrale (bus enumeration, inicijalizacija) predstavlja dodeljivanje jednoznačnog broja svakom
endpoint-u nekog USB uređaja nakon konektovanja.
47. Nabroj vrste logičkog kanala – niza podataka ( stream pipe ).
 Kanal poruka i kanal niza podataka koji se dijeli na: teretni, prekidni i izohorni.
48. Na koja tri nivoa je podjeljena hijerarhija slanja podataka preko USB-a?
 Hijerarhija slanja podataka preko USB-a od viših ka nižim funkcionalnim celinama: 1. Okvir ( frame); 2.
Transakcija; 3. Paket.
49. Nabroj tipove USB konektora.
 Type A ( standardni ); Type B koji se dijeli na Mini i Micro; i Type C.
50. Objasni izohorni logički kanal.
 Izohroni kanal služi za prenos niza podataka imunih na greške koji su kontinualni i imaju odziv u realnom vremenu
( mikrofon, zvučnik, smartfon, kamera ). Postoji detekcija greške (CRC), ali ne i njena korekcija.
51. Objasni prekidni logički kanal.
 Ovaj frejm je potreban jer USB ne zna za mehanizam prekida. Koristi se kod HID uređaja od kojih se očekuje odziv
( tastatura, miš,..). Host testira podatke u predviđenom intervalu. Ovo nije klasični prekid , nego je u pitanju
prozivka (poll).
52. Hijerarhija po brzini USB standard.
 USB 1.0; USB 1.1; USB 2.0; USB 3.0; USB 3.1; USB 3.2.
53. Popularni ( komercijalni ) nazivi za pojedine verzije USB standarda ( npr USB 2.0 kao Hi-Speed i sl.).
 USB 1.1 – Full speed; USB 3.0 – SuperSpeed; USB 3.1 – SuperSpeed+; USB 3.2 – SuperSpeed++; WUSB –
Wireless USB.
54. Nabroj bar tri sastavna dijela grafičke kartice.
 PCB, GPU, RAM, PCI, AGP, PCIe, VGA, DVI ( grafički čip, memorijski čipovi, priključci za napajanje,
priključak za HDMI....) mogu obe.
55. Nabroj bar tri tipa izlaza iz grafičke kartice.
 VGA, DVI, VIVO, Display port, HDMI
56. Objasni šta je cilindar na HDD-u.
 Cilindar čine staze na svim pločama koje se nalaze na istom poluprečniku. Sa ovakvom organizacijom postiže se
racionalno iskorišćenje površine za smještaj podataka i obetbeđuje najbrži rad hard diska.

57. Objasni šta je sektor na HDD-u.

 Podaci nisu kontinualni već je svaka staza ugaono podeljena u više blokova koji se nazivaju „sektorima“.
Uobičajena dužina sektora je 512 bajtova, ne računajući dodatne podatke za pozicioniranje i kontrolu i korekciju
grešaka.
58. Na kom principu se zasniva razlikovanje dvije binarne vrijednosti na optičkom disku (CD-u)?
 Na principu osam-na-četrnaest gdje se od svakih 14 pročitanih bita dobija 8 bita stvarnog sadrćaka.
59. Nabroj bar tri oznake na CD-u koje predstavljaju njegovu vrstu ( CD-xx).
 CD-DA, CD-ROM, CD-ROM/XA, CD-I. CD-R, CD-RW.
60. Objasni razlike izmedju LCD i LED monitora u pogledu pozadinskog osvjetljenja.
 LED ekran je zapravo LCD ekran ali umjesto da ima normalno CCFL pozadinsko osvjetljenje on kroisti svjetleće
diode kao izvor svjetlosti iza ekrana. LED je energetski efikasniji i mnogo manji od CCFL-a.
61. Ukratko objasni princip rada OLED monitora.
 Da bi se oled upalio potrebno je da prikljucimo napon izmedju anode i katode. Kada struja počne da teče,katoda
prima elektrone od izvora a anoda ih gubi. Sada imamo situaciju da dodani elektroni čine nemisioni sloj negativno
naelektisanim dok provodni sloj čine pozitivno naelektrisanim. Pozitivne rupe su mnogo mobilnije od negativnih
elektrona tako da prelaze granicu od vodljivog sloja do emisionog sloja. Kada se rupa (nedostatak elektrona) sretne
sa elektronom oni se poništavaju i oslobađaju kratku eksploziju energije u obliku čestice svetlosti - fotona, drugim
rečima. Ovaj proces se zove rekombinacija i zato što se dešava mnogo puta u sekundi, OLED proizvodi
kontinuirano svetlo sve dok struja nastavlja da teče.
62. Ukratko opiši princip rada skenera.
 Skener se sastoji od lampe koja osvjetljava papir i CCD senzora,sličan onom u digitalnim video kamerama. Iz
reflektovane svjetlosti mjere se intenziteti crvene, zelene, plave boje u svakoj tački (pikselu) skeniranog
dokumenta. Jednim bajtom se uobičajeno predstavlja jedna boja, a kôd od 3bajta (24 bita) predstavlja boju za jedan
piksel. Digitalni kod se šalje u računar, gde se binarni podaci mogu skladištiti i procesirati
63. Objasni rezoluciju skenera i ulogu broja bita potrebnih po 1 pikselu slike.
 Rezolucija je najvažnija osobina skenera. Izražava se u DPI ( dots per inc ). Što je rezolucija veća to je rezultat
skeniranja bolji. Uloga bita je ta što računar radi samo sa brojevima i zbog toga je sliku potrebno pretvoriti u iste.
Što je broj bita veći to je rezultat veći. Oni značavaju jačinu struje koja nastane obijanjem svjetla od tačkice sa
slike. ( Ovdje ima puno da se priča ako hoćeš više pročitaj Nikolininu prezentaciju ).
64. Definiši Smart TV i navedi neke njegove najčešće usluge.
 Pametni TV uređaj je ili televizor sa integrisanim internetskim mogućnostima ili set-top bok za televizor koji nudi
naprednije računarske sposobnosti i povezivnost nego savremeni osnovni televizijski uređaj. Najčešćće usluge su
pristup internetu, pristup standardnim TV kanalima, Video na zahtjev, elektronski program vodič itd.
65. Nabroj portove na zadnjem panelu PC-a koji se odnose na prenos slike.
 DVI, VGA, HDMI
66. Koji poremećaji iziskuju potrebu za UPS-om?
 Naponi znatno veći od vrijednosti od one koja je potreban el uređajima za nesmetan rad, Podnapon koji se često
sreće u predgrađima i van naseljenih mjesta i naponski udar tj veliko povećanje napona napajanja u vrijeme
grmljavina i udara groma i u trenutklu povratka snabdjijevanja strujem posle njenog nestanka.
67. Koji parametri su bitni pri kupovini UPS-a?
 PF faktor snage UPS-a, Potrebno vrijeme autonomije, Vrijeme punjenja baterija.
68. Dijelovi optičkog miša.
 Ploča, senzor, svjetlo objektiva ( LED ), pod.
69. Interfejsi za povezivanje miša na računar.
 U početku je interfejs bio serijski ali se kasnije zamjenjuje sa PS/2. U današnje vrijeme i on je zanemaren te se
proizvode miševi sa USB port priklčjučkom.