Б ЕО Г Р А Д

Н ОВ И СА Д
П РИШ ТИ Н А
ТРШ И Ћ
1 1— 16 . I X 1 9 8 4 .

Н Ау Ч Н И
С А Ст Лн А к
( Л А к и Ст А
у К У К О ЕС
Л АНС

РЕ Ф Е РА Т И И СА ОП Ш Т ЕЊ А

Б ЕО Г Р А Д 1985.
Д р М И Т А Р П ЕШ И К А Н ( Беог р ад)

О О РТ О Г РА Ф СК И М В И Д О В И М А C PI I CK E РЕ Д А К Ц И ЈЕ

П ој ам српск е редак циј е ијги рецензиј е не поклапа се с пој мом орто-

г рафиј е или ортог рафск е шк оле. Ш и ри ј е од њега зато што су се у оп -
штим ок в ирима р едак циј е смењивал и ортог рафск и си стеми , а опет у ж и
ј е од њега ј ер се од ређена ортог р афи ј а ие ог р анич ав а н а ред ак ци ј ск е
тек стове, него се, у н ешто моди фи к ов аном виду, п римењуј е и на дру г и
вид ср ед њов ек ов н е д иглосиј е, на ср пск и народ ни ј език (тј . онај в и д
срп ск ох р ватск ог ј език а к ој и се г ов орио н а историј ск ом п рост ору Срба
и срп ск е д рж аве, ч иј а ј е зај едничк а одлик а шт ок ав из ам) . Сем тога, н аш е
ортог рафск е шк оле и мај у п ресед ане и аналоги ј е и ван р ед ак циј е: у к ла-
си чн и м стар осл овенск и м спомени ц има и у д ру г им р ед ак ци ј ама.
П о р ечима П . Ђорђића, „ форми рањ е српск е р ецензи ј е зав р шено ј е
в во с" 1. У овом сми слу
у ток у X I I . ; после тог а ср еђивао се само п р а пи
под редак циј ом (р ец ензи ј ом) т реба р азумети оно основно п рилагођавањ е
стар ословенск ог ј език а д о ви д а у к оме ће се н ег ов ати у срп ск ој ср ед и ни ,
посебно у српск ој црк ви, к ао в ариј анта зај едни чког словен ск ог (иак о
не свесловенск ог ) к њиж евног ј език а, што ј е зн ачило неу трализацију
сова и ме собн н е т ал из а и е
ц ју ј р ова2, али — после стабилизациј е
ју ђу у у р
е ак и
р д ц ј ск е но ме —- и н ачелно поштов ање остал и х ел ем ен ат а стар о -
р
словенск ог система. Ов о н е зн ачи да се ути цај базе на лик редак циј е
ог р ан и ч ио на ов е д ве измен е, ал и зн ач и д а су само оне д оби л е р ан г те-
мељних системск и х обележ ј а р ед ак ц и ј е.
М ож емо у зет и д а су се д о к рај а X I I I в ек а не само смен иле стар и ј а
и млађ а ор тог р афи ј а, нег о и д а у ок ви ру мл ађ е и мамо д в а сту пња, т е
мож емо р азли к овати у к упно т ри фаз е орт ог рафи ј е, обел еж ене п р е свег а
начином п р едст ављањ а ј и пал атала: п р ва — г л аг ољск о - ћ и р и л с к а ,
без п р еј от ов ан и х сл ова, дру га — п р ел аз н а ћ и р и л ск а , са полов и чно
п р имењ еном п р еј отац и ј ом (за означ авањ е ј , али не и др ут и х п алатал них
су г л асни к а) , и т р ећа — п о з н о ћ и р и л с к а са к омп лети р аном п р и меном
п р еј от аци ј е (в . схему ) .

1 En ci kl o edi a u osl avi e I и з . под Jezik sr skohr v atski .

p j J g j ( д ), p
2 Н еутр ализац и а не мо а зн ач ити одст ањивање јусова и з п исма и свођење
ј р р
д ва ј ер а н а 6. Н ек и сп омен и ц и т р ет и р ају ју сове к ао по зи ц ион е в ар и ј ант е вок ал ск их
сл ова, у п от р ебљав ај ућ и их у место п р еј отов ан их вок ал а, ал и т о н е зн ач и д а н е п о-
штуј у основ не погодбе српск е редак ц иј е, ј ер ј е за њу битно да не употребава ј усове
у зн ачењу структуралн их ј единица речи (к ао што у том смислу н е диферен цира ј ерове) .

45
 П р ва ј е глаг ољск о- ћи ри л ск а не само по к арак теру п равопи са, њего-
в ој п рименљи вости н а оба словен ск а писма, нег о и п о т оме ш т о ј е битним
обележ ј има редак ци ј е засвед очуј у дв а сач у ван а гл аг ољск а одломк а ап о-
столар а, оба н амењена за п р авославни обр ед ; од ломц и су позн ати под
именом М и х ан о в и ћ е в и Г р ш к о в и ћ ев , а обј авио их ј е и п рик азао
В . Ј аг и ћ 3.

ФА З Е СТ А Р О С Р П С К Е ОРТ О Г Р А Ф И Ј Е
1 . г л а г о љс к о - ћ и р и л с к а , д о п о ч . Х М ! в . ; 2 . А . п р е л а -
з н а ћ и р ил с к а , д о п о л . Х 1 I I в . ; 2 „ Б . п о з н о Ћи р и л с к а ,
о д. д р у г е пол . X I I I в .

Њихове су би тне ц рте :

ј едан ј ер , у М их . t , у Г ршк . i (и ј едан писар Ву к ан ова ј еванђеља
п иш е п онег д е t , к ао чист о г р афи ч к у в ари ј ан ту , без ик ак в е опози ц и ј е
п рема h, а пон ек ад ни ј е ј асно к ој и ј е знак написао) ;
одсуство ј у сов а, у М их. потп уно, а у Г ршк . само ч ети ри п римера
са
ју у пози и и е l
ц ј ј , ј у , слично к ао у М ир . ј еванђељу и к од поменутог
п и сар а В у к . ;
замена ј ери са и, у М их . потпу на, а у Г ршк . иза велара (слично к ао
и у М и р . и нек и м д ру г и м стар им тек стовима) ;
дисј отациј а у пи сању сек венц и с п алаталом (н еобележ авање пала-
т алности) : в<ма, иск Пм ммитЕ, иск плммкмј нсхиог , поу ст иноу М их ., приигкп-
'
лат и, nnđ х 2, Bi i 3E$dHdeTTi, з Еимоу X 2, вћ ноу ж Е Г ршк . (пој ав а честа
у п р вим дв ема фазама српск е р едак ци ј е) ;
лик ЕстхЛПк и меш ање вг - и ©у - у Г р ш к .
Вредна ј е паж ње и у потр еба ћи рилск ог и у М их ., к ао и у п отреба
ћирилице (саг ласне с к онзервативним правописом редак ци ј е) у упут-
ств и ма за читањ е тек ст а Г рш к 5.
3 Rad JAZ U , I , 1868, ст р . 1— 35 ; St arine JA Z U , X X V I ст . 33— 61.
4 П име и с : Хо -,г кн'кнл , Халг ^кскиА овЕ авати а E'k извалр ,
р р у \ д , ф , м л.
5 У марг иналиј ама се у п отребљава само к , а остале г ласов не и п авописне осо-
' р
бине виде се из ових п р имера: Sпе[тк] к'к , вк St O(s hmkk ; пиинпк ; синш<ј(вк) ше, ни ст опи; nos'k ;
il HJHIi 'k ; ЕТЕрК, Ert iov ; гцукст оу ги ЕнЈ .

46
 М ар к ан тан , иак о необав езан знак стар и ј е шк ол е српск е р ед ак ци ј е
ј есте слово ђ ер в . Овде треба к ориговат и став к ој и ј е, позивајући се
на н ек ад ашњу идеју М . П авловић а, из нел а Олга Н ед ељк овић на нау ч -
ном ск у п у п осв ећ ен ом С в етом Сав и : „ Ђер в ј е неосп ор н о шт ок ав ск а
ин оваци ј а ст в ор ена ј ош на гл аг ољск ом п од ру ч ј у на основ у глаг ољск е
' 6
лиг ат ур е за г р ч . Г Г ил и Г Г . Д а ђер в не мож е бити н ак надно г л аг ољ-
ск о сло в о нег о већ К онстантиново , д ок аз уј е не само њ ег ова ш и р ок а
засвед очен ост у г лагољск им сп омени цима, н ег о, ј ош поуз д ани ј е, његов о
сиг урно место у азбу чном низу и бр ој на в р ед н ост ( 30) , д обро потв р ђена
у ј ев ан ђ ељима з ахваљуј у ћи Ју д иним ср ебр њац има.
Само се з а ћи р илск о ђер в мож е р ећи д а ј е иновац и ј а, и то у п р ав о
шток авск а, ј ер ј е шт ок авск ом систему п отр ебни ј е слов о ђ нег о д ру г им
сл овенск и м г р анама. З ани мљив о ј е д а ј е писар - к ор ек т ор В у к анов а ј еван -
ђеља у нео у тек ст ђерв у г лав ном за ш ток авск о а не ст арослов енск о ђ
( нек оли к о п р имер а и мперфек та т ипа хођаше) . Овак ав у т и ц ај баз е на
р ед ак ци ј у био ј е мог ућ ан у п р в ом пер и оду , д ок ће к асни ј е знатн о ст р ож а
норма д овести д о п оти ск ивања ђер ва, не само у редак ци ј ск им тек сто-
в има (г д е му и н и ј е било места због ч у вања г ру пе ж д и и зворног п исања
г рц изама) , него — под ут иц ај ем р едак ци ј ск е норме — и у т ек стовима
н а нар одн ом ј език у , иак о се у св ет овној п р ак си мож д а одрж авао и ду ж е.
З ани мљив о ј е д а ј ед ини п ример ђер в а у Х илан д ар ск ој повељи стој и у
имену к ој е ј е у н ароду било п рерађен о у односу н а старосл овенск и и
'
г р чк и п р есед ан ( Ђу р ђ), ш то мож д а сведочи д а ј е писар имао н авик у
д а оби чне , световне тек ст о ве п и ше у по т ебљава ју ћи ово сл о во. О др -
р
ж ав ши се у Босни и ј ош п онег д е, слово ђер в се п оново в р аћало у д ру г е
шт ок ав ск е к р ај ев е, д оч ек ав ш и и д оба Ву к ове р еформе.
Од н ос т р и ју фаза ј е начел но х р он олошк н , али са д ост а п р еплитањ а
и у к р ш тања. Обич но су се н ови ј е фазе н ешто у спорен и ј е или са мањом
" -
д осле д нош ћ п
у р имењи ва л е е
у р ду е не г о е а
у р ду , р д у ја е е само д ели
ми чн о п р ати о те смене. У реду у , н аиме, н ај ст ар и ј и ј е обр азац типа лк>т о\' к>
о
( д н осно с а од гова а
р ју ћ и м ју сов и ма ), к оји ј е сагласан са сис темо м сво ј -
ств ен и м т р ећој фази , и к ој и ј е у овој фази посл уж и о к ао п рототи п ; он
е
ј ,д ак л е п л зн н ма
, и о а и и зав ршни , а у међувр еме у и м о и пој ав а и
д јс о-
"
таци ј е и „ х ипер ј отаци ј е (т и п <к >ут с>у 'о, аналог ан са га виат и, к лмет е,
или тип tr KSTioto, р езу лтат замен е ј усова) . Осим тога, треба имати у виду
и позн ат о босан ск о, д елимично и х у мск о зад р ж авање к онзерв атив не
ортог р афи ј е.

e У раду Свеши Сава и ашка п авопиена школа, САНУ , Н аучни ск упови V I I ,

р р
Беог р ад 1979, ст р . 185.
' У низу тек ст ова из д ге азе, међ њ и ма у д ве нај стар и е срп ск е тетре (Рашк о
ру ф у ј
хилан дар ск о и М ок ропољск о ј еван ђеље) , запаж а се да се пр еј отаци ј а лга ого доследниј е
пр имењуј е за ј а нег о за ј е. У спорениј а п римена п реј отац иј е у реду е ј ош ј асн и ј е ј е
д ошл а д о изр аж ај а п р и п р ел аск у са друг е н а тр ећу фазу, ј ер се у н изу сп оменик а
п р и мењуј е к омбинов ано решење, тип а га внга т и — клмет е; т ак в и су нп р . И лов ич к а
к р мчиј а из 1266. г . , ап р ак оси Ц рк олез 1 из ср един е и Х иландар 8 из тр еће чет в р тин е
X I I I век а, а так во стање ј е к он статовано и у ј едној В лад исл ављевој повељи п р еп иса-
ној у доба к р аља У р ош а ( П авле И вић и Вер а Јер к овић : П равопис ерпск охрват ских
ћир илск их повеља и писама X I I и X I I I век а, Н ов и Сад 1981, ст р . 44— 46) . И зг л еда
да ј е ов а међуфаза (к ој а би се у нек ој р аш чл ањени ј ој ан ализи мож д а мог ла у зет л и
к ао посебн а фаза) била доста заступљен а у доба к р аља У роша, док ћ е у М илутиново
д оба п р еовл ад ати потп у н а п р имен а п р еј отац и ј е.

47
 Св а тр и си стема и зван срп ск е р ед ак ц и ј е и мају в р л о р ане п р есе-
д ане ; в ећ к рај ем X в ек а, у М остичевом натп и су , и мамо фак тичк и з асв е-
доч ен трећи , нај млађи систем ( i <
he nh ч г
k , ^ оу м) .кип 8
М ног о ј е теж е и спорниј е п ит ање териториј алног односа првих двсј у
ф аза , д ок ј е у в р еме т р еће ф азе п рост ор на пола р из ац и ј а ј асни ј а. Осв е-
тлив ши в еома д обр о низ п р облема српск е р едак ци ј е9, А лек сан д ар Бели ћ
ј е до ша о и д о ј ед ног спо р н ог н алаза : д о и д енти ф ик ац и ј е ст а и е
р ј р о т о-
г р афи ј е к ао зетск о- хумск е, а млађе к ао раш к е. Т о ј е ш ир ок о п рихв аћен
и примењен став , али се у новиј е в реме подв ргава к ритичк ој рев изиј и.
Т ак о се у моног р афи ј и о п р ав оп и су повеља и п исама X I I и X I I I
в ек а П ав ла И вића и Ве е Је к овић 1 0 к онстатуј е да се к онзерв ативна
р р
ш к ол а „ ч ест о н ази в а п ог р еш н и м имен ом зет ск о - х у мск а ил и зет с к о - босан -
"
ск а, иак о нема д ок аза д а ј е он а ик ад имала у п ор ишт е у З ети . И д аље :
„ П р облем н ази ва те ш к оле ни ин ач е ни ј е ј едн ост ав ан зато што има и
".
рашк их споменик а т ак о писан их , посебно у нај раниј ем п ериоду
У у водној студиј и у з издање М иросл ав љевог ј ев анђеља, к ој е су
прип ремили Гордана Јовановић и Ник ола Родић, оцењуј е се да се у
наш им области ма ни ј е мог л а од р ж ати св ест о изг овор н ој р азли ц и д ва
ј ера. „ Отуда ј е в еома мало вероватна Белићева п ретп оставк а да ј е избор
тан к ог ј ер а био у словљен отворен ош ћу и зговор а ј ак ог пол уг ласа у З ети .
В ер ов атни ј е ј е да су о томе одлуч и в али г р афи ч к и и тех н и чк и р азл ози ,
а м ож д а и слу ч ај н ост . У ост алом , у н ек им н ај ст ар и ј им спомен и ц има н е
мож е се са сигурнош ћу р ећи да ли ј е писар пи сао д ебело или т анк о ј ер ,
зат о ш т о због у к р асне в одор ав н е ц рт е н а г орњој лини ји и танк о ј ер по-
стаје сли чно фиг ури дебелог ј ера 11. "
И сам сам п р е нек оли к о г од ин а, р асп р ав љају ћи о писари ма В у к анов а
ј еван ђељ а из
, р ази о су м њ уу мог у ћност р азмешт ањ а стар и х писа а т
р у р о-
гл З ет а- Раш к а- Х м 12.
у у у
Д оиста, ниј е одрж ив Белић ев диј алек т олошк и арг умент о в ези бој е
з етск ог пол у гласник а и у општ ав ањ а т ан к ог ј ер а. А к о М и р осл ављев о
ј ев анђеље што сведочи о диј алек атск ој основ и, то ј е ути ц ај на њ ег ове
п р едлошк е д и ј алек та са т и пом слу нце, чи ј и ј е ст ар и ар еал мож д а био
н ешто ш и ри од д анаш њ ег п р из р ен ск о-ј уж номор авск ог , а мог ао се сузити
г ашењем српск их г ов ора у данаш њој албанск ој ј езичк ој зони ; на п ример,
к од самих Д ечана имамо село Слу п, вер оватно од ст лп, д ак ле р ефлек с
- лу - ак о т о н и ј е к ак в а д ефор маци ј а под албанск им у т и ц ај ем .
Ш та нам у поглед у р азмеш г ај а ортог р афи ј а сведоч е нај ст ариј и ц рк -
вени тек стов и српск е редак циј е, тј . М ирослављево и Вук ан ово ј ев анђеље?

8 С а п рвим си стемом саг л асни су нп р . Сам у ил ова пл оч а и Ен ин ск и апостол ,

п р елазн и ћир илск и систем и мају Савина к њиг а и Суп р асаљск и з борник , док Остр о-
мир ов о ј ев ан ђеље има п отп ун о р азв и ј ен п озноћ и р ил ск и п р авопис.
9 У сво о в ло позн атој р асп р ави : Учешће св. Саве и њеГове школе у ст ва ању
ј ј р р
нове р едак циј е ср пских ћир илских споменика, Светосавск и зборн ик I , Беог р ад , 1936,
2 13 — 2 7 6 .
10 Н авед ен и р ад , ст р . 193 .
11 Ц ит ат сам п р еписао и з к ор ек ту р е, добивен е од аутор а, ј ер ј е к њига ј ош у
ш т ам п и .
12 ж но сл овен ск и фи лолог X X X V , Беог р ад, 1979, ст . 147— 159.
Ју р

48
 П оред ј едног од д в ој и ц е М и рослављевих писар а, између осмор и ц е
писар а и д ев етог к ор ек тор а Вук анов а ј ев ан ђеља ст ар и ј им п р ав опи сом
хш ш у д вој и ц а, а мож д а и т р ећ и , к ој и ј е у свом сасви м к р атк ом тек сту
остав ио само наг овешт ај у т ом п рав ц у , а и к ор ек тор ј е ост ав ио о себи
ин д ик ати в ан знак : уп отр ебу ђер ва13. З на се д а ј е д руг и ап р ак ос пи сан
у Расу , а п р в и не знамо у к ој ем месту , али св ак ак о нег д е у Х у му , ч им
ј е писан з а х у мск ог к неза ; Х у м ј е захватао п р ост ор од пор еч ј а Н ер етв е
и Стонск ог п р иморј а д о П оли мља, а седиште еписк опи ј е му ј е било нај -
п р е у Ст он у , а к асн и ј е у М и р ослављевој заду ж бш ш на Л иму 11.
Д од а ли се овоме д а ј е ст ариј им п равописом п исан а и Н емањин а
Х ил анд ар ск а пов еља, а меш ов итим уб р зо и за н >е н аписан а п овеља ж у -
п ана С т ефана, св е ј е т о су виш е н есаг л асно д а би се ст ари ј и п р ав оп ис
ог р аничав ао н а Х ум, п ог отово д а би му се без док аза додавала З ет а а
оду зимала Раш к а, а исто т ак о д а би се млађи п р ав опис ог р ан ичав ао
на Раш к у .
Н и г еог р афск а и к у лтур олошк а л ог ик а не д ај е ј ед нозначан од г о в ор .
Јасно ј е д а п од сти цај и за млађи си стем долазе са исток а, од к ој ег а н иј е
била д ал ек о н и Раш к а ни З ет а, а у п ер и од и ма д р ж авне обј ед ињ еност и
с њима — н и Х у м ; д о Б осне, пак , ти су иновац ион и в алови теж е д опи -
р али . М еђу тим, к онзер в ативни п рав опис ни ј е мор ао имат и свој а ж ар ишт а,
он ј е спонтано настај ао г де г од су ступ ала у н апоредн у употребу оба
сл ов енск а писма ; под сти цај и за њег а мог ли су на п р осто р ср п ск е р ед ак -
ц иј е долазити и са запад а, и са исток а (нарочито из п рав ц а Ох рид а,
г де се г лаг ољи ца дуг о д рж ала) , и из сопствене т р ад ици ј е15.

13 Н ар очито а хаичан п авоп и с има ч етв ти п иса D , к о и — к ао и М и

р р р р ( ) ј рх
— уп отр ебљава неутрал изов ан е ј у сове у позиц иј и ј е, ј у , п а чак ч ува и оба ј ер а, али
у п отп ун о неут рализованој употр еби . Стар иј ој фази п рип ад а и осми писар (Н ) , и ак о
к од њ ег а и ма п р имеса млађе ор тог р афи ј е. Д руг и п и сар ( В ) у свој их само осам р едак а
има само п р имере 'li KO, жое, мме, к ој и су у ск л аду са стар иј и м системом. В р ло доследн о
п римењуј у систем наше друге фазе п р ви , тр ећи и шест и писар (А , С , F ) , док пети
Е п о . В ани зетск и п "
ис р ) има и нек их стар иј их п р и меса, а п и ше в рл о често
а
( , Ј р „
н уместо м и оу уместо вк . У овоме Ј . Вр анави ди зетск е одлик е, п ретпостављај ућ и да
су с е те д в е п р омене п р е и зв р ш иле у Зети н ег о у Раш к ој, ш то мисли м да ј е без осн ова ;
п р е бих у томе в и део писар ск е навик е стечене у писању световн их тек стова, г де
т ак во писање ниј е к оч ил а р едак ц иј ск а нор ма. Гл ав ни писар (седми , С имеон) н ачелно
има млађу ортог р афиј у, али н етипичн у за ср пск у р едак ц иј у, ј ер употр ебљава и ј у сове
(у очу в ан ом етимолошк ом зн ач ењу) .
14 Сам п олож а Х ма чини логич ним оч ене дво не т и ца е на из ад ов ог сп о-
ј у у ј у ј р у
мен и к а: зап ад н е ли к ов н е м отиве и ист оч н у тек ст олош к у о снов у . К ао ј ези ч к и спо-
меник , гл ав ни тек ст М ир осл ав љевог ј еванђел>а добр о р еп р езентуј е архаич н у и ј ош
нестабилизован у фаз у ср пск е ред ак ци ј е к ој а ј е у осн ов и ц ел ок уп не потоњ е ор то-
г р афск е еволу ц и ј е на ч итавом р едак ц и ј ск ом п ростору . И у л ек си чк ом погледу ов ај
к одек с зау зи ма сли чн о место. Одн ос п р ема лек си ц и друг их ј ев анђеља ср пск е р едак -
ц и ј е моћ и ће се ј асн о в ид ети к ад изађе из ш тамп е помен у то издањ е Г . Јованов ић и
Н . Род и ћ а, к ој е п р едочава лек сич к е пар алел е, али се већ на основу досадашњ е лите-
р ату ре м ож е р ећ и да М и рослав љев о ј еванђеље, задр ж ав ај ући нач елно к онзер ватив ну
лек сик у, у свој им ин овац иј ама има и д оста так ви х к ој е ће се понављати у к асниј им
ст ар оср п ск и м ј еван ђељима.
l s Л ог ич но е н аиме п етпостав ити а е н а свем словенск ом п ост о
ј , , р д ј у р ру ју ж но
од М ет од иј еве панонск о- сремск е архиеписк оп иј е, од Х р в атск е до Бугар ске, д ошло
д о у п отр ебе г лаг ољи ц е, ак о н е за ж ивота М етоди ј ева, а оно у брзо п осл е њ ег ове смрт и .
А то зн ачи д а ј е н а п отоњем ћи р илск ом делу овога п р остор а п остој ао ду ж и ил и к р аћи
п ери од н апор едности оба п и сма и њиховог смењи вања, ш то ј е л ог ично р езу лти р ало
п р авоп и сом стар и ј ег , глаг ољ ск о- ћи р ил ск ог т и па.

49
 У нек и м ст р у чним и нек им д р у г им ј авн и м т ек стов и ма п ок р ен уто ј е
и п ит ање о дноса и ј ек авск ог и ек авск ог д и ј алек та п р ема срп ск ој р ед ак -
циј и . М ог ло се чути и п рочитати да ј е М ирослав љево ј ев ан ђеље (г лавни
"
тек ст) сп оменик „ зетск е и ј ек авск е редак циј е . Н а овај анах ронизам не
м
бис о се мо али ни осв тат
р и, али ј е Се г
р ј е И ванов ,у инач е в р л о садр -
р
ж ај ној и док у менто аиој р а п рав и о српск ој редак циј и , изнео став-
в с 16
д а су ел ементи ср пск е р ед ак ци ј е к ој и нису н асл еђени и з стар ословен ск ог
(к ак о он к аж е: старобу г арског ) система п реузети из српск охрв атск ог
шток ав ск ог ек а в с к о г д и ј алек та.
П о П . И вић у 17, п р в а п оу зд ана свед оч анств а ек авск е замене ј ата
п отичу с к р ај а X I I I век а, а иј ек авск е и ик ав ск е тек из X I V век а. Н ек а
оп
д у стимо а
д ј е з амена ј ат а п очела и н ешт о р ан и е
ј у п о е
ј д иним к а
р ј е-
в има, и п ак ост ај е си г ур н о д а у д оба ствар ањ а ср п ск е р ед ак ц и ј е и на-
ст анк а њен их п рвих споменик а њен п рост ор к ар ак тер ише оч у вано ј ат ,
неизј едн ачено с д ру г им г ласовима и л и г ласовни м г р у п ама, И п осл е,
к ад су се р азвиле т ри познате замене ј ата, т реба р ач унат и н е са т ри
нег о са чети р и ар еала, ј ер су и у наш е доба на шир ок ом п ро ст ор у нађени
г овор и са неизв р ш еном или нед ов р ш еном замен ом ј ата, а не знамо к о-
лик и ј е ар еал т ај тип им ао у ср ед њ ем в ек у .
И н е само в р еменск и , н ег о н и п р ост ор н о се н е мож е ср п ск а р ед ак -
ц и ј а вег ат и за ар еале од р еђ ене замен е ј ата, ј ер ј е њ ен п р остор ши р и од
тих а р еал а .

У оп ш тен и ј е говор ећи , не т р еба су ж авати на пој ед ин е р ег и ј е ни

ср пск у р ед ак ц и ју ни њене ортог р афск е системе, осим што ј е ст ар и систем
ост ао т р ај на од лик а босанск их т ек стов а, с њ има и светов н их х у мск и х ,
с тим што т р еба п осебно р азмат р ати п р авописн у п р ак су х у мск е еп иск о-
пиј е18.
У и сточнијим к рај евима нај ст ар и ј а фаза, глагољск о- ћирилск а орто-
г р афи ј а, з асв ед очена н ам ј е тек н а њен ом измак у , али ј е мог ла тр ај ати
и веома дуг о, а к арак териш е ј е мање ст рог а норма, слободни ј е п р илаг о-
ђавање стар ословеншти не домаћем г л асовном систему .
Д руг и, п релазни ћирилск и систем биће да ј е ухватио мах а и п ре
мисиј е св етог Саве19, ј ер г а већ у Вук ан овом ј еванђељу три писара

16 Paleobu l ari ca V I I 1, 1983, ст . 88, сл . и ст . 84, 85.

g / р р
" И ст ор иј а с пск оГ нар ода, I , Беог р ад 1981, ст . 628.
р р
18 Н а п р имер , к титорск и натпис Стефан а син а Вук ан ов ог у ман . М ор ачи (да-
к л е н а п од ру ч ј у Х у ма) 1252 . г один е и ма млађ и п рав оп и с, саг л асан с др уг и м тек ст о-
в има и з д оба к р ал >а У р ош а . — У п . Г орд ан а Т омо в и ћ , М ор фолоГиј а ћир или чк их наш -
писа на Балк ану , Беог р ад , 1974 , ст р . 43.
18 И Олг а Н едељк овић (у нав . аду, ст . 183 г ов о и о „ пог ешној идентифи -
р " р ) р р
к ац и ј и р аш к е р ед ак ц и ј е са св ет осавск ом .

50
п оу зд ано и д оследно п р им ењуј у , али ј е у свет осав с к о д оба пос гао д оми -
нантан , т ак о д а ј е в ладао све д о ср ед ине X I I I в ек а. О н ј е д онео и в еома
одређену р едак ци ј ск у норму , в ећу паж њу у ч увању стар ословенск их и
н адр ед ак ци ј ск их п р емиса и у п римени п ој ед ин и х п р авописних мани р а.
Т р ећа фаза, са д ов р ш еним си стемом ћи р илск е п р еј отац и ј е, овл ад ала
ј е у друг ој п олов ин и X I I I в ек а, к ада ће се пој авити и нек и нови право-
писни и г р афи чк и посту п ц и и мани р и 2" .

! 0 П имен и п авописн их си стема ниј е бил а свој ствена н ик ак ва и ск ључ ивосгг,

р р
п и са р и с у о ч и г л ед н о з н ал и з а д р у г е с и ст ем е и н и с у с е с т р о г о ч у в а л и њ и х о в и х п р и м ес а .
Т ак о и н ај арх аичн и ј и п и сар и , к ао М и р ^ и В у к 4, знају за ?а и уп от реб лл в ај у г а за
к онт растир ање суседних слова (нп р . ид кга хо\' Ву к 4) , а стари нач ин п исања ј а и ј е
често се п р им ењуј е и у нов иј им системи ма, р ад и у штеде у п р остор у на к р ају р ед а.
К ак о ј е штедња п рсстор а би ла н арочито в аж на у епиг рафск им н атписима, тр еба се
са и звесном р езер в ом од носи т и п р ем а ин д ик ат и в но ст и обележ ј а стар и ј е о р тог р афи ј е
у о в а к в и м т ек с г о в и м а .

51
Д р М итар П еш ик ан

К П РОБ Л Е М Е О Р Ф ОГ РА Ф И Ч Е СК И Х РА З Н ОВИ Д Н О СТ ЕИ С НРБСК ОИ

РЕ Д А К Ц И И

Р е з К) м е

А в тор р ассмат р ивает п р обл емм х р онолог и чес к и х соотн о ш ен ии и истор ическ и х
ареалов ор фог р афи ч еск их систем , п р ису 1ц их сербск ои р едак ц и и старослав лнск ог о
л з ћж а .

52