XLI KONFERENCHA ZA ETRA} ZLATIBOR, 3-6. JUNA 1997. UTICA] DINAMIKE GENERATORA NA STRUJU KVARA Dobrivoje Stojanovie, Mirosiav Veselinovié, Elektronski fokuétet u Nilw Sudriaj- U rade su pr retedean proracund strajo kratkog spoja ut wadavonje wticaja uzajonnog njilianja generatcr. primerimo koda, pored jake neete, mesio kvara napajaju Jjndan it vile generatora, Polazalo se, de neuvaiavanje injéhanja generalora pri kratkin spojevima ducim od 0.155 mote do nedopustve greike uw rezultatima Analisa je wena na provaéuna. 1.UvOD Rezultati proraguna stuje iratkih spojeva su osnova za inbor i proveru opreme u elekroenergetskim postojenjima hao i 2# izbor i podetenje relejue zaltite, Problemy proracuna kratkih spojeve poweéen je veliki broj radova, kako v svews tako i kod nas (1.2). w kojima je razradena teorija procesa pri Kratkim spojevima, pri Cem su sredstva i metode raznoliki od priblitmh analitigiih proraguna do slotenih prora@una na raturskin matinama, Proratuni clektrignih veligina v momeste nastanka kvara ne éaju ‘xdgovor na pitanje kako se pojedine veligine menjaju u toku Matematidka postavke problems kratkib spojeva ims ranogo zajednigkog s2 proratunom dinamitke stabilnost, ‘mada je u pojedinim momentima prevazilazi po sloienost ako, ¥ sultini jedan te isti proces u praksi se obitno rarmatrajy odvojeno elekwonagnetni i elekwomehaniShi prelazni proces, Kod proméine stryja Kratkih spojeva i Jearakierisiénin vreéostt sia kvara, po pravitu. uvaava se samo elekktromagnetni prelazai proces. Medotim, usled Kvare nanaSava se balans momenta oa vrata terbine: ‘generfor pa oastaje i elecromehanitki prelazni proces Koji fe iskazvje kroz promeny yplova rotora a time i uglova jzmedy elekwomotomib sile (ems) pojedinih generators Oxcilacije tib uglova izazvane njibanjem bilo keg rotora rida ma karakter stuje kratker spoj. VU vezi sa islodeaim, csnevni cilj ovoga rada je analza ctieaja tzajemaog njihanja generatora na siryju kvara i da lukaze na to kads ju kojoj meri teba uvadii pomenuti ‘utiea). Ovaj problem poseboo je izrazen u uslovima kvara v neposrenoj Dlizini elektrane U tom cilju razmatrax je sistem u Kome je elekeraa, sa jednim ili viSe blok [genersiora, vezana “preko impedanze na jak mreht ‘Analizirana je vupaa struja vara i struje koje pritiée mest devara sa peneratorske strane i sa strane mreke. Proraéus i ‘aualiza sezultaia izvrSeni sv 2a tropoini kratak spo}. kvar pri ome je ove pojava aajizraenija. Proraguni su uradeni uz puno.vvalavanje svih fakura koji se obiéne zanemanijz hod tadicionalaih proraéuna Ovde se uvaava aksivni ofpor— clemenata sistema, kapaciivnost nadzemaib vodova i ‘ledaromebanidhi prelazni proces w sistemu. Kod proraéuna clektromehanigkog prelaznog procesa. Kao shown ‘mateinatieki mode! sinkronih peneratora . korist se: mode! petoga reda dobijem na osnove Paskovih jednagina, odnosno te model druge klase taénost ‘Ova rad inspirasan je radovima profesora J. Nahmana [1.2] i predstavja nastavak istraZivanja provesenih v (3.4) 2. MATEMATICKO MODELOVANJE, Razmatra se sistem u kome je clektrana sa vide blok pecerator: G i wansformaiors T vezsua preko voda V no jo myezu. kao na st 1. Analiziran) su_kvarovi_ na ‘visokonaponskim sabiroicama transformatora. Ekvivalentns Hema ovako formirane mrefe je v oblike radijalnih grana o¢ pojedinih izvora do mesta kvara. Elementi sistema opisani fu pomoca dg kompouenti pri emu sud i g ose vezane z= rotor maine 2.1 Model generators Standardni Parkov model sinhroaog generator [3.4.5]. 1 po jednom priguinom koaturom u svakoj esi, opisan je sledecim sistemom jednatina: Jednatine elektwomagneme revnotete su + 2a stor a Ms wy, -ri, -Usin@ a) at ay, Oy, ~—t-ri, = 4, =U cos 8 ° ar eo “ ay, © a Jedoatine kretanja rotors: do _ My M, My = (aly = Vet ] at oT; T, Se eo E % dr 530§ obzirom ne produ problema koji se owe mamara ranemariye se elekvomagnem) prelazni proves ay, , 8¥, gj. velitine Bj Zs yy tay a a posju aula, Ovim uproséenjem zanemaruju se apeciodiene Remponenie strje i napona U statorskim Kolima generatora i Q avedi, Nala} naéin omoguéeno je prageaje samo penodiéue Komponente sruje kvera, Takode. omoguceno je Fednosiavno ukljuéenje jedaaéina statora v jeénadine mrete Isiovremese. zanemaren je efekat repulacije pobude ma inane generatora namotajims stator, 2.2 Model prenosnih elemenata ‘Transformator i vod preko kojih je generator vezan 23 jaku mrede predstavijeni su redoom vezom ompomosti F i induktvnost L Jecoagine naponske ravnotede na RL graai preko dg ‘ompooenata su oli, +Riy 8 ~oli, + Ri, o 2.3 Modelovanje rezima kvara S obzirom da se analizira kratak sp0j na visokonaponsko} sieani transformatora (mesto k) oapoaske jednadine statora objedinjene su sa jednadinama transformatora. Odzovarajuce naponske jednatine u dg komponentama su: oy, (Ro + Beas ag 0, + (Ro + Pres an ade vt Tug « fag ~ Komponeate siuje generators svedene ne visokonaponsku stranv transformatora. Jednagina voda eduosno grane desno od mesia Kare napisane su saglasno jednaginama (8) 3 (9). Jednatine napouske raynotede (10) i (11) webs dopuaitt jednaginama swrujae ravnoteze prema I Kishofovorn 2akou a2) a3) Jednaginama naponske ravnote2e (10) i (11) i suruine ravnoieze (12) i (13) neophodae je dodati i jedoatine aranigaih uslova koje karakterisu vrstu kvara. ‘Graniéai uslovi za tropolni kratak spoj su: Ug Hg =O 04) 3, NUMERICKI PRIMERTI ANALIZA REZULTATA, Proraéun struja kratkog spoja uz wvafavanje njihanja ‘eeueratora i2vrtea je na vecer broju primera, a ovée ée biti prikazani rezultat- na~jednostavnom primeru elekrane si vite blok generaiora, koja je preko: veda vezana na sistem beskonaéne snage. kao na sil. Kvalitativna ecena uticaja njibanja generatora na stujo kvara data je na osmovw rezuliata proméuna strje tropolnog hratkog spoja. U retimu pre kvara_ genersior su bili nominalso optereéen: Regulacja pobude geveratora alje cbubvacena. U emis = 0,1snastaje wopoini kratak spo} ma. visokooapensi) strani bick wansformnators, ako ds pojedini i2ver! radijane rapajaju mesto Kvara. Kao rezullst promeune Gaju se uporede vieduosti suuje kvara sai bez tvazavana ojihanjs seneratore, Primer su odabraal ako da jaspe ilu viens, : oS 4 4 an SI, 1 Ekvivaleatna Sema sistema Razmoimo najpre slutej kaia seu slekwani nalazi jedan generator, tako da mesio kvara napajsju generator i sistem, Ne si, 2 prikezane su efektivne vredaost sruja koje pritigu mesma vara se generatorsie [, i se strane sistema 1, kao § uiupas smuja kvara J, Takode. na iste) slic prkazane su uporedne efekiivne wednosti sruje kvare 2a sluts) uvatavanja (——) i neuvatavanja (—) relativaog Sreianja rotora generatora, Efektivar vrednosti suje koje pica mestu kvara 8) iste w obs slutaja, ali zbog promene gla, u prvom shu&aje ukupna straja kvara ime oscilaterss arabes Opndanje efektivae vrednosti ukupne struje kvara J, mode se objasniti na sleded natin. Nastankom kvara rotor peneratora se ubrzava pri Gem se uvedava ugao izmedu ems generatora i papona mreke, a ime} ugso izmedu siruja koje pritizu mestu kvara. Ovde treba napomenui da ugao iamedu struja grana ne mora biti jednak ugly izmeda clektrigni sila izvora. Strja na mesm kvare odredena je kao vektorsi zbir sje /, i J,, Sa porasiom uzajemnog ugia @, i suma se smanjuje pa se smanjyje j ukupoa struja kvare tako. da najmanju vrednost poste kod ugla gy, =180". sa sonunjenjem ugle 0, siuja ba meses Kvara rastej postibe maksimalno vrednost 22g, =0°. 2a itustacijy gorse terénje, ua #L°3 prikazana je promena efektivne vrednost ukupoe suje kvara [yj opla igmeto suvja gv seine ‘kvara..-Struja- /,,-postite svoj .pevi_ minimum, u.iznosu 1, =2;75038p.u.u weoutku = 0,475. ilk manjoj meri, uZestvuju sve maine: Proces je vibeznaéan, odreden promenom svih uzajamnili uglova izedir rotora matina. Ini takav je i proces promene uglova izmedu 832vekiora ems generstora. pa sledstvene tome i uglova iamedy vekiora struja pri kratkom spoju. 2a ilustreciju prilika w vibemalinskom sistemu mote da posloZi primer sa st. 1 w ome imamo dva generator i jal mrebu. ‘Unupna stryja kvara naglo pada, éabi veéw 1 = 0,485 pala na vredaost I, = 4,18282p.1.. So je samo 20.2275 vrednostistrije koja se dobija kada se ne wvatava nijibaaje rotora genetatora. steuje kvara[p.0) 0406 vreme [s} Sl. 2 Vremenski tok efektivnih vredaost struja kvara Jednomatinskog sistema 5.3 Efektivne vrednost simje kvara i ugao iamedu vektora simije 22 vreme kvara U resimu kvara_sistem beskonatne suage odrtave konscammim napon i uBestanost (rzinu ) , dok se generator G1) G2 ubreavaju nezavisoo jedan of érugogs. Na sl. 4 date sv zavisnost struja pojedinib grana j ukupna struja kvara. 52 i bez wvatavania ujibanje generators. Efektivna vredaost ‘ukupoe suuje kvara menja se. | ovde, oscilatorno i uvek. je manja od arimeditkog 2bire strujs pojedinih prana Oscilatorni Karakter stuje kvara posiedica je njihanje {onerators. odnosno promene ugla izmedu generatora G) i G2 k20 1 uglova izmedu pojedinih generatora i sistema 8 XA: ber uvataypnia njhanja rotors 3" ya watavnga nana | gis § ‘ Ay s Pe ace . 0 02 0¢ 08 08 10 13 vreme [s} Sl. 4 Vremenski tok efektivnih vrednost stauja Kwara ddvomasinskop sistema Nastankom kvara, obs generators se rastereduju pezavisno ubreavaju pa njhov inedusobai ugao raste usled ega se menja struja koja dolazi se generatorske strane. Na sl S prikazan je vremenski tok sumame struje Jj, peneratora GI i G2. Ova stnije posite najmaniu viedoost Thy = 2;707 pa. w wenvten 120.955, kad je zapravo ugao imedv vekiora stuja Gye lekromehanitkog, process i ajegov viica) oa sire kvars cdreden je mestom kvara, vistom keara kao i polaznim reSimom, U veei sa ovim neophodna je razrada nietoda jednoscamnog modelovanja dinaike generatora le bezuvatasang nj re 4 ra ee vreme [s] SI. 5 Promena efektivne vrednost struje kvara si ‘eneratorske strane i ugao izmedu vektora struja