Акцентологија српског језика I

АКЦЕНТОВАНИ ТЕКСТОВИ СА ВЕЖБАЊА (РЕШЕЊА)

(1) Прĭшао је блĩжĤ јģднĸј, кķјĚ је стĕјала уза зħд, а кķјĸј се мēлĚ
девķјчица у сņкњу скрīвала. Кад прīђе блĩжĤ, ņчинĮ му се да је тē
жģна прēвĚ лепķтица. Стĕјала је вĩтка, висķка, прĕва, твľда, као од
кĕмĤна, у нğкĸм чņднĸм цĺнĸм ћğбету кķјĤ јој је покрīвало тĝло, од
рамġнĚ до члĕнĚкĚ/члēнĚкĚ. Дŀхтало је, кад би се помęкла. Ĭмала је
лġпо лīце и мĵрала је бĩти веķма млėда. А глğдала га је крňпнĮм
зелģнĮм ķчима. Њģму (/Њğму) се ņчинĮ да су јој дņге трğпавице бķјĤ
пğпела.

(2) ЈğсĤн, и жĭвот без смħсла. Прķвео сам нıћ у зėтвору са нğкĮм
Цĩганима. ВňчĤм се по кавęнама. СğднĤм до прĵзора (уколико је
множина: прĵзĸрĚ), и зęгледĚм се (уколико је несвршени глагол:
зęглĤдĚм се) у мęглу и у румģна, мijкра, жňта дрвģта. Гдğ је жĭвот?
ĶнĤ кļвавĤ/кļвĚвĤ, цŀвенĤ, тijплĤ шņме, нğпреглĤднĤ/непрġгледнĤ
пijљскĤ шņме, кęко/кĕко ме умķрише. ВķјнĮк сам, о нĩко нģ знĚ, штĕ тı
знēчĮ. Али у ķвĸј бňри/бņри, што је завŀтела мıзак/мijзак свġту, мĕло је
љňдĮ, кķјĮ тęкĸ слĕтко и мħрно жīвĤ као јē. ВňчĤм се тęкĸ од грēда до
грēда, и шĝтĚм се под ķвĮм јģсĤњĮм дŀвĤћем рŋменĮм и жńтĮм, кķјĤ ĭмĚ
на мģне/мğне ĩсто/ĩстĸ толĭкĸ/тķлико ņтицĚја као на Х(афиса) вīно.

(3) Јē бих млėдĮм и дарķвитĮм нĕшĮм љňдима дĕо јģдан сėвет.

Рėдите, рğкао бих им, свıј пķсао нģ гледајʼnћи ни лĝво ни дğсно, ни
иза сģбе/сğбе ни прğдĚ се, али свıј цħљ пķстављĚјте висķко, и
трėжите мĕло од свĝта око сģбе/сğбе, али мнijго од сģбе/сğбе и свıга
дğла. Ŋверен сам да је већĭна од нēс од почġтка ŋдарила сģби/сğби
Акцентологија српског језика I

сņвишĤ/сŋвише мęлен и сņвишĤ/сŋвише блħз цħљ, и да је вĩшĤ и

бijљĤ мķгла од ķнога што је жģлела да ŋрĚдĮ и пķстигнĤ. Жģлите
мнijго, тġжите смğло и далģко и висķко, јер висķки цīљеви открīвајʼn
и умногостручėвајʼn снėге у нĕма.