Aкцентологија српског језика I 9. IV 2014.

Вежба бр. 7 – КЛИТИКЕ;

ПРЕНОШЕЊЕ АКЦЕНТА НА ПРОКЛИТИКУ

1. У клитике спадају:

1) проклитике:
а) предлози: са, на, у, испред, из, пре, после, међу, сем, осим...
б) везници: и, па, те, а, али, него, јер, због, док, мада, чим, пошто...
в) речца не.

2) енклитике:
а) енклитички облици помоћних глагола:
– презент гл. јесам: сам, си, је, смо, сте, су;
– презент гл. хтети: ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће;
– неки облици глагола бити: бих, би, би, бисмо, бисте, би.
б) енклитички облици личних заменица: ме, ми, те, ти, га, му, је, јој, ју, нас, нам, вас, вам,
их, им, се;
в) речца ли;
г) речца се.

2. Акцентујте дате одричне облике презента:

н е с аве туј емо, н е ј ед ем, н е вежеш, н е от к ри ва, н е п ече, н е раз ли куј ем, н е
п равд ај у, н е влад ам, н е влад ај у, н е кашљ еш, н е н али куј емо, н е куп амо, н е луп ам, н е
љ уљ ат е, н е мења, н е сти жем, н е мора, н е п ри чам, н е п ружај у, н е п ушт ај у, н е ругат е
с е, н е смеј емо с е, н е пророкуј еш, не ручаш, н е п ењем с е, н е с ањамо, н е б ри шу, н е
сумњ ат е, н е ход аш, н е чуват е, н е крен у, н е п рат и м, н е ди рн у, не б ран е, н е д ремам, н е
сп ава м, н е умеш, н е гл ед амо, н е тон емо, н е касн и т е, н е смеш;

3. Пренесите акценат на проклитику у следећим примерима:

1) старо преношење: у б ој , из ван град а, з а ст рук , од мужа, н а н о с, п реко зи д а, н а

Р т ањ , уз п љус ак , за ц ара, од з лат а, н а т ело, у с ен о, преко пољ а, н а гла ву, у вој ску, н а
ст ран у, н а вод у, у з емљу, з а н оћ, н а реч, у част, н а п а м е т, у ј е с е н, п од с т а р о с т ;

2) ново преношење: за б рат а, з а мај стора, од з ет а, н а сп рату, н а сун ц е, исп од

ли шћа, преко пи с ама, н а гроб љ е, из блат а, д о рамен а, у н евреме, и з а куће, и сп од
шљи ва, пред школу, н а с м рт ;
Aкцентологија српског језика I 9. IV 2014.

4. Обележите проклитике и енклитике у тексту:

Ж и вео н еки мли н ар з а кој ег с е говори ло д а може д а пред ви д и коли ко ће т рај ат и

чи ји жи вот. Зато му, свакод н евн о, д олаз и ше љ уд и с а раз ни х ст ран а, т ражећи д а и м с е
п рорекн е суд њи час. Моли лац би п од вод ен и чн и камен д огађањ а б ац и о шаку кукуруз а
жи вот а, а мли н ар би према т рај ању млеве ња од ређи вао коли ко ј ош год и н а п ред стој и
го сту.
Чувши за све ово, ц ар т е з емљ е од лучи о ј е д а п о с ет и пророка. Али , како ј е
желео д а што д уже жи ви , он с е реши н а п рева ру. Од свој и х камен оре з ац а н аручи д а
му н ап раве н ајт врђе могуће камен чи ће, п о обли ку сли чн е кукуруз н и м зрни ма. Овако
оп ремљ ен он с е пој ави пред вод ен и ц ом.
Млин ар ј е леп о при ми о ви соког го ст а. У од ређен о време, кад а ј е т реб ало д а с е
п ред ви д и д ужи н а жи вот а, ц ар ј е п од камен б ац и о он а н арочи то н ап рављ ен а зрн а.
В од ени чн и камен од мах ј е п очео д а шк ри пи и у си лн у ц ику ст ао д а с е к рун и . Л ажни
кукуруз беше п рет врд з а њега. „Из глед а д а ћу д уго жи вет и ”, рече ц ар кроз смех.
„Го сп од а ру, суд ећи по зрни ма жи вот а, т и ни кад а н ећеш ни умрет и ”, од врат и о му ј е
млин ар.
Но, ни ј е прошло мн ого времен а, а он ај ц ар с е веома разб олео и би п ит ање час а
кад а ће с е раст ави т и с а д ушом. На с амрт н ој п о ст ељ и , он ј е н аред и о д а му п озову
млин ара. „Ти си рекао д а ни кад а нећу умрет и . Зашто си ме слагао? ”, упи т а он љ ут и то.
„Не слагах ј а, ц аре, већ т вој кукуруз ”, реч е мли н ар. „Зар ј е камен с амлео сва мој а
з рн а жи вот а ?”, зачуд и с е ц ар. „Не, го сп од ару, ни ј е”, од махн уо ј е гла вом мли н ар. „Ако
ј е т ако како говори ш, з ашто он д а уми рем?!”, си лн о с е расрд и о ц ар. „Зато, го сп од ару,
што с е вод ен и чн и камен д огађањ а од т вој и х зрн а и ст роши о. Ето, с ад и с ам разумеш д а
кукуруз бе з мли н ског точка н ема сврху, б аш као н и жи вот бе з д огађај а ”, ми рн о ј е
од врат и о мли н ар.
Цар с е тужн о о см ехн у. В ид евши д а с е н еуми т н о ст н е може п ревари т и , он ј е
н аред и о д а камен оре сц и н ап раве н ов вод ен и чни камен .
Ево, т ај с е точак и д ан ас, мад а и зре з ан у то д алеко време, ј ош увек лаган о,
лаган о ок реће.