РЕЧЕНИЦЕ ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПОСТАКЦЕНАТСКИХ ДУЖИНА

(РЕШЕЊА)

1) Човек путујĤ по свету да нађĤ шта требĚ и враћĚ се кући да то нађĤ. (Милош Црњански)
2) Лако заборављĚмо своје грешке када за њих знамо само ми. (Франсоа ла Рошфуко)
3) Вино стварĚ пријатеље, а сузе их стављајʼn на искушење. (Немачка изрека)
4) Само кад претерујĤмо, другĮ нас слушајʼn. (Индира Ганди)
5) Овца и вук се не слĚжʼn око појма слободĤ. (Абрахам Линколн)
6) Свако се рађĚ са својĸм срећĸм. (Меша Селимовић)
7) Руменило је боја врлинĤ. (Диоген)
8) Сва искушења, сва испаштĚња, и све патње у животу могʼn се мерити снагĸм и дужинĸм несанĮцĚ којĤ их пратĤ. (Иво
Андрић)
9) Једноликĸст је мајка гадљивости, разноврснĸст је лек. (Франческо Петрарка)
10) Не могу да схватĮм како човек од части може у руке да узмĤ новине и да, док их прелистĚвĚ, не задрхтĮ од гађĤња.
(Шарл Бодлер)
11) Деца су чешћĤ деца нашĮх порĸкĚ него нашĮх врлинĚ. (Душко Радовић)
12) Када се људи слажʼn са мнĸм, одмĚх осетĮм како морĚ бити да грешĮм. (Оскар Вајлд)
13) Уметнĸст ратовĚња је уметнĸст уништавĚња људĮ, а политика је уметнĸст заваравĚња људĮ. (Махатма Ганди)
14) Добар путнĮк не знĚ где идĤ. СавŁшен путнĮк не знĚ одĚклĤ/одаклĤ долазĮ. (Лао Це)
15) Жена може да кријĤ љубав и педесĤт годĮнĚ, али гадљивĸст и бес не може ниједан дан. (Арапска пословица)
16) Интелигенција не знĚчĮ не чинити грешке, већ их брзо исправити. (Семјуел Бекет)
17) Путовати значĮ мењати илʼnзије и предрасуде/предрĚсуде. (Анатол Франс)
18) Циљ оправдĚвĚ средства. (Николо Макијавели)
19) Ја верујĤм да неко ко другĤ увĤк обмањујĤ морĚ коначно сам себе да обмĚнĤ. (Серен Кјеркегор)
20) А ја вама кажĤм да не ваљĚ што дирајʼn у ћуприју; и нећĤ одобрити овĸ поправљĚње, видећете; као што је данас
поправљајʼn, такĸ ће је сутра рушити.
21) Пријатељима лако опрĚштĚмо грешке којĤ се не тĮчʼn нас. (Лав Толстој)
22) БољĤ је смрзнути се путујʼnћи, него иструлети седĤћи на једнĸм месту. (Максим Горки)
23) ТуђĚ већĚ погрешка не потирĤ Вашу. (Богдан Поповић)
24) Не заустављајʼnћи се пред првĸм тешкоћĸм, учинили су покушĚј преко некĮх рођĚкĚ из касабĤ, али ни њихово
инсистирĚње није имало вишĤ успеха.
25) Оне су излĮзĚне и искрĮвљене годинама и дугĸм употребĸм и потпуно срасле и постале једно са дрветом, земљĸм и
камĤном око њих.
26) Њихов град, то је у ствари једна тесна и дубока раселина којʼn су нараштĚји с временом изградили и обрадили, један
утвŁђен пролаз у ком су се људи задржĚли да живĤ стално, прилагођавајʼnћи кроз столĤћĚ себе њему и њега себи.
27) НајбољĮ међу онĮма којĤ је она подигла скренули су или посрнули после првĮх успĤхĚ и лепĮх надĚ.
28) У српскĮм кућама, којĤ су сабијене око црквĤ на Мејдану, немĚ ни жалбĮ на прошлĸст ни стрепњĤ од будућности;
само страх и тегоба садашњицĤ.
29) Тог првĸг власнĮка кафанĤ, ЛутвĤ, не сећајʼn се ни најстаријĮ људи; тај је бар стотинак годĮнĚ већ на некĸм од
разасʼnтĮх сеĸскĮх гробĚљĚ, али сви идʼn код ЛутвĤ на кафу и његово се име памтĮ и изговĚрĚ тамо где су заборављена
имена толикĮх султанĚ, везирĚ и бегĸвĚ.
30) За време летњĮх месецĮ, то јест од почетка маја па до краја октĸбра, то је, по давнашњĸј традĮцији, место на ком се
каснијĤ у току дана, око ићиндијĤ, састајʼn градскĮ бегови и угледнијĮ људи којĮ су припуштени у њихово друштво.
31) Око те липĤ и између стенĚ и бусĤња уклопљене су ниске клупе неправĮлна облĮка на којĮма је задовољство
поседети и са којĮх се тешко устајĤ.
32) НемĚ већĤ наградĤ од искрена пријатељства. (Тома Аквински)
33) МногĮ грешĤ из страха да не погрĤшĤ. (Готхолд Ефраим Лесинг)
34) На крају чаршијĤ, испод хладовитĸг и хучнĸг извора рекĤ, постојĮ, откад свет памтĮ, малĚ Лутвина кахва.
35) Њихова гордĸст немĚ ничег заједничкĸг са наĮвнĸм надменошћу обогаћенĮх сељĚкĚ и ситнĮх касабалĮјĚ којĮ се,
задовољни самĮм собĸм, видно прсĤ и гласно хвалĤ. Она је, напротĮв, сва унутарњĚ; вишĤ једно тешко
наслĤђе/наслеђе и мучна обавеза према себи, својĸј породици и вароши, упрĚво према високĸј, гордĸј и
недостĮжнĸј/недостижнĸј представи којʼn они имајʼn о себи самĮма и о својĸј вароши.