II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE

KNJIGA ABSTRAKATA

Kardiovaskularne bolesti,
očekuj neočekivano
Beograd, 02. - 03. jun 2016. / Hotel “Holiday Inn”

www.ukvss.rs
POKROVITELJ KONGRESA
SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD BOLESNIKA SA AKUTNIM
ZASTOJEM SRCA
Miroslava Milošević VSS
KCS, Klinika za kardiologiju, Pasterova 2, Beograd
Glavna sestra postkoronarne jedinice 2

Uvod
Srčani zastoj je nagao i neočekivani prestanak cirkulacije krvi izazvan funkcionalnim prestankom rada srca - prekid
mehaničke aktivnosti srca i nesposobnost da ispumpa dovoljno krvi da bi se održala adekvatna perfuzija i ishrana
mozga.

Srčani zastoj predstavlja urgentno stanje u medicini koje zahteva brzu intervenciju. U lečenju srčanog zastoja jedan od
najvažnijih faktora je vreme. Brzo prepoznvanje srčanog zastoja kao i brza intervencija medicinske sestre-tehničara i
lekara uz primenjene mere kardiopulmonalne reanimacije i adekvatnu medikamentnu potporu mogu obezbediti pot-
pun oporavak bolesnika i omogućiti mu da kasnije, bez posledica na sopstveno zdravlje, nastavi život. Obučenost
medicinskog osoblja u urgentnim medicinskim stanjima ključan je faktor za unapređenje zdrvastvenog sistema i
smanjenje morbiditeta nastalog usled srčanog zastoja.

Cilj rada
Sagledati sve aktivnosti medicinskih sestara-tehničara u radu sa bolesnicima kod kojih je došlo do akutnog srčanog
zastoja.

Metod rada
Anketa, test znanja, analiza dokumentacije

Istraživačku populaciju čine medicinske sestre - tehničari KCS Urgentnog centra odeljenje Koronarne i Postkoronarne
jedinice. Uzorak je izabran hotimičnom metodom i čini ga 30 medicinskih sestara – tehničara.

Rezultati
Podaci dobijeni na osnovu analize dokumentacije za 2014 godinu, utvrđeno je da u većem broju kod muškaraca dolazi
do srčanog zastoja nego kod žena i to u starijem životnom dobu.

Zaključak
Medicinske sestre-tehničari, Urgentnog centra, su pokazali solidno znanje iz oblasti akutnog srčanog zastoja,što do-
kazuje veliki broj tačnih odgovora. Međutim postoji određeni broj pitanja na koje nisu dati tačni odgovori, što ukazuje
da je potrebno sprovođenje kontinuirane edukacije.

Ključne reči: Akutni srčani zastoj, sestrinske intervencije, lečenje.

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 3

STANDARDIZOVANE SESTRINSKE PROCEDURE KOD BOLESNIKA SA
AKUTNIM ZASTOJEM SRCA PRI PRIJEMU U KORONARNU JEDINICU
Senka Stojanović- SMSS
KCS, Poliklinika, Pasterova 2, Beograd
Glavna sestra Poliklinike

UVOD
Urgentna medicina je oblast u kojoj se odluke o dijagnozi i terapiji donose u kratkom vremenskom roku, zato što je
faktor vreme veoma važan. Ovaj specifičan posao zahteva timski rad, a medicinska sestra je veoma važan član tima.
Akutni zastoj srca je potpun prestanak cirkulacije koji se manifestuje odsustvom svesti, apneom, odsustvom pulsa na
velikim arterijama (a.caritis conunis i a.femoralis) i beživotnim izgledom unesrećenog. Može biti primarni i sekundar-
ni srčani zastoj. Koronarna bolest je odgovorna za 80- 85% svih slučajeva akutnog zastoja srca. Kardiopulmonalo
cerebralna reanimacija predstavlja skup mera i medicinsko-tehničkih postupaka čiji je krajnji cilj uspostavljanje spon-
tane srčane aktivnosti i disanja.

CILJ RADA
Ukazati na potrebu poštovanja i sprovođenja standarda zbrinjavanja pacijenata sa akutnim zastojem srca . Takođe
ukazati na značaj dobro obučenih medicinskih sestara kao dela zdravstvenog tima i važnost timskog rada. Istaći
potrebu poštovanja preporuka za kontinuiranom medicinskom edukacijom medicinskih sestara – trhničara.

REZULTATI
U Urgentnom centru, Službi urgentne kardiologije, KCS sprovedeno je istraživanje kojim su dobijeni podaci o nivou
znanja medicinskih sestara - tehničara

Ključne reči: Bolesnik, akutni zastoj, procedure

4 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

KOMPLIKACIJE U PPCI- prikaz slučaja
Milanka Lukić VMS
KCS, Klinika za kardiologiju
Glavna sestra interventne kardiologije

Komplikacije u toku PCI su retke, ali prepoznavanje i adekvatno reagovanje pri pojavi istih je od životne važnosti po
pacijenta.

One mogu biti Periferne i koronarne.

Periferne su:
- Hematom na mestu punkcijei
- Spazam radialne arterije

Koronarne su:
- Akutna tromboza stenta
- Disekcija koronarne arterije
- Perforacija kor. Arterije
- Akutni infarkt miokarda
- Moždani udar
- Aritmija- fibrilacija
- Srčani zastoj
- Smrtni ishod

Prikaz slučaja pri kom je nastala komplikacija perforacija koronarne arterije.

Zaključak:
Visoka stručnost i obučenost tima za izvoženje PCI, je neophodna kao i saradnja sa kardiohirurškim timom, kaoi posto-
janje adekvatne opreme i lekova, jer su svi postupci hitni.

Ključne reči: Komplikacije, Pci, hitno

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 5

DOBUTAMINSKI TEST U OTKRIVANJU ŽIVOG MIOKARDA KOD BOLESNI-
KA SA HRONIČNOM ISHEMIČNOM DISFUNKCIJOM LEVE KOMORE
1. VMS Markovic Slavica
Klinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 Beograd
Kabinet za ergometriju

2. spec smsMarica Pivljanin

Klinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 Beograd
Kabinet za ergometriju

3. VMS Djurovic Jelena

Klinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 Beograd
Kabinet za ergometriju

Uvod
Dobutamin kao snažni inotropni agens može da dovede do funkcionalnog poboljšanja u diskinetičnim segmentima
srčanog mišića.

Cilj
Dobutaminski test ( test vijabilnosti) se radi u cilju otkrivanja živog tkiva u zoni disfunkcionalnog miokarda jer re-
vaskularizacija ( hirurška ili perkutanom intervencijom) ima smisla jedino ako ima vijabilnog miokarda u zoni vasku-
larizacije arterije koja će biti tretirana intervencijom.

Postojanje vijabilnog miokarda ima dijagnostički, prognostički i terapijski značaj;

1. dijagnostički: postojanje vijabilnog miokarda ukazuje na veću verovatnoću oporavka srčanog mišića posle re-
vaskularizacije.
2. prognostički: postojanje vijabilnog miokarda je povezano sa boljim preživljavanjem posle revaskularizacije.
3. Terapijski: postojanje vijabilnog miokarda predstavlja indikaciju za revaskularicaciju.
Test vijabilnosti je neinvazivna dijagnostička metoda koja se izvodi brzo sa minimalnim rizikom. Test izvodi lekar
(specijalista kardiolog) uz asistenciju dve više medicinke sestre.

Zaključak
Uloga medicinske setre je veoma bitna da bi se uspešno obavio test vijabilnosti. Ona mora da poseduje široko znanje i
iskustvo iz oblasti kardiologije. Potrebno je da usavršava svoje znanje kroz seminare, stručne sastanke i da to stečeno
znanje primeni u okviru svog domena rada.

Ključne reči: dobutaminski test miokard medicinska sestra

6 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

Nega pacijenata na mehaničkoj ventilaciji
1. Marković Marina, m.s.
KBC Zvezdara, Dimitrija Tucovića 161
Medicinska sestra u koronarnoj jedinici

2. Mirjana Trtović, m.s.

KBC Zvezdara, Dimitrija Tucovića 161
Medicinska sestra u koronarnoj jedinici

Uvod
Mehanicka ventilacija je ventilacija pluca koja se izvodi kod bolesnika sa oslabljenim disanjem ili kod bolesnika koji
nemogu da disu sopdtvenim plucima.U koronarnoj jedinici na mehanicku ventilaciju se stavljaju pacijenti sa kom-
plikacijama posle akutnog infarta miocarda,edema pluca,posle PCI i drugih teskih stanja.

Cilj
Znacaj i uloga med.sestre u prevenciji zdravstvene nege kod pacijenata na mehanickoj ventilaciji.
Metod-Osnovni metod rada je prevencija dekubita,sprecavanje intrahospitalnih infekcija,toaleta traheobronhijalnog
stabla.

Rezultati rada
Na osnovu statistike za 2014-2016 god.u koronarnoj jedinici KBC Zvezdara kod velikog broja pacijenata mehanicka
ventilacija je imala pozitivan ishod.

Zaključak
Zahvaljujuci novim dijagnosticko terapiskim procedurama i novoj med.opremi,zdravstvena nega u koronarnoj jedinici
se obavlja po svetskim standardima.

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 7

Aortna stenoza i njen značaj
Gordana Isaković. Visoka strukovna sestra specijalista
Klinika za kardiologiju, KCS, Višegradska 26, Bgd
Glavna sestra Klinike za kardiologiju

Аоrtna stеnоza је kоd naјvеćеg brојa bоlеsnika bоlеst starеnja, takоzvana dеgеnеrativna bоlеst. Tоkоm prоcеsa
starеnja dеšavaјu sе prоmеnе na samоm aоrtnоm zalistku u smislu zadеbljanja listića , nakupljanja kalciјuma štо
dоvоdi dо sužavanja aоrtnоg ušća i nastanka aоrtnе stеnоzе. Pоstоје i urоđеni (kоngеnitalni) оblici aоrtnе stеnоzе, ali
su оni znatnо rеđi. U prоšlоsti је čеstо aоrtna stеnоza bila pоslеdica rеumatskе grоznicе u dеčiјеm uzrastu ili mladоsti,
ali је tо danas rеđi slučaј s оbzirоm na naprеdniје i bоljе lеčеnjе.

Cilj istraživanja
-Saglеdati nivо infоrmisanоsti оbоlеlih о aоrtnој stеnоzi i mоgućnоstima savrеmеnоg lеčеnja
- Saglеdati prоblеmе i pоtrеbе za negom paciјеnata оbоlеlih оd aоrtnе stеnоzе
-Prоcеniti nivо znanja mеdicinskih sеstara о intеrvеnciјama u diјagnоstici, nеzi i lеčеnju bоlеsnika sa aоrtnоm
stеnоzоm

Zadaci istraživanja
-Ispitati kоlikо su paciјеnti infоrmisani о svојој bоlеsti i kоlikо prоmеna živоtnih navika mоžе uticati na tоk bоlеsti
-Ispitati kоје su pоtrеbе za zdravstvеnоm nеgоm paciјеnata оbоlеlih оd aоrtnе stеnоzе
-Utvrditi nivо znanja mеdicinskih sеstara о intеrvеnciјama u diaјagnоstici, nеzi i lеčеnju aоrtnе stеnоzе

Mеtоdе istraživanja
Deskroptivna, test, anketa
Tеhnikе istraživanja: testiranje, anketiranje
Instrumеnti istraživanja: test znanja, anketni list

Uzоrak
40 bоlеsnika sa aоrtnоm stеnоzоm, 40 mеdicinskih sеstra-tеhničara

Mеstо istraživanja
Кlinika za kardiоlоgiјu Кliničkоg cеntra Srbiје

Rezultati i zaključak :
Аоrtna stеnоza pоstојi kоd јеdnе čеtvrtinе paciјеnata sa valvularnim manama. Iz gоdinе u gоdinu brој bоlеsnika sе
pоvеćava uslеd starеnja pоpulaciје..

Istraživanjеm је utvrđеnо da dеgеnеrativnе prоmеnе na aоrtnim zaliscima uslеd prоcеsa starеnja naјčеšćе dоvоdе dо
aоrtnе stеnоzе јеr је naјvеći brој ispitanika starоsnе dоbi prеkо 60 gоdina, a 52,5% ispitanika је imalо 70 gоdina i višе.
Sеstrinskе intеrvеnciје trеba usmеriti na povećanje nivoa znanja o bolesti, kоје је naјčеšćе prоcеnjеnо kaо nеdоvоljnо,
a štо је pоtvrđеnо analizоm pоdataka dоbiјеnih istraživanjеm( samo 27, 5% je dovoljno informisano) Mеdicinska
sеstra-spеciјalista trеba da еdukuје paciјеnte i ukažе na značaј pravilnе upоtrеbе lеkоva i prоmеna živоtnоg stila
kakо bi sе isključili faktоri rizika.

8 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

Аnalizоm pоdataka dоbiјеnih istraživanjеm utvrđеnо је da su kоd paciјеnata prisutni tipični simptоmi aоrnе stеnоzе
( bоl u grudima je prisutan kod 70% ispitanika, vrtoglavica i omaglica kod 72, 5% , a sinkopa kod 17,5%) . Mеdicinska
sеstra-spеciјalista na оsnоvu prоcеnе stanja utvrđuје pоtrеbе za nеgоm i kоrišćеnjеm pоdataka iz prоcеnе mоžе da
prilagоdi nеgu kојu pruža spеcifičnim pоtrеbama paciјеnata, umеstо da rutinski sprоvоdi nеgu.

Кvalitеt zdravstvеnе nеgе kојim su ispitanici bili nеzadоvоljni pоtrеbnо је pоbоljšati uvоđеnjеm standarda i nоrmativa
u svakоdnеvnој praksi, kaо i pоbоljšati uslоvе rada, pоvеćati brој mеdicinskih sеstara-tеhničara.

Istraživanjеm је pоtvrđеnо da mеdicinskе sеstrе-tеhničari pоsеduјu visоk nivо znanja i оbučеnеsti, ali radе u vеоma
tеškim uslоvima, bеz dоvоljnо srеdstava za rad i sa nadljudskim napоrima, zbоg manjka оsоblja uspеvaјu da оdgоvоrе
zahtеvima prоfеsiје. Naјvišе ih bоli štо nеmaјu dоvоljnо vrеmеna da sе pоsvеtе paciјеntu i njеgоvim pоtrеbama. Ipak
еntuziјazam ipak pоstојi i tо је svеtla tačka јеr mi ipak iznad svеga vоlimо svојu prоfеsiјu.

Ključne reči: Aortna stenoza, zdravstvena nega, edukacija

SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD BOLESNIKA SA BAKTERIJSKIM

ENDOKARDITISOM
Sms Biljana Paunović
KBC “Zvezdara”

• Infektivni endokarditis je upala endokarda.Endokarditis uzrokuje sumove na srcu, petehije na kozi, emboliju, ane-
miju i endokardijalne vegetacije.
• Moze da zahvati nativne i proteticke valvule. Moze se javljati na zaliscima levog i desnog srca. U 85% slucajeva
izazivaci su Streptokoke Viridans i Stafilokok.
• Klinicka slika podrazumeva febrilno stanje nejasne etiologije, novonastale vaskularne sumove na srcu, kom-
plikacija u vidu srcane slabosti, septicnih embolizacija (infarkt pluca, mozga, slezine,periferne embolizacije).
• Dijagnoza se postavlja na osnovu transezofagijalnog i transezotoraklanog ultazvucnog pregleda uz mikrobiolosku
potvrdu(pozitivne hemokulure).
• Terapija je antibiotska i zapocinje se odmah po postavljanju sumnje do pristizanja rezultata antibiograma, a slu-
caju komplikacija u smislu srcane slabosti nekontrolisane valvularne infekcije ili ukoliko je prisutan veliki rizik od
embolizacije lecenje je operativno.
• Antibiotska profilaksa bakterijskog endokarditisa potrebna je samo za visoko rizicne pacijente i visoko rizicne
procedure.

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 9

Zdravstvena nega bolesnika sa hroničnim plućnim srcem
Marija Ristić,Visoka strukovna medicinska sestra
Klinički centar Srbije,Klinika za kardiologiju,Višegradska 26-Beograd
Kabinet za neinvazivnu kardiopulmonalnu funkcionalnu dijagnostiku

Uvod
Kardiovaskularne bolesti su jedan od najozbiljnijih problema savremenog društva. Bolesti srca i krvnih sudova nalaze
se među vodećom grupom u morbiditetu, učestvuju sa preko 50% u ukupnom mortalitetu stanovništva, a prema pro-
cenama stručnjaka invalidnost se kao rezultat javlja u oko 30%.

Cilj rada
Svrha ovog rada je da prikaže specifičnosti zdravstvene nege bolesnika sa hroničnim plućnim srcem koja je usmerena
na pomaganje bolesniku da se vrati u svakodnevnicu kao produktivan i nezavisan pojedinac što je više moguće.
Metodologija rada: Predmet istraživanja su bili originalni pregledani članci iz oblasti savremene interne medicine,nege
u internoj medicini, urgentne medicine, savremenog sestrinstva i zdravstvene nege. U radu je korišćen deskriptiv-
ni metod u razmatranju publikovanih kliničkih studija o specifičnostima zdravstvene nege bolesnika sa hroničnim
plućnim srcem. Literatura iz oblasti zdravstvene nege iskorišćena je za sagledavanje mogućih komplikacija i preduzi-
manje postupaka u cilju njihovog prevazilaženja, sa osvrtom na zdravstveno-vaspitni rad sa pacijentima u stabilnoj
fazi i promovisanje zdravog načina života.

Zaključak
Pregled trendova i problema u pružanju zdravstvene nege kardiovaskularnom bolesniku stvara sliku o složenosti uti-
caja na razvoj kardiloškog sestrinstva. Kao relativna i usko specijalizovana grana zdravstvene nege, od medicinskih
sestara traži zainteresovanost i angažovanost u učestvovanju i doprinosu u novim i dinamičnim aspektima zdravst-
vene nege kardiovaskularnih bolesnika. Razvoj interne zdravstvene nege kao temeljni cilj ima poboljšanje kvaliteta
nege za bolesnike i podsticanje bolesnika na što veću samostalnost u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba i
očuvanju ili unapređenju kvaliteta života

Ključne reči: kardiologija, nega bolesnika

10 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

DELOKRUG RADA MEDICINSKE SESTRE U HISPA CENTRIMA
Struk. med.sest. Mila Vukadinović
IKVB „Dedinje“, Beograd

Kardiovaskularne bolesti (KVB) najviše pogoršavaju kvalitet života, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i
skraćuju očekivanu dužinu života; i pri tome imaju negativan trend porasta incidence.
Srbija se po učestalosti oboljevanja u Svetu nalazi u gornjoj polovini poretka, tj ima visoku stopu oboljevanja od KVB.
Svaki četvrti stanovnik u razvijenim zemljama boluje od ishemijske bolesti srca i životni vek mu je skraćen 7 godina.
Kardiovaskularne bolesti su najčešće aterosklerozne bolesti srca i krvnih sudova i obuhvataju:

1. Ishemijsku bolest srca: stabilna angina pectoris, akutni koronarni sindrom, iznenadna srčana smrt, srčana insufici-
jencija.
2. Akutni moždani udar(akutna insuficijencija CNS):ishemijski moždani udar(75%-80%), hemoragijski moždani
udar(20%-25%).
Moždani udar je uzrok 10% ukupnog svetskog godišnjeg mortaliteta, a polovina preživelih su invalidi.
3. Periferna arterijska okluzivna bolest(ateroskleroza ekstremiteta) sledećih stepena: parestezije u ekstremitetima,
claudicatio intermitens, bol u miru,posebno noću, ulceracije i gangrene.

Terapija arterijske hipertenzije je zapravo intervencija u prevenciji KVB.

Cilj lečenja je redukcija vrednosti krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg, a time i redukcija KV morbiditeta i mortaliteta.
Terapija AH treba da je sveobuhvatna, tj podrazumeva i korekciju pridruženih faktora rizika uz farmakološko lečenje.
Delkorug rada medicinske sester u HISPA centru koji se bavi prevencijom infarkta i šloga je veoma veliki i obuhvata:
- asistiranje priliokm kardiološkog pregleda ( merenje arterijskog pritiska, EKG, nameštanje bulesnika u adekvatan
položaj za ultrazvuk srca )
- samostalni fizikalni pregled (merenje visine, težine, obima struka obima kuka )
- izračunavanje BMI
- izračunavanje stepena abdominalne gojaznosti
- izračunaanje stepena kardiovaskularnog rizika
- ambulatorni monitoring krvnog pritiska
Dobijeni podatci se upisuju u jedinstveni registar koji sadrži karton svakog pacijenta u koji se upisuju: opšti podatci
(ime, prezime, adresa,datum rođenja, broj telefona,mail....), anamnestičke podatke, faktore rizika, podatke o socijal-
nom stanju, antropometrijska merenja, vitalne znake, dijagnostičke metode (opisan EKG, ultrazvučni nalaz i ostale
nalaze ), laboratorijske analize, ostala ispitivanja, dijagnoze, farmakološku terapiju,nefarmakološku terapiju, kardo-
vaskularni rizik.

Radi ostvarivanja što boljih rezultata neophodno je obezbediti saradnju pacijenta i zadobiti njegovo poverenje. U svetu
se komunikaciji u zdravstvu pridaje sve veči značaj.
Savremani zdravstveni radnici treba da slušaju svoje pacijente i brinu o njima i njhovom zdravlju.
Pocijent je bolestan i zabrinut i nalazi se u ranjivom emotivnom stanju i sa njim treba pažljivo komunicirati.
Najbitnije je uspostaviti dobar konakt sa pacijentom i porodicom. Obezbediti podršku članiva porodice za promenu u
stilu života i ishrani je neophodno.

U saradnji sa članovima porodice treba motivisati bolesnika da usvoji zdrave navike i da sam želi promenu koja je
trajna, a ne samo dok je u strahu za svoj život.

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 11

Vidovimehaničke ventilacije i odgovori na alarme
ventilatora
sms Dragica Tokodi
IKVB „Dedinje“

Osnovni cilj mehaničke ventilacije je postizanje zadovoljavajuće respiratorne funkcije kritično obolelih pacijenata.
Bolesnika na mehaničkoj ventilaciji treba da prati edukovano i iskusno medicinsko osoblje. Praćenje bolesnika obuh-
vata niz postupaka, od inspekcije i detaljnog fizikalnog pregleda, monitoringa vitalnih funkcija, do složenih vidova
monitoringa hemodinamike, ventilacije, oksigenacije, posebnih laboratorijskih i drugih metoda, ali i praćenje funkcije
ventilatora.

Mehanička ventilacija pluća može biti kontrolisana pritiskom u vazdušnom putu ili volumenom, odnodsno protokom
vazduha, invazivna i neinvazivna.
Konvencionalni tipovi mehaničke ventilacije pluća su:
- kontrolisana mehanička ventilacija pluća (CMV ili IPPV)
- asistirana ventilacija pluća
- asistirano-kontrolisana ventilacija
- sinhronizovana intermitentna mandatorna ventilacija (SIMV)
- asistirano spontano disanje (ASB)
- potpora pritiskom (PS)
- bifazni intermitentni pozitivan pritisak u disajnom putu (BIPAP).

Da bi se postigla zadovoljavajuća tkivna oksigenacija savremeni ventilatori opremljeni su višestrukim mogućnostima

monitoringa, prvenstveno respiratorne funkcije tokom mehaničke ventilacije. Praćenje ostvarivanja zadatih param-
etara mehaničke ventilacije delom je vezano za monitoring sistema ventilatora, koji može biti delimičan ili potpun,
sa kompjuterskim povezivanjem svih podataka, njihovom vizuelizacijom i alarmima u slučaju odstupanja od zadatih
vrednosti.

Za ovo praćenje neophodno je prisustvo obučenih medicinskih sestara-tehničara,spremnih da idu u korak sa vre-
menom u smislu stalne edukacije i upoznavanja sa novim generacijama ventilatora.

12 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

FUNKCIONALNA SPOSOBNOST KORONARNIH ARTERIJA:
PROCENA REZERVE KORONARNOG PROTOKA
TRANSTORAKALNOM DOPPLER EHOKARDIOGRAFIJOM
1. VMS Gordana Stevanović
KBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 Beograd
Gl.med sestra neinvazivne dijagnostike KO za kardiovaskularne bolesti

2. MS Slađana Sredojević
KBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 Beograd
Med.sestra na odseku neinvazivne dijagnostike

3. MS Martina Mićić
KBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 Beograd
Med.sestra na odseku neinvazivne dijagnostike

4. MS Vesna Majstorović
KBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 Beograd
Med.sestra na odseku neinvazivne dijagnostike

Metoda procene rezerve koronarnog protoka zasniva se na fizioloskim svojstvima adenozina koji u organizmu regulise
stepen prokvljenosti koronarnih arterija ili na vazodilatatornim svojstvima farmakoterapijskog Dipiridamola.

Rezerva koronarnog protoka (CFR) predstavlja odnos maksimalne (u hiperemiji) i bazalne (pre davanja stresora) br-
zine koronarnog protoka. Prihvaćeno je da se CFR > 2 smatra adekvatnim, što istovremeno znači da je koronarna
arterija u stanju da dva puta ili više poveća protok kada su metabolički zahtevi povećani. Određuje se za prednje
descedentu koronarnu arteriju(LAD) i posteriornu granu (PD) koja je češće ogranak desne koronarne arterije (RCA). Za
izvođenjeprocedure potreban je ehokardiogafski aparat sa adekvatno podešenim parametrima (frekvenca sonde 3.5-
8 MHz, kolor Doppler PRF 15-25 cm/s i nizak PW filter). Bolesnik se postavlja u klasičan položaj na levi bok, a koronarne
arterije se vizuelizuju u modifikovanim apikalnim presecima tri, odnosno dve šupljine.

Kao stresori se koriste Adenosin 140 /min tokom 1-2 minuta, ili Dipiridamol 0.84 mg/kg/6 min intravenski. Indikacije za
test obuhvataju procenu funkcionalne zanačajnosti stenoza (40-70%), otkrivanje kritičnih stenoza (>90%), evalu-
aciju nakon revaskularizacije miokarda (perkutane koronarne intervencije ili by-pass operacije), procenu oštećenja
mikrocirkulacije i druge. Kontraindikacije za procedure su atrioventrikularni blok II i III stepena (ukoliko nije implanti-
ran pacemaker), sick sinus sindrom, akutna srčana insuficijencija, teški oblici astme, alergija na lek.

Komplikacije podrazumevaju crvenilo lica (18%), otežano disanje/dispnea (12%), glavobolja (2%) i druge znatno ređe.
Specifičnost, senzitivnost i tačnost metode za LAD je 85%, 100% i 95%, dok za PD je 89%, 96% i 93% (respektivno).
CFR je relativno nova neinvazivna metoda koja se koristi za procenu stanja epikardne koronarne i mikrocirkulacije i
najčešće se koristi kao dopuna stress-ehokardiografskom testu.

Ključne reči: CFR, koronarna rezerva, adenozin

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 13

Stresna ehokardiografija u dijagnostici ishemijske
bolesti srca
1. spec sms Marica Pivljanin
Klinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 Beograd
Kabinet za ergometriju

2. VMS Djurovic Jelena

Klinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 Beograd
Kabinet za ergometriju

3. VMS Markovic Slavica

Klinika za kardiologiju KCS Visegradska 26
Kabinet za ergometriju

Uvod
Znacaj stresne ehokardiografije kao tehnika koja pruza dodatne dijagnosticke i prognosticke informacije o bolesniku
sa ishemijskom bolescu srca uvedena na Institut za kardiovaskularne bolesti u Beogradu KCS 1986 god.

Cilj rada
Princip neinvazivnih testova za procenu znacajnosti koronarne stenoze je da delujuci putem smanjenja ponude ili
kombinacijo oba dovede do destabilizacije odnosa ponude/potraznje miokarda za kiseonikom i izazivanja mio-
kardne ishemije.Test fizickog opterecenja (TFO) i dobutamin (Dob) infuzija deluju povecanjem zahteva miokarda za
kiseonikom,dok dipiridamol (Dipi) i adenozin infuzija deluju predominantno smanjenjem ponude kiseonika.
Kombinacijom testova iz ove dve grupe,tj.istovremenim povecanjem zahteva i smanjenjem ponude moze da se iza-
zove ishemija miokarda koja nije mogla biti dokumentovana primenom samo jednoga testa.Kombinacija testova su
Dipi+Tfo,Dipi+Dob,Dipi+atropin,Dob+atropin.Tfo se moze izvoditi na pokretnoj traci ili na ergo biciklu u sedecem ili
lezecem polozaju.Stres ehokardigrafski pritikol obuhvata kontinuirano elektrokardiografsko (12 0dvoda), ehokardio-
grafsko, hemodinamsko i pracenje subjektivnih simptoma pre, u toku i posle testa.
Kriterijumi za prekidanje testa su : bol u grudima,znacajna depresija ST segmenta u EKG| u,dostignuta submaksimalna
frekvenca,sistolna hipotenzija ili hipertenzija,poremecaji ritma i zamor.

Zaključak
Prednosti stresne ehokardiografije su visoka dijagnosticka tacnost (70-95 %) i neinvazivnost, uz nisku cenu i visoku
dostupnost u kardioloskim centrima.

Ključne reči: Stresna ehokardiografija dijagnostika medicinska sestra

14 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

SESTRINSKE AKTIVNOSTI U PREVENCIJI KOMPLIKACIJA POSLE
PRIMARNE PERKUTANE KORONARNE INTERVENCIJE
Radmila Antonijević- VMS
KCS, Klinika za kardiologiju, Pasterova 2; Beograd
Mentor- edukator zdravstvene nege

Akutni infarkt miokarda se najčešće leči u ranim satima, primarnom perkutanom koronarnom intervencijom.
Medicinska sestra –tehničar, najviše vremena provodi sa pacijentom i njen značaj nije zanemarljiv u prevenciji kom-
plikacija i ranom prepoznavanju istih. Pojava krvarenja na mestu uboda ili bilo kog drugog mesta u organizmu je
moguća , a ozbiljna komplikacija, koja može promeniti pravac u lečenju i znatno produžiti bolnički tretman ili akutna
bubređna insuficijencija u vezi sa kontrastom koji je pacijent dobio u toku intervencije.

Primena antiagregacione terapije ide u prilog komplikacijama i zbog toga je njena prevencija značajna aktivnost
medicinskog osoblja. I pored stalne kontrole ubodnog mesta, često je hematom neminovno izbeći, te se javlja problem
medicinskog tretmana pacijenta sa ingvinalnim hematomom.

Rano otkrivenu komplikaciju sestra prijavljuje lekaru. Uzorkuje se krv za laboratorijske analize- KKS; PT; PTT; INR...
Pojava hematoma na ubodnom nestu zahteva imobilizaciju iste noge- minimalna pokretljivost i niz konsultacija i
snimanja( vaskularni hirurg, kolor dopler ubodnog mesta, a u retkim slučajevima kod velikih hematoma, neophodna
je i hirurška intervencija .

Za sve preglede i dijagnostičke procedure, sestra psihički i fizički priprema pacijenta. Pošto ova komplikacija naknadno
komplikuje tok lečenja, pacijenta je potrebno psihički smiriti i dati mu sve informacije u domenu svoje nadležnosti.
Naglasiti pacijentu značaj njegove saradnje još dok se ne javi komplikacija i upozoriti na nju, kako do nje ne bi došlo.
Statistički podaci nam izdvajaju posebno rizične procedure po pacijente ( kasnije deplasirani intraarterijski kateteri,
Heparinska infuzija, trombocitopenije..) i daju nam mogućnost da ih, posebnim nadzorom zaštitimpo od pojave ove
komplikacije.

Cilj
Prepoznavanje ovog potencijalnog problema i aktivnosti u vezi sa njim bi značajno smanjili broj komplikacija i skra-
tili bolniko lečenje, a samim tim povećale kvalitet usluga medicinskog osoblja.

Ključne reči: Prevencija, krvarenje, pacijent

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 15

PRIKAZ PREOPERATIVNOG I POSTOPERATIVNOG TOKA KOD BOLESNIKA
SA AKUTNOM DISEKCIJOM AORTE, SESTRINSKE INTERVENCIJE
Nataša Brzulović, strukovna medicinska sestra, specijalista kliničke nege
Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“;
Heroja Milana Tepića 1, 11000 Beograd
Anestetičar, Klinika za anesteziju i intenzivno lečenje

Disekcija ascedentne aorte je poremećaj aorte koji se karakteriše uzdužnim cepanjem njenog zida, pri čemu krv ulazi
u pukotinu i tako nastaje drugi, lažni lumen aorte. Ovo daje dramatičnu kliničku sliku i vrlo visok mortalitet.
Ciljevi rada: 1. Steći uvid u parametre posmatranja i kontrole preoperativnog i postoperativnog stanja pacijenata sa
akutnom disekcijom aorte. 2. Sagledati sestrinske intervencije kroz parametre istraživanja.

Metod rada
Analiza medicinske i sestrinske dokumentacije. Populacija: 30 pacijenata sa dijagnozom akutne disekcije aorte hos-
pitalizovanih u JIL kardiohirurgije. Mesto i vreme istraživanja: IKVB „Dedinje“, od marta do septembra 2014. godine.

Najveći broj pacijenata bio je muškog pola starosti između 50 i 70 godina sa postojanjem arterijske hipertenzije u
anamnezi. Najveći procenat, 41% pacijenata, je postoperativno u JIL proveo manje od 7 dana, a više od 30 dana 9%.
Najveći broj pacijenata, 57% je nakon operacije otpušten kući, letalni ishod bez hirurškog lečenja imalo je 27% paci-
jenata, a 18% je letalno završilo nakon operacije.

Zaključak
Rezultati istraživanja ukazuju na ozbiljnost i urgentnost stanja pacijnata, složenost postoperativnog toka, kao i značaj
timske saradnje, adekvatne edukovanosti kadra i obučenosti za primenu neophodnog hemodinamskog monitoringa.
Standardi jasno definišu poslove i zadatke sestara, preciziraju postupke, omogućuju bolju organizovanost i obezbeđuju
maksimalno prilagođavanje nege potrebama bolesnika.

Ključne reči: Disekcija aorte, zdravstvena nega, medicinska sestra

16 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

ELEKTROKONVERZIJA
1. AMIRA KARIĆ VALJEVAC
AMIRA KARIĆ VALJEVAC,DIPL.MED.SESTRA
UKC TUZLA-TRNOVAC,,BB“
KLINIKA ZA INTERNE BOLESTI-INTENZIVNA TERAPIAJ I NJEGA

2. Redžić Hanka
Hanka Redžić,dip.med.sestra
UKC TUZLA-Trnovac,,bb“-75000 Tuzla
Klinika za Interne bolesti-Prijemna ambulanta i dnevna.bolnica

3. Ademir Spahić
Ademir Spahić,magistar zdr.njege
KCU Sarajevo-
Klinika Urgentne medicine Sarajevo

Elektrokonverzija je postupak koji se koristi za ispravljanje određenih vrsta abnormalnih srčanih ritmova (aritmija).
Ona može biti izvršena u hitnim situacijama ili kao ne-hitna procedura za liječenje postojećih aritmija. Elektrokon-
verzija takođe može biti izvedena pomoću lijekova. Većina elektivnih ili ne-hitnih kardioverzija se izvodi za liječenje
atrijalne fibrilacije ili atrijalnog flatera, benignih poremećaja srčanog ritma.

U hitnim situacijama se koristi da ispravi nepravilan brz ritam srca vezan uz slabost, nizak krvni pritisak, bolove u
grudnom košu, teško disanje i gubitak svijesti.

Neki abnormalni ritmovi kao sto su tahikardija i ventrikularna fibrilacija mogu biti po život opasne. Ventrikularna fibri-
lacija može dovesti do iznenadne srčane smrti ako se napadaj ne liječi u roku od nekoliko minuta. Kardioverzija ima
ograničen uspjeh u liječenju ljudi sa dugogodišnjom atrijalnom fibrilacijom (godinu i duže) ili nekih drugim drugim
srčanim problemima. Ova tehnika je posebno korisna za osobe sa atrijalnom fibrilacijom u trajnju duže od 30. dana.

Za izvođenje elektrokonverzije koristimo uređaj koji se naziva defibrilator,a tim se sastoji od ljekara specijaliste kardi-
ologa i medicinske sestre/tehničara. Kardioverzija je siguran i učinkovit postupak za vraćanje srčanog ritma u normalu.

Ključne riječi: elektrokonverzija, aritmija, atrijalna fibrilacija, atrijalni flater .

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 17

Monitoring pacojenta nakon ugradnje privremenog
Pace -mackera
1. Ivana Rajković, m.s.
KBC Zvezdara, Dimitrija Tucovića 161
Medicinska sestra u koronarnoj jedinici

2. Dragana Živković, m.s.

KBC Zvezdara,Dimitrija Tucovića 161
Medicinska sestra u koronarnoj jedinici

Uvod
Aritmija je bolest kod koje postoji poremećaj brzine ili ritma srčanog rada.Kada srce radi jako brzo ili jako sporo ili ne-
pravilnim ritmom, njegova pumpna funkcija se smanji i ne može da ispumpa dovoljno krvi do svih delova tela.To može
da ošteti mozak ,srce i druge organe

Cilj
Značaj i uloga medicinske sestre u prepoznavanju bradikardije i asistiranje pri implataciji privremenog Pace-mackera.

Metod rada
Privremeni Pace macker se koristi kod AIM, ako postoji teška bradikardija usled ishemije.U ovakvim slučajevima P.M.
nije implantiran,već postoji ,mali uredjaj koji šalje električni signal do srca preko elektrode koja se ubaci u desnu
komoru srca.P.M. se postavlja pre ugradnje trajnog P.M.,takodje kada je uzorak usporenog rada srca prolazno stanje
(privremeno snadbljevanje krvlju ili štetno dejstvo leka).

Rezultati rada
Statistički podaci u koronarnoj jedinici KBC Zvezdara u periodu 2015.godini.

Zaključak
Sestra je ravnopravan deo tima i neophodno je da prati KME kao i sve novitete iz oblasti medicine.

18 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

Arterijska hipertenzija
Brankica Cesmadziski, VMS
KBC-Zvezdara Beograd,Ul. Dimitrija Tucovica 161
Koronarna jedinica

UVOD
U zavisnosti od trajanja, hipertenzija se može podeliti na akutnu i hroničnu hipertenziju. Akutna hipertenzija može da
traje od nekoliko sati do nekoliko dana i najčešće se ispoljava naglim povišenjem arterijskog pritiska iznad 200 mmHg.
Sinonim za ovo stanje je hipertenzivna kriza. Hronična hipertenzija je trajno povišenje arterijskog pritiska.
Prema uzroku nastanka, hipertenzija može biti:

Esencijalna
Renalna ili bubrežna hipertenzija
Endokrina hipertenzija
Kardiovaskularna hipertenzija
Neurogena hipertenzija
Hipertenzija u trudnoći ili gravidna hipertenzija
Hipertenzija izazvana lekovima ili ijatrogena hipertenzija

METOD RADA
Pracenje pacijenata
Dijagnosticke procedure
Lecenje pacijenata
Prevencija

CILJ
Uloga medicinske sestre u sprecavanju komplikacija primarne I sekundarne hipertenzije

Zaključak
Visoki krvni pritisak je primarni uzročnik koji dovodi do moždanog udara, kardivaskularnih bolesti i trajnog oštećenja
bubrega. Ukoliko je visoki krvni pritisak udružen sa debljinom, pušenjem, visokim holesterolom ili šećernom bolesti,
rizik od srčanog i moždanog udara se višestruko povećava

Ključne reči: Hipertenzija, Akutna, Visoki krvni pritisak

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 19

Uloga medicinske sestre u konverziji atrijalne fibrilacije,
spoljašnji sinronim DC šokom
Zlatiborka Mijatović , Visoka strukovna medicinska sestra specijalista
Klinika za kardiologiju, Klinički centar Srbije, Višegradska 26, Beograd
Intenzivna nega u aritmologiji i kliničkoj kardiologiji, Klinika za kardiologiju, KCS

Uvod
Atrijalna fibrilacija (AF)g je najčešća dugotrajna aritmija kod odraslih. Učestalost AF je oko 2% u opstoj populaciji.
Prisustvo AF povećava mortalitet obolelih, prvenstveno povecavajući rizik od tromboemboliskih komplikacija i srčane
insuficijencije. Savremeni pristup lečenju AF je: prevencija tromboemboliskih komplikacija, procena tromboembo-
liskog rizika (CHA2DS2-VASc skor), procena hemoragiskog rizika (HAS-BLED skor), ublazavanje nepovoljnih hemo-
dinamskih posledicda AF i smanjenje tegoba, kontrola komorske frekvencije za vreme trajanja aritmije, kontrola ritma
(konverzija AF u sinusni ritam farmakološkim i nefarmakološkim merama).

Spoljašnja sinhrona DC(direct-current) kardioverzija podrazumeva transkutano oslobađanje jednosmerne struje

sinhrono sa R zupcem u elektrokardiogramu pomoću aparata koji se naziva spoljašnji kardioverter-defibrilator. DC
kardioverzija AF moze se sprovoditi u hitnim stanjima,kod hemodinamski nestabilnih bolesnika (URGENTNA DC KAR-
DIOVERZIJA) ili kod odraslih bolesnika koji su predhodno na odgovarajući način pripremljeni za DC šok (ELEKTIVNA DC
KARDIOVERZIJA).

Cilj rada je da opiše postupke pripreme bolesnika i medicinske opreme za DC kardioverziju AF, način sprovodjenja DC
kardioverzije, moguce komplikacije procedure i mere za njihovo sprečavanje, sa posebnim osvrtom na ulogu medicin-
ske sestre .

Metod rada
DC kardioverzija atrijalne fibrilacije je metoda kojom se kratkotrajnom primenom impulsa(šoka) jednosmerne elekrične
struje koja je sinhronizovana sa R zupcem na elektrokardiogramu postiže zaustavljanje atrialne fibrilacije i uspostav-
ljanje sinusnog ritma kod obolelog. Za efikasno i bezbedno obavljanje DC kardioverzije AF neophodno je učestvovanje
adekvatno edukovanog zdravstvenog osoblja koje uključuje i medicinske sestre.

Zaključak
Uloga medicinske sestre je od posebnog značaja u svim etapama pripreme bolesnika i sprovođena DC kardioverzije,
kao i praćenju terapijskog uspeha, prepoznavanju eventualnih komplikacija i njihovom lečenju.
Edukacijom ostalih medicinskih sestara i tehničara o indikacijama i nacinu sprovodjenja DC kardioverzije, formira se
tim zdravstvenih radnika koji učestvuju u ostvarivanju savremenih principa lečenja obolelih od atrijalne fibrilacije.

Ključne reči: Atrijalna fibrilacija, DC konverzija, kardioverter-defibrilator

20 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

Primarna PCI Left Main-a u Akutnom Infarktu Miokarda
Dejan Lazovic, zdravstveni tehnicar
Klinički centar Srbije, Ul. Koste Todorovica 8, Beograd
Sala za kateterizaciju srca, Klinika za Kardiologiju

Anatomski aspekt koronarnih krvnih sudova i visoki rizicni pristut intervenciji na glavnom stablu leve koronarne ar-
terije kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda veliki je izazov u domenu interventne kardiologije.
Participacija medicinske sestre-tehnicara kao clana tima u ovoj vrsti procedure od izuzetnog je znacaja sa nesmetano
sprovodjenje intervencije i pomoci lekaru pri izvodjenju ove jako sofisticirane i nadasve teske intervencije koja sa
sobom moze nositi izvestan rizik.

Prikazom slucaja moze se tacno uvideti uloga i aktivnosti sestre kao clana tima u kome svako deluje sa aspekta svoje
strucnosti i kompetencija. Medicinska sestra-tehnicar ucestvuje u pripremi pacijenta za intervenciju, pripremi ma-
terijala i instrumenata za proceduru, asistiranje tokom izvodjenja zahvata, kontroli vitalnih parametara i zbrinjavanju
pacijenta nakon procedure do najblize jedinice intenzivne nege i terapije gde se nastavlja kontinuirana nega i opser-
vacija pacijenta tretiranog na ovaj nacin.

Ova sofisticirana metoda i risik sa kojim se ulazi u proceduru govori o napretku interventne kardiologije i visoko obra-
zovanoj strucnosti i spremnosti svih clanova tima da svojim angazmanom doprinesu spasavanje zivota u ovoj akutnoj
fazi svakom pacijentu koji ima ovu vrstu patologije koja zahteva sto urgentnije dopremanje do sale i pomoc strucnog
osoblja.

Nakon vise uspesnih procedura ovog tipa, sa pravom mozemo reci da smo jedinica i sluzba koja 24h dnevno, 365 dana
u godini moze primiti najteze pacijente iz oblasti interventne kardiologije i pruziti im neodloznu medicinsku pomoc i
time uticati na spasavanje i popravljanje kvaliteta zivota svake osobe koja ima ovu vrstu medicinskog problema

Ključne reči: Primarna PCI left main a u AIM

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 21

ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD NA KARDIOLOGIJI
Sms Biljana Vasović
KBC “Zvezdara”

• Kardiološko odeljenje je odeljenje gde se smestaju oboleli od kardiovaskularnih bolesti.

• Kardiovaskularne bolesti su bolesti sistema krvotoka,srca i krvnih sudova i predstavljaju veliku grupu oboljenja.
• Faktori koji najčešće dovode do kardiovaskularnih oboljenja su:pušenje,povišen krvni pritiak,konzumiranje alko-
hola svakodnevno ili povremeno,gojaznost i fizička neaktivnost.Svi nabrojani faktori, samostalno ili u intereakciji sa
ostalim faktorima povećavaju rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.
• Na odeljenju za kardiovaskularne bolesti je jako važno da se uspostavi dobra komunikacija izmedju zaposlenih i
osobe koja je hospitalizovana na odeljenju kao i sa članovima porodice koji su u stalnom kontaktu sa obolelim.
• Zdravstveno vaspitni rad na odeljenju kardiolgije se odvija kroz individualne savete,odnosno najpre lekar a potom
i medicinska sestra govore pacijentu o značaju zdravih stilova života.
• Faktori koji utiču na zdravstveno vaspitanje su: zdravstvena kultura obolelog, stavovi, vrednosti, navike, običaji,
predrasude,sujeverje...
• Treba uticati na obolelog da usvoji nove obrazce ponašanja i da sve faktore rizika na koje može da utiče svede na
najmanju moguću meru.
• Uloga zdravstveno vaspitnog rada na odeljenju kardiologije se ogleda na prevenciji nastanka ozbiljnijih kardio-
vaskularnih poremećaja i kontroli već postojećih oboljenja.
• Na odeljenju kardiologije zdravstveno vaspitnim radom se utiče na to da se smanji obolevanje i umiranje
stanovništva od kardiovaskularnih bolesti, usvajanjem zdravih stilova poboljša život bolesnika koji su već oboleli od
nekog kardiovaskularnog oboljenja.

22 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

IVUS ( Intravascular ultrasound )
Smt Strahinja Tot, Sms Sandra Miljković
KBC “Zvezdara”

UVOD
Intravskularni ultrazvuk je specificna metoda snimanja i vizualizacije unutrasnjih povrsina krvnih sudova kao i povr-
sine endotela ( unutrasnjeg zida ) samih krvih sudova.
Metoda se zasniva na koriscenju specijalno dizajniranog katetera koji na distalnom delu poseduje minijaturnu ultraz-
vucnu sondu a proksimalnim delom je u konekciji sa aparatom koji prima slike.

METOD RADA
Priprema pacijenta ( Fizicka i psihicka priprema )
Priprema materijala i instrumenata
Priprema katetera i kompjutera za IVUS
Asistiranje tokom same intervencije
Raspremanje materijala i zbrinjavanje pacijenta kao i njegovo pracenje do Koronarne jedinice

CILJ
Snimanje se izvodi kako bi se utvrdilo stanje koronoranih krvnih sudova ( postojanje plaka,stenoze )
Procena indikacije i evaluacija rezultata PCI intervencije

ZAKLJUČAK
Ivus metoda zajedno sa metodom OCT ( Opticke koherentne tomografije ) spada u red najsavremenijih procedura u
interventnoj kardiologiji koji se izvode za dobrobit pacijenata.

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 23

PRIMENA I PREDNOSTI BIORESORPTIVNIH STENTOVA U INTERVENTNOJ
KARDIOLOGIJI
Sms Natalija Orović, Smt Tadija Andrić
KBC “Zvezdara”

UVOD
Bioresorptivni stentovi predstavljaju najnoviju tehnologiju u lecenju pacijenata PTCA.Izgradjeni su od degradabilnog
polimera.
Poseban znacaj ima cuvanje I implantacija stentova prema preporukama proizvodjaca kao I pridrzavati se propisanih
kontraindikacija.

METOD
Priprema pacijenata ( psihicka I fizicka )
Priprema materijala I instrumenata
Asisitiranje prilikom izvodjenja intervencije
Raspremanje upotrebljenog materijala I zbrinjavanje pacijenata po zavrsenoj intervenciji

CILJ
Poredjenje implantacije bioresorptivnih stentova u odnosu na standardnu th sa BMS I DES stentovima

ZAKLJUČAK
Nema polimera posle 2 godine
Mogucnost CABG na m estu implantacije posle 6 meseci
Jednaka duzina dvojne antiagregacione terapije

24 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

SESTRINSKE INTERVENCIJE PRI PLASIRANJU INTRAAORTNE BALON
PUMPE
Aleksandra Mladenović, strukovna medicinska sestra
Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje“

Uvod
Opšte je poznato da postoji veliki problem sa brojem srčanoobolelih osoba kao i sa stopom smrtnih ishoda u slučaju
bolesti.Nakon infarkta miokarda,samo manji broj ljudi uspe da se u potpunosti oporavi pomoću neinvazivnih medicin-
skih metoda ,dok je za veliku većinu potrebna hiruška intervencija.U slučaju blažeg infarkta dovoljno je pomoći srcu
pri pumpanju krvi, odnosno smanjiti napor koji je potreban za pumpanje krvi.

Intraaortna balon pumpa sprovodeći privremenu podršku levoj komori srca,mehanički istiskuje krv kroz aortu preko
intraaortnog balona koji je priključen na konzolu spoljašnje pumpe.Balon se najčešće plasira preko zajedničke femo-
ralne arterije i postavlja se svojim vrhom odmah ispod leve arterije supklavije.Preko njega se može kontrolisati perfuz-
ija miokarda i efekti lekova na funkciju i perfuziju miokarda.Pravilno korišćenje intraaortne balon pumpe popravlja dva
ključna aspekta fiziologije miokarda:povećava snabdevanje miokarda krvlju bogatom kiseonikom i smanjuje potrebe
miokarda za kiseonikom.

Medicinska sestra u jedinici intenzivne nege na kardiohirurgiji ima važnu ulogu u psiho-fizičkoj pripremi pacijenta,aparata
i materijala za plasiranje intraaortne balon pumpe.Ukratko mu objašnjava da će mu lekar plasirati balon u aortu kako
bi olakšao srcu pumpanje krvi.Proverava osnovne vitalne znake pacijenta pre u toku i nakon plasiranja balona.Sestra
mora znati značenje upozorenja i poruke na kontrolnom sistemu i kako da na njih odgovori.

Cilj
Sgledati specifičnosti sestrinskih intervencija pri plasiranju intraaortne balon pumpe.

Zaključak
Medicinska sestra u jedinici intenzivne nege najviše vremena provodi uz pacijenta ,stoga je i njena uloga od ogromne
važnosti.Od nje se pored neprekidne prisutnosti zahteva posedovanje odredjenih znanja i veština, posebno prilikom
intervencija specifičnih za kardiohirurgiju.

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 25

Učešće instrumentarke u toku operacije zamene aortne
valvule
Milena Janković, strukovna medicinska sestra
Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje

Sažetak
Medicinska sestra - instrumentarkana kardiohirurgiji je pouzdan saradnik za pripremu operacionog bloka, instrume-
nata, aparata i bolesnika za operativni zahvat.

Pored manuelne sposobnosti i poznavanja tehnika instrumentiranja za instrumentarku na kardiohirurgiji je neophodno

da poseduje široko medicinsko obrazovanje i da teži kontinuiranom unapređenju tog znanja i razmeni iskustava.

Cilj
Potrebno je ukazati na specifičnosti rada instrumentarke u toku operacije zamene aortne valvule u odnosu na druge
kardiohirurške operacije, kao i na njeno aktivno učešće.
Takođe je potrebno poznavanje svih etapa operativnog zahvata zamene aortne valvule, poznavanje mehaničkih i
bioloških valvula, kao i njihova priprema pred implementiranje.

Cilj ovog rada je prikaz složenosti rada instrumentarke kroz strogo sprovođenje protokola standardniih operativnih
postupaka u sali kardiohirurgije.

Ključne reči: instrumentarka, aortna valvula, specifičnosti rada.

26 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

Značaj ehokardiografije u dijagnostici Takotsubo
kardiomipatije - prikaz slučaja
1. Biljana Vukobrat Vujanović , strukovna medicinska sestra-specijalista
KCS,Klinika za kardiologiju( Poliklinika), Koste Todorovića 8,Beograd
Ehokardiografski kabinet

2. Danijela Trifunović-Zamaklar, Ass dr subspecijalista -kardiolog

KCS, Klinika za kardiologiju( Poliklinika),Koste Todorovića 8,Beograd
Ehokardiografski kabinet

Takotsubo kardiomiopatija (sindrom apikalnog baloniranja, stres kardiomipatija, „amfora „ CMP, sindrom slomljenog
srca. Relativno je noviji kardiološki entitet, prvi je opisao Sato i sar.,u čijoj osnovi se nalazi tranzitorna apikalna asin-
ergija leve komore, koja nastaje bez prisustva stenoze koronarnih arterija, a ispoljava se bolovima u grudima, EKG
promenama ,i minimalnim porastom kardiospecifičnih enzima. Naziv takotsubo CMP je dobila zbog sličnosti sa japan-
skom spravom za hvatanje hobotnica( ćup sa uzanim vratom i širokom bazom).Učestalost Takotsubo CMP od svih
hospitalizovanih bolesnika je 1.5-2.5%. Za sindrom je karakteristično da u preko 60% bolesnika je predhodio je snažan
emocionalni ili fizički stres ( smrt bliske osobe,i sl.).

Pacijentiknja hospitalizovana na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS,12.10.2015.god. radi prekida poodmakle

trudnoće, nakon urađene amniocenteze i nalaza koji je ukazivao na Sy Edeards. U toku 2013.godine je bila hospital-
izovana na VMA pod Dg. Insufitietntio v. mitralis(3-4+), prolapsus v. Mitralis, radi operativnog lečenja mitralnog zalist-
ka, a zbog tegoba po tipu zamaranja i osećaja nedostatka vazduha, kao i ultrazvučno dijagnostikovane hemodinamski
značajne IVM, sa prolapsom oba kuspisa, rađena kateterizacija b.o. U toku hospitalizacije urađena anuloplastica v.
Mitralis cum ring sec.Carpentier-Edwards No 28.

U toku preoperativne pripreme na Klinici za ginek.i akušrstvo upućena od strane interniste na ultrazvuk srca 25.9.2015.,
tom prilikom je postavljena Dg. Takotsubo CMP, ili IM , gde je uočena apikalna aneurisma LK, jasna diskinezija vrha
LV, uz blagu hipokineziju donjeg zida. Hiperehogen mitrelni anulus, listići deblji, zadnji restriktivnog pokreta, umerena
rezidualna MR u povećanu LA. Traženo je uzeti labaratorijske analize CK,CK-MB,Troponin.
Savetovana koronarografija. Zbog bolova u grudima pacijentkinja prevedena sa Ginekol.akuš.klinike KCS, gde je u dva
navrata u toku hospitalizacije, nakon većeg stresa imala stežući bol u grudima u miru. Urađena kateterizacija srca,
zaključak: koronarne arterije su bez angiografskih značajnih stenoza. Nakon detaljne priprene izvršena gore nave-
dena operacija. Postoperativni tok protekao uredno. Rađen nakon OP kontrolni eho srca 13.11.2015.god., koji je bio
bez značajnih promena u odnosu na predhodni. Prevedena u regionalni ZC, gde je ponovljen eho srca gde nisu viđeni
segmentni ispadi u kinetici... itd.

Zaključak
Takotsubo CMP kliničkom slikom, ehokardiografskim i labaratorijskim karakteristikama podseca na AIM. Patogeneza
sindroma jošuvek je nedovoljno razjašnjena, a na osnovu dosadašnjih istraživanja moguće je da ne postoji jedinstveni
etiološki faktor. Dominantna pojava kod ženskog pola, uticaj stresa na nastanak bolesti, karakteristično zahvatanje
apikalnog i medijalnog dela leve komore , kao i potpuni oporavak u kratkom periodu, za sad nema objašnjenja.

Ključne reči: Takotsubo kardiomipatija, bol u grudima, ehokardiografija, apikalna aneurizma.

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 27

Zdravstvena nega bolesnika sa promenama u sprovodnom
sistemu srca i potrebom za ugradnju stalnog pejsmejkera
1. Vms Jelica Davidovic
KBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 Beograd
Gl.med sestra KO za kardiovaskularne bolesti

2. Vms Ana Veljkovic

KBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 Beograd
Gl.med.sestra Odeljenja za interventnu kardiologiju

3. Ms Jovana Radenkovic
KBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 Beograd
Med.sestra tehnicar-instrumentar u angio sali

UVODNI DEO-POREMECAJI RITMA SRCA,SIMPTOMI I ZNACI POREMECAJA RITMA.

-DIJAGNOSTICKE METODE
-PRIPREMA BOLESNIKA ZA UGRADNJU PEJSMEJKERA
-UGRADNJA STALNOG PEJSMEJKERA
-ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD SA PACIJENTIMA SA UGRADJENIM PEJSMEJKEROM

CILJ RADA-1.DA SE UTVRDI ZADOVOLJSTVO PACIJENATA O PRUZENIM USLUGAMA ZDRAVSTVENE

NEGE I TIMSKOM RADU MEDICINSKIH SESTARA.
2.UTVRDITI STEPEN INFORMISANOSTI I PRIPREMLJENOSTI PACIJENATA ZA INTERVENCIJU.
3.DA SE PROCENI ODNOS PACIJENATA PREMA ZIVOTU SA PEJSMEJKEROM.

METODOLOGIJA RADA-ANKETA

28 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

MehaniČka potpora cirkulacije
Smt Goran Milošević
IKBV “Dedinje“

Mehanicka cirkulatorna podrska (MCP), pocinje sa razvojem kardiopulmonarnog bypass-a i ima za cilj rasterecenje
i asistenciju ostecenom srcanom misicu do funkcionalnog i metabolickog oporavka ili do transplatacije. Jedan broj
pacijenata u kardio hirurgiji zahteva MCP, pa treba znati indikacije, kontraindikacije, moguce komplikacije i negu takvih
pacijenata, da bi izbegli ozbiljne komplikacije i pravilno vodili takve pacijente. Fokusiracemo se na IABP jer je to na-
jcesce koriscena tehnika na IKVB Dedinje.Bolesnici kod kojih se primenjuje MCP su u kateterizacionoj sali ili smesteni
u jedinicu intezivne nege, tako da perfuzer vodi takve procedure u sali dok je med. sestra ta koja je pored pacijenta
dalje u intezivnoj nezi.

ISTORIJAT EKSTRAKORPORALNE CIRKULACIJE (E.K.C.)

Smt Dragan Jovanović
IKBV “Dedinje“

Ekstakorporalna cirkulacija je specifična i složena procedura u kardiohirurgiji, koja ima za cilj da :

1. Pacijent preživi kardiohiruršku proceduru i zaustavljanje srca
2. Omogući hirurgu obeskrvljeno operativno polje, kako bi što uspešnije priveo kraju kardiohirirški zahvat.

- Za ostvarivanje ove procedure ekstrakorporalne cirkulacije podrazumevaju se dva principa :

1. Ostvarivanje adekvatne cirkulacije i sistemskog arterijskog pritiska uz pomoć mehaničke potpore ROLER
ili CENTRIFUGALNE pumpe .
2. Ostvarivanje adekvatne perfuzije tkiva i organa veštačkom oksigenacijom venske krvi koristeći membranu
oksigenatora.

Ideja EKC-a je stara 200 godina

Pre 65 godina je urađena prva EKC procedura u svetu, a 1960 i u Srbiji

Na IKVB Dedinje prva EKC procedura je urađena 1978 godine...

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 29

Sadržaj:
SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD BOLESNIKA SA AKUTNIM ZASTOJEM SRCA............................................................................. 3
Miroslava Milošević

STANDARDIZOVANE SESTRINSKE PROCEDURE KOD BOLESNIKA SA AKUTNIM

ZASTOJEM SRCA PRI PRIJEMU U KORONARNU JEDINICU............................................................................................................. 4
Senka Stojanović

KOMPLIKACIJE U PPCI - prikaz slučaja...................................................................................................................................... 5

Milanka Lukić

DOBUTAMINSKI TEST U OTKRIVANJU ŽIVOG MIOKARDA KOD BOLESNIKA SA

HRONIČNOM ISHEMIČNOM DISFUNKCIJOM LEVE KOMORE......................................................................................................... 6
Markovic Slavica, Marica Pivljanin, Djurovic Jelena

Nega pacijenata na mehaničkoj ventilaciji..................................................................................................................... 7

Marković Marina, Mirjana Trtović

Aortna stenoza i njen značaj.............................................................................................................................................. 8

Gordana Isaković

SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD BOLESNIKA SA BAKTERIJSKIM ENDOKARDITISOM................................................................ 9

Biljana Paunović

Zdravstvena nega bolesnika sa hroničnim plućnim srcem...................................................................................... 10

Marija Ristić

DELOKRUG RADA MEDICINSKE SESTRE U HISPA CENTRIMA....................................................................................................... 11

Mila Vukadinović

Vidovimehaničke ventilacije i odgovori na alarme ventilatora............................................................................. 12

Dragica Tokodi

FUNKCIONALNA SPOSOBNOST KORONARNIH ARTERIJA:

PROCENA REZERVE KORONARNOG PROTOKA TRANSTORAKALNOM DOPPLER EHOKARDIOGRAFIJOM...................................... 13
Gordana Stevanović, Slađana Sredojević, Martina Mićić, Vesna Majstorović

Stresna ehokardiografija u dijagnostici ishemijske bolesti srca........................................................................ 14

Marica Pivljanin, Djurovic Jelena, Markovic Slavica

SESTRINSKE AKTIVNOSTI U PREVENCIJI KOMPLIKACIJA POSLE PRIMARNE PERKUTANE KORONARNE INTERVENCIJE............ 15

Radmila Antonijević

PRIKAZ PREOPERATIVNOG I POSTOPERATIVNOG TOKA KOD BOLESNIKA SA

AKUTNOM DISEKCIJOM AORTE, SESTRINSKE INTERVENCIJE...................................................................................................... 16
Nataša Brzulović,

ELEKTROKONVERZIJA................................................................................................................................................................... 17
Amira Karić Valjevac, Redžić Hanka, Ademir Spahić

Monitoring pacojenta nakon ugradnje privremenog Pace -mackera..................................................................... 18

Ivana Rajković, Dragana Živković
Arterijska hipertenzija........................................................................................................................................................ 19
Brankica Cesmadziski

Uloga medicinske sestre u konverziji atrijalne fibrilacije, spoljašnji sinronim DC šokom......................... 20

Zlatiborka Mijatović

Primarna PCI Left Main-a u Akutnom Infarktu Miokarda........................................................................................... 21

Dejan Lazovic

ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD NA KARDIOLOGIJI......................................................................................................................... 22

Biljana Vasović

IVUS (Intravascular ultrasound)............................................................................................................................................... 23

Strahinja Tot, Sandra Miljković

PRIMENA I PREDNOSTI BIORESORPTIVNIH STENTOVA U INTERVENTNOJ KARDIOLOGIJI............................................................ 24

Natalija Orović,Tadija Andrić

SESTRINSKE INTERVENCIJE PRI PLASIRANJU INTRAAORTNE BALON PUMPE............................................................................. 25

Aleksandra Mladenović

Učešće instrumentarke u toku operacije zamene aortne valvule......................................................................... 26

Milena Janković, strukovna medicinska sestra

Značaj ehokardiografije u dijagnostici Takotsubo kardiomipatije - prikaz slučaja........................................ 27

Biljana Vukobrat Vujanović, Danijela Trifunović-Zamaklar

Zdravstvena nega bolesnika sa promenama u sprovodnom sistemu srca i potrebom za

ugradnju stalnog pejsmejkera.......................................................................................................................................... 28
Jelica Davidovic, Ana Veljkovic, Jovana Radenkovic

MehaniČka potpora cirkulacije......................................................................................................................................... 29

Goran Milošević

ISTORIJAT EKSTRAKORPORALNE CIRKULACIJE (E.K.C.)........................................................................................................... 29

Dragan Jovanović
POKROVITELJ KONGRESA

SPONZORI KONGRESA