You are on page 1of 244

SVETOZAR J.

NIKOLI] – GARI^KA

RATNI
DNEVNIK
1912–1919.

Приредили:
ПРЕДРАГ М. ВИДАНОВИЋ
ИВАНА КОСТАДИНОВИЋ

Пирот, 2018
СВЕТОЗАР Ј. НИКОЛИЋ ГАРИЧКА

РАТНИ ДНЕВНИК 1912–1919.

Издавач
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У ПИРОТУ

За издавача
ИВАНА КОСТАДИНОВИЋ

Лектор и коректор
ИВАНА КОСТАДИНОВИЋ

Технички уредник и компјутерска обрада


за ИА Пирот
САША ЈЕРЕМИЋ

Штампа
СМАРТ ПРЕС

Тираж 300 примерака


Свим пиротским ратницима, свих ратова
Архив као установа у којој се трајно чува, стручно обра-
ђује и даје на коришћење архивска грађа, има и за задатак да
информише ширу популацију о Архиву и архивској грађи као
културној баштини и да тако подигне свест о њеном значају, раз-
вије одговарајући однос према Архиву као институцији која ту
историјску баштину чува, даје на увид јавности и ствара услове
за њено коришћење. Код људи је одувек постојала жеља да више
сазнају о прошлим догађајима. Један од начина помоћу кога се
то постиже је публиковање архивске грађе.
Публиковање архивске грађе представља један од најсло-
женијих и најодговорнијих задатака савременог архива, као и
највећи домет архивистичке партиципације у науци. Основни
циљ и задатак публиковања архивских извора може бити више-
струк. Документа постају доступна широком кругу истражива-
ча из најразличитијих научних дисциплина, као и другим
корисницима, чиме се начело о доступности архивске грађе на
најбољи начин остварује. Ориганална документа се заштићују.
Публиковање архивске грађе, потенцијалне кориснике у погле-
ду могућности коришћења архивских извора ставља у равно-
правни положај. Публиковањем архивске грађе подстиче се
интерес за коришћење архивске грађе у научне, публицистичке,
књижевне и друге сврхе. Пропагира се значај и развија одгова-
рајући однос према овој врсти културних добара, као и према
архиву као институцији која та добра штити, обрађује, публику-
је и ствара друге услове за њихово коришћење. Објављивање
докумената, као мултидисциплинарних извора сазнања, није од
посебног значаја само за историографију, већ и за многе друге
научне дисциплине.
У архивској грађи постоје документа која чине прелаз од
књижевности ка науци. У та документа спадају дневници, чији

5
је предмет приказивања неки историјски догађај, уопште ствар-
ни живот, догађаји и људи које је писац видео.
Дневник представља записе настале у време догађаја и,
по правилу, не би требало да су касније допуњавани и подеша-
вани. То су списи којима аутори вођени разним побудама саоп-
штавају своје лично виђење догађаја у којима су сами на разне
начине учествовали. Излагање догађаја и доживљаја прожето је
осећањем и у приповедној је форми.
Дневник има карактеристике сведочења учесника и
карактеристике ауторског рада. То може бити у књижевном и
документарном погледу ваљана литература. Уз ограничења која
носи субјективност, дневници могу бити интересантан историј-
ски извор, пре свега као лично виђење догађаја и појава, што
већина историјских извора не може да покаже. Разуме се да зна-
чај дневника зависи и од историјске улоге аутора, учешћа ауто-
ра у догађајима и значаја његовог сведочења. Према начину
приказивања, дневници имају особину књижевности, а према
предмету приказивања припадају науци. Дневник је пун исто-
ријских података о људима и догађајима и као такав има непро-
цењиву вредност за истраживаче. Добар дневник одликује се
искреношћу и непосредношћу. У дневник се уносе датум и место
одвијања догађаја или доживљаја. Пише га лице које жели да
сачува своја осећања и мисли поводом разних дигађаја у соп-
ственом животу и о друштву у којем је живело.
Дневници се одликују тиме што настају постепено и што
су поједини делови записани у току самог догађаја, или непо-
средно после њега. Та збивања су по правилу на неки начин пове-
зана са аутором. Ако је писац дневника историјски значајнија
личност, онда је и његов дневник вреднији историјски извор.
Међутим, ово није и правило да ће дневник бити занимљивији и
динамичнији од других и да ће пружити целокупну слику дога-
ђаја. Као под група дневника, могли би да се издвоје ратни днев-
ници који се одликују тиме што су писани у ратним условима и
које су писали сами учесници ратних догађаја. Ратни дневник
обичних војника, подофицира, команданата чета представља опи-
се догађаја који задесе обичног војника у ратним условима, а
самим тим чине и интересантније штиво за шири круг читалаца.
Вредност дневника као извора је велика, па они зато спа-
дају у групу примарних извора. Приликом обраде ратног днев-

6
ника Светозара Николића Гаричке тежили смо основном услову
да репродукција текста буде што тачнија уз очување смисла, сти-
ла и фонетске стране дневника. Клонили смо се сваке актуели-
зације и исправљања његовог језика и стила писања. Поштовали
смо принцип верности оригиналу. Овај принцип значи да је
дневник, у начелу, задржао његове граматичке, стилске, а делом
и правописне особине. Језичка правила и обичаји времена, па
чак и навике аутора, огледају се у дневнику, с тим што је поред
њих у великим заградама, дато објашњење приређивача. Ово се
нарочито односи на скраћенице које је користио аутор. Пошто-
вали смо да текст дневника буде што једноставнији и разумљи-
вији за савременог читаоца, али увек у духу норме језика на коме
је писан и времена коме припада.
Светозар Николић Гаричка, рођен је 1883. године у
Пироту од оца Јеленка и мајке Дане. Светозар је после основне
школе завршио терзијски занат. На одслужење војног обавезе се
јавио пре рока како би се што пре оженио својом изабраницом
Даринком. Врло брзо се истакао иницијативом и дисциплинова-
ним односом према извршењу војних задатака, због чега је
послат у подофицирску школу, коју завршава са изванредним
успехом. Војвода Радомир Путник, осетивши да се ближи рат,
позива официрски кадар на дошколовање, те је Светозар завр-
шио официрску школу тако да је у рат, 1912. године, отишао као
поднаредник. У току ратовања од 1912. године до 1918. године,
напредовао је до мајора.1) Према причању Душана Николића,
сина мајора Светозара, за све то време само једном је „обишао“
свој дом: „Памтим, прошао је такорећи, пред кућом, са војском
која је била под пуном ратном спремом. Деда Јеленко ме држао
у наручју, а уз скут мајке Даринке биле су моје сестре, Добрин-
ка и Христина. Отац је само махнуо сабљом, и то је било све...“2)
За храброст и војничке заслуге одликован је низом одли-
ковања. Носилац је три бела орла са три 3 златне медаље за хра-
брост Милоша Обилића, Француског крста легије части,
Енглеског крста за храброст, Ордена медаље — споменице I бал-

1)
Борислава Лилић, Мемоари српских ратника 1912–1918, Београд 1998,
40.
Никола Ћирић, Бесмртници са Метиљавице (записи о људима и дога-
2)

ђајима), Пирот 2002, 101.

7
канског рата, златне медаље за храброст, и других високих рат-
них одличја. Учесник је Облаковске битке, битака на Брегални-
ци, Кајмакчелану, Церу, у пробоју Солунског фронта. Три пута
је рањаван.
После завршетка Првог светског рата враћа се у родни
град где се демобилише и почиње да се бави трговином. Међу-
тим, већ 1922. године поново се активира и како у Пироту није
било формацијског места за мајора, прихвата чин капетана I кла-
се. Године 1924. постављен је за команданта батаљона у Цари-
броду. У Пирот се враћа за команданта 10. чете, а 1929. године
преузима функцију руководиоца војног слагалишта које је било
стационирано у Градићу. Пензионисан је1933. године. Као резер-
виста био је дежуран уочи 6. априла 1941. године и док се,
уморан, након дежурства, одмарао у својој кући у Словеначкој
улици, Пирот су окупирали Немци. Како је већ био пензионер и
у годинама, није се укључивао у рат. Умро је 1959. године у 76.
години живота.3)
У педантно вођеном ратном дневнику, мајор Светозар
Николић описује путеве куда је пролазила Друга чета Другог
батаљона Трећег пешадијског пука првог позива, и догађаје који
су пратили ову чету. Дневник се састоји од четири свеске, дати-
ране по, тада важећем, Јулијанском календару, у временском
периоду од 10. септембра 1912. до 19. априла 1919. године, нажа-
лост са прекидима, не због тога што дневник није вођен, већ, по
свему судећи, није сачуван. Прва свеска у временском периоду
од 10. септембра 1912. године до 31. јануара 1913. године опи-
сује Први балкански рат и боравак српске војске у Македонији.
Друга свеска у периоду од 1. октобра 1915. године до 21. сеп-
тембра 1916. године сведочи нам о уласку Бугарске у Први свет-
ски рат, о повлачењу српске војске кроз Црну Гору и Албанију
и њен боравак на Крфу. Део овог дневника објавиљиван је од
стране др Борисаве Лилић у књизи Мемоари српских ратника
1912–1918, али из неког разлога није објављен у целости, већ је
прекинут 14. априла 1916. године. Трећа свеска од 1. септембра
1916. године до 21. априла 1917. сведочи о учешћу Трећег
пешадијског пука у пробоју Солунског фронта и запоседању
коте 1050. У последњој, четвртој свесци, којој недостаје прва

3)
Б. Лилић, Исто, 40–41.

8
половина страница, почиње од 25. јула 1918. и до 19. априла
1919. године описује пут који је пиротски Трећи пук прошао од
Солунског фронта до Војводине, румунског дела Баната и све до
повратка у Пирот. Уз ове свеске које је водио Светозар Николић,
Архиву је предата и свеска која је насловљена као Путопис Срп-
ско бугарског рата Резервног капетана II класе и обухвата вре-
менски период од 1. октобра 1915. године до 25. фебруара 1916.
године и подудара се делом са Светозаровом Другом свеском.
Ради се о истом пређеном путу, у малим временским разликама,
али су догађаји описани детаљније и писани су са одређеном
временске дистанце. Нисмо успели да утврдимо чији је ово
Путопис, сигурно није Светозаров, али је неког војника из њего-
вог батаљона.
Историјски архив у Пироту дугује велику захвалност
потомцима Светозара Николића Гаричке — Олгици Петковић,
Зорану Николићу и Небојши Петровићу, који су схватили
важност рукописа и значај Архива као установе за заштиту да
сачува један овакав непроцењив историјски извор, и Музеју
Понишавља на уступљеним фотографијама.
У години када обележавамо сто година од Великог рата
и сточетрдесет година од ослобођења Пирота од Турака, велика
ми је част што сам овим приређивачким радом „оживео“ рукопис
једног ратника и једног сведока, можда најзначајнијих догађаја
наше историје, и на тај начин допринео да се отргну од забора-
ва сви ти ратни дани који су наши дедови проживели. Дневник
Светозара Николића Гаричке сведочи нам да епска размера
Првог светског рата није случајна.
С поносом, овај дневник, Историјски архив у Пироту
посвећује свим пиротским ратницима, свих ратова.

Предраг М. Видановић, историчар

9
10
Дневник, као прозни текст, спада у књижевно-научне
врсте којима, такође, припадају и путопис и мемоари. У њему се
представља хронолошки опис догађаја у којима је аутор учество-
вао у одређеном периоду живота. Најчешће обухвата судбоносна
раздобља, ратна на пример (као што је случај у овом дневнику).
Сам аутор је у овом Ратном дневнику датирао и означа-
вао места у којима је живео или по којима се кретао, што га је и
обавезало на тачност и веродостојност података. Ти подаци, с
обзиром на то да су забележени непосредно пошто су се догађа-
ји збили, могу да послуже као грађа приликом истраживања и
накнадног писања биографија, мемоара или дела сличне приро-
де, од стране неких других аутора. Ово дело има и не малу доку-
ментарно-историјску и друштвену вредност јер је аутор био и
непосредни учесник и пратилац свакодневног ратног живота,
војничких догодовштина, обичаја, обележавања празника.
Посебно су приметни и истакнути у обележавању верски пра-
зници и обичаји, и црквено богослужење.
Стил његовог писања, граматичке и правописне грешке
и пропусти које је правио у писању, сведоче нам о степену њего-
ве писмености и о (неповољним) условима под којима се обра-
зовао, школовао и учио.
Писао је локалним пиротским говором који је део при-
зренско-тимочког дијалекта. Од одлика овог дијалекта, у дневни-
ку налазимо следеће:
— Стари глас јат, замењује се, додуше не увек дослед-
но, у неким случајевима са е: несам уместо нисам, неје уместо
није и сл.
— У тексту није доследно испоштовано ни правило да л
на крају речи или слога прелази у у: нпр.у речи суза л је прешло
у у (слза — суза), али у речи сунце није — остало је слнце.

11
— Глас х на почетку речи, испред вокалног р: хрђав, хрђа
— Уместо з у неким речима јавља се дз: дзвер уместо
звер, дзид уместо зид и сл.
— У неким облицима речи, на крају радног глаголског
придева мушког рода, чува се — л: казал уместо казао, дал уме-
сто дао и сл; а у неким облицима л је прешло у о, с тим што је
између инфинитивне основе и наставка — о убачен и глас ј:
добијо, или 3. лице множине — нећеју. Опет недоследна проме-
на.
— Код именица, поред номинатива и вокатива, аутор
употребљава још само акузатив у служби општег падежног
облика: преко ноћ уместо преко ноћи, без фуруну уместо без
фуруне и сл.
— Неправилна је употреба и других падежа: стигао сам
на положају уместо стигао сам на положај (локатив уместо аку-
затива), био сам при себе уместо био сам при себи (генитив уме-
сто локатива) и сл.
Правопис такође није испоштован:
— Властите именице аутор негде ставља под знаке наво-
да а негде пише онако како треба.
— Називи месеца и дана такође су писани различито —
негде великим а негде малим словом.
— Нису испоштована правила у састављеном и раста-
вљеном писању речи: у јутру уместо ујутру, у вече уместо уве-
че.
— Неусаглашена је употреба узвичника и упитника. У
дневнику се наилази на примере где је аутор ставио упитник
тамо где би требало, по правописним правилима, да стоји узвич-
ник.
Неке од ових грешака, вероватно, су последица журбе у
писању.
Реченице су дугачке, често стилски несређене, оптереће-
не сувишним речима и изразима. Често су писане и у инверзи-
ји.
Све ове ауторове грешке, неправилности и пропусте
нисмо исправљали. Једино, у случајевима када је реченица била
баш оптерећена сувишним изразима и (беспотребно) нагомила-
ним знацима интерпункције, редиговали смо рукопис да би олак-
шали читање и коришћење будућим истраживачима и

12
читаоцима. Сматрамо да је Ратни дневник Светозара Николића
Гаричке, и на овај начин, слика једног времена, историјских, дру-
штвених и језичких прилика у којима се развијао и живео сам
аутор, наш завичај, али и цео наш народ. У том смислу, од срца
препоручујем овај дневник за читање и истраживање.

Ивана Костадиновић, дипломирани филолог за српски језик


и југословенске књижевности

13
14
ПРВА СВЕСКА
(10. септембар 1912–31. јануар 1913)

15
16
Песма

I
Узми ми срце моје, и душу узми ми
Нашта ми срце душа, кад ме остављаш ти
Остани младо момче, Остани код мене
2 — За тебом срце моје, Тугује вене тугује и вене

II
Не могу младо момче, Остати овди знај
Повратити се морам, у мили завичај
Чека ме стара мајка, и сеја малена
Већ хајде душо са мном, Буди ми љуба
Милена милена
Већ хаде душо самном, буди ми жена.

III
Води ме младо момче, ма куда пошо ти
Ма преко сињег мора, Галијом бродити
Води ме твојој мајци, Нека јој будем сна
За тобом на крај света, полазим радо весела — 2
За тобом на крај света, Полазим радо ја.

3/XII–912 год. Преписао П=поручник


у Битољ Свет. Ј. Николић

17
Бележник Ппоручника
Светозара Ј. Николића за време
Српско-турског рата,
од почетка мобилизације па на даље:

Позват сам на вежби 10. септембра 1912. год. у касарни


сам био на служби у 2ој чети 2 батаљ. (мисли: батаљон) III пеш.
(мисли: пешадијског) пука I позива народ.(мисли: народне) вој-
ске.
17. септембра ноћу у 11 часа објављена је мобилизација
и трајала је три дана, четвртог дана закључена је била.
24. септембра кренули смо се на маршу за рат, и стигли
смо у Бабушницу око три часа по подне где смо преноћили: вре-
ме тог дана било је лепо.
25. септембра кренули смо се из Бабушницу за Власо-
тинце где смо стигли у седам часа у вече, и ту смо ноћили, вре-
ме је било лепо.

26. Септембра
У јутру кренули смо у шест часа из Власотинце и путем
била је јака врућина где су војници путем много попадали, и око
? часа по подне стигли смо у Џепу где смо преноћили, време
лепо.

27. Септембра
У јутру кренули смо се из Џепа и путем било је хладови-
на и у вече око 6 часа стигосмо у Врање и продужисмо ван варо-
ши Врање још 1½ сат, и стигнемо у место звано Гложје око 8
сати у вече. Ту смо преноћили време је било лепо: и ту смо оста-
ли 28. и 29-ог до 3½ часа по подне, имали смо занимање из Пред-
стражарске службе, и по наређењу дигнемо шаторе у 4 часа по
подне и ту останемо до 7 часа у вече, онда наш 2-ги батаљон се
крене и исте ноћи у зору у 3 сата стигнемо више вароши Врање
на звано место Доброшевски вис: на имању капетана Дринчи-
ћа.

18
30. Септембра
Осванули смо на Доброшевском вису на имању капета-
на Дринчића и ту смо остали 30. септ: у биваку време било је
лепо.
1. октомбра, 2-ог октомбра, 3-ег: 4-ог и 5-ог октомбра кад
је и објављен рат у 10 сати пре подне. Исто 5. октомбра ја сам
привремено прекомандован у 3-ој чети 2. бат, III пука код капе-
тана I кл. г. Љуб. Арачића и преноћио сам на мртвој стражи код
његове чете.

6-ог Октомбра
У јутру у 5 часова почела је наша артиљерска ватра са
карауле Св. Илија на турску караулу Ново село, а наш 2. батаљон
посео је нашу караулу Китку и око 7 часа пре подне паде вели-
ка магла с кишом где се борба прекиде око 3 часа, по подне наш
2. батаљ. добио је задатак да пошто по то заузме турску караулу
код Новог села, и онда наш 2. батаљ. крене се са карауле Китка
и приђемо до мрака испред карауле Ново село. Ту командант
батаљ. мајор г. Ђорић учини распоред батаљона и заузмемо кара-
улу без борбе око 7 часа у вече, време је било тако хладно магло-
вито и кишно да се не може описати, и те ноћи за осигурање
остану 1-ва и 4-та чета а 2-га и 3-ћа врате се у српској караули
Китки где смо се сушили и преноћили:

7-ог Октомбра
У јутру у, 7 сати чули смо отварање паљбу из пушака,
где су нападали Арнаути на нашу 1-ву и 4-ту чету и у тој борби
код карауле Ново селско, погинуло је 2 редова на месту и 1
рањен, сви су били из 1-ве чете 2. батаљ. Истог дана било је
„недеља“ кренули смо се у 10 сати пре подне са карауле Китка
и дођемо код карауле и манастира „Св. Илије“ одакле се убрзо
крене наш 2. батаљ. и дођемо на положај на Ђурђевачком вису
позади карауле и манастира Св. Илије. И око 2 часа по подне
одпочела је борба на Ђурђевачком вису са Арнаутима и трајала
је до 5 часа по подне. У тој борби погинуо је из мог вода редов
3-ће чете 2. батаљ. 3. пука Ђура Ранђеловић из села Мало
Боњинце који паде испред мене на 3–4 корака на месту мртав и
погинуо је из граничне трупе поднаредник Благоје Јанковић и 1

19
редов, из 1-ве чет. 2. бат. Милован Ђорђевић из села Калуђере-
во и 1 редов из граничне трупе Н.Н. Тог дана заузели смо Ђур-
ђевачки вис и исте ноћи био сам на десном крилу са граничном
трупом и мојим водом на предстражи. Те ноћи било је толико
хладно да у стомаку све озебе и укочили смо се а наредник Ђор-
ђе Џунић оде укочен у болницу, јер није се могао ни макнути
нит говорити.

8-ог Октомбра
У јутру кад се свану кренемо се напред и без борбе пре-
шли смо, караулу Ђурђевац, Ушију караулу, Краљеве куће, кара-
улу Картине и караулу Козарник, ту смо се одморили и сачекали
брдску артиљерију и у вече око 5½ часа кренемо се, ја сам са
мојим водом био одређен у лево бочно осигурање артиљерије, и
прешли смо, моравском долином преко варош Бујановац, и пре-
ноћили смо у Самољици.

9. октомбра
У јутру без борбе прешли смо Самаљицу левом обалом
Бањске реке, лево од Прешева и преноћили смо у Табановци
испред Куманова.

10-ог Октомбра
У јутру вратили смо се са преноћишта Табановци и
ноћили смо близу станице Прешева, где сам одређен са мојим
водом у приправном одељењу на предстражи.

11. Октомбар
У јутру смо се кренули преко Прешева, Букића, Дипчи,
где сам био одређен са полу четом у десно осигурање главнине
батаљона. У том кретању и вршењу службе заробио сам 6 Тура-
ка, а буле оставио у селу кући, још смо убили 2 Турчина и 1 булу
који нису хтели предати се. То је било преко Карадак планину и
у 5 часа по под. (мисли: подне) стигнемо на преноћиште на
Сеферу. Време је било лепо. Ту сам се смешо уз трећу чету. То
је био почео прелаз преко Карадак планину.

20
12. Октомбра
У јутру прешли смо без борбе преко Сефера, Пидича,
Годена, Тубла, Врновог кола, и преноћи ли смо у (Светозар
Николић је оставио празано место – С.Н. праз. м.). Добар део
време киша и много хладно.
13. Октомбар
у јутру пошли од Доброг дела преко Црног врха Кара-
дак и преноћиште у стражи. Време променљиво са кишом и без
кише и хладно.

14. Октомбра.
Од преноћишта са страже прешли смо преко Била, и пре-
ноћиште на Китки, брдо више Скопља на 6 кило метара од Ско-
пља. Време добро. (Ту треба опис како смо стигли и док смо се
зауставили).

15. Октомбра
У јутру кренули смо се са преноћишта Китка и стигли
смо у Скопљу у, 7 часа у вече, спуштајући се све косом низ па
кроз село и потоком до Скопља, и више бугарску малу, и гробља,
у виноградима, ноћили смо. Време било је тог дана лепо.

16. Октомбра
У јутру кренули смо се из Скопља преко скопљанских
равница и преноћиште у Аџилари.

17. Октомбра
У јутру кренули смо се из Аџилара друмом преко реке
Пчиње прелаз на македонску територију и стигли смо на прено-
ћиште у Велес где смо јели грожђе од гиже још небрано. Били
смо лево од реке Вардара: време лепо.

18. Октомбра
Са преноћишта леве обале реке Вардара прешли смо зде-
сне стране реке „Вардара“, и преноћили, још пред мрак молио

21
сам свог командира који ми је одобрио те сам ишао у Варош
Велес и купио намирницу и шетао.

19. Октомбра
Са преноћишта из Велеса ишли смо друмом и преноћи-
ште у село Извор. Време кишно и хладно. Ту са (мисли: сад) тре-
ба долазак у Извор. Описати она киша и? (С.Н. праз. м.)

20. преданак у Извору. Одмор.


21. Октомбра
Са преноћишта из села Извор прешли смо преко Степан-
ца и стигли на преноћиште на Свињској глави, где је била јака
борба која је још дејствовала највише турска артиљерија где зрна
падоше, више нас и у нашу комору која је ишла за нама. Ту смо
много наши војници видели где иду рањени међ којима је био и
мој колега поручник г. Стеван Бабовић рањен у бутину и здрави-
смо се. Он је отишао са војницима на превијалиште. Ту смо оста-
ли да ноћимо где сам био одређен са водом на мртвој стражи
испред непријатеља на (200) двеста метра. Те ноћи услед толи-
ке хладноће нисам смео да легнем нити сам дао коме војнику да
легне јер за 10 минута били би сви укочени. Ту хладноћу и на
Ђурђевцу имам памтити добро! То је личило на ратну ноћ која
треба да буде забележена.

22. Октомбра
Са преноћишта Свињске главе, како смо ми ноћили, да
не да Бог никоме овако, кренули смо се и стигли на Мукашу где
једно зрно рани нашег редова из Расницу Александра Величко-
вића и ту останемо на преноћиште, ветар и хладноћа неописана
је била те ноћи, јер озебоше црева у стомаку. То је успомена.

23. Октомбра
Са Мукаша кренули смо се и прешли венац лево где
сиђосмо на друм главним за Прилеп, прешли смо турску карау-
лу у теснацу. И преноћили смо испред града Прилепа где се у
исто вече нађосмо са зета Санду и Илију Џамбаса оба здрави и
весели после толиког умора.

22
24. Октомбра
Са преноћишта испред града Прилепа, чули смо отворе-
ну артиљериску ватру са обе стране и кренемо се путем са музи-
ком и добошем. Кад наиђемо кроз Прилеп борба се води очајна
између Срба и Турака, ту прођемо кроз варош где нас људи лепо
дочекаше и кад изиђемо на ивицу вароши наш батаљон добије
задатак да се креће у револуциони поредак. Наша друга чета
била са целим батаљоном у резерви. Борба је трајала целог дана
од јутра па до 5 часа по подне, у борби су учествовале у први
борбени ред био је 4. и 6. пук положај је био јужно од Прилепа
и кад су заузети противнички положаји ми смо прешли на поло-
жају који се зове, (С.Н. праз. м.). Ту смо остали 25. 26. и 27. до
2 сата по подне. За све време док смо ту били падао је снег који
је био велики 10–15см. али није толико било хладно. И кад се
кренемо са положаја (С.Н. праз. м.) одосмо десном косом равни-
цом и пресечемо главни друм за Битољ па на брдо преко косе
која се зове Загоран, па онда падином и преко косе Тројице па
десно, равницом да село Четигаво, Бакарно гувно. Ту смо били
са четом на престражи а наредник Никола са његовим водом на
мртвој стражи, време је било снеговито, љапавина.

28. Окромбра
По подне добио сам смену на престражи и сишли у кан-
томану у штали у Чепигаву. Ми са командиром били смо у јед-
ној собици:

29. Октомбра
Остали смо на истом месту у кантоман.

30. Октомбра исто


Само ја сам са мојим водом имао задатак да извидим
село Св. Тодор и више њега брдо Гарвановац. С тога извиђаја
вратили смо се у 7 сати у вече и о томе сам поднео команданту

23
извешће, десно од села Светог Тодора има турски чивлик зове се
Ивањевци, лево има арнаутско село зове се Трнавац.

31. Октомбра
У 1½ сат по подне кренули смо се из Чепигава десно рав-
ницом па кроз српско село Потинарувци, у продужењу кроз село
Бела црква па у вече стигнемо у село Пресипу где смо бивакова-
ли те ноћи. То је село турско.

1. Новембар 1912.
У 11½ сати пре подне кренули смо се из Пресипа десно
равницом па онда преко Црне реке на Кумрији па одма кроз село
Бучумје па десно друмом до село Трновац где смо чули пушка-
рање, где је учествовао 1. пук и ту смо остали те ноћи у биваку.

2. Новембра
У јутру у 9 сати пре подне кренули смо се из бивака
брдом преко косе Гарвановца где тече Сиња река и онда преко
кривчиња и ту у шумарку останемо на преноћиште: тог дана
водена је борба где је био 2-ги поз. (мисли: позив) 3. пука.

3. Новембра
У јутру у 7½ сати кренули смо се од преноћишта косом
преко брда над село Древеника лопатица. Село Древеник је било
спаљено другог у вече од стране II пешад. пука, и ту десно од
Древеника преноћили смо: борба је вођена на брдо, Преврлац и
Палистру где смо ми били у позади. (мисли: позадину)

4. Новембра
У јутру у 6 часова пре подне кренули смо се из бивака од
места Древеника и онда косом на ниже ка реци Драпору и ту смо
се скинули и прегазили. Река је била надошла где се многи све
утопише па и коморска кола падаше. Онда смо прешли преко
друма где сретосмо коњицу и артиљерију нашу и одмах се поче-
смо пењати на више уз брдо, Црни врх где се водеше борба са
нашим другим позивом. Онда је баш дејствовала турска арти-
љерија где падаше шрапнел у нашу комору која је ишла за нама,

24
и падала су зрна више нас. Повреде нису наношене јер смо лич-
но гледали где зрна око нас падају и не експлодују (мисли: екс-
плодирају) знак да им муниција не ваља.
Наш командант пука кад нас је извео на положај и издао
заповест батаљонима онда наш 2. батаљон био је на левом кри-
лу 3. пука, а лево од нас био је 1. пук. Распоред је био око 2 сата
по подне и из нашег батаљона трећа и четврта чета изађоше у
стрељачки строј а ми друга и прва чета у главнину а цео батаљон
наш други био је у резерву. Ту где смо били то после подне и до
мрака ту смо остали и да ноћимо а ноћили смо овако:
Те исте ноћи био је одређен лево од нас други пеш. пук
1. позив да изврши ноћни напад на Турке но услед пресеченог
терена није могао ићи напред. Пошто се није ништа видело, то
је добио задатак 3. пеш. пук, 1. поз. и командант пука одреди 3.
и 4. батаљон који су били на десном крилу пука, и они су то вече
морали извршити ноћни напад, у турску војску, 1 и 2. батаљон
били су одређени у приправност за случај препада. Те ноћи било
је непрестано пуцање из пушака са обе стране и у јутру око 3
сата чу се глас, наших војника где вичу ура у том ноћном препа-
ду изгинули су многи Пироћанци, (Јордан „гама“ Панта Лобода,
Драга Шустер, Мита Јованов, Ћурчија, Тола Врцка, Милан
Шустер, муж на Дару Петријину, Зора Деда Савин, наш рођак
итд.)
Кад су они почели да вичу „ура“ ми смо били око ватре
и како смо били у приправност одмах изађемо на свој положај и
чекали смо даље, до свануће и кад поче да свањује ми наредисмо
те ископаше стрељачки ров где су војници били позади мог вода.
Имао сам засебан ров где је лежао код мене ађутант команд.
(мисли: команданта) батаљона наредник Жарковић питомац Вој.
академије. (мисли: Војне академије)

Новембра 5.
Од свануће почела је јака очајна борба и ми тако лежећи
у рову посматрали смо, дејство артиљерије, митраљеза и пешач-
ку ватру. Неколико темпираних шрапнела и управљени на нас
прсли су (На дну стране записано је дрвеном оловком: читаоче
на страну 44 ове књижице, па ћеш у 2 реду озго видети где је
овај човек ишао и како се владао. Ништа ти више не треба, а

25
њему не треба веровати. Капет. Мирковић — на тој страни нема
ништа што би се могло повезати са овом констатацијом) више
наших рова где зрна падну као киша око нас и хвала Богу повре-
де није било, поручника Филипа пробише зрна кроз шињел али
повреда нема, почев борба од јутра трајала је до 3 часа по под-
не, непрекидно и страшно. Онда противник попусти, ослаби
ватру и ми подигнути из рова посматрали смо двогледима како
поче по колонама да оступа. Кад прође неко извесно време, ми
се кренемо напред у стрељачком строју, преко јаруга и онда иза-
ђемо на положај противника Црни врх и заузмемо га и цео тај
вронт. Ту смо остали да ноћимо, наша 2-га чета била је цела на
предстражи у рову око самог врха а ја и наредник Никола Сте-
фановић били смо позади једног камена на самом врху, мокри
озебли. Уморни ту разапнемо 2 шатор крила где се увучемо и до
сванућа ми смо били тако озебли да нисмо могли ништа на себе
осећати ни руку ни ногу ни стомак, јер је била киша и ветар тако
јак да просто диже и носи косу с, главе, кад се свану то је било.

6. Новембра
У јутру до 8 сати пре под. осванемо на истом месту бор-
ба нема, онда пођемо косом Црног врха и сиђемо на друм до реке
Пресип. Десно од нас било је село Макарево, то је село српско,
лепо је јер у њему све куће велике и по плану рађене, одмах над
њега држи се Пресипска планина, и у тој планини јесте само јеле
и борови, и стално је зелена шума. Ми смо се спустили друмом
на ниже и у 6, сати у вече стигнемо на ивицу вароши Битоља па
кроз варош полако и у 10¾ сата у вече изађемо из варош и стиг-
немо у бивак где смо разапели шаторе и преноћили. Одоздо је
било мочурљаво место где добисмо мало сламе па простресмо.

7. Новембра
Останемо ту до 12½ сати пре подне и онда се одатле кре-
немо и прођемо кроз варош па изађемо на западну ивицу варо-
ши где одемо до село Брусника удаљено ½ сата од варош за
осигурање пут ка Охриду. 3. и 4. чета биле су на мртвој стражи
1. и 2. чета у главнину и ту смо ноћили; време је било лепо.

26
8. Новембра
Освануо је дан празник Св. Аранђел, моја и родитељска
слава, удари рано клепало и звоно ја устанем из шатора обучем
чис веш умијем се лепо, и онда молим команданта батаљ. мајо-
ра, г. Ђорића да ми одобри да идем у цркву на службу, који ми
одма одобри. У исто време замолио је и командир 1-ве чете
поруч. (мисли: поручник) г. Димитрије Илић и ппоручник
(мисли: потпоручник) г. Јован Петровић и одосмо у (Српску)
односно Хришћанску цркву Свети Спас и ту лепо упалимо све-
ће и одстојимо службу. По свршењу и одпусту цркве изађемо и
ту нас окупе два три добра и поштена житеља и замоле нас да их
посетимо, и кад одосмо у прву кућу ту нас лепо дочекаше и здра-
више се сви укућани с нама и нас услужише, тако и још на два
места, и ми се онда одвојимо и одемо у свом биваку, кад сам
тамо стигао наша 2-га чета отишла према наређењу команданта
батаљ. да извиди село Диово и да покупи оружје и муницију,
чета се вратила око 12 часа пре подне, и за ручак имали смо
нешта мало, јестива и пића, а за вечеру ја пошаљем редова Лаза-
ра Ћирића и дам му новаца да купи доста вино, те ми спремимо
лепу вечеру и добијемо две тестије вино па у 3 сата по подне
одосмо са четом на престражи до село Диово које је далеко од
Брусника свега ½ сат. Ту смо на путу разапели шаторе и трећи
вод био је на мртвој стражи, са поднаредника, Ђурђановића, и у
вече ја сам своју славу Светог Аранђела славио под шатор. Био
је мој командир капетан I кл. г. Стева Мирковић, наредник Нико-
ла Стефановић, и наредник Ђорђе Р. Цолић из Гњилана и ја као
домаћин, за вечеру смо имали 2 пржене кокошке, пржена јаја,
рибе сардине, и.т.д. а Бога ми вино подоста. И онда добро смо
вечерали у име славу јер сви су ме то вече звали домаћин. Кад
смо се лепо подкрепили онда смо легли и спавали, време је рано
било лепо па кад смо из цркве изашли поче падати киша и пада-
ла је до вече па и целе ноћи ситна али не много.

9. Новембар
Освану други дан Св. Аранђела Патерица. У јутру смо
имали добар доручак јер клали кравче, једно, и пили смо доста
вино, а за ручак спремили смо две куване кокошке, јело, пржен

27
мозак, и доста јаја, уз ручак и имали смо вино задовољно, и сви
смо благосиљали нек су срећне патерице да Бог да до године
кући боље. И ту смо провели цело подне и у вече тако исто има-
ли смо добру вечеру, и вино, па од онда до сада када ову књигу
пишем то је 22. нов. све пијемо на име патерице Св. Аранђела.
Време је и дању и ноћу кишно, ту смо ноћили на истом месту.

10. Новембар
Освануо је дан време мурљаво и пада ситна киша. Дору-
чак и ручак исто смо тако добро провели у кругу исти нас четри
и у 2 сата по подне дигнемо шаторе и дођемо до главнине свог
батаљона где смо остали до 4 часа по подне чекајући прву чету
са престраже. Кад се батаљон кренуо у 4 сата мени као дежур-
ном батаљонском, команднат ми наредио да идем с мојим водом
на зачељу батаљона ради прикупљања заосталих војника који
излазе из строја и ту ноћ око 8½ сати у вече стигнемо у турску
жуту (С.Н. прецртао: белу) касарну где смо остали, у кантоману,
време се олепша јер престаде киша,
У белој касарни остали смо 11-ог, 12-ог, 13-ог, 14-ог, и
15-ог до 2 сата по подне одакле пређемо из белу у црвену касар-
ну, у кантоману и ту смо остали не радећи ништа, ту смо ноћи-
ли 15-ог 16-ог 17-ог и тог дана била је одређена наша друга чета,
за извиђај, зграда на западну страну ивицу, варош Битољ, село
Лахце и његову околину, Казан камен, и ја сам био одређен да
извидим село Лахце и око њега, и западну страну ивицу варо-
ши. О томе сам известио командира, село Лахце је чисто грчко
има лепа црква Св. Никола, десно од село тече Дупколац река,
кроз село тече стара река, на којој има лепа камена ћуприја са
гвозденом оградом: десно тече (С.Н. праз. м.) у касарни смо се
вратили у 1½ сат по подне где смо ја и командир ручали и онда
око 4 сата по подне ја одем за командира страже у турску болни-
цу и тамо сам ноћио. Време је све било лепо као лети.

18. Новембар
Сменио сам се са страже и био у чети 19-ог 20-ог опет
сам отишао за командира страже у истој болници ту су лекари
све турски међ којима је најстарији мајор г. (С.Н. праз. м.) и капе-
тан I кл. г. (С.Н. праз. м.) који ме прегледа у ушима и даде ми
лек за мазање памуком ја сам му испричао од чега и од кад патим

28
од ушију. Време је тог дана било мурљаво и пада ситна киша и
тако је и осванула те вечери био сам на вечеру с командиром.

21. Новембар
Освану дан (празник) Ваведење мурљаво и киша прска
за доручак имао сам бурек и ½ оке слатко млеко, за ручак доне-
ли су ми јело, које је послао командир, мени, у 3 часа по подне
сменио ме је ппоручник г. Јован Петровић, и ја одем у чети где
с командиром и командантом седесмо у нашу канцеларију до 1½
сат, у вече, време мурљаво не пада.

22. Новембар
У касарни цео дан нисам нигде излазио, већ сам ово пре-
писивао на овој књизи, време мурљаво и блато ту смо ноћили.

23. Новембра
Освану време је мурљаво али киша не пада од ручак при-
мио сам дежурство у батаљону од поднаредника Кусаковића, тог
дана оде ппоручник Бранко Милић за спровод заробљеника из
Битољ за Прилеп где сам био ја одређен, али пошто сам био мало
слаб то ме командант батаљона ослободи. Ту смо ноћили у кан-
целарији

24.
У јутру кад смо устали био је забелео снег и по равници
и по брдима био је снег и раније до 12 сати није ништа падало
па од 12 сати кад поче снег да пада и то велике лопте али није
мрзло те одма се губи, снег је падао до 2½ сати по под., и пре-
стаде кад је било пре под., почео је од 8 сати комндант батаљ.
држати по четама смотру код војника, на логорску и обмунди-
ровну спрему, која је трајала до 11 сати пре подне. Преноћили
смо у кантоману на истом месту.

25.
Од јутро је било лепо време и трајало је целог дана. Ја
сам отишао за командира страже у турској војн. (мисли: војној)

29
болници. Но, пре тога, у зору још кад сам спавао сањао сам неки
виноград, ми били два друга и дође неки човек који хтеде мог
друга избити, после остави њега и пође к мени но ја извади
револвер и уби га и чим опали револвер тргао се и пробуди се:
и после мало време кад устадо уђе наш посилни Вукадин, Расни-
чанин, и каза ми да је дошао из Пирот Ига са мајком да потражи
брата Владу. Ја одма скочих и одо у канцеларију 3. батаљона и
нађо се са Игом и његовом мајком ту смо говорили и претресли
2 цигана по сумњи. И ја одох. Написа писмо за кућу дадо Иги
моју ратну фотографију за успомену и за време ручак ја одо код
Игу у кавану „Солун“, у варош. Ту затекнем пуно Пироћанца и
написмо неку флашу вино и одосмо са Игом на посао у вече
нисам ишао јер смо се већ у први мрак растали, кад би у јутру.

26. Новембра
Ја наредим разводнику страже да ме пробуди у 4 сата у
јутру и устанем па се умијем опремим и одем код Игу у пола пет
сати где још они спавају. Ту смо дуго седели разговарали где му
дадо 100 дин. да да кући и 2 сата и ланац који сам купио у Бито-
љу. Онда кад већ свану ми изађосмо са Игом а мајка остаде и
Ига оде на станицу а ја у болницу и до вече нисмо се састали, ја
сам се сменио и отишао у чету и ноћио у соби нашој на истом
месту. Време је било целе ноћи и цео дан лепо. У вече је ставе-
но у заповест команд. батаљ. да наша чета иде за спровод тела
капетана из 2-ог прекобројног пука, који је умро у болници.

27. Новембар
У јутру кад смо устали и ми и цела чета спремили смо се
за спровод тела покојн. У 7½ сати изашли смо позади касарну
где постројисмо чету и командир, неколико пута изврши пробу
над војницима удвајање редова, и почасну паљбу. У 8½ сати кре-
немо се са четом, којом је командовао наш командир, водници
смо били на први вод, ппоруч, Свет. Ј. Николић на други вод,
ппоруч. Бранко Милић, на трећи вод, наредник, Никола Мили-
ћевић и на четврти вод, ппоруч, Александар Радовановић, сти-
гли смо пред болницом, 4-та пољска болница и одатле се
кренемо са телом, за цркву у 10½ сати, при спроводу командир
је командовао 1-ом получетом напред, ја сам командовао 2-ом

30
получетом позади. Стигли смо пред Грчку цркву у 11½ сати, био
сам и ја у цркви али јединствена лепа црква што је близу нема.
При опелу певало је певачко друштво, наших војника из 1-ве
чете 3. батаљ. 3. пука, тако и у кретању свирала је музика 3. пеш.
пука. Опело се сврши и пођемо из цркве ка грчком гробљу у 12¼
сати и стигнемо у гробљу у 1 саат. Ту ми постројимо чету за паљ-
бу и при спуштању у раку г. капетана I кл, Војислава Пејовића,
извршисмо почасну паљбу, и одатле се кренемо и стигнемо у
касарну у 2 сата по под. Ту смо ручали с командиром и легосмо
да одморимо те до мрака у кревету, време је тог дана било лепо
ведро и сунце, сад се спремемо за вечеру. Преноћиште у истој
собици с командиром.

28. Новембар
Освану леп дан пун милине, сунце грану као око Петров
дан пре подне били смо на занимању у кругу касарском јединач-
на обука после подне опис пушке и муниције (С.Н. ово је прецр-
тао, а изнад стоји: „о Дисциплини и казне“ на средини реда не
одређено стоји знак ?). Преноћили у истој собици скомандиром.
истог дана војници су пелцовани.

29.
Тако исто освану леп дан сунце весело нас греје. Пре
подне смо имали занимање водну обуку без оружје и, услед пел-
цовања војника у касарском кругу, у 12 сати дође код мене Лаза
Нешић, и Ђорђе Димић наредник и јавише ми да командант пука
наредио да Певачко друштво одржи пробу те како би могло пева-
ти на дан краљеву славу Св. Андреју у Саборној цркви у Бито-
љу и ми од један сат по подне скупимо се и одржимо пробу. Ту
смо били само Пироћанци. У вече преноћили смо у истој соби-
ци с командира.

30. Новембар
Устанем ја у 5 сати у јутру обучем чист веш и лепо се
умијем спремим се за цркву јер сам жељан био цркве ко озебао
сунце, и у 7 сата скупимо се сви певачи на пробу опет и око ½8-
сата пођемо у грчку саборну цркву где стигнемо у 8 сата. Служба
је одмах почела на грчком језику где ми одговарасмо певањем и

31
од Благословено царство приступише и наши свештеници међ
којима је био први нишки прота певали смо цело јектеније и гре-
шке ниједне није било. Певању је присуствовао код нас поруч-
ник Стеван Зафировић из 2. п. пука који се бави певањем и зна
дириговати хору. После службе одмах је настало благодарење,
тако исто ми смо певали и благодарење са одличном похвалом
грађанства и команданта, дивизије, пукова, и батаљона.
Бар да опишем мало и цркву како изгледа. Саборна грч-
ка црква у Битољу споља видите неки неотесан зид и на њему
две капије, једна велика једна мања, унутра у авлији видите лепо
калдрма, само двориште и с леве стране малу кућицу а то је
„клисарница“, с десне стране види се једна велика зграда по про-
стору квадрата па и по висини то је црква. Како се пође за ула-
зак иде се кроз перон, „артиће“ и улази се на десно у цркву пада
у ниско. Кад се пође мало даље наиђе се на басамаке који воде
увијајући на десно и на више за женску чељад и за хор. Ту смо
ми ушли, кад сам ушао мени се црква окрену од милине од оне
дивне хришћанске иконе, кандила, свећњака, полијелеја, колико
има то нисам могао да избројим јер је сва црква украшена од
патоса земље, до „тавана“ (до небо) а највећи полијелеј прекли-
лио цркву као неки светац кад је стао, толко је леп и велики. Све
је црква у нутра подељена са столовима с обе стране и по среди-
ни с обе стране тако да је само слободно место где свештеници
пролазе. Иконостас је исти као и код нас, украшен иконама, горе
ди смо ми били лепа је гвоздена ограда за наслањање, свуд нао-
коло заузима исти простор за жене и људе тако да се човек диви
као наша нишка црква, стубови су каменови и политирани
мрсном белом фарбом.
Кад се сврши и благодарење, ми чопоративно изађемо
сви из цркве и г. Зафировић сврати нас код њега у касарни где
даде једну флашу коњака ту одпевасмо неколико и изађосмо и ту
у близини свратимо у једну малу али чисту кафану где затекне-
мо г. мајора Смиљковића. Ја тражи од њега одобрење да може-
мо нешто одпевати и он радо одобри. Ту ја дам флашу коњака,
после даде, Димић па Љуба Живковић „полицајин“, после Коста
Ј. Вељковић, итд. итд. па ту седи певај. Дође тек и Алилков син
возар случајно имаше фиолина на келераји те он узе па свирај а
ми играј. Бога ми заборави смо на све наше муке и тешкоће које
смо поднели, и ту останемо до 1 саат, после одосмо ја и Љуба

32
Живковић, и Илија Каменовић те погодимо слике код фотогра-
фа и дођосмо за друштво па онако од оног коњака загрејани одо-
смо на сликање тек преко пута који смо били види се из
друштвену слику. Одатле изађемо и ја стигнем на ручак у ½3
сата по подне у канцеларију где и ручах, купус са свињским
месом. После ручка одем у турској болници за командира стра-
же и тамо сам ноћио. Те ноћи био је на спавању код мене грчки
војник, редов, син неког банкара, а зове се, (С.Н. праз. м.). Дошо
у Битољу да потражи свог рођен. (мисли: рођеног) брата који
био рањ. (мисли: рањен) од турака. Време је тог дана било тако
лепо и сунце да је све било весело.

1. Децембар. 912 г.
Осванули смо здраво и ту са г. (С.Н. праз. м.) пописмо
чај и ја сам послао за бурек да војник купи и кад је војник донео
ми смо оба са г. (С.Н. праз. м.) доручковали и онда тако примље-
ног г. (С.Н. праз. м.) од пратим са поднаредник, Танасију Жив-
ковића „делиманца“ из Суводол. Отишли су по болницама да г.
(С.Н. праз. м.) свог брата потражи, више код мене није долазио.
Истог дана било је исељавање турских рањеника из те болнице
у другу а ова се сигурно спрема за наши болесници, јер је близу
касарну. Ту сам купио ћебад од ђака за 40 дин. који су отишли у
свој завичај. Данас ме је поново прегледао турски лекар капет. I
кл. г. (С.Н. праз. м.) и даде ми други лек за уши.
Време тог дана опет је лепо сунчаво и топло. Око 3 сата
сменио сам се са страже и одох у своју чету, канцеларију где сам
и ноћио на истом месту, (С.Н. праз. м.) Лази дадо један пар веша,
нов, из љубави:

2. Децембра
Освану празник Св, Недеља. Још од јутро види се да је
леп дан, да је пун мириса и чистог ваздуха. Сунце поче још од
јутро да својим зраком греје, пре подне ради шетње узјашем мог
коња (Срећка) и изађе више беле касарне путем ка селу Лахце па
онда скренем преко винограда и полако низ реку Дупколац, и
опет поред беле касарне, и дођем у чету те оставим коња у шта-
ли, кад дође време за ручак ми с командиром ручасмо, и после
ручка мој командир леже да спава, а ја нареди да ми спреме опет

33
коња за шетњу. У том наиђе поручник г. Димитрије Илић коман-
дир 1-ве чете, и рече ми да га причекам да му спреме коња па да
идемо заједно, те око ½2 сата по под. пођемо па кроз варош и
изађемо на Прилепски друм ту обиђемо па онда кроз улице про-
ђемо свуда, па онда до станицу и око 4 сата вратимо се у чету где
оставимо коње. Шетња је била одлична нарочито за нас двоје
јер у кафани не идемо коцку не употребљавамо, карте тако исто
па и пиће, већ смо се насладили чистог ваздуха кога смо у пољу
уздисали.
Вечерао сам с командиром и ту опет преноћили заједно
у истој собици.

3. Децембра
У јутру у 6 сати устанемо из кревета и ја и командир
опремимо се, доручкујемо и кад је било 8 сати ми узјашемо
коње, ја мог Срећка а командир ађутантовог и са четом изађемо
више касарне на брду поред турских магацина па код турског
месеца и звезду, а сада наш крст.
Ту зауставимо војнике и дамо им вољно а ми мало посто-
јасмо и дође ппоручник Станислав Костић, Блатчанин, и одведе
нас код његову канцеларију те седнемо на под и донесе његов
посилни кафу те заједно сви пописмо, и разговарамо међу нама,
и тек дође војник са цедуљом тражи мог командира јер исти био
одређен у комисију за преглед и пријем хлеба. Кад командир оде
после ½ сата пођем одозго и ја с четом и стигнемо у касарну у
½11 сата где и после мало ручасмо с командиром заједно.
После ручка одма дође Лаза Нешић код мене и каза ми да
наређењем команданта пука опет одржимо пробу, да 4-ог опет
певамо у цркву, на дан рођења, Престолонаследника, и команд.
I армије.
Ту се скупимо око ½2-сата по под, и одржимо пробу до
3 сата по под, време је тог дана неописано лепо изглед даје сун-
це као мсц (мисли: месец) мај. Свуд је по брду снег а код нас у
Битољу суво и сунце; у вече вечерали смо скомандиром и ноћи-
ли у истој собици.

4. Децембра
Устао сам и спремио сам се за цркву Чета која је одређе-
на била за параду беше отишла и с њом беше и певачко друштво

34
отишло, ја одем право у цркву где сви нађем у авлији ту одмах
попесмо се у цркви на горњем спрату и већ Благословено цар-
ство и ми одпочесмо да певамо, сврши се служба и одмах наста-
де благодарење и ми смо певали и на благодарењу кад се сврши
и Благодарење онда сви почеше да излазе и ми дружина хор. Кад
изађосмо скуписмо се у авлији и ту отпевасмо за дом мили, сва-
ки час, и још „Ој Србијо мила мати.“ Па онда се кренемо из авли-
ју на пољу и ја одох у касарну са Лазом заједно ту сам ручао и
после подне око 2 сата одо за командира страже у турској болни-
ци. И пред вече дотераше мртвог Касена Дурмишевића из Пирот
циганина. Ја их прати у централну болницу.
У вече сам вечерао с командира у канцеларији и одох на
спавању у болницу. Истог дана време беше сунчовито и лепо.
Чист ваздух као с пролећа.

5. Децембра.
Устао сам од спавање одох и доручкова с командиром и
добих из варош ½ оку слатког млека те га попи. Време од јутро
беше ведро и лепо па око 9¼ сата пре подне поче се мурљити и
пропрска ситна киша као маовина кад пада и после кратког вре-
мена престаде, за време ручка звао ме је командир те смо руча-
ли заједно и после подне дође ппоручник Бранко те ме смени, ја
одох у касарну и нареди те ми спремише мог коња Срећка и око
4½ сати одо у шетњу кроз варош и то вече идо до кафану „Киче-
во“ где сам нашао зета Илију а зет Санда био отишао код мене
те њега не нађо. Са Илијом пописмо по једну чашу ракије од
ноге па ја узјаши коња и одо. Стигао сам у касарну око 6½ сати
у вече и ту скоро вечерасмо с командиром и мени се приспава те
ја легох а он остаде да чита новине. Кад је он лего нисам га осе-
тио. Време до вече било је променљиво али киша није падала
већ је било добро.

6. Децембра Св. Никола.


Освану 6 новембар (мисли: децембар) ја устадох уми се,
обукох се и узо те погледах панталоне нове које сам био поручио
код шнајдера и војник ми их беше донео јер сам ишао 5. ов. мца
(мисли: овог месеца) те сам их платио, панталоне су одличног
штофа платио сам их 22 дин. За тим доручковамо с командиром

35
па ја одо у шетњу до Станицу ту нађох Исака Јеврејина из Пирот.
Беше пошо на одсуству у Пирот те му испоручим поздрав још је
тим возом отпутовао Сима Кесарош из Пирота. Воз је отишао у
9¼ сата пре подне за тим сам се још шетао и кад би време руч-
ка ми смо с командиром ручали. После ручка он леже да спава,
а ја узо коња и одох у 1-ви батаљон код Станислава ппоручника
где их затекнем још седе и пију јер славили Светог Николу мајор
Смиљковић, поручник Таса Јовановић, итд. Ту попијемо по коју
чашу и изађосмо пешке у шетњу ја коња посла по војника у сво-
ју шталу код сеиза, ми одосмо у шетњи и свуд смо били и у
завод. И у вече око 6½ сати ја се вратих и дођо у касарну, своју
и писах неке карте. После дође командир те почесмо пити пиво
пре вечере, после смо вечерали и преноћили у истој собици. Вре-
ме тог дана било је лепо јер се је могло ићи без шињела, у варош.
Тог вечера добио сам писмо од Душка Ј. Тошића и Душка кума.

7. Децембра
Устали смо здрави и весели спремили се за занимање, ту
смо доручковали с командира – и ја заступајући свог командира
узјашем коња и поведем чету према заповест. Имали смо шетњу,
ја сам ишао са четом у правцу село Лахце па уз реку Дупколац
па онда лево односно од село десно преко винограда и брежуљ-
кова па сиђемо код турских муницијских и оружних магацина и
у 10½ сати стигнемо у касарну, ту смо ручали и ја дадох Пери
Мијалковићу моје лагиране чизме да их ерслује. После подне
војници су имали чишћење муницију у присуству својих десета-
ра ту сам их и ја обилазио. Око 3½ сати ја поведем војника са
мном и изађо у варош шетње ради и купова неке намирнице за
јестиво у касарну сам се вратио у 5 сата по подне. Ту сам зате-
као 1 писмо од ? (С.Н. оставио овај знак) 1 карту од г. Манојла
Алексића трг. (мисли: трговца) из Пирота, ордонанса у Нишу. И
после смо вечерали и спавали у истој нашој собици с команди-
ра.
Време тог дана беше мурљаво не баш много, само што
није сунце пекло, а киша није падала. У опште добро је време
није хладно било.

36
8. Децембра
Освану и ми устадосмо. Време беше опет мурљаво, по
мало, али киша нема већ топло и лепо пре подне смо имали зани-
мање, с четом дечију игру забавиште и то бацање каменице,
жмурку, прескакање, и коло играње итд. то је трајало од 8–10¼
сата пре под. после смо отишли у касарну где смо ручали ја и
командир. После ручка ја одох за командира страже у турској
војној болници, пред вече дође командир за мене у болницу и
одосмо у варош у шетњу. Ту смо се занимали по радњама и гле-
дали смо где шта има, и онда се вратимо у касарну и кад би за
вечеру он ме је преко војника звао да је вечера готова и да идем
да вечерамо. За вечеру смо имали гуску на подварак, одлично
јело, сели смо за вечером и по мало вино те до 11 сати увече тур-
ски низамски растанак свира нам Сапа, са музиком, и кад смо
свршили вечеру погледамо попили смо 4 флаше вино, одма
после ја одем у болници на спавање и тамо преноћим. Пре тога
одвече око 6–7, сата био сам код г. мајора Емира пожали му се да
сам мало слаб и он ми даде лека коњак и сулифату да пијем сва-
ко друго јутро.

9. Децембар
Проспавао сам се на стражи и кад се пробудим било је 4
сата ујутру после сам лежао али нисам могао спавати. Тако сва-
ну и ја устадо, умих се и изађо у башти да шетам, нисам доруч-
ковао већ сам попио пола шољу коњак са једним прашком
сулифатом од грознице које ми је преписао турски лекар и мајор
Емир који ми је и емику дао тако. После дођоше неке жене
Јеврејке да перу по собама патос. Ту је била вођа и мајстор нека
гђа из Прилеп, не знам како се зове ?
Кад би за ручак, командир послао војника те ме звао ја
одох те ручасмо имали смо одличан ручак, и наше добро вино?
После подне око 3 сата сменио сам се са страже дође ппоруч,
Бранко Милић после сам био с коњем у шетњу и био сам опет у
варош у шетњи пешке. Време лепо али не сунце већ мурљаво
мало. Истог дана били смо сви официри код команд. пука? (С.Н.
праз. м.), за славу итд.

37
10. Децембар
Освану и ми устадосмо, доручковасмо и кад би време
занимању ја одох са четом у шетњу у правцу села Лахце, испод
село ја зауставим у једној ледини, саставе оружје и дам вољно,
после их скупим па мало играње коло, после певање, бацање
каменицом, итд. У 9¾ часа пођемо за касарну, ја наредим те
певачи буду напред и у маршу за касарну певали су кад смо сти-
гли ручали, и после ручка ја легох те се проспава а командир ме
је чекао кад устане и после смо ишли у варош у шетњу, и у мрак
се вратимо, после ја одем у госте код турског Дра (мисли: док-
тора) мајора г. Емира и седео сам, има 2 сата. Ту се скупише и
лекари и апотекари и проводисмо разне шале и говори у шале ја
попи сам једну флашу пивце, а Др ракију. Кад би 7 сати ја пођох
који ме љубазно испратише, стигох у касарну и ту скомандиром
вечерасмо пописмо влашу пиво и флашу вино и спавали смо у
истој собици. Време је било лепо, само није сунчавито већ мур-
љаво.

11. Децембра
Време од јутра беше мурљаво. Ја сам био с четом на
занимању у кругу касарском а занимање је било пре под играње
и скакање, око 10½ часа одосмо у касарну ту смо ручали са
командиром и после подне ја узјаши коња и одох у шетњу, одо до
1-ог батаљ. где нађо Тасу Јовановића поруч, Станислава Кости-
ћа ппоруч и још други ту сада мало попи мало вино и одох пре-
ко брда у шетњу и вратим се око 3½ сата после сам био у шетњу
с Лазом, и у вече око 6 часа поче падати киша и то доста јака, око
12 сати ноћу дође наређење команданта пука да ја 12-ог у 7½
сати ујутру за спровод заробљених турских војника до Прилепа.
Преноћио сам у истој собици, с командира.

12. Децембар
Устанем у 6 сати у јутру време одлично лепо киша пре-
стала само беше пала густа магла одем у 4. батаљ. где су били
војници који су са мном одређени. Било је 122 војника и три
коморџиска кола с коњима, одем код команданта места и по наре-
ђењу ја примим (310) заробљеника турских. Одатле се кренем
за Прилеп у 10 сати пре подне и путем полако те у Прилепском

38
путу сретнем мог пашу Војислава Николића болесног терају га
у колима за Битољ, па одатле за санитетски воз за Пирот. Ту се
здравимо ја га загрли сузним очима јер не знадох да ли је много
или мало слаб. Они одоше и ми одосмо и стигнемо у Прилеп у
9 сати у вече. Од пола пута магла се диже и би до вече сунце, у
Прилепу затворим заробљенике у затвор и војници преноће у
великој штали а ја у колима у авлији исте куће.

13. Децембар
У Прилепу смо преданили (одмор) време је било сунце
и лепо као лети. Ту смо исто преноћили и ја и војници и комор-
џије.

14. Децембар
У јутру издао сам хлеба војницима и заробљеницима и у
8½ сати пре подне пођемо за Велес према наређењу команданта
места Прилепског.
Ту сам вратио 42 војника за Битољ и ту ми оставе 9 заро-
бљеника и ја поведем 80 војника и 301 Турч. (мисли: Турчина)
путем за Велес код Афид Пашин-ан, нађем кум Тодора Бошња-
ковог, г. Митицу. уч. (мисли: учитељ) Ћиру. Х. Ћирића и још др.
Код њи сам био 1 сат п. подне. Одатле даље стигнем у село
Извор у 6 сати у вече, где оставим у шталу заробљенике а војни-
ци одма у друга оделења, а мене позваше Пироћанци г. Јевта
Солар, Џуна пртеничар, Нишорац, Ђорђија из Темску, уч. из Дој-
кинац и. д. (мисли: и други) те ја код њи преноћим и причао сам
њима о нашем покрету и опште о рату време лепо. Није сунце
већ мурљаво цео дан, беше.

15. Децембар
Осванусмо и ја из Извора пођем у јутру у 7 сата и стиг-
немо у Велес у 2 сата по подне и одведем робље право код ста-
ницу где их око 6 сата у вече предам поруч. г. Дикићу из 14. пеш.
пука који их одведе за Књажевац. Онда ја војнике одведем у
варош у згради Држав. (мисли: Државног) монопола и они ту
преноће а ја одох да вечерам и да спавам у варош и то је било у
кафану „Солун“ у Велесу.

39
Спавао сам у соби у кревету.
Време тог дана беше сунце и лепо.

16. Децембар.
Устанем ја и нађох се са учитељима из Пирот г. Антони-
ју и др.
И одосмо у цркви где служаше Владика наш са нашим
Свештеницима о цркви би имао ваздан писати али у кратко.
Она постоји на високом месту тј. на брду јер је сама
варош на брду. Цела авлија калдрмисана је, њена околина диви
човека, а сама црква унутра то је јединствена јер је доста вели-
ка, украшена и у сваком погледу уређена. Тако исто и други
спрат женски захвата сву у наоколо као и Битољска. Стубови су
од камена па политирани итд. После службе држа владика говор
о патриотизму, српству итд. кад смо изашли ја сам шетао јер ту
смо имали 1 дан одмора.
У вече око 6 сати одем ја код команданта места и узмем
објаву до Скопља да узмем карте за воз да идемо са војницима
преко Солун за Битољ. И ту се јавим у Скопљу око 10½ сата у
вече, кад сам и стигао тамо. После сам отишао да преноћим и
ноћио сам у Хотел „Русија“ спрам станице. У Скопљу време тог
дана беше сунце и лепо тако да се могло ићи без шињела.

17. Децембар
Узмем у јутру карту за мене и за војнике и још ми дадо-
ше за 24 други и ја возом пођем из Скопље за Велес у 8½ сати ују-
тру и стигнем у Велес у 10 сати пре под. где попнем војнике моје
у воз и из Велеса пођемо за Солун у 10½ сати пре под. Ту путем
прешли смо много станице као нај важне Криволак, Демир Капи-
ју, Струмицу, Миравче, Ђевђелију у 5¼ сата у вече и станицу
Гуменџу у 7½ сата у вече. где одатле настаје грчка пруга и пре-
шли смо у грчки воз који иде до Солуна. После станице нисам
бележио јер сам мало дремао. У Солун смо стигли у 10½ сати у
вече, опис пута то је јединствен јер смо ишли све дуж реке Вар-
дара, брда су свуда зелена јер по њима расте само шемшир и др.
зелена дрвета. Време беше одлично лепо, у друштву били смо ја
Светозар, био је преседник општине велешке г. Лазар Трајковић,
г. Милан војни-царев. трг. има млин, г. Милан Крстијев апотекар

40
сви из Велеса итд. Кад смо стигли на станицу у Солун ми се удру-
жимо ја г. Михаило Поповић свешт. (мисли: свештеник) српски
и калуђер г. Агатангел из манастира Хиландара из Св. Горе, који
био послом у Београду. Ту смо узели фијакер и пођемо у Хотел
„Серез“ до море ту не беше место јер све заузето и ми продужи-
мо поред мора и одемо у манастирски метох где одседнемо и нас
троје преноћимо. Кад смо ушли у Солун дивно беше, лепо време,
електрика сија, а на мору лађа до лађу није било могуће да се
поброје и било 2–3 ратне грчке лађе које сам видео и све зграде
лепе су, јесу све дво спратне, тро спратне па и четворо спратне и
сам изглед диван. Видео сам и знатну „Бијаз кулу“ (мисли: Белу
кулу) на мору, јер сам поред ње прошао

18. Децембар
Устали смо од спавање и ту пописмо врућег чаја, кафу и
из метох седнемо у фијакер ја и поп Михаило и пођемо за стани-
цу тоје било у 6½ сати у јутру и прођемо опет поред мора те
добро изгледамо. Стигнемо на станицу, ту се попну војници и
ми и воз пође из Солун за Битољ у 7¾ часа ујутру ту у близини
пређе воз преко реке Вардара на којој је ћуприја велика око (300)
метра и после све равница. Важне станице прешли смо — Крџа-
ла, Капцохора, Караферија, Агустос или Негуш. Ту је чувено
Негушко вино и још фабрика памука, фате и преденог; после
станица Врти Коп, дотле је равница. Одатле се воз пење на брдо.
Ту сад настају тунел за тунелом, око 10–12 до Битољ. После
долази станица и варош Водена. То је јединствен изглед како
вода пада и ту су највеће фабрике памука, и конца, и грожђа,
даље станице Владово варош Острво и острвско језеро поред
које обилази воз цео сат. Дивна слика и дивно наслађивање пре-
ко оних брда долина и зеленила а највише око острвског језера
у њему постоји још стара џамија од 500 година и више. Кад се
оно прође одма с друге стране опет друго језеро мање које се
зове Петричко у њему има одлична петричка риба. Около тог
језера све су наоколо виногради. Ту долази одма варош Соравич
и станица исте вароши, та је варош спаљена од стране Турака
кад су оступали и жалосно је гледати оне лепе и дивне зграде
сада по негде остале голе зидине, и цркве су спаљене те ништа
није остало у целини, после долази село и станица (Екши-су)

41
значи кисела вода која је у целом селу по чесмама и бунарима и
после долази Лерина одатле долази Битољ где смо стигли у 6
сата у вече, путом смо били у друштву ја и поп Михаило, 2 Бео-
грађанина, браћа и из Битоља, г. Ташко Вилиповић апотекар код
Надежде, путем је човек наслађен јер воз пролази преко равни-
цу па онда преко брда где настају тунели и велике гвоздене
ћуприје преко које пролази воз оне су на провалијама између јед-
ног и другог брда, висина је свакој најмање 50 метара а дужина
по 100 до 150 метара јединствено за човека који проводи ескур-
зију и који се у свему наслађује.
Време било тако топло да смо морали бити свучени на
блузи, путем сам видео где баштовани своје баште расађују и
дрвећа почела да јављају цвет. Још сам путем на станицама купо-
вао бело, грожђе као од гиже. Ноћио сам у касарни с командиром
у нашој собици.

19. Децембар
Било је лепо време био сам пре подне с четом на занима-
ње и после ручка с командиром и поруч. г. Филип Стојановић и
ђак — кум мог командира. Тако исто сви смо и вечерали. Код
мене је спавао ђак који је био у госте код нас.

20. Децембар
Време је опет лепо били смо на занимању у кругу где
смо играли коло цело пре подне после ручали опет сви нас чети-
ри после подне опет смо играли и у вече били смо сами с коман-
диром јер поруч. Филип оде у село Брусник у своју чету и ђак
оде код свог оца, ту смо вечерали и спавали у истој собици с
командиром.

21. Децембар
Пре подне био сам с четом у шетњу више беле касарне
путем у виноград где смо седели и после се враћали у касарну
где смо ручали с командиром кисо купус са свињетином. После
подне издавао сам плату кадровским војницима за месец окто-
бар. У вече вечерали с командиром и преноћили у истој собици.
Време до ручка сунце, после подне мурљаво по мало али топло.
22. Децембар

42
Освану, али пред зору око 3 сата, падала је велика киша
и кад се свану престаде. Пре подне сам био с четом на занима-
ње у кругу касарском после занимања ручали смо с командиром
и после подне није било занимање. У вече вечерали смо и пре-
ноћили у истој собици. Време мурљаво.

23. Децембар
Недеља. Занимање није било, ручак и вечера заједно с
командиром и преноћиште у истој собици. Време је било мурља-
во, без кише, по мало ладан ветар.

24. Децембар
Пред Божић, занимање није било. Војници су тог дана
почистили себе, умили се, обријали, ошишали и очистили стано-
ве, собе, где спавају, ручали смо с командира заједно. За вечеру
спремили смо све што треба, јело је било мрсно, колачи мрсни
итд. само смо још имали разно воће по обичају, јер је Бадње вече
по обичају тако. Тог дана ишли су официри и сва поворка која је
била одређена за бадњак ишли су до село Брусник где су прими-
ли бадњак и вратили се. Полазак је био у 1½ сат по подне а
повратак у 3 сата, време је било лепо тог дана. После вечере пре-
ноћиште у истој соби.

25. Децембар — Божић


Освану леп диван и сјајан дан, Свето Рожденство Хри-
стово. Устао сам и обукох чистог веша. У цркву нисам могао да
идем јер нисам знао кад почиње и кад пуста, за ручак смо има-
ли доста јело, и прасе печено које смо купили у село Диово за 11
дин. На ручку смо били ја и командир и наредник Цолић, тако и
за вечеру исти смо били.
Време је било лепо али хладан ветар дува целог дана.
Преноћиште у истој собици.

26. Децембар — Божић II


Устанем ја у 5½ сати, умијем се и спремим се за цркву.
Кад сам био готов, ја посла војника те зовну и поруч. г. Димитри-
ју Ст. Илића те ми заједно одосмо у грчку саборну цркву. То је

43
било у 7 сата у јутру тек што смо ушли у цркву и упалили смо
свеће и одмах дочекаше свештеници грчког Владику, обукоше
га на врата и онда уђоше у цркву. Владика оде у његов стол и ту
остаде за време јутрењу. Кад би за Благословено царство он оде
у пратњи својих Свештеника у Олтар и онда приступи да он слу-
жи службу. Јединствено је било тог јутра у цркви јер ми смо сто-
јали до стола Владикиног, кад свештеник очита Св. Јеванђеље
после га Владика на грчком језику исприча народу шта значи
тог дана очитано јеванђеље. После свршене службе замоли нас
учитељ грчки који пева на певници те одосмо у његову кућу на
физиту. Ту смо били ја и поруч. Димитрије и још један поруч. из
Врање, Н.Н. кад смо изашли, одох ја у касарну где се мало одмо-
ри и после седосмо да ручамо. Ту смо били ја командир наред-
ник Цолић и наредник Никола Стефановић. Ручак је трајао до 3
сата по подне, после ручка ја одох у шетњу, и лего те мало одспа-
ва, после устадох у 5½ сати и спреми се те идох на концерт где
смо ми суделовали. Певали смо Химну, Хај загрљени, после
соколци, па опет ми певасмо, За дом мили, и Хај чашу дај. При
почетку као и при свршетку концерта било је толико публика да
једва смо прошли. Хоровођа је био капелник музике. По сврше-
нога концерту ја одох у касарну где затекнем командира програ-
ма. То је било око 9 сата, онда вечерамо нас два и спавали у истој
собици, време добро.

27. Децембар — Божић III дан


Освану се и прође време до ручка. На ручку смо били
опет исти нас четри писмо прво пиво, па ручак и онда вино. На
самом ручку, дођени депеша од Толу баџу мога у којој ме пита
за Алексу његовог ортака, ја сам му на истој одговорио одма,
после ручка.
Дакле ручали смо и после ручка ја узјаши мог коња и
одох у шетњу у правцу IV пољску болницу и право друмом, дру-
мом је било много грађанство у шетњу. Било је по неки и фија-
кером, при повратку од шетњу с коња ја га дадо сеизу и ја одох
у варош пешке те шета до 6 сати у вече и дођох у касарну где
исписа неколко стране у овој књижици. Време целог дана лепо,
по мало ладно без ветра. Вечерали смо и спавање у истој соби-
ци.

44
28. Децембра
Освану дан, Божић прође. И њега лепо смо провели у
друштву са својим командиром пре подне био сам у касарском
кругу са војницима где се они мало занимаше телесним вежба-
њем. После смо ручали и после подне имали смо с хором пробу
„певања“ где смо се спремали за парастас који је даван изгину-
лим борцима у овом рату. У вече вечера и преноћиште у истој
собици, време тог дана беше сунчавито и лепо:

29. Децембар.
Устанем ја мало раније и спремим се за цркву. Пре него
што ћемо поћи за цркву ми смо одржали опет у касарни пробу,
и у 8 сати пођемо у грчку саборну цркву где стигнемо и попне-
мо се и кад се сврши служба одпоче парастос, и ми смо певали.
Били су 14 попа. Парастос је служио прота и митрополит грчки.
При давању парастоса Хоровођа је био г. Алексије Штрумбергер,
(капелник музике). После свршеног парастоса изађем ја и дођем
у касарну ту смо ручали с командиром и после ручка, није било
занимање пошто је субота, у вече вечера и преноћиште у истој
собици. Време тог дана беше сунчавито и лепо. Као лети.

30. Децембар
Недеља освану и доручковасмо с командиром после
мене зовнуше да певамо при водо освећењу у војној болници
српској, а код мене то време беше дошо у госте Нона Пироћа-
нац из Зевници који беше дошо код његовог сина Ђоку и онда
заједно одосмо у болници где и он присуствова при водо освеће-
њу. Ту смо певали. Хоровођа је био Лаза Нешић шустер. По свр-
шењу одосмо ја и Нона по собама те се састадосмо са неколико
Пироћанца који су туна боловали. И после кад изађосмо ја одох
у касарну где ручасмо с командиром, после ручка били смо с
коњима у шетњу ја и командир и то ван варош време од јутро
беше сунчевито али по мало хладно, а после подне поче да се
мурљави и тек што киша не паде и дуваше хладан ветар. У вече
вечера и преноћиште у истој собици. Данас куписмо прасе за
нову год.

45
31. Децембар
У очи 31. дува хладан ветар и по мало пада киша. Кад се
свану изађо са војницима у касарски круг да се мало занимају и
опет поче да дува ветар, спусти се магла и поче да пада киша. Ми
онда одосмо у касарну до ручка седесмо и ручасмо с командира.
За ручак смо имали кисо купус са свињско месо. После ручка
није било занимање јер војници одоше на рад у магацину а ја
издава плату неким војницима, као додатак новчану храну који
су били по караулама. До мрак време је било мурљаво али после
ручка није киша падала, у вече нисам нигде излазио већ писао
писмо баџи Стојану и кући вечерали смо с командиром и прено-
ћиште у истој собици. То вече био је код нас на вечеру ађутант
пука г. Остојић капет. I кл.

1. Јануар 1913. год.


Освану леп дан у Битољу. Све је било весело и од беле
зоре почеше сви један другом да честитају нову 1913. год. и сва-
ки каже до године у Бечу и у Сарајеву. Тог јутра ми с команди-
ром доручковасмо и до ручка нам прође време, у шетњи око
касарне јер беше лепо време. Тако, кад би за ручак, дође нам
опет ађутант г. Остојић те ручасмо. За ручак смо имали печено
прасе од 7½ оке чистено, купус тј. подварак опет са другом пра-
сећом главом, и паприкаш с говеђином. После ручка опет мало
у шетњу и тако прође време до мрака у вече, пописмо коју чашу
пиво и вечерасмо. На вечери били смо ја и командир и наредник
Ђорђе Цолић, после вечере седесмо ја и Цолић до 10 сати у вече.
Време беше тог дана сунце и лепо. Ноћили смо у истој, собици.

2. Јануар
Устали смо мало раније око 5½ сата и паковали смо ства-
ри за покрет јер наш батаљ. одређен је да смени 3-ћи бат. на пре-
стражи, и у јутру око 7½ сата би цео батаљ. постројен за полазак,
како војници тако и сва комора, и у 8 сата пре подне пођемо, 2-
га чета то је наша одређена је у селу Бруснику, 3-ћа чета у Дихо-
во, 4-та чета у Трново, и 1-ва чета у Магарево. Ми смо стигли у
Бруснику у 10½ сата и извршили смо смену оних чета које су
биле у истом селу, ја и мој командир заузели смо собу у кућу

46
деда Марка, син му је Тола, а унук Никола, жене и деца, (С.Н.
праз. м.).
Моја и командирова соба тоје одлична која се не може
замислити за у село лепо осветљена лепа фуруна, патос, итд. на
другом спрату. Кад се заместисмо дођоше код нас газде, те посе-
дасмо и разговарасмо и сви су весели за српску војску. Време
добро сунчевито и у опште лепо. Ту смо ми ноћили у тој соби.

3. Јануар
У очи трећег јануара око 11 сати дође наредник наш Вла-
димир Ђурђановић који је био у спровод муниције до Ниш па је
био и у Пирот и код моју кућу био је са војницима. Јави се он у
11 сати ноћу и ја устадо и командир устаде њему даде пакет из
Ниша а мени од моју кућу што су ми послали 3 пакета. Ту сам
добио много нешто, за јело што се може мислити, и 3 пара чара-
пе, још до само вече било је време лепо а те ноћи до јутро напа-
дао је снег 15–20 сант. (мисли: сантиметара) ту кад свану ми с
командиром доручковасмо што је послато од куће, и после шета-
смо, снег пада стално, после ручасмо и опет шетња до само вече,
у вече узо ја да опишем ово мало речи. После смо вечерали ја и
командир и седесмо мало па онда спавање у собу у којој смо се
прве ноћи заселили, време је топло брда су магловита и снег
пада цео дан али је копан. Губи се.

4. Јануар
Осванусмо здраво и весело. Пописмо кафу око 8 сата и
доручковасмо, после шетња по селу и ручак око 12½ сати, и одма
после ручка дође ппоруч, Алек. Радовановић из село Добромир
са престраже после подне ишао сам опет мало у шетњи и пред
вече одох код војника код 1. и 2. вода који станују у згради грч-
ке цркве.
Ту истера све војнике и гајдаша те играсмо коло, време
цео дан беше лепо снег се по мало топи јер нема ветра, било је
и мало љопавина снег, свега четврт сата беше око ручка, у вече,
око 7½ сата вечерали смо ја и командир и онда мало шале па
после спавање у истој деда Марковој кући где смо први пут
дошли.

47
5. Јануара
Крстов дан пред Богојављање освану леп и сјајан дан,
ми устадосмо из кревета и беше лепо и пријатно у опште весе-
ло за сваког човека, ту доручковасмо, заборављајући на пост те
смо се омрсили пре подне. После доручка идо у шетњу ван село
преко рид па на другу страну рида и онда обиђем војнике све и
сиђем у село те кроз њега и одем у стан. Ту сам се нешта зани-
мао и ту ручасмо с командиром за ручак смо имали кисо купус
с говеђином, после ручка ми се занимасмо читању, мало лежање
на кревет, и после ручка одох опет у шетњу и одох код војника
код грчке цркве, и ту истера све и гајдаша па завати смо коло те
играсмо, готово до мрака и после одох у стан где у авлији разго-
варасмо са укућанима с деда Марка, с унука му Николу итд.
после уђосмо у соби где седосмо да вечерамо. После вечере, зва-
мо деда Марка, на кафу, и разговор преноћили смо у истој соби
с командира. Време тог дана беше лепо и сунчевито; пред вече
заоблачило беше:
Богојављање 6. Јануар
Удари црквено клепало и звоно у 3 сати после по ноћи и
ја устадо погледа у сат и видо да је рано. Ја наложих ватру и
вуруну и опет лего у кревет но зачу се на пољу дување ветра,
(сприја) тако јако да се дрвеће савија на пољу; тако у кревет чух
опет клепало, и звоно које даје знак за цркву и кад би око 5½
сата ја устадо, умих се и обуко и спреми се за цркву. У то време
дође код нас у соби, газда Тола чији је и био стан где смо ми ста-
нували, и понуди ме да идемо заједно у цркву говорећи ми да ће
се сад ићи на воду да се пуста крст у воду и ми пођосмо у грчку
цркву. Тек што смо стигли у авлију црквену кренемо се сви и
литија и свештеник путем одма више цркве право на реку ту су
путем певали на грчком језику (глас, господен на водах) и кад
ми, стигосмо на реку из бугарске цркве пре нас били су изашли
на освећење воде и крст, ми пређемо на 50 корака и стигнемо на
вир који беше спреман од стране грчке цркве, ту свештеник поче
да чита и да пева и крстећи воду баци крст у воду у тај велики
вир. Ту скочише 4 младића са хаљинама и један извади крст и
сви онако окупани изађоше, ту поп разда навуру и поруси све.
Кад ту свршише онда ја пређем код другог вира где беше
народ из бугарске цркве, и ту упалих свећу али пошто ветар

48
дуваше угаси је, по свршењу читања и певање свештеника бугар-
ског баци и он крст у вир у дубину и ту један по један скочише
4 младића и готово пун четврт сата не могаше да нађу и да изва-
де крст из воде. У том задржаном тражењу скочи и пети наш
наредник Владимир Ђурђановић са све хаљине, и ту одма нађе
крст један од мештана који се зове Тола, у том времену свеште-
ник руси и сваки узе навуру и онда се разиђосмо, и старо и мла-
до, али мене окупише мештани да идем с њима по кућама на
визиту јер славе тај дан, готово сви, ту сам био има готово на 10
места и најпосле газда од нашег стана где смо били, звани Тола
окупи те и код њега да поседимо јер он беше с нама у друштву
готово док смо били на сва места, ту код њега били смо око 11
сата пре под. и тек дође један комшија те јави командиру да се
чује пучањ из пушака, ту изађемо напоље и чујемо јак пуцањ,
„брза паљба“ одмах пошаљемо патролу да извиди и јавише да
сељаци пуцају у селу Трнаву и селу Магареву у знак весеља, у
том времену дође и г. капетан I кл. Љуб. Арачић да прими
дужност команд. батаљ. Ту смо заједно ручали ја, мој командир
и г. Арачић, и у том времену командир нареди да се чета, спре-
ми за полазак у селу Диово да сменимо 3-ћу чету и после ручка
мени командир нареди да поведем чету и да смену извршим са
ппоруч Михаила командира 3-ће чете. Ја то и урадим кренем се
са четом за Диово у 1½ сат и стигнем у 2½ сата где извршим сме-
ну предстраже, пре поласка заборавих да напоменем да сам моје
ствари спаковао за комору да их потовари.
Кад смести војнике у одељењима, тј. по собама у фабри-
ци гајтана и штова, онда нађем и за нас једну лепу собицу која
доиста заслужује да рекнем да изгледа на канцеларију. Ту оста-
ну посилни да спреме и наместе кревете, за мене и за команди-
ра а ја истерам све војнике и гајдаша па ја поведем коло и тако
траје до 4 сата. После дође командир из Брусника те ја њему
извести за стање наше чете и после са њим одосмо у госте код
чича Јованче, с кога смо се познавали, отуда изађемо и пођемо
у шетњу кроз село и нађемо се са грчког попа, и бугарског учи-
теља ту се здравима. Било је и мештана и први мрак ми одосмо
у собици коју смо одредили за нас, и она је у кругу фабричином,
на другом спрату сам њен изглед леп је. Ту смо вечерали и пре-
ноћили, време тог дана беше лепо топло, али мурљаво.

49
Свети Јован 7. Јануар
Освану се и беше време добро ја устанем у 6 сати у јутру
умијем се и спремим се за цркву и пита командира он ми одобри
ја одох у грчку цркву која је мало изнад Бугарске, уђо лепо уну-
тра упалих свеће и стаја поред леве певнице, ускоро кад сам
ушао у цркви, поче служба од Благословено царство, с обе стра-
не на певницама певају певачи одговарање попу поп је Грчки и
зове се Стеван с кога сам се добро упознао, ја у цркви одпева, Во
Јордање, на српском језику, јер ме замолише певачи са леве пев-
нице, после очита Вјерују на српски и после Оче наш: кад би по
свршењу службе узо навуру и изађосмо из цркве ту ме опет неки,
Марко, који певаше на левој страни, те одосмо код његову кућу
па онда у другу и у трећу кућу. Кад тамо, ми затекнемо попа Сте-
ву, унука, шуру на Тале из Брусник и још, неки ту. Пре ручка ја
са њима пређох има 10 куће, и после одох у стан код командира,
ту ручасмо заједно. За ручак имали смо кисо купус с говеђином
па мало се ја излежах и око 2 сата устанем и одемо с командира
заједно код попа Стеву. Ту затекнемо још госте и после малог
седења остали одоше. Остасмо само ми с попу и ту имаше разно
мезе па вино писмо те до 5 сата у вече, и готово се уценисмо нас
троје, па изађемо с попу и одемо код баја Јосу одма до наш стан,
ту лепо уђосмо, поседасмо беше још госте па онда окренемо
ракију па вечеру и опет, вино то тако до 11 сата у вече, па онда
изађе командир на поље и позвао гајдаша из чету па окренемо
коло у соби па у ходнику па онда у авлију, па на улицу, те играј
весели се и онда отпратимо попу а ми продужимо још играње,
те до 1-сат по по ноћи и онда легнемо. Време тог дана беше
милина, сунце греја, снег само по брдима и више нас на Пели-
стер а код нас нема и топло, у вече и целу ноћ дивна месечина,
и топло. Преноћили смо у соби где смо се заселили.

8. Јануар
Пред зору око 4 сата поче да пада киша тако јако да се у
соби чује пљусак, и око свануће мало престаде. Кад свану ја
устадох и изађо на пољу, па се опет поврати у кревет и око 8 сати
престаде киша. Спавали смо до 11 сати, и после устадосмо за
ручак, око 12½ сата ручали смо. После ручка ја изађо мало у
шетњу и око 3½ сата ја се нађем с попа Стеву и кмета па одосмо

50
код кмета у кућу где, продужисмо ракију до 4½ сата, и после ја
одох у стан где седесмо с командиром и ппоруч. Александра, ту
око 7½ сата у вече вечерасмо. Време од 8 сата у јутру како пре-
стаде киша изведри се и огреја сунце и цео дан би као у лето
топло, а у вече дивна месечина, као дан. Преноћили смо у истој
соби, с командира.

9. Јануар
Освану падајући киша и траје целог дана. Час престане
час иде, у јутру око 8½ сата дође код нас у соби поп Стеван, и
седе до 10½ сата. После смо ми ручали, имали смо кромпир с
говеђином, после подне кад се олепша време ја узјаха мог коња
Срећка и идо у шетњи па идо и у село Ниџо Поље где има наш
1 вод на престражи у шетњи сам пошо у 2 сата по под. и врати
се у 3 сата. Ниџо Поље село велико, има 300 кућа, а где смо ми
у Диово има 62 куће. За вечеру донесе кмет Павле из Диово нам
једну тепсију с гибаницом. Вечерали смо, у друштву је био и
наш ппоруч. Александар. После вечере, спавање и време беше у
вече лепо јасно и месечина, преноћиште у истој соби с команди-
ром.

10. Јануар
Од пола ноћи поче да пада киша и траја до 4 сата и од 4
сата до свануће пада снег који све затрпа и брда и поља, и око 8
сата снег престаде време се олепша снег се топи, ту смо ручали
и после били смо у шетњи с командиром. У вече вечера опет
заједно и преноћиште у истој соби. Време и ако је снег, топло је
и месечина, све се види.

11. Јануар
Од јутро беше лепо време и тако дође ручак. Ту ручасмо
ја и командир, и после одма ја нареди те ни спремише коња и ја
у 1 сат по под. пођем у варош где стигнем у 2 сата и после шетао
сам до предвече па око 5 сата ја одох у кафани Кичево где са зета
Санду, и Илију, и Мику Павловића, вечерасмо и ја дадо 4 флаше
пиво и око 8½ дође и Ђока Павловић нај побратим. Ту седесмо
и после спавање ја сам спавао у Сандин кревет они два с Миком
заједно. Време тог дана би лепо, и, сунчевито.

51
12. Јануар
Устао сам у 7½ сати, спремио се и око 8½ сати здравих
се и одо у варош, ту куповах нешто ситнице и око 11 сати одох
код Станислава ппоручника у 1-ви бат. Ту мало седе и у 12 сата
пођох за Диово с коња и стиго у 1½ сат по подне. Довече идо у
шетњу поред села. Пред вече играсмо коло и после вечера с
командиром и преноћиште у нашој собици где смо одсели први
пут. Време целог дана би лепо и сунце, снег се и по голим брди-
ма стопи, јер сунце греје.

13. Јануар
У јутру одох у грчку цркву и после ње одох и у бугарску
цркву где у обе остоја до одпуст после смо ја и поп Стеван и баја
Јосив, спремили коње и у 11½ сата пођосмо на свадбу у село
Лахце код братанца поп Стевиног. Стигосмо тамо и лепо је било,
весеље и пијење. Идосмо још у 4–5 куће и после око 4 сата по
подне дође млада и сватове, ту нас млада пољуби у руку и ми је
даривасмо. Ја доби бакшиш 1 пешкир од младу и после пођосмо
с коњима, и стигнемо у Диово и ту одмах нађем депешу коју ми
отац послао и она гласише овако: Светозаре дођи одма твоја је
мајка (неразумљив рукопис). Јеленко. Ах можете ви мислити
како ми је било кад сам депешу прочитао, бљунуше ми сузе и
тако сам целе ноћи преплакао. Мало ме командир утеши те напи-
са ја рапорт за осуство и после смо спавали, време целог дана
беше лепо као пролет. (Из текста Дневника не може се утврди-
ти о чему се тачно говори у телеграму. С. Николић не говори
више ништа о здрављу своје мајке).

14. Јануар Св. Сава


До пред зоре беше лепо време а пред зору поче да пада
мало киша па окрену снег, те готово до ручак пада и натрпа до
15–20, с.м. (мисли: сантиметара) свуд и по брду и по долине, ту
ручасмо с командиром, а у јутру кад би ја идо у бугарску и у грч-
ку цркву, на службу, после ручка идо у шетњу а пред вече с коња
идо у шетњу, у вече вечерасмо и после спавасмо, у истој собици.
После ручка до вече и би време лепо суво али хладно.

52
15. Јануар
У јутру посла депешу и писмо кући због мајку пре руч-
ка шетао сам забринут после ручасмо с командиром а око 2 сата
по подне идосмо ја и командир с коњима у село Нижо Поље у
шетњу и обиђосмо тамо нашу стражу, и вратисмо се око 4 сата.
Време целог дана сунчевито и ведро али хладно, по воденицама
и ваљавицама све је лед те људи разбијају да им воденице раде;
После сам ишо у шетњу сам поред село и промишљају-
ћи стално на моју мајку шта може бити. После у вече вечерасмо
и спавање у истој соби.

16. Јануар
Освану као и што беше одвече снега нападаше, до ручка
прође време и за време ручка дође војник те ми каза да је наш
пиротски прота поручио за мен да идем да се видимо и чим руча-
смо ја узе коња и одо у варош нађо г. проту и питах га за мајку
зна ли што он ми каза да не зна ништа. Пошто ми је донео писмо
од 11-ог а и сам он пошо 16-ог ту се поздравимо и ја одох. Писма
која ми је он донео ни до ово вече нисам добио не знам по кога
су послата мени. Онда се ја из варош врати и вечерасмо с коман-
диром и то вече добих од Ристу Мадића писмо у које ми јавља да
је моја мајка слаба. Спавање у истој соби време целог дана лепо
и тог дана идо ја са белог коња а мог коња предадо благајнику 3.
пука.

17. Јануар
Целе ноћи било је лепо време и чим свану поче падати
снег по мало и траја целог дана. Ту ручасмо и после ручка дође
поп Стева те седосмо и писмо вино, па после дође и кмет Павле
те од 2 сата пођосмо на имен дан Св Андон. Идосмо у 5 кућа и
око 5 сата вратисмо се у стан где вечерасмо и ја тражи за мен
пошту али немаше спавање у истој собици: у вече снег не иде.

18. Јануар
Устао сам од спавање и снег полако падаше. Ја се спре-
мих и одо у бугарску цркву јер је Св. Атанас празник, где и на
певници пева на служби. По одпуст шетао сам и оно подне снег

53
па ручасмо и после ручка шетња до пред вече и дође код мене
кмет Павле те идосмо у 3 куће на физиту и после одо у стан где
нам водницима команду саопшти да је наређење да будемо
спремни за изненадни напад од Турака. Ту смо се сви спремили
и војнике иначе како треба да буде. Снег пред вече престаде да
пада и у вече не пада. После вечеру командир оде са наред.
(мисли: наредник) Цолића у Ниже Поље код 3-ћи вод да обиђе и
да да наређење. Спавање у приправност у соби истој.

19. Јануар
Исти дан прође лепо јер време беше добро. Ручак и вече-
ра с командиром целог дана шетња, спавање у истој соби.

20. Јануар
Освану Недеља, ја одох у бугарску цркву и после шет-
ња, ручак и вечера с командиром. Време лепо, снег се топи, спа-
вање у истој собици.

21. Јануар
Провео сам у шетњу ручак и вечера с командиром, вре-
ме би целог дана хладно, спавање у истој собици.

22. Јануар
Тако исто провео сам мало у шетњи, више у соби, јер
време би хладно и снег са кишом пада. Цео дан ручак и вечера
с командиром.
Спавање у истој собици. То ми вече дође акт где се тра-
жи одговор за неки 88 заробљеника, но ја сам одговорио како
сам на броју предао поруч г. Дикићу и уз акта послао сам и обја-
ву као документ јер ми је он лично оверио да је од мене тачно
301 примио, и још ми је оверио и коман. места у Велесу кап. I кл.
Драгољуб Узун. Мирковић.

23. Јануар
Освану леп дан пролетњи, снег се стопи по брдима и
долинама, а сунце пече као код нас у Април мц. Тај цео дан про-
вео сам у шетњи, кроз село и око многобројних ваљавица зани-

54
мајући се око воде: ручак и вечера с командиром спавање у истој
собици.

24. Јануар
Освану такође леп пролетњи дан јер све се путеви оце-
дише од воде блато тек по мало; шетао сам готово целог дана и
сваког дана играмо коло пред (касарном) кантоманом, где ста-
нујемо, и после подне јавише војници да је умро наш војник из
Гњилан Костадин Манчић син на Поту Манчинога. Из мог је
вода био а кад би око 4 сата по под. ја пођо у шетњу ка грчкој
цркви и ту залупа клепало за вечерњу и ја свратих те остаја
вечерњу било свега нас 4 и поп 1 те свега 5 људи.
Ручак и вечера с командиром, спавање у истој собици.
То вече дозна да ће ми отац 25. доћи у Битољ.

25. Јануар
Освану се и ја већ премишљам дал ће ми доћи отац, пре
подне проведо у шетњу а сабајле био сам у цркви грчкој на слу-
жби, Св. Глигорија, мали празник, па ручасмо с командиром и
ја посла два војника у варош да дочекају воз и да ми јаве да ли
ће доћи мој отац. Они одоше и сачекали воз отац дошо и око 6
сата у вече доведоше ми коња да идем у варош код оца. Може
сваки читаоц да промисли колико сам се обрадовао за састанак
са оцем и ја узјашем коња и стиго у кафану „Кичево“ код оца и
зета у 7¼ сата у вече. Здрависмо се, вечерасмо, писмо, певасмо,
јер беосмо готово у друштву подоста. После 12 сата спавање у
соби где вечерасмо, тата у Сандин кревет а ја и Санда у други,
Ђока побратим у трећи. Време целог дана као права пролет.
Лепо би.

26. Јануар
Осванусмо, опремисмо се добро, и ја и тата изађемо у
варош у шетњу. Ту прођосмо шетајући и идосмо у саборну грч-
ку цркву те отац изгледа и њу. После идосмо у касарну код вој-
ника те им отац издаде писма и послат новац, оданде одосмо у
кафану „Охридско језеро“ те ручасмо ја и тата и побратим Ђока,
па из кафану пођосмо око 1½ сат и стигосмо у Диово у 3 сата по
под. Ту се отац раскомоти и леже у кревет и заспа те истера до

55
4½ сата. После устаде те прошетасмо мало и онда дођемо у собу
где се мало мезетисмо и писмо мало пива па онда вечерасмо и
спавасмо.
Време тог дана би права пролет, сунце јако пече, и ведро
тако и ноћу није хладно.

27. јануар Недеља


Још у 5 сата у јутру поче да свира наш сат музика, те се
пробудисмо. У то време уђе посилни те подложи ватру и соба
се загреја ја устадо па и отац устаде и ту се спремисмо и кад сва-
ну ми пођосмо у цркву прво свратисмо у бугарску па кад упали-
смо свеће и мало постајасмо онда изађемо и мало постајасмо
онда изађемо јер беше још јутрења и одосмо у грчку цркву где
остајасмо службу па кад изађосмо окупише нас сељаци да иде-
мо на физиту те готово идосмо у 4–5 куће. Свуда смо лепо при-
мљени, одатле одосмо у собу где се пред ручак мезетисмо и
писмо мало пиво па онда ручасмо, за ручак смо имали купус са
свињско месо, и друго још за мезење: после ручка играсмо оро
и дадо војницима одобрење да спреме младу и младожењу, те да
изводе нашу свадбу по сеоском обичају.
Ту они лепо спремише и ја бих кум, играсмо шарено оро
и после идосмо на чесму по воду по обичају ми са даровима на
рамо и после клањање те се све покида од смеја, у том извође-
њу изађе из село све да гледа и младо и старо и мушко и женско
и све попада од смеја. На венчању били су присутни грчки поп
мој отац командир, ја, Тоша, ловџија, кмет Павле, бугарски поп,
и бугарски учитељ. После коло до само вече, ја сам пред вече
изашао са оца те шетасмо, кроз село ка џамији и ту на путу, свра-
тише нас код Марка кафеџију после опет кад изађосмо ја игра
опет коло на путу до ћуприју па одатле у собу мало мезење и
вечера па спавање. Време боље него лети те отац има да прича
за успомену од војника.

28. Јануар
Освану ту доручковасмо и око 9 сата ми одосмо са оца у
варош где пробависмо до вече у шетњу и куповању неке ствари.
Ручасмо у кафани „Охридско језеро“ а вечера у „Солун“ кафану.
Спавање у „Кичево“ кафану. Време би лепо боље него пролеће.

56
29. Јануар
У јутру спремисмо се и тата оде возом преко Солуна, где
је био решен да остане и проведе 1 дан у Солун. Ја истог дана
одох у село где стиго у 2 сата по под. После шетње играмо коло
и у вече вечера с командира и спавање. Време баш би лепо, пра-
во пролеће.

30. Јануар
Освану снег и по мало хладно. Цео дан сам провео у
шетњу, пред вече дође баја Мија Гошић и Јеленко Јоцић оба из
Блато, ту сам ручао и вечерао и спавање, време снеговито.

31.
Освану се и би мало хладно снег не пада цео дан прове-
до у шетњу, ручак и вечера и спавање, ту време хладновито. Око
10 сата оде си Мија Гошић за варош.

57
Светозар Николић Гаричка у
Битољу, 1913. године

Реверс фотографије

58
59
Пиротско певачко друштво “Момчило” у Битољу, 1912. године. Успомена из Српско-турског рата на рођендан
престолонаследника Александра
60
Официри Трећег пешадијског пука за време Српско-турског рата 1912–1913. године у Битољу.
І ред, седе с лева на десно: Владимир апасић, учитељ, Ђорђе Цолић, инвалид, Милорад Синђелић, Војислав
Радосављевић. ІІ ред, седе с лева на десно: Љубиша Марковић, Милан Илић, Светозар Богдановић, др Ива Поповић,
санитет. пук, тихомир Смиљковић, ком. І батаљона, Иван Павловић, ппук., командант. ІІІ ред, стоје с лева на десно:
Стојан Трнокоповић, капетан, Радичко Раденковић, Светозар Мисирлић, Милан Бошковић, Александар Штрумбергер,
Милан Потић, Михаило, Стева Мирковић, Михаило Стефановић, Профир Ћирић, Бора из Лућнице, Ђорђе Бошковић,
Јован С. Петровић. IV ред, стоје с лева на десно: Михаило Милић, танасије Јовановић, Светозар Ј. Николић Гаричка,
Станислав Костић, Димитрије Тошић, Александар Пејчић, бора Ђорђевић, Никола Милић, Никола Стефановић,
Љубомир Ранчић, Сокол Петровић, Борислав Станчић, Тихомир Станковић.
ДРУГА СВЕСКА
(октобар 1915 – 21. септембар 1916)

61
62
Опис положаја, које је поседала 2-га чета 2-ог батаљона
3. пешад. пука I позива у другом периоду Српско Бугарског рата
1915. год. и опис путева куда је чета пролазила;
1–X–915. год. наш 2-ги батаљон, био је у резерви пука
код Беле-воде Сињоглав. — чука (мисли: Сињоглавска чука) и ту
је остао до 4-X-915. год. и у 4 h по подне крене се наш батаљон
и стигне између с. (мисли: села) Присјан и с. Камик где остане
у дивиз. резерви. Ту смо преноћили у једном забрану, пут је био
добар.
5-ог X у 10 h у вече наш 2. батаљон деташују и добијемо
наређење да се одмах кренемо за пирот. жељез. станицу и у 2 h
по поноћи стигнемо на жељез. станицу. У 4 h укрцали смо се и
воз крену, у Нишу смо стигли око 7,30 h пре подне, воз продужи
даље и у 4 h по подне воз стиже на станици. Владич-Хам (мисли:
Владичин Хан) где се искцасмо, то је било 6-ог X и ту одма више
станице подигнемо логор и преноћимо.
7-ог X у 4 h у јутру батаљ. доби наређење да се одма кре-
не, ка селу Јелашница, путовали смо цео дан. С једне стране брда
отишли, с друге се вратили и опет дођемо у 5 h по подне на
истом преноћишту. Код станице Владич-Хам-
; пут којим смо ишли и вратили се био је добар да је могла сва-
ка трупа проћи.
8. X батаљон се кренуо у 4 h у јутру левом обалом Мора-
ве, прешли смо преко р. (мисли: реке) Лепеницу и ту се задржа-
ли и добили наређење да поседамо положај; 2. чета добила је
одсек да утврди и поседне положај Капиџик што је одмах урађе-
но. Задатак је био да се положај Капиџик по сваку цену живота
мора одржати. Противник је на десном крилу јако нападао тако
исто и на десној обали Мораве. Пут којим смо дошли био је
добар где је могла и артиљерија проћи. Ту смо се утврђивали и
преноћили.
9-ог X остали смо на истом положају.
10-ог добио сам наређење од коман. батаљона да са моја
два вода поседнем и положај Цер. Фронт који сам одржао на
Капиџику и Церу износио је око 4.100х. На тим положајима
остао сам 11-ог, 12-ог и 13-ог. Када сам добио за појачање једну
чету III поз. из 3. пеш. пука. командир ове чете био је поручник
Јеленко Н. из Барје Чифлик.

63
14-ог у 5h по подне добио сам наређење да се са четом
повучем ка селу Г. Јабуково, јер је противник јако нападао на
десно крило тога фронта; нисам могао одмах да се извучем јер
је против. (мисли: противничка) артиљерија и митраљеска ватра
много дејствовала, када је пао мрак повукао сам се преко р.
Лепенице; и целе ноћи маршовао са четом и стигао у свануће
код с. Гор. Јабуково. Пут где сам прошао био је само пешач. ста-
за апсолутно не пролазно те се морало ићи колоном по један.
15-ог у јутру добио сам одсек за поседање. Суво-дрво,
Бачевиште, и ивицу с. Мелово. Задатак је био да се пложај по
сваку цену мора одржати. Ту смо остали до 19-ог.
20-ог када је противник много јачом снагом почео напа-
дати на положај Суво-дрво и десно од мене на Сејмену буку,
мене су сменили чете из 1. пука III. позива а ја добијем наређе-
ње да одмах поседнем положај Јаричиште и да бочно дејствујем
на Сејмену буку, што је одма урађено, и спречио сам против.
надирање на десно крило Сејмене буке.
21. повукли смо се са Јаричиште, на Црни-Врх и ту смо
преноћили где смо прошли пута није била стаза преко вел. јару-
ге и шуме.
22. пре подне око 10h добијем наређење да се са четом
одма кренем за с. Чукљеник и да уђем у састав батаљ. одмах сам
се кренуо преко планину Влајњу и стигнем у 10h у вече у с.
Чукљеник. Ту сам нашао 1. и 3. чету нашег батаљ. и ту смо пре-
ноћили. Пут којим смо прошли преко планине био је добар за
неколико к. метра (мисли: километара) па за тим само стаза
пешачка.
23. у јутру у 6h кренули смо се за с. Вучје до које смо
путовали 8 к.м. Када смо стигли у с. Вучје сви командири доби-
јемо писмено наређење од команданта батаљ. да се одма крене-
мо и уђемо у десну колону на положај, Црни–Врх. Кренули смо
се одма и по подне око 2 часа, изађемо на положај; но одма нас
кренуше и ја са четом добијем одсек за поседање положај,
Добрино – (С.Н. праз. м.) ту смо били под командом командан-
та 1. пука II поз. и ту смо преноћили. Пут којим смо прошли био
је и сувише хрђав а преко планине није га ни било, само пешач.
стазе.

64
24-ог у 5h по подне добијемо наређење да се повучемо и
кренемо се одмах, пређемо р. Ветерницу и изађемо на положај,
ноћу око 9h и ту преноћимо.
25-ог у јутру добио одсек да поседнем и утврдим, Крч-
мар и Бештичку Чуку. Пут где смо прошли био је тако да је
пешадија могла проћи колоном простих редова и коњска комо-
ра без запреге.
26-ог добијем наређење да пред поседнуте положаје, са
мојом четом поседнем и положај Јасике који је држала 3-ћа чета
ов. батаљона. Ту смо остали 27-ог цео дан и увече око 10h доби-
јем наређење да сакупим чету и да уђем у састав батаљ. на ☼
(мисли: кота) 805. Пошто је био фронт и сувише велики док сам
чету прикупио и стигао на ☼ 805. било је 11,30h. Одмах смо се
кренули маршовали целу ноћ и осванули близу Топољски-вис;
прошли топол-вис, и 28-ог око 2h по подне стигнемо код Сије-
рињску џамију. Ту подигнемо шатора због кише останемо до
мрака и преноћимо. Пут којим смо дошли до Топољских висова
био је добар, затим уз равну реку није га било до Сијер. џамију.
29-ог у јутру кренули смо за Свирце и стигнемо на кара-
ули.
У 2h по подне и ту избацим један вод на предстражи.
Остали подигну шаторе. Пут којим смо прошли донекле био је
добар за тим преко планине само за пешаке.
Ту смо остали до 3. XI и онда са четом избијемо на (С.Н.
праз. м.) косу и ту останем до 5–XI када ме смени 10. пук I поз.
Ја се вратим опет на Новак-Чуку у састав батаљ. и ту останемо
и преноћимо.
6–XI — пре подне кренемо преко Мерћи јелач. косу у
правцу карауле Китка. Коју је држао 4. кадровски пук, и ја будем
одређен са четом да поседнем положај, код села Костадинце
више с. Огош. Ту сам отишао и учинио распоред чете и ту пре-
ноћим. Пут је био добар.
7–XI — у подне повучем се у састав батаљона и батаљ.
се повуче на Јелачкој коси, ту у вече добијемо наређење да се
повучемо преко Криву реку, и одмах се кренемо, путовали смо
целу ноћ.
8.XI — у 8h пре подне стигнемо у с. Вагамеш, ту остане-
мо до 3h — по по ноћи када добијемо наређење да се повучемо.
Пут где смо прошли био је само пешачка стаза.

65
9-ог–XI — кренули смо се у 3h јутру уз р. Н. (С.Н. озна-
ка за непознато) и у 2h по подне изашли на положај. Н. испред
Приштине. Ту смо остали до 10h у вече и добили смо наређење
да се повучемо. Кренули смо одма и путовали целу ноћ и сутра-
дан прешли Косово и реку Ситницу, у 3h по подне стигли код с
Мухатаре.
10-ог–XI и ту преноћили. Пут са положаја до глав. дру-
ма био је хрђав а после друм био је добар.
11-ог–XI — у јутру кренули смо па у с Кријаково стигли
12-ог у подне и одма кренули и одатле отишли на вис Голеч, и ту
заноћили. Пут којим смо прошли био је до с. Голеч добар одатле
за вис Голеч хрђав.
13-ог–XI — у јутру кренули смо се и маршовали 14, 15,
16, 17. и 18-ог За то време прошли смо села Глођане, Тулово,
Челопек, ту смо и преноћили. Пут којим смо прошли био је
добар.
19-ог — преданили и ту преноћили.
20-ог–XI — у јутру кренули и прошли кроз с. Дубавик,
Стрелац, где смо заноћили. пут је био за пешаке, јер је био мно-
го борљив глибав.
21. XI — кренули се и дошли код с. Раунић, одморили се
и ту преноћили.
пут је био добар.
22. XI — у подне кренули смо и у 2h по подне стигли у
Пећ и ту преноћили. Пут је био добар.
23–XI — у 3h у јутру кренули из Пећ уз Пећску Бистри-
цу, клисуром, и стигли код неког бив. Хана и ту заноћили. Пут је
био тако хрђав да је једва могла проћи пешад. колоном по један.
24.XI — у јутру кренули за Плав и стигли испред Плав
место. Н. и ту заноћили. Пут хрђав само за колону по један.
25. XI — у јутру кренули и стигли у подне у Плав где
смо добили хлеб, (проју) продужили и стигли пред вече у Гусињ
где смо преноћили, пут до Плав био је хрђав, од Плава до Гуси-
ња добар.
26.XI — у јутру кренули и стигли код с. Грабне и ту пре-
ноћили. Пут је био и сувише хрђав.
27.XI — у јутру кренули код с. Куша, и ту преноћили.
Пут је био сувише хрђав.

66
28-ог XI — пошли уз, Куше, и стигли на обали Скадар.
језера ту се одморили и преноћили. Пут је био хрђав.
29-ог XI — у јутру кренули и пред вече стигли код с.
Јетерце, где смо преноћили. Пут је био хрђав.
30-ог XI — у јутру кренемо и стигнемо испред Скадар.
на 5 к.м. и ту преноћили, пут је био добар.
1–XII у 6h јутрo кренемо и пре подне стигнемо у Скадар.
Ту подигли шаторе и одморили, и преноћили. Пут је био добар.
2–XII у 12 часа, по подне кренемо се кроз Скадар, за
Љеш и у 7h по подне стигнемо у с. Брдица и ту преноћимо, пут
којим смо прошли био је добар по коме је могло проћи сваки род,
оружје.
3–XII у 6h у јутру кренемо и по подне у 5h стигнемо
испред Љеша. на 5 к.м. код неко разрушено село Н. и ту прено-
ћили, пут је био добар.
4–XII у 9h у јутру кренемо се и прођемо кроз Љеш и у 3h
по подне стигнемо у с Калисти, у састав пука, пут је до Љеша
био добар, од Љеша до с. Калмет био је хрђав, (барушњив). У с.
Калисти остали смо до 10–XII 1915. год. Када се пук крену и
стиже у Љеш, подигли шаторе и ту преноћили, пут је био од с.
Калисти, до Љеша хрђав.
11–XII преданак у Љешу, и спремање за Драч.
12.XII пук се крене у јутру за Драч и по подне стигнемо
на обалу р. Маћије, и ту преноћимо, пут је био хрђав. Ишло се
колоном простих редова и колоном по један.
13–XII преданили на обали р. Маћије.
14–XII пребацили се на чамце преко р. Маћије и крене-
мо преко баруштине (мочаре) где пута није било. И стигнемо
испред неког села Н. и ту заноћимо у неком шевару.
15–XII у јутру кренемо и маршовали цео дан пред вече
стигли у некој шуми, и ту преноћимо, пут је био исувише хрђав.
16–XII у јутру кренули преко баруштине (мочаре) пређе-
мо реку Н. и ту одма на обали преноћили; Пута није било.
17–XII у јутру кренемо маршовали смо до 3h по подне и
стигнемо до Варошицу Шијак, где подигнемо логор и преноћи-
мо. Пут којим смо тога дана маршовали био је добар, да је по
њему могла проћи свака колона свих родова оружја.

67
18–XII у 3h по подне кренемо се за Драч и у 5 по подне
стигнемо, код Драча, на првој коси-—- — и ту подигнемо логор,
и преноћимо, пут је био добар.
Од 18–XII па до 10. Јануара. Остали смо на том месту.

1916.
10. I ујутру кренемо се из Драч за Валону, прођемо Кава-
ју, и ту на 3–4 к.м. позади Каваје, заноћимо. Пут којим смо мар-
шовали био је добар.
11.I ујутру кренемо се маршовали, дошли до р. Шкумбу,
одмах се пребацимо и ту на обали заноћили. Пут је био добар.
12. I ујутру се кренули, маршовали цео дан и стигли до
села Н. и ту преноћили, пут је био добар.
13. I у јутру се кренемо преко великих глибова јер пута
није било и стигнемо код р. Семени и ту преноћимо.
14. I у јутру око 8h кренемо се и пребацимо се чамцима
преко р. Семени, и око 2h по подне продужили марш и око 12h
у ноћ, стигли на обали р. Војушу. Пут није ни био, ишло се пре-
ко баруштина где је био глиб до колена.
15. I на обали р. Војуше. преданак.
16. I пук се крену за Валону око 5h по подне стигнемо у
Валону. где се одма укрцамо у лађу Ре Виториа. Пут од р. Воју-
ше до Валоне био је добар. Наш 2. батаљон био је на горњем
спрату, официри су били распоређени по кабинама за спавање.
Лађа у којој смо се укрцали била је талијанска и звала се
Виторија. у њој је било много одељења јер је било готово од нај-
већих лађа.
Прва класа сала то је била изванредна где су ручавали
Виши официри и чиновници већег реда.
Друга класа и она је била лепа ту су били официри
нижих и чиновници. Нижег реда.
Храна како за официре тако и за војнике била је одлич-
на, поред тога било је и вино.
Лађа из Валоне кренула је 4 часа, после по ноћи путова-
ли смо готово све по дану гледали смо Албанске окршаје — оба-
ле и са презрењем их се опраштали да се више преко њих не
враћамо. Буре није било те се ништа у промени климе није деша-
вало.

68
На Крфу смо стигли 17. Јануара, 1916. год у подне где
смо ручали у лађи, и после настаде искрцавање. Војници са вод-
ницима одоше на острво Лазарет где се окупали и добили ново
одело, веша и обућу.
Командант батаљ. са нама командирима и искрцали смо
се у 7 часова у вече, и одосмо на место где је било одређено за
логор, код села Доњи Ипсос.
Ту смо провели без војника 5 дана и ја 22-ог са дозволом
одо из логора на пристаниште Говино, где седо у лађу и одо на
острво Лазарет код војника. Истог дана у вече био сам са војни-
цима у логор Ипсос јер су били сви преобучени, као што сам
раније реко.
У логору смо провели до 28-ог I и тога дана дође наређе-
ње да се једна чета комбинује од 220 људи са командиром и 4
водних официра и да се упути делегату Пристаништа крф.
(мисли: крфска) пуков. г. Миодрагу Васићу, и из пука и батаљо-
на одреде мене. Ја сам се са четом кренуо у 2 часа, по подне и
стигнем у Крф у 5 часова по подне. Истог дана беше киша и ми
смо по киши путовали. Када смо стигли јавио сам се пуковнику
г Васићу, који ме лично одведе и показа где ће бити логор, рад-
ничких трупа, на пристаниште. Одма сутра дан почели смо ићи
на рад, и почели смо добијати храну за војнике. О храни немогу
много писати јер је храна била таква да се боље није ни пожеле-
ти могла. Хлеба довољно, меса, пасуља, пиринча, масти, и све
зачинке, а сваког дана и по 250 гр. вино за сваког војника.
Сви смо били под шаторе, но ту је била близу кућа неког
Грка, с којима сам се упознао које сам поштовао као своје а и
они мене!
Деца која су имали – прва најстарија ћерка од 14 година
звала се је Манија, друга Ница – Јеленица — мушкарац кога смо
сви волели звао се Пипи, Спиридон, а оно мало не знам!
На Крфу сам био са четом до 16-ог фебруара, када дође
да ме смени са четом мајор Лаза Поповић, дужност сам предао
одма и ту преноћимо. Сутра дан 17. II у 10 часова пре подне кре-
нем се са четом у 2 часа, по подне и стигнем у логор Ипсос у
састав пука.
Оданде поче у пуку занимање и спремање војника у
заједничком раду, јер пре мога доласка у састав пука би изврше-
на реорганизација целе српске војске. У нашем пуку у састав био

69
је дошо 3. пук II позив и 3. пук кадровски тако је трајало. Сва-
ког дана занимање. Егзерцир, јединична обука, десетичка, и вод-
на, у месецу фебруару би време променљиво, али већином киша.
Од 7. марта установљени су официрски и подофицирски
часови.
За ратну службу наставник је био п.пуков. Карло Силви.
За егзерцир п.пуков. г. Иван Таназовић
За наставу за гађање и опис пушке француске п.пуков-
ник г. Светислав Симовић.
За подофицирске часове одређени су били активни вод-
ни официри.
Од 17. II до 7. III била је реорганизација, допуна дивизи-
ја, пукова, батаљона,
чета и т. д.! Примање и издавање ствари, од седмог настала је
обука код војника почетак занимања. Пре подне од 7 часова па до
10 часова пре подне, а од 10 часова до 11, настављени су официр-
ски часови. По подне од 3 часова до 4 часова одређени су подо-
фицирски часови, које су предавали активни официри.
Према наредби Команданата пука бр. 47 отпочета је офи-
цирска школа, часови официрске школе биће сваког радног дана,
пре подне од 10–11 часова, а часови подофицирске школе, биће
по подне од 3–4 часа.
У официрској школи, држаће предавање помоћник
команданта пука и команданти батаљона. У официрској школи
предаваће помоћник читање карата и крокирање, Командант 1.
батаљ. п.пуковник г. Карло Силви, ратну службу Командант 2.
батаљ. п.пуковник г Симовић, опис пушке и наставу за гађање,
и Командант 3 батаљ. п.пуковник г.Таназовић, пешадиски езек-
цир и начела за вођење борбе! Часови официрски држаће се у
логору 1. батаљона.
Ађутант пука устројиће дневник у који ће наставници
официрске школе, по свршеном часу заводити о чему су тога
часа говорили!
У официрској школи предаваће се у току идуће недеље
ратна служба. 7. и 10. опис пушке, и настава за гађање, 8. и 11.
пешад. егзерцир, 9. и 12. пешад. егзерцир.
Подофицирска школа држаће се по батаљонима. Коман-
данти батаљ. израдиће распоред и одредити наставни распоред
са именима наставника, и доставити ми на увиђај. Официрски

70
часови имају посећивати сви официри у пуку. А подофицирски
сви подофицири, који тога дана нису заузети нарочитом слу-
жбом.
7. III почетак занимања код војника.
Понедељак пре подне пешадиски егзерцир, по подне
опис пушке, официри и подофицири били су на својим часови-
ма.
8–ІII Уторак пре подне ратна служба, по подне правило
службе I део и васпитни део, официри и подофицири били су на
својим часовима!
9–ІII Среда пре подне пешад. егзерцир, по подне купање
и прање веша, официри били су на својим часовима!
10–ІII Четвртак пре подне пешад. егзерцир по подне,
нишањење. Официри и подофицири били су на својим часови-
ма!
11–ІII Петак пре подне ратна служба, по подне, ратна
служба теорично. Официри и подофицири, били су на својим
часовима!
12–ІII Субота пре подне, пешад. егзерцир, по подне пра-
ње веша и уређивање логора, официри су били на своје часове!
13–ІII Недеља – О д м о р.
14–ІII Понедељак пре подне, пешадиски егзерцир, по
подне борба ножем, официри и подофицири били су на својим
часовима!
15–ІII Уторак! ратна служба, по подне нишањење и
намештање гајке, официри и подофицири били су на својим
часовима. 15 био сам на купање са капетаном I класе Милутином
Поповића!
16–ІII Среда пре подне пешадиски егзирцир, по подне
стражарска служба практично, официри и подофицири били су
на својим часовима.
17–ІII Четвртак! пре подне пешадиски егзерцир по под-
не, борба ножем, официри и подофицири, били су на својим
часовима. 17-ог био сам на купање, са капетаном I класе Милу-
тина Поповића!
18–ІII Петак! пре подне ратна служба, по подне правило
службе I део, поздрављање и прилажење на рапорту, рапортира-
ње и преношење заповести. Официри и подофицири били су на

71
своје часове. 18-ог сам био на купање са капетаном I кл. Милу-
тина Поповића, истог дана сам се разболео.
19–ІII Субота! пре подне, пешадиски егзерцир, по подне
купање и прање веша и уређивање логора, Официри и подофи-
цири били су на својим часовима. 19. Био сам болестан.
20–ІII Недеља! пре подне од 8–9 смотра над оружјем, по
подне одмор. 20-ог био сам болестан!
21–ІII Понедељак! пре подне, ратна служба, по подне,
ратна служба теорично. Официри и подофицири били су на сво-
јим часовима. 21-ог било ми је мало боље!
22–ІII Уторак! пре подне, пешадиски егзерцир, по подне
борба ножем, 22. такође било ми је још боље!
23–ІII Среда! пре подне, четна обука, по подне водна обу-
ка. Официри били су на својим часовима! 23. готово сам пре-
здравео!
24–ІII Четвртак! пре подне пешадиски егзерцир, по под-
не, нишанење, официри и подофицири били су на својим часо-
вима! 24. поново се разболим;
25–ІII Петак! пре подне пешадиски егзерцир, по подне,
опис пушке, официри и подофицири, били су на својим часови-
ма! 25. био сам болестан;
26–ІII Субота! пре подне ратна служба, по подне, стра-
жарска служба практично! 26. био сам болестан!
27–ІII Недеља – О д м о р. 27. био сам болестан!
28–ІII Понедељак! пре подне, пешадиски егзерцир,
поподне поздрављање и прилажење на рапорту, официри и под-
официри били су на својим часовима, 28. било ми је мало боље!
29–ІII Уторак! Четна обука, по подне, правило службе I
део и васпитни део! Официри и подофицири, били су на својим
часовима; 29. такође било ми је још боље;
30–ІII Среда! пре подне, водна обука, по подне, нишане-
ње; Официри и подофицири били су на својим часовима! 30
почео сам да прездравим!
31–ІII Четвртак! пре подне четна обука по подне водна
обука! Официри и подофицири били су на својим часовима; 31.
осетио сам да сам оздравео!
1–ІV Петак! Пре подне ратна служба, по подне, правило
службе I део и васпитни део, официри и подофицири били су на
својим часовима!

72
2–ІV Субота! пре подне пешад. егзерцир по подне,
шишање бријање купање и прање веша!
3–ІV Недеља! Смотра над оделом!
4–ІV Понедељак! пре подне ратна служба по подне, бор-
ба ножем! Официри и под официри били су на својим часовима;
5–ІV Уторак! пре подне пешадиски егзерцир, по подне,
нишанење! Официри и подофицири били су на својим часовима!
6–ІV Среда! пре подне, четна обука, по подне купање и
прање веша и одмор. Официри су били на својим часовима;
7–ІV В. (мисли: Велики) Четвртак! пре подне, телесно
вежбање, водна и четна обука, ја сам командовао четом, ту ме је
посматрао командант 3. батаљ. за сво време пре подне, тада ме
је јако болео стомак, имао сам напон, (пролив) Када се вратисмо
са занимања ја одо у амбуланту, те доби прашкове против про-
лива, и не идо на официрски час. Час је био у официрску мана-
жу 2. батаљ. Час је држао г. п.потпуков. Симовић, ручао нисам,
већ сам употребљавао прашкове и осећао сам да сам слаб, од
како сам дошао у логор легао сам и метнуо вруће цигле на сто-
мак то је трајало до 215 по подне, када сам устао, умио сам се и
спремио се за занимање. Занимање је било по подне: опис пушке
и правило службе III део; затим се цео пук построји, и коман-
дант пука држао је говор, свима о покрету за Солун на ред и т.д!
Затим одосмо и вечерасмо и спремили се за ноћни марш,
који смо имали да маршујемо. На марш смо се кренули тачно у
730 по подне, правац је било поред „Виле Талијана“, па на 15 к.м.
одатле скренусмо лево, и на 12 к. м. био је први застанак у 830
часова увече, у 9 часова били смо спрам Вардарске дивизије,
када поче да свира повечерје и онда прођосмо поред бараке на
путу, на 9 к.м. и скренусмо лево одакле смо имали 4 к.м. Када
смо дошли на 2 к.м. ту смо опет имали застанак, одатле се кре-
нусмо и у 1010 часова, вече стигнемо у бивак!
За време маршовања дошло је наређење да ће бити
покрет у јутру те стога је марш био обустављен но како смо ми
први отишли то нисмо знали и измаршовали смо;
За време марша време је било лепо, кад смо пролазили
поред маслина славуји су певали и нама пут напомињали и мно-
го је улепшавало марш бубице, које су летеле и светлуцале као
да се пред — и око нас видела пак пушчана или митраљеска

73
ватра, те је нама и војницима олакшавала марш, и терет под који-
ма су се војници увијали носећи целокупну ратну спрему!
8–ІV В. Петак! Устадосмо око 630 – 7 часова у јутру, зани-
мање није било, за доручак војници су добили чај;
1. батаљон беше се спремио за покрет, и беше постројен,
за полазак. За тим добисмо наређење и ми 2. батаљ. да се спре-
мимо пре него што ће се кренути први ешалон, око —— — часо-
ва пук би постројен те свештеник одржа молитву за срећан
полазак, пуку преко мора за Солун. Када би то свршено, 1.
батаљ. и 1. наша чета одоше око 10 часова, јутро, ми поново
дигосмо шаторе ручалисмо и око 2230 поново 2. и 3. чета дигосмо
шаторе и у 3 часа, кренусмо се за Говино! За укрцавање. На при-
станиште Говино, стигли смо у 410 по подне. Одма се нисмо укр-
цали већ подигосмо шаторе близу пристаниште, но после 1 час
наредише те се ја са првим водом укрцам тачно у 6 часова, по
подне кренемо за лађу. Лађа у коју смо имали да се укрцамо зва-
ла се Мелброн у којој смо се укрцали у 8 часова вече, приликом
укрцавања из барке у лађу један војник из 2. пешад. пука омаче
се и паде у море, но присебност војника одма предузеше мере
иако беше мрак те га некако извукоше. Баш сам то очима гледао
како јадни војници сви полетеше да га спасу, а он се држи на
води, и руком за пушку који му беше први војник пружио. Када
сам се распитао како се исти зове рекоше ми даје неки Риста.
Лађа је доста велика, али је старијег система, ништа у њој наро-
чито. Кабине су тако рећи сасвим просте у којима чак и воде за
умивање нема, кревети су федерни, а намештај прљав, у кабини
су по 2 кревета и тако су тесни да нема места да се двоје, нужни-
ци прљави, чак и вода за пиће није била, већ слана из мора.
У лађу је 2. пешад. пук са музиком, командант пука и
наше 2. чете.
Вечеру нисмо добили ни ми ни војници, време облачно
без кише, у кабини смо били ја и п.поручник Мих. Милошевић,
и посилни. Спавање, постим.
9–ІV В. Субота! устао сам и умио сам се и одо на дору-
чак, у трпезарији, беше црна кафа, и млеко јасам само црну кафу
доручковао, Затим шетао сам се по лађу и посматрао лево и
десно какве пусте планине голе без шуме остају, а понегде кад
лађа уђе унутра и то се не виђа, у 10 часова лупа звона за ручак,
и сва г.г. официри одосмо на ручак. Готово сви мрсе, ми-нас 4–5

74
свега нисмо мрсили, већ смо ручали суво леба и соли и бибера
и по једну флашу црног вина;
Војницима је издато у јутру чај, а за ручак хлеб и вино,
јело је тек добивено у 1 час по подне. После ручка спавао сам и
устао сам, ево сада описујем, али се не зна када ћемо се крену-
ти јер се у лађи товари угаљ и храна за војнике. Време се прово-
ди у лађи, у кабини око војника и т.д!
Вечера је била у 6 часова, ова је била сјајна и слатка вече-
ра, у очи Ускрса коју сам вечерао суво хлеба, и соли сам топио,
а попио сам и 1 флашу вина, а капетан Милутин Поповић, пита
команданта 2. пука да одобри каплару Душану из 3. чете 2.
батаљ. да издеклемује нешто. Ту вечер треба забележити јер
поред декламовања настаде и песма. Музика отпоче да свира, а
капетан Поповић Декламова (Караулу и Хајдук Вељка). Весеље
је трајало до 11 часова у вече, командант пука био је необично
расположен а и тако задовољан.
10–ІV Ускрс, осванусмо у Крфу у лађи, на мору, доручак
је био бела и црна кафа, и нарочити сир, одмах сам се у својој
кабини обријао и у 10 часова поче звоно да лупа за ручак, ручак
је био обичан, вино сам попио пола флаше. За време док смо
ручали музика је свирала и дали смо бакшиш музикантима по
(С.Н. праз. м.) динара. После ручка лего да спавам, а остали вод-
ни официри остадоше да се занимају са картама у мојој кабини,
Око 145 по подне устао сам и они још седе у то време кад дође
командир и рече да је неком нашем војнику пала пушка у море,
када сам се распитао то је била пушка, редова Тодора Манића, из
Б. Чифлика и то баш из мог вода, о томе сам рапортом известио
командира, после тога провео сам време у шетњи по лађи и у 5
часа, по подне лађа се крену, из крфско пристаниште, и за нама
још једна такође се крену, која је била утоварена и ишла је за
нама на 300 метра!
Ручак код војника било је хлеба, конзерве и вино, а за
вечеру пасуљ са конзервама. Време је било лепо те смо по мору
гледали свако јако како вода понешто носи. Море је било мирно
за путовање, а нарочито сви се радујемо штосе крећемо за Солун
и на Ускрс! Рачунамо и говоримо да ће нам Свето Васкрсеније
помоћи, на путу, за нашу милу Србију коју остависмо у ропству
да јој други господарују, ми смо путовали са 2. пуком и послед-
њом одбраном 2-ог пука. При поласку из Крф. пристаништа оду-

75
шевљено смо поздрављени, са Француза са узвикцима „Живели
ура“. За време вечере, официрима командант брода издаде наре-
ђење, да се свеће ни у ком случају не смеју виђати упаљене, као
и цигаре не смеју се виђати.
Спавање је било одлично.
На Ускрс другог дана путујемо целу ноћ, и сада устао
сам у 630 ујутру. Умијем се и доручкујем у 7 часова, ручак је било
у 10 часова, по подне изађо где обиђем војнике да видим шта
раде за време обиласка око њих само чујем даје сваки жељан да
изађемо у Солун у исто време и посматрао сам пучину морску,
и путовање наше лађе, за нама је путовала још једна лађа, уто-
варена са војницима, та се лађа зове Натал а креће се на 300
метра час — лево-десно и до на 100 метра, прате нас три торпи-
љера, с леве стране!
У 830 посматрајући по мору али наједанпут на 50 метра
од лађе у леву страну видесмо неке велике рибе, (С.Н. праз. м.)
којима смо видели перја у виду бивол. репове после посматра-
ња одо у кабину, и лего да спавам, кад у сну чух звона звони за
ручак ја скочи уми се и одо у трпезарију, на ручак, ручак је био
умерен, вино сам попио једну флашу, код војника ручак је било
конзерве вино није било. После ручка нисам спавао већ сам час
на предњем час на задњем делу лађе посматрао, пучину. Око 4
часа посматрач лађа приметио је био десно од нас неку велику
лађу и капетан лађе и сви морнари били су у приправности, са
опасаним пампурима, па када помоћу сигнала добише везу и
видеше да је наша лађа скидоше спрему. Време је било топло
море је мирно, дивота је било за путовање, путовали смо преко
Јадранско, Јонско мора па улазимо у —— — море, сада вечера-
мо и легосмо да спавамо. Ноћас око 330 тек поче наша лађа да
свира једанпут други пут трећи пут и тако до 10 пута свирала је,
ја викну Драгутина посилног, да изађе и да види шта је када се
врати рече да је магла и да се ништа не види, лађа која је ишла
позади залутала и да све лађе т.ј. топриљери свирају да ухвате
везу јер због магле ништа се није видело.
На Ускрс трећег дана устао сам у 6 часова, ујутру умио
сам се и изађо код војника, назва им Бога и прошета се, време
још беше магловито, те се не види далеко од лађе. Лађа са војни-
цима која беше позади нас јутрос је била далеко испред нас тако-
ђе и торпиљер је био напред у 330 одох на доручак у трпезарији,

76
дадоше ми кафу, млеко, путера. Када сам доручковао изађо опет
код војнике и седо да посматрам магла се већ диже, јер је сунце
растера око 8 часова, прођосмо око некоје острво које беше
десно од нас и на њему се виде црква, по карти изгледа да је 186
дуб, лађа се окрену на север, преко Средоземно море, виде се
острва лево и десно и већ смо спрам грчко острво и варош која
је десно од нас – Крит. Ово време овако проводимо на задњем
крају лађе, дође Др. 2-ог пешад. пука Буцек, са ловач. пушком и
у лету уби до сада два и више галебова који лете позади лађе и
хватају мале рибице.
Око 10 часова ја примих дежурство, у пуку, и у скоро би
ручак. Ручак би добар, ништа нарочито, за војнике није било
ништа. После ручка изађо да посматрам пут и сада наилазимо
острва десно и лево и милина је посматрати овај пут, за време
посматрања шетања с једног краја у други мени се приспава, и
ја око 2 часа лего да спавам, време беше лепо, када се пробуди
око 3 часова, видим по мору пала магла, и лађа поче да свира,
устадо, уми се и одма изађо, магла све више и више пада по мору,
с часа на час опет свира, лађа која је била испред нашу лађу, као
и торпиљери и беху се далеко удаљили, и она лађа се на знак ове
одазва. Магла се поче постепено диже па опет падне. Тога дана
ја у 10 часа, пре подне примих дежурство, у пуку. На знак звоне
одосмо на вечеру, би добра и после вечере ађутант 2. пука поруч.
г. Љуба покупи од официре бакшиш, за —— — сваки је од нас
дао по 5 драхме, за војнике вечера је била куван пасуљ са конзер-
вом.
Спавање би пријатно, преко ноћ би магла те лађа с вре-
мена на време свира, преко ноћ поче и да пада киша, те је нама
мало и лице помила;
13–ІV ја као дежурни устадо у 5 часова јутру али киша
пада и сваког часа више и више пада, прошли смо били острва,
војници тога јутра нису добили нити чај нити пак кафу. За ручак,
хлеб који беше издат војницима за тај дан по неки беше буђав, те
ја као дежурни извести команданта 2-ог пука да чај није куван,
зато што је био нестао током кафа. Око 9 часова, гледали смо
како се играју велике рибе по мору, мало даље опет друга врста
у виду бикова, иду један за другим и лепо се види кад избаце
главе, и на њима рогове веле да су то, делфини.

77
У 10 часова, стигли смо испред Солунског залива! Где је
море минирано, т.ј. ограђено бурићима и жицом. Само стоји
отворен улаз, испред тога видели смо где се подвојило море,
море дотле беше црнкаста и зеленкаста вода, а одатле настаде
бела вода, и то је бело море, што кажу наши стари да је у бело
море вода бела то јест заиста је вода бела, у лађи је тога дана
издата храна војницима за 2 дана и по 6–7 конзерве велике, а и
ручали смо у лађи око 1015 часова. Лађа је стигла на пристаниште
у 11 часова, где смо се искрцали. Пре но што ће почети искрца-
вање ја предадо дежурство капетану II кл. г.—— — командиру
митраљеског одељења 2-ог пешад. пука.
Ред искрцавања прво 3. пук па за тим старци последња
одбрана, па је онда тек почео 2-ги пук. Киша пада а ми се поче-
смо искрцавати, када се скидомо на суво, балканске тице певају
и нама пут усрећавају срећан вама пут, ви ћете кроз неколико
месеци опет се кренути за нашу и вашу милу Србију коју смо
оставили и ми смо бежанија које смо заједно отуда побегле па ви
одосте за пусту Албанију а ми право за Солун, где смо и зимо-
вале, кукавица кука ето нас, срећан вам пут. Том приликом искр-
ца се и рество нашег батаљ. и ту се постројисмо, и кренемо се за
одређени логор. Кренули смо се у 2 часа по подне, киша пада а
ми пролазимо поред француски логоре и у наш логор стигнемо
у 5 часова по подне. Покисли смо били до коже, простирка није
било те вечери набраше војници суве траве, ја отвори 1 конзер-
ву те вечера и одох лего да спавам. И ако беше још видело киша
је готово целу ноћ падала и ја сам се пробудио чак у јутру, сањао
сам ћерку Добринку.
14–ІV Освануо сам у нов логор устао сам у 10 часа, умио
се, опет киша поче да пада а ја се врати опет у шатор и ту се вре-
ме проводи, опет сам ручао конзерву, а и ручак код војника би
конзерва, које беху примљене у лађи;
По подне престаде киша и ја проведо време у шетњи, по
логору и идо до Стојана те разговарасмо мало. Логор где се сада
налазимо на Калкидику од Солуна, удаљено је за 15 к.м. а од
Солуна, ми се налазимо у дивном пољу, које је свуда око нас
засејано пшеницом, јечмом и овсом, и т.д.
......нама а на 7–8 к.м. гледамо дивне брегове које нам
престављају, Божурат. Ћелташ, Барје и тд.

78
Вечерао сам за видело, и онда одо на војничко коло, те
одигра паприкаш, и влаињу, после одо у шатор, и чита новине,
док је дошло време за спавање, ту сам ноћ сањао Rajnu Petrovu,
код њене куће у обичајној хаљини, дуго смо разговарали, и нај-
после уведо је у соби па ју метну у Krevet igrali smo se preko cele
nochi. 1 put sada sam je snio na Krf onda beše u belu košuljuci i beloj
suknjici i onda sam je uveo u sobi gde bi i po drugi put, opet je lepo
bilo ovo je vech trechi put, valjda i ona misli i secha se za nešto!
(приређивач претпоставља да је С.Н. је овај део писао латини-
цом из страха да не прочита његова супруга)
15–ІV Петак, ратна служба, род патрола за извиђања
земљишта, и непријатеља, преношење извештаја и наређења; по
подне, правило службе I део, васпитни део, командири чета
држаће предавање;
16–ІV Субота пешад. егзерцир, по подне, купање и пра-
ње веша, уређивање логора;
17–ІV Недеља, од 8–9 часова, смотра над оружјем и спре-
мом, О Д М О Р!
18–ІV Понедељак, према наредби команданта пука
бр—— — одређен сам за командира 4. чете 3. батаљона овога
пука, и чету сам примио 18. VIII (мисли: IV) од капетана I кл.
Светозара Мисирлића,
19–ІV Уторак, водна обука, по подне стражарска служба,
20–ІV Среда, пешадиски егзерцир, водна обука по подне,
борба ножем.
21–ІV Четвртак, четна обука по подне пиунирски радо-
ве, уочи 22. оборен је цепелин у коме су били немачки и бугар-
ски официри, официра је било -—- — цепелин је дугач. 175
метра;
22–ІV Петак ратна служба, правац село Лутра по подне
опис пушке;
23–ІV Субота, Ђурђев дан, О д м о р;
24–ІV Недеља, смотра од 7–8 часова, над телом и оде-
лом,
25–ІV Понедељак, ратна служба правац село Дударе, по
подне, дисциплинска уредба, објашњење казне, строго у затво-
ра, и њене примене, о бегство са бојишта, каз. (мисли: казне)
судски за те грешке;

79
26–ІV Уторак, четна обука и из овога прелаз у борби, по
подне, стражарска служба практично;
27–ІV Среда, пешадиски егзерцир по подне одмор у вече
од 7–11 часова ноћна борба,
28–IV Четвртак, пешадиски егзерцир, по подне дисци-
плинска уредба и војносудски законик;
29–ІV Петак, ратна служба, четна предстражарска слу-
жба, дужност престражарећих одељења, и командира, мртве
страже;
30–IV Субота, Одпочето је школско гађање на одстоја-
њу 250 м. чета је била тога дана на гађање;
1–V Недеља О д м о р;
2–V Понедељак, ратна служба, правац Седес; по подне,
пиунирски радове
3–V Уторак четна обука, из овога прелаз у борби, по под-
не, хигијена;
4–V Среда, пешадиски егзерцир по подне купање и пра-
ње веша, од 7–10 часова ноћна борба;
5–V Четвртак, четна обука по подне борба ножем,
6–V Петак, ратна служба, правац Седес! по подне опис
пушке;
7–V Субота, пешадиjски егзерцир, по подне одмор
8–V Недеља О д м о р!
9–V Понедељак, ратна служба, рад патрола за извиђање
земљишта, и непријатеља; преношење извештаја и наређење, по
подне, ратна служба теорично све оно што је рађено пре подне;
10–V Уторак; пешадиски егзерцир четна обука, по под-
не борба ножем;
11–V Среда, водна обука, по подне, О д м о р;
12–V Четвртак, пешадиски егзерцир по подне правило
службе I део и васпитни део!

13–V Петак, ратна служба; правац Седес, по подне опис


пушке;
14–V Субота, четна обука, одмор, од 8–11 часова ноћна
борба правац Лутри;
15–V Недеља смотра над телом и оделом одмор!

80
16–V Понедељак, ратна служба, четна предстражарска
служба, дужност стражарећих одељења и командира мртве стра-
же, по подне, дисциплинска уредба и војносудски законик;
17–V Уторак, Четна обука, по подне, хигијена;
18–V Среда, пешадиски егзерцир, четна обука, по подне
купање и прање веша одмор, од 8–10 увече ноћна борба;
19–V Спасов дан Одмор;
20–V Петак, ратна служба правац Седес; по подне, стра-
жарска служба практично;
21–V Цар Константин и Царица Јелена;
22–V Недеља, смотра над оружјем од 9–10 часова
23–V Понедељак, ратна служба по подне, хигијена!
24–V Уторак, пешадиски егзерцир, по подне правило
службе I део, поздрављање прилажење на рапорту, рапортира-
ње, и преношење заповести;
25–V Среда, Марш правац лутри логор, по подне купање
и прање веша, Одмор!
26–V Четвртак, пешадиски егзерцир, водна обука по под-
не
27–V Петак ратна служба, правац село, Дударе, по под-
не, пиунирски радове.
28–V Субота, пешад. егзерцир, од 8–11 ноћна борба,
29–V Недеља, Силазак Св. духа. Одмор!
30–V Понедељак, Духови!
31–V Уторак, Духови;
1–VI Среда, пешадиски егзерцир, Четна обука по подне,
опис пушке;
2–VI Четвртак, пешадиски Егзерцир водна обука по под-
не хигијена;
3–VI Петак, ратна служба, наступни марш, правац село
Седес, по подне, ратна служба теорично, све оно што је рађено
пре подне!
4–VI Субота, пешадиски егзерцир четна обука по подне
купање и прање веша и уређивање логора од 8–11 часова ноћна
борба правац село Дударе
5–VI Недеља О д м о р;
6–VI Понедељак, ратна служба, правац село Седес, по
подне, певање,

81
7–VI Уторак, пешадиски егзерцир, четна обука по подне
пиунирски радове,
8–VI Среда, четна и водна обука, по подне купање и пра-
ње веша, одмор, од 8–11 часова у вече ноћна борба правац село,
Лутри!
9–VI Четвртак, одмор због велике врућине по подне
издавање плате војницима;
10–VI Петак, ратна служба, оступни марш, ка селу Дуда-
ре, по подне, ратна служба теорично све оно што је рађено пре
подне!
11–VI Субота, пешадиски егзерцир четна обука, по под-
не купање и прање веша, од 8–11 Часова у вече, ноћна борба!
12–VI Недеља О д м о р!
13–VI Понедељак, ратна служба, бочни марш, правац
река Василика, Могила, по подне пиунирски радове!
14–VI Уторак, чета је на стражи и осталих радова;
15–VI Среда, Видов дан, одмор!
16–VI Четвртак, пешадиски егзерцир, четна обука, по
подне борба ножем;
17–VI Петак, цео пук са свом комором био је у марш, и
смотру држао је командант бригаде г. Миловановић, у дудњару,
близу Василике.
18–VI Субота, пешадиски егзерцир по подне, купање
прање рубља и уређивање логора, одмор!
19–VI Недеља, О д м о р!
20–VI Понедељак, батаљонска обука, по подне, одмор!
21–VI Уторак, четна обука по подне, борба ножем!
22–VI Среда, пешадиски егзерцир по подне отиде чета у
планини за дрва за ладњаке
23–VI Четвртак, цео дан била је чета у планини и пред-
вече донесе мотке велике за ладњак, али су војници много про-
патили јер је дувао јак ветар те им је прашина много досадила!
24–VI Петак, пук је био цео на Егзерцир, не тог дана,
командант пука прими дужност од тад. пуков. Мил. Јелисијеви-
ћа.
25–VI Субота, О д м о р!
26–VI Недеља, чета је била на стражи и осталих радова,
27–VI Понедељак, пуковски егзерцир, по подне коман-
дант батаљ. држао је час код војницима!

82
28–VI Уторак, пуковска ратна служба, по подне, хигије-
на!
29–VI Среда, Петров дан, богослужење!
30–VI Четвртак, батаљ. егзерцир, по подне опис пушке,
1–VII Петак, ратна служба, по подне од 6 часова, цео пук
у ноћну ратну службу,
2–VII Субота, дошла чета из ратну службу у јутру око 6
Часова, пре подне није било занимање, по подне одмор!
3–VII Недеља, О д м о р! (С.Н. нагло мења рукопис) По
подне смотра код војника и стоке — коморе, за покрет
4–VII понедељак; ратна служба правац Седес по подне
одмор, а од 6 часа увече до 10 ч. ноћна ратна служба.
5–VII пре подне ратна служба правац Лутра, по подне
примање и издавање летње цокуле војницима
6–VII Пре подне ратна служба, увече опет ноћна ратна
служба, по подне командир отишао по дозволи у Солун.
7–VII цео дан одмор, данас су дошли у чету 12 регрута из
Бизерте и 1 наред. резер. (мисли: наредник резервни) по подне
наша чета на стражи и радове.
8–VII Чета на стражи и радовима, задаше регруте прила-
сно и издато оружје и одело. увече дођо из Солуна.
9–VII — Пре подне ратна служба, поподне одмор, прање
и купање војника.
10–VII цео дан одмор и чишћење оружја и одела.
11–VII пре подне ратна служба, поподне издавање плате
војницима.
12–VII — данас занимање није било, 1. батаљ. спрема се
за полазак у вече у 4 часа отишао за коморџије прим.оружје и
прибор и издато им је, данас сам примио дежурство у пуку
13–VII — цео дан одмор, чишћење логора, прање веша и
купање, спремање ствари за покрет, наредбом саопштено о дола-
ску руске војске у Сулуну.
14–VII — Четвртак, после устајање одмах спремање за
покрет, чишћење логора и смотра над спремом, обзнана за пола-
зак у 3.45 поподне, збор у 4, а полазак тачно у 4.15 поподне. На
челу пука 2. бат. па 3. и остала сва комора и митраљеска оделе-
ња на челу нашег батаљ. била је 1, 2, 3. па 4. чета. Први застанак
био је у 5.15 часа, у Солун на преноћиште стигли тачно у 9 часа
увече, уз пут је била врућина и прашина, прошли смо поред

83
команданта армије и када је прошла моја чета, казао је: „Ова чета
врло добро.“
15–VII — устајање у 2.15 јутра, полазак у 4 часа јутра
путовање пловном улицом поред мора кроз Солун и на крају иза-
шли у 6.15 ч. где је био одмор већи, до 7. часа по подне дошли
до прво преноћиште иза Солуна друмом до Енглез чифлик лево
од друма и пруге.
16–VII. устајање у 3½ часа полазак у 4.30 ч. Моја чета
на челу батаљона и застава на челу чете, по подне дошли до села
Топчин око 9 часа, и ту цео дан одмор и преноћиште лево од села
и станице.
17–VII — устајање у 3.30 а полазак у 4.30 ч. пре подне,
друмом преко ћуприје Вардара и баруштине друмом до послед-
њу ћуприју и ту скренумо десно поред Вардара поред села Безе-
че–Педерли Калово, у 1½ час по под. дођомо до села Бабакеј и
ту одмор и преноћиште, у путу су данас војници много били
уморни и остајали, после 1 сат долазили су у састав својих чета.
Поподне око 5 часа паде лепа киша. Од села Топчин до Бабакеј
пут је био добар.
18–VII — устајање у 3.30, полазак у 4.30 препод. Кроз
села Баба кеј преко брда за Гуменџе прошлу ноћ снио сам да сам
био кући, по дану је умрло дете Христина и код њега у соби био
само отац и баба моја.
У 10 часа препод. стигли на утоке реке.... иза Гумаџе, ту
се одморили до 2 часа по подне, затим се кренули навише косом
уз брдо и дошли изнад села Баравице испод великих кештења и
ту преноћиште. Тек овде се напили хладне изворске воде.
19–VII — подизање и маскирање шатора, по подне од
2.30 часа 3. и 4. чета на раду грађење новог пута у правцу Лива-
де. Данас је око 11.30 часа пре подне дошао командант армије
са начел штаба врхов. команде Петра Бојовића и још више
виших и нижих официра са ордонансима и око 2 часа сви се опет
вратише, преко дана била је обична артиљеријска ватра на целом
фронту.
20–VII Свети Илија, село Боровица овај дан слави њихо-
ва црква, данас је у 7 часа командант бригаде са командантима
пукова 3. и 16. пука батаљона и командира чета отишао на поло-
жај изнад село Ливаде а ја остао да заступам команданта батаљо-
на до њиховог повратка, примљене су у чети 60 бомбе и још 2

84
револвера за чету. На положају је данас рањен наш ађутант
батаљ. ппоруч. Добрасав Адамовић од шрапнела непријатељ. и
остао на превијалишту у Ливаде.
21–VII око 5 часа пре подне цела чета и ја са њом иде на
рад просицање пута и тамо радила цео дан до 6 часа по подне.
22–VII око 5 часа пре подне цела чета са свима официри-
ма и ја опет отишли и тамо били цео дан на рад просицање пута,
данас сам примио дежурство у пуку али се осећао болестан и
око 5 часа по подне повраћао сам и звао батаљонског лекара, на
разговор и саветовању због хране, увече око 9 часа саопштено је
наређење за покрет ујутру.
23–VII устајање у 2 часа, полазак у 4 часа новим путем
за Ливаде, прва на челу наша чета затим 1, 2. и 3. чета, чим смо
изашли на брду где је био 2. бат. ту је остала 1. чета да продужи
оправку пута, мало ниже остаде 2. чета а још ниже осташе 2 вода
3. чете, остала 2 вода од ове и цела моја чета дођемо на једном
брду испред села Ливаде и ту подигосмо шаторе, одморили се
до 2 часа по под. затим цела чета и ја са њом отпочели просица-
ње пута и радили до 6 часа попод.
24–VII од 5 часа пре подне цела чета на рад просицање
пута и радила је цео дан.
25–VII од 5 часа пре подне опет чета на раду цео дан,
данас оде поруч. Ђорић у Солун по позиву у војни суд.
26–VII од 5 часа пре подне цела чета на рад и радила цео
дан, данас је умро интендант пуков. капет. I кл. Ницић од капље.
27–VII од наше чете два вода од по 15 реди и 9 подофи-
цира одређена за спровод умрлог интенданта, чему четом коман-
довао је капет. I кл. Мирко Пантелић и сви ми г г. официри били
смо на пратњу, ово је било пре подне а по подне цела чета била
је на рад.
28–VII цела чета била је целог дана на раду оправку
пута.
29–VII устајање у 4 часа пре подне спремање за полазак
ка селу Ливаде, и у 5½ часа цела чета са алатом оде а за њом и
остале чете ка селу Ливаде. Моја чета дође испред села Ливаде
близу реке десно од пута и ту подигла шаторе, а остале чете оста-
ли су пре на потребном одстојању за оправку пута између 24. и
25. к. метра и данас је чета целог дана била на раду. Увече дошо
је код мене Милан Нишлија те заједно вечерамо и седели до 11

85
часа ноћу затим сам га испратио до излазу на путу за ливаде и
тамо затекао једног мог војника на стражарском месту без
пушке. Данас су прошла 2 бугарска заробљеника.
30–VII цела чета је била целог дана на раду прошао је
један аероплан и бацио 2 бомбе поред села ливаде, од којих је
експлодирала а 1 није, по подне прође артиљерија брдска хау-
бица за на положај.
31–VII цела чета била је целог дана на раду, поподне
дође из Солун поручник Мих. Ђорић и причао о доласку итали-
јанске војске, увече сам био на вечеру код командира 3. чете.
1–VIII 20 војника отишли на рад, а остали се одмарали,
по подне прође 1. батерија, хаубица бр. 126, за село Ливаде и ми
је гледали, данас сам ушио 2 јастучета, а ноћу у 11 часа дође
наређење за покрет не знајући за где.
2–VIII устајање у 4 часа, полазак у 5 часа и дошли на
логриште 3. чете уназад и ту остали цео дан, а чета била на
поправку пута, и прекодан прође још 1. батерија пољ. артиљери-
је за Ливаде. 10 војника, 1 наред. и поруч. Ђорић, одоше у Лива-
де за спровод исељеног људства из села Борислава.
3–VIII чета на раду, рано одјутра прођоше мештани из
Борислава за Јелуђе Вардар који је поручник Ђорић спроводио.
Увече дође опет код мене на вечеру Милан Нишлија и вечерали
прасе печено и седели до пола 10 часа увече.
4–VIII данас је чета била на прање и чишћење оружја,
ппоруч. Мирко Костић са још 20 војника оде у Ливаде за спро-
вод исељено људство, а остали сви војници око 7 часа спреми-
ше се са оружјем само идоше пред пуков штаб, и присуствовали
извршењу смртне казне над редова 3. чете 2. бат. Светозара
Пешића из Белоиње окр. Нишког, пук је био постројен у кору у
7.45 пресуда је изречена у 8 часа, а смртна казна над осуђеном
извршена је у 8.55 часа под мојим надзором, а у преком суду као
судије били су ппуков. Иван Таназовић, капет. Чедомир Гужвић
ја, и ... пре но што се имала казна извршити, осуђени је био при
чистој свести и два пута се прекрстио и казао „Боже, опрости
ми“. Сам шињел свукао и оставио га на крају.
5–VIII цела чета на раду, у 10 часа дође наређење за
покрет на положај и одмах се почесмо спремати, спремили се и
чекали на долазак 1. чете, војницима је издата резервна храна за
један дан и пошто дођоше све остале 3 чете у 2¾ часа по подне

86
цео батаљ. Кренусмо се за Ливаде прошли лево испод села и
путањом дошли у 5.30 по под. на месту где је била резерва 2.
батаљ. Испред села Нанте целог дана била је борба и увече ја
био на положај код села Ошин и тамо ми је саопштено да моја
чета остаје у резерви са заставом, у логор се вратио у 8.30 часа
ноћу.
6–VIII — чета је била код заставе, данас је јављено при-
ватно да је Румунија ступила у акцију противу Аустрије и Бугар-
ске, увече дође поручник Ђорић са војницима који су
спроводили исељено људство. Ноћас у 12 часа дође наређење за
покрет.
7–VIII — дође наређење прошлу ноћ да се цео батаљ.
крене у напад ка селу Ошин из које су се Комите наше повукли.
У 3 часа јутра полазак моја чета на зачељу и дошли
испред села Ошин у 4.30 часа на противника се није наишло. 3.
чета прошла село Борислав и Лунзи и ту застала на предстражи,
а моја чета у резерви код команданта батаљона.
8–VIII 1. и 2. вод прошлу вече одоше у појачање 2. чете.
а 3. и 4. вод осташе у резерви по подне око 6 часа падоше 10 гра-
нате око наше резерве а 1 од њих на 4–5 корака испред самог 4.
вода али ником ништа није било.
9–VIII прошлу ноћ био са 3. и 4. вод на копање ровова, а
преко дана одмор цео дан.
10–VIII Прошлу ноћ био са 3. и 4. вод на копање ровова,
а преко дана се одмарали.
11–VIII ноћу копање ровова а дању одмарање и спавање.
12–VIII ноћу копање ровова а дању одмарање и спавање.
13–VIII данас је извршено квитарање војничке плате са
благајником за Јули, прошлу ноћ снио сам: 1. као да сам негде
дошо у Пироту или на ком другом месту али не памтим баш где
и ту као да прођоше неки богословци ђаци а међу њима беше и
наредник Благоје Тошић из моје чете, сви ошишани младимуди
али већином оседели по глави, и ту дирну наред. Благоја што је
сав сед, и на путу некако видесмо много пчеле, где скупљају мед,
а како наш пиротски прота рече: „ово је благостање – ово је са
свим добро“, и три пчеле ухватише ми се, две за лице а једна за
руку и од ону на руку осети мали бол, а жало извуко зубима, мед
је био у саћима и то на путу као у једном крају као поред Јелен-
ка Ћирића нашег комшије до капије.

87
2. као да сам био у стару цркву где је имало да се крсти
једно дете затим ја купи 2 кила свеће по грош као за грчке паре,
и са истим свећама одо у саборну цркву на служби, кад прву све-
ћу запали и залеми је на свећњаку она се пресави и брзо истопи,
када другу већу запали она не хте да гори, коју сам палио и
цигарком али опет није хтела да гори, и тако се у том пробуди.
Ноћу копање ровова дању одмарање.
14–VIII ноћу копање ровова дању одмарање
15–VIII — као и прошлог дана
16–VIII као и прошлог дана, сем тога телефоном јавље-
но прошлу ноћ да је Италија Немачкој, а Румунија Аустрији и
Бугарској објавила рат и ово се преко дана стално потврђивало
и говорило.
17–VIII са наредником Алексом М. Поповићем из Темске
заједно смо ишли на предстражи 3. и 4. вода те издавали војни-
цима плату, уз пут свратили код мајор Лазу мало се код њега
одморили, затим продужили пут са једним војником из моје
чете, Радисава Перовића прођемо кроз села Борислава и уз пут
виђали изрешене кошнице на крају овога села у једној воденици
наишли на Ристу Пајежанца где меље брашно, затим прошли и
село Мрези и испред самог села наиђемо на предстражу код ппо-
руч Мирка Костића и Божидара Међедовића, ручали тамо и пла-
ту издали, па се опет вратили натраг код села Ошин, све оне
кошнице празне видели смо, 53 њих у село Борислав видела се
само 1 жена а у Мрези било их је више и жена и мушки, у Мре-
зи су баш када смо ми прошли саранили 1 девојчицу која је про-
шлу ноћ умрла. За време бављења код ових наишли су Бугари
на стражареће одељење те отворише ватру и после пушкарања
ови су побегли и борба престала, за то време био сам и ја код
стражаре и слободио их. Враћајући се из села Борислав брали
смо цвеће а у потоку наишли на оправљену чешмицу на којој је
било 1 српска дво парка и једна турска, те ја остави за успоме-
ну на њој 0.10 дин грчки, а наредник Алекса 0.05. дин грчки,
напили се воде и продужили пут, овога дана исељено је и људ-
ство из села Ошина.
Данас око свануће кад сам дошао са рада и заспао снио
сам: да сам био заједно са покој. брата и оца, седели и разгова-
рали и када сам се с њим растао не знам, али после уђем у собу
над подрум ту беше моја Дара и Тоска Тимчина, како виде Тоска

88
да ја прођо и загрли Дару, она оде из собе а ја је баци на кревет
и !!!!, даље када сам се раставио и изашао не знам.
18–VIII ноћу приликом копања ровова код села Ошин,
легнем мало и сањам:
1. Као да сам у Пироту и идем ка кући и кад сам био на
углу при улазу за кућу, кад ето га мој Душко иде лепо обучен у
ново одело ја му викну здраво Душко, он ми одговори весело,
„здраво тато“, приђе к мени ја га узо за руку и пођо кући кад ево
ту мала Христина, трчи и као поче да плаче што Душка водим а
њу не, ја је призовем и онда Душка узмем за леву руку а Хри-
стинку у десну руку и у то време стоје и Дафинка и она дође, ја
се и са њом здрави и пођосмо кући, сво троје била су лепо у нове
хаљине обучена и даље шта је било не знам пробуди се. И онда
цели сан исприча ппоруч. Елезовићу.
2. У 4. часа ујутру када сам дошао са рада и лего да спа-
вам снио сам, као да сам у Пироту и као моја Дара и њена сестра
Љуба идемо заједно, мало се шалим смејем и после се пробу-
дио.
Данас сам са наредником Алексом издао плату и 1. и 2.
воду.
Прошлу ноћ наишла су два Руса заробљеника на нашу
предстражу од којих је једног Арса Ристић тешко ранио а једног
живог и здравог довели код команданта батаљ. који се звао
Андреј Мезентов из Кашеово Деревља, Перенска Губернија 93.
пеш. руског пука заробљен 1915. г. код Варшаве и дошли сада
као заробљеници те радили на станице и путеве.
19–VIII рано сам добио карту од пашу Стојана у којој ми
јавља да 12. полази за Бизерт — Алжир. Прошлу ноћ био на раду
са војницима копање ровова преко дана одмор, увече је била јака
артиљер. и пешачка борба на лево крило и трајала је око 2 часа.
По писменом наређењу команданта бат. данас сам сме-
нио носиоци рањеника и на њихова места упутио друге.
Према писменом наређењу кдта бат. од данас службено
одређен сам привремено за заступника командира 3. чете пошто
он иде на комисијски преглед и дужност сам одмах ујутру при-
мио и остао код прихватнице № 3.
20–VIII цео дан остао на прихватници од мајор Лазу
добио сам 9 драхме и дао их поднаред. Трајку Влатковићу из 3.
чете.

89
Од команданта батаљ. добио сам писмено наређење да
скренем пажњу осматрачницама и војницима на кретање непри-
јатеља, који су примећени према нама, пре подне обилазио сам
мртве страже и за ручак дошо код прихватнице, таморучао и
одмарао се довече.
21–VIII Недеља, прошлу ноћ код 3. и 4. вода на предстра-
жи наишла је једна бугарска официрска патрола од 1 официра и
7 вој. на стражареће оделење на коме су били капл. (мисли:
каплар) Стеван и Павловић редов Крсман Недељковић и Душан
Б. Анђелковић, те официра убили на месту а остали се разбега-
ли и од овога одузели сат, револвер и 15 лева новац. Убивени је
официр био потпоруч. Иван Иванов водник 4. вода 5. чете дунав.
(мисли: дунавског) пука.
Писменим извештајем јављено је тек данас да је између
Румуније и Бугарске отпочето непријатељства и да су Румуни
заузели Неготин.
22–VIII данас сам обишао реон 3. чете и наших 2 вода и
видео где је погинуо бугарски официр од наших војника и за
ручак се вратио код прихватнице и чим сам ручао достављена је
писмена наредба од стране команданта пука којом се похваљују
сви г. г. официри и војници моје чете због пажљивости и опре-
зности на стражарским местима, а данас су послате плакате на
бугарском језику да се доставе где Бугари пролазе те како би их
нашли у којим се позивају на предају.
23–VIII цео дан остао код прихватнице преко дана добио
сам писмено наређење да се зоб и сено из села Борислава изву-
че и пренесе до Ошина. Друго се важно није ништа десило сем
што су Бугари гранатама гађали наше предстраже без икаквих
успеха.
24–VIII обилазио сам данас пре подне све мртве страже
и прегледао где има зоби и сена за стоку у селу Борислава и о
томе известио команданта батаљ. Данас је дошло наређење кдта
батаљ. да мој 1. и 2. вод смене мртве страже 3. и 4. вода довече
те поручник Ђорић и ппоруч. Љуба отишли су да прегледају и
осмотре стражарски низ и стражар. оделења.
25–VIII преко цео дан остао сам код прихватнице, а про-
шлу ноћ извршена је смена наших водова на предстражи и 3 и 4.
вод дошли су где су били 1. и 2. вод.

90
26–VIII добио сам наређење од команданта батаљ.
писмено да дужност командира 3. чете предам поручнику Жив-
ку Марковићу што сам и учинио. Дужност сам г. Марковићу пре-
дао у 9.30 часа пре подне и добивено наређење остало је код
поруч. Живка, затим сам отишао и обишао мртве страже 1. и 2.
вода моје чете и вратио се код команданта батаљ. те га о изврше-
ној смени известио и узео све своје ствари и преселио се код 3 и
4. вода, подигао шатор и тамо преспавао. Друго се ништа важно
није десило. Војници прошлу ноћ нису копали ровови.
27–VIII данас сам остао цео дан код 3. и 4. вода, и данас
је један Босанац који је био носиоц рањеника, нехотице убио јед-
ног редова такође носиоца рањеника из 3 чете ов. бат. погодио га
у гушу и заклао га зрном из пушке, те је због тога долазио коман-
дант пука у селу Ошин на месту где се ово догодило.
28–VIII остао сам цео дан код 3. и 4. вода, данас долазио
посилни код мене а ја ишо код команданта батаљона и у селу
Ошин код кујне те обишао коњи и кујне и данас одпоче да гађа
један пољски топ од куд кдта (мисли: команданта) пука па
испред стражарећих оделења наших 1. и 2. вода.
29–VIII остао на исто место, долазио наред. Алекса код
мене увече и први мрак дође ордонанс из батаљ. те сам се са оба
два вода кренуо по мраку и отишо код кдта батаљ. Данас сам се
осећао слаб због дугог седења са лекаром.
30–VIII Данас је била јача артиљер. и пешачка ватра без
значаја, прошлу ноћ били су моја два вода у рову и данас у резер-
ву код кдта.
Командант 2. бат. обишао је реон стражарећих одељења
због смену.
31–VIII прошлу вече смењен је цео 3. бат. са предстраже
1. чета оде лево од бат. штаб 1. бат. као батаљ. резерва 2. чета
остала од села Ошина десно, 3. чета код пуков штаб резерва а
моја 4. чета цео дан се одмара и увече одо у састав 1. батаљ. и
испред с. Нанте на предстражи.
1.IX цео дан остао сам у бат. резерву 1. бат. војници копа-
ли заклоне од артиљерију. ново се ништа није десило.
Од 1. до 12–ІX стално сам био са четом на предстражи са
1. батаљ. испред села Нанте у току ових дана била је чешћа арти-
љер. и пешач. канонада без важности. 7. овог мсца рањен ми

91
један војник Нићифор Јовановић, ппоруч. Божидар Међедовић
10. ов. м. премештен је у 1. ч. 2 батаљ. а 11. оде на дужност.
13–ІX прошлу вече моја чета одређена је да смени 1. чету
1. бат. са предстраже са четом сам кренуо у први мрак уз реку
Сулидере и извршио смену. У реду. Дан је прошао на миру. Уве-
че дође код мене наред. Алекса и код мене преноћио.
14–ІX дан леп, прошао на миру, прошлу ноћ наш 3. бат.
1, 2. и 3. чета сменили су 2. бат. код Ошина. Друго ништа ново.
Дан прошао на миру.
15–ІX прошлу ноћ смени се опет моја чета са предстра-
же и ја са 1 и 3. вод у свануће стиго у пуков. штаб. Сменила је нас
опет 1. чета 1. бат. а 2 вода осташе и даље за довече на престра-
жи али 2 вод је сменио 1. вод из 2. чете 3. бат. и само је 4. вод
остао код брдске артиљерије. На фронту ништа ново.
16–ІX 2. вод моје чете ноћас је тек дошо а 1. и 3. ишли су
на рад. На фронту ништа ново.
17–ІX сва три вода била су данас на рад — на пут. На
фронту и иначе ништа ново.
18–ІX чета на рад. Рапортом известио сам кдта бат. За
утрошени пексимит и рану. Увече ми је у 20. ч. предао рапорт
поручник Михаило А. Ђорић, због комесара, посилног и комор-
џије. На фронту ништа ново.
19–ІX данас сам дао одговор по рапорту г. Ђорића, а и
засебан рапорт противу њега такође сам написао и послао кдту
бат.
20–ІX данас је командант бат. звао Ђорића на рапорт
поводом мога јучерашњег рапорта и његовог због сукоба изме-
ђу мене и њега.
Чета је била на раду и данас.
Друго ново ништа.
21–ІX чета на раду — ново ништа
22–ІX примљено одело, веш и обућа, чета на раду.

92
У селу Влашка 18. децембра 1914. године (С. Н. стоји други с лева)

Светозар Николић на сахрани војника на Крфу

93
Реверс фотографије

94
ТРЕЋА СВЕСКА
(септембар 1916 – 21. април 1917)

95
96
Чисто вођење дневно вођење днев. белешке од почетка
ратова 1912. г.
1. септембар пролази на миру. Мало пушкарања и уоби-
чајена артиљер. ватра. Непријатељ је гађао брђанима без успеха.
2. Време лепо, пријатно са месечином. Време пролази
пријатно.
3. Време исто тако лепо. Дању тишина. Јавља се каткад
наша артиљерија, куд и камо надмоћнија од противничке. У вече
добисмо пријатну вест о победи код Лерина.
Увече јако пушкарања испред села Нанте
4. је прошао на миру.
5. време лепо, као увек. На фронту тишина.
6. у вече јаче пушкарање, и
7. и 8. пролазе на миру.
9. је било мало више бомбардовања са непријатељ. стра-
не.
10. мирно целог дана.
11. изјутра хладно, преко дана пријатно. Непријатељ нас
је гађао с десног бока са слабим успехом.
12. у вече сменио сам 1. чету 1. батаљона која је пошла
у резерву. Био сам под командом команданта 1. батаљона.
13. сам провео на престражи.
14. мирно на нашем фронту. У вече сам смењен од исте
чете коју сам ја сменио, пошто мој батаљон смењује један бата-
љон 2. пука.
15. лепо време без борбе.
16. пролази на миру.
17. јака канонада у Маглени. Време мало облачно. Уме-
рена топлота. По подне поред артиљеријске борбе и пушака.

97
18. тихо и мирно, слаба канонада овде онде.
19. тихо и мирно.
20. тихо и хладно време.
21. бомбардовање са наше стране. Ноћу хладан ветар.
22. без промене.
23. предао сам чету капетану II класе Русомиру Јевтићу,
а ја сам примио његову 1. чету 1. батаљона. У вече сам са четом
отишао са четом у батаљ. резерву.
24. су се водници играли, чистили одело и опрему.
25. примећено је велико растројство у свести рез. ппор.
г. Богосављевића мог водника — спроведен је у болницу по пре-
гледу лекаровом.
26, 27. и 28. била је чета на истом месту код великих
дрвећа.
29-ог Чета је сменила 2. чету са предстраже и пробора-
вила до 6. окт. на престражи.
6. окт. дошао сам са четом у резерви испод ћувика
(пуков. осматрачнице) где је било наређено да се копају заклони
и земунице, што је и почето да се ради, до 12 окт.
12. окт. у вече, са четом сам отишао и сменио 2. чету са
предстраже и на престражу остао до 14. окт.
14. у вече смењена је чета од стране 2-ге чете, и дошао
сам на истом месту.
16. окт. у вече, наређено је да се пошаљу 2 вода на пре-
стражи и то 1 вод од моје чете да буде у вези 2. чете, а 1 вод да
буде у вези 3. чете а са 2 вода да се преместим у долину где је
била комора брд. (мисли: брдског) арт. (мисли: артиљеријског)
дивизиона; водови ће се смењивати на три дана. Одмах је учи-
њено:
16. у вече, одредио сам 1 и 2 вод на престражи а ја са
четом прошао у поменуту јаругу, односно са 3 и 4-им водом.
19. у вече шаљем 3. и 4-ти вод, да смени 1. и 2. са пре-
страже, долази 1. и 2. вод ноћу у прихватници где сам са четом.
Војници се одмарају, спремају се за постојећи покрет у састав
дивизије.
22. у вече долазе Французи да смене наш батаљон пошто
су они други 2 батаљона смењени раније, у које време исте ноћи
22/23. треба да се кренемо.

98
22/23. у 12 час. извршена је смена и полазимо за село
Продрум, путовали смо до ујутру преко врло каменити терен и
дошли до село Продрум, где смо се мало одморили и продужи-
ли пут преко реке....затим преко село Новоселци у око 9 часова
у јутру стижемо у село Гостољубље.
23. преданимо у село Гостољубље, добили су војници
храну, ручак и вечеру кувано јело.
У 6 час. вече полазимо: кретање је било ноћу, преко
Магленску равницу, преко села Каролона, Капијаш, Слатина,
Костур па у јутру у 8 час. у селу Луковец, где смо остали на пре-
данак до у вече.
24. у 6 час. вече полазимо из села Луковец преко обично
велику планину где није било пут добар већ стрм, услед чега је
било застоја. Пролазимо испод велики жељез. мост, силазимо у
равницу, преко које долазимо до Водену; излазимо на главни
друм који води за острво. Маршовање је било готово уморно са
давањем одмора (засатанака) на сваки сат маршовања по 10
минута одмора, али војници опет осташе доста путем.
Ујутру у 7 час. стигосмо у с. Острво код Језера, војници
су били остали у путу 42 за који сам известио батаљ. пошто је
било наређено да се на сваки преданак извештава о маршевању,
издржљивост и морал код војника.
Одмах је припремљена храна за војнике и кувано јело за
ручак. Војници су пристизали полако и до подне били су се при-
купили сви са пута.
25. октобра после подне око 3 часа (по подне) кренемо се
из села Острво за село Чеган, одмах поче киша да роси по мало
и ми путујемо уз планину терен непознат, само по мапи знамо да
идемо за село Чеган.
Стигнемо у Чеган у 9,30 час. у вече, а да би се склонили
са кише, Чета је распоређена да преноћи у манастир Св. Спас а
остале чете по село по кућама, плевњама и др. зграда. Ту сам са
четом преноћио у манастир а ујутру су почели сељаци тога села
да доносе поклон цркви и на Богомољу, јер освиће Св. Дими-
трије 26 окт. ја са мојим војницима био сам у цркву запалио све-
ћу по срп. (мисли: српском) обичају, као и многи војници из моје
чете упалили су свећу и помолили се Богу за сретан пут јер смо
близу границе наше миле Србије.

99
26. октобра пошто су војници примили лебац јело и
ручали, наређено је да се кренемо напред. Пред полазак обишао
сам манастир изнад кога постоји гробље сеоско али поновљено
нашим палим јунацима, који су пали у борби на Чеганским пла-
нинама и ту сахрањени, међу којима лежи и потпоруч. Ђорђе
Џунић из Дојкинца.
У 10 часова јутру полазимо из села Чегана на више пре-
ко планине где смо наилазили шанчеве, за одбрану испреплета-
ну жицу, чаура артиљ. муниције. Читаве гомиле (а за пешачку
ни говора нема) где су водили борбу са Бугарима (наши) срп.
јунаци који су га и потисли од та утврђења, која се везују са Кај-
макчаланом. Путујемо за село Сетике у које смо стигли око 3.30
по подне, а од тог села друмом продужавамо за село Крушоград,
стигнемо у 5 час. по подне. Ту су војници нашли сламу по селу
и логори, мало траве по пољу скупили, преноћили прилично
добро време тихо.
27. у јутру командант пука, наредио је да се цео пук
построји, да се издаду ордени Карађорђеве звезде официрима
подофицир. кап. и редовима одликованим за 1914. и 15. годину
нашег пука. Било је и парада после окачивање ордена одликова-
ним на груди. Тога дана после подне примио сам ћебад нову за
војници.
27. окт. у вече у 9 час. наређено је да се спремимо за
покрет у најкраћем року, а кретање ће бити у правцу села Бач, јер
смо одређени у резерву неке француске коњич. (мисли: коњич-
ке) шашерске 8-ме——— дивизије. Одмах смо кренули ноћу и
дошли до у правцу села Живања које је се налазило десно од нас.
Ту смо остали, до ујутру (даљег наређења).
28. окт. преданили на том месту и преноћили у очи 29. и
преданили 29. октобар. Борба се води на Чуке преко Црне реке.
29. окт. у 11час. ноћу наређено је да се кренемо за село
Добровски код бригаду преко Црну Реку. Дошли смо изнад бри-
гаду у каменитим ћувицима, сместили се по заклонима у ћувик
и остали до 31. октобра у вече. (Борба се стално води испред
нас).
31. окт. у вече кренули смо са тог места напред а ноћу
3–4 31. окт. и 1 нов. наређено је да моја чета и 3-ћа будемо ста-
вљени под командом команданта 16. пука, са наређењем да се
кренемо још одмах на положај до свануће. Одмах смо се крену-

100
ли и стављен сам био са четом под командом 2. батаљ. 16. пука
код мајора Андријевића, одмах добио реон и сместио чету у
рововима до свануће. За време размештања чету у рововима
рањен ми је 1 војник; то је први војник рањен на том положају
испред села Тепавца и 1. новембра односно ноћу између 31. окт.
и 1. новембра.
1. Новембра у 9 часова у јутру, долази наређење за напад;
после артиљер. припреме која ће трајати до 12 час., а најжешћа
арт. ватра од 11.40 до 12 час, када ће пешадија извршити јуриш
на непријатеља и заузети им њихове положаје, затим се обја-
шњава распоред за борбу. Долази 12-ти час. Французи, који су
били десно од нас на једном узвишеном ћувику, треба да извр-
ше јуриш најпре и да заузму цео редут, да би ја са четом био
заштићен од бочне ватре. Један слободнији Француз, диже се,
из рова и привлачи се лагано заклоњен једним каменом од
непријатеља. Мало доцније се врати у ров, и опет са још двоји-
цом поче се привлачити ка Немцима. Један се Немац подиже из
рова и опали пушку на њих, па одмах леже у свој ров, а Францу-
зи се вратише назад. Мало доцније један изиђе из ров са завије-
ном руком (сигурно рањен). Командант пука 16. наређује
команданту 2. батаљ. 16. пука под чијом смо командом ми, (мада
и 3. чета) а командант батаљона командирима чета да почну са
пребацивањем војника ближе непријатељу. Пребацивање почи-
ње али са тешким губицима — погибе ми ред. Велимир Алек-
сић; ранише се тројица — ред. Михајло Јаћевић тешко рањен
који лежећи у ров позва ме као свога командира и вели ми:
„Господ. капетане ја сам тешко рањен; не зна се да ли могу оста-
ти, позвао сам те да се видимо, имам шесторо деце код куће у
Србији“. На ове речи одговорио сам му: Не бој се, мој соколе,
рану ћеш преболети — у циљу да га мало ослободим јер видим
да је тешко рањен, па поред болова које трпи, још се уплашио да
ће умрети. У исто време били су рањени: редови Миливоје Мар-
јановић и Драгољуб Савић. Французи се мичу.
Командант 2. батаљ. 16. пука мајор Андрејевић, врло
храбар старешина, наређује командиру коте, да Французи, да
пошаље неколико бомбаша, Французима, да баце бомбе у рово-
ве, да би збунили непријатеља и протерали са коте, одакле нас је
тукао бочном ватром из митраљеза. Тако је учињено. Појавише
се бомбаши са Французима заједно и грмнуше напред. Изнена-

101
ђени Немци, силним налетом, побацаше оружје, и појурише кроз
Французе, да би се предали и што пре заклонили од ватре.
Изненађени војници у рововима, нападом, а мислећи да
Немци врше јуриш, отворише ватру у гомилу. Французи се пови-
ше под ватром назад а Срби-бомбаши који су били напред уско-
чише у Немачке ровове. Немци застадоше не знајући шта да
раде, да ли да иду куд су пошли или да се врате натраг и зграбе
оружје. Срби одмах видоше шта би и престадоше са ватром.
Французи и Срби опет напред, а Ја као командир чете, трчао сам
овамо-онамо сам сам лично издавао наређења војницима и изла-
гао се артиљеријској и митраљеској ватри која је косила.
На узвик „Напред“ сви без оклевања поскакаше из рово-
ва са бомбама и пушкама у рукама, водници испред своје водо-
ве са револверима у руци, Немци су једва имали времена да
отворе ватру, кад се српска војска у силном налету створила пред
њиховим рововима у моменту и бацајући бомбе. Немци изнена-
ђени оваквим силним и брзим налетом наших војника, подиза-
ше руке горе у небеса, војници појурише кроз њих, машајући им
рукама да тако разоружани беже овамо испод артиљеријске
ватре. Млади кајзерови ловци разоружани у трку постројени,
јуре радосни и зачуђени што су једном слободни и што ће избе-
ћи из данашњег пакла.
Јуре војници и официри, (моји војници) пристижу Нем-
це, који остајући позади ових, задивљеним необичним налетом
Срба — бацајући оружје и предају се. Једна батерија тешка,
непријатељске хаубице, обасипала је простор на коме наше тру-
пе врше јуриш и са силним праском надиже црне облаке дима
али срећом од ње не страдаше много, јер смо се брзо сјурили у
поток. Овде-онде лежи по неки војник рањен или погинуо.
Ни резерва напријатељска није имала времена да се сва
повуче. Туче артиљерија скривена у својим заклонима, није има-
ла времена ни да се повуче а камоли да притекне у помоћ. Дани-
ма је сва прерована од наше артиљерије — ретко где је здраво
место. Свуда је гвожђе које је сејало смрт, кошуљице од шрапне-
ла, шрапнелске куглице, парчета од граната, све то помешано са
прерованом земљом. Лешеви, крв, спрема лежи по потоку. Први
војници су изашли на косину која се пружа, испред села Тепав-
ца и почели су се утврђивати. Наша хаубичка артиљерија још
дејствује али зрна падају међу наше војнике, по неко неприја-

102
тељ. зрно долети пушчано или топовско до нас. Позади својих
водова, седели су на чистини потпор. Милисав Вукосављевић и
наредник Нова Вукићевић, причајући један другоме како су сме-
ло јурили, како су се преплашили Немци и како су сретни што су
изашли неповређени, неке гранате почеше да падају чешће међу
наше војнике, док једна случајно погоди потпоручника Мили-
сава, и свог га у ваздух диже, од кога се ни парче није могло да
одабере. Иста граната ранила је и Нову — наредника. Ноћ се
ближи, још се по која пушка чује. Војници седе који се где зате-
као. Већ се смркава. Војници се распоређују и утврђују. Војни-
ци причају један другом ко је и како рањен и погинуо. Мало
доцније добијам наређење да изађем са четом десно на косу и
да се утврдим а у том правцу остала су слабија одељења. Ту сам
распоредио чету по косини да се утврђују. (време је било доста
хладно, ветар јак, терен обрисан го.)
2. новембра пред зору силазим са четом у поток испред
тога места — где је била непријатељ. артиљерија и ту се поново
утврђујемо. Мало доцније се враћам са четом по наређењу
команданта батаљ. назад на .......... ивици, патроле сам послао
напред, ради извиђања — враћају се и извештавају да никога
нема испред нас. Наређује се пребацивање на малим одељењи-
ма напред. Једна патрола је избила на безимену коту, позади села
Тепавца и није никога приметила на њој али доцније се непри-
јатељ вратио на њу и почео са митраљезима. Магла је често
падала и дизала се. Војници су се пребацивали све ближе и бли-
же коти — почиње снег падати.
Ја сам се кретао са четом у стрељачком строју без боја-
зни да ћу бити примећен од непријатеља; (а тако исто и цео бата-
љон) подилазим под саму коту: патроле се привлаче од камена до
камена, напред а чета за њима.
Митраљези чешће заклокоћу, набијамо под сам врх, нема
митраљеза — нема непријатеља, а мало доцније протераше
седам Немаца заробљених. Доцније пред мрак, крећемо се десно
и остаје у батаљону резерву са четом. Ноћ је прошла на миру.
3. Новембра целог дана густа магла, због чега гажење
није продужавано. Један вод сам послао напред за извиђање и
приметио непријатеља где се утврђује.
4. Нов. магла је попустила — артиљерија јако бомбарду-
је непријатеља, који се утврђује испред манастира Јаротока —

103
ослањајући се на коту 1212 која се налази десно од нас. Положај
је за непријатеља врло добар и важан. За њега је везана судбина
Битоља. Ујутру рано почиње пребројавање — непријатељ туче
с времена на време долину — куда се пребацујем са четом (а и
цео батаљон 2. 16. пука и пук) али ретко погађа. Ја сам се под-
вукао са четом под један камењар и прикупио чету да одатле кре-
нем напред. Наша артиљерија јако бомбардује непријатељске
ровове — те зато се само по неки митраљез јавља с времена на
време. Једна чета избила је већ под ровове непријатељске и
заклонила се у камење са два митраљеза, који туку у леђа напри-
јатеља на коти 1212 и приморали га да напусти западни крај коте.
У вече се и ја подвлачим са четом ту, где су војници при-
мили вечеру у заклон од камења (корпа). Затим се, спуштам мало
ниже, где сам са четом преноћио.
5. Нов. — рано у јутру, излазимо на своје место одакле
се доцније пребацујемо у лево да извршимо јуриш на непријате-
ља. Наша артиљерија интензивно бомбардује до 14 часова, затим
пешадија наступа. Ја храбрим војнике и јурим на све стране. Око
15 часова заузимамо ровове противничке, а у исто време и дунав-
ска дивизија врши јуриш на коту 1212 десно од нас. Непријатељ
у гомилама бежи ка селу Орахову. Наша артиљерија туче њихо-
ву позадину и путеве куда одступају. Кад сам са четом избио на
ровове, у њима је било доста непријатељ. војника изгинулих од
наше артиљерије. Према мом левом крилу готово сва посада по
ровова предала се је. Заплењена су четири митраљеза.
Ноћ проводимо на освојеним положајима.
6. ујутру рано крећемо напред, пошто су наше патроле
извиделе напред да у близини нема непријатеља. Колоном по
један спуштамо се у село Орахово без ватре од непријатеља. По
нека њихова граната падне овде онде. Кад већ прелазимо поток
пада по неко зрно од митраљеза али због велике даљине готово
нема погодака. Подвлачимо се близу коте 1050 и ту се утврђује-
мо и преноћимо. У току овога дана пао је Битољ.
7. Нов. после доста бомбардовања од наше артиљерије,
почеле су са пребацивањем наше патроле под камење. Кад кад
пукне по нека пушка-лево крило већ избија на гребен; патроле
долазе под саме ровове, ја сам лично посматрао њихово крета-
ње које ћу вршити у извиђању. Кретање је било одлично.

104
Два војника су ми погинула, а четворица рањена. Задр-
жао сам се са четом у камену испод непријатељ. ровова. Био сам
тако близу са четом да су Немци гађали војнике моје камењем.
Увече се повлачим са четом у батаљонску резерву, и ту сам пре-
ноћио. Војници су увече добили као и свакад вечеру, хлеб, а и
време није било рђаво — (меко благо време).
8. Нов. у 12 час. долази 2. и 4. чета мог батаљона са
командантом, који предузима команду над мојом 1-ом и 3-ом
четом. Око 4 часа предузимамо напад на коту, на десном крилу
била је 2. чета нашег батаљона. Она је имала наређење не изби-
је на коту, док ја са четом освојим ров испред чете, јер је било
јако стрмо испред моју чету због чега је било споро, јако споро
кретање напред. У своје време сам повео чету напред, а Немци
заплашени-покушали су кроз спроводнице да беже, док су наши
војници обарали једног по једног. Када је избило десно крило на
коту, поколебало се, услед митраљес. (мисли: митраљеске) боч-
не ватре и повукло се назад. Због тога је морало и наше десно
крило повући се. Лево крило такође поколебало. Моји војници су
се задржали позади камења и отворили ватру на противника,
дошао испред 2 чете и почео је се утврђивати; али обасут нашом
ватром, морао је се повући, не имајући времена да се утврди.
Мало доцније долази 3. чета као појачање десном крилу и наре-
ђење је одмах постојало да се поново нападне на непријатељске
ровове.
Наша артиљерија је јако бомбардовала коту на коју смо
ми, или због непажње ил погрешног обавештења, често су пада-
ла зрна међу нама — предња одељења.
Овај други покушај био је без успеха као и први, јер је
терен био такав незгодан за нас нападаче, а противник се утвр-
дио добро на терену који је био врло добар за одбрану.
Истог дана ујутру рано Немци су били покушали напад
на лево крило нашег батаљона и успели да истерају наше војни-
ке из предње ровове, али дохваћени митраљезом били су јако
потучени и сузбијени назад.
9. Нов остајем са четом на истом месту, на коту 1050;
није више предузимано тога дана напад пошто је се увидело да
се не може напред услед незгодног терена за нападача.
У вече 9. Новембра мој водник поруч. г. Младен Фили-
повић, који је био раније одређен за заступника командира 3.

105
чете нашег батаљона пошао је лично да постави стражара из
своје чете на стражарском месту, и ту је био и његов ордонанс,
а када је изашао близу камена где је требао да постави стража-
ра, био је опажен од стране противничког стражара, дочекан
близу да би му био сигуран погодак, нанишанио га и убио га.
Тако је погинуо мој ранији водник, за кога долази његов
посилни, војник из моје чете ред. Павле Милутиновић, и баш
када сам био на вечеру јавља ми да је погинуо потпор. Филипо-
вић, и доноси ми његов буђелар, у коме му је био новац и сат са
ланцем.
После тога смењују нас Французи. Остајемо у одсечној
резерви са четом. У јутру рано смењују нас Французи из ове и
повлачимо се назад у селу Орахову (цео XVI пук и наш бата-
љон). Долазимо у селу Орахову, где је био ручак код кујне, које
су биле у село Орахово, око 14 часова.
10-ог око 15 час. после ручка полазим са Четом (пук 16.
и батаљ. мој 1-ви) изнад села Јаротока преко камениту чуку где
сам водио борбу 5. и 6. Новембра, па долазимо изнад села...... на
одмор.
11, 12, 13, 14. и 15. проводимо на одмору на том месту, за
које време сам поднео списак предлога за војнике који су се
показали у борбама 1 новембра код села Тепавца, 5. новембра
изнад манастира села Јаротока, 7, 8. и 9. на коту 1050. Спискови
су били; за 25 војника у трипликату и поднесени 2. батаљ. 16.
пука док сам био под командом тога батаљона; за 12 војника под-
нео сам 1. батаљону 3-ег пука за време док сам био са четом под
командом мог батаљона 1-ог.
Тако исто сам поднео и релацију о борбама.
15. Нов. крећем са четом (у саставу 16. пука као и рани-
је) за положај око 19 часова по подне (ноћу) на истом положају
коте 1050. Око 2 часа стигао сам на положају и остајемо у резер-
ви (цео батаљон 1-ви).
16. Нов. целог дана магла, артиљерије избацују по неко
зрно.
Долази наређење за напад. Али артиљерија није могла
дејствовати због магле те је напад одложен.
17. Нов долази на положај коту 1050 нач. (мисли: начел-
ник) штаба Дивизије и командант Бригаде, да осматра положај
и распоред непријатељских снага. Непријатељска артиљерија

106
гађала је наше ровове, претурила један митраљез али губитака у
људи није било.
Преко ноћ смо извештени да ће непријатељ нападати,
али није до тога дошло.
Ноћ је прошла на миру.
18. Нов. непријатељ гађа нас артиљеријом чешће. Око 9
час. почео је непријатељ да гађа рововским батеријама, то је
било први пут.
Ове рововске батерије почеше да гађају што је изгледа-
ло доста страшно. На једаред почеше војници да се довикују
„пази ете ју иде“. Сви који су били ван заклона почеше се закла-
њати али ове падају и у заклоне јер право из неба иде. Ја сам ста-
јао пред заклон (земуницу) на улазу земунице, гледао како се
гранате преврћу у ваздуху и војници беже, док ето та једна иде
кроз ваздух право нама. Брже сам се склонио у десно али она
право поред моје главе, ја легох а граната грмну и разнесе каме-
ње и земљу где удари. Том приликом ударило ме неко парче од
исте у леву руку изнад лакта које је било вероватно широко па
потревило широком страном. Сва је рука била модра али за
лекарску помоћ нисам био. У исто време био сам затрпан сав
земљом, јако сам био разбијен, шлем ми је био пао и остао у
земљу, тек после је нађен; преко свега овога био сам при себе,
одма сам био устао и почео се отресати од земље; војници на све
стране беже заклањају се и чује се глас „ене ју ене ју чувајте се“.
Неком војнику ноге сломљене, неког сасвим разнела, неком
лопатица однешена и ребра поломљена, неки се превија од боло-
ва рањен парчетом или каменом или угруван земљом иде поср-
ћући, гледајући у небо да ли ће га друга стићи. Док један пази
други се укопавају. Мало престаде — стојим на улазу рупе,
трпим болове на руку и целом трупу — болничари Срби, Фран-
цузи сад имају носила, износе мртве — проносе рањене — јаук
на све стране.
На један пут повикаше војници „ето је иде“, наредник
Нешовић вели „гос. капетане бежите унутра, ето је право на нас“
— јурнумо у земуницу — приљубимо се уз земљу и чекамо суд-
бину жмурећи очима и стежући кожу чекамо час. Грмну стра-
шно уши нам се глунуше а земља ни притрпа.
Подигомо се, живи смо још, дим нас обавио све, војни-
ци беже из земунице подвлаче се под камење. У кратким разма-

107
цима пада једна по једна рововска, док хаубица и пољаци бом-
бардују ровове — пребацују резерву јер је нагиб земљишта вели-
ки. Французи се набили под камење и у ровове десно од мене —
почињу падати међу њих; после страшне експлозије лете руке,
ноге у вис; који се могу кретати беже и претурају се преко каме-
ња крвави, бледи, јурећи да спасу свога живота, под камењем у
бољим заклонима, али ни тамо неме мира. И тамо падају са стра-
шном праском, рушећи стене које лете на све стране. Свуда
пустош, дим, прашина, лешеви, јаук, страх и зебња; артиљерија
туче, праска, грми као у паклу и кроз тај ужас чују се разни гла-
сови; „пази иде“ — stoie atanzion — а после тих гласова, чује се
фрктање као да лети нека страшна птичурина, брзо фркћући
крилима, као да ће све да зграби и разнесе. Потом страшан пра-
сак и потрес; и опет рањени, разнесени, мртви; опет пажња опре-
зност.
Престаде пуцњава наста затишје, Проносе рањене и
мртве; војници се погледају и питају који је рањен. Прикупљају
се на своја места и гледају где су падале гранате. Поче опет пра-
сак, фијукање, грмњава, камење, земља, рањени, мртви, јаука-
ње, лелек, страх, пажња, опет бежање за камењем. Опет лете
ноге руке, спрема камење. Наше ровове обавио дим, земља изби-
ја у вис; гранате и парчета страшно свирају. Војници растресе-
ни и контузовани; беже из ровова, док друге извлаче из ровове
притрпане. Непријатељ туче брзом паљбом батеријама.
Наши бацају зелене ракетле знак је да непријатељ напа-
да. Закликта један митраљез -наша артиљерија туче брзом паљ-
бом, зрна фијучу преко нас. Непријатељ је покушао напад али је
се и добро провео; све што је пошло из ров, пало је. Вечерас се
наближава артиљер. противничка кад кад по који метак баци.
Наста мрак. Тишина је. Сад сам прикупио чету и после изврше-
ног прегледа нашао да су 7 војника рањена 2 погинула и 24 вој-
ника контузованих; свега 33 војника избачена су ми из строја.
Наста ноћ. Војници се почеше разговарају о вечери. Мало доц-
није дође вечера; војници су вечерали и ноћ је прошла на миру.
19. Нов. Време обично лепо релативна тишина до подне.
Око подне поче противничка артиљерија да бомбардује наше
ровове. Наша је артиљерија одговорила. Хаубичке гранате-про-
тивничке учесташе у наше ровове. Овога дана су ми погинула 2

108
поднаредника и 2 редова и 12 војника контузовани; свега из стро-
ја избачено тога дана 16 војника.
20. Нов. Релативно тишина: Проводим са четом у резер-
ви дању.
У вече нас смењују Руси са коте 1050. Полазим са четом
(цео бат. 1-ви и 16. пук) са овог места и долазимо десно на каме-
нити ћувици: Остајемо у резерви по заклонима у камењару ту и
ноћ проводимо.
21-ог Нов. на истом месту у резерви, без икаквог нарочи-
тог догађаја: непријатељска артиљерија често гађа са по којим
метком.
22-ог Нов. на истом месту: време добро-меко за мене су
војници ископали земуницу до камена с друге стране узидано у
неколико осигурано од парчад гранате које непријатељ по кад,
кад шаље тражи резерву.
Око 10 час. известише да је једна граната пала у батаљо-
ни штаб (случајно) и ту је направила доста штету: Сви су из
батаљ. штаба били рањени а 4 погинули. Одмах је одређен капе-
тан I кл. Чед. Гужвић за команданта батаљона — за ађутанта
ппор. Живојин Томашевић а за писара мој наредник Нешовић,
као и ордонанси све изнова. Ноћ се проводи на истом месту.
23. Нов. На истом месту у резерви.
24. Нов. у резерви.
25. Нов. у резер.
26. Нов. у резерви.
27. Нов. у резерви.
28. Новем. у 4 сата јутру наређено је да се чета пребаци
са овог ћувика полу-десно и напред. Полазим са четом напред —
већ се дан јавља. Са четом журим да се пребацим на други
ћувик, јер је место отворено и противник види из ровова, па зато
се дању неможе ни прође у већим масама јер гађају и бочно и с
преда.
При пребацивању, дан је забелио, противник нас опази и
поче пуцати из пушке и митраљеза. Том приликом рањена су ми
2 војника.
Долазим са четом у корпе; ту ћу бити у резерви са четом;
заклони добри камење-стене велике, рупчаге, рачунао сам више
него сигурно да артиљерија неће моћи да нашкоди ништа; рас-
поредим водови по тим заклонима — рупчагама. Око...сати

109
почела је непријатељска артиљер. ватра да дејствује, а нарочито
гађа у овим корпама као да је извештен да се налазимо у овим
камењарима. Бомбардовање је било ужасно, трајало је до мрака.
Овога дана су ми рањени 25 војника, погинула 2 војника; конту-
зовани 4 војника, свега из строја избачено 31 борац.
Наступа ноћ; престаде пуцањ онај велики само по која
пушка или митраљез так, так, так, так: а то највише се употре-
бљавају бомбе које непријатељски војници бацају из њихових
ровова на једанпут по 10–15 комада у нашим рововима.
Ноћ проводим са четом на истом месту; време је било
меко; значајнијих догађаја није било ноћу.
29. Нов. На истом месту али тога дана није било оно
јучерашње бомбардовање, дан је прошао на миру.
У вече ми је наређено да се са четом кренем у лево на
други ћувик. Пошао сам у мраку и дошао до батаљ. штаб, где је
била дошла вечера за војнике. Војници су вечерали а командант
батаљона кап. Пужевић наредио ми је да моја чета смени једну
чету из пука која је била у првој линији, месечина још нема;
жури се са сменом док је тавнина: Осветљења се бацају често, а
место је такво видно да се све види кад се баци ракетла од непри-
јатељску страну пошто су непријатељски војници на узвишеном
терену тога положаја.
Смена је извршена у 9 час. односно у 21 час: Ја сам био
под каменом, бомбе се једнако распрскавају изнад мене, које
бацају Немци и браћа Бугари из њиних ровова преко наше рово-
ве. Ту сам са четом остао целе ноћи.
30. Нов. дан је прошао релативно мирно по кад кад баца-
ју Немци бомбе и по који од оне велике европске преко нас, па
у позадину.
У вече долази 16. пук и смењени смо у вече са положа-
ја. Дошли смо у браник изнад села Орахова код бригаду.
1. Децембар на одмор у поменути браник. Дрва има
доста, војници се перу, чисте оружје, бријају се и шишају и само
се чује говор да ће наша војска бити смењена са фронта.
2, 3. Дец. без промене на истом месту; борбе се не воде
нигде само се чује артиљеријска ватра по кад, кад. Петога дана
падоше неколико гранате у близину нас.
4. Дец. око 12 час. појавише се 12 непријатељских аеро-
плана који лете изнад нас и прелазе даље ка Соравићу. Наши

110
аероплани по неки лети али без успеха, јер и не прелазе борбе-
ну линију. Кад се појавише ови 12 аероплана чу се дугачак писак
пиштаљком, који је значио да се не мрда од места ко се где зате-
као; војници се посакриваше по земуницама. Прођоше аеропла-
ни; поче наша артиљерија да их гађа око села Кушограда и
Соравића. Чу се глас да је један од ових оборен.
5. Дец. без промене на истом месту дође и 2. чета са
фронта која је била остала са 1....пуком на фронт. Одмах је пало
наређење команданта пука да се расформирају по једна чета из
сваког батаљона или само по 2 чете ако не буде имало у чети по
107 борачких пушака.
6. Дец. наређено је да се чета нашег батаљона расфор-
мира и људство упути по четама 1, 2 и 3 чету. Одмах је почето на
томе да се ради.
7. Дец. додељено ми је 3 поднаредника и 21 редов са
коморџијом једним и једног товарног коња. За 8. децембар запи-
сивани су на храни код моје чете. Са платом су измирени били
закључно са 1. децембром, а од 1. децембра следовала им је пла-
та код моје чете.
8. децембра чета је била на истом месту дању; у вече у
очи 9. на израду ровова од 12 часова.
9. на истом месту без промене. У вече у 6 час. кренуо сам
се са четом из браник у састав пука. Пук односно 2. и 3. батаљон
били су већ на положају код села Махова где сам са четом одмах
у току ноћи на положај свој реон фронта заузео и посео: 2. чета
и батаљони штаб остали су на коту 1378; командант батаљона је
остао са 2. четом у пуковску резерву кад пуков. штаб. заступник
батаљона на фронту био је кап. I кл. Чед. Гуловић.
10. дец. проводим са четом дан на томе месту без ика-
квих промена. Лево од мене био је 3 батаљон нашег пука, а 2
батаљон десно. Опасност није било, време обично меко, храна се
прима редовно за војнике.
11. на истом месту без промене, време исто као пролети
— муве лете — наша артиљерија с времена на време баци по
који метак. Ноћу се врши утврђивање а дању спавање. Неприја-
тељ. артиљерија баца по коју гранату у селу Макову.
12. дец. у вече добијамо смену са положаја, долази 2.
пук; Смена је извршена у току ноћи. Полазим са четом у резер-
ви бригадској (цео пук) долазимо на коту 1378 у јутру у 4 часа.

111
13. дец. на коту 1378 — Зима јако, дрва нема ватра се не
сме ложи дању јер непријатељ. артиљ. бије то место. Дању сам
поднео извештај да је један каплар у току прошле ноћи рањен
приликом смењивања.
14. дец. на истом месту: наређено је наређењем бр. Слу-
жбено команданта батаљона да се свако дневно подноси изве-
штај; о стању на фронту, о моралном и физичком и здравственом
стању код војника. Исхрана код војника; исхрана стоке; Губици,
утрошак муниције и колико се налази муниција код војника са
објашњењем о свакој промени у муницију.
15. дец. На истом месту; јак ветар и зима сува-ноћу
ведро-зима, дрва нема јака, неке гранчице ситне, војници трпе
зиму. За ово време, војници су се прали, шишали, бријали, крпи-
ли и дотеривали своју спрему у исправност, о чему сам се уве-
рио приликом вршење смотру сутрадан.
16. дец. у јутру вршио сам смотру над целокупну спре-
му код војника у моју чету, о стању нађеном, поднео сам изве-
штај команданту у следећем: Да је оружје чисто, али би требало
да се употреби још времена на чишћење, јер је услед дугог седе-
ња у ров и дугих операција, јако захрђало.
17. дец. на истом месту-добио сам наређење да ће бити
сутра дан покрет за село Полог у дивизијску резерву: коморџи-
ја један (из све чете по један) однео је шибу у Полог за израду
земунице за кнта пука.
Ноћу 17. и 18. дец. долазе Талијани и смењују нас са тога
места, у 3 сати ноћу и ми полазимо у 4 сати за Полог. Кад смо
изашли преко коту 1212, око 7 сати, појавише се три неприја-
тељска аероплана, који због тавнина, јер је било још тавно, лете-
ли су ниско, зашта смо морали да станемо у месту да се не би
приметило кад се крећемо. Руске трупе које су биле ту поред
пута, где смо пролазили ми, наместили митраљезе и гађали су
ови аероплани из митраљеза али без успеха. Прођоше аеропла-
ни ми се кренемо напред. У 8.30 стигнемо у Полог, разместише
се војници по камењарима, само су били шатори ретко јер је тако
било наређено због бојазности од непријатељских аероплана —
бомби — бацања у наше логоре. Одмах се предузеше све мере да
што боље логор очисти. По овом камењару где је моја чета била,
свуда се налазе лешеви човечијих тела, као и стока изгинула за

112
време борби на овом месту. Ови лешеви нису били закопани већ
стоје на површини земље, онако како су пали.
После постојећег наређења команданта пука о Бр. 927 од
18. дец, наредио сам, да се сви лешеви укопају, сва нечистота
уклони и логор уреди што боље може, а сутра дан ће следовати
извештај о броју закопаних лешева у моје чете реону.
19. дец. остао сам са четом на месту; време је променљи-
во а ветар стално дува. Дрва се не налазе за огрев нигде у бли-
зини, јер су ове т.з. (мисли: тзв-такозване) Чуке сасвим
голе-камените. Примио сам из пуков. слагалишта неколико дрве-
ћа, но ова нису била доста, пошто сам поделио по водовима по
3 комада на вод, а који су парчићи били дебљине од 15–20 cm;
дужина 1 метар. Кујне су ту у близини, јело се кува редовно за
војнике и то: у јутру чај или кафа, на ручак чорба обично пири-
нач, макароне, пасуљ, кромпир и тд. То исто и у вече — вечера.
20. децембра на истом месту са четом, време исто тако
ноћу ведро зима а дању облачно. Наређено је да се војници спре-
ме за пелцовање. Одмах је почело прво са мојом четом. По под-
не наређено је да војници иду у Скочивир ради дезинфекције
одела — полазак ће бити сутра у 6 часова јутру.
21. дец. пошто сам био дежуран у пуку, то сам ставио
чету под командом водника моје чете Велимира Митића, који је
одвео чету на дезинфекцију одела. После подне у 3 часа враћа се
чета и долази у логор. Време је било добро само је јак ветар увек
био. Ноћу је доста хладно, војници немају сламе за простирку,
поболевање учеста код војнике и колико се јаве за лекарску
помоћ толико буду упућени у болницу, или у амбуланту остану
али већином се упућују у болницу.
22. децембра било је време лепо-ветар је мало слабије
дувао сунце сија-на фронту се чује артиљеријска ватра. Наш
Луфт Балон, који је се био издигао у висину, код Битоља, ради
осматрања, гледали смо га, јер је се видео од овог места одлич-
но пошто смо на висини; Тек што сам управио очи у њега, на
једаред букну у пламену. Један непријатељски аероплан који
летео у извесној висини изнад овог Балона вероватно је пустио
бомбу, па несрећом потреви бомба у Балон и овај се упали. Сав
изгоре као барут, а том приликом види се из даљине како нека
ствар из пламена се поче спуста на ниже, за шта се цени да је
корпа са осматрачем, и да је се осматрач спасио.

113
23. децембар опет време лепо, наређено је те је моја чета
била на израду путева а осталим четама вршена смотра од стра-
не својих командира чета, над оружјем, прибором и обмундиро-
ваном спремом. Ово сам требао и ја да радим али је због тога
одложено, што је чета била на рад.
24. децембар; време не променљиво, само ветар стално
дува. Овог дана сам вршио смотру над оружјем, прибором и
обмундированом спремом, о чему сам поднео извештај кнту
батаљ. да је оружје и прибор било у чистоти и исправности, и
да би требало да се употреби довољно време у чишћењу оруж-
је. Обмундировану спрема је готово добра сем што су чакшире
сасвим слабе па и поцепане, услед чега војници трпе зиму. За
војнике је издато тога дана по 1 кошуља и 2 гаће: а за јело за
сутра дан Божић издато је шумке; поред осталог следовања
више, добили су по једну флашу на 4 војника шампања-францу-
ског.
25. дец. Христово рођење; на истом смо месту време
лепо, по логорима се поче чује песма, војници и после толиких
тешких прилика опет се подсећају на прошлост, на дан Христо-
вог рођења како се поступа по српском обичају.
26. децембар. На истом месту без промене.
27. дец. без промена на истом смо месту: око 10.30 час
пре подне, седећи у шатору са капет. Гужвићем и кап. Светого-
рац чу се глас војника како иде — лети један непријатељски
аероплан, говорећи „ево га ниско“, један вели „није непријатељ-
ски-наш је“, други кажу како је сигурно непријатељски. Изађе-
мо из шатор и посматрамо како лети на врло ниско одстојање
право преко оне прође и оде; нико га није гађао.
28. дец. на истом смо месту, али сам већ добио наређење
да ћемо ићи на положај.
29. дец. спремам се да идем на положају сутрадан.
30. дец. у 8 час. добијам 28 војника из расформирани 16.
пук. Чета се спрема на покрет на положај, примљено људство
долази и немајући времена да се ово људство распореди по водо-
вима расположније већ на брзу руку, јер се треба чета кренути у
10 часова.
Кренуо сам се од села Полога са четом, поред коту 1212
(десно) на село Ивани где се налазио дивизијски штаб. Ту у село
био је одмор, а није се ни могло даље путовати јер се може при-

114
мети с непријатељске стране, пошто је терен го куда ћемо про-
ћи. Пред мрак полазимо из села Ивани, преко села Брника и
Рапежа, дођемо до реке која тече од села Макова и утиче у Црну
реку. Одмах преко реке остао је 3. батаљон у резерви а 1. и 2. су
примили одсеке. Ја сам са четом одређен на десном крилу бата-
љона од обале Црне, па у лево, до 2. чету. Смена је извршена у
10.30 сати односно у 22.30 сати. Чета моја заузела је односно
посела фронт у дужини од 1800 корака, положај је био одличан
без опасан, непријатељ се налази на великој даљини испред
фронта, време је прилично лепо, само војници немају сламе за
простирку те због тога трпе зиму.
31. децембар; последњи дан године 1916. на истом месту
у земунице, дањом се не мрда јер се види са свију страна и
открива се положај. Ноћу се врши саобраћај сав готово увек кад
сам са четом на положају, храна, слама, вода, дрва и све потре-
бе ноћу се прибаве. Тога дана било је наређено да се сви ћате
налазе код командире у ров. У вече дође мој ћата Витомир као
што обично свако вече долази али није понео своју спрему за
останак код мене. Том приликом јавио ми како много путује и
како је боље за њега да остане, али неће моћи да отправља посао
у рову, а ако останем, вели, овде само за бројно стање то ће дру-
ги посао застати који је немогуће у рову отправљати се, пад
фијука гранате и куршума. Мало доцније питао сам на телефо-
ну команданта бат. и он ми вели ако могу без ћату онда да га упу-
тим код архиву да ради. Том приликом долази капетан Гужвић и
Воја Радосављевић код мене у земуницу пошто је већ био про-
шао командант пука који је обилазио фронт, и ту смо дочекали
нову годину која наступа у јутру.
1. Јануар нове 1917. године: на истом спавали смо до
11,30, време топло сунце сија, тишина свуда, борбе нема, пуцањ
се не чује нигде али мрдање нема из земунице. Око 18.30, непри-
јатељ је бацио из брдских топова 7–8 граната, које су прелетеле
преко нас и на даљини од 200–300 мет. распрскавале се. Сигур-
но је тиме хтео да нам честита нову годину. У вече командант
батаљона обилази фронт. После његовог одласка дође капет.
Гужвић, капет. Русомир, поруч. Спира и ппор. Борисављевић и
седели смо до 1,10 по том се разиђоше сваки својој земуници
(заклону) где се дању проводе дани од непријатељ. артиљерије.
Ја сам потом обишао фронт до 2 часа, а после са капетаном

115
Војом продужисмо разговор до 5 час. а потом легосмо да спава-
мо, пошто није било ништа ново, које смо очекивали-закључење
мира. О овоме је пронешен глас да ће бити мир закључен у 2.10
ноћу уочи 2. јануара. Ово је приватним гласом пренешено, веле
да је неки војник у армији прорекао и да је се сигурао у томе и
шта више полагао живот свој ако не буде.
2. јануара са спавања устадо око 15 час, време лепо —
меко само ветар дува, тишина свуда влада, по неки артиљеријски
метак се употреби с обе стране. Око 12.45 непријатељ поче пољ-
ском артиљеријом испред наш фронт да гађа. Избацио је 4 мета-
ка који су били пребацили преко нас за 100 метара испод нас без
успеха. Иначе тишина опет влада. У вече командант пука обила-
зи наш фронт, по његовом одласку као и обично вечера долази за
војнике редовно; Вечерали смо и као и обично ноћ пролази само
у читању или разговор, у обиласку водова који су на фронт, а
спавање обично само дању. У току ноћи ништа, није било важни-
јих догађаја.
3. јануара; као и обично, на истом сам месту са четом.
Важнијих догађаја није није било. Дању је поднар. (мисли: под-
наредник) моје чете силазио у Црну реку па ловио рибу, те сам
имао пржену рибу често за вечеру. У вече опет командант пука
са командантом батаљ. обилазили су фронт. Капетан Гужвић
готово свако вече седи на разговор до 1–2 часа. Око 1.30 коман-
дант батаљона био је код мене на чај. Ноћ обично пролази на
миру.
4. јануара. Време лепо, на истом сам месту са четом,
тишина свуда нема борбе, устао сам у 10 час. Скували ми посил-
ни млеко те сам фруштукувао белу кафу, а доцније ручао сам и
пио мало винце.
5. јануара на истом месту, али сам извештен да ће бити
наш пук смењен са положаја у вече под горњим датумом. Дан је
прошао на миру нема борбе. У вече сам смењен са положаја у 11
сати ноћу одакле сам кренуо за село Ропеж а одатле у селу Бри-
шку. Логор је био одређен северо источно од Бришка. Дошао сам
са четом у 3 сати јутро. Шатор ми је био постављен — Мијајло
посилни и ћата затекоше ме. Одмах сам наредио Витомиру да
напише извештај о стању војника — морално, физичко и здрав-
ствено стање, као и обично сваког дана. У исто време је написао

116
и поднели одмах ађутанту. Овај извештај био је за сутра дан 6.
јануар. По том легох да спавам и спавао сам до 9 сати јутро.
6. јануара кад освану дан видим да смо у некаквом каме-
њару стене велике — место врло у правом смислу Крш. На овом
месту за време мира није дошла човеча нога а сада ми седимо и
спавамо по оваквим местима. Командантов шатор је био изнад
мој шатор за 8–10 метара. По оваквим местима се кријемо од
непријатељ. артиљерију-хаубицу од 42 cm чији је глас приликом
експлодирања већи од грома. После подне случајно нађем код
команданта један лист „Српских новина“ у коме сам нашао један
оглас на моју адресу, који је сличан у свему са мојим именом,
презименом поч. сл. (мисли: почетних слова) имена очевог чин
и звање, сем што нема одакле је из које место.
Овај оглас био је из Србије са извештајем да су здрави и
живи сви јавља жена Даринка.
7. јануара на истом месту време тихо лепо, аероплани
почеше да пролате. Како наши тако и непријатељски. Око 11 час,
у подне један непријатељски аероплан летео је изнад нас и про-
шао је на коту 1378 а мало доцније јавише да је неки оборен око
коту 1378 од нашу артиљерију. Ова је вест потврђена. Ујутру сам
био у цркву.
8. На истом месту у резерви време облачно, тихо, по неки
метак артиљеријски се чује с обе стране. Војници редовно доби-
вају следовање, а сада у резерви снабдевамо се и са дрвима при-
лично јер се има одакле да набаве дрва и може се.
Око 15 час. позват сам од стране команданта као и сви
командири и саопштио нам да ће бити покрет кроз који дан. У
вече сам био са четом на копање ровова.
Дакле покрет је активиран, сада се спремамо за кретање
у позадину око Соравића или још даље до……
9. јануара освану снег свуда око нас — ја спавам напоље
у стене без фуруну, живот је тежак, војници трпе зиму јер је оде-
ло поцепано и јако отанчало. И ја сам био остао без чакшире
целе — имао сам двоје али се поцепаше. У осталом док је било
време топло нисам се бринуо о томе али сад поче снег и време
ладно, па би требало да човек има бар одело ново — цело пошто
нема соба са фуруном и кревет, које нисам видео већ 14 месеци,
шта више ни у кући нисам спавао а камо ли кревет и оне удоб-
ности које сам имао зашта се чешће сећам.

117
По подне дође Баџа Стојан код мене те смо седели и раз-
говарали код ватре до око 16 сати, а после је Стојан отишао у
своју чету.
10. јануар на истом месту у овом камењару, где се само
змије плоде лети, а човеча нога не корачи никад. Снег на све
стране.
11. јануара на истом месту — зима (сува) по неки арти-
љеријски метак се пошаље непријатељу (поздрав) а тако исто и
одговара са по неким метком, али код нас не пада никако.
Око подне позван сам од стране команданта и саопштио
ми је да сам одређен за коначара — по том сам наредио да сви
одређени војници из осталих чета дођу код мене јер сам имао из
свију чета по 3 војника. У 14 сати пошао сам из логора, моје
ствари понео је коњ. За заступника командира остао је потпор.
Мадић. Из моје чете пошли су мој посилни, 1 поднаредник Тму-
шић и 2 редова са коморџијом-коњоводцем. Чета ће поћи сутра
дан у 5 часова јутру. У 17 час. стигао сам у село Полог, где сам
преноћио код интенданта г. Струнждлића, а у јутру у 7,15h
пошао из Полога, преко села Сливице, Добровски, Бач па стиго
у село Креманли. Време је било обично ладно. Чета је се крену-
ла из логора села Брника тога дана у 5 час јутро 12. Јануара (цео
пук) домаршовали до села Полога, где су преноћили.
Стизам у селу Креманли у 10 час. 12 јануара где сам иза-
брао бивак са кап. Русимиром и поручником Јончићем, а тога
дана преданили у том селу. Мрак паде — разговарао сам са јед-
ним Турчином по имену Рамадан, како су Французи појели њего-
ва 9 пса и неколико мачке, које су пушком убијали. Преноћиште
је било ту у село Креманли а чета је преноћила у село Полог, под
шаторима.
13. јануара у 8 час. ујутру пошао сам из села Креманли
преко села…… где сам нашао мајора Прокопијевића, а одатле
преко реке……… стигнем у селу Кенали.
Чета се кренула у 6 час. јутру из села Полога истим
путем где сам и ја прошао, домаршовали до села Креманли где
су биле кујне остале те кували ручак, ту ручали и у 13.30 крену-
ли истим путем за Кенали.
Ја сам стигао у село Кенали у 10.30 путем је била киша
мало и снег — ветар јак трајало свега сат више није — после
овога време лепо тихо — сунце. Логор је био одређен између

118
села Кенали, села Букри и села Креманли али у 2 часа односно
у 14 стиже капетан Гужвић и кап. Светозар са наређењем, да ће
(трупа) пук бити смештен у контоману у село Кенали. Одмах
подвојисмо реон а и (батаљон, пук) чета стиже у 4.30 односно у
16h30 и разместисмо се у село по кућама: Село је било готово
сво срушено као и у околину села, а нарочито где је била главна
бојна линија испред села. Све прекопана земља од гранате
разних калибра.
У вече преноћили смо по кућама, турским развалинама
без прозора и врата, што сам у неколико урадио доцније и доте-
рао у исправном стању, радећи са вољом јер од 16 месеци како
нисам спавао у кући, учинило се свима да је ово најбоље.
14. Јануара у јутру устајем. Сад настаје опет чишћење и
уређивање ових порушених станова где смо смештени. Целог
дана се око уређивања пробавило до увече, али сам још боље
мој стан уредио, фуруну наместио, прозори затворио стаклом,
јер су били новинама улепљени прво. Под једним кровом били
су ми и ордонанси и посилни и наредник и ћата са канцеларијом
само у другом оделењу. У вече око 19 час. долази ћата из бата-
љони штаб и доноси ми наређење којим се наређује да сутра дан
буде чета на израду утврђења у близину овога села. Полазак ће
бити у 6.30, на рад ће бити људство из осталих чета а официри
су били само моји војници а тако исто и командир 2 чете, оба
смо имали по 100 људи коп. и редова раденика (копача) према
овом наређењу за сутра дан.
15. Јануара по наређењу горе поменутом, у 6,30 полазим
са војницима на рад, пролазећи поред бојне коморе, узео сам за
људи потребан алат и продужио до одређено место и рад отпо-
чео је: Ја сам сеиза са коњем вратио одмах са наређењем да ми
се доведе коњ у 11 час. када ћу ићи на ручак у стан а то је на
одређено време и уређено и у 12 час. био сам на ручак у стан.
После ручка опет сам отишао на коњу код војници, који су при-
мили ручак тамо на рад који им је однешен од кујне из село, како
војницима тако и официрима — водницима.
Рад је трајао до 5 односно до 17 час. Када сам вратио вој-
ници у контоману. Овог дана добио сам 3 војника Македонца
који су били 915. год. у нашу војску 4. Батаљон, 3. пук II пози-
ва, а приликом нашег повлачења и напуштање нашу милу отаџ-
бину исти су остали и предали се Бугарима који су одмах били

119
отерани по њиховом причању у Бугарску на обуку и после неко
време дошли на Дојранском фронту, где су пробавили до сеп-
тембар месец 1916. г., када су српске трупе кидисале у правцу
Битоља и под борбом заузели га, уз припомоћ Француза и Руса,
а Бугари видећи опасност, пребаце неке трупе са Дојранског
фронта на Битољском, међу којима су били и ови. Када су
дошли, одмах су лучили прилику за предају Србима и улучили
је те се код села Брода предали Србима и за неко време били су
у армију па после их доделише по јединицама оперативним.
16. Јануара нисам био са четом нигде на рад. Било је уре-
ђивање станова а око 23–24 часа командант батаљона обилази
станови. По подне је било наређено да се станови уреде и очи-
сте боље јер ће обилазити командант пука.
Око 15 час. долази помоћник пука у обилазак станова у
претњи команданта батаљона, а после његовог проласка био сам
са командантом батаљона до…… када је почела падати киша
вратили смо се у његов стан пили коњак по неку чашицу а ода-
тле сам отишао у свој стан. Сад долази наређење да се до с кон-
ца Јануара попуни недостајућа убојна спрема у чети, да се
требује сва спрема обмундирована колико недостаје до кога дана
треба се извршење овог наређења и извештај поднети. Одмах
сам предузео мере око овога, наредио нареднику и ћати да се
постарају о свему овоме.
17. Јануара у јутру долази 3. батаљон и смешта се у село
а по наређењу Ја се требам изместити из мој стан као и моје чете
један вод, те да се у тим становима сместе војници из 3. батаљ.
Око 10 час. нашао сам стан близу штаба батаљ. и изместио се у
нађени нови стан. Поново чишћење око овог почело је и траја-
ло до мрака. Наређење је постојало да се попуни одмах недоста-
јућа убојна спрема муниције — бомби, пушке и остала потребна
спрема. Опет наређење да се извиди: колико војника у чети има
рањених, колико 1, 2, 3, 4, 5, 6 или 7 пута рањени. Колико има
енокосних. По овоме је поднешен извештај одмах. Овога дана је
примљена и резервна храна по 1 оброк за војнике, са наређењем
да сачиним списак издате резер. (мисли: резервне) хране коју ће
по овоме контролисати командант батаљ. и да се зна коме је
издата ова.
У вече сам преноћио у нов стан на II спрат. Време је било
обично тихо а облачно.

120
18. Јануара на истом месту. Киша и снег је цео дан падао.
У вече је наређено да сутра дан иде чета на рад утврђивање. Тако
исто наређено је да сутра дан командири до 8 сати иду код интен-
данта да приме и снабду војнике са по 3 пара веша, по 3 пара
чарапа, и са по једним ћебетом.
1. сан: између 16. и 17. јануара као да сам кући заједно
са оцем, са комшијом Јорданом и марвеним лекаром Н. Н. што
је био у Пироту. Тек седећи, овај лекар рече: „Ја морам да гинем,
но боље ме закољите ви и леже на леђа, опружи се колики је
дугачак“. Ја га ухвати за десну руку а отац за леву, теже да се
не копрца, а Јордан извади касапски нож и забоде му га с десне
стране врата и сјури у груди, а овај ни да јаукне…… Када поче
крв да шиба, он онда поче прстом да мрда, и како му прст беше
у крв, поче да пише по дувару онако лежећи, али тако леп рико-
пис, што се ретко може видети — Пробуди се:
2. Као да смо у кантоману а ту и 2-ги пук – ми пролази-
мо поред њега — пуче један пуцањ, а ми се питасмо? Шта је —
кога ли уби — ко уби, и у то дође потпоруч. Томашевић и рече ми
да је командант батаљ. наредио; да ја идем да видим како је
неки војник погинуо у логору — А ја — шта па зар мене — а
Томашевић рече; па један од млађих официра. Ту беше потпор.
Мајсторовић и рече: „Ево ја ћу место вас ићи“ и он оде — даље
не знам шта је било.
19. Јануара на истом месту: У 7 сати чета је била на рад,
на утврђивању положаја. Ја сам остао и примио веш и чарапе и
ћебади а чету је водио поручник Мадић. После овог примања
био сам у пуку и примио дежурство у пуку. Око 16 часова поја-
ви се један немачки аероплан низ долину-равницу Црне реке,
који је био осипан гранатама из топова наших савезничка али
му ништа није могло наудити. После се на једаред створише 2
наша аероплана који се нажурише за њим у правцу Сорвића.
Шта је после било не знам јер је било далеко.
У вече је опет наређено да ће рад да се продужи и сутра
дан као и данас и ако се рачуна да смо на одмору. Војници се
јављају за дозволе ради одлазак и виђење са својима у близини
овога места по другим јединицама али се не одобрава никоме
јер постоји наређење.

121
У вече одма после вечере легох да спавам рано око 8
сати, зато што сам се осећао уморан дању обилазећи реон пука,
неколико пута као дежурни пуковски.
У јутру је чета опет отишла по рад као и јуче.
20. Јануара на истом месту — киша је падала по равни-
ци а по висовима снег. Овога дана сам примио за чету; бомби,
муниција оружје и све што је недостајало — рок овог попуњава-
ња био је до сконца овог месеца. Тако исто сам примио за војни-
ци као за официри кошуље 153, чарапе 135, ћебади 16, маске
противу загушљивих гасова 55, наочара — 47. Четрдесет и
седам. Све је ово примљено под 19. Јануаром.
21. Јануар на истом месту, војници уређују станови: 5
војника су отишли за обуку митраљеским пушкама а раније оти-
шли 5 војника са ппоручником-мојим водником Велимиром
Митићем, дошли су у чету.
К-нт батаљона је наредио да иде један официр у Солуну
ради набавке — куповање намирнице за официре нашег бата-
љона, али није хтео ни један од официра да иде.
Овога дана постојала је наредба да сваки командир има
код себе бројно стање са објашњењем расхода. Тако исто сутра
дан ће бити преглед стоке — коња, наређује пук да се понесу и
спискови-(сточни) И ако никада не добијемо хартију, опет се тра-
жи свако-дневно; прегледе, копирање аката разне садржине, не
обазирући се што сам ја за моју чету примио у року од 4 месеци
само 4 табака хартије. Овога дана сам био са капетаном Војом у
мој стан на разговор.
22. Јануара: На истом месту, киша пада често. Ја сам био
у селу Егри где је одржан парастос изгинулим борцима на
Солунском фронту. Сва стока — коњи овога дана су прегледани
од стране нарочито одређене комисије. Коњи су били са сточ-
ним списком.
По подне-односно при повратку из — са парастоса свра-
тио сам код капетан Воју где сам и ручао. У вече дође Драгутин
Мијалковић код мене у стан а тога дана је дошао из болницу из
Солуна и донесе ми пелерину за коју сам се обрадовао јер ми је
нарочито била потребна.

122
Ово вече је наређено да сутра дан буде обука у бацању
бомбе — на месту где је био логор 3. батаљона нашег пука.
Одмах сам наредио да чета буде постројена сутра у 8 час.
23. Јануара, у јутру устао сам у 7 час, спремио се и
пошао са четом у одређено време на поменуту обуку у бацању
бомби. После обуке враћам се у стан. Мало доцније долази К-нт
батаљона у мој стан ради обиласка реон кантомана. Време је
било овога дана лепо — тихо — сунце. Аероплани почеше да
зује на све стране по ваздуху а на фронту у правцу Битоља чује
се канонада.
После подне, око 18 час., враћајући се један немачки
аероплан из у правцу Соравића, био је осипан топовском јаком
ватром, који шеваше по ваздуху и амо и тамо, чувајући се, па се
и сачувао не повређен прође кроз ватру топовских граната које
се виђаху само севајући око њега и оде преко линију — борбе-
ну. У вече је изашло у заповест да ће сутра бити егзерцир, под-
официра, и каплара, за коју циљ сам одређен као наставник у
извођењу ове обуке. 24. у 7 час. чета је се била постројила јужно
од села Кенали у правцу жељезничке станице, где је отпочела
обука. Мало доцније долази к-нт батаљона у пратњи командан-
та дивизије који су посматрали рад, ових подофицира и каплара
целог батаљона.
По подне у 16 час. били смо у батаљоном штабу сва г. г.
официри на час, где нам је предавано о митраљеске пушке које
су добивене у сваку чету по две до сада. Време је било добро —
меко тихо али облачно — спремно да пада киша, што је падала
још у току ноћи 24. и 25. јануара.
25. Јануар освану киша и ветар а преко дана нарочито
после подне поче ладни ветар. На истом месту проводимо дане
у месецу јануару.
26. Јануара у јутру у 8 час био сам са капларима и подо-
фицирима на час ван села ка станицу жељезничку. Око 8.½ наре-
ђује Командант батаљона да се упуте 10 војника са целокупном
спремом ради држање смотре и да се понесе инвентар ствари.
Пошто сам био одређен на ову службу то је на моје место био
потпор Митић као заступник са свим овим војницима и наредни-
ком чете у штабу, а после долазим и ја. Овом приликом к-нт ми
је ставио примедбе на инвентар, како је неисправан и није заду-
жено људство у њега и наређује да се направи нов инвентар ства-

123
ри а не пита нико да ли се има хартије и у опште материјала, већ
само наређује да се ради.
И ово се мора; Хартију купујем за свој новац дао сам до
сада од Септембар месец 1916. г. 35 драхми до јануара 1917. г. а
ово је требала државна каса да да. Нико не предузима мере да се
канцеларијски материјал даје.
Овога дана је наредио командант батаљ. 1. Да се напра-
ви нов инвентар и упише само војници који су на лицу и у што
краћем року задужили најдаље до 30. ов. мца 2. да се направи
похвална наредба и поднесу ове наредбе такође у што краћем
року, 3. да се поднесу оптужбе за све војнике који су побегли или
нестали а ови их има доста из 16. пука који су за време борби се
предали, заробљени или нестали. И ово је узето у рад одмах пот-
пор. Томашевића одредио сам на ове оптужне рапорте; а потпо-
ручника Велимира Митића на похвалне наредбе. Потпор.
Мадића одредио сам за помоћника нареднику чете Александру
у задуживању у инвентару са стварима а ћата редовни посао у
канцеларији који се свако дневно отправља.
27. Јануар Снег и зима ради се око овога по највише што
је наређено. Јуче око…… час долазио је Гужвић код мене у стан.
28. Јануара на истом месту, наређење пада да ће бити
комисија од 1. фебруара која ће контролисати по јединицама
бројно стање по списку у расходу и на лицу: одмах је предузето
да се бројно стање оправи — људство добивено из 16. пука да се
упише у јединични списак; што сам и урадио одмах.
29. Јануара наређује се да се поднесак предлози за одли-
ковање односно да се упишу мотивације у похвалну наредбу
Командира чете то да буде свршено до оконца овог месеца а у
исто време траже и нове инвентаре да се сачине у којима да се
унесу ствари само које имају на лицу војници. Све се тражи у
што краћем року да се изврши, материјал за писање нико не даје
нити се коме тиче само се наређује да се извршава — морао сам
да купим материјал канцеларијски све што се тиче. Око похвал-
них наредаба утрошио сам много хартију а што више поред моје
људство моје чете предложено за одликовање добио сам и из 4.
чете 1. батаљ. много њих као и за људство из 16. пука.
30. Јануара на истом месту, све се ради око тога; Наред-
бом Команданта пука наређено је да се спреме инвентари ства-
ри, задужи људство и по том командант батаљона ће извршити

124
инвентарисање по четама са једног командира чете и једним вод-
ним официром-(читава комисија)
У тој комисији одређени су капет. Гужвић и потпоруч.
Банџулић у нашем батаљону.
31. Јануара на истом месту време добро као обично у
фебруару месецу. Овога дана подносим извештај да је чета
спремна-снабдевена и готова за бојну готовост, а према раније
издатом наређењу. Исхрана код војника је обично добра.
1. Фебруар на истом месту време; зими по мало снег.
Данас ће одређена комисија бити код моје чете. Инвентарисање
ће отпочети од 9 сати. Наређујем те је чета дошла код мој стан
ту су дошли и одређени чланови комисије и рад је одмах отпо-
чео пошто су војници били већ готово дошли по партијама про-
званим: Инвентарисање је трајало од 9 до 11.30 а после смо
отишли на ручак. Сад се продужава рад на похвалним наредба-
ма и сумирање инвентара.
2. Фебруара на истом месту време је добро — ноћу ведро
и зима а дањом се угреје јер сунце греје. Војници уређују стано-
ви а подофицири и каплари иду на часове који се одређују запо-
вешћу команданта батаљона. По који аероплан тек прође како
наш тако и непријатељски.
3. Фебруара време лепо ноћу јака зима јер је ведро а
дању топло; војници по становима уређују контоман. Око 9 часо-
ва био сам код команданта батаљона због похвалних наредаба.
Ове наредбе до сада су преправљане три пута; хартију нико не
даје а наређују да се ради по њиховом густу; ово је превазишло
све мере (и крајњи безобразлук). У вече сам добио наређење да
будем сутра дан на рад са 68 вој. и водницима и с потребним
бројем подофицира.
4. Фебруара субота у 7 сати била је чета постројена код
бунара југо источно од села Кенали у 7.30, одакле сам кренуо на
одређено место. Ручак је донешен на рад како за г. г. официре
тако и за војници.
Око 3 сати по подне долази ордонанс редов Благоје
Милутиновић и јавља ми да је наредио командант батаљона да
идем контоману да потпишем списак похваљених војника, који
се неизоставно треба вели да преда у пуку до мрака. У 4.30 по
подне дошао сам и потписао овај списак, нумерисано под Бр.
158 деловодног протокола и однео команданту одмах. Овога

125
дана било је време веома лепо, тихо и топло. Аероплани су на
све стране летели по ваздуху а на фронту се чује по који топ у
правцу Битоља и коте 1050. Новости нема никакве, припрема се
врши — снабдевају се јединице са недостајућом спремом. Јуче
сам послао са актом 43 дописних карата које су додељене за
писање у Србију својим фамилијама и породици војника а за г.
г. официре није додељено од ових карата. Ја сам јавио преко мога
оца, да јави мајци мог посилног Михајла Банковића из Стола а
у исту назначио да је и Светозар здраво (то сам ја) јер се обшир-
није није дозвољавало јављати се ма који официр.
Писма долазе из Србије али већином из крајева окупира-
них од Аустријанаца а од наш односно мога краја нико се ори-
гиналним дописним картама не јавља као да нико нигде
нема-много мислим и секирам се али никакве помоћи.
5. Фебруара на истом месту овога дана није било ништа
важније; време лепо, по који топ се чује у правцу Битоља, аеро-
плани зује по ваздуху често готово непрекидно.
6. фебруара на истом месту; наредба данас постоји од
команданта пука да се врше прегледи по батаљонима убојне
спреме код војника. У комисију је одређен командант батаљ.
ппуков. Карло, а његовом наредбом одређен сам ја за члана
комисије овога прегледа и пушкара, са наређењем да се о овоме
поднесе извештај пуку 9 т. м. (мисли: текућег месеца) односно
фебруара ове године. У исто време наређено је да се поднесу и
оцене свију г. г. официра за 1916. годину. Тако исто наређено је
и заклетве свију официра који нису ове до сада послали, попи-
сате своје-ручно а према правилу службе I дела како је то про-
писато. Око овога се ради сада а у исто време предао сам и
похвалну наредбу бр. 2 мојих војника, који се овом предлажу за
похвалу — одликовање.
7. фебруара на истом месту време је сасвим лепо аеро-
плани само зује у ваздуху и по неки топ се чује на фронту.
8. и 9. фебруара на истом месту без промене. Време лепо
и по који се топ чује на фронту у правцу Битоља и аероплани
свуда се чују у ваздуху.
10. фебруара на истом месту. Сад се враћају послате
похвалне наредбе са наређењем да се преправе сада да не буду
похвалне наредбе командира чета већ да се упишу обично у виду
заповести. Хартију шаље пук ушивену, књижицу и сад се спре-

126
ма да се ради наново, али у исто време наређење је пало да се
сачека мало са радом што је и учињено.
11. фебруара опет наређење друго да се шпарта као и
формални предлози са рубрикама: тек број, чин, звање, име и
презиме, опис дела због кога се за похвалу предлаже, као и датум
и место кад је и где дело извршено са мишљењем команданата
и примедба. Ово је пети пут враћање ове наредбе односно пред-
лога за одликовање војника; хартија нема купио сам до сада за 32
драхме хартију и сву сам употребио око овога.
12. фебруара, на истом месту у село време је одлично,
лепо сунце, тихо; Балони се виде два у ваздуху по васдан стоје
у ваздуху као и аероплани свуда на све стране по ваздуху само
зује. Артиљеријска паљба у правцу Битоља.
13. фебруара идем са четом на рад на утврђивању поло-
жаја — премештање жице и овога дана сам имао код себе и
пушку те сам данас уловио једног зеца и једну гуску дивљу и
послао одмах у стан да се готови за вечеру. Око 2 сата по подне
доноси ми ордонанс неко наређење које гласи: да се предаду 20
бомби командиру бојне коморе а у чети да остану само 40 кома-
да. Око похвалних наредаба се ради у канцеларији. У вече сам
био у госте у 3. батаљон код баџу и капетан Воју седели смо
до....... часова а после дошао у стану на спавању.
14. фебруара на истом месту. Добио сам дозволу за сутра
да идем у Битољу, пошто прошли пут нисам хтео да идем то ми
је командант одобрио за 15. ов. м. до 22 час.
15. Фебруара у јутру устао сам у 6 час. и почео сам се
спремати и у 7 час. пошао сам са сеизом. На путу ми се десио
малер. Срео сам једног Турчина па како ми је коњ одличан и рав-
но оди он га криво прегледа и одмах паде на путу. Мало доцни-
је пошто га водом сеиз излади устаде и продужисмо пут Битољу.
Тога дана сам се нашао са мојим пријатељем из Дијова
Попа……
Битољ је у јадном стању све порушено; Велика зграда
где је била наша месна Команда односно Армија; срушена је све.
У вече сам се вратио кући.
16. фебруара на истом месту, киша поче тога дана а
после поче снег целога дана је падао снег. На фронту у правцу
Битоља чује се по по неки топ.

127
17. фебруара на истом месту. У јутру освану снег, а пре-
ко дана се мало топи а по подне поче се опет облачи и зима.
Овога дана предао сам спискове предлога подофицира,
каплара и редова као и официра потпор. Мадића и Томашевића.
У вече сам био код капет. Воју а по доласку у стан нала-
зим наређење у које сам одређен за коначара за наш батаљон за
који циљ треба да будем сутра у 8 час у пуков. штабу где ћу доби-
ти потребна упутства.
18. фебруара у 7.30 устајем и полазим у пуков. штабу где
сам добио потребна упутства и кренуо се за село Борешнице,
стигао сам у 11 час. После добих наређење да са поручник Нико-
лом идемо у село Расна, да се види да ли има војнике и које једи-
нице, стигосмо у 12 часова-ручасмо у 12 час., а за ручак имали
оно што смо понели из с. Кенали (сира и тд.). У 12 сати враћамо
се у село Борешници. Одмах тога дана пођемо са пор. Андром за
село Пешашнице, стигли у 5 сати по подне, нашао сам кмета
тога села Антанаса и грчког учитеља кога је Бугарска оставила
— напуштила. Преноћили у село а сутра дан је дошао помоћник
пуковски са коначарима, обишли кантоман одакле сам се вратио
код истог домаћина на ручак где сам ручао врућу погачу и посан
пасуљ. После ручка 19. фебруара враћам се за Кенали код чету.
20. у јутру полази 2. и 3. батаљон у селу где смо били
нашли контонман ми остајемо за 2–3 дана на рад у село Кенали
док не дође 1 батаљон из 2. пука на овом месту. После подне
долази наређење да се и ми кренемо сутрадан.
21. фебруара кренемо се и ми у 7 час. преко села Саку-
љева — пругом па лево преко села Кемјана – Бача и дођемо у
Добровски где нађемо и она 2 батаљона који били тек пред
нашег доласка стигли у логору југоисточно од села Добровски,
22. фебруара почињемо да радимо на путу који води за
Скочи вир, време лепо.
23. фебруара на истом месту над шаторима у моме шато-
ру намештена је фуруна са дугачким ћунком који вири из шато-
ра горе али не помаже ништа ноћу пошто је велика зима ноћу
али опет добро. После подне наоблачило се јако и поче јака киша
са ветром и то ужасна киша ладна. На фронту у правцу Битоља
чује се канонада. Киша је трајала готово читав 1 ½ часа а после
престаде ова велика киша.

128
24. фебруара на истом месту овог дана било је пелцова-
ње војника и дезинфекција у апарату који је био намештен код
Црне реке.
25. фебруара на истом месту — без икаквих важних,
догађаја, сем што је на фронту као и обично топовска ватра а
нарочито ноћу је ужасна пушчана, митраљеска и топовска ватра.
26. фебруар на истом месту мало је слабија зима и сун-
це поче да греје, тихо је али почеше летети аероплани по вазду-
ху — војници на израду пута.
27. фебруара на истом месту без важнијих промена.
28. фебруара на истом месту у вече беше ведро свуда а на
западној страни густ облак изнад кога се беше појавила једна
сјајна звезда са репом окренутим на исток и главом на западу,
па тако постепено оде у облак на западу.
1. март, пролеће, дан благ по мало облачно — војници на
раду а ја сам отишао код благајника са месечним рачуном и при-
мио плату за војнике, а потом отишао код војници на раду.
2. марта на истом месту. Рад овога дана није био већ су
се војници прали, крпили и чистили. Време лепо — по мало
ветар дува који доноси мирис пролећа, а на фронту виде се изнад
Битоља Луфт Балони — посматрачи који вероватно посматрају
борбе које се воде код Талијана око Облакова и Ресна.
3. марта на истом месту војници на раду — израду пута.
Важнијих догађаја није било, сем обична канонада на фронту.
4. марта на истом месту. Војници су на израду пута поред
Црне реке у правцу Скочи вира.
5. марта на истом месту. Пошто је празник — Недеља
био сам у цркву у јутру. Војници су били на рад на путу и ако је
било празник — Недеља. По доласку из цркве са попом дођемо
у шатору моме на кафу где смо попевали разне црквене песме.
Око 16 час. добијамо новине у којима се описују велики
догађаји у Русији — да су сви министри похапшени — да је
Велики цар Никола абдицирао у корист свога сина Михајла
Николајевића, али поводом тога није било никаквих других
незгода и да су те велике промене извршене и изведене у најбо-
љем реду. Ни најмања поколебања нису се морала појавити нити
изменити у погледу раније одлуке да траје рат до коначне побе-
де.

129
6. марта на истом месту; време тихо и помало облачно,
ветар по мало бриди од севера. Пре подне били смо у строју —
дефиловање пошто су издавана одличја одликованим војници-
ма из 16. пука. После тога била је размера за копање ровове —
заклоне за сакривање војника од аероплана. На подне сам при-
мио дежурство у пуку а по ручак издавао сам плату војницима
за месец фебруар т. године.
7. Марта на истом месту; време лепо — помало облачно,
војници на рад. У 11 час. предао сам дежурство кап. Светозару
Станковићу. По подне био сам на раду са војницима. На фронту
се чује јака артиљеријска ватра а нарочито у правцу Битоља, код
Талијана аероплани су летели око 3 часа по подне изнад Битоља
и бацали бомбе. Није се могло утврдити колико су били али
видели су се осам.
8. Марта на истом месту; време као обично, пролећне
кише нема, али ветар јак готово свако дневно.
9. Марта без промене-рад се продужује, непрестано
муниција се стоварује код села Скочивира читаво слагалиште.
10. Марта без промене.
11. Март без промене.
12. марта у јутру био сам у цркву на причес пошто сам
постио и спремио се за ову циљ. По подне сам био на рад с вој-
ницима пошто сам се проспавао као обично после ручка. По под-
не приспело је наређење команданта пука и команд. батаљона
да се настане. Свом енергијом да се овај пут у што краћем року
а најдаље за 10–15 дана рачунајући од 9 марта ове год.
По подне долази попа са фотографом код мога шатора са
захтевом да се снимимо (сликамо) . У то време ево га командант
пука поред шатора пролази за батаљони штаб, где је извесно вре-
ме, 3–5 минути се задржао и продужи.
Одмах после његовог одласка спремамо се са војници-
ма потпор. Томашевићем и потпоруч. Мадићем, потпор. Адамо-
вићем и Миланом Нишлијом да се сликамо и сликамо се. После
тога попа са фотографом одоше.
13. Марта на истом месту. У јутру било је тихо време а и
ведро беше. Војници одоше на рад, на путу, а око 9 часова, поја-
више се 13 непријатељ. аероплана изнад Црне реке крећући се
све долином Црне реке у правцу ка села Бача–Сакуљева. (У овој
долини до села Добровски налазимо се и ми). Почеше их гађа-

130
ти са свију страна, митраљези, топови, пушака свију калибара
само грми и долина одјекује. Апарати се крећу сасвим хладно и
што тихим путем (полако) осматрају свуда. Дођоше изнад села
Сливице и Добровски, а 1 који се крећао све унапред, пусти јед-
ну бомбу до села Сливице. Артиљерија их поче гађа што их је
приморало да се распрскају по ваздуху. Наши неки мали апара-
ти (Енглески) као чигре, гоне их гађају из митраљезима. Дођо-
ше изнад села Брода и пустише 4–5 бомби северно од села, али
је артиљерија почела све јаче тући и приморала једног по једног
да бега назад. Ово је чудовиште неко од аероплана.
14. март на истом месту — на рад војници непрекидано
иду. На фронту у правцу Битоља чује се канонада; време лепо
по мало облачно и ветар. По подне падала је киша прилично јака.
15. Марта на истом месту. Никакве новости нема, сем као
и обично рад траје на изради пута. На фронту у правцу Битоља
и коте 1050 чује се канонада, а нарочито ноћу велики пуцањ,
митраљеска, пушчана као и артиљеријска ватра.
16. марта, на истом месту без икаквих промена.
17. марта на истом месту. Летело је непријатељ. аеро-
план у долину Црне реке и гађан је од наше артиљерије. Штете
није било.
18. марта на истом месту. Као и обично рад траје на путу.
Лепо време тихо, сунце ведро. Око 10 час. појавише се 14 непри-
јатељских аероплана из у правцу планине Кајмакчалана, уз Црну
реку ка села Добровскоме где се у непосредној близини и ми
налазимо. Дођоше до села Добровски и почеше да пустају по
коју бомбу у нашим логорима а највише бацише бомби на село
Брод. Једна бомба, по изгледу није била велика, пала је у близи-
ну четне коморе где ранила једног коморџију Гавру и неколико
коња у истој близини. Коњи нису били из моје чете.
Бомбардовање је било ужасно. Наша артиљерија гађала
је, ови аероплани али ништа није наудила. По завршеног бом-
бардовања аероплани се вратише преко фронта не повређени
ништа.
19. марта — Недеља на истом смо месту. У јутру сам био
у цркву. Војници су на рад. Време одлично, ведро, тихо прави
пролетњи дан. Надамо се опет аеропланима. Непријатељским,
но овога дана нису се појављивали у близини где смо. После

131
подне није био рад већ су се војници прали веш, чистили се, бри-
јали, шишали и уређивали логор и осталу спрему.
20. марта на истом месту рад траје на путу. Време лепо,
сунце-тихо. На фронту се једнако чује топовска ватра. Новости
нема других сем што се описује по новинама о догађајима у
Русији. Стање се побољшава (изгледа) но се највише ради на
томе, да се приведе крају буна, а нова влада сва могућа средства
употребљава да војску присвоји и устроји уједињење и сагла-
сности међу руски народ. Цар је већ интерниран у неком царе-
вом селу са својијех 150 чланова из царског дома.
21. марта на истом месту, Рад се продужава једнако на
путу. Време лепо, сунце, тихо, аероплани свуда по ваздуху лете,
обилазе, патролирају, а нарочито се ово патролирање врши над
села Добровскима, Скочивиру, Сливице, где се налазе слагали-
шта муниције, храна, комора, артиљерија и сва могућа убојна
спрема, те да би у неколико спречили непријатељским ескадри-
лама долазак и циљ који намеравају да над горе означена места
лете и бацају бомби разног система, ради уништавања.
22. марта на истом месту. Време тихо али по мало облач-
но. Војници на раду — израду пута. Важнијих догађаја није било
сем као и обично пушкарање на фронту у правцу ка коте 1050 у
правцу Битоља.
23. марта на истом месту, без никаквих догађаја. Као и
обично свакодневно се чује пуцањ топова. Војници на рад, жури
се да се што пре сврши пут који се ради поред Црне реке.
24. Марта на истом месту. Мој болничар Александар
Момчиловић дошао је данас из Солуна са намирницама. Ствари
је донео доста али што сам му поручио сат и дао новац, а он ми
није донео сат, но се изговара да је дао новац зету Санди да он
купи сат, па није могао да га више нађе и тако остадо и без сат и
без новац. Био сам јако нервозан за ову нехатност Александрову
а после око ручка исти Александар доноси ствари код чете са сан-
дуцима у којима је био еспап спакуван, и за попуњавање између
флаше била је нека слама (ситне отпатке чамове) за коју је коман-
дант батаљона наредио, преко поднаредника Петра, да се ова сла-
ма из сандука сва да команданту, без обзира на то да је и мене
потребна од ове сламе као командиру чете, из чије је чете и наба-
вљач намирница Александар био, зашто сам се био и наљутио.
После тога поднаредник Петар оде код команданта и јави му да

132
сам се ја љутио за ово и командант на основу тога без икаква пра-
ва за то, се наљутио, као што је његов обичај и после подне дола-
зи са правом и напада ме, зато што му нисам одобрио сву сламу,
те сам се још више насекирао око овога. (Чуди ме ово смело
командантово протестирање и овако безправно нападање).
По подне пред мрак Александар-болничар одлази у 4.
чету 2. батаљ. преноси буре с вином тамо и почиње пијење и
весеље-дежурни сам у пуку-око 10.30 весеље је почело узимати
све већег маха-одлазим у 4. чету 2. батаљ. у 11.20 и опоменуо
сам их да се престане весеље, свирање, но они нису хтели већ су
продужили до свануће, а у том друштву учествовао и мој Алек-
сандар — болничар и то више мање, мени је пркосио овим весе-
љем његовим.
25. марта на истом месту. Време лепо материјал се једна-
ко довукује на пристаниште код Скочивира. Војници на рад —
на путу. После свршеног рапортирања команд. пука о стању у
пуку долазим у логор. Мало доцније команд. батаљона, зове мог
болничара а у исто време и мене, те и ја будем преконосиран, од
команд. батаљона за ово понашање мога болничара Александра
— стављајући му примедбе, да је скупо продавао ствари које је
донео из Солуна. После тога — вата ме за руку, уводи у шатору
његовом и почињемо пити пива, јести-мезетити се-ротквицама,
путером и др. а после долазим у шатору моме на ручак и спава-
ње после ручка.
Додатак:...... марта био сам на коњу у селу Скочивиру,
пролазећи путем поред војничког гробља, видим велики крст-
споменик, са потписом окт. пешад. капетан I кл. командир 4. чете
3. батаљ. 4. пешад. пука Миљко Дабић. Мој добар комшија капе-
тан Дабић погинуо је у борби на Чукама, изнад села Скочивира
у нов. месецу 1916. год.
У истом гробљу нашао сам и гроб мога друга, колегу,
никад незаборављеног ратног друга капетана II кл. Војина Попо-
вића који погинуше за ослобођење наше миле отаџбине, од
непријатеља, Бугара и Немаца, који нас, за правде наше, нападо-
ше и изгонише из отаџбине, заробише наше фамилије, па кад
пођосмо поново да ослободимо наши мили и драги, издајници
— Бугари одвојише за навек, наши мили другови, Поповића и
Дабића, од нас на прагу своје отаџбине. Слава им.

133
26. марта: на истом месту; недеља — Цвети. Био сам у
цркви. После свршене службе долазимо у лагор са Попом и
Миланом на кафу и чај па Богами и коњак. У вече око 9,30 поче
јак ветар и киша па и зима беше.
27. марта на истом месту нема никакве промене; кише
нема-ведро али ладно доста. Важнијих догађаја није било.
28. марта на истом месту. У јутру у 7 час. полази цео
батаљон на рад на нову деоницу-израду пута-ја нисам био на
раду ов. дана.
29. марта на истом месту нема никаквих важнијих дога-
ђај сем што се често појављује непријатељски по неки аероплан
који покуша долазак но га моментално спрече и врате натраг
артиљерци — Французи који су наместили батерију изнад села
Добровска нарочито са аеропланом.... добри нишанџије одмах
сву Халу, која буде послата из непријатељски авијатич. логор да
извиди и да ако може уништи бомбама, и растави од овај свет
неку невину душу, као што су научили Немци и Бугари.
29. март на истом месту нема ничега значајнијег. Војни-
ци на рад где и јуче.
30. март на истом месту — без икаквих важнијих догађа-
ја као и обично артиљ. ватра у правцу коте 1050 и Битоља.
У вече, био сам у цркву уочи Велики Петак где сам про-
бавио време заједно са капетаном Светозаром, до 11 часова.
31. марта на истом месту, без важнијих догађаја.
1. Априла на истом месту — без важнијих догађаја. На
фронту као и обично канонада се чује.
2. Април ХРИСТОВО ВАСКРЕСЕЊЕ УСКРС. На овај
велики и знаменити Празник, у место да будем на највисоком
расположењу и ако се налазимо далеко од своје отаџбине, дале-
ко од своје родитеље и породице, за које не знам о њима ништа
већ 16 месеци а дочекујем овај велики празник у македонским
урвинама, јер смо у нади да ћемо скоро доћи у отаџбину, осло-
бодити нашу поробљену фамилију и породицу и видети се опет
у средини своје миле и драге кућице са својом породицом на
први идући велики овај празник, ја сам се био насекирао више
него икада. У јутру сам требао да идем у цркви, али нисам ишао
због ове љутње и нервозе које ми је наметнуо мој командант пот-
пуковник Карло Силви, због јагањаца који смо купили за ускрс.

134
По подне дође наредник 2. чете из Солуна са стварима
које су поручили војници и официри; ја сам чекао са нестрпље-
њем да ми се донесе сат но ни сада не добих сат који ми је нео-
бходно потребан.
3. Април на истом месту; време је лепо тихо, војници у
логору. Важнијих догађаја није било. На фронту у правцу Бито-
ља у току прошле ноћи била је јака канонада.
Око 10 часова долази командант код мог шатора где смо
били: са водницима поруч. Трајком, потпор. Томашевићем и пот-
пор. Мадићем; где смо остали до 11.30 часова пред ручка, а
после је командант отишао своме шатору на ручак а ми ручали
код мог шатора са војницима. Време је било лепо — војници
нису били на рад. У вече око 9 час. наређење паде да ће сутра
моја чета ићи на рад.
4. априла у јутру кад сам устао, наређење паде да ће бити
покрет у 10 час. од овога места одмах су предузете мере да се
ручак што пре скува и припреми све што треба да буде готова
чета за покрет тачно у 10 часова. У 9 час. ручак је био готов и
војници ручали као и ми официри а после одмах изашли у стро-
ју и пребројали водници и наредник војници те сам поднео
команданту бројно стање.
У 11 час. крећемо се; путем новим од села Добровскима
низ Црну реку и дошли на вис у близини 1 завојишта Дринске
дивизије до села Петелина где смо се улогорили. У нов логор
стигли смо у 16 часова, али ветар јак дува а иначе добро је место.
Ту је било преноћиште.
5. априла у јутру, одмах су војници продужили рад на
путу. Рад је трајао и после подне. Време је облачно и јак ветар
дува јер је место високо — планине велике.
6. Априла на истом месту. Време ладно и јак ветар дува.
Наређено је да буду из сваког батаљ. нашег пука по један офи-
цир, упућени у име свију у 2. пешад. пуку, који је славио славу
данас. Од стране команд. батаљона упућен сам ја и пошао у
јутру у 8 час. са коњем, отишао сам тамо и тамо сам и на ручак
био. Лепо је било — и ако је ова друга пуковска слава просла-
вљена у македонским урвинама у близини села Скочивира у
кланцу, где ништа нигде обично не може наћи нико, ни кокош
ни јагње ни јаје ништа нигде нема или ако се нађе по нешто тре-

135
ба се препрати тро-дупло. Вратио сам се био у чету око 17 час.
и одма сам био код команданта те му се јавио да сам дошао.
7. априла на истом месту. Време ладно и ветар јак дува.
На рад сам био с војницима јер ми је био ред за рад. У вече почео
је снег да пада јако.
8. априла у јутру освану снег-јако је ладно било, јер је
висина доста велика где смо ми — планина. Доцније око 10 час.
поче се топити снег јер је јако сунце месец април — дан велики,
али опет доста зима. У шатору сам без фуруне, јер сам фуруну
при поласку из села Добровски оставио рачунајући да ће бити
топло од сад као обично у месецу априлу. У подне сам био у
пуков. штабу где сам примио дежурство те на рад нисам био а
војници су били на на рад целог дана. Важнијих догађаја није
било, а снабдевање се врши и сви су изгледи да ће мо скоро на
положају.
9. априла на истом месту — време је мало блаже и ведро,
но ветар ладан опет дува и то све север. Мало доцније око 8 час.
почеше се чују аероплани по ваздуху, отпоче артиљерија тући
— чаурице од гранате почеше да падају око нас. Штрвор поче
на све стране међу војницима који су остали у логору, остали су
на рад. По подне поче се облачити и познаје се да ће снег да пад-
не. Пред мрак поче да пада снег — тавно је много — кроз тав-
нину мирише на снег — као да је децембар месец а не април и
то већ 10. април.
10. априла у јутру освану снег велики ветар, ладан, јак-
зима у шатору без фуруну. Иако се је давно искоренило оно што
смо научили кући — већ смо заборавили али опет се сећамо.
Нарочито ме подсећа на лежиште кад је овако гадно време а спа-
ва се у шатору. Војници одоше на рад опет време је сасвим рђа-
во — снег али се жури на израду пута.
11. априла: на истом месту; без икаквих догађаја. Време
је мало од јуче блажије од јутра — ведро — ветар опет дува
ладан и доста јак. Око 11 час. у подне поче се небо наоблачити
неким ретким облацима а ми пошто смо дошли са рада — војни-
ци ручали као и ја и легох да спавам у шатору — да се мало
одморим пошто је било благо време — згодно за спавање у шато-
ру — па ће се опет кроз пола сата иде на рад. – На једаред чу се
један страшан — велики, дугачак и страховит звук и то у небе-
са — као да иду аероплани? Чух говор војника — ене га до ону

136
облачинку — ене га још један; па још један! Охо! Они много ?
па колико па ено их 13, — па да ли су наши? Нису познаје се —
Немачки. Изађох из шатора погледах у небо видох један — видох
још један — па још један! Ихи? Почеше војници да се спремају
да бегају у камењару изнад шатора — померих се и ја на више
— сваки ухвати заклон и ћути али очи све у небеса.
После 15 минути, зачу се јека, „грм-грам! пустише бом-
бе 3–4 али далеко од нас у правцу 1. пука на истоку од нас, и
прођоше ка селу Добровски — све долином Црне реке. Поче их
гађати артиљерија са села Добровски — брзом паљбом све у вис
али ништа од артиљерије. Са Соровића издигоше се наши неко-
лико аероплана и то од оних — малих, — италијанских — као
тице у ваздуху, а кад их спази ова руља немачких аероплана,
почеше се по један враћати назад и то у највећем галопу и тако
један по један бегају, док се сви не вратише — а сви мали —
наши за њим... борба у ваздуху — страхота — само се чују
митраљеска ватра — кроз оне облачине које се кретаху по ветру,
док их нису изгонили преко фронта, а после се вратише наши
аероплани назад. После подне био сам на рад.
12. априла на истом месту. Време се једнако мучи — око
Битоља, долином види се магла, а Перистар се бели од снега. На
рад данас нисам био јер ми није ред. Сви су изгледи да ће бити
снег и ако је месец април, јер смо у неку високу урвину у Маке-
донији до села Петелина. У вече поче већ снег да пада и целе
ноћи је падао.
13. априла, на истом месту. Врши се припремање —
изгледа да ћемо скоро на положају. Снег пада — војници на рад
на израду пута, муниција се преноси близу, на положај — арти-
љерија се приближава до положај, — неки аутомобили вучу, но
пут је још незгодан, због тога су одредили да се помакне пренос
ове артиљеријске муниције, са коњима из профијанта па и из
чете по 3 коња су одређена за данас и сутра 14 т. м. Снег пада
велики и зима као јесење доба. Цео дан је падао снег.
14. априла на истом месту у јутру освану снег падајући
који је целог дана падао и био је доста велики. Овога дана издао
сам плату војницима. За месец април 1917. год. По подне снег је
престао мало и изгледало је да ће престати да пада. У вече је
пало наређење да се одмах поднесе извештај зашто сам требовао
140 џакчића и шта је урађено са џакчиће које су добивене 16 дец.

137
пр. год. (мисли: прошле године) код села Ропеша (ово је погре-
шно јер нису ови џакчићи добивени код села Ропеша већ на коти
1378) као и зашто није поступљено по наређењу команд. пука
бр. 5764 од 15. децембар 1916. г. одмах сам нестао са ћатом
Витомиром и написали извештај и послали батаљону око 20.45
час. После сам легао да спавам у 2 часа по поноћи, командант
батаљона је звао командира 2. чете кап. Светозара, командира 3.
чете мајора Љубишу Борисављевића, капет. Гужвића, те су одго-
варали поводом овог извештаја о џакчићима.
15. априла на истом месту. Војници на рад. На фронту се
чује канонада. Време је мало изгледало боље — блажије, а доц-
није је опет почело се облачити — дизати се нека пара од земље
у вис, од чега постепено се формирају облаци и тако је се смр-
кло.
16. априла на истом месту. Војници на рад. Време је
изгледало тихо, ведро. Око 9 часова појавише се неки аеропла-
ни непријатељски од у правцу Кавадарце. Били су 9 свега који су
се кретали преко нас у правцу Старковог Гроба и Добровскима.
Кад дођоше изнад нас побегосмо у камењару бојећи се од бом-
би и тако их, очима пратимо како се крећу. Кад су били прешли
преко нас, зачу се пуцањ из митраљеза, поче ваздушна борба,
митраљези се чују, звук аероплана, наша артиљерија дејствује,
војници страхују и беже по камењарима да би се сакрили од бом-
бе, а преко свега тога, како смо гледали у сву руљу како се кре-
ће у ваздуху, наједаред видосмо како се један од аероплана поче
стрмоглавице спуштати нагло к, земљи. Одмах се виде да је
један повређен, но се одмах не знаше чији је тај аероплан што
већ пострада. Неки говоре; наш је, неки веле није наш, већ
непријатељски, па најзад није се знало нити се могло утврдити
чији је овај аероплан пао, него су отишли неки војници нарочи-
то послати из пуков. штаба да би се уверили о паду овог аеро-
плана и чији је исти. После подне сазнато је да је овај аероплан
био француски. У колико је могао овај ордонанс да увиди при-
чао је следеће: Француз пилота који је био у њега био је изреше-
тан сав од митраљеза а нарочито у горњем делу тела, и да није
био нико више у аероплану сем овај једини који је тако тешко
рањен морао да своју племениту француску душу испусти још у
ваздуху и тако се скрхао у камењару близу планине на које се
белеше снег звана Кајмакчалан. Друго прича да је дошао неки

138
капетан француски и да је плакао много око овог младића, који
вели да није сатрији од 20–23 година. Прича да су му нашли неке
прибелешке у џепу где је описивао његово кретање од како је
пилота у ескадрили међу којима је било убележено и колико је
аероплана немачких оборио до сада, па закључује да је било убе-
лежено да је оборио до овога дана када је погинуо, 16 аеропла-
на немачких. Бог да му душу прости овом младићу, који је дошао
из далека да положи свој живот и то у македонским урвинама
највећим планинама, за спас своје и ослобођење наше миле
Србије. Слава му.
17. априла на истом месту војници су отишли на рад. Око
6 час. пролетеше неки аероплани наши и одоше на фронт. Око
7.30 један наш француски апарат у коме је био један српски офи-
цир и један Француз, поднаредник, летео је у јако ниској виси-
ни долином Црне реке, па кренуо уз долину где смо у логору и
на једаред паде испод мог шатора у страну по кога излетеше оба
ова човека и спасише се. Апарат је био случајно неисправан у
мотору па летећи ови примете да неће моћи да издржи пут док
се врати у своме парку и морали су бирати места где да се спу-
сте на земљу. После овога дођоше војници, официри па и коман-
данти — пука и батаљона а ја сам отишао на рад. По подне
долазио је шеф целе авијатике I армије име му не знам али фини
човек располаже високом интелигенцијом и довољном културом
јер кад је нашао долином да дође до апарат који је пао у непо-
средној близини мог шатора, идући на више од главног пута,
сусрете га потпоручник српски, који је био у апарату који је пао
а овај кад га виде да је жив и он и овај поднаредник Француз —
осматрач овог аероплана.
18. април: на истом месту ничега важнијег другог сем
што су непријатељски аероплани у јутру око 7 час. наишли у
правцу села Добровски и то 14. сви су се кретали у гомилу и
морали су проћи право преко наш логор. Одмах су војници побе-
гли у заклоне по камењару, а ови кад су дошли близу нас поче-
ше пуштати бомбе на логоре код Груншки вис али без резултата.
Прођоше и одоше ка селу Добровскима и тамо пустише бомбе.
Страшно је бомбардовање било, чуше се јаке експлозије а у исто
време издиже се један огроман велики и густ дим као да је упа-
љена нека муниција — слагалиште — око Скочивира. Наша
артиљерија дејствује али без резултат, сасвим далеко експлоди-

139
рају гранате од ових аероплана а више њи не експлодирају већ
целе падају по логорима војничким, па се више случајева деша-
вају те, и да се штете од ове наше гранате нанесу.
Доцније разумесмо да су упалили неки депо са бензином
око села Бача где је било око 50.000 литара бензина и сав је изго-
рео.
19. априла на истом месту. Био сам на рад са војницима
— на израду пута. Време беше лепо тихо. Ничег важног није
било сем што су аероплани наши летели по фронту а неприја-
тељски нису били данас.
20. априла било је исто као јуче време око 7.30 наши
аероплани летели изјутра у извиђања а наједаред појави се један
непријатељски у правцу нас и дође до логор где је био 2. пук те
пусти 3 бомбе у неки логор (наш — српски). У исти логор где су
пале ове бомбе погинуло је 7 војника на мртво и 7 рањених
тешко као и 16 коња погинули су. Ово је био логор I дивизиона
брд. артиљеријског пука Морав. дивиз. (мисли: Моравске диви-
зије) Од исте бомбе још су рањени и неки војници из пешадије
међу којима и каплар Велимир Радосављевић из моје чете.
21. априла на истом месту: Време је лепо. Био сам на рад
са војницима на израду пута тога дана. Овога дана нису летели
непр. аероплани. Наши аероплани су готово били доста активни
и пре и после подне летели су по фронт и бацали бомбе.
Код нас се врше јаке припреме, муниција се нагомилава
на фронту, артиљерија се појачава сваким даном, али се ништа
не предузима још. На фронту као и обично пушкарање, а наро-
чито на коту 1050. По највише готово се почеше гађати ноћу јер
се највише чује пушчана и митраљеска ватра као и топовска
ноћу. Непријатељ је бацио неколко граната данас на вис код села
Груништа, (тако зв. Грунишки вис) али без причињене готово
никакве штете јер није било никога тамо.
Друге новости нема сем што се у колко описују новине,
грозничаво ради на то; да се у Русији васпостави ред. Нова вла-
да жури да снабде трупе са потребним материјалом на фронт и
да се отпочне заједнички напад, што се на свакој конференцији
држи говор о томе, да се настави рат до коначне победе, заједно
са савезницима Енглезима, Французима, Италијанима и оста-
лим, који се заједнички боре за општу ствар, па поред свих ових
културних народа у Европи, подиже се и Америка да помогне

140
своји савезници и пријатељи, који заједно и споразумно и за вре-
ме мира раде па и сада после трогодишње неутралности, док су
све остале државе браниле се, Америка пође у Европи да колко
толико својим добрим пријатељима притекне у помоћ за одбра-
ну човечанска права од намере данашњег нашег општег непри-
јатеља Немца, који је се решио да овлада и загрози целом свету.
Овај наш општи непријатељ Немац који је био решио да се помо-
ћу шпијунаже и вазда другим неправилним срествима овлада
целом свету, но ови наши моћни савезници који су у стању да
све могуће мере предузму (имају са чим) да овог општег непри-
јатеља угуше и да му не дају да се шири и ваздиза, уважава и
показује као најспремнији на свету пошто (рачуна) је овладао
мањим Државама и неким деловима области француских, а
помоћу шпијунаже и Руске.

141
Каптеан Светозар Николић
Гаричка

Логор у Солуну 1. јуна 1916.


године (С. Н. седи у средини)

142
На Солунском фронту

143
144
145
Код села Доброшева, 17. март 1917. године

Супруга
Даринка са
децом
Душаном,
Добринком и
Христином

146
ЧЕТВРТА СВЕСКА
(25. јул 1918 – 19. април 1919)

147
148
25. јула 1918. год.
На положају код села Сторавине као и до сада. Јуче
после подне били смо сви официри на час на штабном положа-
ју код рефлектора, на коме нам је предавано о начелу немачких
напада-новом плану а од команданта бригаде пуковника г. Дра-
гутина Ристића. Час је трајао од 16 до 20 часова после чега смо
се растурили и сваки на своме месту отишао. Ја сам одмах дошао
код чете. Ноћ мирна и без икаквих значајних догађаја као и дању
под овим датумом.
Време лепо али много врућине. На небу се и данас па и
сваког дана примећавају знакови важних бића тако; да српска
тробојка се појавила и данас — опажена од војника а јутарња
Даница поред ње има и другарицу. Увек и данас излазе две.

26. јула 1918. год.


На положају на истом месту. Важнијих догађаја није
било. Командант пука као и командант батаљона често обилазе
прву линију. Како дању тако и ноћу уобичајена пушчана, пушко
митраљеска, митраљеска и артиљеријска ватра, а тако исто и
извиђања из аероплана врши се сваког дана. Са западног фрон-
та долазе готово свакодневне вести како немци страдају и нема-
ју успех ништа па због тога и Бугари на нашем фронту
нерасположени су и забринути што се види по овоме, што пре-
стадоше да се деру као раније и да довикују.

27. јула 1918. год.


На положају на истом сектору. Увек остане непроменљи-
во. Време лепо увек а војници такође примају следовање редов-

149
но. Здравствено стање је добро. Говори се да ће се предузме
офанзива на овом сектору односно на Солунском фронту. Потвр-
ђено је да ће се смени наша дивизија са овог сектора и иде у
Јелак на одмор, а рачунаће се као резерва Дунавске и Дринске
дивизије.
Ноћ мирна сем наша артиљерија туче увек по који бараж.

28. јула 1918. г.


На истом месту на положају. Промене није било, како
време тако и ситуација непромењена. Данас сам добио заповест
да ће бити довече смењен наш батаљон са положаја и да ћу бити
у Дивизијској резерви код другог дела пуков. штаба са 2 четом.
У 21 часова смена је извршена. Ја сам изашао са четом на
одређеном месту а на место моје чете дошла је 3. чета 2. батаљо-
на. Ноћ мирна и без икаквих значајних догађаја на фронту.

29. јула 1918. г.


У Дивизијској резерви код пуковског штаба другог дела.
Време лепо и тихо. Војници се шишају, бријају и крпе, пошто
очистише цео терен од траве по захтеву командантовом. Већа
канонада у правцу коте 1050 и Битоља.

30. јула 1918. год.


У Дивизијској резерви код другог дела пуков. штаба.
Данас је гађао непријатељ са неколико граната ово место где смо
у резерви са 2. четом. Никакве штете није било. Време лепо али
се помало облачи и почиње хладноћа. Војници чисте оружје,
одело и носеће ствари своје.

31. јула 1918. год.


У резерви Дивизијској на истом месту време и рад
непромењено од јуче. И данас непријатељ баци 3–4 граната
великог калибра у наш логор али опет никакве штете. На фрон-
ту без промене. Надамо се да будемо смењени скоро и да идемо
у Јељаку на одмор. Данас ми долази кума Итрић те мало поседе-
смо у разговору па онда иде на служби своју.

150
1. Августа 1918. г.
У резерви на истом месту. Данас се 2. чета пресељава код
штабни положај (код рефлектора) услед тога што је и данас
поновио непријатељ са гађањем овде а нарочито доњи крај
нашег логора. Изместио сам моји војници из доњег краја све под
брдом јер је имало места пошто 2 чета оде. Ја сам се такође пре-
местио у горњем крају а тако и канцеларија моја. 2 чета у мраку
одлази на новоодређеном месту а ја остајем са четом и батаљ.
штаб. Ноћ мирна. На фронту без промене. Време хладно па
почиње и киша по мало. Надзире већ јесен.

2. августа 1918. г.
У резерви дивизијској, сем ордонанска извиђања, није
било ништа важније на фронту. Надамо се да будемо смењени са
овог положаја и то од француске трупе. Време лепо тихо и ведро.
Дошао после подне, непријатељ је гађао наше батерије преко
Беле реке са брдском хаубицом.

3. августа 1918. г.
У Дивизијској резерви на истом месту. Непријатељ није
више бацао ни једну гранату на овоме месту где смо ми, а гађао
је десно и лево од нас. Време лепо и тихо. Војници примају
редовно следовање: пиринач, парадајз, пасуљ, кромпир итд. Чује
се са приватне страже да се нагло предавају Бугари нама и при-
чали неки који се предали Дунавцима, да су њихови — бугар-
ски официри погубили сву наду за победу и да сваки официр
бугарски говори да Бугарској није рекао Бог да има царство већ
је то рекао — како се вели — да само Србин може имати цар-
ство, јер бугарски војник има везе са својима, па се бори на туђој
територији а не на својој, даље није изгубио ни стопу земље сво-
је, па опет се предаје Србима и Французима, а Срби већ пет годи-
на ван своје отаџбине и своје породице па се опет бори до крајње
победе.

4. августа 1918. г.
У Дивизијској резерви на истом месту. Промена нема.
Примећује се да се врше припреме за офанзиву. Топови већег
калибра долазе а тако исто и људска снага се појачава. У Русији

151
— како новине доносе — поправља се све више и више стање
ствари. Изгледа да ће се сасвим учинити преокрет тамо и да ће
рат поново букнути између Немачке и Русије. На ово ради по
највише Америка и наравно и Француска и Енглеска. Крају се
приближавамо али се не зна опет шта може бити.

5. августа 1918. год.


На истом месту. На фронту такође није било ничега
важнијег. Чује се приватно да су Бугари одвукли њихову тешку
артиљерију на бабуну, код Качана и још негде је, вели се да осе-
ћају одавде напад од наше стране и да се неће моћи да одрже
свој положај.
Аеропланска извиђања свако дневно се врше од наше
стране, а од бугарске по кад кад.

6. августа 1918. г.
На истом месту. Стање непроменљиво. Данас су дошли
неки Французи да приме положај, што ће вероватно бити скоро
смена. Наш пук ће ићи ових дана по батаљонима негде по дале-
ко у позадину ради обуке у бацању бомбе са гасовима и у исто
време ако би ово непријатељ чинио за време наступа, да се вој-
ници науче да брже метну своје маске и да прођу кроз свих тала-
са гасовних.
На фронту мирно и без промене, сем извиђање из авијо-
на.

7. августа 1918. г.
На истом месту у дивизијској резерви. Данас су ишли
неки моји војници у реку код бојне коморе те су прошли кроз
таласе од загушљивих гасова, а ми ћемо сутра ово учинити ја
сва г. г. официри водници и остали војници. Гасови се бацају из
неких цевова. Дан леп, тих и ведар.
Око 10 часова непријатељ је почео да баца по коју грана-
ту у логору овде и то тешке. Штете није било у људству. Изба-
чено је око десет до петнаест граната. Војници добивају редовно
следовање поред колико следује из магацина још и из баште
пуковске купус, кромпир, парадајза, паприке и др. Ноћ мирна на
фронту.

152
8. августа 1918. г.
На истом месту у резерви дивизијској. Данас у 4 часа
кренуо сам са четом из логора за место где се бацају таласи од
гасова, дошао до коморе наше, ту оставио оружје па продужио
ка месту код бојне коморе. Око 8 часова прошао са четом кроз
талас од гасова па се вратио у логору. На овим цевовима раде
неки Французи 3 до 4 на два цева.

9. августа 1918. г.
У дивизијској резерви на месту код пуков. штаба другог
дела. Време лепо и тихо. Сем извиђања из авијона ничега важни-
јег на фронту. Французи долазе по који коначар те примају поло-
жај.
Новине доносе догађаје на западном фронту. Немци пре-
ћутују чешће поразе. Американци се у великим транспортима
преносе на западном фронту. Велики догађаји престоје нам.
Припреме се врше и на нашем фронту.

10. агуста 1918. г.


У дивизијској резерви. Време лепо и тихо. Данас сам
добио 8 добровољца Југословена, који су били покупљени из
Америке па били на обуци за кратко време у Француску и пошто
свршили четну обуку упућени на солунском фронту одакле су
распоређени по јединицама за појачање наше војске. Војници
увек добијају следовање у пуном оброку и храна је прилична
увек.

11. августа 1918. г.


У дивизијској резерви на истом месту. Данас пре подне,
гађао је непријатељ са неколико тешких хаубичких граната наш
логор код пуков. штаба другог дела. Штете није било. Око под-
не отишли су војници 3 вода са наредником Новицом на прање
рубља на Беле Воде. Око 12 часова, поднаредник Душан Раден-
ковић се обранио са бомбом француском, хотећи да лови рибу у
реку. Повредио се у главу и ногу али се највише онеспособио у
десну руку — изгубио прсте све. Одмах је пренешен у амбулан-
ту, превијен и евакуисан за даље. Поводом овога, саслушан под-
наредник Душан, који изјави да је само он овамо крив а нико

153
други. Морали су да буду саслушани још неколико војника пово-
дом овога као и водник наред. Новица а тако исто и Душан је
морао да буде оптужен и тако све податке са уверењем лекар-
ским о константовању његове повреде, послато надлежнима на
расматрање.

12. августа 1918. г.


На истом месту у резерви дивизијској. Време лепо, ведро
и тихо. Дошли су неки француски делови те сменили наше гру-
пе на положају у I линије. Наш батаљон ће бити смењен послед-
њи са овог места и то 14. августа у вече. Целокупна артиљерија
наша смењена је а дошла француска. Ми одлазимо у Кајмакча-
лан на одмор у Јељаку али као резерва Дринске дивизије наша
Моравска дивизија. 2. батаљон је кренуо за село Петелин на
израду пута па ће доћи и он у Јељаку где ћемо бити ми.
Сем аеропланска извиђања и обична омања артиљериј-
ска активност, ничега није било.

13. августа 1918. г.


На истом месту у дивизијској резерви. Време лепо и
тихо. На фронту мирно сем по који метак из артиљерије и с наше
стране и с непријатељске стране нарочито у правцу сектора 2.
пешад. пука у правцу ћувика бр. 1 и 2 код села Сторавине. Фран-
цузи долазе и довукују спреме: артиљерију и др. средства за бој-
ну готовост. Командант пука са својим штабом и особљем данас
је кренуо за Јељак. На спавање је био ноћас код нас у командан-
та батаљона земуницу а командант батаљона са мном у земуни-
цу. Наш батаљон остаје до доласка неких грчких трупа а 2. и 3.
батаљон кренули су у току прошле ноћи за Јељак. Ми налазимо
суђе у вече. Дан леп и тих. Ствари офиц. (мисли: официра) пре-
нете су јуче у (Јељак) у логору где ће бити чета.

14. августа 1918. г.


На истом месту у резерви дивизије. Дан изгледа ведар и
тих али нека оморина и помрчина спуста се по долинама као да
показује да претстоје велике и огромне догађаје. Данас добих
заповести да кренем са четом у мраку за Јељак не чекајући ника-
кву смену. Одредио сам да се скува и вечера овде за војнике али

154
само мало раније тако да се кујна са канцеларијом и осталим
стварима крену раније. Вечера је била у 5 часова, односно у 17
п. н. а потом се кренула кујна са канцеларијом и осталим ства-
рима у 6 часова односно у 18 (пн). Ја са четом кренух у 8.15
односно у 20.15 час. Маршовање је било код војника изврсно,
ни један од војника није изостао успут, и ако је био доста тежак
зато што је било све навише а спрема војника прилично тешка.
Пут кретања је био од пуков. штаба другог дела, на орах па онда
поред артиљерије Дунавске дивизије за Јељак. У логору у Јеља-
ку стигао сам са четом у 3 часа у јутро. Војници се распореди-
ше по биваку а и ја легох да спавам. Спавао сам до 8 час. па
после устао и продужило се чишћење и уређење логора. Ваздух
чист, вода за пиће добра.

15. августа 1918. г.


Освану дан овај а ја се налазим са четом у Јељаку — цео
пук и дивизија. Сада се назива наш пук као Армијска резерва.
Дан леп и тих. Војници раде на уређење логора и маскирање
шатора. Овде нема земунице.

16. августа 1918. г.


У Јељаку. Војници и данас раде на уређење логора и
маскирање шатора. Данас сам добио једно препоручено писмо у
коме је била једна фотографија са мојом женом и децом, а једна
са женом и сестром као и оригиналну карту од мојих кућана.
Ово сам добио из Женеве од г. Родољуба Ковачевића. Радост
моја неописана.

17. августа 1918. г.


У Јељаку на истом месту. Данас сам примио дежурство
у пуку. Дан леп сунце сија али ветар дува јер је висина овде.
Спротив нашег бивака налази се новоподигнута црква — спо-
меник изгинулих хероја у борбама 1916 год. при заузећу Кајмак-
чалана.

18. августа 1918. г.


У Јељаку на истом месту. Војници чисте логор, уређују
шаторе и спрему своју. Данас у 11 часова предао сам дежурство

155
у пуку капетану Светозару Станковићу. Време лепо дању али
ноћу хладно.

19. августа 1918. г.


У Јељаку на истом месту. Време лепо, ветар дува, а на
фронту се чује канонада велика, нарочито у правцу села Стора-
вине.
Данас сам био цео дан у логору и провео у шатору моме.

20. августа 1918.


У Јељаку. Време лепо. Чета је данас ишла на крпљење
одела у профијант комору те се искрпили који су поцепаног оде-
ла имали.
После подне нас командире позва командант батаљона
и нареди да ће бити занимања од сутра — понедеоник — па
даље, сваког дана и то изрично да морају сви да иду на занима-
ње без разлике.
Напоменусмо за писаре да нам ослободи али би покушај
без успеха.

21. августа 1918. г.


У Јељаку на истом месту. Време лепо и тихо. Данас смо
били на занимању цео пук по батаљонима и то ратна служба пре
подне са војницима а после подне на час са официрима и подо-
фицирима — наредницима. Часови држи командант батаљона, а
према распореду достављеног из пука за ову седницу.

22. августа 1918. г.


На истом месту. Рачуна се ово наше бављење у Јељаку
као Армијска резерва али се говори да ће бити покрет скоро и од
овога места. Данас спрема ћата Витомир месечне рачуне за
месец август т.г. те да се изда плата војницима до 25. ов. м.
Време лепо и тихо, занимање траје код нас и војника као
и јуче. По завршеног занимања отишао сам са месечним рачуни-
ма код благајника те се квинтирао.
По подне издао плату војницима и извештај поднео бата-
љону о овоме.

156
23. августа 1918. г.
На истом месту у Јељаку. Занимање код војника пре под-
не увек ратна служба а по подне теорично код војника а то исто
и код официра од 15 до 16 часова. Спрема се за покрет у најве-
ћој мери. Припреме се раде и снабдевање око целокупне спреме.
Говори се а и званично под поверљиво постоји о покре-
ту нашем и надамо се за напред, више него сигурно.
Данас је ишао командант батаљона пуковник Карло на
положај у правцу Сокога, изабрао односно упознао положај где
ће бити батаљон. Ја сам заступао команданта у дужности.

24. августа 1918. г.


На истом месту увек. Војници, и поред све припреме под
поверљивим опет знају да ће бити операције и сви се радују ово-
ме јер је сваки жељан да иде напред у свој мили завичај.
Време лепо и тихо. Храна се прима за војнике увек
редовно.

25. августа 1918. г.


На истом месту у Јељак. Пре подне ратна служба. У 11
часова по доласку са занимања прочитао сам наредбу командан-
та пука, захвалност команданта 44. пука франц. који нас сменио
са положаја код села Будимирцима. Стражу моју из пуков. баште
повукао сам данас.
По подне занимање код официра нашег батаљона као и
до сада од 15–16.30 час.

26. Августа 1918. г.


У Јељак на истом месту. Време лепо и тихо. На храни су
данас и јуче музиканти наше дивиз. а свирали су нашим војни-
цима. На фронту се чује по мало канонада. Припреме велике се
врше. Данас сам био на положају са командантом батаљона, те
извидели где ће бити батаљон наш у правцу Милетине Косе, а
резерва неком пуку Дринске дивизије. До 7 сати у вече вратио
сам се а и сви командири нашег батаљона.

157
27. авгста 1918. г.
Данас на истом месту. Припреме за покрет на положају.
Војници одушевљени и вољни за напред — за Србију. Митра-
љеска одељења нашега пука сва одлазе до вече на положај. По
подне били сви официри код 2. батаљ. на сликање, а после тога
наређење је да сви официри буду на вечеру код 3. батаљона због
тога што одлази нам досадашњи командант пука пуковник
Милан Ђ. Недић, а долази потпуковник Сава Гајић. Данас сам
предао ствари — једну балу — код магацина за оставу код 2.
батаљона овде у Јељаку, који ће остати кад се трупа крене на
положају. Само се говори о напред и ништа више.
Војници увек добијају редовно ујутру кафу или чај, на
ручак пиринач или пасуљ и др. а то исто и за вечеру.
Време сасвим лепо и тихо.

28. августа 1918. год.


У Јељаку, на истом месту. Време лепо и тихо. Спрема се
врши код свију јединица за покрет али више поверљивим путем,
те се и не зна тачан дан покрета.
Дошао је командант пука нов и то потпуковник Сава
Гајић, а досадашњи командант пуковник Милан Ђ. Недић иде
за команданта 1. пешад. бригаде Тимочке дивизије.
На фронту се чује повремена артиљеријска активност у
правцу Соколца и лево у правцу Градешнице, Гружишта и Црне
Реке.

29. августа 1918. г.


У Јељаку, на истом месту. Време лепо и тихо, али пра-
шина много.
Војници се перу, чисте и припремају се за кретање. Зани-
мање престаде код војника, сем држања часова о намештању
маски, понашању за време борби и наступању преко окупирано
земљиште и чистоте тела војничког.

30. августа 1918. г.


У Јељаку на истом месту. Време лепо и меко. Припреме
се врше и даље и чека се покрет сваког часа. Данас сам био код
цркве на Кајмакчалану. Тамо сам нашао много и много гробова

158
мојих познаника официра и пријатеља. Тако исто увидео сам
како су биле јаке боребе за време 1916. год. и положаји не при-
јатељски колико су били јако утврђени. Страшна битка је била,
што се може ценити по лешевима људских — бугарских — који
још стоје не сахрањени свуда по терену целог Кајмакчалана.

31. августа 1918. г.


У Јељаку на истом месту. Време лепо. Војници примили
данас резер. храну по два оброка у пексимету, конзервираног
меса, шећеру и чају.
После подне у 6 часова добих наређење за покрет са овог
места. Батаљон ће се кренути у 6 час. односно у 18 час. Тачно у
18 часова чета односно батаљон био је постројен и комора пото-
варена са кујном и најпотребнији ствари за официре. Остатак
пртљага остаје код сењака штаба 2. батаљона и пуковског шта-
ба другог дела. У 18 час. кренули се преко превоја, десно од пре-
копа па на главни друм Дринске дивизије, све овим путем до
положаја Шуматовца и Хаубичког Редута. Сместили војници по
рововима треће линије и поднео команданту батаљона извештај
у 23 часа. После овога легох да спавам а тако исто и војници, и
преспавали ноћу на миру. Ноћу је била повремена артиљеријска
ватра с наше стране.

1. Септембар 1918. г.
У гају на положају Шуматовцу у 7 час. поче бомбардо-
вање с наше стране. Ватра је доста јака и то на целом фронту а
нарочито јача на Добром Пољу и Соколцу. С непријатељске
стране није била ватра као да немају артиљерије. По који метак
су у правцу изнад Соколца преко западног крша али и ова не
баца код нас већ пребацује позади нас.
Бомбардовање траје целог дана све жешће и жешће. Ноћ
је обележена великом артиљеријском ватром с наше стране.
Чекамо наређење за покрет. Напад није још нигде предузиман
али се очекује после овог огромног бомбардовања из топова
великог калибра. Напад ће бити, војници очекују са нестрпље-
њем да пођу. Све радосно и весело јер се нада у име Бога да пође
у своје рођено место — милу Србију нашу.

159
Време лепо и тихо али од толике јаке артиљеријске
ватре, диже се прашина по непријатељским положајима да се не
може ништа видети. Мрак а ватра продужава и даље. Ми на
истом месту али ће се кренемо сигурно. Све се држи у највећој
тајности о сваком покрету и раду. Французи су ту свуда редом
нарочито на батерије тешке.

2. септембра 1918. г.
У Гору код Шуматовца и Хаубичког редута. Бомбардова-
ње траје и даље. Овога дана сам био са четом на овом месту.
Ноћу на истом месту. Бомбардовање све жешће свуда а нарочи-
то на Добром пољу и у правцу Битоља. Магла се дигла од земље
до неба од експлозије. Непријатељ не одговара ништа са њего-
вим оруђама.
Око подне добих извештај из батаљона да су наше саве-
зничке трупе избиле и заузеле Кравицу и Добро поље, заробље-
но 160 заробљеника, 2 хаубице и др. оруђа.
Добих наређење такође за покрет. Војници спремни и
чекају. После подне око 3 часа кренемо се цео батаљон за Беле
Воде — у реку. Долазимо до једног штаба батаљ. из 4 пука. Наре-
дише да се оставе ранци ту и то учинисмо одмах пролазећи све
на једну гомилу са ранчевима 2 чете. Силазимо у реци, прелази-
мо исто и долазимо на командантовом вису. Ту останемо до мра-
ка. Бомбардовање траје и даље. Трупе се приближују свуда, чека
се напад ако непријатељ не напусти самовољно, а то се и чека.
Дошавши у реци, каплар Милија Ристић је рањен лако у
лево раме.
Ноћ је била обележена обичним затишјем на свима
фронтовима лево и десно од нас а код овога места изнад нас са
гребена Соколца, Бугари су бацали ручне бомбе и (непозната
реч) целе ноћи. Као и по који велики рововац. По поноћи изве-
стише да се I линије посада кренула напред јер непријатељ осту-
пио свуда само неки заштитни делови остали. У јутру у зору
поче слободно кретање по путу реке Беле Воде. Наређење доби-
смо да се кренемо и ми.

3. септембар 1918. г.
Код командатовог виса изјутра а после 7 часа кренем са
четом – и цео батаљон — напред. Све одушевљено иде и радо се

160
креће. Вести круже да је и Облаково пало у нашим савезницима
руке. Време се облачи по мало. Војници добијају храну у јутру
за цео дан. Следовање се кува у току ноћи наједаред и подели
војницима. Батерије се крећу напред, нарочито брдске а далеко-
метне продужавају одстојање и с времена на време дејствују.
Од командантовог виса кренемо на тач. а и б затим пре-
ко Соколца баш на Гребену где су биле непријатељске прве
линије и препречна средства, па онда прешли преко овога и спу-
стили се позади гребена преко највећи крш и сишли код санитет.
(мисли: санитетског) одељења бугарског у Вешничку реку. Затим
изађосмо на друм и друмом се крећем у правцу Козје косе. Иза-
шли на Н——- — косу до заласка сунца, и потом наш батаљон
одређен у прве линије за гоњење непријатеља који данас целог
дана одступа, а у вече се задржао на косу испред Козје косе. Оти-
шли смо одмах и дошли на Н—— — косу, пришли до неприја-
тељска заштитна одељења и ту провели ноћ која је обележена
омањим пушкарањем из пушака и митраљеза као и пушкоми-
траљеза.

4. септембра 1918. г.
Непријатељска заштитна одељења одступила су у зору,
војници примише ручак и продужисмо гоњење све преко ових
планина у правцу Кавадара.
Ми смо добили задатак да их гонимо. Кренуо сам се са
четом напред, правац је био од Козје косе полу десно. Чета је
одређена у предходнцу; ја сам одредио потпоручника Саву са
првим водом. Правац је одређен за Кучков Камен, по изласку
близу овога места — положаја — добио сам наређење да се вра-
ћам, у јаругу, те сам тако и учинио, одмах после тога добих наре-
ђење да се вратим на положају. Пошто сам се вратио на положају
са четом, опет по наређењу команданта батаљона вратим се у
јаругу, а одмах потом да се вратим на положају. Око 5–6 часова
приметило се да непријатељ одступа са Кучковог камена, те су
дејствовале све пушко митраљеске пушке у овом правцу. Овде
смо видели да су Бугари одвукли 1 брдски и 1 пољски топ дру-
мом који су били остали за заштиту.
На овом месту изашли смо око 7 сати, ту се задржали; 2.
и 4. чета биле су у први борбени ред а моја чета и 3. у резерви.
Ноћ мирна до ујутру.

161
5. септембра 1918. г.
У 7 часова полазимо, цела Моравска дивизија и Југосло-
венска за коту Н—— — (где има пирамида) и ту стигли маршу-
јући мирно до те коте где се улогорисмо, пошто борбе није било
овога дана нигде. Преноћиште је било ту. Ноћ мирна без ика-
квих пушкарања.
У вече је било наређено да се кренемо у 5 часа.

6. септембра 1918. г.
На коти Четерни (где је пирамида). Војници примили чај
и пржени парчићи. Наређење је да се задржимо овди до подне,
и ту смо остали до подне. Од подне по наређењу команданта
бригаде опет остадосмо овде на Четерни до ујутру.
На фронту се чује пушкарање из митраљеза и пушко
митраљеза а топовска гађа врло ретко.

7. саптембар 1918. г.
У 4 часа полазимо цео батаљон и пук од овога места за
село Кликово, па даље у правцу Црне реке. Стизамо код Црне
реке у 12 час.; ту се одмарамо мало па потом полазимо лево на
више поред Црне реке и то наш батаљ. у предње одељење моја
чета у предходницу, и дођемо до положаја села Галишта где смо
одмах ступили у борбени ред. Било је врућина овога дана вели-
ка; војници нису могли добити храну зато што је далеко слагали-
ште пуковске па су тек после у вече добили.

8. септембра 1918. г.
Чета на положају западно од села Галишта. Око 10 час.
напали су Бугари на чету. Одбрана је била од војника врло добра,
те су Бугари одбивени са доста великим губицима.
Погинуше: поднаредник Стаменко Спасић, каплари:
Милорад Крстић и Ђорђе Голубовић, и редов Стојан Бошковић
и поручник Фрања Шпанић.
Ја сам рањен и отишао у болницу а остао заст. поручник
Никола Стефановић.

162
9. септембра 1918. г.
Чета се креће напред јер су Бугари оступили. Преноћи-
ште у планини.

10. септ. 1918. г.


Чета у покрету и дошла до преко друма Прилеп Кавадар.
Непријатељ одступа.

11. септембра. 1918 г.


Чета у покрету. Правац Велсе. Војници радосни крећу се
у своју отаџбину. Врућина велика. Храна се не добија редовно
јер слагалиште остаје далеко. Преноћиште код с. Разомана.

12. септ. 1918.


Чета креће преко села Вадоврата, прешла пругу желе-
зничку изнад Грацко, прегазили Вардар и дошла до села Киши-
на. Испред овога села на положају Чашке, посели положај.

13. септ. 1918. г.


Данас су у борби 1. и 4. чета. Напад је вршен на полажа-
ју Чашка и дошли до саме непријатељске линије, до мрака. Ноћу
врше напад непријатељи Бугари и Намци — рањено мојих вој-
ника 4 али један теже рањен Јосиф Михајловић а 3 лако рањени
те нису ни били даље од амбуланте.

14. септембра 1918. г.


У јутру непријатељ оступио а чета се креће напред, пре-
лази висови и силази у равницу у Овче поље. Непријатељ одсту-
па. Чета односно батаљон долази и поседа положај код села Д.
Црнинљева и ту преноћили.

15. септембра 1918. г.


Данас 2. пук прелази у прву линију око 11 часова дању,
непријатељ одступа и чета се креће напред, до близу села Кема-
њинце. Ту преноћиште.

163
16. септембра
Јавише да је царев вис пао (и ми се кренемо напред) чета
се крене напред. Пролазимо село Кемањинце и испред села
застој преноћиште до села Барбарова.

17. септембра 1918. г.


Чека чета и цео пук на месту где се затекли. Ту се кувао
ручак.
Око подне долази депеша и јавља се да су престала
непријатељства са Бугарима и чета се крене напред. Правац је
одређен за Куманово. Дошли до реке Криве и ту преноћиште.

18. септембра 1918. г.


Полази чета за Куманово, пролази кроз село Клечевца,
долазимо до село Шупљи камен. Ту преноћиште.

19. септембра 1918.


Полазак за Куманово у 6 часа. Пролазимо реку Пчињу и
ту се одмарали пола дана, а по подне кренемо мало десно па
онда лево и прођемо кроз Куманово и испред Куманова у поље
преноћиште.

20. септембра 1918. г.


Полази чета из Куманова за Ристовац и то све друмом.
Преноћиште је било код Прешева. Киша целог дана била је
данас.

21. септембра 1918. г.


Преданак на истом месту. После подне авијони немачки
5 долетеше и гађаше логор из митраљеза. Ту је било и преноћи-
ште.

22. септембра 1918. г.


Полази чета и батаљон друмом, дођемо до једног села
близу Ристовца и ту преноћимо. Народ кука и жали се како им
све одузели Бугари и однели и отерали.

164
23. септембра 1918.
Полази чета за Врање, стиже у Врање око подне. Доче-
каше ни деца са заставама и узвицима „Живели ослободиоци и
Српски храбри војници!“ Пролазимо напред и долазимо до неко
село далеко од пута и ту преноћимо.

24. септембра 1918. г.


Продужава се кретање друмом за Лесковац и то све глав-
ним друмом. Дошли између Џепе и Грдилице и ту преноћиште.
Време кишовито а и храна нема.

25. септембра 1918. г.


Продужава се кретање за Грдилицу. По пролазу Грдили-
це скрене често десно преко брда и дођемо до села Стајковца.
Изнад села преноћиште.

26. септембра 1918. г.


Полази чета преко планинских предела и дође до села
Топонице, где је било и преноћиште.

27. септембра 1918.


Полази чета преко села Дуката па преко села Расно и
изилази изнад села у планину на положај. Ту је и преноћиште
било.

28. септембра 1918. год.


Чета у борби ступила. Правац Курвин Град. Непријате-
љи гађају артиљеријом наше наступајуће трупе. Дошла је чета
код Курвин Град и ту преноћили.

29. септембра 1918. г.


Чета се кренула напред у правцу Ниша преко равнице
наступајући у сврљички крај. До мрака се ишло напред а после
добили смену од 2-ги пук те се батаљон крене за Марково Кале.
Ту цео пук преноћи.

165
30. септембра 1918. г.
Чета се крене од Марковог Калеа за Ниш и цео пук про-
маршира кроз Ниш, па затим изађе у Вишик где је било прено-
ћиште.

1. октобра 1918. г.
У Вишику, време лепо, војници се одмарају. Ту и прено-
ћиште.

2. октобра 1918. г.
У Вишику код Ниша. Војници се одмарају. Непријатељ-
ски немачки авијони лете изнад Ниша и пуштају бомбе. Неколи-
ко лица је страдало.

3. октобра 1918. год.


Данас батаљон полази за Дервен. Правац је био Књаже-
вац. На Треси Бабу преноћиште. Маршовање слободно путем.

4. октобра 1918. г.
Продужавамо кретање за Књажевац и то друмом. Сти-
замо у Књажевац око 1 сат по подне. Дочек силан од становни-
штва. Ту се размешта цео батаљон по артиљеријским касарнама.
У вече око 5 сати добијемо наређење да се ноћу кренемо за
Краљско село. Наш је батаљон над командом ђенерала францу-
ске коњице и то 17. колонијалне дивизије.

5. октобра 1918. г.
У 2 часа ноћу кренемо се цео батаљон за Доње Вуниче,
па онда у свануће долазимо у Краљско село. Чете 1. и 2. одлазе
преко Тимока на село Врбице па изашла испод Вратарице на
друм за Зајечар где се састале са М.одељењем и 3. и 4. четом.
Кренули се друмом до села Грљана и ту преноћимо. Непријатељ
нема.

166
6. октобра 1918. г.
У 6 часова крећемо за Зајечар. Долазимо у Зајечар и ту
се распоредимо по већим зградама како српска пешадија тако и
француска коњица. Одушевљење велико код становништва.
Преноћиште у Зајечару.

7. октобра 1918.
У 8 сати полазимо у Бољевац друмом до село Лубице.
Нигде довде непријатеља. Испред села наше предње патроле
отворише ватру из пушака те се спремимо мало боље и проду-
жимо пут. Непријатељска заштитна одељења се повукла. Пре-
ноћиште изнад с. Планинице.

8. октобра 1918. г.
Полази чета преко места Марковог камена и даље дру-
мом за Бољевац. У Бољевцу стиза чета око 9 сати. Дочекани оду-
шевљено од становништва. Изнад вароши ручак. У 2 сати
кренемо напред и дођемо до села Лукова. Испред села преноћи-
ште.

9. октобра 1918. г.
У јутру се чета креће напред за село Луково, пролази
село и позади села преноћиште. Чета у првој линији.

10. октобра 1918. г.


Чета креће напред за село Криви Вир, преко планине и
шуме. Испред села и ту преноћиште.

11. октобра
Чета у првим борбеном реду и наступа преко села Кри-
вог Вира. Дошавши испред села наиђе на непријатеља те непри-
јатељ поче артиљеријом да туче. Ту рањен један војник.
Задржамо се до мрака и преноћимо.

167
12 октобра
Чета у покрету планином за село Извор близу Параћи-
на. После подне стизамо у село и ту преноћиште.
Чета се креће за Параћин за састав пука у Параћину, про-
лази чета кроз Параћин и продужава маршовање за Ћуприју.
Близу Ћуприје појавише се пет непријат. авијона, који су про-
шли изнад нас, отишли за Параћин и бомбардовали варош. Ту
ушли у састав пука, продужили за Ћуприју, и изнад Ћуприје пре-
ноћили.

13. октобар
Чета у саставу свога батаљ. и пука, креће се путем за В.
Поповић. Непријатеља нема. Киша целога дана. Војници не при-
мају храну редовно из слагалишта већ се хране по селима сами.
Маршевање је трајало до 8 час. у вече. Преноћиште на једној
ледини. Воде нигде нема.

14. Октобар
Чета се креће у први борбени ред, око 12. ч. преко с. Гра-
бовца, преко Витошево а на извесној даљини испред села и пре-
ноћиште. Киша целе ноћи.

15. Октобар
3. батаљон одлази за Пожаревац. 2. батаљон са пуков.
штабом прелази Мораву у правцу Свилајнца и креће се за В.
Плану. Чета у саставу батаљона остаје као одељење за заштиту
прелаза 2. бат. и пуков. штаба преко Мораве. У 13 ч. после под-
не чета полази у саставу батаљона за прелаз Мораве. На обалу
Мораве преноћиште испред села Галовца.

16. Октобар
Врши се прелаз преко Мораве газећи. Време врло хлад-
но, Морава велика. По прелазу преко Мораве батаљ. продужава
за В. Плану. У В. Плану одмор и ручак а потом продужио за Асан
— Пашине Паланке, прошли кроз ње и отишли између села Аза-
ње и Паланке где и преноћили. Одушевљење од стране народа

168
нема, као што је било преко Јужне Србије, нарочито: Сврљишки,
Заплањски, Краљевски, па даље до Параћина.

17. Октобар
Чета полази (са батаљоном) преко с. Азање пролази село
долази у с. В. Крсна. Ту киша поче кретање се продужава, пре-
ко села Дубока па затим у с. Умчарима. Ту преноћиште на иви-
цу села у равници која је била поплављена водом од кише.
Командант за себе нашао кућу, а војницима каже изрич-
но „Умрите“.

18. Октобар
Чета, и цео батаљон креће се даље за село Поклопаче,
па даље с. Лештане и Болеч. Код Болеча наша брд. артиљерија
гађала немачка заштитна одељења, која су се повукивала ка
Дунаву.
Код с. Болеча преноћиште целог пука, пешачке борбе
нема.

19. Октобар
Чета се креће, батаљон и цео пук (сем 3. батаљон) у
правцу Београда. Долази до села Малог Мокрог Луга, па десно
у правцу с. Вишњице. Наш батаљон у први борбени ред, поседа
обалу Дунава (2. и 3. чета) 1. и 4. у резерви, близу села Сланце.
Непријатељске флоте око три до четири прошле уз Дунав ка Бео-
граду, и гађале наша оделења без њиховог резултата. Ту и прено-
ћиште.

20. Октобар
Чета у резерви на истом месту. У вече чета сменила 2.
чету на обалу Дунава код с. Вишњице.

21. Октобар
Посела обалу и тамо остала до 3 ч. после пола ноћи.
Ветар јак и доста хладно. У 3 часа добијамо наређење да се пову-
чемо и напустимо обалу. Цео пук (сем 3. батаљ.) иде у кантон-
ману у с. М. Мокри Луг. Чета распоређена по кућама истог дана.

169
22. Октобар
У кантонману у М. Мокром Лугу. Чишћење, бријање и
одмор војника.

23. Октобар
У кантонману у М. Мокром Лугу. Време лепо.

24. Октобар
У 8 h пре подне чета полази из села (у саставу батаљ. и
пука) за Гроцку, пролази и долази на преноћиште у с. Брестови-
ку.

25. Октобар
Чета се креће за Смедерево. Пролази Смедерево и дола-
зи до обале Мораве, близу М. Крсне, ту и преноћиште.

26. Октобар
Чета прелази Мораву код с. Драгова, и продужава за
Пожаревац, па даље за с. Дрвно. Ту преноћиште (цео пук).

27. Октобар
Преданак у с. Дрвно — Преноћиште.

28. Октобар
Преданак у с. Дрвну и преноћиште.

29. Октобар
Око подне чета полази за село Кличевац, пролази ово и
долази у с. Речице. Ту и преноћиште.

30. Октобар
У 5 h полази чета (у саставу батаљона и пука) у село Рам,
на самој обали Дунава. У 7 h почиње укрцавање на лађи нашег
батаљ. у један шлеп. Цео батаљ. укрцан је у један шлеп, а шлеп
је вукла једна хрватска лађа и прешли преко Дунава, и искрцали
се на станици Базјаша. Око подне долази машина са неколико

170
вагона у којима се укрцао цео батаљон и дошли у Беле Цркве. Ту
распоређена чета у жандарм. касарнама, где је било и преноћи-
ште.

31. Октобар
Чета у Белу Цркву. Преданак. Са нашим батаљоном била
је и дивизијска музика. Целога дана свирала је и војници са ста-
новницима играли. Данас је дошао и 2. батаљон. Преноћиште у
Белој Цркви.

1. Новембар
Преданак у Белој Цркви; а у 5 сати после подне добисмо
заповест за одлазак возом за Вршац. Укрцавање је било око 8
сати у вече. До 3 ч. после пола ноћи стигли у Вршац, искрцали
се и дошли у касарне, а 2. чета у Решицу — Бању.

2. Новембра
У Вршцу у касарни Војној. Време лепо, храна се почела
да добија за војнике редовно, у хлебу а у земичкама не. Преда-
нак и преноћиште у Вршцу.

3. Новембар
Чета у саставу батаљона у Вршцу. Маџарска капитулира-
ла као и Аустрија а у исто време чуло се да је и Немачка капиту-
лирала, а цар Виљем II побегао у Холандију. Вршац доста
велика, на лепом месту. Народност помешана: Немаца, Маџара,
Румуна и Срба, али већином Срба.

4. Новембар
Чета у Вршцу. Данас са 3. и 4. четом ишла је у параду у
варош Вршац. Ту преноћиште.

5. Новембар
У 7.30 јутра чета са 3. и 4. четом полази возом за варош
Лугош. Путовање је било 6 сати возом. По доласку у Лугошу, 3.
чета отишла у Карансебеша, а 1. и 4. у пешад. касарнама. Ту пре-

171
ноћиште. Плена у овој вароши много. Магацини пуни свега и
свачега: храна, одела, пића и т.д.

6. Новембра
Чета у Лугошу. Страже наше заузеле су своја места по
вароши и околини за одржавање реда. Командант батаљ. Г. К.
Силви, командант места у вароши. Штаб пука са 3. батаљ. у
Вршцу остао, а 2. бат. у Белу Цркву остао. У овој вароши и око-
лини већином су Маџари и Румуни. Срба ни једног нема. Варош
је мала али лепа. Војници су примили обућу и одела у колико им
није достајало. Храна је почела да се издаје војницима редовно
као и на Солунском фронту. Станови уређени, кревета, сламња-
ча, чаршава, има доста, образована наша Војна болница у Луго-
шу под командом др Драгомиром Фрицманом.

7.–16. Новембра у Лугошу.

17. Новембра.
Долазим ја из болнице, примам чету и остајем и даље
командир чете.

18–30. Новембра у Лугошу.


1. Децембра у Лугошу.
Данас су дошли наши војници, који су били заробљени-
ци и интернирани у Бугарској и Аустрији, у циљу смењивања
наше војнике са Солунског фронта, и упућена својим кућама на
једно месечно одсуство.

2–7. децембра у Лугошу.


8. Децембра у Лугошу.
Данас је упућена једна партија војника (са Солунског
фронта) на једно месечно одсуство.
Од 9–18. Децембра у Лугошу.
19. Децембра 1919. (мисли: 1918) год.у Лугошу. Време лепо и
тихо по мало кише 2 или 3 дан...
20. децембра 1919. (мисли: 1918) год.

172
У Лугошу. Храна добра за нас официре а за војнике нико
и не контролише каква је.

21.– 24. Децембра 1919. (мисли: 1918)


25. Божић — Христово рођење
26. (нема записа о дешавањима)
27. децембар
Увек у Лугошу. Војници су за Божић добили предовољ-
ство и то за 180 војника 15 цигарете 100 бомбоне и 10 ораха
десет. То им је предовољство што су постили 3 дана пред Божи-
ћа, а што се тиче следовања у месу зашапарана за сва 3 дана, то
није добијено.

28. децембра 1919. (мисли: 1918) у Лугошу


29. – 31. децембра (нема записа о дешавањима)

1. Јануар 1919. год.


Нова година. Ми смо увек у Лугошу. Говори се да ће наш
батаљон ићи у Темишвару па обуставише те остајемо на истом
месту у Лугошу.
Снега нема нити је хладно време, по кад кад киша пада.

2. Јануара 1919. г. у Лугошу.


3. Јануара у Лугошу.
Данас је отишао командант батаљона на одсуство у Бео-
граду. Ја сам остао као најстарији у Лугошу.
Наређење постоји да се сав новац аустро маџарски жиго-
ше нашим штамбиљом.

4. Јануара 1919. у Лугошу


5.– 6. Јануара (нема записа о дешавањима)
7. Јануар
Данас је почело жигосање новаца маџарског у Лугошу и
околини. На овоме ради потпоруч. г. Нешић.

173
8. – 26. јануара у Лугош.
27. Извештај добисмо да ће наш батаљон отићи у Бокшанбању
Французи већ дођоше код Бораке.
28.–30 јануара 1919. г. у Лугошу.
31. Утоварујемо се у воз и истога дана полазимо у Бок-
шан бању. Путем је била једна флаша од неке течности отровне
у вагону код стоке 8 грла и путем се изломила флаша и од јаког
мириса стока се загушила и угинула сва 8 грла стоке.

1. фебруара 1919. г. у Бокшанбању са штабом батаљо-


на.
2.— 11. фебруара 1919. У Бокшанбању.
12. данас је отишао штаб батаљона у Решицу бању са
митр. одељењем и 3 и 2 четом а ја остао сам са мојом четом у
Бокшан бању као командант места.
13. фебруар 1919. год. у Бокшанбању.
14. (нема записа о дешавањима)
15. фебруара 1919. г. у Бокшанбању.
16. (нема записа о дешавањима)
17. Данас ме звао командант батаљона и рекао ми да
идем у Београду ради пресуђења за моју наметнуту ми кривицу
од поручника Ђорића. Пошао одмах и стигао у Београду. Било је
одмах претрес и ослобођен сам сваке казне као потпуно невин.
18. и 19. у Београду а 20. фебруара полазим и долазим у Бокшан
бању.
21. фебр. – 15. марта 1919. г. у Бокшанбању.
16. Данас се пронесе глас да ће наш батаљон ићи у Пирот
ради образовања пука и за обуку регрута. Французи већ почеше
да пролазе за Решцу бању.

17. Марта у Бокшанбању


18. – 22. Марта (нема записа о дешавањима)
23. Марта 1919. год. у Бокшан бању.

174
Данас полазимо из Бокшан за Белу Цркву у састав пука.
У 11 часова укрцавамо се у воз и полазимо, а у 8 сати у
вече стизамо у Белу Цркву. Ту се сместимо у касарнама и ту пре-
ноћимо.
24. Марта у Белу Цркву
25.–28. Марта (нема записа о дешавањима)
29. полази чета за Базијаш и истога дана се укрцавамо у
шлеп. Ноћу преноћимо у шлепови а сутра дан тек ће бити пола-
зак.
30. марта крећемо се Дунавом преко кршева и долазимо
дотле у вече на преноћиште.
31. марта 1919. г. полазимо с овога места Дунавом и
долазимо до Радујевца око подне. Одмах почиње искрцавање
војске и ствари. До вече продужавамо до Неготина и ту прено-
ћиште.
1. априла првим транспортом полази 2 батаљона возом
за Књажевац а наш батаљон предамо ту, па и преноћиште.
2. априла 1919. г. Полази наша чета за Књажевац возом
и долазимо у Књажевац после подне, и ту преноћиште.
3. априла 1919. г. полази чета за Калну. Маршем и ту сти-
за преко Гор. Каменице, и преноћиште.
4. априла 1919. г. полази чета за за Пирот, где у вече сти-
замо на преноћиште. Ту ми је и кућа. Нашао сам сви здрави
кући.
5. априла 1919. г. у Пироту. Чета као и цео пук са одеље-
њима размештени по кафанама у вароши.
6. априла 1919. год. у Пироту.
7. априла 1919. г. у Пироту.
8.– 10. априла (нема записа о дешавањима)
11. Данас почиње занимање код војника само пре подне.
12. априла 1919. год. у Пироту.
13.–17. априла (нема записа о дешавањима)
18. Данас киша велика.
19. априла 1919. год. у Пироту.

175
У Битољу, 26. фебруара
1918. године

У Румунији, 1918. године

176
Светозар Николић
у Лугошу, 28. децембра
1918. године

Дена Николић, мајка


Светозара Николића

Светозар Николић у ослобођеном Пироту, 1919. године

177
Кућа Светозара Николића у Улици Славонска 24 (стара из 1878, а нова из
1923. године)

Мајор Светозар Николић


Гаричка
Светозар са друговима

178
Медаља зуа војничке врлине

179
За заслуге стечене у рату 1915. године Светозар Николић одликован је
краљевским орденом Белог орла са мачевима четвртог реда

180
За заслуге стечене у рату 1916. године, Светозар Николић одликован
је краљевским орденом Белог орла са мачевима петог реда

181
За заслуге стечне у рату 1917, 198. и 1919. године Светозар Николић
одликован је краљевским орденом Белог орла са мачевима петог реда

182
Сабље Светозара Николића Гаричке

183
184
ДОДАТАК:

ДНЕВНИК НЕПОЗНАТОГ АУТОРА


(октобар 1915–25. фебруар 1916)

185
186
П-у-т-о-п-и-с
С-р-п-с-к-о-б-у-г-а-р-с-к-о-г р-а-т-а
Р-е-з-н-о-г к-а-п-е-т-а-н-а.
II-к-л.

1–X–915. год.
Проведена ноћ на миру примећиваше се; тотална војнич-
ка тишина у логору владаше, тако нема ко да вечно ту неће се
чути глас, али, одједном у правцу Сукова, преломи се нема
тишина од једног топовског пуцња, који беше управљен на срп-
ске ровове. Бугари објављују рат Србима, већ се чуо жагор изме-
ђу војника, који мало пре беху мртвим сном спавали.
Сунце блиставим зраком беше обасјало крш, над нама
безброј бугарски шрапнела распрскаше се. Командант 2 батаљо-
на нагласном командом командује дижи шаторе, што то коман-
дири прихватише извршном командом. За један мали часак,
беше готов цео батаљон и постројен на стројевој линији; чека се
наређење команд. пука.
Ордонанс који беше окупан у зноју сав заплахиран, при-
лази команданту батаљона и јавља: да је командант пука наредио
да овај батаљон остане на месту у резерви, до даљег наређења,
седосмо на месту чекамо наређење још неколико бугар. (мисли:
бугарских) шрапнела падоше над Бабин зуб и утиша се све.
Наређење поново стиже да се шатори подигну и да останемо на
место. За један неми тренутак већ беше подигнут логор, и војни-
ци у мале гомилице говораху о Бугарима, како морамо ми побе-
дити.

187
2–X–1915. год.
У резерви смо, на истом месту строга приправност чека-
мо тренутак када ћемо и ми изаћи на положај; да нашом веков-
ном непријатељу докажемо да смо синови отачбине.
Копају се пасивни заклони да би се избегле жртве, од
непријат. шрапнела, који нам сваког тренутка претаху опасност.

3–X–915. год.
У резерви на месту исто ко и прошлог дана.

4–X–915. год.
Стиже наређење око 4 часа по подне да се овај батаљ.
одма крене за село Присјан. Од једном се пало наређење коман-
данта батаљона да се батаљ. спреми за покрет, батаљ. је спре-
ман и постројен на стројевој линији, командант долази прима
батаљ. од капетана г. Пироћанца и кренумо се.
Кроз један час већ смо били на месту за бивак, бивак је
иза скроз у шуми скривен од бугарских аероплана који летеше
чешће над положајима у циљу извиђања.
Ноћ смо провели на миру.

5–X–915. год.
Ноћу у 10 часа; између 5. и 6. стиже наређење, да се овај
батаљон, одма крене на железничкој станици, у Пирот. Око 11
часа батаљон беше спреман за покрет. Киша пада, Присјанска
река беше надошла и онемогућила пролаз на мосту, батаљон се
крену колоном простих редова, праћен пљуском кише, стиже око
2 часа по ноћи у Пирот на железничкој станици. Чете беху
постројене у развијеном фронту, фронт на станичном перону,
спреман за укрцавање.
Полако жвиздање локомотиве која припремаше (маневро-
ваше) вагоне за овај батаљон; означи да се батаљон, може укрца-
вати, после једног четврт часа беше се укрцао цео батаљон, у
отворени вагонима а хладна јесења киша без прекида падаше и
квасаше војнике чак до коже. Још се чека на полазак воза, али не
зна се за гди, код војника настаде нагађања: те ту ће бити, или ту.
Неколико сељанкиња из околине Пирота које дочуше да им се
мужеви крећу негде, гласом тражаху своје мужеве по имену.

188
Око 4 часа по ноћи воз се крену и последњи станични
фењер неста, а згрчени војници под шаторским крилима у отво-
рене вагоне немо ћутаху, а само се чујаше трокарање точкова на
локомотиви и глас једног војника који певаше, „Дал ћу стићи гди
сам науми?“ и „Ангелина воду има“.

6 – X – 915. год.
Осванусмо у оне отворене вагоне, и стално праћени
кишом, на железничкој станици Црвена Река. Неколико војника
трећо позивца згрчени под својим џоњама посматраху војнике
који беху пребледели од хладноће тражаху ватре од њих да при-
пале цигаре. Воз се крену и станица по станица нестајаше, а већ
се указиваху крајне куће Ниша, и знак је да смо се приближили
Нишу. После 5 минути воз највећом брзином јураше кроз
Ниш.Стигосмо на Нишкој станици, ту ће бити по часа одмор вој-
ницима.
На Нишкој станици беше изашла маса народа, распити-
ваху се који је пук и за гди се креће, али им за крећање ни један
не могаше да објасни јер и ми војници то нисмо знали. Прође
по часа и труба даде знак за полазак воза, и сад када се воз кре-
ће пругом за Врање видесмо да ћемо за Влад. Хам (мисли: Вла-
дичин Хан). У путу за Влад-Хам на свакој станици беше маса
сељака из околине станице, питаху за своје драге и миле, али их
не бијаше, што се са тугом враћаху својим кућама.
Око 2 часа по подне стигосмо у Влад-Хаму и више ста-
нице подигосмо логор јер ће ту бити преноћиште, дрва је било
доста ноћ смо на миру провели.

7–X–915. год.
Још у 4 часа после по ноћи стиже наређење да се овај
батаљ. крене за Сурдулицу; у 5 часова у јутру батаљ. беше спре-
ман за покрет. Сунце које се не виђаше неколико дана, но стал-
но падаше киша, а облак под својим велом сунце беше скрио, ко
да вечито неће му доћи, да својим јесеним зраком допре до коре
земљане. Јутрос беше обасјало злаћаним зрацима кршеве и висо-
ве, на којима већ бијаху после неколико братске мрље крвља.
Бугари су пре 3 дана заузели варош Врању, и упутише се
у правцу Влад. Хама, али им није испало за руком да свој зада-

189
так тако лако сврше, и без борбе дођу до Влад. Хама. Наше тру-
пе, које спречаваху наступање Бугара у правцу Влад. Хама сил-
но брањаху своје положаје око Врањ. Бање, и сваку стопу по
стопу Бугари скупим својим жртвама плаћаху.
Крећемо се у колони двојних редова, а на положајима на
које се приближавамо већ се чује пушке, које својим звуким пуц-
њом проламаху планинске кланце које веома бијаху на немиру.
Сигосмо на месту батаљон беше у резерви, подигосмо шаторе,
али после једног часа стиже наређење, да се овај батаљ. одма
крене натраг у Влад-Хам. Кроз један час батаљон беше спреман
за покрет и после 3 часа стигосмо у Влад-Хам поново подигосмо
логор, јер ту ће бити преноћиште. Ноћ смо провели на миру.

8–X–915. год.
Јутрос у 4 часа стиже наређење да се овај батаљон одма
крене за село Лепеницу. После по часа батаљон беше спреман за
покрет, киша падаше без прекида, блато страшно. Бтаљон се кре-
ће у колони простих редова у правцу Врање, после 3 часа стиго-
смо у село Лепеницу. Ту се чете распоредише у неким плевњама,
да би се војници заклонили од кише, и да се ту чека даље наре-
ђење. Око 12 часа пре подне стиже наређење да се одмах утвр-
ди положај N——–(ауторова ознака за непознато) више села
Лепенице. Командант батаљона нареди да из сваке чете иде по
пола чете на том положају са ашовчићима, ради утврђивања
истог, што командири и урадише. Остали број војника остао је у
оним плевњама.
Страшна борба се вођаше на положајима више села Јела-
че, топовски пуцањ тужно одјекиваше, на један километар више
нас Бугари стално напредују, али сваку стопу Српске земље ску-
по плаћаху својим жртвама.
Око 4 часа по подне допреше Бугари до последње ивице
села Јелаче, али их наша славна Артиљерија поврати назад.
После пола часа стиже наређење да батаљон одмах зау-
зме положај Капиџик и Цер. Одмах је се батаљ. кренуо, и после
3 часа беше већ посео положај Капиџик и Цер напред села Јов-
ца. Ова чета беше посела 2500 корака на 15 метара војник од вој-
ника.
Ноћ је проведена на миру.

190
9–X–915. год.
Пошто је ова чета осигуравала исувише велики простор,
добила је један коњички митраљез који је био позади положаја
и увек спреман да изађе на самом положају; добила је сама чета
још чету трећепозиваца и чету добровољаца и сада је чета има-
ла добро да осигура свој положај, као и своју резерву.
Али око 9 часа пре подне водник овог митраљеза, и
командир добровољачке чете добише наређење, да се одмах кре-
ну десно од положаја Капиџика, и поседну положај испред мана-
стира, одакле дејствоваше наша артиљерија; а немаше своје
осигурање. Креће се вод митраљеза и чета добровољаца и сада
оста само чета трећепозиваца.
Први вод ове чете пушкараше се са непријатељским
предњим деловима, који су избили на положај Решетљика, али
слаба ова пушчана ватра не даваше никакав предзнак неке јаке
бугарске офанзиве на овом фронту, јер Бугари се укопаваху више
села Јовца а јака се борба вођаше лево од нас код села Јелаче и
десно на Церу – Црном Врху.
Ова чета трећепозиваца, није се могло у њој уздати да ће
се моћи са њом ма какав отпор дати Бугарима, јер беху наоружа-
ни старим пушкама неке кашикаре које апсолутно нису употре-
бљиве у садашњем најмодернијем рату, него само даваху добру
мету непријатељу а стрелцу онемогућиваше добро гађање, јер
ове пушке бијаху једног метка са црним димним барутом и зато
смо им увек бранили да дању апсолутно ни један метак не испа-
ле, због откривања положаја.

10–X–915. год.
Пушкарање бива све јаче и јаче, тако да је тог дана сама
чета утрошила 4.500 метака.
Први вод ове чете вођаше целог дана озбиљну борбу,
водник се одликоваше својом храброшћу. Бугари напредују на
левом нашем крилу.
Овај дан беше леп; сунце јасним јесењим зрацима, див-
но грејаше, овај дан беше по Србима веома значајан. На десном
крилу, на положају Црном Врху страшна се борба вођаше, наше
трупе нападају и са успехом непријатељ беше повучен са свим
тачкама на десном крилу и да су наше трупе биле мало јаче, да
гоне разбијеног непријатеља ови непријат. делови који напредо-

191
ваху на левом крилу, морали би се сами повући назад. Али, срп-
ска војска са слабим трупама, избише на предњи положај непри-
јатељски, и ту се задржаше. Бугарске трупе разбијене, брзо се
неки делови прикупе и изврше контра напад на наше трупе и
снажним ударцем нанесу нашим трупама велике жртве и повра-
те их на старе положаје. Тако је овај бугар. контра-напад био
успешан и повољан по њих.
Овде на овом фронту трупе нису узнемираване бугар.
нападом пошто су нападале, лево и десно и тако је и овај дан
прошо само са јаким пушкарањем на овом фронту.
Хлеба је било, морал добар.

11–X–915. год.
Ток борбе на овом фронту, не побољшаваше, већ дан у
дан Бугари све јаче и јаче надирају, наше трупе потучене на
Црном Врху, данас поново нападају Бугари, на левом крилу сил-
но надирају. Само још на овом фронту нема баш такве значајно-
сти само пушкарање из дан у дан бива све јаче, а Бугари су још
и митраљез донели, и њиме почеше обасипати наше ровове на
самом Капиџику.
Командант ов. батаљ. с времена на време шаљаше ордо-
нанса увек са писменим упутством (упозоравањем) да се добра
пажња обрати на положај Цер који беше поседнут малом поса-
дом, од 3 десетине, увек мораше брижљиво водити рачуна од
истог.
Терен на овом фронту беше испресецан, страшне бари-
каде, шума, камен, непролазне јаруге, али на положају Цер обра-
ћа се пажња највише јер све овог тамо немаше, беше једна шума,
из шуме силази се у Јовачку реку и одма се придржава косом за
Цер. Наш командант батаљона, беше закључио, да ће сигурно
Бугари ту напасти и зато је увек напомињао да се нарочита
пажња ту обрати. Ми борци из сва три крвава и света рата сла-
бо увек цењасмо да Бугари нећеју и на Церу напасти, већ само
на крила, пошто десно крило беше се повукло и са својих старих
положаја и далек, чујеше се одјек топова јер Бугари гураху у
правцу Лесковца–Лебане друмом.
Лево наше крило још се држи на својим старим положа-
јима и страшне бугарске нападе храбро одбива.
Хлеба и јело било је, морал добар.

192
12–X–915. год.
Бугари пошто су јуче били одбијени на левом крилу,
данас поново нападају, силна борба се вођаше на том фронту,
цика митраљеза и пушака као и одјеци силни српских и бугар-
ских топова, давали су доказа да је борба страшна, али, се њен
ток још не мењаше на том крилу, већ једна већа поворка наших
ратника беше се упутила путем ка Влад. Хаму. Код ових коњани-
ка не беше ништа необично сваки корачаше слободно. на њихо-
вом испијеном лицу виђаше се нека гордост, немаше неке
поколебљивости, сваки у своју души носаше опијени војнич.
дух. Сва поворка у сусрету са трупама које хитаху у помоћ на
положају, радо им причаху ток борбе, често својим крвљу, који
беху поједини обојили сво одело своје, јер нису се могли на вре-
ме пресвући, никога не заплашаваху већ сви охрабрише оне тру-
пе и мољаху их, да их освете.
Овде код нас продужава се пушкарање.
Око 11 часа пре подне један ордонанс који беше окупан
и свом зноју, сав задихан жураше у правцу ове чете, код свих
настало је нагађање, какве им новости носи тај ордонанс? Ордо-
нанс је доно наређење, команданта овог батаљона да са положа-
ја самог Капиџика одмах 1 вод ове чете заузме положај
Решетљику, и у својим рукама задржи до даљег наређења, што је
одмах и урађено.
Чим је водник добијо ово наређење кренуо је овај вод.
Храбри ратници из три рата као дивови са пушком у
руци скочили из рова, у коме су били, заједно са њиховим вод-
ником кромким гласом, „УРА!“ на јуриш пошли, и после неколи-
ко секунда без устезања без предомишљаја за свој живот, водник
и војници овог вода заузеше положај Решетљику. Они бугарски
делови напустише овај положај и у дивљем бегству дадоше се
гоњени брзом паљбом од стране ових.
Како овај вод беше много раштркан, јер положај мора се
посести сав, зато је командир, ове чете одреди 2 десетине, које
ће ићи у помоћ овом воду.
Са ове две десетине као и вод; беше положај добро
поседнут. Овај је вод остао целе ноћи на положају Решетљику
јер командантово наређење гласило је: да се мора одржати исти
положај, без обзира на жртве али пошто нису ни сами Бугари
нападали те ноћи, вод је се само пушкарао.

193
Дан беше кишовит, час падаше киша, час грејаше сунце.
Ова чета трећепозиваца без шатор. (мисли: шаторских) крила
мучно провођаху време у рововима.
Око 3 часа по подне поче непријатељска артиљерија да
туче ровове на самом положају Капиџик али, жртве немаше, јер
сва зрна која беху управљена на ровове подбациваху или надба-
циваху.

13–X–915. год.
На левом крилу између 12 и 13 наше су трупе напушти-
ли своје положаје и повукле се на повољнијим положајима.
Бугарске трупе у колонама избијају на напуштене наше положа-
је.
Око осам часова пре подне а код станице N——–на
Морави Бугари су прешли мост и већ два вода коњице и две чете
пешадије беше се развили за борбу, и наступају у правцу села
N——–ка и положаја Решетљика.
Како је претила велика опасност овом воду који беше на
истом положају, да не буду стрељани од стране Бугара, јер овај
вод немаше везе са нашим трупама ни лево, ни десно једино,
што су у непосредној близини до наших главних ровова.
Ово је командант овог батаљона све благовремено пред-
видео, и зато је наредио да се овај вод у реду повуче на свом
месту. Водник овог вода повуко је овај вод на свом месту и сада
се већ налази у саставу чете. Бугари су већ избили на положају
Решетљику и одатле отварају ка наше ровове пушчану и митра-
љеску ватру, као и топовску слабу ватру.
Око 3 часа по подне могло је се утврдити да и ми мора-
мо скоро напустити положај јер десно бијаху далеко Бугари
заломили крило и топови се далеко у дубини чујаху.

14–X–915. год.
Дан беше облачан с неколико тамних облачића са исто-
ка, целог дана не даваху сунцу да се појави. Командант ов.
батаљ. шиљаше чешће ордонанса и наређиваше да се положај
мора одржати до самог мрака и тада ће се добити наређење да се
повучемо са положаја.

194
Око 11 часа пре подне, почеше Бугари силно обасипати
ровове ове чете артиљеријском ватром. Страшна експлозија
разорних зрна не могаде поколебати борце ове чете, ипак они,
слабо једноличном паљбом отвараху ватром и обараху неприја-
тељске стрелце.
Положај Цер кога дадосмо онде не помињемо, на коме
беше мала посада од 3 десетине а ди је највећа опасност прети-
ла целом овом фронту, већ се према њему указа четири стрељач-
ка строја који се лагано крећаху управцу шумица, која беше
испред реке, а према положају Цер одмах командир ове чете
посла још две десетине појачање на том положају и саопшти том
воднику да апсолутно по цени живота без обзира на жртве до
последњег војника мора тај положај да се брани, јер ако се тај
положај напусти, непријатељ нам сече одступницу. Бугари све
јаче и јаче обасипаше ровове на самом Капиџику. Бугари насту-
пају стално.
Већ је 4 часа по подне, само још 2 часа па морамо се
повући са положаја, артиљеријски дуел све јаче се продужава,
напад од стране непријатеља очекиваше се сваки час али и Буга-
ри само када су увидели да им се свког часа умањује број стре-
лаца, јер ратници из три рата добро гађаху.
Шест часа увече још неколико секунда па ћемо напусти-
ти ровове, очекује се само још да падне извршна команда коман-
дирова (назад) заштитница је већ одређена. Први вод ове чете
одређен је да се задржи на овом месту до 6 и 20 увече и да стал-
но отвара ватру. У 6 и 20 часа да се повуче тако да у својој
заштитници остави једну десетину која ће штитити вод и да се
са положаја повуче после 10 минути, она ће последња после два
напустити ово природно утврђење које чувасмо 5 дана.
Командир ове чете командује „Назад“. Без гласа крену
се војник за војником и на ивици једне шуме скуписмо се у коло-
ни двојних редова. Помрчина беше густа, пут који вођаше кроз
село Лепеницу и Кацапун беше тако блатњав да се једва ноге
дизаху од земље.
Ново наређење добијено је да ова чета одступи преко
Гођино Дрво косом која иде ка Влад. Хаму села Г. Јабукова и
избити на положај Бачевиште.
Око 4 часа у јутру стигосмо на положај Бачевиште ту су
се војници мало одморили од ноћног тешког марша.

195
15–X–915. год.
После мање починке војничке која беше тако пријатна за
неиспаване војнике један ордонанс указа се са командантовог
мотора, командант зове командире већ се увидело да ће положај
одмах поседати.
Командант са командирима чета већ се налазише по
положају и после пола часа врати се командир ове чете позва
воднике; и саопшти им реон посеђења са својим водовима, чета
је тако била распоређена.
1. вод да поседне Сухо дрво и до последњег војника бра-
ни положај исти, пошто је вод био слаб, појачан је са 2 вода тре-
ћепозиваца.
4. вод да поседне ивицу села Мелова са истим задатком.
Остала два вода у четној резерви да би утврдили главни
положај на ивици села Јабукова. Подељен је и њима реон тако:
3. вод утврдиће још у току ноћи северни део положаја, а
2. вод даће једно стражареће одељење, које ће имати задатак да
стално одржава везу са 1-ом четом овог батаљ.
2. вод трећепозиваца посели један мали вис са кога ће
прихватити ватру при одступању са престраже 1. и 4. вода, а са
положај Сухо дрво и села Мелово.
Дан је прошао на миру, хлеба је било, морал добар.

16–X–915. год.
Пошто је чета била тако растурена на разним тачкама, да
је командиру ове чете било немогуће држати чету у рукама,
морао је се налазити на средокраћи чете, и зато командир је се
задржао у самом селу. Пошто Бугари у току овог дана нису напа-
дали дан се је прошао мало весељије и сада код овог старца
којим се увек указиваху сузе у очима када наиђе у својој плевњи
гди се командир налазаше. Старцу беше жао што мора напусти-
ти свој омиљени дом кога је дуги низ година тако страсно љубио
и волео. Оставити пуну кућу ситне деце, своје унучиће, који беху
све један другом до ушију и сва нејака. Нарочито када упита
командира оће ли ручати или пити ракију а овај му одговорише,
да нису сада слободни часи зато, мало да причека.
По свршеном послу, одосмо у кући овога старца, који
нам стално нуђаше јену собу да се у њој настанимо, за време док

196
се ту налазимо. Али му је командир то одбио и казао да се мора
налази између својих војника.
Бугари овог дана нису нападали на овом фронту, патро-
ле које су извиделе положај пушкарале су се са нашим војници-
ма слабо.
Ова плевња гди се налазимо беше слама, после оних
неколико дана проведених на киши; слама прострета на поду,
гореше ватра, задовољаваше нас са свима могућим намештаји-
ма.
Хлеба је било, морал добар.

17–X–915. год.
Овај јесењи леп дан проведен је цео дан са пушкарањем
са непријатељом. У Влад-Хаму Бугари су већ ушли лево и десно
од нас чује се артиљеријско силно дејство, знак је да Бугари
нападају.
1-ва чета и 4-та ов. батаљ. који беху посели на положај
Сејмане буке одакле водаху озбиљну борбу са непријатељем и у
току целог дана артиљерија Бугарска дејствоваше на вронту
поменутих чети и ове чете у току тога дана имале су озбиљне
губитке.
Командант ов. батаљ. са време на време, шиљаше ордо-
нанса који јако носаше са собом разна наређења, нарочито
командир обраћаше пажњу на положај Сухо дрво, објашњаваше
да је тај положај кључ главног положаја, и ако се он напусти,
мораће се и напустити и главни положај, зато је командир ове
чете послао још један вод трећепозиваца и сада имамо једну чету
јачу на Сухо дрво.
Водник 1-ог вода ове чете беше командир ове чете и као
храбар официр савесно је водио рачуна од тога положаја и пра-
тио је сваки покрет напријатељски и одмах извештавао команди-
ра ове чете, о сваком најмањем покрету непријатељском.
Овога дана добијена је једна пита-баница на бајонет.
Хлеба је било, морал добар.

18–X–915. год.
Јутрос је освануо дан магловит тих поветарац пиркаше и
растураше овај облак који беше претисао земљу, сунцу не дава-

197
ше да појави своје блиставе јесење зраке, јер магла беше густа не
могаше се распознати војник на 15 метара. Одједном се чу брза
паљба на Сухом дрвету, командир ове чете, одмах упути једног
ордонанса да иде са задатком на Суво дрво и да донесе извешће,
зашто се отвара ватра на том положају.
После 1 часа врати се ордонанс и јави да је нека непри-
јатељска патрола наишла на ровове војника ове чете, и да су зато
отворили брзу паљбу, још не беше ордонанс се вратио са Сухо
дрво паљба се утиша.
После ове брзе паљбе, није било ништа важније, арти-
љерски дуел и даље се продужује лево и десно и на фронту ове
наше две чете.
Тога дана смењен је трећи позив 3. пука и овој чети при-
додат је IV позив 2. пука. Ови беху наоружани са брзометним
пушкама турским које беху заробљене у току Српско-турског
рата.
И даље траје дан готово на миру. Занимање са N——-.
Баница опет на бајонет.
Хлеба било, морал добар.

19–X–915. год.
Дан леп, непријатељ рано ујутру почео је засипати рово-
ве на Сухо дрво разорним зрнима, дуел је страшан али без успе-
ха, положај је обасут великим бројем разорних зрна, из брдске
артиљерије и тада се непријатељ кренуо у три колоне, и то:
Прва колона у јачини од 1. батаљона кренула се од Влад.
Хама у правцу нашег положаја Сухо дрво.
Друга колона у јачини 2 батаљона кренула се од крајњих
кућа села Репница у правцу положаја, које беху посела 1. и 4.
чета ов. батаљ.
И III колона кренула се од ивице села Д. Јабукова од 2
чете.
Прва колона својим лаганим кретањем и пажљивим
извиђањем, кретала се је палећи све пред собом. Овде је се само
могао видети густи облаци дима од запаљених шашика, сена и
плевње. Није могла изаћи на самом положају одакле да отпочне
главни напад већ се задржала испод истог положаја.

198
Друга колона изашла је на положај и отпочела напад
тако, да је већ у два часа избила на положај. Тунел који су наши
били минирали, и тачно у 1½ час дигли у ваздуху.
III колона и она није ништа остварила пошто није извр-
шила напад.
Хлеба је било, морал добар.

20–X–915. год.
Бугари су извршили напад, 1. и 4. вод напустио своје
положаје и посели положај у самом селу Г Јабукову, положај зва-
ни код 7 дрвета.
Ова два вода беху појачани са водом трећепозиваца. Око
4 по подне дошо је још један батаљ. III поз. 1. пука. Овако рас-
поређени задржали смо се до 10 часа увече, око 10 часа увече
дође 1 чета 2. пука III поз да смени ову чету пошто се она повла-
чи у резерви под командом команданта 1 пука III поз. г. мајора
Софре. Док је смена вршена прошло је 2 часа и ми у 1½ час по
ноћи стигнемо позади главног положаја и на самој ивици села
Јабукова гди командант 1. пука нареди да се преноћи.
Ова ноћ беше хладна, тиха кишица падаше на пољу
немогуће је било заноћити и зато заноћисмо у кући једне бабе
сироте. На првим куцајима на врата ове бабе чуо се неки тихи
изнемогли глас унутра, кашљуцање баке и непрекидним рече-
ницама питаше да ли је српска или бугарска војска. Када јој одго-
ворисмо да је српска војска, баба се лагано диже и отвори врата,
у кући мало пре био је командант ов. батаљ. још стајаше слама.
Овде преноћисмо пошто је ова ноћ проведена на миру.
Хлеба је било, морал добар.

21–X–915. год.
Дан беше леп, непријатељ почиње напад рано у јутру,
како је 1. и 4. чета посела положај Nº——–и добро га утврдили
ту су примили непријатељски напад. Рано у јутру непријатељска
артиљерија отпочела је засипати ровове ове две чете, експлози-
ја разорних зрна, била је страшна? Борци ове две чете отварају
полагану пушчану ватру против неколико непријатељских
густих стрељачких стројева, који силно наступаху.

199
Ова чета беше овде у резерви али по наређењу коман-
данта 1. пука III поз. ова чета посела је главни положај за одбра-
ну, као и у погледу моралног утицања на старце-трећепозивце
који беху овај положај посели; командант г. Софроније издао је
наређење командиру ове чете да одмах упути 1-ви вод који ће
заједно са 1-ом четом трећепозиваца из 2. пука III поз. посести
положај код 7 дрвета. Командир ове чете одмах је одредио 1-ви
вод и 4-ти вод ове чете. Пошто је непријатељ разбио лево наше
крило, које се држало на самом тунелу код Влад-Хама и заузе
им њихове положаје, нама је овде претила велика опасност, зато
је наредио командант повлачење на најближем положају званом
Семенске букве. Код ове чете повлачење је било у реду, а код
трећи позив у страшном нереду.
Када смо се повукли на положају Семенске букве, посе-
ла је ова чета исти положај са задатком, да прихвати ватру да би
се на тај начин извукла 1-ва и 4-та чета овог батаљ. које беху у
опасности до 12 часа пре подне ове чете су одбиле три неприја-
тељска јуриша, бомбе које бацаху наши војници при јуришу
непријатеља нанеле су му тешке губитке и зато непријатељ није
мого извршити јуриш.
Већ 3 часа по подне ове две чете и сада воде страшну
борбу, сваки секунд жртва, ми одавде већ смо отворили ватру
против непријатеља, 1. и 4. чета у једном страшном нереду пову-
кле су се назад у правцу планине Кукавица, наши војници без
прекида отвараху ватру, али непријатељско надирање нисмо
могли спречити, непријатељ је лагано наступао и с времена на
време отварао паклену ватру из митраљеза и пушака, 4. вод ове
чете који беше посео један мали вис да би заштитио непријатељ-
ско надирање док се ми повучемо дође и он у састав чете.
Борба се и даље води, стиже наређење да се повучемо на
Кукавици и зато је командант 1. пука III поз издао наређење
командиру ове чете да ми останемо у заштити, да би ми савесно
извршили тај задатак, командир ове чете наредио је 3. воду ове
чете да се последњи повуче као и што је урађено, повлачење на
Кукавици било је у реду.
Овог дана ова чета имала је губитке и то: 1 мртвог и 6
рањених, муницију утрошила 48.652 метака.
Хлеба није било, морал добар.

200
22–X–915. год.
Пошто смо у току ноћи између 21. и 22. отишли у селу
Чукљеник ту су се војници мало одморили од дневног штрапа-
ца и у 10 часа ноћу кренули гди смо заноћили у планини после
два часа марша. Преноћиште је било на месту N——–густа
помрчина беше, ватре се нису смеле ложити, па како је кој сти-
гао тако је легао поред пута, на хладној земљи.
У јутру тачно у 6 часа кренемо се кроз густу планину,
гди се и само сунце не видеше, лагано кретање било је због дрве-
ћа која беху попадала по планини, у сред густе планине коман-
дант заустави пук и нареди да војници заложе ватре, пошто беше
хладно, ми са командиром ове чете, седнемо крај ватре коју беху
ордонанси заложили и ту мало окреписмо се чајом и врућим
јелом.
Око 2 часа по подне стиже наређење да ова чета одмах се
крене у састав овог батаљ. Командир ове чете нареди да се чета
спреми, и после неколико минута кренусмо се кроз планину пре-
ко виса Влајњу, Врви кобила и N——–а за село Чукљаник. Лага-
но преко непознате планине сиђемо у село N——–и од тог села
кренемо се за Чукљаник. Тачно у 10 часа увече стигнемо у
Чукљаник, гди нађосмо и остале чете овог батаљ. Ту је и прено-
ћиште било. Ноћ смо провели добро.
Хлеба није било, морал добар.

23–X–915. год.
Јутро је освануло, са јаком кишом. Јесења хладна киша
натапала беше све војнике, наређење је да се иде одмах за село
Вучје. Постројени војници на киши стајаху шћућурени под сво-
јим шаторским крилима једва једном кренусмо се. На том месту
осташе неколико чете 4. кадровског пука које беху спремне за
демонстрирање кроз Кукавицу. Ми се лагано кретасмо преко
села које беше оплавила Чукљеничка река.
После два часа стигнемо у село Nº——– киша беше већ
престала неколико сунчаних зрака беху пробили тамни облак и
обасјали село; ово село беше тужно, јер беху сељани већином
избегли из села. У овом селу задржасмо се 3 часа. Овде смо
добили хлеба, и јело, чим је ручак био готов ми смо се одма кре-
нули за Црни Врх. На положају гди је био већ посео 1. пук II поз.

201
Лагано креташе уз вис који беше доста висок иако не беше
заморно и тако кретање није могло успети за задатак који је се
имао извршити. Наређење је гласило да се што пре изађе на
положај и одмах пређе у офанзиву. Али пошто је овај батаљ. сти-
гао у 10 часа увече нисмо ступили у напад, већ заноћили под
самом положају а пушчана ватра чујаше се близо, јер наши напа-
дају.
Хлеба није било, морал добар.

24–X–915. год.
Јутрос рано изађосмо на самом положају ова чета је
добила задатак да поседне положај Nº——– исто је то одма и
урађено. Овај дан прошао је на миру, јер наше трупе даље нису
нападале, око 12 часа дању стиже наређење да се ова чета пову-
че назад у састав свог батаљ. и ту остати у резерви, командир
ове чете посла ордонансе те јавише водницима ове чете да
поседнути положај напусте, и повучу се овде позади виса гди се
налазе оне три чете ов. батаљ. Водници су ово наређење одмах
извршили и после једног часа чета беше сакупљена, водови ови
дошли у састав чете, а чета у састав батаљона.
Овог дана, који беше први, да се код војника промени
морал, данас је много промењен, војници јавно говоре да ће
отпочети да се предају, узрок предаје изјављују, што је Врх.
команда наредила да се оператив. војницима издаје пола хлеба
дневно. Ова чета још беше цела, још војници ове чете дисаху
једним духом, али нелагођавање и гладних данас се примећава-
ше, видим групе да нешто сами жуборе.
Око 5 часа по подне, командант ов. батаљ. доби наређе-
ње да се са батаљ. повуче преко реке Ветернице и поседне друм
који води преко положаја Крчмар и Nº ————. Батаљ. се кре-
те лагано, у 10 часа прегазисмо реку Ветерницу и око 12 стиго-
смо на месту гди смо преноћили.

25–X–915. год.
Рано у јутру изврши се распоред батаљ. тако да је овај
батаљ. држао око 3 километара. Бугари по заузећу Кукавице има-
ли су неко мало затишје, нису одма предузели гоњење разбије-
не наше трупе, овде проводимо по целе дане а нигде не видесмо

202
ни једног Бугарског војника. Овде увиђало се да је сваки војник
убеђен да морамо пропасти, код ниједног војника није се могао
видети, морал, гордост, све беше јако замишљено, виђају се неке
гомилице сами нешто жуборе а сељаци из околине које ми немо-
гасмо да разумемо, мешаху се по војничким групама носећи
ракије и друге намирнице. Ови људи нису били ти који су хтели
снабдети војнике са намирницама ово су били разни агенти који
су шпијунирали и немилосрдно одводили наше војнике до бугар-
ског положаја и предавали их Бугарима.
У једној старинској кући гди се налазаше наш командант
батаљ. и командир ове чете код кога се увиђаше увек нека зеба,
зеба не од страха од непријатеља, већ да се чета не преда, савес
га је увек гризла, савес разумео је свој свети задатак и зато је се
бојао. Увек је пред целом четом дражао говоре, што је ово ути-
цало на целу чету и увек после оваквих говора могло се увиде-
ти, да се морал код војника извесно поправи.
Хлеба нема, морал опада.

26–X–915. год.
Дан је и овај проведен на самом фронту, на миру, на
десном нашем крилу, чујаше се јака артиљерска паљба предзнак
да су тамо Бугари већ отпочели напад.
Како је на том крилу било потребно помоћи, зато је
командант Јужно Морав. (мисли: Јужноморавских) трупа преко
телефона, да командант ов. батаљ. одмах изврши смену на овом
фронту са командантом 1. батаљ. 16. пешадијског пука, који
беше десеткован као и наш батаљ. и наш командант да крене овај
батаљ. код штаба Јужно Морав. трупа. Око 2 часа командант 1.
батаљ. 16. пука беше већ довео свој батаљ. да изврши смену и
већ све чете 1 вод који беше на Крчмару бијаше смењен од стра-
не једне чете из 16. пешадијског пука, али од једном добисмо
друго наређење, да батаљ. 16. пешадијског пука и две чете тре-
ћег позива које беху под командом команданта ов. батаљ. одмах
се крену на место одређеног овом. батаљ. Како су војници овог
батаљ. 16. пешадијског пука били неки зликовци одмах су покра-
ли газдарицу гди се налазисмо у стану и зато је командант био
јако увређен и морао хрђаво са њима поступити и све покраде-
не ствари наплатити.

203
Овде остасмо и даље водови се ове чете узајамно сме-
њиваху на предстражи, а остали се одмараху.
Хлеба није било, морал добар.

27–X–915. год.
Дан леп, сунце бљештавим зраком јасно обасја планин-
ске висове у Кукавици. Непријатељ који данас почиње свој ста-
ри занат палити села шуме итд. А приликом извиђања, јер се
увек бојаху наших комита да не беху изненађени. Густи димови
дизаху се више села Коприве, које беше на последњим огранци-
ма Кукавице.
Већ једна патрола у јачини од једног вода растурен у
стрељачки строј креташе се преко села, тачно у 10 часа пре под-
не сишли су на задњој ивици села Коприве и 1 вод ове чете отво-
рио је ватру против непријатеља. Овде је целог дана било
пушкарање.
Око 2 часа по подне, доби наређење ов. батаљ. да посед-
не јаче на десном крилу гди се налазила и сама 3. чета ов. бата-
љона. Ова чета је појачана и командант ов. батаљ. премести се
код 3. чете. Резерва ове чете као и командант ове чете премести-
ли смо се на десном крилу ове чете, јер у 6 часа биће повлаче-
ње.
Наређење за повлачење примљено је и место у 6 часа да
се одступи, одступиће се у 10 часа увече.
Око 10 часа увече повукли смо се код 3. чете, али нам
беше остала пола чета. Помрчина која владаше те ноћи нагово-
рени војници од једног поднаредника ове чете искористише ту
помрчину и заостану у намери да се предаду, као и што су и ура-
дили. 156 војника те ноћи предадоше се и чета се преполови.
Хлеба је било, морал није добар.

28–X–915. год.
После дугог штрапаца, који је те ноћи имао овај батаљ.
да изврши преко камена и неких пустих шибљака јер је повлаче-
ње било преко најгорих кршевитих места, а тај пут био је преко
села Бештице–Гогинац па на Рагашевачкој чесми. Марш је био
тежак као што то раније напоменусмо.

204
Тачно у 8 часа у јутру стигосмо на Рагашевачкој коси ту
се свега из ове чете беше сакупило 35 војника, дугачак марш
који беше за 24 часа, немогаде готово цели батаљ. издржати, и
поред заузимања нашег команд. батаљ. да се марш војницима
што више олакша, ипак изнемогли војници на чијим лицима
виђаше се изнуреност, глад, нерасположење, већином на маршу
застадоше. Овде на овом месту имали смо 3 часа одмора и за то
време прикупи се до 60 војника у целој чети.
Пошто смо се прикупили и одморили добро, кретосмо
се за село Сјариње–Сјарињска Џамија, лаганим тактом, гладни,
изнурени, неиспавани, пређосмо непрегледну планину, и Бело
Бањском косом стигосмо у 6 часа увече на Сјарињску Џамију.
Овде смо се задржали, разброј чете је поново извршен и образо-
вана свега три вода од по 30 војника. Бивак је подигнут поред
реке испод Џамије, а ми ноћ проведосмо у једном кошу.
Хлеба смо добили, морал хрђав.

29–X–915. год.
Ујутру у 4 часа, батаљ. доби наређење да се тачно у 6
часа у јутру крене за караулу Новаков. чуку. Пошто раније на
овом месту била се појавила непријатељска коњица, која је стра-
шна зверства причинила, једној нашој муниционој колони, 125
измрцварених лешева од Бугарских коњаника који их немило-
срдно њиховим кривим, старог система, сабљама измрцварише,
ови људи бијаху не наоружани, самарџије, који се беху упутили
пут за Приштину.
Овај батаљ. добио је велико наређење, да се крене, и оси-
гура себе, избацајући претходницу, и ако буде неки делови
непријатељске коњице ка и њихови комити придружени са Арна-
утима, расчисти положај и исти поседне.
За овај задатак, командант овог батаљ. одредио је 3. чету
ов. батаљ. која ће бити у претходници и има се кренути тачку од
Сјарињске Џамије у 5 ¾ часа у јутру као и што је урађено.
Пошто је се претходница раније кренула и батаљ. се креће у 6
часа ујутру и после 3 часа бијасмо изашли на самој Новаковој
чуци, срећом непријатеља није било на овом положају, јер се
раније повукао, и ми без борбе овај положај поседасмо за одбра-
ну. Ова чета остала је на самој Новаковој чуки а 1 вод послала на
Мерћез и 1 вод на Зајбовац.

205
Хлеба није било, било је меса доста, морал хр. (мисли:
хрђав)

30–X–915. год.
Пошто је овај распоред, тако био урађен да они војници
који остају у резерви могу преноћити у караули како се не би
мрзли на хладном снегу који те ноћи силно падаше. Ове чете 1
вод морао је бити напоље, као и 4. вод ове чете. Остала два вода
били су на преноћиште у караули. Овде се сада налазимо на ста-
рој турској граници, између Србије и бивше Турске, овде послед-
њу стопу напустамо наше миле отаџбине, сваки војник са
сузним очима још који час како он мислаше слатко посматраше
на страни нашег земљишта, гди се шетају бесни Татари, код сва-
ког војника осећао се дубок уздах, на срцу му беше тешко.
Горњи часи што су се имали овде преживети, на хладној
снежевој земљи изнурени и гладни, држаху доказа да више немо-
же бити наде, да ћемо се скоро повратити на српском земљишту.
Један батаљ. из III поз. из 4. пешад. пука беше добио наређење
да пали села из којих беху Арнаути, придружени са бугар. Коми-
тама. Слика језовита, куће које беху под сламом покривене,
високи пламен до неба допираше, густи црни димови с времена
на време видаху се свака окућница, а обележена је, који светаху
Србима. И овај дан овде је прошао на миру. Хлеба није било
меса доста, морал хрђав.

31–X–915. год.
Овај дан је освануо врло хладан, снег стално засипаше
ровове које беху ископане на вису Новакова чука. Војници полу-
промрзли у својим мазгалима како смо то ми војници прозвали
мале ровчиће како само један човек може ући покривен са
шаторским крилима проводи ноћи. Страшно је? Ни звер горска
није устању издржати ову ужасну хладноћу, крв се леди. Али,
наши војници ратници који са свим напорима издржавамо ово
без икакве хране и намирнице ови што остадоше и не хтеше се
предати нашем вековном непријатељу, но остадоше и даље вер-
ни Краљу и отачбини савесно вршаху своју дужност.
Хлеба нема. Први глас пуче између војнике да неће доби-
ти хлеба више све до Приштине. Ипак није било велико огорче-

206
ње између војника, ипак су се они тешили те њихове утехе беја-
ху тужне, тешаху се са њиховим јадиковањем зашто то није бла-
говремено предвиђено, као и што је требало да буде но овако
оставити војску на милост и немилост борећи се без хране, у нај-
хладнијим јесењим данима.
Командир ове чете стално тешаше војнике и шиљаше по
неколико патроле које реквирираху брашно од Арнауте те се
исто хлеб издаваше војницима. Морал хрђав.

1–XI–915. год.
Пошто непријатељ не напада на овом фронту односно
наше трупе биле су испред нас, то овај батаљ. служио је за оси-
гурање саме позадине. Зато овде нису ни биле никакве борбе за
сво ово време.
Данас је у караули Новаковој чуци позвао командант све
официре који су били у близини нас, и ту је исте задржао на
ручак.
Дан је прошао на миру без борбе.
Хлеб и морал исти.

2–XI–915. год.
Као и прошлог дана, промене никакве нема.

3–XI–915. год.
Као и прошлог дана, промене никакве нема.

4–XI–915. год.
Као и прошлог дана, промене никакве нема.

5–XI–915. год.
Пошто је упућен на самом мерћезу ноћу између 4 и 5 још
један вод ове чете у појачању, јер на Јелачкој коси лево од села
Костадинце и Вагамеш примећиваху се неки делови војске, за
ове делове није се могло утврдити, чије су то трупе зато што су
наше трупе биле опколиле ове јединице и посматрасмо њих тад.
Шта је све било, ово је једна чета у борби са 1. пешад. пука пре-
сечена и опкољена од стране противнич. коњице, али су сви

207
ескадрони непријатељски били принуђени повући се назад, и
нису могли извршити свој задатак да ову чету заробе. Чим је ово
увидео наш командант послао је једну патролу, да по цени живо-
та извиди ове делове и тачно утврди чије су то трупе, што је
један народ. Вођа те патроле после дугог приближавања успео да
оцени да су то наше трупе и остао лично код њих. И тако овим
начином успели смо да овој чети осигурамо бок и оступницу те
је чета се повукла.
Ови водови ове чете посели су положај који су имали
задатак да и патролирају до села Костадинце.
Хлеба није било.

6–XI–915. год.
Рано у јутру чуо се силан дуел артиљ. у правцу Гилана.
Овај дан који тако беше благ, а страшан пролом артиљ. пуцња
пробиваше тишину која владаше на овом фронту.
Бугари силно надирају у правцу Гилана, наше трупе очај-
но бране своје положаје. Овај вис мали који се зове Мерћез са
кога се лепо виђаше ток артиљ. борбе. Ми ово радо пратисмо јер
овде код нас чуло се је да су наши повратили Лесковац као и да
су Французи преотели Скопље од Бугара. Сви ови гласови били
су неистинити, једини истинити да су наши поново заузели
Лесковац, код војника се одмах увиђаше нека радост. Сваком вој-
нику могло се види на лицу благ осмех. Али пошто су наше тру-
пе поново потучене код Лесковца зато су биле принуђене да се
поново повуку.

7–XI–915. год.
Рано јутрос почео је се прикупљати 4. кадровски пук,
кога су Бугари у току ноћи између 6–7 силно разбили на положај
Веља Глава – ова чета налазаше се као и што рекох на положају
Костадинци преко реке Nº—--– а испод Веље Главе.
Четврти кадровски пук који беше разбијен те ноћи, наја-
ши на ровове ове чете, ови борци из 4. пука, који су очајно бра-
нили Вељ. Главу данас су потучени. Страшна цика митраљеза и
топова приликом напада бугарског. Увидело се да се ови лавов-
ски боре.

208
Око 10 часа пре подне непријатељ се беше постројио у
развијеном фронту, у јачини до 1 пука на самој Вељ-Глави.
Пошто се овако постројано кренуло се у правцу Јелачке косе
када је се спустио до реке Nº—— — развио је се за борбу, и
почео је нападати на фронту Добровољачког одреда и ове чете.
Непријатељ лагано наступа, страшна пушчана ватра од стране
Добровољаца и војника ове чете, обараше бугарске редове.
Непријатељ је дочекан на десет корака пред нашим рововима, и
зато добровољци и ова чета мораху да се повуку непријатељ је
био дупло јачи.
Овде је ова чета имала рањене. Чета је се повукла у реду
на Новакову чуци. Увече је стигло наређење да се овај батаљ.
повуче на Вагамеш. Тежак пут преко кршева, борци ове чете
муком савладаху.
Хлеба није било, морал хрђав.

8–XI–915. год.
Страшан умор од прошле ноћи приликом одступања,
беше изнурио војнике, ова чета беше посела положај Nº—— —
гладни војници једаху кукуруз непечен или куван. Хлеба нема-
ше да се нађе нигде.
Како је непријатељ прошле ноћи на јуриш у дуплој јачи-
ни био већ заузео Лисицу опасност је претила трупама на Ново
Брдо и Вагамеш. Зато је наређено да се положај овај на коме смо
ми посели, да се по цени живота до последњег одржи а у вече
одступи, ово је све чињено да се наша комора извуче, јер стока
беше малаксала и морала је се одморити извесно време.
Тачно у 8 часа увече наређено је повлачење, правац При-
штина, пут који беше хрђав блатњав јако утицаше на војнике.
Целе ноћи без одмора и најмањег застанка путовало се. Али и
ако смо провели целу ноћ у маршу ипак нисмо дошли на месту,
већ смо се задржали на положаје испод саме Приштине.
Глад који силно досађиваше војницима данас је мало
утолен, јер војници су добили по пола хлеба после 6 дана гладо-
вања. На овом маршу предали су се још 5 војника из чета и 1
подофицир.
Хлеб по пола на вој. Морал Хрђав.

209
9–XI–915. год.
На овом положају беше се овај батаљ. распоредио на
извесним тачкама око Приштине, заједно са Добровољачким
одредом са задатком да штите наше трупе које ће данас се повла-
чити преко Приштине Мало Косово и даље за Пећ.
Колона за колоном, прелазаше друмом, који беше закр-
чен разним коморским колима, ова слика беше страшна по нас
Србима, изнурена стока која на сред друма цркаваше без хране
и иста бројала је се хиљадама поред друма. Кола пуна материја-
лом немилосрдно паљена су јер је тако наређење постојало. Која
се комора не може на време извући, палиће се да се не би непри-
јатељ користио.
Војници који напустаху своју јединицу у намери да се
предају виђаху се у групама поред друма сачекавајући док се
трупе извучу. Непријатељ који већ 3–5 дана наступа гонећи наше
разбијене трупе без борбе беше се приближио Приштини. Нем-
ци су већ били допрели на предње положаје испред Приштине и
већ им се чујаху њихови митраљези.
Бугари и они су већ близу, али и Приштина напустиће се
без борбе.
Хлеба је било, морал хрђав.

10–XI–915. год.
Како је овај батаљ. заједно са добровољ. одредом, био у
заштити свијух трупа које су се повлачили преко Приштине, то
је јутрос у 4 часа већ напустио свој положај и спремни да се кре-
не, а раније кренуће се добровољачки одред. Наше трупе пову-
кле су се још јуче, само још данас до 10 часова извући ће се
Тимочка дивизија I поз.
Пошто је Тимоч. дивиз. целокупна до 10 часова повукла
се сва то је се и овај батаљ. кренуо преко Приштине и Косова за
Пећ.
Кретали смо се лагано као и свака заштитница, сачекају-
ћи да и најмања јединица прође напред.
Поред друма лежаше леш до леша мртвих коња, волова,
заостала кола, изнемогли волови, бачена спрема, пушке, муници-
ја, слика страшна. Немци већ налазе се на улазу у Приштини и

210
како смо доцније чули да су прво Немци ушли у Приштину а
доцније Бугари.
Око 4 часа по подне стигосмо код места на Ситници, која
тече кроз мало Косово, ту смо добили одмор од 4 часа, војници
који беху заостали од дугих штрапаца на путу прикупише се.
После одмора кренумо се за село Мухатаре гди су сами Арнау-
ти.
Хлеба није било Морал — хрђав.

11–XI–915. год.
Јутрос рано батаљ. беше постројен за полазак, тачно у 6
часа кренусмо се за село Кријаково.
И данас беше дан кишовит, падаше силни снег.
Данас је први пут чуло се између војника да ће наша вој-
ска ићи за Италију, војници тако нагађаху. Али код сваког војни-
ка виђаше се забринутост, што ће још неколико дана ићи кроз
своју милу отаџбину и напослетку је мора напустити. Горко про-
клињаше онога који беше узрок овог рата.
Друмови беху закрчени комором зато смо морали се кре-
ћати лево и десно поред пута. Села и поља бијаху опустошена,
Арнаути напустили своје домове и пребегли Бугарској војсци.
Наши гладни војници по напустаним кућама немилосрдно пре-
вртаху разне предмете да би себи нашли парче хлеба или бра-
шна, да себи бар колико било утоли глад, изнемогли војници који
мораху ту свршити покрај друма без народног обичаја и ма какве
пратње закопаваху их наши војници.
Команд. ов. батаљ. почео је куповати за војнике хлеба,
брашна, кукуруза да би их колико било утешио. Хлеба није било,
морал хрђав.

12–XI–915. год.
У селу Кријакову стигли смо око 12 часа пре подне, у
селу смо се задржали све до 4 часа по подне.
Али пошто су Немци и Бугари почели усиљено нас гони-
ти, а наше трупе беху сувише деморалисане зато је наређено да
поједини батаљ. за ову циљ беше одређен 4. кадровски пук и овај
батаљ.

211
У 4 часа кренусмо се претходно па затим отпочесмо
наступање у правцу виса Галача. Наступање је вршено све док
није овај вис заузет. Када је већ био вис заузет и ноћ нас ухвати-
ла тако развијене за борбу.
Командант ов. батаљ. беше издао наређење командиру
ове чете да пошаље једну патролу која ће патролирати до Добро-
вољачког батаљ. који беше код села Магауре.
У вече када је пао мрак наређено је да се овај положај
напусти и овај батаљ. да се крене правцем друмом за село Лапу-
шник. Маршовало се целе ноћи и у јутру дат је један мали одмор,
да би се војници прикупили и извесно одморили. Кад су већ вој-
ници били прикупљени остали смо још извесно време да се
одморимо. Хлеба нема, кукуруз је купован. Морал добар.

13–XI–915. год.
Данас бијаху друмови страшно закрчени, колона за коло-
ном креташе се комора која беше сасвим малаксала, поче нагло
опадати. Разни команданти батаљ. тога дана виђаху се без једног
војника повлаче, читави батаљ. предали се.
Друм беше пропао комором која и дан и ноћ оступаше,
блато страшно, али ипак могло да се на дан пређе 20–25 киломе-
тра, лево и десно од друма вијаху се разне батерије напустене,
овоме беше узрок изнемогли коњи или волови немогаху даље
вући.
Од 11 часова почео је силни снег падати, сваки војник
беше претрпан снегом и исти изгледаше да је обуко неку белу
хаљину. Једва после неколико часа стигосмо и у село Лапушник
ово село беше насељени сами Арнаути, батаљ. је улогоровао се
на ивици села. Снег који беше нападао до колена, онемогућавао
је војницима да подигну шаторе, зато су исти имали муке за ових
неколико часа док су шатори подигнути, за дрва употребисмо
разне ограде и друго. Хлеба немаше нигде. Морал добар.

14–XI–915. год.
И овај дан освануо је са падањем снега, снег је тако падао,
да се човек апсолутно није смео појавити нигде из шатора.
Командант батаљ. одредио је једну комисију, која је вршила купо-

212
вину брашна, хлеба, кукуруза, пшенице и даље и тако је се стал-
но радило, како би војници бар по кило кукуруза данас добијо.
У 11 часа пре подне нередио је командант да се батаљ
построји у дубоком смакнутом поретку. Када је ово било готово
тада је командант саопштио војницима ову наредбу:
„Војници; ми идемо на одмору, у некој земљи, у којој још
се незна. Зато сваки нек напне и последњу своју снагу како би
издржао марш, који ће бити још 15 дана.“
На ову наредбу, војници су заблагодарили команданту,
што их тако братски блажи у нај критичнијем моменту и сви су
пред команданта изјавили, да ће истрајати за постигнуће циља.
Овде смо провели ноћ на миру.
Било је кукуруза, морал добар.

16–XI–915. год.
У току јучерашњег дана војници беху добро поткрепље-
ни и данас могу издржати марш за даље повлачење, јутрос је се
батаљ. кренуо тачно у 3 часова по ноћи за село Дрсник. Ова ноћ
беше тиха, а мрак страшан, крв се леђаше у срца војничка, али
овај марш беше лак, јер ноћ а трупе су се раније повукле, и зато
није било закрчености друмом. И данас је својом иницијативом
командант ов. батаљ. упутио једног официра за коначара, и у
исто време да набави храну за војнике.
Око 4 часа по подне стигнемо у село Дрсник, ту се нала-
жаху још неке трупе, бивак који беше изабрао овај официр који
је био коначар, беше удаљен од шуме, зима велика и морало је се
увек заноћити гди има дрва, како би се ватра могла ложити. Зато
је командант ов. батаљ. одвео у село Д. Дрсник и ту смо заноћи-
ли. Ноћ која беше много хладна не даваше војницима да и најма-
ње спавају. Зато су ову ноћ провели само поред ватре грејући се
поред ватре и причањем, разне војничке ствари проводисмо ову
бедну ноћ.
Кукуруза било је, морал добар.

17–XI–915. год.
У јутру тачно у 6 часа овај је батаљон имао задатак да се
крене за село Глођане. У 7 часа пре подне прешли смо преко реке
Бели Дрим на неким понтонским мостовима, па преко Новог

213
села, затим на село Телово и најзад прешли смо и Пећку бистри-
цу, ова река беше мала али је брза, на њој је подигнут један при-
времен понтонски мост и по свршеном прелазу ове реке после
једно 2 часа стигли смо у село Глођане и данас праћени снегом
који без престанка падаше и у овом селу имала је комисија која
је набављала кукуруз за војнике, по свршеној подели кукуруза за
војнике по четама, подигли смо бивак у једној шуми на ивици
села Г. Глођана. Овде смо се задржали све до мрака, али у 6 часо-
ва увече, командант ов. батаљона добио је наређење да са својим
батаљ. поседне леву обалу реке Пећске бистрице. Ноћу по помр-
чини кренусмо за означено место и у 11 часа ноћу стигосмо у
село Тулову. Командант ов. батаљ одредио је ову чету и 1-ву чету
ов. батаљ. на престражи, а остале две чете у резерву. Ноћ смо
провели на миру.

18–XI–915. год.
Јутрос је дан освануо магловит, чете и данас остају пре-
ма јучерањем распореду. Наиме заштитница 11. пешад. пук. II
поз. данас врши прелаз преко Пећске Бистрице. Овај батаљ. је
добио наређење да се данас у 4 часа по подне повуче са леве оба-
ле реке Пећске Бистрице и крене за село Челопек дан је био и
доста хладан али овај дан беше корисан за наше војнике, јер они
увидеше да хлеба неће више бити, и зато је сада сваки умео од
овог добивеног кукуруза да себи спреми резерву, за сутрашњи
дан и то су радили на овај начин: Сваки војник је добро тога дана
скувао 2 – 3 киле кукуруза исти себи спаковао у својој војничкој
торби и за сутра имао је хране, тако су ови и данас урадили,
пошто су разумели да ћемо у 4 часа напустити ово место и кре-
нути се за село Челопек.
Тачно у 4 часа кренемо се преко села Тулова, Глођане, и
преко неких река, прелазисмо јер смо и сами мало мостове поди-
зали како би избегли гажење реке, и у 12 часа ноћу стигнемо у
село Челопек. Овде су брзо војници нашли дрва, брашна, хлеба
јер ово село беше добро богато и могло се је наћи све, ноћ је про-
шла на миру.

19–XI–915. год.
(Нема записа о дешавањима)

214
20–XI–915. год.
Јутрос у 3 часа упућен је капетан г. Михајиловић за кона-
чара ов. батаљ. као и ради набавке намирница за батаљ. Батаљ.
је се кренуо доцније у 6 часа у јутру, колона овог батаљ. крета-
ла се је позади Добровољачког батаљ. војници поткрепљени хра-
ном прошле ноћи данас маршоваху без застојања. Друм који
водио пролазио је кроз село Дубавик, Стрелац и даље за Дечане.
Кретањем без икакве сметње стигли смо у селу Стрелац
одједном сипнула је паљба са свију страна. Арнаути су посели
своје куће, које као и што је познато, свака има пушкарнице. Ова-
ко изненађени као и од страшне губитке које је имао Доброво-
љач. батаљ. полега цео батаљон по рупама поред пута. Страшна
борба која је се отворила тог момента неописана је. Наш батаљ.
се повукао назад мало у једној шуми и ту се задржао. Добровољ-
ци су отпочели напад и почели су палити арнаутске куће, сцена
тог тренутка нису могле човечје очи посматрати, за освету
добровољци су све редом палили. Арнаутске куће које гораху у
пламену страшно пуцаху, деца и жене по кућама за спас живота
запомагале су до Бога, на конопцима су се почеле спуштати кроз
прозоре и нужнике. Арнаути и даље пуцаху, добровољце ове
дочекиваху и одмах убијаху.
По свршеној борби, овај батаљ. заноћио је крај гробља,
ноћ провео на миру а хране себи доста набавио.

21–XI–915. год.
Овај батаљ. кренуо се из села Стрелац за село Дренак,
задатак је имао да осигура оступницу трупама које су се повла-
чиле преко Пећи. Када је батаљ. стигао на месту у поменутом
селу распоредио је се на престражи.
Арнаути данас нису даље нападали јер су у јучерашњој
борби страшно потучени и исти дали се у бекству по планини.
Згаришта од њихових домова данас завршаваху своје. Густи
димови дизаху се до неба а фамилија спашена, згрчена се гучи-
ла по камењу. Наши безброј гробова који падоше од изненадног
напада Арнаута данас их војници закопаваху. Пало је доста наро-
чито Добровољаца али за сваку кап наше крви Арнаути су тро-
дупло ово платили.

215
Сада смо већ на земљишту Црне Горе, виђаху се наши
војници који лутаху по овом селу ради пљачке, неколико Црно-
горке које беху, и оне по овом селу, тешко се беху натовариле,
пљачке из арнаутских кућа. Од побуњених арнаута данас је
Црногорска жандармерија ухватила већу масу спроводе их у Пећ
и тамо ће им завршити и последњи из ових села. Војници има-
ли су хране, јер ова села бејаху врло богата из ове чете јуче је
рањен један каплар тешко.

22–XI–915. год.
Јутрос је овај батаљ. добио наређење да се крене из села
Дренак. Пут за Пећ и клисуром поред Пећске бистрице повлачи
за даље.
Батаљ. беше постројен у 9½ часова пре подне. Тачно у
10 часова кренуо је се за Пећ, пут који беше закрчен разним
колонама онемогући је правилно кретање и зато је овај батаљ.
стигао у Пећ – код Пећске Патријаршије тек у 2 часа по подне и
ако је овај пут износио свега 6 километара. Када смо стигли код
Пећске Патријаршије, ту беху разне јединице, коморе, које чека-
ху да дође ред и на њих да се крену клисуром. Овде су проводи-
ли више дана чекање реда – јер клисура беше страшно закрчена.
Зато је и овај батаљ. морао овде заноћити и тек ноћу ако прили-
ку искористи да се крене. Заноћили смо близу Пећске Патријар-
шије. Чекали смо док су се ређале у једну врсту, јер се кретале
читави пукови разних јединица. Овде су војници добили по кон-
зерву и по неки пексимет са државне хране.
Ову смо ноћ провели на миру јер Арнаути нису се више
сетили да се буне. Простирке војници нису имали као и дрва за
огрев.

23–XI–915. год.
Јутрос у три часа по ноћи батаљон доби реда да се кре-
не кроз клисуру поред Пећске бистрице. По један у врсти цео
батаљ. се уредио и тако се креће једном стазом која беше врло
уска. Много људи стока коња и волова, који јединице беху пове-
ле овим путем, омицале су се са ове стазе и падале доле у понор,
у брзој и хладној реци одакле никад жив или жива стока не може

216
се повратити. Ова слика беше страшна, језовита, да човек мора
гледати у супротној страни а не доле у овај мали понор.
Кретање кроз ову клисуру беше врло споро тако да је се
једва на сат могло прећи до два километара али ми бијахмо нау-
чени на ово тешке штрапаце, савладавахмо их без икаквих
животних намирница једино овде што смо имали дрва то је све
од намирница. Целог дана путујемо без застанка, увече долази-
мо на преноћиште, да мало бар ноћ на миру проведемо. Овде је
остала једна трећина српске коморе по рововима, потоцима и
камену. Пред једном малом пропланку стигли смо у 5 часа по
подне овде је батаљ. заноћио, мало сламе које се у врлој малој
количини налазила у окамену беше простирка војничка.

24–XI–915. год.
Јутрос у 6 часа пре подне овај батаљ. се кренуо за Плав.
Данас је пут више био закрчен. Онај део коморе који првог дана
успе прећи неколико километара, данас завршава, овај крај нема-
ше сточне хране, наша браћа Црногорци које тако Срби усрдно
помагаху они нам то на жалост осветом враћаху, сена наплаћи-
ваху 1 дин. кило хлеб гладном, премрзлом, малаксалом српском
војнику наплаћиваху 10 дин. кило, и то није хлеб већ мешано је
вода у њему.
Други дан марша беше тежак за војнике овог батаљ. Обу-
ћа која беше подерана и дотрајала данас на овом каменом путу
остали су војници потпуно боси. Неколико јадника, српских вој-
ника који су апсолутно се кретали боси преко стена и камена
ипак не хтедоше поништити своју заклетву коју је положио под
заставом светињом војничком, не хтеде остати ни један од тих
босих војника него и даље се кретаху за батаљ. Њихове слике
изгледаху тамне жалосне, мученичке, јер није лако издржати
такве напоре на које се човек при помисао сав стресе од ужаса а
још нарочито и зимље време.
Хлеба није било.

25–XI–915. год.
Јутрос батаљ. се кренуо у 6 часова ујутру за варошицу
Плав. Командант ов. батаљ. упутио је једног официра са неколи-
ко војника који ће ићи напред и по могућству изузме хлеб за вој-

217
нике, јер исти већ 15 дана хлеба немају. Кретали смо се лаганим
кораком, јер овај дан беше све малаксало после неколико часа
путовања стигосмо у Плав. Овај официр који беше дошао рани-
је у овој бедној варошици, која беше тако бедна без ичега доброг,
изузо је од црногорског начелника станице на требовању 350
килограма проје. Ипак је добро? Када је се и толко могло наћи у
овој такој мрклој, бедној варошици по свршеној подели овог хле-
ба батаљ. је се крену даље на Гусиње а истог официра упутио је
за Гусиње да под истим условима по могућству изузме још хле-
ба за војнике овог батаљ. Кретање сада беше мало брже јер вој-
ници се поткрепише мало хлебом.
Од Плава до Гусиња било је удаљење свега 2 часа али
смо ипак ми стигли после 3 часа више Гусиња гди смо преноћи-
ли. Овај официр беше и овде добио 500 килограма хлеба, проје
и тако сада моћићемо отићи до Скадра јер за исти маршујемо,
ноћ је пр. (мисли: прошла) на миру.

26–XI–915. год.
Јутрос рано беше батаљ. постројен за полазак на лицима
војничким виђаху се осмејци, ово се није могло приметити за
време 15 последњих дана, иако мршава бледа лица претказива-
ху радос за спас из ове клисуре, као и за поткрепљење хлебом
после 15 дана гладовања, сваки обећаваше да ће и даље истраја-
ти. По свршеној молитви батаљ. се креће, кретали смо се обич-
ном брзином, војници не заостају, једино је још узрок поцепана
обућа већином војника, како сам то раније напоменуо ишло је
„босо“, одело је сасвим дотрајало, које примисмо у мају месецу
да нам исто служи као летња одећа. Са овим летњим оделом сту-
пили смо у овај рат. Високе коте на којима војници проводе зим-
ње дане за време борбе а нарочито у новим крајевима на којима
влада увек силна хладноћа а нарочито у Новембру месецу када
је на њима увек ужасан снег, многе је војнике оставило без сво-
ји прстију на рукама и ноге јер војници многи немаху ни чарапе
на ноге, већ исте завијаху разним танким крпама. Овако лаганим
кретањем, а без заостајања војника у 6 часа увече стигосмо у
селу Гробине, овде смо заноћили. Ноћ смо провели на миру, хле-
ба још траје.

218
27–XI–915. год.
У јутру батаљ. беше постројен тачно у 6 часова пре под-
не. По свршеној молитви батаљ. се креће пут за Скадар, код вој-
ника беше још већа радос што ћемо већ скоро стићи за Скадар,
јер тамо сматрамо да ћемо добити све што нам недостаје како
се нама то у путу причало.
Одавде Арнаути почеше већ да продају хлеб мало јевти-
није али само за сребро, српску банку није хтео нико узети за
ништа. Војници који немаху ситног новца или немаху никаквог
јер имало је војника који су пошли у рат без пет пара и шта су
могли ови други радити, хлеба нема да добије од државе, новца
нема ништа му друго не остаје већ да мре. Зато је сада отпочела
трговина, старовременски (замењивање) војници су скидали свој
прљав вашљив веш и даваху га Арнаутима за хлеба што ови те
ствари радо примаху и тако је то ишло ваз дуги дан на замену.
Нама је ово било сасвим обично јер добро разумевамо
ове дивље арнате те им нимало не замерасмо као што то чини-
смо браћи Црногорцима.
У 6 часа стигосмо у село Куша где смо и преноћили, ноћ
је проведена на миру.

28–XI–915. год.
У јутро беше батаљ. постројен за полазак из села Куше
тачно у 6 часа ујутру. По свршеној молитви батаљ. се креће.
Као што се овде види; целокупни ред ов. деташованог
(мисли: деаташованог) батаљ. који се креће у састав свог пука
без икаквих административних лица који би се постарали за хра-
ну овог батаљ. Тог све немаше. Цео ов. батаљ. једино упираше
своје сузне очи на свог доброг команданта мајор г. Воју Анђел-
ковића. Он једини да не беше и командири који ниједан не беше
какви племић, већином из сиромашнијег сталежа који добро
разуму муке и патње војничке, стараху се да ма на који начин
одведу своје војнике на одређено место, а то место беше удаље-
но далеко не по километражи већ једино по усиљењу напора и
страшне штрапаце које се имају издржати преко албанских
кршева.
Овај батаљ. да не имаше своје добре старешине који се
увек жртвоваху да снабду војника како је био оцепљен од свог

219
пука удаљен од сваког профијента неби дошао ни један војник из
батаљ. али једино за љубав својих старешина издржаше ови рат-
ници најтеже штрапаце, гладни голи и боси, те су сви дошли на
месту. Преноћили смо на обали Скадар. језера.

29–XI–915. год.
У јутру беше батаљ. постројен за покрет, тачно у 6 часо-
ва у јутру по свршеној молитви, батаљ. се крете за село Јетерце.
Најтежи пут који смо имали прећи за време то беше овој
Пећска клисура поред Бистрице, беше добра према овим путом.
Једна узана козја стаза, која преко кршева кривудаше
лево и десно беше затворена сточјим и људским лешевима, изне-
могла стока која је овде наишла мучно је се спасла, закрченост
беше овом стазом страшна, читаве јединице проводаху цео дан
на једном километру, који су данас прошли. Глад код оних стра-
шно беше завладао, људи (војници) који су легли поред стазе да
се одморе више се не дигаху јер исти овде завршаваху своје.
Овај батаљ. данас беше добре среће јер мало се ова ста-
за отвори и могло је се кретати, одмицати бар по 15 километара
на дан, блато које беше по овим стазама (ужасно), војници су све
ове тешкоће сносили, војници овог батаљ. јер милосрђе од стра-
не претпостављених на то их је гонило.
У 6 часа увече стигосмо у село Јетерце овде смо прено-
ћили. Ноћ је прошла на миру.

30–XI–915. год.
У јутру беше батаљ. постројен за покрет, тачно у 6 часо-
ва у јутру за покрет батаљ. по свршетку молитве крете се за село
N—— — које је испред самог Скадра.
Данас прелазимо последњи крш и излазимо на једном
старом путу, који никад није оправљен, а исти води за Скадар.
Овај пут прелазаше једном равницом која беше необрађена већ
цела засута неким крупним шудером, који је киша свалила доле
по равници.
Арнаути и данас настављају трговину (замењивање)
ствари за хлеба, војници радо им и данас даваху своју похабану
али потребну преобуку „БУК ЖУЉУ“ како то наши војници
беху научили Арнаутским језиком. У кретању већ се указаше

220
положаји око Скадра гди су некада Турци очајни бранили Ска-
дар. Види се Бардањол Брдица, и други, али та варош за коју
стално мислимо не указује се још. Већ око 4 часа по подне ука-
заше се прве турске чамије са великим мунарима и ми стигосмо
у селу N——-, на 5 километара испред Скадра, где смо и зано-
ћили, ноћ на миру.

1–XII–915. год.
Батаљ. у 6 часова ујутру крете се за Скадар: ова стара
гарда. Варош са својим спаљеним изгледима одма се примећи-
ваше да је и у њој очајање, глад, овде беше скрхана целокупна
српска бежанија. Врх. команда, Његово краљевско В. Престоло-
наследник, сва министарства, народ, скупштина и Влада, на
првом сусретам са једним Арнаутином, који на својој шиљатој
главици носаше једну велику тепсију са неком питом, како је он
назва. На жалос оно не беше пита ово беше пита коју човек само
за спас живота може јести, спас живота од глади тог непријате-
ља војничког који га скрха.
Ова његова (арнаутска) пита од зеља, купус (кељ) са
лојом и празим луком једним танким слојом пројеног теста беше
овај кељ покривен.
Око Скадра беше вазда разни логори, пукова, одреда и.
т.д. Кретасмо се у корак кроз саму варош, чијим улицама беше
маса народа, једва гурањем прођосмо варош и тако код некада-
шње турске касарне подигосмо бивак, чекамо хлеб. Команд. јави
се команд. места за храну за војнике, ноћ провед. на миру.

2–XII–915. год.
Ноћ прошла преноћена је на влажној земљи без икакве
простирке, већ на ледини подсећаше нас на Турке који су ову
варош некада бранили са истим патњама и мукама као данас код
нас.
Команд. ов. батаљ. постарао је се те смо добили хлеба.
Овде за који командант места не вероваше да је толико броја на
стање ов. батаљ. изразајући се да тај батаљ. не постоји у Српској
војсци.
По свршеној подели хлеба батаљ. је добио наређење да
се крене за Љеш, пошто се тамо налази наш пук.

221
Тачно у 12 часа подне батаљ. се креће улицом Нове варо-
ши, преко великог моста на Бојани, па улицама старе вароши,
поред гордог Бардањола и опет преко моста на Бојани пут ка
Брдици, сада смо били одморнији, војници су лепо ручали и
марш је био мало лакши.
Око 7 часа увече стигосмо у селу Брдица, испред кога се
подизаше вис Брдица стари врхови порушени српском хауби-
цом. Као дирец (мисли: дирек) од жице, препречних средства,
још стајаху неки делови на инжињерије, ово оправљаху за нашу
употребу. Ноћ је проведена на миру.

3–XII–915. год.
Јутрос у 6 часова батаљ. беше спреман за покрет. У 7
часова пре подне кретасмо се даље за варошицу Љеш, дан беше
леп, лаким темпом батаљ. се је кретао. У путу смо могли виде-
ти по неколико коња натоварени пексимитом и сланином, изузе-
то у Сан Ђовани, јер је већ први транспорт са храном пристиго
на обали морској коју беху упутили наши савезници, за нашу не
победиму војску.
Када су војници видели ове коње са храном, поче код
њих обасипање благослови нашим савезницима, њихове бледе
испијене усне дрхтавим гласом изговараху: „ЖИВЕЛИ НАШИ
САВЕЗНИЦИ.“
Кретали смо се неуморно, јер се је требало вечерас сти-
ћи у варошицу Љеш. Разни логори по бивацима, као и друго
остало, коморе, ратне станице, окружне команде, све је ово у
пролазу крај друма остајало.
Око 5 часа увече указа се један бео предмет на једној
високој кршној стени, то град. палата, стара зидина, некада зва-
на Леђен град, сада је само рушевина, али ипак на све ово ути-
цало је на нас ова стара рушевина.
У селу испод самог Љеша заноћисмо, дрва и сламе као и
друге намирнице није било. Ноћ смо провели на миру.

4–XII–915. год.
Јутрос батаљ. беше спреман за покрет, за село Калмет,
јер командант је се за ово претходно известио у штабу Дивизи-
је. У кретању дођосмо на месту који беше преко велике и брзе

222
реке N——-. На овом месту са једне стране беше стража Црно-
горске војске, са стране код вароша беше војска Есадове приста-
лици или (перјаници).
Колоном поред реке и вароши, као и кроз један мали део
вароши прођосмо и изађосмо на пут који вођаше за село Калмет.
Варошица Љеш, лежи на самој десној обали реке
Nº—— — више варошице подиже се вис ломна стена која се
надквасила над овој старовременској варошици, а на којој стени
беше град тврђава ове варошице. Са друге стране варошице
подизаше се мали један вис, а даље равница, морска пучина и
природно пристаниште Сан Ђовани. Сада смо на обали морској
биће боље, говораху војници, овде сигурно добићемо хлеба, оде-
ла и обуће. Првих дана било је и леба, али трупе нове које при-
стизаху свако дневно, бијаху ове трупе онемогућиле редовно
снабдевање са храном.
Око 4 часа по подне стигосмо и у селу Калмет. Овде је
наш пук за који одавно желахмо да се састанемо.
Пошто смо подигли логор, уредили кујне, настало је бри-
јање и чиш. (мисли: чишћење) код војника.

5–XII–915. год.
Сада се налазимо у састав свог пука. Командант пука
пуковник г Јов. Угриновић, срдачно нам је јутрос захвалио што
смо остали верни својој отаџбини, и дошли на месту, после вели-
ких мука и тешкоћа 800 људи.
Из пука остали они три батаљ. комора са санитетом бро-
јали су сви 367 војника. Значи два пута више овај батаљ. бројао
је од целог пука.
Војници који се нису видели одавно са својим рођацима
и пријатељима који су служили у они три остала батаљ. данас се
састајаху и срдачно причаху доживљаје једно другом са разних
фронтова.
Хлеба (Бук) како то Арнаути називају а сада нема у
довољној количини, за здравог и неуморног човека беше довољ-
но, али за ове тако бедно изнурени немаше довољно. Зато је сада
опет настала куповина (трампа) Жуља за Бук. Командант пука је
ово увидо да су војници гладни, и да им храна која се добива не
достиже. Зато је одредио је место на коме ће Арнаути и наши
војници вршити трампу, Жуљу за Бук.

223
Као што сам и раније овде казао батаљ. је био подигнут.
овде у Калмету било је слама и дрва. Арнаути се нису бунили, а
ми после дугих штрапаца у одмору дане проводисмо.

6–XII–915. год.
На овом месту у биваку сада по малом одмору настало је
и весеље како то само код српског војника може бити, гајде и
друге свирке па коло.
Другу групу војника видити гди седе и нешта разговара-
ју... шта то све могу после оволиких мука разговарати, приђете
крај њих, видите један између њих прича како ћемо ићи у Фран-
цуску или у Италију, како ћемо тамо бити малтретирани од стра-
не савезника, дакле опет појава неких бугарских агенти или
немачких, који су их упутила да на овај начин придобију и
последњи део српске војске која је већ умакла сваке опасности.
Јако енергијом које су улагали официри подофицири на војника
да ми нећемо ићи ни у једној савезничкој Држави већ само на
неком месту гди ће се заштитити наше најбитније потребе.
И тако је се то стално продужавало, али ипак случајеви
бегства нису се дешавали. Муке и глад од овде неуредног прима-
ња следовања беше врло умањене, штрапаци немаху ни једини
одмор и зато је се имало времена и овакве ствари расправљати.

7–XII–915. год.
Дан је леп сунце блиставим зимским зрацима, рано поја-
вљиваше се преко албанских кршева, када и бивак обасја овог
пука. Војници изилазе из својих шатора и поређани на камењи-
ма скидаху своје давно непране кошуље, и почиње туча вашака
овог момента код њих може се чути разних вицева, добацивања
на основу тих вашака, неко избацују да код њега има тако вели-
ке и крупне да ће моћи и у море да га одвуче, други пак говори
како код њега има вашке са роговима и тако је то трајало по цео
дан.
Неки који ово престану радити (бити вашке) изилазе на
арнаутски пијац, како то ми тог времена називасмо, и његову ону
давно непрану кошуљи, трампи са Арнаутима за Бук.
Неки сада су употребљавали и друге начина, продаваху
им своје медаље за храброст по скупој цени, што Арнаути нису

224
знали њихову вредност, нит пак шта је то, када плаћаху и за
такве медаље. Одела и обуће нисмо још примили, но и даље вој-
ници иду боси и голи. Ноћ је прошла на потпуном миру.

8–XII–915. год.
Данас већ почеше гласови се проносити, да ћемо кроз
дан-два почети да се укрцавамо, да ћемо ићи у Бриндизији, на
италијанском земљишту. Ово ники није мого потврдити, јер није
се могло ни дознати из тачнијих извора. Неко је причао по самом
свом мишљењу, а неко пак чуо од неког свог рођака. Сваки је
војник радовао се што ће се једном лишити мука и глада јер сва-
ко је био убеђен да ће бити довољно хране, ако не друго, и ако су
немачко-бугарски агенти просипали гласове што смо раније
говорили, ипак морал код војника остао је непоколебљив.
Радос која је владала између војнике, чешће се је претва-
рала на тугу. Зато, колко год су преношене вести да ћемо се укр-
цавати, веће су вести преношене, да ћемо пешице до Драча, и
ова последња вест претварала је радост у тугу. Туга ова није про-
изилазила од изгубљеног морала, једино што је сваки војник
познавао терен албанске кнежевине, сваки је знао да је пут за
Драч, који се требало најмање до 15–20 дана у маршу, сваки је
знао да ће овај марш имати да се издржи, преко разних мочвара
и кршева, без хлеба, и зато је ова вест тако страшна за војнике
била. И ова је ноћ прошла на миру, без икаквог узнемиравања.

9–XII–915. год.
Данас страшна вест, по војнике готово потврђује се, гла-
сови се преносе да се мора путовати пешке до Драча јер треба-
ло је се осигурати, пут Љеш Драч и да је за овај циљ одређена
Морав. дивиз. I поз. Гласови за укрцавање умањавају се, горње
увећавају се.
Данас око 12 часа подне пук је добио наређење, да се
крене сутра у 6 часова у јутру из села Калмет за варошицу Љеш,
гди ће се пук снабдети храном и кренути после два дана за Драч,
сада је вест страшна потпуно потврђена. Одма је код војника
наређено да се припремају, да своју дотрајалу обућу окрпе, за
предстојећи марш. Обућа је била потпуно дотрајала и апсолут-
но није била за даљу употребу. Али српска изрека (Трпља и

225
крпља пола света држи) и зато је сваки морао ма на који начин
дотерати своју обућу и на арнаутском пијацу, извршити замену,
Жуља за Бук јер знало се да хлеба неће бити довољно од доби-
веног за следовање већ и мало резерве да се има како би се сма-
њио глад на овом садашњем тако тешком маршу. Ноћ је прошла
на миру.

10–XII–915. год.
Јутрос рано беше цео пук постројен за полазак, у 6 часо-
ва се кретасмо за Љеш. Кретање је било лаким темпом јер хте-
ло је се да се војници не заморе на овом краћем маршу.
„11 часа пре подне, пук је већ стиго на уласку у вароши-
цу Љеш, пуков. коначар, који је раније дошо, изабрао је бивак,
југоисточно од варошице, испред самог града тврђаве ове варо-
шице.
Пук је пролазио кроз ову старовременску варошицу,
колоном двојних редова, улице су биле врло тесне, тако да је се
једва могло проћи колоном двојних редова, Арнаути беху отво-
рили ћепенке, на својим малим радњама, у којима, беше роба
турског укуса, и са задовољством посматраху нас при пролазу.
Војници који радо питаваху имали леба–Бук, што Арнаути на та
војничка питања одговараху на арнаутском језику СКА или БУК.
И ако би се у овој варошици нашло што да се купи, за
српске банке није се могло купити, већ једино сребро, али у сре-
бру, опште звечећем новцу тада владаше оскудица, стигосмо у
новом биваку, шаторе подигомо ноћ је пр. на миру.

11–XII–915. год.
Дан је свануо леп, сунце блиставим зимским зрацима,
обасја старовременску тврђаву, која се гордо уздизаше, над овом
тамном варошици. Бивак овог пука беше испод саме тврђаве,
бело-жути шатори давно не опрани, од јутарњег поветарца лепр-
шаху се. Морска пучина узбркана јутарњим поветарцом, злаћа-
ним таласима сијаше према јутарњем сунцу.
Војници овог батаљ. данас отпочеше своје, већ се види
поређани на разним камењима, скинули своје прљаве кошуље и
отпочели туцати ваш, (неки), хлеба још нема, вест за пешице до
Драча потпуно је потврђена на овом опасном маршу, одређена је

226
Морав. дивиз. I поз. Не опасан борбом који би имала да се води,
или има да предстоји. Ужас и страх беше једино, од пута хрђа-
вог који кривудаше лево десно, преко кршева и мочвара, глад
која предстоји на овом маршу ужасаваше војнике.
Командант пука издао је већ наређење да војници баце
све које им ствари не потребују. Објаснио је: да све ствари не
могу однети на месту које они жели. У том тренутку комора овог
пука донела је и хлеба те су војници добили по пола хлеба за
овај дан а по 7 погачице пексимета за предстојећи марш.
Ноћ је у биваку прошла на миру, само у овој варошице,
чуху се неколико њих певајући песму неку.

12–XII–915. год.
Јутрос освануо је дан леп на хоризонту пучине морске
указа се један велики Брод, код војника настало је нагађање, шта
ово значи, што се овај брод приближава пристаништу Сан-Ђова-
ни, неко је од војника говорио, да овај Брод носи храну неком
војнику била је ово прва прилика видети лађу, или спазећи лађу
са интересовањем посматраше како плови лађа водом.
Око 11 часа пре подне указаше се два немачка аеропла-
на који се беху упутили над овој тамној старовременској варо-
шици пошто су ови пилоти извршили неколико круга над
варошици а наш бивак остао неопажен од стране тих немачких
ароплана, упутили су се на пристаниште Сан-Ђовани.
На пристаништу су наши војници радили, искрцавали
храну из појединих бродова, који су већ пристигли на пристани-
шту, спазивши ово, отпочне бацати из истог бомбе. Ови разбој-
ници немачки пилоти, правише велике жртве за неколико, и по
свршеном овом разбојничком задатку, повукоше се у правцу Ска-
дра морском обалом, наредба је изашла да се пук сутра у 6 часо-
ва пре подне крене за Драч. Хлеба осим пексимета нема.

12–XII–915. год.
Дан је освануо облачан пук се беше постројио по батаљ.
и спреман за покрет, пошто је прошла колона 1 16. пешад. пука,
кренуо је се и овај пук, остављајући један батаљ. у заштити који
ће да штити комору целе дивиз.

227
За време сачекивања, осталих пукова, који су пролазили
напред војници су добили још по пола хлеба и то је храна за
марш, 7 погач. пексим. и пола хлеба.
Одма у почетку кретања пук се је престројио колоном по
један јер пута немаше да се могло кретатима каква друга колона.
Кретали смо се застајкујући сачекавање, да се газе разне
баре и барице, овако стајаћи на месту по читав час, страшно
измучаваше војнике, јер морао је стајати на свом месту са цело-
купном опремом.
Пук је имао задатак да заноћи на обали реке Маћије, али
од оваквог спорог кретања немогућно је отићи на реци Маћији,
односно на месту гди ће бити превоз и зато пук је увече у 7 часа
задржао је се на једној чистини, на 5 километара гди ће бити пре-
воз.
Овде на овом месту била је оскудица за простирку, као и
за дрва, јер пук није добавио а није се смела шума сећи.
Ноћ је прошла на миру.

14–XII–915. год.
У јутру рано у 6 часова пук беше спреман за покрет.
Пошто је свршена молитва пук је се кренуо. После једног часа
путовања стигнемо на обали реке Маћије, односно ка месту гди
ће бити превоз, плитког места на овој великој реци није било.
Овога момента када смо ми стигли вршио је превоз 1. пешад.
пук, зато је командант дивизије наредио да овај пук подигне
бивак поред обале, пошто не може добити ред за укрцавање у
року од 24 часа. Пук је подигао бивак и ту смо остали све до
мрака чекајући ред на укрцавање.
Овде није било никакве спреме за укрцавањем јер наша
опрема, давно је пропала, зато је се овде служило са два мала
чамца у којима се могло укрцати највише до 30 људи. превоз је
био врло спор и зато се није могло ни мислити, да се и комора
превезе, наређено је да се коњи натерају у води, који ће реку
сами препливати, што је и урађено, коњи малаксали, под ударци-
ма бичева неки су препливали а многе удавили.
Око 7 часа увече, отпочела је силна грмљавина, пљусак
кише који пада поплави шаторе, што су их војници морали напу-
стити од воде. Ноћ је прошла у разговору, јер није се могло спа-
вати.

228
15–XII–915. год.
Дан је освануо леп, сунце сијало је својим умиљатим зра-
ком, ова река надошла од ноћашње кише, беше црна вода ко
земља. Превоз је рано отпочео овог пука, комбиновани батаљ.
са пуков. штабом почео је се укрцавати, Превоз је ишао врло
споро, сваки део коморе на разним местима, натеривао је своје
коње у врло брзој реци. Изнемогли коњи пливаху до пола реке,
али брза вода са којом изнемогли коњи не могаху се борити и
зато се подаваху која их гуташе не бројно.
Око 2 часа по подне дође ред и на овај батаљ. да се укр-
цава и зато батаљ. беше се постројио у дубоком смакнутом
поретку. И ако је се командант ов. батаљ. трудио да укцавање и
превоз буде бржи, ипак се није могло постићи брже. И зато овај
батаљ. вршио је превоз све до 4 часа по подне, пошто се је пре-
бацио цео батаљ. морало се је ићи напред до села N——– гди ће
бити преноћиште.
Преко једне мочваре, батаљ. се је кретао колоном по
један ово споро кретање онемогућило је да се стигне на време на
преноћиште, викањем војника (3. пешад. пук) стигосмо на месту
преноћишта, гди смо у једном великом шевару подигли шаторе.
Ноћ на миру.

16–XII–915. год.
Дан је свануо врло леп, пук се је кренуо тачно у 6 часо-
ва у јутру. Пошто на данашњем маршу напустамо морске (доли-
не) и кретамо се ивицом виса, каменита стаза која се протезаше
ивицом овог крша, кривудаше час лево час десно, војници су се
кретали колоном по један, командант пука који разумеваше вој-
ничке тешкоће свремена на време даваше застанке.
Сада је наступио глад код војника, сада је морао за леба
дати последњи овај веш са којим се са муком раздвајаше наста-
ла је још већа трампа сада (Жуља Бук) Арнаути пролазећи кроз
њихова села тако викаху на њиховом језику и овамо банка срп-
ска није имала никакве вредности једино сребро или жуља.
Кретали смо се уморно и око 4 часа по подне наиђосмо
у једној великој густој шуми, командант пука који је хтео задо-
вољити војнике задржао је се на преноћишту у овој шуми.
Пошто смо подигли бивак, сваки војник је накупио доста сува

229
дрва и заложили велике ватре и ако смо гладни били ипак смо
ноћ провели добро и на миру.

17–XII–915. год.
Дан је освануо леп, по свршеној молитви, пук је се кре-
нуо тачно у 6 часова у јутру, кроз ову густу шуму једином ста-
зом, коју су Арнаути пресекли за пут, кретали смо се читави 3
часа, шума беше густа и висока, око 11 часа пре подне, указа се
са леве стране једна висока кршевита стена. Под овом стеном
подизаху са неколико мунарета од џамија, овде је варошица Кро-
је. Ова бедна старовременска варошица подсећаше нас на наше
Кратово у ново ослобођеном крају, јер и Кратово имаше исти
овај изглед. Ту се и налази близу и Друм који води из варошице
N—— — за Драч. када су ово војници дознали од неколико гар-
диста који се враћају из Драча за Љеш завладала је мања радост
између војника, што ће се једном курталисати ове шуме и моча-
ре. После једног часа изађосмо на том путу који је водио преко
равнице, јер имала је река која је текла овом долином и поред
ове реке село. Прегазили смо ову реку која беше дубока до 50
сантиметара и даље продужили пут преко једне велике мочваре,
блато је се газило до колена. Ноћ је нас ухватила на путу и после
3 часа ноћу пошто смо прегазили још једну реку у дубини од 1
м преноћили смо на десној обали реке.

18–XII–915. год.
У јутру, после ове бедне проведене ноћи, без ватре и про-
стирке потпуно мокри и гладни, појавило је се лепо сунце поза-
ди крша зраци зимског сунца косо управљена на кори земаљској
загрејаху нас.
Омиљено сунце, војници су са задовољством дочекали,
ливаде око нас зелењаху се, јер овде владаше топла клима. Али
глад изнурива нас, последњи напори исцрпљавају се.
Неколико Арнаута изнели су по једну већу корпу хлеба
(проје) и овде продаваху га мало јевтиније но на остала места
до сада. Војници који имаху ситног новца куповаху ове проје.
Већ смо изашли на лепом путу за Драч.
Од једном се указа морска пучина, непрегледан хоризонт
плаве боје, по којим пловљаху неколико бродова.

230
Старог типа варош Драч указа се својом источном стра-
ном са неколико високих мунарета, турских џамија. Крај беде
дошао је још 1 час, ето нас на месту, за које одавно жељахмо.
У 3 часа по подне стигосмо у варошицу Шијак испред
Драча на 4–5 километара, подигли смо бивак и у овој варошици
набависмо хлеба и друго, ноћ је прошла на миру.

19–XII–915. год.
Дан је врло леп, јутарње зимско сунце, појављује своје
злаћане зраке изнад албанских кршева. Старог типа варошица,
већ је оживела, кроз њу пролазаше Друм за Драч, читаве повор-
ке војника упутили се улицом ове бедне варошице, тражећи себи
парче хлеба. Ћепенци на арнаутске радње бијаху отворени на
којима седи Арнаутин и на питање војника за леба, арнаутским
језиком одговараше на питање ових (ска бук).
Командант пука, одмах предузо је све мере да војници
добију хлеба. Али како и овде не беше никакве пољске пекари-
це, већ је се морало скупо плаћати Арнаутима, те је хлеб печен
по арнаутским пекарицама. Пошто хлеба није било, зато је за
пук изузета потребна количина пексимита и конзерве као и бра-
шно и тако су војници данас добили пексимит, а за сутра већ је
отпочето мешање хлеба од добивеног брашна.
Око 2 часа по подне стиже наређење да се овај пук кре-
не и дође на месту Н—— — поред пута за Драч. Пук се после
једног часа креће и после један час подигосмо бивак на одређе-
ном месту.
Овај нов бивак беше врло незгодан од ранијег падање
кише, стајаше још тако разне баруштине, али ипак овај батаљ.
подиго је бивак на оцеднијем месту, око 3 часа по (аутор преки-
нуо писање)

20–XII–915. год.
Дан је освануо леп, војници поткрепљени мало, наста-
вљају свој посо, требљење од вашака.
Један већ број војника данас су се јавили команданту на
рапорт, за дозволу за варош Драч, како би набавили себи најбит-
није намирнице. Командант је одобри свима који су се јавили

231
тога дана и већ се виђаше већа поворка војника који се беху упу-
тили друмом за Драч.
Данас је стигла наредба команданта дивизије у којој
наређује: Да се сваки војник лепо обрија и ошиша да своје поха-
бано одело и похабану обућу дотерају у колико је могуће у
исправност, и да се чете поделе на групе за укрцавање, јер укр-
цавање биће овде у Драч, глас је се проносио да ћемо ићи за
Бриндизију у Италији.
Командири чета одмах су ову наредбу саопштили својим
војницима што су војници одмах отпочели дотеривати своју
опрему.
Расположење које владаше између војника неописано је,
што ће једном беде која нас прати већ три пуна месеца стићи
крај.
И данас је издат хлеба војницима што га сваки халапљи-
во јеђаше и ту се могло ценити загладнелост војника.

21–XII–915. год.
Дан леп, јако припицаше сунца у Децембру месецу, јако
нас изненађиваше јер ми нисмо научили у овом месецу на сун-
це, већ на јаку цичу мраза и снега.
Друм који води за варош Драч беше увек закрчен офи-
цирима и војницима који путују у Драч ради набавке животних
намирница.
У овој доста живо вароши беше завладала велика скупо-
ћа, не скупоћа зато што намирнице не могу се добити, скупоћа
је владала с’ тога што се српски новац много потцењиваше. Али
ипак у вароши у сваком хотелу виђаше се пуни са војницима и
официрима вино је се трошило страшно, иако је литар вина био
10 динара српских.
У овој вароши, у старој негдашњој турској касарни, сада
станује један Италијански пук пешадије са неким делом брдске
артиљерије.
Ови војници италијански посматраху нас више мизерно,
изгледасмо у њиховим очима врло чудновато, код њих се није
указала никаква предусретљивост према нама. Ови нису могли
разумети нас, зашто смо овако бедни, исцепани, изнурени, они
нас гледају ко дивљаке, не размишљаху шта смо ми имали пре-
живети последњи месец дана. Хлеба добивен је.

232
22–XII–915. год.
Дан је освануо врло леп, изнад нас беше бивак III коњич.
пука, држи мању смотру над војницима.
Војници нашег пука спремаху оружје за предају, јер укр-
цавање мора бити без оружја. Командант пука наредио је да се
оружје сво преда командиру митраљ. одељења ов. пука.
Војници чисто опијени радошћу, што ће се приближити
и дан укрцавања, како се гласови преносаше овог дана да ће
Морав. дивиз. I поз. отпочети да се укрцава чим се буду послед-
њи делови укрцали комбинов. одреда. Резервном храном беше
подигнута испред пуков. штаба читава комора сандука са кон-
зервама и пексиметом.
До 3 часа по подне чете су свршиле са предајом оружја
и муниције. Сада се припрема остала опрема, комора и.т.д.
Око 4 часа по подне већ се друмом за Драч беше упутио
колоном двојних редова 10. и 11. кадровски пук, ово је први еша-
лон комбинов. одреда већ се вест за укрцавање потврђује.
Радост, песма код ових из комбинов. одреда потврђује.
Из дан у дан храна се побољшава, хлеба се добива од
килограм.

23–XII–915. год.
Исто као и јуче без икакве промене, ешалоне за укрцавање
чешће пролазаху путем за Драч.

24–XII–915. год.
Као и јуче нада, за укрцавање али се не потврђује вест за
ову дивизију.

25–XII–915. год.
Данас је поново наређено да се оружје врати војницима,
пошто иде споро укрцавање, и нема наде да ће овај пук скоро
отпочети укрцавање.
Код војника наста туга, опет пронесе се гласови, да ћемо
се вратити за Аелбасан, на престражи, али ова вест се не потвр-
ђује.

233
26–XII–915. год.
Дан леп; немачки ароплани направише неколико круга
над логором, ове дивизије, али бомбе нису бацали. Ешалони пре-
стадоше да пролазе за укрцавања неки застој, бродови нема.
Храна добра.

27–XII–915. год.
Делимо се из овог логора, десно од друма, на оцедњијем
месту за укрцавање све се више губи наде. Бродови нема да
долазе.

28–XII–915. год.
Дан леп, опет ароплани праве круг на логорима, тучени
нашом артиљеријом и митраљезима, укрцавање нема.

29–XII–915. год.
Исто ко прошлог дана без промене.

30–XII–915. год.
Као и прошлог дана без промена.

31–XII–915. год.
Без икакве промене.

1–I–916. год.
Без промене.

2–I–916. год.
Дан је освануо врло леп, око 10 часова пре подне, бијаху
се упутили, два немачка аероплана, пошто су направали неколи-
ко кругова над варош Драч упутише се на наше логоре.
После неколико направљених кругова бацили су четири
бомбе над биваком овог пука.
Ови бандови са изненадним бацањем бомбе, проузроко-
вали су неколико невине жртве.

234
Овог дана је рањен и наш командант пука, пуковник г.
Јова Угриновић, парче од бомбе, беше му се зарило у јагодицу на
образу. Рана је била лакших последица, и зато команд. није сту-
пио у болницу армије.

3–I–916. год.
Дан леп, наређење за укрцавање нема, круже се прве
вести да ћемо пешке ићи до Валоне, и тамо се укрцавати, ова
вест беше страшна за војнике, јер марш велик а обуће нема, али
вест није тачно потврђена. Ароплани и данас покушали су лете-
ти над биваком, али их наша артиљерија омела у извршењу свог
циља.

4–I–916. год.
Дан леп, без икакве промене као и прошлог дана.

5–I–916. год.
Вест за пешке да ће се ићи за Валону, потврђује се. Укца-
вање у Драчу нема. Бродови не долазе никакви.

6–I–916. год.
Као и прошлог дана без промене.

7–I–916. год.
Данас је наређено да се подели резервна храна, пошто ће
ова дивизија ићи пешке до Валоне. Болесни војници прегледа
лекар, који ће се укрцати у Драч. Резервна храна подељена је
тако да је сваки војник имао добити две конзерве и 50 погачица
пексимита и три хлеба, храна је издата за 8 дана.

8–I–916. год.
Болесни војници, упућени су са Морав. дивиз. II поз. која
се данас у Драчу укрцава, јер и њој је ово укрцавање пало изне-
надно пошто су дошли 4 брода у току пр. ноћи.
Наређено је да ће се пук сутра у 7 часа ујутру кренути за
Валону, дан је био облачан.

235
9–I–916. год.
Наређење за полазак за Валону које је постојало, а важи-
ло је да се пук крене јутрос у 8 часа обустављено.
Ово обустављање наређења које се већ два дана чини,
није се дало тачно закључити да ли ће мо пешице за Валону, или
за лађу.
Већ раније, наређење г. Министра Војног саопштено је
војницима, да српска војска неће никуд даље ићи од Крфа, које
острво налази се на грчку територију, и сада је сваки војник знао
гди ће се искрцати из лађе ако буде укрцавање.

10–I–916. год. до 17–І–916.


(Аутор је оставио само датум)

18–I–916. год.
Дан је освануо врло леп, сунце зимским блиставим зра-
ком дивно сијаше, војници изнемогли данас је већ седми дан
маршовања, али ипак сваки војник беше убеђен да је већ пришо
крај бедног стања и данас је сваки употребио последњи напор.
Око 3 часа по подне указаше се беле куле од камена на
једном омањем вису крај морске пучине. Ово је Валона, чуо се
жагор између војника. И занети прилазимо Валони. Стара варош
која кријаше свој стварни изглед позади овог виса, а на лицу
морске пучине беше пуна Италијанским војницима, на сваком
улазу виђаху се стражари.
Кроз варош пролатило је се колоном двојних редова,
хитало се на кеју пристаништа, јер одма биће укрцавање.
1. и 16. пешад. пук који је већ почео укрцавати се, омо-
гућио је нама те смо припремили своју спрему, као и вратили
комору своју, која ће остати на Војуши, јер ће се доцније укрци-
вати.
У 5 часа по подне пук је био укрцан у лађи Н——-. Ноћ
проведена на лађи.

19–I–916. год.
Јутрос у 4 часа у јутру, даде нам знак да ће лађа поћи
потмуло јечање ланца, који дизаше лагер, само још неколико

236
секунда лађа ће се кренути. Писак лађе који се громко разлеже,
тихом пучином даде знак да се лађа крене.
Сунце своје злаћане зраке појављује изнад албанских
кршева лађа већ два часа како путује. Тихо неузбркано море има
свој плавичасти изглед. Морска пучина која беше непрегледна,
за поједине беше страх, јер имало је врло доста који се нису
путовали лађом.
У 10 часа пре подне скрену лађа мало, улазимо у Крфски
залив. Варош која носаше назив свог острва указа се својим
изгледом. Неколико већих зграда, које гордо посматраху ниже
од њих, показиваху да је ово варош добра, како смо га ми срби
доцније назвали Мали Париз. Већ лађа прилази крају, у лађи је
добивен ручак за војнике што им овај ручак беше, поткрепљиво
срество, после седам дана марша.
Око 4 часа пук је се искцао и превезо на острву Лазарет
гди ће бити диизивекција (мисли: дезинфекција) и купање војни-
ка, као и да се преобуку у новом вешу и оделу.

20–I–916 год.
Мало острво звано Лазарет, окруживаше га около вода.
Сунце блиставим зраком претвараше површину воде златну, буј-
на зелена трава, лагано се повијаше од јутарњег морског пове-
тарца. Неколико једрилица са својим једрима бела као снег,
пловљаху површином воде. Тамо видим на пристаништу Крф
безброј бродова на којима се безброј разних застава лепршаху
од тихог поветарца.
На острву ничег другог не беше, једна мала тврђавица у
којој бијаху неколико простих зграда. По причању једног Грка
овде је некада био кажњени грчки завод. А сада су овде Францу-
зи подигли купатила да би овде наше мученичко тело давно нео-
прано, опрали и преобукли би се у новом оделу.
Овде су биле се искрцале још неке јединице, и зато
нисмо могли одмах отпочети купање.
Французи са братском љубављу сваком су војнику и оном
које беше у најмизарнијем стању помагаше и својом предосре-
тљивошћу уливали нај дубљу љубав код нашег војника који дав-
но очекиваше тај савезнички сусрет после многих горчих дана и
мука, јер беше убеђен да ће се само тада спасти, што је тако и
стварно било. Хлеба, конзерве одма су издате војницима.

237
21–I–916. год.
Дан је врло леп, неколико чамаца са својим раширеним
белим једрима, пловљаху, лагано у правцу острва.
Познати цинцари — Грци наши некадашњи савезници,
намерни су да и после свијух наших мука, овде на њиховом
земљишту нас опљачкају.
У својим чамцима доносили су поморанџе, смокве и
коњак које најскупљом ценом продаваху са страшним подцењи-
вањем нашег новца. Нашу су новчаницу примали у 3,50 њихове
монете.
Војници жељни свега не жалаху ни последњу крајцару
своју, даваху им за разне намирнице.
Наши савезници одмах су ово увидели и ове са чамцима
јураху, са предходним испражњењем чамца, намирница које су
донели.
Ред за купање није још дошо за овај пук. Храна војници-
ма издавана је колко је год могла боља бити.

22–I–916. год.
Дан леп, чекање на ред за купање, хране добре.
Друге промене није било.

23–I–916. год.
Пук почиње купање војника, као и промена у новом оде-
лу, веш и т.д. Храна добра.

24–I–916. год.
Завршава се купање војника око 3 часа по подне, старо је
одело изгорено, а војницима издато све ново одело.
Око 4 часа пук је се у маленој једној лађици, пребацио на
месту звано Говино и тачно стиго на месту одморишта Доњи
Ипсос у 10 часова увече.

25–I–916. год.
Дан леп, на ово место је обрасло сво маслином.
Пук на одређеном месту подиже шаторе и уређује бивак.
Хлеба овог дана, није било.

238
26–I–916. год.
Уређење бивака, дан леп хране није било.

27–I–916. год.
Уређење бивака, дан леп.
Хране није било.

28–I–916. год.
Наредбом команданта ов. батаљ. ова чета одређена,
односно комбинована са придодатим војницима из других чета
ов. батаљ. да иде у Крф, гди ће остати стално на раду, ради искр-
цавања и укрцавања материјала за нашу војску.
Дан је био врло хрђав, око 2 часа по подне, чета се кре-
ће са целокупном спремом и у 5 часа увече стигли смо у варош
Крф. Команд. пристаништа, одредио је бивак на крају вароши
код главне грчке цркве у Крфу.
Бивак смо подигли, простирке било је доста.

29–I–916. год.
Два вода иду на раду, а остала два одмарају, распоред је
био такав, који је израђен од стране команд. раднич. батаљ. у
Крфу 8 часа рад а 12 одмор.
Храна је примљена одлична као и вина, кафе и друго за
војнике.

30–I–916. год.
Као и прошлог дана, без никакве промене, дан је кишо-
вит.
Храна добра.

31–I–916. год.
Дан је леп, сунце својим зрацима злаћаним појављује се
изнад Кршева што нам беше данас омиљено, после ових неколи-
ко дана кише. Храна добивена, као и др.

239
1–II–916. год.
Као и прошлог дана, без промене, дан леп. Рад на приста-
ништу бива све већи што се и војници чешће на истом употре-
бљавају.

2–II–916. год.
Данас чета целог дана, није била на раду, војници су пра-
ли веш, и уређивали логор.

3–II–916. год.
На раду два вода, дан леп, храна добивена.

4–II–916. год.
Чета на раду цела, према наређењу команданта раднич.
батаљ.
Храна добивена.

5–II–916. год.
Дан леп, без икаквих промена.

6–II–916. год.
Дан леп, лекар г. Хопша, извршио је преглед над војнике
ове чете, храна добра.

7–II–916. год.
Без икаквих промена, дан леп, храна добивена.

8–II–916. год.
Промене нема, дан леп, храна добра.

9–II–916. год.
Дан је кишовит промене нема, храна добра.

10–II–916. год.
Наређење за поновну реорганизацију наше војске.

240
Ова чета је добила данас 3 официра и 2 војника из 3.
пешад. пука II поз. и 2 официра, 5 подофицира из 3. пешад.
кадровског пука.
Дан је леп, слободан излаз у варош, било је у опште код
војника, када није на раду.
Храна добра.

11–II–916. год.
Из ове деташоване чете, пошто је такав назив носила,
упућен је 1 официр г. Вељ. Живковић, који је имао примити
допуну из поменутих пукова.

12–II–916. год.
Дан леп, без промене икакве, водник ове чете, потпоруч.
г. Алекса Видановић, упућен је од стране команд. ове чете у
пуку, пошто више пута није хтео извршити команд. наређења.

13–II–916 год.
Дан леп, данас је извршио преглед трупни лекар над вој-
ницима, и пошто је се већи број јавио, као умор од рада, г. Хоп-
ша је предложио да се смени раденич. (мисли: раденички)
батаљ.

14–II–916. год.
Чета на раду, дан леп, друге промене нема, храна добра.

15–II–916. год.
Дан леп, чета на раду, смена за ову чету стигла је у 4 часа
по подне, и подигла бивак.

16–II–916. год.
Командир ове чете извршио је смену са г. Мајором Лазом
Поповића, који је упућен да са својом четом изврши смену ове
чете.
У 10 часа пре подне кренули смо се из Крфа, за логор Д.
Ипсос, гди се и пук налази.

241
У 2 часа по подне чета је стигла у логор, подигла бивак,
дан је био облачан. Храну нисмо добили.

17–II–916. год.
Дан кишовит, војници се одмарају, хране смо добили.

18–II–916. год.
Без икакве промене, дан кишовит, храна добивена.

19–II–916. год.
Промене нема никакве, дан је кишовит, храна добра.

20–II–916. год.
Промене нема, дан кишовит, храна је добивена, војници
се одмарају.

21–II–916. год.
Промене нема никакве, храна добивена, дан кишовит.

22–II–916. год.
Дан кишовит промене нема, храна је добивена.

23–II–916. год.
Дан је кишовит, промена нема никаквих. Храна добиве-
на.

24–II–916. год.
Без икакве промене дан је кишовит. Храна добивена.

25–II–916. год.
Дан је облачан, командант ов. батаљ. данас полази за
Русију, батаљ. се постројио у кари. Командант је изјавио најве-
ћу благодарност официрима као и војницима овог батаљ. за хра-
бро држање пред непријат. као и усрдно вршење службе, док је
он команд. ов. батаљ.

242
СКРАЋЕНИЦЕ (објашњење)

артиљ, арт. — aртиљеријског


батаљ. — батаљон
брд. — брдског
бугар. — бугарских
в. — велики
Владич-Хам — Владичин Хан
вој. академије — војне академије
војн. — војној
дра. — доктора
држав. — државног
дунав. — дунавског
експлодују. — експлодирају
и. д. — и други
каз. — казне
капл., кап. — каплар
к. метар, к. м. — километар
команд., кдта, кнта, к-нт — командант
коњич. — коњичке
крф. — крфског
мсц. — месец
митраљес. — митраљеске
Морав. дивиз. — Моравске дивизије
наред. — наредник
наред. резер. — наредник резервни
народ. — народне
непријат. — непријатељских
нач. — нечелник
ов. мсц. — овог месеца
офиц. — официра
пеш., пешад. — пешадијског
поднар. — поднаредник
под. — подне
позади. — позадину
поз. — позив
поруч. — поручник
ппоручник, ппор. — потпоручник
поч. сл. — почетна слова
против. — противничка
пр. год. — прошле године
пуков. — пуковског
рањ. — рањен

243
резер. — резервне
р. — реке
рођен. — рођеног
са. — сад
санитет — санитетског
сант., с.м. — сантиметара
свешт. — свештеник
срп. — српском
т. з. — такозване, тзв
т. м. — текућег месеца
трг. — трговца
Турч. — Турчина
уч. — учитељ
хр. — хрђав
чиш. — чишћење
шатор. — шаторских

244

You might also like