You are on page 1of 11

Предраг М. ВИДАНОВИЋ, историчар-архивист UDK: 94(497.

11)"1941/1942"
Предраг М. ВИДАНОВИЋ

Историјски архив у Пироту


Република Србија

АНТИФАШИСТИЧКО ДЕЛОВАЊЕ У ПИРОТУ ДО КРАЈА 1942. ГОДИНЕ


Сажетак: у раду је обрађен антифашистички покрет писање историје народноослободилачког покрета пирот-
у Пироту до краја 1942. године на основу архивске грађе ског, лужничког и димитровградског краја.
Збирке Пирот и околина у народноослободилачкој бор- Педесетих година двадесетог века, Комисија за исто-
би 1941 – 1945 и Личног фонда Христифора Живковића рију Централног комитета Савеза комуниста Србије, у
Цикана која садржи изјаве актера самих догађаја и сарадњи са Савезом бораца народноослободилачког рата,
прилоге за историју народноослободилачког покрета у иницирала је рад Окружних група широм Србије са ци-
рукопису. љем да се прикупе сећања учесника народноослободилач-
Кључне речи: Пирот, антифашистички покрет, бугар- ке борбе, а као коначан резултат требало је да се напише
ска окупација, Други светски рат, драгољубовци Збирка Србија у народноослободилачкој борби. Секретар
Окружне групе у Пироту био је Христифор Живковић

И сторија Другог светског рата, данас, након више од


седамдесет година од његовог завршетка, и даље
поставља сијасет питања на која не добијамо адекватне
Цикан, чији се лични фонд налази у Архиву у Пироту,
а који садржи грађу насталу активношћу ове групе.
Међутим, ова грађа до сада никада није коришћена у це-
одговоре. Прво питање, јесте да ли је тај рат уопште био лости. Податке из ових сведочења и стенографских беле-
потребан Србији, односно тадашњој Југославији и да ли је шки можемо данас пронаћи у појединим чланцима и ра-
Тројни пакт потписан од стране кнеза Павла, био сламка довима, али су они коришћени селективно и парцијално.
спаса за српски живаљ или издаја земље? Питање да ли је С обзиром на то да су изјаве и сведочења самих ак-
постојао само један антифашистички покрет, или је по- тера партизанског покрета записана 1960. године, а нека
стојало више њих? Да ли је Други светски рат у Србији, и пре, дакле није превелик временски размак, сећања су
у ствари био грађански рат? Да ли је то била борба за била још увек врло жива. Оно што је, можда, још битни-
власт или стварна борба против фашизма? И тако редом, је, сведочења су бележена у периоду када Комунистичка
основна круцијална питања и даље се нижу, а јединствен Партија Југославије (КПЈ) још није била изградила своју
став на њих у историографији не постоји. Да бисмо при- неприкосновеност и утврдила званичну политику према
ближили различита научна мишљења и одговорили на ова Народноослободилачком рату (НОР-у) и увела потпуну
основна питања, сматрам да одговоре на њих треба по- митоманију. Може се сматрати да су сведочења у највећој
тражити најпре на локалном нивоу. Да заправо кроз ана- мери употребљива за стварање слике о Другом светском
лизу локалне историје, формирамо општу слику. Не треба рату у Пироту, али је неопходна чињенична и докумен-
ићи даље, довољан је пример Београда у Другом светском тована допуна архивском грађом из бугарских архива,
рату, где се последњих година лицитира бројем погину- Архива Србије, Архива Југославије и Војног архива у
лих Немаца до уласка Црвене армије, од једног, двојице Београду.
или неколико убијених. Пирот, можда, није најсрећније Захваљујући неким савесним људима, поменута сведо-
место за разумевање Другог светског рата, али је свакако чења се данас налазе у Историјском архиву у Пироту у
део опште слике, нарочито у погледу специфичног локал- Збирци Народноослободилачке борбе, и делом у личном
ног искуства и карактеристика које у другим срединама фонду Христифора Живковића Цикана.
нису тако уочљиве. Циљ истраживања које је пред вама је да се на основу
Историјски архив у Пироту чува збирку Пирот и око- истакнуте архивске грађе реконструише један историј-
лина у народноослободилачкој борби, која, између оста- ски приказ антифашистичког деловања у Пироту до краја
лог, садржи и материјал настао радом Окружне групе за 1942. године.

Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac
234
Друштвено-политички амбијент у Пироту у ника општине постављен је Димитрије Младеновић-Гага,

Предраг М. ВИДАНОВИЋ
периоду пре и након увођења окупације трговац, власник фабрике гумених производа „Тигар“
У периоду између 1930. и 1940. године у Пироту није у Пироту, бивши народни посланик и сенатор, чија је
постојала јасна организација Комунистичке партије функција била само формална, а за првог потпредседни-
Југославије. У том периоду у вароши највећи странач- ка је постављен Бождар Ристић, који је као познавалац
ки утицај има Драгољуб Јовановић, најпре са Савезом немачког језика, у ствари вршио сву власт. Ову своју по-
земљорадника, а од 1940. године са својом Народном зицију Ристић је користио, у границама својих могућно-
Сељачком странком. Тек 1939. и 1940. године почиње да сти, да што више помогне уплашеном и збуњеном пирот-
продире утицај Комунистичке партије Југославије пре- ском становништву. У Општинској управи били су још и
ко појединаца који су долазили са факултета у Пирот. Цветан Даскаловић, Милутин Ђурић, трговац из Пирота,
То су били професори Учитељске школе Зора Такић, Милутин Манчић, трговац из Пирота, Јован Цекић, ин-
Вукашин Џаковић, Васа Радосављевић, али је било и рад- дустријалац из Пирота и Божидар Јовановић, трговац из
ника, омладинаца и других који су били блиски Партији, Пирота.
али не и њени чланови. Међу радницима се издвајао Немци се у Пироту нису дуго задржавали, већ 29.
Момчило Милутиновић - Моша Татабица, партизанско априла Пирот и Срез нишавски ушли су у састав бугарске
име Слободан, а међу београдским студентима Предраг државе. Пиротски округ новом демаркационом линијом
Бошковић Павле. био је подељен на два дела.2 Са обе стране демаркационе
У таквом политичком амбијенту почела је окупација линије постављене су карауле и граничне страже на свака
Пирота 8. априла 1941. године, око десет часова ујутру три до четири километра, са посадом од 20 до 30 војника.
уласком у град немачке Друге оклопне дивизије. Радње, Југославија је за само 11 дана потписала капитула-
радионице и дућани били су затворени. Још у току ноћи цију, 17. априла 1941. године. Становништву није остало
између 8. и 9. априла обијене су радње и опљачкано је све ништа што би изазвало сумњу у снагу Немачке војске о
што се у њима нашло, а што се могло користити за снабде- којој су већ годинама у назад слушали. Њихов брзи про-
вање немачке војске. Првих дана окупације владао је хаос дор у унутрашњост земље утицао је на морал становни-
и базвлашће. Немци су заробили појединце, као и читава штва. Топличка дивизија која је бранила границу према
домаћинства захтевајући од њих да им обезбеде храну за Бугарској у пиротском крају, након краћих борби, раз-
војску. Сва власт, војна и цивилна, припадала је коман- бијена је и убрзо се повукла према Сврљигу, а већи део
данту града. После три дана пљачке и отимања, командант српских војника био је заробљен. Пироћанци, разоружа-
града мајор Шулце Лангеман Ернст Лудвиг (Ernst Ludwig ни, напустили су свој некада славни 3. пешадијски пук и
Schulze Langemonn) позвао је Божидара Ристића за тума- потпуно деморалисани вратили се својим кућама. Оваква
ча, пошто је он одлично говорио немачки језик.1 Ристић је слика није могла а да не остави последице на морал пи-
указао на сва разарања која су учинили немачки војници ротског становништва.
у Пироту и околини, а као одговор од стране команданта Поред тога, огроман значај за пиротско становни-
добио је да: „То траје три дана, а потом се заводи ред, како штво имало је то што је пиротски крај издвојен од остат-
у граду тако и у селима“. Након разговора о Божиним ка Србије и Југославије, што је значајно утицало да се у
квалификацијама, командант је упитао зашто грађани овом делу слабо одразила борба која је почела у унутра-
Пирота нису дочекали њихову војску и зашто их „мрко“ шњости Србије. Долазили су гласови о томе, али без ја-
гледају? На ово питање Ристић је одговорио: „Народ је чих утицаја. Сва цивилна, војна и политичка власт била је
избегао по брдима и селима у очекивању бомбардовања бугарска и Пирот се сматрао делом бугарске територије,
града. Ми смо на граници, људи припрости. Гледамо вас тачније новоослобођеном територијом заједно са Врањем
базазлено, никако мрко, попреко.“ Сутрадан после овог и Македонијом. Са једне стране је затворена граница, а
разговора образована је општинска управа. За председ-
2 ИАП, Лични фонд Христифор Живковић Цикана, 293, (ИАП, ХЖЦ)
1 Историјски архив у Пироту, Пирот, 300, Збирка Пирот и околина рукопис Филиповић Радомир, Стварање и развој народне власти у
у народноослободилачкој борби 1941 – 1945, Изјава Божидара Ри- току народне револуције и бугарска окупаторска власт, 3. (рукопис
стића дата јуна и августа 1960. године. (ИАП, ПНОБ). Ф. Радомир, Стварање и развој народне власти).

Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац
235
са друге, источне, отворени су пут и железничка пру- била је значајан чинилац да се остане у пасиви. Државни
Предраг М. ВИДАНОВИЋ

га Пирот – Софија. За само неколико часова, из Софије чиновници из Пирота, који су били повезани са државном
као цивилног и војног центра Бугарске, могла се сручити касом у великом броју напустили су Пирот и отишли за
целокупна бугарска резерва ничим ометена у незаштиће- својим платама и пензијама у белопаланачки срез.4 У по-
ни Пирот. Та изолованост и осећање заједничке судбине четку окупације, бугарски органи власти били су врло пре-
у најтежим данима са осталим српским становништвом дусретљиви према становништву приликом пријема у на-
утицали су психолошки на дух Пироћанаца да саучествују длештвима. Изгледало је као да постоји добра воља Бугара
у заједничкој судбини и да сматрају да ће се она реши- да се становништву учини оно што му годи. Међутим, у
ти на фронтовима на Западу. Становништво је веровало првом прогласу који су Бугари упутили становништву
да ће окупација трајати кратко и да ће победа савезника овога краја, апеловали су на становништво да прихва-
бити брза, а да Пирот у оквиру бугарске државе треба да ти бугарску власт као своју наглашавајући да су заправо
преживи док се то не догоди. ослобођени од српског ропства. Напротив, проглас је имао
Пироћанци су примили окупацију са стрепњом и огор- врло негативан одјек код становништва. Током бугариза-
чењем. Већина становништва још се живо сећала окупа- ције становништва окупационе власти су имале извесног
ције од 1915. до 1918. године. Бугари су ушли у град уочи система и поступност у раду, али све то није уродило пло-
првог дана Ускрса и наишли су на непријатељски пријем дом.5 Увидевши да њихова политичка демагогија на при-
код становништва. По селима су постављани кметови који добијању становништва не даје жељене резултате, Бугари
су били факултетски образовани. Политички и просветни су све чешће откривали право лице окупатора. Када нису
кадар доводили су из Бугарске, мада нису избегавали ни помогла убеђивања и поткупљивања, приступило се ад-
прилику да за кметске намеснике поставе своје симпа- министративним мерама да се становништво бугаризује.
тизере који су пристали на сарадњу са њима. Читав крај Снабдевање је убрзо било ограничено и заведена је строга
нагло је био снабдевен потребним намирницама, започе- контрола важнијих артикала. Војне и полицијске снаге по-
ти су неки комунални радови на улепшавању града, док су челе су да крстаре градом и да интезивно сакупљају подат-
бугарски учитељи по селима држали говоре о бољем жи- ке о људима који су пре рата показивали симпатије према
воту који је дошао.3 Једна карактеристична појава из тих Комунистичкој партији.
дана се издвојила као симбол неприхватања окупације: Током описаних околности Пирот је био без иједног
Пироћанци који говоре шопским језиком (бугарско-срп- члана Комунистичке партије, и са само двојицом члана
ским) почели су тако лепо да говоре чисто српским и на тај СКОЈ-а, горе поменутим Момчилом Милутиновићем и
начин пркосили окупатору. Грађани града Пирота уз подр- Предрагом Бошковићем. Један од покретача народно-
шку Удружења пироћанаца у Београду, маја месеца 1941. ослободилачке борбе у Пироту био је управо Момчило
године упутили су петицију, потписану од стране неколико Милутиновић – Моша Татабица, столарски радник. Он је
десетина грађана Комесару Министарства за унутрашње дошао из Београда уочи рата. Познато је да је учествовао у
послове, у којој су тражили од ондашњих власти у Србији демонстрацијама 1939. године против режима Цветковић
да се Пирот као српски град врати у састав Србије. Ипак је – Мачек у Кошутњаку. Од стране Среског комитета КПЈ
недостајала спремност за борбу и жртвовање. Овакав па- у Белој Паланци учлањен је у СКОЈ почетком септембра
сиван отпор није успевао да се активира и због тога што су 1941. године, а његово учлањивање у партију одложено је
Бугари повремено застрашивали становништо хапшењи- за касније када се сагледају могућности развоја народно-
ма и интернацијом у Бугарску. Група трговаца врло брзо ослободилачког покрета у Пироту и околини. Он је био
почиње са својом делатношћу преко Софије. Отворили су најактивнији из групе која је деловала у Пироту и његовој
канале за проток робе што је омогућило и другом делу ста- околини. Његова упорност, сналажљивост и поузданост
новништва да шверцује робу из Софије у тадашњу Србију. допринели су да постигне много више него иједан дру-
Могућност материјалног обезбеђења у ратним условима ги учесник у рату из пиротског краја. Све директиве које

3 Петар И. Козић, Путевима Револуције, прилог за проучавање рад- 4 ИАП, ПНОБ, Стенографске белешке, 9.
ничког и народноослободилачког покрета у Пироту и околини, Пи- 5 ИАП, ХЖЦ, рукопис Ф. Радомир, Стварање и развој народне вла-
рот, 1965, 56. сти,7.

Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac
236
му је постављао Срески комитет у Белој Паланци у пот- Одреда. Веза између Одреда и активних група одржава-

Предраг М. ВИДАНОВИЋ
пуности је извршавао. Био је Среском комитету најјачи ла се преко М. Милутиновића, а повремено су прелазили
ослонац у Пироту и Срезу нишавском преко кога је спро- границу и одлазили у Белу Паланку и Ратко Игњатовић-
вођена линија Партије. Његов задатак је био да формира Холивуд, Драгољуб Миленковић-Грца и Добрица
у Пироту и Срезу нишавском омладинске групе и групе Картаљевић-Пужа.6
антифашиста, који би били спремни за борбу против оку-
патора. Његова харизма је била безгранична, утицао је на На трагу равногорског и других антифаши-
људе и људи су му веровали, па је од обичних људи, који се стичких покрета у Пироту и околини
дотад ничим нису истицали, стварао поуздане сараднике Ускоро после окупације, а нарочито после првих вести
народноослободилачког покрета. У првој години рата био о почетку оружане борбе против немачких окупатора у
је позадински радник и директно везан за Срески коми- Србији, у Пироту и околини долази до све већих дифе-
тет у Белој Паланци. Често је одлазио у Сврљишки парти- ренцијација међу ионако политички неусаглашених и
зански одред, али није био њихов курир и није имао неко подељених предратних организација. Покушај да се по-
специјално задужење од стране штаба одреда. На његову вежу са члановима Народне сељачке странке, или како
иницијативу у Пироту и околини организоване су групе су их они називали „драгољубовцима“, по вођи стран-
антифашиста. Прве групе формиране су августа 1941. го- ке Драгољубу Јовановићу, пропао је. Они су у почетку
дине, а састанци су одржавани у кући Петра Милићевића прихватили сарадњу, али одлука Драгољуба Јовановића
и браће Миленковића. Касније се овим састанцима при- да треба чекати утицала је на њих да остану по страни.
дружује и Љубомир Картаљевић, испред Бугарске рад- Драгољуб Јовановић је сматрао да није време за борбу,
ничке партије (комунист), који је дошао из Софије. да треба сакупљати оружје и муницију, али не давати је
У граду, али и у околним селима, почиње да се појављу- партизанима, већ чекати устанак у Бугарској који треба
је све више мањих група истомишљеника са истим циљем, да се повеже са устанком у Србији. Овакав став имао је
и који почињу да се повезују међу собом. Тешко је по- за последицу да се један део ове групе потпуно пасивизи-
веровати да су сви они разумели програм Комунистичке рао, а да други део је напустио ову групу и пришао народ-
партије и њихову идеологију. То је нарочито било питање ноослободилачком покрету.
за поједине чланове који су пре рата били припадници Још једна група антифашиста, али и антикомуниста
дружине деце-бандита „Дванаест белих ружа“ о којима је састављена је од официра бивше југословенске војске.
писала и „Правда“ од 15. августа 1937. године. То је била Први састанак ове групе одржан је у јесен 1941. године
група малолетника, тада се малолетство рачунало до 21. у винограду Видена Андрејевића, крај села Бериловца.
године, која је у вароши вршила ситне пљачке углавном Састанку су присуствовали Мирко Ћирковић, Виден
по виноградима и воћњацима и чије је понашање било на- Андрејевић и Димитрије Ђорђевић. Они су на том састан-
силничко. Ова врста бандитизма данас је потпуно зане- ку водили записник који је почињао речима: „С вером у
марљива, али у конзервативном времену о којем говори- Бога, за краља и отаџбину, коцка је бачена!“ Главни ци-
мо то су били јединствени преступи. Један од најмлађих љеви ове организације, формулисани на овом састанку,
у тој дружини, касније ће постати главни Милутиновићев били су борба против комунистички оријентисаних људи
сарадник, Драгољуб Миленковић Грца, а није био ни једи- у Пироту и околини и припрема за преузимање власти
ни који ће из ове дружине прећи у покрет. У том тренутку у тренутку слома окупаторског режима. На састанку је
њихова спремност за илегални рад и одлучност за борбу изабрано руководство организације за Пирот и околину.
против непријатеља била је одлучујућа, у односу на њихо- За команданта је одређен Мирко Ћирковић, а за његовог
во разумевање светске револуције. заменика Виден Андрејевић. Територију пиротског краја
Први задатак поменутих група био је популариса- поделили су на шест сектора и за сваки сектор поставили
ње народноослободилачке борбе. Када је формиран су команданта. За команданта Пирота поставили су Косту
Сврљишки партизански одред активност ових група са- Новаковића, бившег капетана југословенске војске. Био
стојао се у сакупљању оружја, муниције, санитетског
материјала, одеће, обуће и др. за потребе бораца овог 6 ИАП, ХЖЦ, рукопис Ф. Радомир, Стварање и развој народне вла-
сти, 15.

Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац
237
је образован и пропагандни одсек. Постављен је задатак партија Југославије, али и Бугарска радничка партија,
Предраг М. ВИДАНОВИЋ

да се приступи стварању организација и по селима и да комуниста (БРП). Од стране КПЈ која је била организо-
се у њих укључују на првом месту бивши официри, под- вана на територијама Беле Паланке и Лужнице, у Пирот
официри, питомци војне академије и још присталица са је долазио Јован Ћирић-Никола члан Среског комитета
објашњењем да се окупација не признаје и да они нису КПЈ Бела Паланка, а чији је главни посредник за Пирот
разрешени заклетве коју су као војна лица положили кра- био М. Милутиновић. Јован Ћирић у Пироту ствара од
љу и отаџбини и да су дужни да се одазову позиву генера- активиста и симпатизера на пиротском оближњем брду
ла Драже Михаиловића.7 Сарлах Одбор Народноослободилачког фронта који није
Главни идеолог и политички руководилац ове органи- било уско партијско тело, већ је имало за циљ да окупља
зације био је др Душан Стевчић, лекар из Пирота, затим широке масе присталица народноослободилачког по-
Чеда Милошевић, учитељ у пензији из Пирота и други. крета и да их активира за борбу против окупатора, као
Покрет су материјално помагали Димитрије Младеновић- и да прикупљају оружје, муницију, санитетски матери-
Гага, затим Величко Младеновић, трговац из Топлог Дола, јал.9 Овај одбор се разликује од Народноослободилачког
Милутин Манчић, трговац из Пирота као и многи други. фонда који је у то време био организован на терену Беле
Крајем 1941. године и почетком 1942. године у неким Паланке и Лужнице и имао ужи карактер: директно снаб-
селима Нишавског среза већ су постојале организације девање и брига за борце у одреду. Због тога што у Пироту
четника Драгољуба Михаиловића, формиране на иници- и његовој околини још није постојао одред и што је си-
јативу групе из Пирота. Међутим, због недостатка архив- туација, због присуства бугарске војске и полиције била
ске грађе везане за овај покрет, за сада није могуће пра- далеко компликованија, створен је 19. или 20. марта 1942.
тити у потпуности њихов рад. године Одбор народноослободилачког фронта, као шира
На граници са тадашњом Србијом појавили су се чет- организација. Од оваквог Одбора народноослободилачког
ници Косте Пећанца, представљајући себе као српску фронта требало је да се развија даљи рад. Преко њега је
војску. Међутим, својом појавом одавали су ружну слику. требало да се формирају народноослободилачки одбори,
Носили су овчије шубаре на главама, црна одела, са ура- да се врши мобилизација омладине за Одред, да се прику-
слом косом и брадом какву до тада наш народ није виђао. пља оружје, муниција, санитетски материјал и остало за
Пред народом су себе представљали као „борце за слобо- одред, да се формира касније партијска и скојевска орга-
ду“ и под тим геслом сакупљали су од народа разне намер- низација у Пироту.
нице за свој рачун, али и за рачун Немаца. Уз то вршили Припреме за одржавање састанка како би се форми-
су и друге пљачке и насиља. Ова војска била је омрзнута рао Одбор извршио је Момчило Милутиновић. На састан-
од народа, јер је било јасно да не представљају никакву ку је разматрана читава ситуација у Пироту и околини,
војску, а најмање ослободилачку. У њима је народ видео стање народноослободилачког покрета у Србији и задаци
плаћенике помоћу којих је окупатор спроводио своје на- који се постављају испред народноослободилачког покре-
мере. Зато нису ни успели да створе своја уточишта и по- та. На крају састанка присутнима је саопштено да сачи-
ред свих покушаја било подмићивањем, било претњом.8 њавају Одбор народноослободилачког фронта и упознати
су са задацима које треба да спроводе. Одбор су сачиња-
Организација комунистичког покрета вали Златковић Ђорђе-Сурча, студент; Игњатовић Ратко-
у Пироту Холивуд, радник и Пера Милићевић. М. Милутиновић се
Због непостојања организоване Комунистичке парти- задужује да по потреби одржава састанке и да усмерава
је Југославије, као ни њеног подмлатка Савеза комуни- целокупан рад овог Одбора и да одржава везе са Среским
стичке омладине Југославије, територију Пирота као по- руководством у Белој Паланци, јер је он онда био најви-
годну за политичко деловање видели су и Комунистичка ше упознат са целокупном ситуацијом. На обезбеђењу
састанка радио је Љубомир Картаљевић, за кога нису сви
7 ИАП, ХЖЦ, рукопис Николић Душан, Партија и масовне органи- знали. Иако Јован Ћирић у својој изјави каже да се не
зације у бившем пиротском округу, 68-69. (Н. Душан, Партија и
масовне организације) 9 ИАП, ПНОБ, изјава о учешћу у народноослободилачком рату Јова-
8 ИАП, ПНОБ, изјава потпуковника Златковића од 10. фебруара1951. год. на Ћирића, од 24. августа 1960. год, 6.

Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac
238
сећа да је том приликом фомирано руководство Одбора, у Бугарској и да успоставе други, бољшевички. Обавестио

Предраг М. ВИДАНОВИЋ
изјави коју су дали Ђорђе Златковић, Ратомир Игњатовић га је да ће му ускоро поверити нови задатак. Током сеп-
и Петар Милићевић они тврде да је тада изабрано руко- тембра 1941. године Љ. Картаљевић нашао се са Марком
водство Фронта. За секретара је одређен Драган Костић, код Руског споменика до игралишта „Славија“, када му
за заменика секретара Ђорђе Златковић, а за благајника је реко да је задужен да буде курир, односно веза изме-
Ратко Игњатовић.10 У обема изјавама слажу се да су зада- ђу Софије и Пирота. Картаљевић је добио овај задатак
ци били да се организују симпатизери у народноослобо- пошто је дотадашњи курир Влчан (партизанско име),
дилачком фронту, да се агитује за народноослободилачку отишао на војну вежбу и он треба да га замени и да се у
борбу, да се сакупља помоћ за партизане у оружју, му- том циљу повеже са Радетом Миленковићем Парагвајем,
ницији, санитетском материјалу, одећи и обући; и да се обућаром из Пирота, али и са поменутим Влчаном, чија је
омладинци, спремни за борбу, шаљу у одред. улога вероватно била да повеже обе везе. Повезивање је
Главни циљ формирања Одбора био је да се обезбеде изгледало овако: У суботу око 5 часова по подне испред
услови за прихватање Сврљишко-нишавског одреда у слу- кафане „Национал“ у Пироту, Картаљевић извади кутију
чају преласка на терен пиротског краја и за његове акци- цигарета „Букет“ I квалитета, запали цигарету и одмах је
је. Одреди су у току фебруара и марта 1942. године били баци. Тада му приђе веза и каже: „Ти ли си Љуба?“, а овај
у критичној ситуацији, због тога је било потребно тражи- одговори: „Да, желим да се упознам са Влчаном“. На овај
ти нове могућности за њихов рад, а конкретно за Одред начин успостављена је веза између Бугарске комунистич-
Сврљишко-нишавски. Због тога се с времена на време ке партије и пиротских присталица Покрета. У Пироту је
на терену пиротског краја пребацивала по која чета овог Љ. Картаљевић имао рођеног брата Добрицу Картаљевића
Одреда с циљем да се снабде са оружјем и муницијом и да који је већ био у покрету. У међувремену М. Милутиновић
се ојача новим борцима. Поред овога Јован Ћирић Никола је позван да служи у бугарској армији, али је одбио и по-
имао је задатак и да приликом доласка у Пирот испита чео да живи у илегалности.12
могућност сарадње и активирање драгољубовaца с обзи- Љубомир Картаљевић је везу са Пиротом одржавао
ром на то да су они имали великог утицаја на Пироћанце. тако што се сваког петка на напред уговореном месту у
Такође је имао и задатак да са присталицама Бугарске рад- Софији налазио са Марком коме је реферисао о стварима
ничке партије (комуниста) рашчисти питање компетент- у Пироту, а сваке суботе одлазио је за Пирот и тамо на
ности рада, односно да се Пирот и околина обухвате радом унапред уговореном месту преносио наређења из Софије
Комунистичке партије Југославије, а не Бугарске.11 и добијао директиве. Љубомир је од Марка добијао папир
Веза између пиротских устаника и Бугарске кому- за штампање летака, санитарни и пропагандни матери-
нистичке партије био је Љубомир Сотира Картаљевић, јал, али и новац за пиротске партијске раднике и себе.
родом из Пирота који је 1919. године дезертирао из Преко Љубомира Картаљевића Бугарска радничка пар-
Југословенске армије и пребегао у Бугарску. Радио је у тија (комуниста) хтела је да створи у Пироту њихову пар-
Софији као обућарски радник, где је 1931. године упознао тијску организацију. Јован Ћирић-Никола добија директи-
извесног Марка, а који је у току 1934. године боравио у ву да рашчисти то питање компетентности партија. Преко
Русији да би се школовао, одакле се у току 1935. године М. Милутиновића позива Картаљевића из Софије на раз-
враћа у Бугарску. Почетком рата Марко постаје илегалац говр по овом питању. На састанцима су расправили сва пи-
и као такав састао се једног дана у току 1941. године у ули- тања око улоге партија у Пироту и околини. Картаљевић је
ци Пиротској у Софији са Љубомиром Картаљевићем и сматрао да треба Бугарска радничка партија (комуниста)
рекао му је да је потребно ојачати организацију у смислу да ствара партијске организације у Пироту и околини по-
организовања више чланова који треба да буду спрем- што је то део Бугарске. Јован Ћирић је остао при аргумен-
ни да у датом тренутку промене друштвени систем у тацији да су Пирот и околина део југословенске територи-
је, привремено окупирани од стране фашистичког режима
10 ИАП, ПНОБ, изјава Ђорђа Златковића, Ратомира Игњатовића и Бугарске, те да је Комунистичка партија Југославије та која
Петра Милићевића, од јуна 1960. год, 3.
11 ИАП, ПНОБ, изјава о учешћу у народноослободилачком рату Јова- 12NИАП, ХЖЦ, Оптужница Софијског војног преког суда бр. 9689 од
на Ћирића, од 24. августа 1960. год, 3. 20. новембра 1942. год, кут. 23.

Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац
239
ће стварати и радити на ширењу народноослободилачког окупираном од Немаца у намери да се придруже четни-
Предраг М. ВИДАНОВИЋ

покрета. После ових састанака, у марту 1942. године, бу- цима Косте Пећанца. У нишком селу Студена јављају се
гарски комунисти престали су да се мешају у партијски извесном војводи Николићу који их уписује у свој одред.
живот Пирота и околине. Касније Љ. Картаљевић је при- Након два-три дана прелазе у Ниш у штаб чете. Ту су при-
знао Ј. Ћирићу да бугарски комунисти нису ни имали неку мљени Петровић за четника, а Манчић као старијег нису,
организациону форму у Пироту, односно да нису имали већ су га упутили у жандармеријски одред. Незадовољан
створену партијску организацију, тако да није било тешко- одвајањем, Манчић наговара Петровића да побегну из
ћа у преузимању рада у Пироту.13 Ниша и пронађу везу са Сврљишким партизанским одре-
Уопште узевши рад Бугарске радничке партије (ко- дом. У одреду су прихваћени и тамо проналазе своје по-
муниста) у том периоду је опречан и двосмислен. Јован знанике и земљаке из пиротског краја, њих још тројицу:
Ћирић сматра да је Љ. Картаљевић долазио као званично Анђелка Панића, Добросава Костића Џаџу и Добросава
лице те партије и да је имао овлашћења да разговара са Ивановића. Поред тога што су земљаци, спајала их је и
њим, али не може да тврди да је и био члан БКП. Из њего- иста помисао, да борбу против окупатора треба водити у
вог излагања увидео је да Љ. Картаљевић познаје одлично свом крају, а не на неком удаљеном месту. Вођени овом
прилике у БКП и уопште у Бугарској, али мисли да није идејом, група истомишљеника одваја се из Одреда и ноћу
био неки виши функционер Бугарске радничке партије. између 10. и 11. јануара 1941. године прелази границу,
Бугарска радничка парија користила је Љ. Картаљевића на територију пиротског среза са пуном ратном опре-
за рад у Пироту и околини зато што је Пироћанац и што мом. Пре преласка границе Ђорђе Јовановић изабран
је могао најбоље да делује као такав, јер је имао пријатеље је за команданта чете, Панић за политичког комесара, а
и другове у Пироту преко којих је могао боље да успоста- Добросав Џаџа за комесара снабдевања. Група је одмах
ви везу. Љ. Картаљевић је говорио да комунисти Бугарске кренула на терен Средњег Висока са циљем да по узору на
нису спремни за оружану борбу јер је њихов државни фа- партизанске чете, организује покрет, који ће се оружјем и
шистички апарат јак и у потпуности сачуван и спреман силом противити бугарској власти. Спољни изглед њихо-
да уништи сваки покушај устанка комуниста. Међутим, ве идеологије огледао се у томе што су носили на капама
Бугарска радничка партија (комуниста) није имала изгра- значку – црвену петокраку звезду са српом и чекићем. У
ђен став по питању мобилисаних комуниста у бугарској селима су прихваћени од појединих мештана и рођака
војсци у окупационом корпусу у Србији. Наиме, нису дали који су их снабдевали намирницама и обезбеђивали им
никакву директиву комунистима официрима и војницима преноћиште, али помагали и у наговарању становништва
тога корпуса у вези са партизанским ратовањем југосло- да приступе чети.
венских комуниста и родољуба. Због тога су чланови њи- Држали су зборове говорећи мештанима да је време
хове партије, припадници окупационог корпуса бугарске да се подигне устанак у том крају, да су они партизани и
војске у Србији, учествовали у стрељању српских комуни- да им се треба прикључити. То је вероватно било и први
ста и родољуба и паљењу села широм Србије. Што ће их пут да у овом делу пиротског краја, становништво види
сврстати на исту линију са фашистима, изузев оних који уживо партизане, за које је се већ чуло. Из тих разлога
су дезертирали и приступили партизанима.14 говорници су морали да објашњавају да они нису комите
већ патризани, с обзиром на то да је за њих тај израз био
Џаџина група непознат. После ових зборова група се попуњавала новим
Прва оружана група на територији пиротског краја борцима, скоро из сваког села, тако да је израсла на три
која је ушла у директни сукоб са Бугарима је такозва- десетине. У селима су спаљивали општинске архиве, ју-
на Џаџина група. Ова група настала је на тај начин што рили бугарске полицајце и шумаре, у селу Велика Лукања
су 8. новембра 1941. године из села Дојкинци, кренули протерали су бугарског кмета и поставили мештанина
Ђорђе Манчић звани Гољо и Васил Петровић према делу за председника општине. Затим су убили једног седам-
13 ИАП, ПНОБ, изјава о учешћу у народноослободилачком рату Јова- десетогодишњег попа за кога се сумњало да је сарадник
на Ћирића, од 24. августа 1960. год, 3. окупатора, иначе је био руски избеглица. Након десетак
14 Исто. дана, 21. јануара сусрећу бугарску војску и ступају у борбу

Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac
240
са њима. Ово је, у ствари, и први оружани сукоб са бу- одговорни уредник листа био је Каран Дончев, који је до

Предраг М. ВИДАНОВИЋ
гарском војском на територији пиротског краја. Међутим, рата живео као бугарски емигрант у Београду под име-
група није била добро организована и без подршке дру- ном Дончић и радио у београдској „Правди“. Важио је за
гих група, није могла дуго да опстане. После борбе која је елитног сарадника „Правде“. Природно је било очекивати
трајала 40 минута, чета се повлачи и доносе одлуку да се да ће бугарски пропагандисти од самог почетка настоја-
растуре ради појединачног спасавања испред организо- ти да обезбеде што ширу сарадњу ван редакције од људи
ване потере Бугара.15 Бугари су разбили ову групу и поје- настањених на територији којој је овај лист био и наме-
диначно их похватали, док су седморица успели да умакну њен. Пироћанци који су с јесени 1941. године сарађивали
и до суђења нису били ухваћени. Против ове групе подиг- са овим листом су: Пера Стаменовић, Ненад Младеновић
нута је оптужница у Софији и то је прва антифашистичка
Нетко, Арса Глигоријевић и Драган Костић, сви чланови
група у пиротском крају којој је пресуђено за оружани
групе Момчила Милутиновића. Пера Стаменовић даје
сукоб против бугарске власти.16 Оптужницом су, Манчић,
објашњење о томе како је дошло до сарадње ове групе
Панић, Петровић и Костић означени као вође чете, 26
Пироћанаца, познатих комуниста и касније похапшених
лица је оптужено да су приступили овој чети, а 18 лица
да су чету помагали и сарађивали са њом. Седморица од због антиокупаторске делатности. Сви они су били позна-
ухапшених је стрељано на пиротском Тијабарском гро- ти као симпатизери комуниста и о њима је бугарска по-
бљу17, а Добросав Костић Џаџа, по коме је и ова група, у лиција још првих дана имала све податке. Одмах негде у
народу и добила име, успео је да избегне потери и врати пролеће 1941. године Писаров, околијски начелник, пози-
се у Сврљишки одред, али је тамо после месец дана по вао је једног по једног. У разговору са њима Писаров им је
одлуци руководства одреда стрељан. Одред није хтео да стављао до знања да му је познато њихово политичко убе-
прихвати ову групу као своју и дистанцирао се од ње.18 ђење, убеђивао их је да они у новој Бугарској могу наћи
Међутим, после рата када је почела да се пише истори- остварење многих својих идеала, али да се ипак не шале
ографија партизанског покрета и када се схватило да је и да ће за сваку непријатељску делатност „добити куршум
то и једини оружани сукоб са окупатором у том периоду, у чело“. Он је од њих у том првом разговору тражио уз
група је почела да се својата. потпис изјаву о лојалности и обећање да ће бити мирни.
Желећи да се прикажу лојални, а да би могли несметано
Крај прве етапе у историји пиротског покрета да развију политичку делатност у НОП-у, они су потписа-
отпора ли сарадњу са „Буграским западом“. То су разлози према
Бугарска власт већ после првих месеци своје власти казивању Пере Стаменовића.19
покреће лист „Бьлгарски Запад“. Формални издавач ли- Да су Бугари знали скоро све шта се догађа у вароши
ста је било Друштво Пироћанаца у Софији, а у стварно- говори и чињеница да су након само месец дана од форми-
сти издавала га и уређивала Дирекција за пропаганду рања Одбора народноослободилачког фронта 25. априла
у Софији, која је у то време функционисала по узору 1942. године ухапшени чланови Народне сељачке странке
Гебелсовог Прес бироа као централа и извор за све бу- др Драгољуба Јовановића, који су помагали у току 1941. и
гарске листове и пропагандне материјале. Овај лист није 1942. године покрет. За њима хапсе и припаднике и чла-
намењен само за Пирот, већ свим окупираним крајеви-
нове четничке организације Мирка Ћирковића, Видена
ма који су до рата били у саставу Југославије. Главни и
Андрејевића, Димитрија Ђорђевића и друге из околиних
15 ИАП, ПНОБ, Белешке учесника Народноослободилачког покрета села и том приликом нађен је записник пиротске четнич-
пиротског и димитровградског краја од 9. и 10. јуна 1960, 16-20.
ке организације и извесна количина оружја и муниције.20
16 ИАП, ПНОБ, препис Оптужница по судском предмету бр. 979/1942.
године и пријави бр. 147/1942. год. Како је било појединаца који су сарађивали и са овом гру-
17 На месту стрељања ове групе данас постоји спомен обележје на пом официра, али и са члановима покрета, долази и до
коме пише да су на том месту 5. марта 1942. године стрељана десет хапшења чланова Народноослободилачког фронта. Да би
бораца народноослободилачког покрета. На спомен плочи наведе-
на су имена седморице из ове групе, али и три непозната борца. 19 ИАП, ПНОБ, из причања Пере Стаменовића Ђоки Павловићу.
18 ИАП, ПНОБ, Стенографске белешке, 15. 20 ИАП, ХЖЦ, рукопис Н. Душан, Партија и масовне организације.

Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац
241
појединци спасили своју кожу, настаје опште издајство и били су повезани са патризанском десетином Асана
Предраг М. ВИДАНОВИЋ

масовно хапшење.21 Балканског, која је прошла кроз Пирот.24


Један од ухапшених био је и Драган Костић, ухапшен Драгољуб Миленковић-Грца јануара 1942. године оти-
је 2. маја 1942. године увече око 20 часова. Он је доцни- шао је у Сврљишки одред након што је бугарска полиција
је стрељан од стране партизана у јулу 1944. године и том добила податке о његовом раду за народноослободилачки
приликом није признао да је радио као агент бугарске по- покрет. У једној борби Одреда и четника код Букуревца
лиције, али је признао да је његово држање при полици- и Горњег и Доњег Риња у марту 1942. године рањен је у
ји било кукавичко. Овим издајствима нанети су озбиљни ногу. После рањавања дошао је кући да се лечи и крио
ударци покрету. се на тавану. Након провале и хапшења одлази поново у
Бугарску фашистичку полицију у првом реду највише Одред и добија задатак да одржава везу између Одреда и
је интересовало ко је у вези са Бугарском радничком пар- Љ. Картаљевића.25 Веза је одржавана на Сарлаху у коли-
тијом (комуниста) и ко је у вези са партијском организа- бама у виноградима сваке суботе. На састанцима су чи-
цијом у бугарској војсци. Међутим од ових информација тани билтени које је Љ. Картаљевић доносио из Софије,
није могла ништа да открије (што наводи на закључак да говорило се о организацији, али и настављало са позадин-
ским радом у прикупљању оружја, новца, прехрамбених
је бугарску власт више интересовало стање у сопственим
резерви и свега другог за партизанске одреде. Ово је тра-
редовима него што се плашила партизанске организације
јало све до 13. септембра 1942. године када је Љубомир
у Пироту). Ухапшеницима није ни суђено, јер осим удру-
Картаљевић ухапшен.
живања против власти, немају никакве друге кривице, те
Пре њега у Пироту је ухапшен још један партијски
су 30. јуна 1942. године интернирани у концентрациони
радник, Александар Вељковић-Арапа, након неуспелог
логор „Горда-Бода“ код Асеновграда у Бугарској. Исте го-
покушаја да се у Софији у кафани „Рила“ у улици Марије
дине 12. септембра пребачени су у централни и највећи Лујзе, састане са Љ. Картаљевићем. Приликом повратка
концентрациони логор за бугарске комунисте „Јениђи“ кући 29. августа био је ухапшен.26
(„Крсто-Поле“) крај Ксантија у Грчкој, крај који је окупи- Александар Вељковић-Арапа није издржао у полицији
ран од Бугарске. Следеће године 5. јануара ослобођени су и након његовог хапшења почела су нова масовна хапше-
из логора, али већ 21. фебруара опет враћени јер након ња у Пироту.27 По свему судећи, ни Љубомир Картаљевић
разбијања партијских група у Пироту није било никога ко такође није издржао у полицији. Састанак на Сарлаху са
би им помогао да успоставе везу са партизанима.22 Грцом открио је Љуба Картаљевић, па је бугарска полици-
Покрет је ипак успео да преживи овај тежак ударац за- ја заједно са њим и отишла на место састанка и тако убила
хваљујући томе што је Момчило Милутиновић у то време Грцу.28 Прама сведочењу Милета Вељковића и Милована
био у Среском комитету КПЈ у Белој Паланци, а Драгољуб Милошевића, то се догодило 19. септембра 1942. године на
Миленковић-Грца, је лежао код своје куће рањен у ногу Сарлаху, на месту званом „Крст“. Љубомир Катраљевић,
током једне борбе Сврљишког одреда и лечио се.23 везан, био је одведен на ово место, уста су му запушили
Ово хапшење, иако је био велики ударац за покрет, памуком, метли му цигарету као знак да је слободан при-
није зауставило рад. Група Влајка Стојковића наставила лаз и поставили да седи код „Крста“. За то време агент
је да прикупља оружје и муницију, да растура летке које 24 ИАП, ПНОБ, изјава Влајка Стојковића, Тодоровић Милована и
је добијала од М. Милутиновића, ова група није била про- Ристић Јована, од 23. јула 1960. год.
ваљена. У августу и септембру 1942. године ова група и 25 ИАП, ПНОБ, Изјава Миленковић Раде-Парагвај, од 6. септембра
даље сарађује са партизанима. Преко М. Милутиновића 1960. год, 3.
26 ИАП, ХЖЦ, Оптужница Софијског војног преког суда бр. 9689 од
21 ИАП, ПНОБ, изјава Ђорђа Златковића, Ратомира Игњатовића и 20.11.1942, 12.
Петра Милићевића, од јуна 1960. год, 4 27 ИАП, ПНОБ, записник о изјави Миле Вељковића и Милошевић
22 ИАП, ПНОБ, изјава Ђорђа Златковића, Ратомира Игњатовића и Милована, од 28. августа 1960. год.
Петра Милићевића, од јуна 1960. год, 5 28 Миодраг Мијалковић, Пирот и околина у НОБ 1941/1942.године,
23 ИАП, ПНОБ, изјава Миленковић Раде-Парагвај, од 6. септембра Пиротски зборник, 6, Пирот, 1974, 54; ИАП, ХЖЦ, Стенографске
1960. год. белешке, 24.

Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac
242
Божаров заједно са бугарском полицијом направио је за- бљених четника који су заробљени и приведени у затвор.

Предраг М. ВИДАНОВИЋ
седу. У међувремену појавили су се Грца и Блихер, који су Бошковићева канцеларија се налазила поред затвора.
се упутили према „Крсту“, где се налазио Љ. Картаљевић Један од затвореника је угасио светло и покушао да по-
у намери да одрже састанак.29 У ватреном сукобу убијен је бегне кроз прозор, а за њим и остали. Стражари су по-
Драгољуб Миленковић Грца, док је Драгутин Златановић чели да пуцају. Чувши галаму и пуцњаву, истрчао је из
Блихер рањен у грло и ухваћен. своје канцеларије, стао код прозора кроз који су четници
Након овог догађаја и претходног масовног хапшења покушавали да побегну и у општем гушању изгубио жи-
активности народноослободилачког покрета у Пироту за- вот.31 Ова наивна и траљава теорија никада није прошла
миру. Овде се завршава, могло би се рећи, прва етапа у у народу.
историји пиротског покрета отпора. Друга, по много чему Смрт Момчила Милутиновића Татабице је такође,
динамичнија, за партизански покрет успешнија, а наро- у најмању руку чудна. У пролеће 1944. године ствара се
чито после Стаљинградске битке и јаснија етапа, почиње Пиротски партизански одред, која је уједно и први одред
у пролеће-лето 1943. године. где већину чине Пироћанци. Наиме, приликом њеног
На основу оптужнице Софијског Војног преког суда формирања, М. Милутиновић постављен је за економа
бр.9689/1942 од 20. новембра 1942, суђење групи парти- чете. То му је, вероватно, била „награда“ за све што је ура-
зана и сарадника НОП-а у Пироту изречена је пресуда 10. дио за покрет у Пироту. Оваква одлука је у најмању руку
и 21. децембра 1942. године.30 Према оптужници на смрт била изненађујућа за све, али и за самог М. Милутиновића.
су, у одсуству, осуђена деветорица, а на смрт, присутни, Незадовољан таквом одлуком, излази из строја и од штаба
Љубомир Картаљевић и Драгутин А. Златановић Блихер. одреда тражи дозволу да и даље настави рад у позадини.
На казну робије осуђено је једанаесторица, а једанаесто- Штаб одреда му то и одобрава. Милутиновић је тражио
рица је ослобођено оптужбе. добровољце за пратиоце и за то су се пријавила двоји-
На пиротском Пазарском гробљу 22. децембра 1942. ца, а касније им се прикључила и још двојица. Код села
године стрељан је Љубомир Картаљевић, док је Драгутин Куманова, 3. јула, М. Милутиновића су из непознатих
Златановић Блихер лечен у болници, одакле је побегао разлога убили његови пратиоци. Разлог његовог убиства
опет у партизане. Под оптужбом да је заврбован за бу- ни до данас није расветљен, али је симптоматично да је
гарску тајну службу и да је издајник, извесни кругови се последњег дана јуна месеца, Момир Милошевић, поли-
досетили тек почетком септембра 1944. године. Стрељан тички комесар добио задатак од штаба Одреда да пронађе
је у Падежу од стране партизана. Но, ово тек отвара ново М. Милутиновића и да под стражом буде спроведен, због
поглавље у партизанском бивствовању. Ова својеврсна самовоље. Милошевић је упутио патролу, али они су се
чистка у самом Покрету, вероватно није карактеристич- вратили са обавештењем да га нису пронашли, а убрзо је
на само за Пирот. Пред сам крај рата, и непосредно по- стигла вест да су М. Милутиновића убили његови прати-
сле његовог завршетка, на крајње мистериозан начин оци.32 Остаје сумња да су друга двојица, која су касније
гину истакнути борци, и то пре свих, првоборци. Поред дошла за његове пратиоце, послата са намером да га ли-
Блихера, као и горе поменутог Драгана Костића, још и квидирају. Ако је М. Милутиновићу требало судити за са-
неколико првобораца, али и две најзначајније лично- мовољу, то је, у ствари, значило осудити га на смрт стре-
сти из Другог светског рата за пиротски округ, Предраг љањем. Судије и извршитељи били би сви они које је он
Бошковић Павле и Момчило Милутиновић Татабица. организовао и довео у партизанске редове. Да себе не би
Предраг Бошковић након ослобођења Пирота постаје стављали у ту непријатну ситуацију, они шаљу ове људе
први опуномоћеник Одељења за заштиту народа (ОЗНА). да за њих изврше овај својеврсни злочин који никада није
Званично се смрт Бошковића повезује са сукобом заро- добио свој епилог на суду, а ни у историјографији.

29 ИАП, ПНОБ, записник о изјави Миле Вељковића и Милошевић


Милована, од 28. августа 1960. год. 31 Богдан Николов et. al, Наши пали, биографије палих бораца пи-
30 ИАП, ХЖЦ, Оптужница Софијског војног преког суда бр. 9689 ротског краја, Пирот, 1967, 54.
од 20.11.1942. и Пресуда војног преког суда од 10. и 20. децембра 32 ИАП, ХЖЦ, овај податак се налази у рукопису Милорада Мадића,
1942.год. Пиротски партизански одред, а по казивању Момира Милошевића.

Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац
243
рата такву статистику нису имали, они су се потрудили да
Предраг М. ВИДАНОВИЋ

Резиме то надоместе у крајње дискутабилном Сремском фронту.


Овако је, према овој архивској грађи, изгледао Пирот На жалост, број погинулих у Другом светском рату,
у Другом светском рату до краја 1942. године. Рећи ће никада није утврђен, али свакако је питање, да ли смо се
неко, много речи, а мање делања. У таквом ратном окру- ми међусобно више поубијали, него ли што смо страдали
жењу, када је земља разбијена, без организоване војске и од окупаторске пушке.
са потписаном капитулацијом, влада и краљ су у егзилу.
У Србији се појављују, до тада непознате војне формаци-
је, партијске војске. У општем метежу који је направљен, ACTIONS IN PIROT UNTIL THE END OF 1942
народ је имао само једну замисао, како преживети. Свака
појава било какве групе која је имала намеру за било Abstract: The paper examines the actions of the anti-
какво антифашистичко деловање, за свако је дивљење. -fascist movement in Pirot until the end of 1942, based on
Међутим, да су Срби остали јединствени, да ратно стање the archival materials from the Collection “Pirot and its
није коришћено за међупартијско сукобљавање и мења- Environs in People’s Liberation War 1941-1945” and the
ње државног система, што доводи до позиције грађан- personal fonds of Hristifor Živković Cikan, which includes
ског рата, на све ове догађаје гледало би се другим очима. the statements of the protagonists of the events and the
Мото како за отаџбину треба погинути не би био доми- contributions to the history of the People’s Liberation
нантан, развила би се свест о томе како за отаџбину треба Movement in manuscript.
живети. Но, Врховном штабу НОП-а је било важније да је Key words: Pirot, anti-fascist movement, Bulgarian
Енглеска и Америка признају за савезника, а за то су јој occupation, Second World War, dragoljubovci (the
биле потребне количине погинулих. Пошто до пред краја supporters of Dragoljub Jovanović)

Часопис „ЗАПИСИ” 7, Историјски архив Пожаревац Review „ZAPISI” 7, Historical Archive Pozarevac
244