Sivarama swami

Mantranje
Śivarama swami
Originalnu knjigu je izdao
Lal Pubhlishing
2011.
Sivarama Swami: Mantranje
Editor: Braja Sevaki devi dasi
Izdavač: Manorama dasa
Lal Publishing
8699 Somogyvámos, Fő u. 38
info@lal.hu
© Sivarama Swami, 2011.
© Lal Pubhlishing, 2011.
All right reserved
ISBN 978-963-88672-6-1
www.sivaramaswami.com
www.srsbooks.com
Prevod na srpski: A.R.das
Lektor: Š.p.das
Grafička priprema: Lila108
 Sadržaj

Sedam čuda reči

Duhovna zvučna vibracija
Panca-tattva i Druge Mantre
Kvalitetno mantranje đape
Postojanost
Sankirtan
Treba je obavljati sa ljubavlju, predanošću, pažnjom, i brigom
Naša jedina i najvažniju aktivnost koju obavljamo
Zašto je japa veća strogost od kirtana
Prenesite um u Vrindavan - ujutru
Mantranje je naša sadhana
Jedan Jedini proces
Sposobnost
Duhovni principi svetog imena
Bezkonačno mantranje i pevanje
Prenesite um u Vrindavan - popodne
Delotvorno mantranje više krugova
Duhovni zvuci - Muzičko poboljšanje
Plač za Krišnom
Savršenstvo mantranja

Poglavlja u ovoj knjizi su kompilacija objava u podkastu Siva-

ramaSvami.com od njegovog osnivanja 2006-te godine. One su
kombinacija inspirativnih, meditativnih i filozofskih razgovora
na teme mantranja na đapi, sankirtana, harinama, i sadhane. Na-
damo se da će reči u ovoj knjizi inspirisati čitaoce da povećaju,
poboljšaju, prodube i kušaju svoje mantranje…

5
 Sedam čuda reči

Šta je rezultat pevanja Hare Krišna?

U Svoja imena – Hare, Krišna i Rama – Gospod je uložio

sve svoje potpune moći. Pevanje Božjih imena je dakle kon-
takt sa Njim posredstvom transcendentalnog zvuka i tako je
rezultat mantranja isti kao i rezultat neposrednog druženja
sa Gospodom. Sledeći prelepi stih, kojeg je napisao Gospod
Ćaitanja, opisuje sedam efekata pevanja Hare Krišna mantre
na praktikanta.

ceto-darpana-marjanam bhava-maha-davagni-nirvapanam
sreyah-kairava-candrika-vitaranam vidya-vadhu-jivanam
anandambudhi-vardhanam prati-padam purnamrtasvadanam
sarvatma-snapanam param vijayate sri-krsna-sankirtanam

“Sva slava grupnom pevanju svetog imena Krišne koje može

očistiti ogledalo srca i zaustaviti bede razbuktale vatre ma-
terijalne egzistencije. Ovo pevanje je poput rastućeg mese-
ca koji širi beli lotos dobre sreće svim živim bićima. Život
je i duša sveg obrazovanja. Pevanje svetog imena Krišne
povećava blaženi okean transcendentalnog života, rashlađu-
je svakoga i omogućava kušanje potpunog nektara na sva-
kom koraku.” (Sri Siksastaka 1)

Iako su već mnoge knjige napisane o dubukom značenju

ovog stiha, ovo što sledi je jednostavan sažetak sedam rezul-
tata pevanja Hare Krišna:

6
1. Pevanje svetog imena Krišne nam čisti srca od prvobitnog
uzroka našeg pada u ovaj materijalni svet – zavisti, a i drugih
loših odlika poput požude, pohlepe i gneva koje smo kasnije
stekli.

2. Krišnino ime ne samo da čisti srce nego takođe i štiti od

bilo kakvih daljnjih zagađenja svetovnom energijom i štiti
one koji su pod uticajem materijalne energije.

3. Pevanje i mantranje budi čistu predanost prema Krišni,

uspavanu sklonost duše da služi Gospoda sa ljubavlju; a dalj-
nje pevanje budi predanost sa ljubavlju koja kvalifikuje oso-
bu da dostigne najveću sreću – društvo Krišne.

4. Kada bhakta dostigne rezultat predanosti, on postane pro-

svetljen duhovnim znanjem. Daljnjim pevanjem i mantra-
njem znanje sazreva u spoznaju, što s vremenom razotkri-
va bhakti njegov izvorni položaj u jednom od pet odnosa sa
Krišnom.

5. U kojoj meri je srce oslobođeno neželjenih navika, u toli-

koj meri postajemo predani Krišni; u kolikoj meri nam se u
srcu utemelji predanost, u tolikoj meri dostižemo spoznato
znanje; i u kolikoj meri nam je srce obasjano i predanošću i
znanjem, u tolikoj meri kušamo duhovnu sreću. Na taj način
se okean blaženstva povećava.

6. Pevanje i mantranje oslobađa uslovljene duše od iluzije

poistvećivanja samih sebe sa telom i umom, i postavlja ih u
umirujuću stvarnost da su večna duhovna bića.

7
7. Konačno kada dostignu savršenstvo pevanja i mantranja,
bhakte kušaju potpuni nektar predanosti Krišni s ljubavlju –
nektar koji blaženstvo oslobođenja pravi beznačajnim.

Duhovna zvučna vibracija

Pevanje i mantranje Hare Krišna, uspostavlja naš odnos sa
Krišnom i Njegovim pratiocima. Priroda duhovne zvučne
vibracije je različita od zvučne vibracije koja se samo čuje.
Kada napišete Hare Krišna na komad papira, to je isto toliko
zvučna vibracija kao i kada je izgovorite. Ona je šabda. Nije
ograničena na nešto što se prenosi od usta do uha. Ona je
duhovna energija ili moć koja ispoljava sebe iz šabde. I pošto
je duhovna, ona nema nikakva ograničenja koja mi imamo u
ovom materijalnom svetu.

Generalno, kada govorimo o zvuku, mi mislimo na nešto što

moramo čuti ušima. Naravno, to je takođe odlika i duhovnog
zvuka ili duhovne zvučne vibracije, ali ona nije ograničena
na to. Pod materijalnim zvukom mi obično podrazumevamo
prenos informacije. Ali sveto ime Hare Krišna je transcen-
dentalna zvučna vibracija; ako izgovorim neke druge reči, u
pitanju su materijalni zvuci. Za razliku od materijalnog zvu-
ka, duhovni zvuk je nešto više od pukog prenošenja poruke.

Opunomoćeno je s duhovnom moći koje poseduje u sebi, i

to znači da predstavlja duhovno prebivalište ili energije, bilo
delimično ili potpuno. Ćaitanja Mahaprabhu kaže, namnam
akari bahuda nija sarva šaktis, Krišnino Sveto Ime posedu-

8
je sve duhovne moći. Kada pitate, “Kako si?”, koliko u tome
ima moći? Ali kada kažete Hare Krišna, onda sve što postoji
unutar duhovnog sveta je uključeno u tu zvučnu vibraciju.
To prisustvo je u svetom imenu i onda kada se ime vidi na
papiru, ili čuje ušima.

To prisustvo takođe postoji i u realnosti komentara Šrila

Prabhupada. Šrila Prabhupada koristi iste reči kao i mi. On je
takođe pitao “Kako si?”, ali pošto on govori sa duhovnog ni-
voa, njegove reči su prožete duhovnim moćima i stoga ima-
ju veći uticaj nego puko pitanje. Pored postavljanja pitanja,
ono takođe čisti srce, oslobađa od materijalne zagađenosti,
daje oslobođenje, i donosi niz duhovnih spoznaja koje bhak-
te mogu potvrditi iz svojih iskustava sa drugim duhovnim
osobama i sa Šrila Prabhupadom. Drugi mogu pitati “Kako
si?”, ali kada to pitanje postavi Šrila Prabhupada, to je nešto
mnogo više nego samo pitanje. Ono nije samo pitanje o bla-
gostanju već je iza toga i namera. A namera dolazi iz duhov-
nog sveta da nas oslobodi, da nas približi Krišni i takođe, da
se ono samo od sebe približi. Ovo je složena i detaljna tema.

U Vedanta-sutri je rečeno da šabda u stvari oslobađa. Tako

kada kažemo Hare Krišna, to su Imena, ali u tim Imenima,
pošto su nija sarva šaktis, sve moći Boga su prisutne. Ako
znate kako da se povežete sa zvukom, to je kao da ste u pri-
sustvu Gospoda, kao čitanje svih Veda, kao gledanje duhov-
nog sveta, kao slušanje zabava Krišne ili kao razumevanje
filozofije. To je izazov: povezati se sa šabdom. U svim vr-
stama odnosa mora biti nešto više nego prenos, mora po-
stojati prihvatanje. Ako druga osoba ne prihvata, onda neće

9
biti ništa. Dakle postoji prenos, ali ako primaoc nije dobar,
nećete dobiti poruku. Ista je stvar sa svim našim aparatima
za komunikaciju baziranim na informaciji koja se prenosi s
jedne strane na drugu. Ako je prijemnik pokvaren, sve pada
u vodu.

Kao kad neko pošalje kirtan na vaš kompjuter: ako nemate

odgovarajući program na kompjuteru, onda fajl izgleda kao
hrpa škrabotine. Isto se dešava i sa nama ako nismo prijem-
čivi da prihvatimo zvučnu vibraciju.

Dakle, pravi izazov svesnosti Krišne je da budemo dobri pri-

jemnici. Naše uši su glavni instrumenti, ali to nije dovoljno,
jer sveto ime nije samo zvuk. Šabda deluje na nivou svesno-
sti, i nije samo zvučna vibracija iako koristimo taj termin.
Da bi se povezali sa tom zvučnom vibracijom trebate imati
odgovarajuću svesnost. Zato da ne bi bilo prepreka trebamo
pročistiti svesnost. Kada bez uvreda ili prekida možemo čuti
Hare Krišna, onda, Šrila Prabhupada kaže, dolazimo direk-
tno u kontakt sa Bogom.

Ponekad, kada propovedate ljudima, oni kažu: “Pokaži mi

Boga”. Dakle, ovo je način kako videti Boga – mantranjem
i pevanjem Hare Krišna. Međutim mantra se treba čuti na
određeni način, zato jer svesnost a ne uši opažaju mantru.
Kao što, recimo, moj jezik govori i proizvodi zvuk koji pro-
lazi kroz mikrofon, ali mikrofon ne čuje ništa jer nije svesno
biće. Prenosi zvuk, ali ne čuje. Na isti način, moje uši su in-
strumenti. Kad kažem - ja čujem, duša čuje. Međutim, ako je
duša zagađena, ne može da primi poruku Hare Krišna man-
tre. Onda mi ometamo prijem zvuka.

10
Zbog toga, potrebno je pročistiti svesnost. Kako? Mantra-
njem Hare Krišna. To je i sredstvo i cilj. Čak i pogrešnim
mantranjem svesnost se pročišćava sve više i više dok ne
postane čista. Tada osoba spoznaje da nema razlike između
Krišne i Njegovog imena i da se zbog nija sarva šaktis ceo
duhovni svet razotkriva mantranjem Hare Krišna. Tada se
svih osamnaest moći, bez uzdržavanja, manifestuju u zvuč-
noj vibraciji. To je predivno iskustvo…

Ono što mi radimo je da vežbamo. Pokušavamo pročistiti

našu svesnost da bismo savršeno čuli i mantrali Sveto Ime
Gospoda. I šta se dešava kada možemo to raditi? Možemo
da nastavimo sa mantranjem i pevanjem jer od toga nema
većeg zadovoljstva. Šrila Rupa Gosvami je opisao mentalitet
osobe koja savršeno mantra:

“Ne znam koliko su nektara proizveli dva sloga ‘Kriš-na’.

Kada se Sveto Ime Krišne peva, izgleda kao da pleše unutar
usta. Tada mi želimo mnogo, mnogo usta. Kada Ime uđe u
ušne duplje, mi želimo mnogo miliona ušiju. A kada Sveto
Ime pleše u dvorištu srca, savladava aktivnosti uma i stoga
sva čula postaju neaktivna.” (Vidagdha-madhava)

To je iskustvo transcendentalista. Mi dobijamo ukus u na-

šem uslovljenom stanju, a priroda iskustva transcendentali-
ste koje je milion puta veće, nadahnjuje ih da žele još više i
više i više.

Ako se sećamo i poštujemo božansku prirodu Hare Krišna

mantre, uprkos činjenici da je ona besplatna, da je možemo

11
uzeti bilo gde i da nije tajna mantra, nijedna od ovih stvari ne
umanjuje njenu svetost. Uzimajući u obzir ove stvari, treba-
mo razumeti koliko je Hare Krišna mantra dragocena.

Panca-tattva i druge mantre

U Ćaitanja Ćaritamrti Šrila Prabhupada kaže da se pre peva-
nja Hare Krišna mantre treba otpevati Panća-tattva mantra.
Uzimajući u obzir kontekst, Šrila Prabhupada govori o kir-
tanu. To što su bhakte dodali Panća-tattva mantru u svoju
đapu, nesumnjivo nije ništa loše; to će ih pročistiti i oslobo-
diti uvreda, međutim, to nije ni zvanični standard niti in-
strukcija Šrila Prabhupada da se to radi. To je tradicija ili
običaj, baš kao što bhakte mantraju guru pranam mantre pre
i posle svakog kruga. Šrila Prabhupada nije dao tu instrukci-
ju, ali to nije pogrešno: setiti se duhovnog učitelja i odati mu
poštovanje je svakako dobro.

Postoje razne stotre, i mantre (na primer: 1008 imena Viš-

nua, itd) koje neki bhakte počnu svakodnevno mantrati. Lju-
di trebaju prihvatiti razne prakse svesnosti Krišne za koje su
kvalifikovani i za koje imaju privlačnost. Ali zaista, nisu nam
sve stvari potrebne za duhovni život koje nas privlače. Na
naprednijem nivou, one mogu biti nepovoljne za kultivisa-
nje raspoloženja predanosti. Na primer, pevanje 1008 imena
Ramaćandre, što neki bhakte rade. Naravno, trebamo raditi
one stvari koje nas privlače jer će nam to pročistiti srca i što
će nam omogućiti da usredsredimo naše umove na te prakse.
Međutim, ova vrsta opšte privlačnosti – mantranja raznih

12
mantri i stotri koje se odnose na razne inkarnacije Gospo-
da – iako daju dobrobit i pročišćavaju, ne usredsređuju um
bhakte na obožavano božanstvo Radha-Krišne i Ćaitanja
Mahaprabhua.

To je u redu ako osoba na početnim nivoima predanog slu-

ženja nema tu usredsređenost, ali Raghunatha dasa Gosva-
mi u svojoj Šri Manah-šikši opisuje da se bhakta okreće od
svih drugih oblika Boga i drugih mantri, ne zbog antipatije
– što je simptom guna materijalne prirode – već zato jer ima
jasniju usredsređenost obožavanja. Da bi povećao privlač-
nost prema Krišni, bhakta želi da mantra samo one mantre i
obavlja samo one aktivnosti predanosti koje će mu poveća-
ti određenu privlačnost. Ali čak i na kasnijem nivou, kada
privlačnost postane zrela, on će obavljati samo te određene
aktivnosti za koje ima privlačnost što, naravno, na tom nivou
nije opšta privlačnost nego veoma određena.

Trebamo znati da je krajnji cilj jednostavno povećati našu

privlačnost prema Radhi i Krišni i da mi to radimo pevanjem
Hare Krišna maha mantre koje je moćnije od bilo koje dru-
ge mantre ili stotre. Međutim, kao što Ćaitanja Mahaprabhu
kaže: “Ja sam tako nesrećan da nemam nikakvu privlačnost
prema pevanju tih Svetih Imena”. Kada se pravi ukus probudi
u nama, spoznaćemo da je ono najvrednija stvar. Ta realiza-
cija je cilj pevanja svih drugih mantri.

13
 Kvalitetno mantranje đape
Ðapa je za inicirane bhakte najredovnija i obavezna forma
harinama koju oni praktikuju, a veoma često ne dostiže se
željeni rezultat.

Uslov za dobro mantranje na đapi zahteva kvalitetno vre-

me, što je za hramske bhakte osigurano u jutarnjem vreme-
nu, kada se posvećuju samo đapi. Nažalost, u to vreme neki
bhakte ipak rade druge stvari što nije pošteno ni prema nji-
ma samima, ni prema Svetom Imenu. Naravno, postoje neke
službe koje se u to vreme moraju obaviti: služba puđarija na
oltaru i u kuhinji, ili služba bhakta u gošali. Ali izuzev tih
stvari, bhakte trebaju ostati zajedno i zaokupiti se mantra-
njem što će im postati glavna, ako ne i jedina stvar koja će
odrediti njihov napredak u svesnosti Krišne. Rupa Gosvami
kaže da se ovo kultivisanje mora prihvatiti sa svom ozbiljno-
šću.

Generalno, bhakte trebaju biti sposobni da sednu i mantraju

Hare Krišna. Klečanje je u redu ako imate sklonost da se us-
pavate. Ali jedna stvar je sigurna; đapa ne bi trebala biti bor-
ba da se ostane budan. Ako se borite, onda ne slušate Sveto
Ime. Hodati oko Tulasi Devi za vreme mantranja je u redu,
ali Bhaktivinoda Thakura i Šrila Prabhupada su takođe sa-
vetovali bhaktama da je bolje mantrati u sedećem položaju.
Šetati znači odlučivati o pravcu kretanja, što oduzima pažnju
i ometa naše mantranje. Idealno je sesti, zatvoriti oči i usred-
srediti um na prekrasnu zvučnu vibraciju. U svakom slučaju,
pažnja treba da je prisutna.

14
Ako zaista čujemo Sveto Ime, onda prema Rupa Gosvami-
ju, nikada nam neće biti dosta mantranja. Često se postavlja
pitanje, da li je dovoljno samo slušati Sveto Ime, ali Rupa
Gosvami kaže da ako veoma slatko Sveto Ime, zaista slušate,
dva uha za to vam neće biti dovoljna – želećete da imate na
hiljade ušiju.

Nakon deset do petnaest godina stalnog mantranja, bhakta

bi trebao biti sposoban da doživi zanos za vreme mantranja
Hare Krišna mantre. S tim ja ne mislim reći da se treba valja-
ti po zemlji, nego da je do te mere zadovoljan slatkoćom Sve-
tog Imena, da njegov um ne luta amo tamo, da ne razgovara
sa drugima kada mantra, da ne postaje pospan ili ometen i
da mu zle misli čulnog uživanja ne padaju na pamet, ili ako
dođu, može ih odmah odbaciti. Jedan bhakta mi je napisao:
“Rekli su mi da je vreme za đapu dobro vreme za planiranje
dana.” Ne, to nije dobro vreme za planiranje dana! To vreme
je dobro jedino za mantranje Hare Krišna mantre.

Mantranje Hare Krišna je jedina stvar koja se treba raditi za

vreme đape i bhakte zbog toga trebaju osećati veliko zado-
voljstvo, sreću i osećaj duhovne dobrobiti i duhovne snage
koja će ih voditi kroz dan i kroz prirodne prepreke na koje
se nailazi u porodičnom životu, propovedanju i mnogim
drugim stvarima. Šrimad Bhagavatam izjavljuje da samo
mantranje može zaista zadovoljiti dušu. Ako neko nije za-
dovoljan nektarom koji dolazi od mantranja Svetog Imena,
onda će biti naklonjen da nađe neku drugu razonodu: gle-
danje filmova, da bude ometen drugim stvarima, postane
zainteresovan šta se dešava u svetu kao, recimo, u fudbalu i

15
fudbalskim turnirima. Sve ove stvari vode u iluziju (maju):
suptilne stvari vode grubim stvarima, a grube stvari vode još
grubljim stvarima i onda osoba pada dole.

Pravilnim mantranjem Hare Krišna i redovnim kultivisa-

njem i praktikovanjem mantranja, bhakte bi nakon nekog
vremena zaista trebali da postanu eksperti u mantranju. Če-
sto slušam kako bhakte mantraju da bih video da li pravilno
mantraju. Slušam ih da vidim kvalitet njihovog mantranja;
neki mantraju veoma slatko, a neki mantraju automatski i
mehanički u smislu da ne obraćaju pažnju. Takvu indiferen-
tnost je moguće osetiti kroz zvučnu vibraciju. Kada razvije-
mo vezanost za Krišnu, Sveto Ime ćemo mantrati sa velikom
ljubavlju i predanošću.

Misliti o Krišni sa takvim raspoloženjem i mentalitetom će

biti neodoljivo. Ukus za sveto ime postane tako čudesan i
prijatan da Osoba, koja se ne razlikuje od tog Imena, i Njen
oblik, postanu privlačni umu, Njegove zabave postanu pri-
vlačne srcu i inteligenciji, i na taj način bhakta postane iz-
gubljen u mantranju. I to je to što mi trebamo uraditi: da
postanemo izgubljeni u mantranju.

Nakon pet, deset, petnaest godina, trebamo sagledati kvalitet

našeg mantranja Hare Krišna. Ako nismo tamo gde bi trebali
biti ili gde bi želeli da budemo, onda zaista trebamo pronaći
prečicu da brzo stignemo tamo, jer ćemo u jednom trenutku
stajati pred vratima smrti, a to nije vreme za praktikovanje
svesnosti Krišne: to je vreme za savršenstvo ili dostizanje do-
brobiti tog savršenstva.

16
Porodični ljudi koji ne mogu otići u hram, ipak trebaju naći
kvalitetno vreme, a najbolje kvalitetno vreme je rano jutro,
pre nego što deca ustanu, pre nego što počne posao i pre
nego što počnu sve strastvene aktivnosti dana. To znači da
trebamo ranije odlaziti na odmaranje, i uređivati mnoge dru-
ge stvari na takav način da možemo uspešno mantrati Hare
Krišna mantru. Ovo možda nije lako, ali ako smo ozbiljni, to
trebamo uraditi. Često vidim grihasthe, radne ljude, koji tre-
baju otići od kuće u 6 ili 6.30 ujutru, što nije laka stvar; to je
tako teško. Ipak, svako treba imati neku vrstu jutarnjeg pro-
grama i kvalitetno vreme za đapu. Možda ono neće biti tako
dugo kao u hramu, ali treba ustati rano, okupati se i mantrati
četri kruga, bolje osam. Uredite dan tako da možete mantrati
više kvalitetnih krugova.

Što se tiče mantranja, važno je imati dobre navike. I kako po-

stajemo stariji te dobre navike ne bi trebali odbaciti; drugim
rečima ne bi trebali doći u situaciju da se ne možemo rešiti
loših navika čak ni u našim pedesetim i šezdesetim godina-
ma. Trebamo imati dobre navike koje možemo razviti u kva-
litetnu zaokupljenost mantranja 16 krugova bez prestanka.

U vezi čestog pitanja: “Šta da uradim da bi bolje mantrao?”,

ima jedna stvar koju bhakte mogu probati. Uzmite slobodan
dan i odmantrajte 64, 108 ili 192 kruga. I ako to uradite, pri-
metićete koliko vam um luta i razumeti šta znači mantrati.
To će vas povezati sa Svetim Imenom i dati snagu i uvid u
čudo, moć i lepotu mantranja i slušanja Svetog Imena. Da-
kle, uradite to. Ako nakon čitanja ovog teksta realizujete da
ste zanemarili mantranje, onda uradite sledeće: ustanite u

17
ponoć i odlučno mantrajte ceo dan do ponoći. To će vam
promeniti život, dobićete iskustvo koje će vam dati snagu i
– tešam satata juktanam – Krišna će vam dati inteligenciju
kako da poboljšate i ispravite bilo koju grešku u svom man-
tranju. A ako mantrate savršeno, onda će vam On pokazati
kako da mantrate još savršenije. Hare Krišna.

Postojanost
Bhakte često pitaju šta znači postojanost. Neki smatraju da
je pokazatelj postojanosti svakodnevno mantranje šesnaest
krugova i sleđenje četiri regulativna principa, a drugi da to
znači postojanost u službi. Iako mnogi drugi daju razna dru-
ga mišljenja o značenju postojanosti, ipak, ove gore spome-
nute stvari, redovno mantranje i redovno služenje, su samo
fizički simptomi koji mogu, ali i ne moraju nužno ukazivati
na pravu postojanost.

Šuddha-bhakti-ćintamani se bavi temom postojanosti iz ne-

koliko različitih uglova. Šta znači postojanost? Našta-praješu
abhadrešu nitjam bhagavata sevaja – našta-praješu, kada se
manje-više skoro sve različite nepovoljne stvari iskorene iz
srca, pojavljuje se postojanost. I Šrila Prabhupada je rekao,
da to “manje-više”, znači da se iz srca iskorenilo 75% neči-
stoća. Onda, pošto um i čula više ne odvraćaju pažnju od
mantranja, služenja i razmišljanja o Krišni, bhakta dostiže
određeni nivo duhovne postojanosti koja mu omogućava da
misli na Krišnu i mantra Njegova Imena. Efekat preostalih
anarthi u srcu je minimalan u usporedbi sa riznicom devo-
cijske energije koju je bhakta dobio.

18
Tako kada govorimo o postojanosti, reč je o određenoj meri
pročišćenosti srca koja prema Višvanatha Čakravarti Tha-
kuru ima tri simptoma: postojanost uma, govora i tela. Oni
su nabrojani po uzlaznom redu, od najgrubljeg do najsuptil-
nijeg, od kojih se najsuptilniji oblik nepostojanosti nalazi u
umu. Bhakta može odrediti koliko mu je um postojan prema
tome koliko mu je lako misliti o Krišni, mantrati Hare Kriš-
na i ne dopuštati umu da luta i bude pometen. To se može
desiti ponekad, ali uglavnom je u stanju da se usredsredi na
Sveto Ime. Sa postojanošću govora mogu se izbeći prajalpe,
nepotrebni i glupi razgovori. A postojanost telesnih aktivno-
sti se odnosi na čulnu postojanost.

Dakle, ovo su simptomi postojanosti, ali prava postojanost

se javlja sa 75% pročišćenosti srca. Tehnički, postojanost se
zove ništhita bhađana-krija, kada su krija, tj. aktivnosti bha-
đane, stalne, ili kako je to Šrila Prabhupada definisao, to je
“ufiksiranost” u predanom služenju. Prema samoj definici-
ji reči bhađana-krija, aktivnost bhađane je pravi pokazatelj
koliko je neko postojano utemeljen u svesnosti Krišne. Na
primer, često vidimo kako su neki bhakte toliko usredređe-
ni u svoje predano služenje da ne stignu odmantrati svojih
propisanih šesnaest krugova na dan. Međutim, to nije dobro.
Kada se takvom bhakti kaže da samo sedne i mantra da bi
nadoknadio propuštene krugove, onda vidimo da on to ne
može jer mu je um uznemiren.

Zato, čak i ako su naizgled neki bhakte veoma postojani što

se tiče njihovih aktivnosti, to samo ukazuje da oni imaju
neke druge kvalifikacije: možda su samo po prirodi veoma

19
savesni. Nečija savesnost nije neophodno znak postojanosti
u predanom služenju. Ako je neko postojan u predanom slu-
ženju, onda će biti postojan, dok u suprotnom slučaju, to nije
automatski tako. Moj dobar prijatelj je imao običaj da kaže:
“Sudim osobu po njegovoj đapi!”

Tako, ništhita bhađana krija je: mantranje Hare Krišna, slu-

šanje Šrimad Bhagavatama, druženje sa Vaišnavama i oboža-
vanje Božanstava. I kada bhakte sa usredsređenom pažnjom
obavljaju ove aktivnosti, onda je to vidljiv, prirodan ukus za
ove aktivnosti čiste predanosti. Čak i ako naizgled oni nisu
tako postojani u svojim dužnostima, ipak ova vrsta bhakte
je superiornija od onih koji su naizgled postojani u svojim
dužnostima, ali koji nisu postojani u predanosti. Jer, na kraju
krajeva, čak i ako neko može da imitira spoljašnje aktivnosti
ili neko ima određenu karmu ili kvalifikaciju i zato ima spo-
ljašnji simptom ništhe, ipak ako nema popratnog pročišće-
nja srca, onda neće biti napretka na sledeći nivo predanog
služenja koji se zove rući.

Duhovna dobrobit postojanosti u predanom služenju znači

da se osoba, kada nije ometena, uistinu usredsređuje na šra-
vanam kirtanam. Tako, kada se ne prave uvrede u tim aktiv-
nostima, bhakta dostiže potpunu dobrobit. I to se zove rući:
param drštva nivartate, dostizanje višeg ukusa a nakon toga
vezanosti za samog Krišnu ili asakti. Viši ukus je vezanost
za aktivnosti predanosti, a te aktivnosti sazrevaju u vezanost
prema Krišni, Njegovom obliku i Njegovim zabavama. To
konačno otvara vrata transcendenciji.

20
Vaišnave se zaista trude dostići tu čistoću srca zvanu posto-
janost jer se od tog nivoa predanog služenja brzo napredu-
je. Tada ne postoje značajne prepreke u napretku svesnosti
Krišne i bhakta bez odlaganja brzo napreduje na putu kući,
nazad Bogu.

Dakle, budimo savesni u našoj bhađana kriji, čak i ako nismo

ništhita, tj, čak i ako smo aništhita, nepostojani. Onda, zbog
našeg napora i dobrog druženja sa bhaktama koji su usred-
sređeni, izbegavanjem loših navika, izbegavanjem nepažnje
u predanom služenju, izbegavanjem uvreda, proces slušanja
i mantranja će veoma brzo dati rezultat; i jednu od glavnih
dobrobiti rastuće biljke predanog služenja – postojanost.
Baš kao drvo koje u jednom trenutku nije više mladica, nije
više zeleno i slabašno, sklono da se lako savije, nego počinje
da razvija drvenu koru, poprimajući braon boju i snagu da
može stajati uspravno bez ikakvog oslonca, tako i biljka pre-
danog služenja u jednom trenutku dostiže nivo postojanosti.
I to je, kao što Šrila Prabhupada kaže, nivo 75% pročišćenog
srca, pročišćenog od nepoželjnih navika. Hare Krišna.

Sankirtan
Postoje razne vrste mantranja i pevanja koje zovemo sankir-
tana. Prva vrsta nama sankirtane je đapa, koju bhakte za-
jedno praktikuju u hramu, ili kada zajedno, grupno, pevaju
sveto ime. Bhakte pevaju zajedno i glasno.

21
Druga vrsta nama sankirtane je kada pevamo uz muzičke
instrumente, bilo da se peva sedeći u bhađana stilu ili stojeći
uz ples pred Božanstvima. I, naravno, tu takođe spada i ulič-
ni harinam.

Sve ove vrste mantranja i pevanja su važne. Naravno, na izve-

stan način, javno pevanje je važnije jer podaruje dobrobit
ne samo nama nego i drugima i trebamo prepoznati da je
odlika Vaišnave ukus za pevanje Hare Krišna. Koliko smo
napredovali u predanom služenju, možemo proceniti prema
tome koliko smo vezani za pevanje Hare Krišna, koliko ima-
mo ukusa za Sveto Ime, koliko kvalitetno pevamo i, naravno,
koliko pevamo Sveto Ime bez uvreda.

Obeležje Vaišnave je njegovo mantranje, i na isti način kao

što se trkač prepoznaje po tome kako trči ili plivač po tome
kako pliva, bhakta se ocenjuje po tome kako peva Sveto Ime.

S obzirom na đapu, bhaktama koji ne borave u hramu ili ne

idu na hramske programe svaki dan, đapa često može biti
nešto što se veoma lako žrtvuje u vatru nepažnje, prama-
da. Mi mantramo nepažljivo svoje krugove bilo dok vozimo
auto (što je zaista neverodostojno), dok sedimo u vozilu jav-
nog transporta (nije tako loše, mada je zaista trećeklasno), ili
dok šetamo amo tamo u kući obavljajući razne obaveze kao
što je kuvanje, ili dok razgovaramo, ili radimo druge stvari
(ponovo, potpuno neverodostojno).

Ovde želim napraviti razliku između mantranja krugova

i mantranja i pevanja Hare Krišna. Pevati Hare Krišna se

22
može u bilo koje doba: za vrema vožnje auta, dok se kuva;
mada to nije tako dobro zbog mogućeg ispljuvavanja u jelo
koje se priprema za Gospoda. Međutim, obavljanje medita-
tivne đape znači da ne radimo ništa drugo osim da budemo
apsorbovani i posvetimo se 2 sata na dan mantranju 16 kru-
gova Svetog Imena Gospoda.

Treba je obavljati sa ljubavlju,

predanošću, pažnjom i brigom
Za porodične ljude Šrila Prabhupada je dao svoj primer. On
je rekao da ako bhakte uspeju odmantrati 4 kruga pre svakog
obroka, na taj način će uvek završiti svoje krugove. Prabhu-
pada je rekao da možete mantrati 4 kruga kada ustanete, 4
kruga pre doručka, 4 u podne i 4 pre večere ili pre spavanja.
Na taj način će uvek biti dovoljno vremena da se izmantra
16 krugova, ali ta 4 kruga treba mantrati strpljivo, sedeći i sa
pažnjom.

Bhakte u hramu koji mantraju đapu zajedno, takođe treba-

ju biti veoma pažljivi da ne zaspu. Smisao mantranja Hare
Krišna nije voditi borbu da ostanemo budni za vreme đape.
Smisao je pažljivo slušanje zvučne vibracije Svetog Imena,
potpuna apsorpcija u slatki zvuk Hare Krišna i, na napred-
nijem nivou, da se dozvoli zvučnoj vibraciji Svetog Imena da
nas podseti na Krišnin oblik, zabave i odlike.

Ne mogu dovoljno naglasiti koliko je važno da bhakte ovo

rade pravilno, jer u suprotnom neće moći da održe standard

23
predanog služenja i na kraju će da padnu sa puta predanosti.
Ovaj proces pevanja Hare Krišna je sredstvo sa kojim čisti-
mo naša srca i zadovoljavamo Krišnu.

Mantranje i pevanje je žrtva koju svako treba da obavlja i

ako se ne obavlja pravilno onda može proći mnogo godina,
mnogo decenija dok se ne trgnemo i shvatimo: “Vau! Pa ja
uopšte ne mantram Hare Krišna kako treba.”

Često čujemo da bhakte ne izgovaraju reči ili slogove maha

mantre pravilno i to je zato jer nisu pažljivi. Dakle, molim
vas, usredsredite se na Sveto Ime za vreme đape – nek vam
to bude život i duša.

Naša jedina i najvažnija aktivnost

koju obavljamo
Naša đapa, naša đapa vrećica i aktivnost mantranja na đapi
su naš život i duša, suština svesnosti Krišne. Pravilnim obav-
ljanjem ovih aktivnosti naše napredovanje u predanom slu-
ženju i odlazak nazad Bogu su nam nesumnjivo osigurani.
Međutim, ako ih zanemarimo, onda zanemarujemo našu
sopstvenu dobrobit.

Zatim, imamo pevanje i plesanje za vreme kirtana ispred

Božanstava, pevanje uz muzičke instrumente u hramu. Šrila
Prabhupada je hteo da bhakte svaki dan imaju sat, dva kir-
tana. Rekao je da bi Ćaitanja Mahaprabhu to radio 3 sata
ujutru i 3 sata naveče. Nažalost, pošto mi imamo tako puno

24
dužnosti, ponekad jutarnji program skrati kirtan na 20-30
minuta. Uz to, bhakte se naviknu da je to jedini deo dana
kada se vodi kirtan, pa čak i tada često napuste hramsku pro-
storiju za vreme guru puđe.

Trebamo biti apsorbovani u kirtan koliko god dugo ili krat-

ko da traje i ako je moguće slobodnim danima naveče tre-
bamo imati produžene kirtane. Pevati Hare Krišna se mora,
to nije nešto od čega pokušavamo da pobegnemo. Trebamo
pokušati da se uključimo u kirtan što je moguće više i kada
to radimo u društvu entuzijastičnih bhakta, to će nas podići
iznad uticaja materijalne energije.

U Novoj Vrađa Dhami, na primer, svake godine imamo dane

Svetog Imena. Jedan kraj nedelje posvećen pevanju Hare
Krišna. To je predivan doživljaj, svakome se sviđa i svi se
uključe u tu aktivnost. U Bhaktivedanta Manoru ima redov-
nih dugih kirtana kada se ceo dan samo peva Hare Krišna.
Pozovu Madhava prabhua, veštog kirtaniju koga je učio Ain-
dra u Vrindavanu, i nekim danima Prana Bhandu prabhu
ima ceo popodnevni program samo za kirtan.

Bhakte se trebaju zaokupiti ovakvim stvarima i oceniti svoj

napredak u svesnosti Krišne prema tome koliko su vezani za
to da učestvuju u kirtanu, sednu i pevaju, i ponude ljubav i
predanost Gospodu što čisti srce.

Evo na kraju, naravno, da spomenem i pevanje Hare Kriš-

na na ulici. Dok je to bila naša glavna aktivnost u svesno-
sti Krišne u kasnim 60-im i ranim 70-im godinama, kada se

25
važnost deljenja knjiga počela naglašavati, važnost uličnog
sankirtana se nažalost smanjila.

Šrila Prabhupada je želeo obe stvari istovremeno. Nije hteo

da žrtvujemo jednu stvar radi druge. Tako da su u mnogim
centrima subotnji harinami bili uobičajena stvar. Na mestima
kao što je Soho ulica u Londonu svaki dan se ide u harinam.
Bhakte idu vani što je moguće više a i mi takođe trebamo
da uvedemo takvu aktivnost. Ona daje dobrobiti uslovljenim
dušama i veoma je korisna bhaktama učesnicima. Ali naro-
čito, harinam je naš način deljenja svesnosti Krišne drugima
i način kako da nas drugi upoznaju. Mi želimo da nas drugi
upoznaju kao Hare Krišne, ljude koji pevaju Hare Krišna. To
je način na koji nas se ljudi najviše sećaju. Oni uvek pitaju:
“Kako to da ne pevate uvek na ulicama? Pa gde ste vi sada?”
Ljudi nas vole videti na ulicama.

Ne bi trebali da razočaramo Ćaitanju Mahaprabhua, niti bi

trebali da razočaramo širu javnost, nego, kada god je to mo-
guće, trebamo izaći. Veoma je razveseljavajuće i korisno za
druge, i naravno bhakte se mogu sresti i okupiti zajedno. Bilo
samo jedna porodica, grupa Vaišnava ili svi članovi hrama,
idite vani što je moguće češće i što je moguće redovnije i
delite prasadam i knjige. Na taj način dajte priliku drugima
ne samo da čuju Sveto Ime, nego i da kušaju prasadam i upo-
znaju šta je to svenost Krišne.

26
 Zašto je đapa veća strogost od kirtana
U uslovljenom stanju lakše je pevati u kirtanu nego mantrati
na đapi jer je kirtan moćniji od đape. U Naradija Purani po-
stoji izjava da je kirtan sto puta moćniji. Zašto? Zato, jer su
sva čula uključena, obavlja se u društvu drugih i, što je naj-
važnije, kirtan je juga-dharma za ovo doba. Kirtan je način
na koji se Krišna pojavio: On se pojavio kao Njegovo Sveto
Ime. Međutim, On je naročito opunomoćio grupno pevanje
Svetog Imena i stoga je lakše kušati Sveto Ime u kirtanu nego
za vreme đape.

Ne trebamo pokušavati da na svaki način nešto iscedimo iz

đape, nego radije da uložimo u nju našu ljubav i srce. Pošto
je Sveto Ime sam Krišna, a čisti bhakta ne želi od Krišne ništa
osim da Ga služi, tako i mi trebamo služiti Sveto Ime čistim
mantranjem davajući Mu mesto na našem jeziku: Hare Kriš-
na Hare Krišna Krišna Krišna Hare Hare, Hare Rama Hare
Rama Rama Rama Hare Hare.

Gospod Krišna i Šrimati Radharani su prisutni u zvučnoj

vibraciji. Oni su uvek zaokupljeni pevanjem i plesanjem u
blaženstvu. Ako čisto mantrate i date Im mesta da plešu u
dvorištu vaših srca, na pozornici vaših jezika i u pećini Go-
vardhana vaših ušiju, tada to postaje velika služba. Dakle, na
taj način, trebamo pokušati da služimo Sveto Ime; i takav
stav služenja je najlakši način dostizanja čistog mantranja
Gospodinovih Imena.

27
 Prenesite um u Vrindavan - ujutru
Meditacija za vreme đape, Padajatra u Mađarskoj, 2007

Rano je jutro, sunce se diže na horizontu i njegova crvenka-

sta boja me podseća na tilak Šrimati Radharani na Njenom
prekrasnom širokom čelu. Ispred mene, blistavi zraci sunca
koji se posvuda šire odslikavajući obližnje selo i polja u zla-
tastu boju.

Posvuda okolo je razno cveće koje raste u travi visokoj do

kolena i njiše se tamo-amo, baš poput Brađabasija koji se
njišu pod povetarcem preme, izuzetne ljubavi prema Krišni,
koju ponekad puštaju da se savija na jednu, a ponekad na
drugu stranu. Ponekad se dečaci pastiri rvaju sa Krišnom,
drugi put Mu masiraju lotosova stopala, a ponekad se lukovi
njihovih obrva namršte.

U zelenoj travi su razni cvetovi i vidim kako pčelice lete s

jednog cveta na drugi skupljajući med. Izgledaju neumorne
– baš kao što i Krišna leti od jednog bhakte do drugog i gde-
god može naći malo medolike ljubavi, on to odmah skupi.
Stoga u Bhagavad-giti on kaže, jo me bhaktja prajaćati.

Džajadeva Gosvami kaže dhira samira jamuna tira vanamali.

Kada je Krišna osetio kako umilni povetarac duva duž oba-
la Jamune, postao je veoma oduševljen i počeo razmišljati o
Svojim prelepim zabavama sa gopijama. Ovaj povetarac je
takođe prijatan, rashlađujući. Juče je bilo jako toplo. Noć je

28
bila prijatna, ali bez povetarca. Ali sada povetarac duva i do-
nosi sećanja povetarca koji pirka preko predela Vrindavana,
noseći miris razih predivnih cvetova, belija, kamelija (tj. ra-
znih vrste jasmina), kao i veoma sićušne i mirisne kapljice
vode nošene od reke Jamune koje dodatno doprinose efektu
rashlađenja.

U međuvremenu ptice pevaju, i neke od njih prave zvuk

poput staccata. U blizini mogu da čujem gukanje golubo-
va. Ono je poput zvuka užeta na luku Kupida koji odapinje
strele cveća – pušpa-banaja dhimahi – bilo na Krišnu ili na
gopije. Pre sam čuo i nekog petla, i baš sada je počeo jedan
da kukuriče nedaleko od mene. Rano ujutru petlovi takođe
kukuriču u Vrindavanu zajedno sa svim pticama koje cvr-
kuću, a u pozadini toga laju psi. Sunce je sada počelo da sija
kroz listove drveća baš kao i u Vrindavanu i sa svim ovim
uddipanima, Vrindadevi pokušava da ubedi Radhu i Krišnu
da je zaista vreme da ustanu jer se u sela Vrindavana vraća
život. Briđabasiji ustaju rano ujutro da bi obavljali svoje do-
tične dužnosti.

Oni će početi da se kreću unutar dvorišta svojih domova i

po putevima koji vode od kuće do kuće, od sela do sela. Ako
Radha i Krišna ne prekinu svoj odmor nakon dugog noćnog
festivala, plesa, pevanja, smejanja i prekrasnih zabava, onda
će ih Briđabasiji sigurno videti kako se vraćaju u selo iz mr-
kle noći ranog jutra i odmah posumnjati: “Oho! Gde je to
Krišna bio noću? Odakle se to Radha vraća tako crvenih oči-
ju, gde je to Ona bila sa Svojim prijateljicama gopijma koje su
podjednako umorne i imaju neuredne kose?”

29
Kada Radha i Krišna čuju ove divne zvukove Vrindavana,
Oni urone u lepotu tog transcendentalnog mesta. Osećaju
umilne povetarce koji služe Njihova tela pirkajući po Njima,
i miris šuma i cveća koji rastu na puzavicama. Usred cvrkuta
ptica čuju kikotanje Njihovih gopi prijateljica koje gledajući,
čekaju da vide kada će Radha i Krišna brzo da ustanu i krenu
svojim putevima.

Naši kuvari su počeli pripremanje doručka baš kao starije

gopije koje ustaju rano ujutro i počinju kuvati na vatri krav-
lje balege da bi napravile ukusne rotije, što onda ponude svo-
jim Božanstvima. Ja takođe osećam miris iz naše pokretne
kuhinje.

Šrila Prabupada nas je učio da vidimo materijalni svet kao

poriv za sećanje Krišne. Krišna je svuda, On je u svemu. Ui-
stinu, sve travke, sva lišća koja šušte pevaju Hare Krišna, sla-
ve Krišnu, i ako primenimo proces koji nam je Krišna dao u
Bhagavad-giti onda ćemo moći da vidimo Krišninu veličan-
stvenost, Njegovu slavu, slatkoću i Njegove zabave u svakom
aspektu materijalnog sveta. Na kraju krajeva, materijalni svet
je iluzija samo za one koji žele zaboraviti Krišnu i stoga ih
ona prekriva. Ali, za one bhakte koji žele da se sećaju Krišne,
materijalni svet je jednostavno kao oznaka u knjizi koja im
pomaže da se neprestano, zaredom sećaju raznih zabava i ra-
znih aspekata Krišnine lepote.

Sedim ispod malog drveta i preda mnom se širi zelenilo li-

vade. Rečeno je da zelena boja blagotvorno deluje na oči; po-
znata je kao najbolja stvar za oči. Ali zašto je to tako? Zato, jer

30
ako uzmete zlatni ten Šrimati Radharani i plavi ten Gospoda
Krišne – šta se dešava mešanjem plave i žute boje? Postanu
zeleno. Tako zelena boja simbolizuje susret Radhe i Krišne,
i bhakte se jako raduju kada saznaju da Božanski par uživa
u Svojim zabavama zajedno.Dakle, zeleno ih uvek podseća:
“O, sada se sreću Šrimati Radharani i Krišna i taj susret je
pretvorio ceo svet u zeleno”. Ja vidim zelene šume, drveće,
sve je postalo zeleno, i zato je to podsetnik večne razmene
ljubavi između Krišne i Njegovih bhakta.

Nije samo ljubav Šrimati Radharani zlatna – što je boja ma-

ha-bhave – nego prema takođe ima takvu boju. Tako, kada
se naša vezanost i ljubav ponudi Krišni, to će takođe pove-
ćati zelenkastu boju svih stvari i, naravno, zeleno znači da
stvari veoma lepo rastu. Kada se stvari isprže, one postanu
braonkaste ili kada umru, osuše se. Slično tome, ako su naše
misli uvek zelene zbog razmišljanja o Krišninim zabavama,
to znači da imamo zdravo stanje svesnosti. To ukazuje da će
se uskoro razviti mnogi prekrasni listovi prave vezanosti za
Krišnu, a iz tih listova će izrasti veoma, veoma lepi cvetovi
zanosne ljubavi prema Krišni. Baš kao što cvetovi privlače
pčelu, tako je i Krišna privučen cvetovima preme Svog bhak-
te; ali dok pčele obično uzmu iz cveta polen i tako cvet ostane
bez nektara, kada Krišna dođe i dotakne – Šrila Prabhupada
koristi reč “poljubi” – cvetolike bhakte, onda oni počinju da-
vati plodove rase ili pravog odnosa sa Krišnom. I, odjednom,
ponovo naš večni odnos, naša draž prijateljstva, roditeljstva
ili bračne privlačnosti za Krišnu postanu ispoljeni, i mi se
nađemo u našem večnom domu, Goloka Vrindavani, usred
ljubavnih razmena sa Krišnom.

31
Kada ustanemo ujutro, pevamo mangala-arati, mantramo
na svojim brojanicama, trebamo pratiti pravac naših misli
inspirisanih rečima molitvi, zvukom maha-mantre, vibraci-
jom Šukadeva Gosvamija kako govori Šrimad Bhagavatam.
Sve ove stvari su namenjene da nas odvedu nazad u pašnjake
Vrindavana.

Misli o Krišni…

Mantranje je naša sadhana

Sanatana Gosvami piše: “Sva slava, sva slava sveblaženom
Svetom Imenu Šri Krišne koje uzrokuje da bhakte ostave sve
obične religiozne dužnosti, meditaciju i obožavanje. Kada
živo biće na neki način samo jednom izgovori Sveto Ime,
Ono podaruje oslobođenje. Sveto Ime Krišne je najviši nek-
tar, moj život i jedino blago.”

Ðiva Gosvami kaže: “Pevanje Svetog Imena je glavna meto-

da dostizanja ljubavi prema Bogu. Ovo pevanje ili predano
služenje ne zavisi ni od kakve parafernalije, niti od rođenja
u dobroj porodici. Poniznost i pokornost privlači pažnju
Krišne. To je zaključak svih Veda. Dakle, ako neko posta-
ne veoma ponizan i krotak, on lako može dostići lotosova
stopala Krišne u ovom dobu Kali. To je ispunjenje svih veli-
kih žrtava, pokora i strogosti, jer dostizanje zanosne ljubavi
prema Bogu je dostizanje potpunog savršenstva života. Zato,
sve vrste predanog služenju moraju biti popraćene pevanjem
Svetog Imena Gospoda.”

32
U svojoj Padjavali Rupa Gosvami je napisao: “Mnogi sveti
i slobodoumni ljudi su privučeni Svetim Imenom Krišne.
Ono je jako moćno i uništava sve grešne reakcije i tako je
moćno da, osim za glupe koji ne mogu da pevaju Sveto Ime,
ono je dostupno svakome, uključujući najniže vrste ljudi,
ćandale. Sveto Ime Krišne je kontrolor obilja oslobođenja i
identično je sa Krišnom. Kada Sveto Ime dotakne jezik, ono
stvara momentalno dejstvo. Pevanje Svetog Imena ne zavisi
od inicijacije. Sveto Ime ne čeka na ove aktivnosti. Ono je
samodovoljno.”

U Šri Ćaitanja-ćaritamriti Krišnadas Kaviradža piše: “Šri

Krišna je Apsolutna Istina, i predano služenje Krišne sa lju-
bavlju, koje se manifestuje na nivou čiste ljubavi, dostiže se
kroz grupno pevanje Svetog Imena, suštine sveg blaženstva.”

Prema Ćaitanja-ćaritamriti, ako neko peva Sveto Ime sa

uvredama, moraće mnogo puta da se ponovo rodi. Pravilno
mantrati znači pokušati postati slobodan od uvreda i peva-
ti bez uvreda. Ako pevamo sa uvredama to je veoma spor
proces. Pevanje sa uvredama je tamna strana senke Svetog
Imena i poseduje malu moć.

Mantranje Hare Krišna se ne može uporediti sa pobožnim

aktivnostima. Pobožne aktivnosti potencijalno ne mogu po-
stati čisto predano služenje. Ali mantranje ima svoje faze i
mantranje sa uvredama može postati čisto mantranje. Da-
kle, možete iskopati koliko god želite bunara, što je pobož-
na aktivnost, ali zbog toga nikada nećete otići nazad Bogu i
dostići ljubav prema Bogu. Međutim, čak i mantranje Hare

33
Krišna sa uvredama konačno vas odvodi nazad Bogu. Stoga,
mantranje nije pobožna aktivnost već predano služenje. To
su dve različite stvari.

I od uvredljivog mantranja ima koristi: a glavna korist je da

nastavljate mantrati. Vi ipak mantrate. Ali to onda postane
sporo – nama aparadha.

U šestom pevanju Bhagavatama opisuju se sve vrste mantra-

nja, od kojih čak i nesvesno mantranje i pevanje oslobađa
od rezultata prošlih grešnih aktivnosti. To je značenje reči
“oslobođenje.” Nije da ćete zbog nesvesnog mantranja otići
nazad Bogu. To je mantranje bez vere, tako da se taj rezultat
ne dostiže, ali je ono ipak bolje od uvredljivog mantranja.
Nesvesno je. Ako neko ništa ne zna, to je jedini razlog za-
što ne pravi uvrede. Mantranje je bez uvreda, ali nije čisto
mantranje. Bhakte koji dođu u svesnost Krišne imaju upravo
iskustvo tog prosvetljujućeg mantranja bez uvreda zato jer
ne znaju ništa o svesnosti Krišne. Onda, kako počinju razu-
meti šta je predano služenje; kako dobiju više odgovornosti,
oni počnu mantrati sa uvredama.

Pravilno mantranje znači izbegavanje deset uvreda. Ako to

neko uspeva, onda u skladu sa nivoom svoje vere, kvalitet
njegovog mantranja je u manjoj ili većoj meri slobodan od
uvreda. Postoji veliki opseg mantranja bez uvreda. Da se
mantra bez uvreda i sa verom, potrebno je razumeti svesno-
sti Krišne i njene principe. Bhaktisiddhanta Sarasvati Thaku-
ra i Šrila Prabhupada su obojica rekli da ako neko ne razume
osnovne principe, sambandha-gjanu, onda ta osoba ne može
da mantra bez uvreda.

34
Primeri poput Ajamile i drugih nisu primeri sadhane: Oni
samo pokazuju moć Svetog Imena, kada neko izgovara Sveto
Ime u strahu ili u trenutku smrti. To samo pokazuje moć
Svetog Imena, ali ne upućuje na sadhanu. Tako da su to samo
izuzetne okolnosti. Ali mi smo sledbenici Rupa Gosvamija,
Bhaktisiddhanta Sarasvatija, Šrila Prabhupada, i oni su nam
dali put sadhana bhakti. Tako da put koji trebamo slediti je-
ste mantranje kao deo naše sadhane.

Jedan Jedini proces

Što se tiče devet procesa predanog služenja – slušanja, pe-
vanja, sećanja, služenja, obožavanja, upućivanja molitvi, po-
koravanja, održavanja prijateljstva i predaje – u Bhakti-san-
darbhi, Ðiva Gosvami, citirajući Ćaitanja Mahaprabhua kaže,
da u Kali jugi drugih osam procesa daju rezultat samo ako su
povezani sa kirtanom. Drugim rečima, to je juga dharma što
znači da se savršenstvo ne može dostići obožavanjem Božan-
stava. Naše obožavanje Božanstava je povezano sa pevanjem
Hare Krišna. Čak i druge aktivnosti koje obavljamo imaju za
cilj da nam pomognu da se sećamo Krišne i pevamo Njegovo
Sveto Ime.

Dakle, da bi svi drugi procesi imali učinak, oni trebaju biti

povezani sa pevanjem Hare Krišna mantre. Možda je mogu-
će dostići savršenstvo praktikovanjem samo jednog od njih,
ali je to izuzetno teško. Tako da će se bhakte možda opredeli-
ti za nešto drugo, i to je činjenica – neki vole obožavanje Bo-
žanstava, neki upućivanje molitvi, a neki vole proces sluša-

35
nja. Ali najmanji standard koji nam je Šrila Prabhupada dao
jeste šesnaest krugova i učestvovanje u kirtanu. Ti procesi
moraju da se slede i oni opunomoćuju druge aktivnosti da
daju rezultat, da urode plodom.

U vezi kirtana – bhakte često smatraju da su određeni kirtani

ili oni koji vode kirtan ili mesta poput svete dhame i odre-
đeni događaji, kao recimo festivali itd., inspirativni u smislu
kvalitete kirtana i tako lako je biti inspirisan i osećati zanos.
Ali na običnim, svakodnevnim, programima to nije slučaj i
teško je biti inspirisan kada kirtan nije na istom standardu,
kada neko falšira itd. Ovo nije uvreda; kirtan je vrsta devocij-
ske prakse i barem kada postanemo uttama adhikariji, spo-
sobnost naprednog uttama adhikarija je da kuša Sveto Ime
nezavisno od ovih stvari, kao što je izvrsna muzika, melodija
itd. On kuša Sveto Ime, naročito kada ga neko peva čisto.
U Prema-vivarti Ðagadananda Pandita govori o sebi, što je
veoma zanimljivo jer je on inkarnacija Satjabhame. On kaže
za sebe da ga svi bhakte ismevaju zato jer falšira, ne može
da pogodi ton, a njegovo plesanje je poput patke! I tako je
to: on ističe da bhakte misle da je to smešno. Ali, očigledno,
njegovo pevanje je savršeno i čisto, i zato za Ćaitanja Ma-
haprabhua to nije važno da li je ovako ili onako. Napredni
bhakte su isto takvi.

Ali uttama adhikari na nižem nivou ipak voli da ima sve kako
treba, njegov ukus zavisi od toga. Što se tiče duhovnog sveta,
tamo slično stoje stvari, sve je izvrsno. Na primer, Majka Ja-
šoda je odlična kuvarica i ako bi neko ponudio Krišni koru
od banane, bio bi u problemu. Ali, navedimo drugi primer

36
kako Krišna prihvata ljubav. Ako Mu Njegov prijatelj ponudi
cvet, On će taj cvet staviti u usta i pojesti zato jer je ponuđen
sa ljubavlju. Ali to nije standard, to je izuzetak.

Želeti savršenstvo u svim stvarima je deo prirode osobenosti

i deo prirode duše. Ali, sve ove stvari dolaze u svoje vreme.
Šrila Prabhupada nije previše naglašavao ove stvari, recimo
proučavanje nauke sangita-vidje koja je tako složena i teš-
ka da bi se zauvek izgubili u učenju svih raznovrsnih raga i
melodija. Te stvari će doći; naročito kada neko dostigne sa-
vršeni nivo i dobije duhovno telo, i kada pamćenje više nije
problem, onda nas ovim stvarima poučavaju pratioci Krišne.
Oni nas poučavaju kako pevati i svirati instrumente, i kako
ove stvari raditi savršeno.

Sposobnost
Kali-juga ograničava sposobnost uslovljenih duša: pošto
su uslovljene, podložne su uticaju Kali. Jagje, duge pokore
i strogosti, meditacija – sve ove stvari, um i čula, previše su
uznemireni da bi se usredsredili na Gospoda duže vreme. To
je razlog zašto je pevanje Hare Krišna naročito moćan proces
– ono daje priliku uslovljenim dušama da praktikuju pevanje
Svetih Imena. A razlog zašto daje priliku nije zbog mantre,
nego zbog osobe koja daje mantru: Ćaitanja Mahaprabhua.

Ćaitanja Mahaprabhu je maha-vadanjaja, On je najveliko-

dušniji. On opunomoćuje Hare Krišna mantru, za koju je
potrebna najveća kvalifikacija. Mantranje je golokera prema

37
dhana, namenjeno za večno oslobođene duše. Ali Ćaitanja
Mahaprabhu nam omogućuje pevanje Hare Krišna pristu-
pačnim, što bi zaista mogli raditi samo nakon povratka na-
zad Bogu.

Svako je podoban za nešto prema sopstvenim sposobnosti-

ma. Na primer, za čitanje izvornog Šrimad Bhagavatama po-
trebno je znati sanskrit. Barem što se tiče izvornog Šrimad
Bhagavatama, pre nego što je bio preveden. Dakle to je to što
Ćaitanja Mahaprabhu radi: nije važno ko ste, da li ste podob-
ni da pevate Hare Krišna. Prema Narottama dasa Thakuru
i Loćana dasa Thakuru što je veća vaša nesposobnost, to je
veća vaša kvalifikacija.

Kvalifikaciju ne utvrđuje Sveto Ime nego vlasnik imena. Sve-

to Ime je rezervisano u tom smislu. Ali to ime pripada Ćai-
tanja Mahaprabhuu i On ga može tako opunomoćiti da naj-
nesposobniji postanu najsposobniji. I to je razlog zašto mi
ovde pevamo Hare Krišna: mi nemamo kvalifikacije čak ni
da budemo ljudska bića; i šta reći onda o pevanju Hare Kriš-
na. Ljudsko biće je osoba koja bez napora sledi četiri regu-
lativna principa. A mi ih ne sledimo bez napora. Za nas biti
ljudsko biće manje-više znači da iskoristimo sve naše spo-
sobnosti samo da bi se ponašali na način na koji se ponašaju
Arjani – ljudi u guni vrline.

Pošto mi nismo tako kvalifikovani, ako bi to bila stvar kvalifi-

kacije onda bi to bilo beznadežno. Ali Ćaitanja Mahaprabhu
nam daje nadu. Pošto je veoma milostiv, On ne uzima u ob-
zir pitanje kvalifikacije, da li je neko ljudsko biće ili ne. On

38
kaže - samo pevajte Hare Krišna. I ako napravimo napor da
sledimo proces koji veliki bhakte slede, poput Rupa Gosva-
mija i drugih Vaišnava, onda će nas posebna moć Svetog
Imena kvalifikovati.

Mantranjem sa uvredama postaćete kvalifikovani da man-

trate bez uvreda; mantranjem bez uvreda postaćete kvali-
fikovani da mantrate sa ljubavlju; mantranjem sa ljubavlju
postaćete kvalifikovani da odete nazad Bogu.

To je pravo čudo svesnosti Krišne koje mi zanemarujemo.

Mi mislimo: “O, pa ja ću ispitati moj astrološki znak, dobiću
neko prstenje, sesti pored jagje i postati pročišćen, pohađati
neki seminar psihologije…” Ali ništa vam ne daje kvalifika-
ciju da mantrate Hare Krišna osim mantranja Hare Krišna.
To je dovoljno, ali treba imati veru. Ako nemate veru onda
neće delovati. Vera je minimum.

Dakle, prestanite sa grešnim aktivnostima, i uprkos napori-

ma za sve druge stvari; Bhaktivinoda Thakura kaže sraddha-
vana jana he – trebate imati veru da vam ništa drugo neće
pomoći i da vam ništa drugo ne treba osim pevanja Svetog
imena. A misliti da će druge stvari da pomognu je uvreda.
Jedina stvar koja nam treba je Sveto Ime. Ta čvrsta vera, to je
naša kvalifikacija za mantranje.

Sve će doći sa mantranjem. Šrila Prabhupada kaže: “Ja ne-

mam nikakvu kvalifikaciju, ali imam veliku veru u Sveto Ime
Krišne.”

39
To je takođe naše raspoloženje, i to je to što trebamo slediti.
Trebamo slediti primer Šrila Prabhupada. On je došao bez
ičega, samo sa nekoliko knjiga koje niko nije mogao da razu-
me, iako ih je on ubedio da kupe knjige. Onda su oni počeli
da shvataju knjige, ne zato jer su bili učenjaci nego zato jer
ih je Šrila Prabhupada ubedio da pevaju Hare Krišna. On je
otišao na trg u New Yorku i samo počeo da peva. Niko pre
nije video Hare Krišna, niko pre nije čuo Hare Krišna man-
tru. Šrila Prabhupada je znao da ako samo bude pevao Hare
Krišna, to će ispuniti želju Bhaktisiddhanta Sarasvati Thaku-
ra i Ćaitanja Mahaprabhua da proširi svesnost Krišne.

Do zadnjih svojih dana Šrila Prabhupada je to radio. Uklju-

čio je bhakte u naizmenično pevanje Hare Krišna i čitanje
Šrimad-Bhagavatama. On nije počeo raditi nešto novo ili
posebno; Šrila Prabhupada nije rekao: “U redu, uskoro ću
napustiti ovaj svet, sada ću vam pokazati nešto što vam ni-
kada pre nisam pokazao.” Ne. On je samo pokazao istu stvar
– pevanje Hare Krišna i zavisnost o Krišni.

Zajedničko pevanje u kirtanu nam omogućuje da pevamo

sa istomišljenicima. Možemo postati usredsređeni na maha
mantru i raditi našu stvar bez ičijeg uznemiravanja. Pevamo
da bismo razvili veru, da bismo povećali svoje kvalifikacije
jer druženjem sa drugima, mi se družimo sa onima koji ima-
ju ukus za pevanje, i taj ukus će vremenom postati zreo plod.
Ako dobijamo ukus za pevanje, onda možemo reći da nam
se ulaganja vraćaju. To je dobar znak.

40
Konačno, Šrila Prabhupada kaže da trebamo biti ludi za
Krišnom, ludi za pevanjem Hare Krišna, i to je krajnji cilj
svesnosti Krišne, kada niste više dobri ni za koga na ovome
svetu, jer ludi ljudi nisu nizašta. Tako, na tom nivou, bolje je
otići nazad kući Bogu jer je duhovni svet pun takvih ljudi,
ludih muškaraca i ludih žena.

Zato, kako Rupa Gosvami kaže, trebamo se družite sa isto-

mišljenicima, sa bhaktama koji vole da pevaju Hare Krišna
na način kao i vi. Prirodno je da postoje grupe Vaišnava. Ui-
stinu, akademskim učenjacima je zbunjujuće da vide grupe
u Vaišnavskoj literaturi; njima to izgleda izuzetno pedan-
tno da su grupe podeljene na 8, 108, i da postoje bezbroj
nivoa podela među gopijama i dečacima pastirima. Šta reći o
tome? Pa čak i krave imaju svoje grupe koje imaju svoje vođe
i postoji glavna krava… Što se tiče akademskih učenjaka, to
je za njih samo mitologija. Duhovni život ne može biti tako
organizovan! Kao što je George Harrison iz Beatles-a rekao
Šrila Prabhupadu: “Ne volim organizovanu religiju.” A Šrila
Prabhupada je odgovorio: “Religija je veoma organizovana!
Mora biti veoma organizovana.”

I u duhovnom svetu je takođe sve izuzetno organizovano.

Krišna, u suprotnosti sa revolucionarima, ne voli anarhiju
i nered. Krišna voli da je sve organizovano. Očigledno, On
ima veoma sređen um što je dobro za nas da bi videli kako
ovaj svet funkcioniše; inače zamislite samo kakvog bi nereda
bilo. Dakle, Krišna je visoko organizovan i On želi da i mi
budemo takvi. I to je razlog zašto je Šrila Prabhupada bio or-
ganizovan. Tako, pevanje Hare Krišna postaje takođe veoma

41
organizovan događaj. Sve se veoma, veoma lepo uredi. Kada
imamo kirtan, kada se okupimo, pevamo sa instrumentima,
takođe i sa zapadnjačkim instrumentima – sve ove stvari ra-
dimo sistematski.

Postoje dve različite vrste zanosnog pevanja; jedna je koju je

vodio Ćaitanja Mahaprabhu. Kada čitate Ćaitanja-ćaritamri-
tu, vidite da je Ćaitanja Mahaprabhu bio veoma pedantan.
On bi postavio određene bhakte da pevaju, a drugi bi svirali
instrumente; imao je Svog svirača mridange i Mahaprabhu
ne bi ni pevao ako on nije bio prisutan. On je veoma sistema-
tičano organizovao muzičare: koliko njih da učestvuje, kao
recimo sedam svirača karatala na svakog svirača mridange,
dve mridange za svaku kirtan grupu, određen broj učesni-
ka, vodiča plesa, vodiča pevanja i onih koji odgovaraju na
njegovo pevanje. Ovo je zaista organizovana struktura. Mi
čitamo o tome kako su Vasudeva Ghoša i njegova braća bili
kirtanije. Vođenje kirtana je bila njihova služba. Oni su bili
inkarnacije gopija čija služba u duhovnom svetu je takođe
vođenje kirtana.

Druga vrsta zanosnog pevanja se dešava svo vreme; imamo

onu sliku Krišne i dečaka pastira, On svira Svoju flautu, pleše,
i dečaci pastiri takođe plešu. To je njihov kirtan. U Brahma-
samhiti je rečeno da stanovnici duhovnog sveta ne rade ništa
drugo osim kirtana: kada šetaju oni plešu, a kada govore oni
pevaju. Kada je Krišna sa gopijama, oni pevaju i plešu. I to
je visoko organizovan i struktuiran rasa ples. Možete čitati o
višestrukim koncentričnim krugovima. A u Ananda Vrin-
davana Campu Kavi Karnapura piše – kada gopije počnu

42
da plešu, one podignu ruke na gore, naizmenično stavljaju
jedno stopalo ispred drugog i njišu se. Drugim rečima, to je
‹Svami Korak› kojem nas je Šrila Prabhupada podučio. To je
to što oni rade u duhovnom svetu. Siguran sam da niko nije
iznenađen da je to što nas je Šrila Prabhupada učio autorizo-
vano i da potiče iz najvišeg prebivališta u duhovnom svetu.

A šta reći o celom sistemu muzike? To što mi nazivamo kir-

tanom nije ni približno onome što te transcendentalne oso-
be znaju o muzici, tonovima, polutonovima, četvrt tonovima
itd. One pevaju peti ton i sedmi ton, tako puno raznih modu-
lacija i varijacija. Rekli smo da su se za vreme rasa plesa pe-
vale sve glavne rage, kojih ima 16108, što je bio razlog zašto
je za sve to trebalo vremensko razdoblje od jednog Brahmi-
nog dana. Sve je to bio sankirtan. Sve da bi se slavio Krišna.
I to posebna vrsta sankirtana: prema sankirtana. To je naziv
koji se koristi u Ćaitanja-ćaritamriti. Ali gopije su čak i više,
u maha-bhavi. I kada neko peva na tom nivou preme, to je
nešto potpuno drugačije. To se zove svađatija. Možete samo
zamisliti kako je to kada svako peva na tom nivou preme.

Kada pevamo za Krišnu, ako to radimo na bilo koji sta-

ri način to nije dovoljno dobro; pevanje treba biti najbolje.
U pokušaju da zadovoljimo Krišnu trebamo iskoristiti sve
mogućnosti koje nam je On dao. To je vrsta sankirtana koja
osvežava Krišnu zauvek. On uživa u tome.

43
 Duhovni principi Svetog Imena
Bhaktivinoda Thakura, Šrila Prabhupada i Krišna u Šrimad
Bhagavatamu objašnjavaju, da se u skladu sa znanjem sa ko-
jim neko vrši svoje aktivnosti, dobija odgovarajući rezultat.
Na primer, ako neko mantra i peva Hare Krišna, ali nije upo-
znat sa moćima, slavama i osnovnim principima Svetog Ime-
na, on dobija drugačiji rezultat od osobe koja ima znanje.

Zato bhakte trebaju znati osnovne istine o procesu pevanja i

mantranja Hare Krišna. Postoje filozofski principi iza Svetog
Imena, kao što su principi rase, rasa-tattva, bhava-tattva; i
postoji lila Svetog Imena. I sve ovo zajedno čini znanje sve-
snosti Krišne. Nije da mi trebamo biti selektivni, mada može
da se desi da neko uči stvari hronološki prema svom nivou
kvalifikacije i napredka.

To znači, da ako želimo potpunu dobrobit povećanom br-

zinom, trebamo mantrati i pevati Hare Krišna sa znanjem
o tome šta je to. Sveto Ime je poput ćintamanija, kamena
mudraca. Ali onaj ko smatra Sveto Ime Gospoda svetovnom
zvučnom vibracijom i da je ono proizvod materijalne ener-
gije, pošto se ono može izgovoriti ili napisati, onda, ta osoba
postaje vređaoc i napredak mu je veoma spor.

Baš kao što je Krišna potpuno transcendentalan, tako je i

Njegovo Sveto Ime transcendentalno, i tako sve što Ono do-
takne, to se preobrazi. To je princip ćintamanija. Na isti na-
čin, ako dotaknemo Sveto Ime, postaćemo transcendentalni

44
zbog moći Svetog Imena. Ćaitanja Mahaprabhu kaže da se
srce u potpunosti pročisti i dostižemo duhovni nivo.

Ali u uslovljenom stanju je veoma teško zamisliti da je nešto

duhovno ili ćintamani. Kao, recimo, kada govorimo o pra-
sadamu; možemo da govorimo o prasadamu, ali bez obzira
koliko govorili priča je različita od kušanja. Kada se neko
uzdigne na duhovni nivo, ne treba častiti prasadam, može
samo govoriti o prasadamu i postati duhovno zasićen. Ali
mi nismo na tom nivou. Kada govorimo o duhovnim stvari-
ma, imamo različito iskustvo od iskustva oslobođenih duša.
Padma Purana kaže da je Sveto Ime “potpuni oblik transcen-
dentalnih draži.” Ali da li mi možemo imati iskustvo toga? Sa
naše tačke gledišta, mi možemo videti šta ono nije; ponekad
trebamo nešto da cenimo prema tome šta ono nije zato jer
nemamo iskustvo šta ono jeste. Mi nemamo iskustvo šta je
duhovno i onda indirektno pokušavamo da to utvrdimo i da
dođemo do zaključka stečenim materijalnim iskustvima da
ono nije poput ijedne stvari iz ovog sveta.

Celi uvod Ćaitanja-ćaritamrite Šrila Prabhupada posvećuje

objašnjavanju reči “Ćaitanja.” Ćaitanja rasa vigraha – oblik
transcendentalne draži – opisan je na dva načina; prvi je kao
nerazličit od osobe kojoj Ime pripada, tj. od Krišne. Tako,
ono je takođe oblik Gospoda. Ponekad Krišna označava
oblik Svetog Imena, što je interesantno jer je to obrnuto [od
onoga što obično kažemo]. Ali pošto su oni nerazličiti to se
može reći. Drugi aspekt je da je to oblik koji mi opažamo kao
Svevišnju Božansku Ličnost u ovim danima i dobu pošto Ga
mi vibriramo na našim jezicima.

45
Kada se Sveto Ime opisuje kao potpuno, večno, potpuno
oslobođeno, iznad dodira materije, u te opise treba imati
potpunu veru jer Sveto Ime uzvraća prema snazi naše pot-
pune vere u Njega.

Zatim, tu je i aspekt ukusa Svetog Imena. Rasa znači ukus,

za razliku od rasa plesa, i u pevanju i mantranju Hare Krišna
postoji određena draž koja oslikava duhovnu osobenost ži-
vog bića. Baš kao što Krišna uzvraća bhaktama u jednom od
pet raspoloženja, slično tome, kada se Sveto Ime Krišne peva
i mantra bez uvreda, ono razotkriva rasu ili odnos koji ima-
mo sa Krišnom. Način dostizanja raznih nivoa savršenstava
je moguć samo pevanjem i mantranjem Hare Krišna. Kada
bhakte dostignu nivo savršenstva, da bi kušali njegovu draž,
oni pevaju i mantraju Hare Krišna. To je jedino ime koje ra-
zotkriva najuzvišenije zanose svesnosti Krišne.

Prema onome što želimo ceniti mi se odnosimo drugači-

je. Tako, kada čujemo o božanstvenosti transcendentalnog
Imena Krišne, i poštujemo to, onda počinjemo mantrati sa
više poštovanja i zahvalnosti i na taj način mantranje posta-
ne moćnije. Tako, Krišna razotkriva Sebe kroz Svoje Sveto
Ime.

Bhakte govore o veri u Krišnu i o veri u proces predanog

služenja. Međutim, položaj Krišne, kao i stvari koje su pove-
zane s Njim, poput Njegovog Svetog Imena, večno postoje.
Oni ne postoje zato jer mi imamo veru u njih. Oni postoje
bez obzira na našu veru ili neveru. To nije do Krišne da nam
dokazuje da postoji. Ponekad ljudi kažu: “Dokaži da Bog

46
postoji.” Ali, dokazali mi ili ne Njegovo postojanje, to ne pra-
vi nikakvu razliku prema činjenici da On postoji. On ne tre-
ba dokazivati Sebe nikome. Uistinu, ceo proces duhovnog
života je obrnut. Mi smo ti koji treba da se dokažemo Njemu.
Zato je Šrila Prabhupada rekao – uradite nešto divno što će
privući Krišninu pažnju. Mi smo ti koji smo tvrdoglavi i koji
smo zastranili. Tako da smo mi ti koji trebamo uraditi takva
dela koja će privući Krišninu pažnju i pokazati Mu da smo
vredni Njegovog poverenja.

Mi možemo imati veru u Krišnu i to je dobro. Ali to ne znači

da ćemo otići nazad Bogu. Ako je naša vera zaista jaka, onda
ćemo se ponašati na način koji će doprineti privlačenju Kriš-
nine pažnje. I kada Krišna vidi da je bhakta iskren, posto-
jan, pošten, da teško radi, tada Krišna razvija poverenje u tu
osobu i misli: “Ova osoba se dokazala.” Tako kada on stekne
poverenje u nas, On nam se razotkrije.

Veoma je važno na koji način pevamo Sveta Imena Krišne.

Tako, kada postojano, ponizno i bez uvreda, dugo vremena
pevamo i mantramo Njegova Sveta Imena, onda nam Krišna
manifestuje Svoja potpuna obilja kroz Sveto Ime.

Na kraju svoje drame Lalita Madhava, Rupa Gosvami piše da

je Krišna zamolio Šrimati Radharani da zatraži jedan blago-
slov. Tada je Ona rekla: “Šta bih ja mogla da zatražim? Zašto
da tražim bilo kakav blagoslov kada imam Tebe, koji si sve
što svako, a naročito ja želim?” Krišna je na to odgovorio:
“Bez obzira na to, samo zatraži neki blagoslov jer ga Ja sada
nudim.” “U redu” ,odgovori Radha, “molim Te da se bez

47
oklevanja razotkriješ onim bhaktama koji veoma dugo prak-
tikuju predano služenje i koji dođu da žive ovde, u ovo sveto
mesto Vrindavana, obožavajući Te kao najdražeg prijatelja.”
Krišna je onda odgovorio: “Neka bude tako.”

Stoga, ako bhakte dugo vremena pokažu svoju iskrenost, ve-

štinu i pažnju u mantranju i pevanju Hare Krišna – a “dugo
vreme” ne traje tako dugo: deset, dvadeset godina, prođe dok
pucnete prstima. I naravno trebamo biti oprezni da dvadeset
godina ne prođe, a da nismo postali postojani. Dakle, ako
smo pravilno sledili proces, onda će Krišna da se razotkrije
bhakti kao što je On to i obećao. Na tako puno mesta u Bha-
gavad-giti Krišna obećava da ćemo se vratiti Njemu. Tako
trebamo pevati i mantrati Hare Krišna sa verom i odlučno-
šću i biti uvereni da, bez obzira što se to retko dešava, Krišna
će sigurno jednog dana postati ljubazan prema nama.

Sanatana Gosvami se moli na taj način: “Velike osobe, mu-

draci itd. vrše velike strogosti samo da bi Te videli i kada na
to pomislim gubim nadu; ali onda se setim da si milostiv
prema Tvojim bhaktama i tako ohrabren čekam tvoju mi-
lost.”

Dakle, ovo je raspoloženje s kojim trebamo pevati i man-

trati Hare Krišna, čekajući milost Krišne, čekajući na Nje-
ga da nam podari Svoj blagoslov. To je takođe obećanje
Šrila Prabhupada. On nam je obećao da ćemo otići nazad
Bogu i videti Krišnu licem u lice. U Ćaitanja-ćaritamriti,
Šrila Prabhupada govori o susretu sa Krišnom i daje slede-
će objašnjenje da bhakte ne bi postali zbunjeni: “Bhakte će

48
videti Krišnu licem u lice na isti način kao što ljudi vide je-
dan drugog licem u lice.” Hare Krišna.

Mantranje i pevanje bez prestanka

Iako pevanje i mantranje naizgled ima početak i kraj, peva-
nju i mantranju nikad nema kraja. Ono se uvek nastavlja u
srcu bhakte. Šrila Prabhupada je imao brata po Bogu, Krišna
dasa, kojeg je Šrila Prabhupada zvao Akinćana Krišna dasa.
Šrila Prabhupada je o njemu ispričao da kada je jednom
Krišna dasa bio bolestan, doktor koji je bio pozvan da ga pre-
gleda, čuo je samo sviranje mridange i pevanje Hare Krišna
kada je stavio slušalicu na srce Krišna dasa. Tako, to je bio
program Krišna dasa Babađija; samo je pevao Hare Krišna.
Bhaktisiddhanta Sarasvati Thakura je jednom dao uputstvo
svojim učenicima da stave oglas u novine da ako neko želi da
se priključi Hare Krišna pokretu, treba da peva i mantra ceo
dan, i tada može doći da živi u hram. Tako, pošto je Krišna
dasa Babađi pročitao taj oglas, on je otišao da živi u hram.
Njegova braća po Bogu su uvek pokušavali da ga uključe u
druge aktivnosti, ali on bi samo pevao i mantrao Hare Kriš-
na.

Dakle tako, nema ni početka ni kraja – u srcu trebamo ne-

prestano vibrirati Sveto Ime. I naravno ako to neko zaista
može da radi, onda on savršeno obavlja svoju sadhanu. Ćai-
tanja Mahaprabhu kaže: kirtanija sadah harih. Međutim, to
nije moguće ako nema poniznosti. Stoga, On daje četiri od-
like poniznosti:

49
trinad api sunićena: treba sebe smatrati nižim od slamčice
na ulici, taror api sahišnuna… i tolerantnijim od drveta...,
amanena: Odati svo poštovanje drugima…, manadena: …i
ne očekivati nikakvo poštovanje za sebe… Onda, kirtanijah
sadah harih, u takvom stanju uma, osoba može neprestano
pevati Sveto Ime Gospoda.

To je raspoloženje u kojem Vaišnave pevaju i mantraju Hare

Krišna; mantranje postaje nešto u šta su bhakte apsorbovani.
Pravo raspoloženje pevanja i mantranja Hare Krišna je ova
trinad api šloka. Ona je dobra za praktikante i bhakte na naj-
višem nivou; to je raspoloženje Šrimati Radharani i Ćaitanja
Mahaprabhua. Ona funkcioniše za svakoga. Dok primanje
dodeljene manđari bhave – ili primanje siddha pranalija –
možda i neće fukcionisati, naročito ako neko peva i mantra
sa uvredama.

Mantrati i pevati je najbolja sklonost i unutar toga osoba će

naći svoj duhovni identitet. U objašnjenju učenja Gospodi-
na Kapile u trećem pevanju Bhagavatama, Šrila Prabhupada
ukazuje na tri vrste mantranja Hare Krišna od kojih nijedno
zaista nije mantranje: postoji mantranje i pevanje u guni ne-
znanja, u guni strasti, u guni vrline, i čisto ili duhovno man-
tranje.

Mantra je ista, reči su iste, ali ono što je različito je motiv.

Možete to zvati raspoloženjem, ali to je motiv. Kada neko
mantra sa motivom da se nekome nanese šteta (verovali vi
u to ili ne), ili da se dobiju neke moći ili siddhiji da se kon-
trolišu drugi; ili kada je neko zaista u neznanju o mantranju,

50
o sadhani; ako neko ne zna ništa o Krišni, nema znanja o
procesu ili metodi, svi ovi načini mantranja i pevanja pripa-
daju guni neznanja. Ako je neko svestan principa, ali mantra
i peva da bi bio priznat, recimo kao pevač ili muzičar; ako
neko mantra i peva za neku materijalnu dobrobit, poput do-
stizanja rajskih planeta; za svoju materijalnu dobrobit ili ma-
terijalnu dobrobit porodice (zdravlje, dobar rezultat ispita,
itd.), onda je to mantranje u guni strasti.

Mantranje i pevanje u guni vrline je kada mantramo radi

duhovnog napretka i ta vrsta mantranja pročišćava. Druge
vrste mantranja takođe pročišćavaju, ali sporije. Druge vr-
ste mantranja nas neće osloboditi, ali osiguravaju da ćemo
se ponovo roditi i nastaviti da pevamo i mantramo. Čak i
ako neko peva i mantra sa uvredama, to je bolje nego uop-
šte ne mantrati. Ponekad ljudi pitaju da li je bolje mantra-
ti par krugova ili puno krugova sa uvredama. Međutim, to
je budalasto pitanje jer ako možete mantrati bez uvreda par
krugova, zašto ne bi mantrali sve krugove bez uvreda! Šastre
kažu mantrajte u bilo kojim okolnostima i pokušajte mantra-
ti kvalitetno.

Najkvalitetnije mantranje je mantranje za zadovoljstvo Gos-

poda. To je duhovno i najuzvišenije mantranje. Trebamo
mantrati, pevati, plesati i tapšati za zadovoljstvo Božansta-
va. Drugim rečima, namenjeni smo da damo zadovoljsto
Gospodu i to je ono što napredni bhakte rade. Pokušavamo
da zadovoljimo Gospoda. Kada pokušamo da imamo takav
mentalitet, to je idealan podstrek za mantranje i dostiže se
najviša dobrobit.

51
 Prenesite um u Vrindavan – popodne
Meditacija za vreme đape, padajatra u Mađarskoj, 2007

Sedeći na istom mesto kao i jutros, vidim da sunce više nije

sa moje desne strane, nego zalazi s moje leve, i za par trenu-
taka će da nestane iza veoma visokog drveta. Ptice nastavlja-
ju da pevaju, neke cvrkuću poput staccata, a druge se pitaju:
“Gde je Krišna?” Golubovi i grlice guguću pretvarajući po-
zadinsku muziku u prekrasnu simfoniju koja je otkucaj srca
Vrindavana. U ovo vreme, skoro je šest sati popodne, mogli
bi da mislimo o Krišni predivno obučenog u novu odeću u
koju su ga obukli dečaci pastiri i ukrašenog sa prelepim cve-
ćem iz šume Vrindavana. Razne boje, pigmenti i minerali sa
Govardhana brda osvetljavaju i ističu Njegov lepi transcen-
dentalni oblik i oblike Balarama i Njegovih pratioca. Njego-
vo paunovo pero podrhtava od povetarca, i On sav, od vrha
Njegovog paunovog pera dole do Svojih bosih lotosovih sto-
pala… Krišna je prekriven ćintamani prašinom Vrindavana.

Prašinu još više pročiste transcendentalne surabhi krave koje

dižu prašinu u zrak i tako prave prelepe oblake koji se onda
spuste na dečake pastire koji su još uvek puni neograničene
energije – plešu, pevaju Imena Krišne i Balarama, igraju se,
šale se međusobno i na račun drugih, bacaju bilva voće po-
put lopte i povećavaju veliki okean transcendentalnog bla-
ženstva zabave zvane go-ćarana, ponovnog povratka Krišne
iz šuma i sa pašnjaka Vrindavana u Nandagram.

52
Krišna ne ide direktno nazad u Nandagram, nego radije ide
pored sela Javat. Tamo se Šrimati Radharani već vratila na-
kon Njihovog podnevnog susreta i kuva slatke preparacije
koje će Njene gopi prijateljice, prema uputstvu Majke Jašode,
odneti u Nandagram za Krišnu dok on uživa Svoju večeru.

Krišna želi da je vidi i Ona želi da vidi Njega. Zato On tera

Svoje krave u tom pravcu… i svako želi da vidi Krišnu i Kriš-
na želi da vidi svakoga, jer svako, bez obzira ko su oni, bilo
mala deca, bebe u rukama svojih majki, ili bilo da su to kuć-
ne životinje, brahmane, stariji ljudi, mlade gopije ili dečaci
– svako voli Krišnu. To je suština Vrindavana. I kada bude-
mo imali takvu ljubav prema Krišni, tada ćemo uvek živeti u
Vrindavanu.

Kada volite nekoga, želite da ga vidite i nikako ga se ne mo-

žete nagledati. Vaša čula plaču za njim – oči gledanjem, nos
mirisanjem, opip pipanjem… i na isti način Briđabasiji koji
ceo dan nisu videli Krišnu, žive samo da bi imali priliku da
se mogu direktno družiti sa Njim. Tako, kada se taj veliki
oblak prašine vidi na horizontu, onda Briđabasiji znaju, “O,
Krišna se vraća!” I potvrda za Briđabasije, da to nisu demoni
Kamse, koji dolaze da ih uznemiravaju, da to nije neki obi-
čan oblak, jeste kada mogu da čuju zvuk kopita krava; mogu
da čuju divno mukanje krava kako dozivaju Krišnu i nadme-
ću se međusobno samo da budu bliže Njemu.

A najvažnije od svega je da oni mogu da čuju flautu. I kada

čuju zvuk flaute, to nije samo zvuk, već pesma koja im dodi-
ruje srce. Zvuk flaute Krišne iako svira jednu melodiju, ipak
ona nosi u sebi razne poruke svim živim bićima Vrindavana.

53
Zaista, Krišnina pesma flaute ima poruku za sva živa bića.
U Brahma-samhiti Gospodin Brahma je razumeo poruku
da je Krišnino sviranje flaute bilo upućeno Njemu, i na isti
način, Krišnino sviranje flaute ima poruku i za nas. Krišna
nas zove: “Vratite se, vratite se!” Sada moramo da slušamo
flautu Krišne i odlučiti, da želimo otići nazad, i da ne želimo
više ostati ovde u materijalnom svetu.

Kada gopije čuju komešanje i mukanje krava, kada vide pra-

šinu, one izveste Šrimati Radharani: “Brzo dođi, tvoj voljeni
Šjamasundara, koji ti nedostaje zadnjih nekoliko sati, upra-
vo će proći pored kuće!” Onda Šrimati Radharani, sa Svojim
prijateljicama Lalitom i Višakom, otrči na vrh mesečevog
tornja – tornja sa šest, sedam spratova, deo Njene kuće – i
na taj način, sa vrha mesečevog tornja, Ona može da gleda
ogroman okean krava i dečaka pastira.

Zapravo, postoji bezbroj krava, i neke od njih su snežno bele,

neke su crvenkaste – ima ih sa tako puno raznovrsnih boja.
Neke od njih imaju glave poput mridange, neke imaju ravne
rogove a druge zakrivljene. Ukrašene su raznim bojama koje
su obično otisci dlanova gopa, i, naravno, kopita i rogovi su
im pozlaćeni. Oni nose prekrasne vence cveća, neke od njih
– lideri grupa– imaju srebrne prekrivače na sebi, a oko vrata
zvona koja zvone. Samo zamislite zvuk hiljada i hiljada ovih
prekrsanih zvona i sva zvona pevaju Hare Krišna. Baš kao
što svako peva Hare Krišna. Aranžmanom Jogamaje, usred
ovog oblaka, unutar okeana krava, Šrimati Radharani– vo-
đena zvukom flaute – ugleda Šjamasundaru.

54
I kada ona ugleda Njega, On ugleda Nju. U tom trenutku se
mogu desiti razne stvari. Ponekad, sa svojim očima usredre-
đenih pogleda, Krišna se onesvesti zbog zanosa; ponekad se
Šrimati Radharani onesvesti od zanosa; a ponekad se oboje
onesveste od zanosa. Ponekad se On pretvara da je ne vidi.
Ponekad ona okrene lice u stranu. Ko zna koje razmene lju-
bavi podstiču Princa i Princezu Vrindavana.

Rupa Goswami kaže aher iva gatih premnah; Njihove ljubav-

ne razmene su baš poput pokreta zmija. Vijugavi su i nepo-
šteni i veoma je teško odrediti da li imaju neki uzrok ili se
dešavaju zbog neke transcendentalne slučajnosti.

Kada su se Krišna i Šrimati Radharani videli, kada su sta-

novnici Javata videli Krišnu, i kada bespomoćno, čak i Jatila
i Kutila, koje su najveći kritizeri, pod izgovorom da ogovara-
ju Krišnu zbog Njegovog ponašanja, odu na vrh svojih kro-
vova, one takođe ispune oči Krišninom lepotom, Njegovom
ljupkošću, slatkim osmehom koji topi svačija srca; i svoje
uši ispune zvukom Njegove flaute. Ako je ovo način kako
transcendentalno neprijateljski bhakte reaguju, onda možete
samo zamisliti reakciju Majke Jašode i Nanda Maharaja koji
su tako dugo čekali na vrhu svoje palate.

U isčekivanju da čuju zvuk Njegove flaute, i da vide oblake

koje dižu kravlji papci, njima se čini da je pošlo mnogo, mno-
go godina – jugajtam nimešena. I kada najzad vide Krišnu,
njihove oči se tako ispune suzama ljubavi prema Krišni da ga
oni ponovo ne mogu videti i u strahu počnu misliti: “Možda
je to samo iluzija, možda ja to ne vidim,” ali, srećom, njihovi

55
pomoćnici su tamo da im to potvrde i zato se Majka Jašoda
i Nanda Maharadža okrenu jedan prema drugome, i Nanda
Maharadža kaže svojoj voljenoj ženi: “Tvoj sin se vraća da da
zadovoljstvo tvojim očima i čulima… Uskoro ćeš moći da
Ga držiš na svom krilu i grliš do punog zadovoljstva.”

Kada Majka Jašoda to čuje, ona postane preplavljena zano-

som, suze počnu da klize iz njenih očiju, a njeno telo počne
da podrhtava; i ako joj Rohini i njene druge gopi prijateljice
ne bi pomagale, ona bi se na licu mesta onesvestila. One joj
kažu: “Ne! Jašoda-maji, trebaš napraviti aranžmane za doček
tvog sina, pripremiti arati tacnu da se otklone nepovoljno-
sti koje su mogle da se prikače na Krišnu pošto je bio vani
u šumi sa divljim zverima, gde Kamsini demonski prijatelji
dolaze. Pobrini se da je večera lepo pripremljena. I, naravno,
šta je sa njegovim kupanjem? Da li je sve za to pripremljeno?
I Njegova nova odeća koju je krojač sašio posebno za ovu
priliku i izvanredni ukrasi koje želiš da on večeras nosi. Mo-
raš odmah sve ovo pripremiti!”

Čim Majka Jašoda čuje o svim ovim službama koje treba oba-
viti za Krišnu, ona odmah postane transcendentalni i konač-
ni hramski komandir Nandagrama; počinje da daje uputstva
svojim prijateljicama, pratiocima i slugama koji onda užur-
bano počnu trčkarati amo-tamo jer se Krišna vraća nazad u
Vrindavan.

Ako je Majka Jašoda u ovom rapoloženju kada je Krišna još

daleko, onda možete samo zamisliti u kakvom je stanju kada
ona zaista vidi dečake pastire kako se približavaju i kada

56
među dečacima pastirima vidi svoje sinove, Krišnu i Balara-
ma; ona postane tako preplavljena zanosom da kada ispruži
svoje ruke, ne može više da se pokrene, ukoči se od zanosa i
stane poput kipa. Potrebno je da Krišna potrči u njene ruke i
da je dodirne da bi se mogla rastopiti od majčinske ljubavi i
ponovo poprimiti svoj oblik koji nije poput skulpture.

Ovo je čudesan povratak Krišne u Vrindavan koji se dešava u

ovom delu dana. Učeni Vaišnave koji pokušavaju da misle o
Gospodu, meditiraju na ovu zabavu. Uistinu, zabave Krišne,
kako se one odvijaju kroz ceo dan, predmet su apsorpcije i
za bhakte praktikante i za usavršene bhakte. Na taj način,
mi takođe trebamo iskoristiti priliku kad god imamo višak
vremena da razmišljamo: “Šta sada radi Krišna?” Mi uvek
razmišljamo o tome šta naša porodica radi, razmišljamo o
tome šta mi radimo, šta bi hteli da radimo, ili o vestima, šta
rade materijalisti u celom svetu. Ali, umesto da trošimo ve-
oma dragoceno vreme na takva razmišljanja, zašto se ne bi
uvek pitali ili barem par puta na dan: “Šta sada radi Krišna?”
i da se pokušamo setiti šta Krišna radi kao što je to opisano
u knjizi o Krišni, u Šrimad Bhagavatamu; Venu-gita opisuje
dnevne aktvnosti Krišne… provedimo par minuta sećajući
se šta Krišna radi. To će nam samo doneti zanos.

tava kathamritam tapta-jivanam

kavibhir iditam kalmashapaham
sravana-mangalam srimad atatam
bhuvi grinanti ye bhuri-da janah

57
“Nektar tvojih reči i opisi Tvojih aktivnosti su život i duša
onih koji pate u ovom materijalnom svetu. Te pripovesti koje
prenose učeni mudraci, iskorenjuju grešne reakcije i poda-
ruju dobru sreću svima onima koji ih čuju. Te pripovesti se
šire po celom svetu i pune su transcendentalne moći. Ne-
sumnjivo, oni koji šire poruku Boga su najvelikodušniji. (ŠB
10.31.9, Pesma odvojenosti gopija)

Delotvorno mantranje više krugova

Savet za one koji matraju sa uvredama je da odmantraju više
krugova jer to čisti srce i kvalifikuje osobu da čisto mantra.
Ćaitanja-ćaritamrita kaže: bahu đanma koti. Mantranje sa
uvredama može dugo da potraje; mnogo života. A sažetak
svih uvreda jeste nepažnja.

Svako ima iskustvo pokušaja usredsređivanja uma, koji može

da postane ometen sa tako mnogo stvari. Višvanatha Čakra-
varti Tahakura i Bhaktivinoda Thakura, kažu da vezanost za
materijalne stvari, i razgovor ili ogovaranje za vreme man-
tranja Hare Krišna, na razne načine doprinose nanošenju
uvrede nepažljivog mantranja koje uzrokuje daljnje nečisto-
će u srcu. Tako najmanja osnovna kvalifikacija Vaišnave jeste
da treba izbegavati uvrede Svetom Imenu.

Mi često pogrešno razumemo uvrede Svetom Imenu, kao

nešto što mi činimo dok mantramo svoje krugove. Ali,
uvrede Svetom Imenu se mogu napraviti u bilo kojoj aktiv-
nosti predanog služenja koju vršimo tokom dana, ili kada

58
napravimo neke propuste, greške i grešne aktivnosti; sve one
predstavljaju uvrede prema Svetom Imenu. Dakle, nije da se
uvreda Svetom Imenu može napraviti samo za vreme kirtana
ili đape.

Na primer, prva uvreda je praviti uvrede Vaišnavama. U bilo

koje vreme da to uradite, to postaje uvreda Svetom Imenu.
Sveto Ime, koje je Krišna, uzima uvredu i kao rezultat toga
On ne podaruje Svoju milost; bez obzira kako mantrali neće
biti rezultata. Rezultati trebaju biti vidljivi na mnoge načine.
I jedan od njih je povećanje ukusa za aktivnosti predanog
služenja i smanjenje vezanosti za materijlane stvari.

Izvlačenje zaključka je jedan od deset vrsta Vedskih dokaza.

Tako, ako se ukus za svesnost Krišne ne povećava, a vezanost
za materijalne stvari se povećava, onda se može zaključiti
da je osoba nanela uvredu Svetom Imenu. Ako neko može
prepoznati uzrok uvrede, postoje razni preporučeni procesi.
Recimo, ako je neko naneo uvredu Vaišnavi, proces je tražiti
oproštaj od tog Vaišnave. Ali, ako ne možete utvrditi uzrok
uvrede, jedino rešenje je mantranje.

Pojam pažljivosti znači da smo u stanju usredsrediti um i što

je srce više pročišćeno to je um više sposoban da se usred-
sredi.

Ako čitate pisma na Vedabejzu, videćete da je Šrila Prabhu-

pada, onim bhaktama koji su bili u zabludi ili pali, rekao da
idu u Majapur i mantraju Hare Krišna ceo dan, 64 kruga. I
činjenica je da neki bhakte to ne bi mogli da rade, mada je

59
to samo zbog psihološke blokade. Nije da vi to ne možete: to
nije isto kao kad nekome kažete da ide da se popne na Mount
Everest. To da bhakte mogu da odmantraju više krugova je
veoma lepo iskustvo; čak i onda ako mogu odmantrati više
od 64 kruga, što je još bolje. To promeni vaš stav prema sve-
snosti Krišne i mantranju krugova.

Na primer, ako bhakte mogu da mantraju 192 kruga, za što

je potrebno 24 sata; to će dati određenu vrstu iskustva; čak
i ako je iskustvo borba sa umom, stvoriće se utisak da 16
krugova izgleda veoma detinjasto. Koga god da sam video
da je to uradio, dobio je taj utisak. Postoji tako puno dejstava
mantranja višeg broja krugova. Jedan je izlazak iz vaše zone
udobnosti: “Dobro, 16 krugova je završeno, Hari bol,” i onda
obesite japa torbicu. Mi smo navikli da to radimo.

Tako, kada mantrate više krugova, vaše razumevanje se pro-

meni. Dobijete iskustvo kako smo mi zaista pali. Jednostavno
reći da se maha-mantra koju mantramo sastoji samo od reči,
ali kada sednete da mantrate ceo dan, vaš um bi samo “ek-
splodirao”. Ali onda, čak i ako njihovi umovi tako reaguju, u
društvu drugih bhakta, oni postanu inspirisani da postignu
određeni nivo kontrole uma da bi nastavili sa mantranjem. I
šta se desi u određenom trenutku, kada je um pokoren, kada
se prepusti, onda jedina stvar koja postoji ste vi i Sveto Ime.
U kirtanu ima i drugih bhakta, muzika, kretanje unaokolo.
Ali, kod đape ne postoji ni jedna od ovih smetnji, čak i ako su
one transcendentalne smetnje. Postojite samo vi i vaša čula i
kada istrajno nastavite, dobijate ideju šta je napor sadhane u
svesnosti Krišne.

60
Imamo iskustvo da je jednostavno reći: “Kontroliraj um,” ali
u stvarnosti to je više poput borbe na Kurukšetri pre nego što
um dođe pod kontrolu. I veoma često pobeda u ratu znači
gubljenje mnogih borbi. “Kontrola uma” neko vreme je jed-
na stvar, ali stalna “kontrola uma” znači da je osoba dostigla
takvu pročišćenost srca da nema interesa da se vraća. Gjaniji
i jogiji takođe pročišćavaju srce, ali oni ponovo padaju dole.
Prava kontrola uma za Vaišnava praktikanta je dolazak na
nivo takvog pročišćenja gde je ukus svesnosti Krišne mnogo
privlačniji za um nego ukus za materijalni život.

Dakle, mesto gde se vodi borba je neka vrsta “ničije zemlje,”

kada ostavljate materijalni život i tražite duhovni život, ali
zbog uticaja nečistoća u srcu ukus je veoma mali. Na taj na-
čin vi se borite, ne na osnovu ukusa, nego na osnovu dužno-
sti i zaveta koji ste dali. Ponekad čak zaboravimo zašto se bo-
rimo i jedino nas bhakte ohrabruju da nastavimo borbu. Biti
na tom središnjem nivou je teško. Ali onda kada pravi ukus
počne da teče – ne ukus koji dolazi od povremenih susreta,
nego ukus koji se uvek povećava i nikada ne smanjuje – onda
to stavlja sve druge stvari u stranu i um zaista postane uve-
ren da je bolje biti svestan Krišne nego ne biti svestan Krišne
jer su čula više zadovoljna nego što su bila u materijalnom
životu.

I onda počne prava kontrola čula na duhovnom nivou gde

više nema reči o “kontroli”. Materijalni život uopšte nije deo
te formule. Svakako, što više vremena i napora uložimo u
mantranje Hare Krišna to više postajemo savršeni u tome.
Dok su proces i mantranje veoma laki, celokupna sadhana

61
nije tako laka. Kao što je Šrila Prabhupada rekao: “Sve sam
vas prevario, rekao sam vam da je ovo veoma lak proces. Nije
tako lak.” Ali, zahvaljujući milosti Ćaitanje Mahaprabhua
i Vaišnava, veoma teške stvari mogu postati veoma lake. I
naročito, milost dođe kada propovedamo i prihvatimo od-
govornost za propovedanje. Onda Ćaitanja Mahaprabhu
postane veoma zadovoljan sa bhaktama i daje im ukus za
mantranje Hare Krišna.

Dakle, svako ima ukus. To što treba da uradimo je da na bilo

koji način ili na sve moguće načine hranimo i negujemo taj
ukus za mantranje. Jer to je naše pravo blago i naš ključ na-
predovanja u svesnosti Krišne. Možda ste iskusili divne stva-
ri za vreme prvih vaših poseta svesnosti Krišne, i onda kako
ste nastavili da mantrate one su naizgled počele da se sma-
njuju. Naravno, razlog za smanjenje ukusa je da smo počeli
praviti uvrede.

I svakako sa povećanjem mantranja posledice uvreda koje

smo napravili se smanjuju i pročišćenje se povećava. A onda,
kako neko napreduje u svesnosti Krišne, ta iskustva treba-
ju da se povećaju i razviju; i Krišna kaže da bhakte trebaju
osećati zanos. Kad god Šrila Prabhupada govori, on govori
o tome kako bhakte plešu u zanosu i pevaju u zanosu. Kada
govori sa novinarima, on kaže: “Oni pevaju u ljubavi prema
Bogu”. On to nije preuveličavao. On je to rekao za našu do-
brobit.

Naročito stariji bhakte koji su u pokretu 10, 15, 20 godi-

na – iako ne želim to staviti u vremenski okvir – trebaju

62
savladati proces mantranja Svetog Imena i obavljanja pre-
danog služenja. Njihovo mantranje treba biti bez uvreda, a
rezultati njihovih prošlih uvreda se trebaju smanjivati, što
rezultira u mantranju Hare Krišna sa osećanjem veselja. Ta
se radost sa napretkom u svesnosti Krišne povećava. Mi ne
možemo da propovedamo nešto o čemu nemamo iskustvo.
Bhakte trebaju da iskuse radosno mantranje, a ne samo da
kažu: “Pevaj Hare Krišna i budi sretan.” Naravno ponekad
nismo sretni jer živimo u materijalnom svetu i to nije udob-
no mesto, ali uopšteno govoreći, to iskustvo treba da postoji.

Duhovni zvukovi - Muzičko poboljšanje

Razne melodije su namenjene da probude razne vrste bhava
ili raspoloženja. Izvorna duhovna muzika je izuzetno slože-
na, mnogo više nego zapadna ili moderna muzika, a njena
sadržina i stil krajnje naučni. Većina se slaže da je muzika
najmoćniji medijum za komunikaciju, prenošenje raspolo-
ženja i slanja poruka. To je zato jer je muzika u svojoj izvor-
noj formi duhovna i najviši je način razmene duhovne lju-
bavi – rasa plesa – koji se izvodi pomoću medija muzike, uz
pratnju muzike.

O ovome se može čitati u Knjizi o Krišni. Ćaitanja Ma-

haprabhu je uveo bitno pojednostavljenu verziju, sa mridan-
gama i karatalima. I stil je posebno bio namenjen za bhakte
praktikante. Razlog što je pojednostavio je savršenstvo sva-
koga u duhovnom svetu; oni već sve znaju, dok u materijal-
nom svetu, ako mi postanemo tako absorbovani u složenosti

63
muzike, onda ćemo zaboraviti usavršiti pevanje Hare Krišna.
Na taj način, Ćaitanja Mahaprabhu je stavio naglasak na pe-
vanje Hare Krišna, a muzičku pratnju na drugo mesto.

Ipak, postoje razne melodije koje se pevaju u razna doba

dana. Na primer, melodija molitve Šri Guruaštakam rano
ujutro je posebno za taj deo dana. Izaziva određeno raspolo-
ženje i, na naprednim nivoima, razna zanosna raspoloženja.
I kao što postoji bezgranično mnogo zanosnih raspoloženja,
tako postoji i bezgranično mnogo melodija. Prema šastrama,
izvorno postoji 16,108 glavnih raga koje imaju bezbroj vari-
jacija, kombinacija i oblika i one se sve sviraju za vreme Kriš-
ninog rasa-plesa. Manje-više sve te rage se otpevaju i to je
razlog zašto ples traje tako dugo. Šrila Kavi-karnapura piše:
“Da bi omogućio Svoju zabavu, [Krišna] je produžio noć da
bude jednako duga kao noć Brahme.” (Ananda Vrindavana
Čampu 17)

Ples je drugi aspekt. I baš kao što je pevanje sistematično,

tako je i plesanje sistematično. Postoje detaljni i složeni ple-
sovi, od kolutova do koraka kojeg nas je Šrila Prabhupada
naučio: “Svami step” sa rukama gore, koračajući u ritmu s
jedne strane na drugu prema muzici. Šrila Kavi Karnapura
opisuje ovo kao jedan od plesova za vreme rasa-lile. Ponovo,
iako Čaitanja Mahaprabhu nije hteo da se ljudi izgube u ple-
su, sigurno je želeo da oni plešu i tako ih je poučio osnovnim
plesovima koje su Njegovi pratioci praktikovali. Ponekad bi
On postao apsorbovan i u prisustvu Svojih pratioca da bi po-
kazao isti ples koji se pleše u duhovnom svetu.

64
Na taj način, trebamo se sećati da su muzika i ples namenjeni
da pomognu pevanje i da je pevanje uspešno tada kada uzro-
kuje uzbuđenje u srcu. U Ćaitanja-ćaritamriti, Ramananda
Raja kaže Ćaitanji Mahaprabhuu: “Kakva je korist od strele
strelca ili pesme pesnika ako probodu srce, ali ne uzrokuju
vrtoglavicu?” (Antya 1.195) Drugim rečima, cela stvar je na-
menjena za dostizanje duhovnog dejstva. Da li mi dobijamo
takvo dejstvo? Ako se kroz pevanje uz pomoć muzike i ple-
sa povećava naša vezanost za Krišnu, onda idemo u pravom
smeru. S druge strane, ako se previše izgubimo u muzici i
plesu, a ne u suštini tj. maha-mantri, mi postajemo dobri
muzičari i plesači, ali to je sve.

Ovo prevladava u Indiji. Postoje mnogi profesionalni mu-

zičari i plesači koji rade samo to: pevaju Hare Krišna profe-
sionalno ili reklamiraju Bharat-natjam ili Odisi plesove koji
pokazuju zabave Krišne. Ali oni postanu tako apsorbovani u
aktivnost da izgube iz vida cilj i tako se njihova privlačnost
prema Krišni ne razvija neminovno – ili u najmanju ruku do
nivoa usavršavanja svojih života u ovom životu, nego radije,
pošto im je pevanje sekundarno, ono ima sekundarno dej-
stvo na njih.

I raspoloženje, bhava, to je ono što je važno. Sa pravilnom

bhavom, sve postane dragoceno. Krišna kaže jo me bhaktja
prajačati – ako mi se ponudi sa pravilnim raspoloženjem, Ja
ću da prihvatim. Mi ne pevamo savršene rage, niti igramo
savršeno izvedene plesove. Mi pevamo Hare Krišna sa ra-
znim melodijama i najverovatnije većina melodija koje pe-
vamo nisu čiste melodije, niti su instrumenti koje mi koristi-

65
mo deo duhovne pratnje – kao recimo bas gitara ili saksofon.
Ali, u duhovnom svetu oni imaju izvorne ekvivalentne in-
strumente i za vreme pevanja koriste se na stotine raznih
pratećih instrumenata. Tako ako je suština prisutna, onda su
sekundarni elementi prihvatljivi: možemo koristiti moder-
ne melodije i instrumente. Mi kažemo “moderne,” ali oni su
izvorno iz duhovnog prebivališta, ali tako filtrirani kroz ma-
terijalnu energiju da se oni manifestuju u ovoj drugoj formi
koju mi poznajemo kao “moderna” muzika ili instrumenti.

Ali šta god da je, Ćaitanja Mahaprabhu kaže tatrarpita niđa-

mitah smarane na kalah; nema nijame, strogih pravila i pro-
pisa. Oni nisu tako važni. Važno je to da se peva u raspolo-
ženju predanosti. A druge stvari, poput savršenog pevanja u
duhovnom svetu, to će doći kada se vratimo u duhovni svet;
ili radije kada napustimo ovaj svet; bhakta ide u onaj materi-
jalni svet gde Krišna ispoljava svoje zabave. I tamo se mogu
naučiti sve ove stvari od večnih pratioca Krišne: pravilan na-
čin pevanja, plesanja i ljubavne razmene. Duhovni svet nije
mesto za učenje. To je mesto savršenstva. Materijalni svet je
mesto za učenje i kada neko uznapreduje, postane usavršen i
pokaže to u zabavama Krišne u materijalnom svetu, onda on
može otići nazad Bogu. Ali, zapravo, u trenutku kada je neko
usavršen u materijalnom svetu, to je takođe “nazad Bogu” jer
je to mesto gde Krišna prebiva i gde god je On, tamo je Bog,
On je Bog. Hare Krišna.

66
 Plač za Krišnom
Pevati i mantrati Hare Krišna je tako lepo, to je jedina prava
stvar koju imamo. Sve druge stvari su popratne, sekundarne,
ili namenjene da pomognu povećati našu vezanost za man-
tranje i pevanje. Kao što bi Šrila Prabhupada rekao, pevanje i
mantranje je poput dozivanja deteta za majkom.

Ali šta to znači pevati Hare Krišna poput deteta? Ćaitanja

Mahaprabhu kaže, ađi nanda tanuđa kinkaram; Ja sam pao;
mi smo pali u ovaj materijalni svet, uslovljeni smo u ovom
materijalnom svetu, i tako, poput majke, kada vidi da joj je
dete palo na zemlju, šta će ona da uradi? Ona ga neće tamo
ostaviti, nego raširiti svoje ruke, sagnuti se i podići ga; ona će
uzeti bebu na svoje grudi i zagrliti je. Tako, kada mi pevamo
Hare Krišna, mi dozivamo Krišnu moleći Ga: “Ja sam takođe
pao u ovaj materijalni svet, ovo nije mesto koje volim, tako
je užasno. Iako postoje veoma lepe pogodnosti, odvojen sam
od Tebe. Molim Te, podigni me.” Mi želimo da Krišna ispru-
ži ruke; mi gledamo prema Njemu, pružamo naša srca Krišni
i molimo Ga da nas podigne, da nas uzme blizu Sebe, da nas
zagrli i uzdigne sa materijalnog nivoa na duhovni nivo da
budemo sa Njim.

Ćaitanja Mahaprabhu kaže: “Molim te postavi me kao delić

prašine.” Tako mi ne želimo biti u ovom materijalnom sve-
tu, mi želimo da budemo kod lotosovih stopala Krišne, da
budemo tamo gde je On. On je uvek na transcendentalnom
položaju iznad uticaja materije, i mi želimo biti na tom istom
duhovnom nivou.

67
Ova želja da budemo duhovno oslobođeni, slobodni od pat-
nje materijalne egzistencije i, šta-više, da možemo vršiti čisto
predano služenje sa duhovno oživljenim i pročišćenim čuli-
ma, u znanju kinkare ili sluge, kako to Ćaitanja Mahaprabhu
kaže, to znači biti sluga. Ta reč je tako divna, kinkara ili kin-
kari. Kin znači “šta” i kara znači “raditi.” Dakle, “Šta mogu
uraditi.” Zar nije to predivna reč? Kada razmišljate na taj
način, “šta mogu da uradim?” Kao što je Šrila Prabhupada
napisao u svom pismu Bhaktisiddhana Sarasvati Thakuru,
“Koju službu mogu da radim?” Kada neko ima takav pristup,
on se zove kinkara ili kinkari. Onda je on utemeljen u svom
izvornom duhovnom položaju.

Utemeljeni u našem izvornom položaju, sa pročišćenim čuli-

ma, mi želimo da budemo sposobni da vršimo čisto predano
služenje. Nije pogodno biti u ovom materijalnom svetu, čak
i ako smo srećni da budemo u guni vrline, koja je uznemire-
nje [duhovnoj] sreći koja dolazi od transcendentalnog zna-
nja slobode od materijalnih beda. Stanje mira u guni vrline
takođe nije duhovni nivo; to nije naš parvi duhovni položaj.

Na taj način naše mantranje i pevanje je dozivanje Krišne:

“Molim te podigni me tamo gde si Ti.” Nime, potrebno je
da nas On podigne. Kao što mala beba ne može da se popne
sama na krilo majke, potrebno ju je podići. Na sličan način,
pošto mi trebamo Krišnu da nas podigne, mi smo zvisni
od Njega. I to se zove sadhana. Rupa Gosvami kaže - to je
sadhana. Raspoloženje predanosti pevanja i mantranja Hare
Krišna, ili vršenja svih aktivnosti, treba doći na zadovoljava-
jući položaj predanog služenja na duhovnom nivou.

68
To što mi želimo je ova vrsta abhimane, ili osobenosti, razu-
mevanja i usredsređenosti. Ðapa nije samo hodanje tamo-
amo da bi završili krugove tako da posle toga počnemo raditi
važne stvari tj., našu službu, nego je to zaokupljenost odre-
đenim raspoloženjem.

Ovo jutro, kada sam mantrao, meditirao sam na predivan

stih Raghunatha dasa Gosvamija u kojem se moli da dođe
taj trenutak kada će moći da vidi Radhu i Krišnu kako luta-
ju kroz šume Vrindavana, pevajući uzajamne slave; kada će
videti kako drveće baca cvetove na Njihov put; ptice pevaju
kao pratnja Njihovoj pesmi; i svi učestvuju u slavljenju Bo-
žanskog Para. I kako lutaju zajedno sa ozarenim osmesima i
kosim pogledima. Svi koji Ih vide postanu preplavljeni bla-
ženstvom. A čak i oni koji samo misle o Njima osećaju po-
rast osećanja u srcu. Ipak, kaže Raghunatha dasa Goswami,
ja sam nesrećan jer radije nego da sam zaista na tom mestu
gde se ove stvari dešavaju, ja se trebam apsorbovati u ove
misli.

Tako mi dozivamo, Hare Krišna, Hare Rama. Možda će Šri-

mati Radharani i Šri Krišna dok lutaju, čuti to iskreno do-
zivanje koje nadjačava šuškajuće listove Vrindavana i zvuke
muzičkih instrumenata koje sviraju Njihovi pratioci. Valjda
će Oni onda pogledati dole, posegnuti dole i podići one duše
koje pevaju dovoljno iskrenom devocijom da bi privukli pa-
žnju Radhe i Krišne.

Kada će naše pevanje i mantranje postati ozbiljno, a medi-

tacija neće više biti vežbanje uma nego prirodno opažanje

69
čula, onda će nam čula biti sposobna da vide oblik Gospoda,
naše uši čuti Njegov glas, a naše nosnice mirisati miris Vrin-
davana dhame. Valjda će doći jednog dana taj predivan tre-
nutak. Sve što možemo uraditi je da pevamo i mantramo…

Savršenstvo mantranja i pevanja

U uvodu svoje drame, Vidagdha Madhava, Šrila Rupa Gosva-
mi je napisao sledeći poznati stih:

tunde tandavini ratim vitanute tundavali-labdhaye

karna-kroda-kadambini ghatayate karnarbudebhyah sprham
cetah-prangana-sangini vijayate sarvendriyanam krtim
no jane janita kiyadbhir amrtaih krsneti varna-dvayi

“Ja ne znam koliko su nektara dva sloga “Kriš-na” proizveli.

Kada se Sveto Ime Krišne peva, izgleda kao da pleše u ustima.
Onda mi želimo mnogo, mnogo usta. Kada Sveto Ime uđe u
otvore ušiju, mi želimo da imamo mnogo miliona ušiju. A
kada Sveto Ime pleše u dvorištu našeg srca, ono savladava
aktivnosti uma i stoga sva čula postanu neaktivna.”

On slavi Sveto Ime Gospoda Krišne i ispoljavajući simpto-

me oslobođene duše, on kaže da mu nije dovoljno: “Kad bi
imao milione jezika, ne bi bio zadovoljan pevanjem Krišni-
nih Imena, i ako bih imao milione ušiju ne bih bio zado-
voljan slušanjem Krišninih Imena.” I onda on kaže: “Kada
Sveto Ime pleše u dvorištu srca…” To je prelep primer. U In-
diji nema potrebe za hramom, on je vani u dvorištu. Tamo

70
sama Božanstva imaju pokriveno mesto ili Su čak uzidani.
Dvorište može biti pokriveno, ali bez zidova. I na tom mestu
u dvorištu se odvijaju kirtani i plesanje. Tako, srce pravog
Vaišnave je poput dvorišta.

Postoji jedna grupa, apa-sampradaja, po imenu Baule i nji-

hova karakteristika je da predivno pevaju. Na nesreću, oni su
takođe razvratnici. Njihovo pevanje zabava Krišne iako veo-
ma privlačno, nema moći. Da bi privukao ove Baule, Bhak-
tivinoda Thakura je pod pseudonimom, imenom s kojim je
označio da pripada ovim Baulima (nije bio Hari Baul!), na-
pisao celu seriju pesama, Baul-sangita. Od tih pesama mama
mana mandire je veoma poznata. Bauli su običavali da peva-
ju pesme Bhaktivinoda Thakura i, pošto su njegove pesme u
skladu sa siddhantom Ćaitanja Mahaprabhua, dobili su do-
brobit pevanja i ostavili svoj razvratni način života.

Dakle ova pesma, mama mana mandire, znači “moj um je

poput hrama”. Tako bhakte svo vreme žive sa Krišnom jer
On je prisutan unutar naših srca. Međutim, mi toga nismo
svesni. Tako mi od našeg srca pravimo smetlište za tako puno
stvari. Ali, kako bhakte napreduju u svesnosti Krišne, pošto
im srca postanu čista poput hrama, tamo se pojave njihova
obožavana Božanstva i Krišna. Kao što se Božanstva pojave u
hramu zbog želje čistog Vaišnave, na isti način se Božanstvo
pojavi u srcu čistog Vaišnave.

Naša srca trebaju biti upravo takva, tako da gde god mi da

idemo, Krišna takođe bude tamo prisutan. Vaišnave vide da
je Krišna uvek prisutan u njihovim srcima. I kada pevaju

71
Sveto Ime Krišne i plešu unutar svojih srca, kada Sveto Ime
pleše, to znači da Krišna takođe pleše.

Prema individualnoj želji bhakte, ili kao što Ćaitanja Ma-

haprabhu ističe prema obožavanom Božanstvu bhakte,
bhakte postanu privučeni određenim oblikom Gospoda.
Uglavnom Gaudija Vaišnave obožavaju Radha-Krišnu, Ga-
ura-Nitaija, Ðagannatha: ovo su njihova obožavana Božan-
stva bhakta. Bhakte imaju svoje opredeljenje, i postaju pri-
vučeni oblikom ili osobinama određenog Božanstva: Radha
Gopinatha, Radha Madhave, koji svi ispoljavaju jedinstvena
raspoloženja, što ima veze i sa raspoloženjem bhakta.

Ako vidite knjigu “Daršan” izdanje BBT-ja, puna je svih

Božanstava ISKCON-a. I Božanstva dosta nalikuju ljudima
određene zemlje. Božanstvo oslikava pravo raspoloženje či-
ste predanosti bhakte.

Kada bhakte uzvikuju razna Imena Krišne, Šrila Prabhupada

objašnjava da se Ime “Hari” odnosi na Krišnu koji otklanja
sve naše materijalne patnje. Ono se takođe odnosi na nekoga
ko je lopov, i Krišna je kradljivac maslaca; On krade srca sta-
novnika Vrindavana i srca Svojih bhakta. Kada bhakte misle
o Krišni u određenom obliku, oni tako dozivaju Njega na taj
način.

Hare znači Hara što se odnosi na Šrimati Radharani. Kriš-

na nikada nije odvojen od Svojih pratioca, tako da bhakte
dozivaju Njegovu unutrašnju moć. I to znači da je prilazak
Krišni kroz Njegove pratioce superiorniji način. Kao što sam

72
rekao, Guru-Gauranga, mi idemo kroz Gurua da bi dostigli
Gaurangu. Radharani je takođe izvorni duhovni učitelj. Nje-
no celokupno raspoloženje je dovesti druge Krišni i to je ono
što znači guru, osoba koja dovodi druge Krišni. To isto rapo-
loženje se takođe odražava u avataru Ćaitanji Mahaprabhuu
zato jer je On radha-bhava-djuti, Krišna u raspoloženju
Šrimati Radharani. Jedan aspekt raspoloženja Ćaitanje Ma-
haprabhua jeste da je On veoma zabrinut za pale uslovljene
duše. Inače i Krišna takođe ima to isto raspoloženje, Svoje
volje. I ono postaje veoma pojačano kada poprimi raspolo-
ženje Šrimati Radharani. To je razlog zašto je Ćaitanja Ma-
haprabhu milostiviji od Krišne.

Šrila Prabupada kaže da je Krišna neograničeno milostiv, ali

Ćaitanja Mahaprabhu još više; zato jer Šrimati Radharani
želi vratiti pale duše Krišni. Krišnino raspoloženje davanja
milosti je da kada on vidi živa bića da pate, On želi da se oni
izbave iz toga i uđu u duhovno prebivalište. S druge strane,
raspoloženje Radharani je superiornije; Ona zna kako je div-
no biti bhakta Krišne. Krišna samo zna kako je divno biti
Krišna. On ne zna kako je divno biti bhakta Krišne. Tako da
je Njena motivacija jača i vrlo iskrena jer vraća ljude Krišni.
Ona ispoljava milost sa tačke gledišta osobe koja kuša be-
skrajno blaženstvo u druženju sa Krišnom i Ona želi da to i
drugi kušaju. Ona ne pravi razlike.

Zanimljivo je da nedostatak razlikovanja postoji u ženama,

zbog čega Šrila Prabhupada kaže da su žene manje inteligen-
tne: njihova diskriminacija je preplavljena osećanjima. Pošto
muškarci nisu tako osećajna bića, oni su sposobniji da održe

73
ravnotežu. U zabavi kažnjavanja Ašvatthame, kada je na kra-
ju Arđuna priveo Ašvatthamu pred Draupadi, koja je poput
kšatrije veoma vatrena, kada mu je trebalo dodeliti kaznu,
ona je rekla pustite ga – samo zato jer nije htela da njegova
majka pati na isti način kao što ona pati (jer je Ašvatthama
ubio njenih pet sinova). Rat se završio, nije bilo više šta da se
postigne. U komentaru Šrila Prabhupada kaže da je Draupa-
di večna pratilja Krišne, delimična ekspanzija Boginje sreće i
stoga ona nije obična osoba. Ali ovo pokazuje prirodu žena,
one deluju u skladu sa svojim osećanjima i stoga ne prime-
njuju svoju diskriminaciju tako da čak i ako je Ašvatthama
trebao biti kažnjen, ona je htela da bude pušten.

U čak većem, transcendentalnom smislu, Šrimati Radhara-

ni ne pravi razliku između onih koji su kvalifikovani ili ne,
grešni ili ne, svako treba da se vrati Krišni. I Ćaitanja Ma-
haprabhu odražava to raspoloženje, namo maha vadanjaja.
On je željan da svakome da Krišna premu. A Gospod Nitja-
nanda je takođe još više u tom raspoloženju.

Kada dozivamo Hara, O Hare! Mi prizivamo tu izuzetnu mi-

lost, koja nam veoma puno ide u korist da bi bili primaoci
milosti Šrimati Radharani.

Postoji tako puno značenja reči “Krišna,” ali najvažnije jeste

da je On vrhovno sveprivlačna osoba. Što bi značilo: “Hara,
Šrimati Radharani, molim te dopusti mi da takođe budem
privučen Krišni.” Za živa bića sa druge strane materijalnog
okeana je neshvatljivo kako to da nismo privučeni Krišni, a
nama je to neshvatljivo kako ćemo postati privučeni Njim.

74
Nešto privučenosti postoji, ali ipak naša privučenost spo-
ljašnjoj moći Krišne je veoma jaka. Međutim, na neki način,
mi trebamo probuditi u našim srcima priznanje da je Krišna
privlačan.

Ali mi to možemo iskusiti. Šrila Prabhupada govori o tome

kako je Krišna sveprivlačan i veoma lep. U Los Anđelesu,
Šrila Prabhupada je pričao sa bhaktama u bašti, gde je iza
hrama bila škola karatea pa su se u pozadini stalno čuli za-
ista glasni urlici: “HAT!!! HAA!!!” i Šrila Prabhupada je re-
kao: “Oni misle da će ih to urlikanje spasiti, ali mi ćemo biti
spašeni pevanjem Hare Krišna”. Šrila Prabhupada objašnjava
kako je mantranje privlačno i da mi možemo mantrati i pe-
vati samo zato jer je ime Krišne tako privlačno. Bez obzira
koliko bhakta padne u maju, nikada niko ne kaže: “Zaista
sam se umorio od gledanja Božanstva”. I to je zato jer su Ona
privlačna.

Tako između rastuće privlačnosti prema Krišni i uobičajene

privlačnosti prema materijalnoj energiji postoji nadmetanje.
Ali što se više družimo sa Krišnom, to više bledi privlačnost
prema materijalnoj energiji i prava privlačnost se razvija – i
Šrila Prabhupada kaže – dok ne postanemo ludi za Krišnom.
Mi sve više i više spoznajemo kako je Krišna privlačan dok ne
postanemo ludi. Razlog je u tome da privlačnost ima opojno
delovanje i, kada je neko opijen, on je preplavljen tim. Slično
tome, sadržaj lepote Krišne postane tako privlačan da izgu-
bite razum. Drugim rečima, uobičajena uravnoteženost koju
imamo u vezi sa stvarima leti kroz prozor. I sve drugo se čini
ne tako lepo.

75
Kada su gopije srele Krišnu na Kurukšetri, izgovorile su po-
znati stih u kojem proklinju Brahmu jer je stvorio oči tako
da trepću i, kada gopije trepnu, one ne mogu videti Krišnu.
Tako, one su Brahmu nazvale budalastim jer nije stvorio oči
tako da ne trepću.

Onda “Rama,” znači izvor sveg transcendentalnog zadovolj-

stva, i Šrila Prabupada je napisao predivan esej za BTG sa
naslovom “Lepota i Istina”. Bila je jedna popularna rasprava
o tome da li je istina lepa ili ne. Šrila Prabhupada je ista-
kao da je istina osoba i da je On najlepša osoba i, takođe,
izvor sveg transcendentalnog blaženstva. Dakle, kada posta-
nemo svesni Krišne, mi postanemo blaženi. Osoba odmah
postane blažena kada se uzdigne na duhovni nivo jer je to
priroda duše. Priroda puruše, Gospoda Krišne, jeste da je
takođe pun blaženstva kao i sve što je povezano sa Njim. Na
taj način, kada vidimo izuzetna ispoljavanja transcendental-
nih osećanja Ćaitanje Mahaprabhua, to su sve različiti blaže-
ni zanosi. Mi takođe imamo iskustvo plakanja od sreće iako
obično plačemo jer smo nesrećni.

Sanatana Gosvami daje primer da ako stavite ruku u vatru,

osetićete hladnoću; isto tako ako stavite ruku u led, dobiće-
te opekotinu; zaleđenost je vrsta opekline. Na isti način, on
kaže da ono što izgleda kao bol odvojenosti, samo izgleda
kao bol, ali zapravo je najveća sreća. Tako mi možemo da
vidimo ove stvari na filozofski način, ali na kraju one trebaju
da se iskuse ili kušaju.

76
Hare, Krišna, Rama: ove reči su predivne i svako peva Hare
Krišna. Naši aćarje su objasnili ove reči na mnogim mesti-
ma, celu mantru; i ponekad u raznim kontekstima; od tač-
ke gledišta bhakte praktikanta do tačke gledišta usavršenog
bhakte, na koji način je peva Šrimati Radharani. Svako peva
i mantra. To nije nešto namenjeno nama. Mi kažemo “man-
tra”, kao nešto što je deo Vedske literature, ali to nije “man-
tra”. To je pesma koja izražava najvišu ljubav prema Krišni
ispoljenoj u stanovnicima duhovnog sveta. Drugim rečima,
kada dođete do najčudesnijeg nivoa zanosa, to što izlazi iz
vaših usta je Hare Krišna mantra. Narottama dasa Thakura
kaže: golokera prema dhana harinama sankirtana.

Tako, taj najviši izraz blaženstva je postao dostupan nama

koji smo u najnižoj svetovnoj bedi. Zbog toga, moramo uze-
ti ovaj izuzetni dragulj od kojeg nema većeg dragulja. No-
seći raspoloženje Ćaitanje Mahaprabhua, Šrila Prabhupada
je otišao u New York među najniže ljude i dao im najlepšu
stvar; i takođe tako puno knjiga kao pomoć da naučimo ce-
niti pevanje i mantranje Hare Krišna. Tako, ako samo nasta-
vimo slediti stope prethodnih aćarja, sigurno ćemo dostići
potpuni uspeh i svo savršenstvo.

Stoga trebamo biti uvereni da nam ne treba ništa drugo:

mantre, tantre, jantre. Drugim procesima možete dobiti bilo
šta ili možete vršiti ritual pevajući Hare Krišna, čak i sa sen-
kom Svetog Imena, ali sa pravim Svetim Imenom možete
dobiti to što ne možete dostići ni na koji drugi način – ljubav
prema Krišni. I zbog ljubavi prema Krišni dobijate Krišnu.
Kao što Šrila Prabupada kaže u uvodu Knjige o Krišni, naš

77
cilj je da uđemo u rasa ples, da pevamo Hare Krišna zajedno
sa Krišnom.

Nedavno sam primio pismo od jednog bhakte iz Majapura u

kojem je pisao o Matađi Šaći Devi Dasi koja je bila iz južne
Amerike. Ona je umrla od multiple skleroze i napustila je
telo otprilike za vreme Gaura-purnima. Mnogo meseci su joj
deca i muž bili u blizini i postepeno je ostavljala svoje veza-
nosti. Jedno veče, dok je ležala, njeno telo je podrhtavalo i
njen muž je pitao šta nije u redu. Ona je odgovorila: “Krišna
je došao kod mene i zamolio me da plešem sa njim, a ja ni-
sam mogla da odem”. Onda, nakon nekog vremena, desila se
slična stvar i muž je ponovo pitao: “Šta je sada? Je li to Krišna
ponovo?” I ona je tada rekla: “Ne ovog puta to je bila Šrimati
Radharani, i rekla je: ‘Ti možeš odbiti Krišnu, ali ne možeš
odbiti Mene.’” I onda je napustila telo za vreme Rasa-purni-
me, noći rasa-plesa. Napustila je telo u Majapur dhami i tako
otišla nazad Bogu.

Ko bi pomislio da je jedna južnoamerička domaćica sa de-

com otišla nazad Bogu? Ali, samo trebate da sledite proces
i Krišna će doći i pitati vas da plešete. Jer to je to što Krišna
želi, On je veoma pohlepan i želi sve više i više ljudi da se
priključe i učestvuju u Njegovom festivalu.

Šrila Prabhupada ki đaj! Hare Krišna.

78
Za sve mudre Vaišnave izdato je novo
književno remek delo visoko priznate
serije “Krišna u Vrindavanu”, autora
Šivarama Svamija.

Ovo dugo čekano epsko delo od 9

tomova sa preko 4000 stranica
neprocenjivog bogatstva za
mnoge dolazeće godine sadrži:

– opise od preko 1000 svetih mesta

– prekrasne ilustrovane mape mesta hodočašća
– preko 400 novih umetničkih dela

Knjige ograničenog tiraža možete dobiti samo preko

narudžbine.

Za daljnje informacije i narudžbine molimo vas poseti-

te www.srsbooks.com/NVM
Hare Krišna
Hare Krišna
Krišna Krišna
Hare Hare

Hare Rama
Hare Rama
Rama Rama
Hare Hare