Biblioteka POSEBNA IZL ANJA SIORAN razgovori FRANSOA BONDIJEM, FERNANDOM SAVATEROM, HELGOM PERG, ZAN-FRANSOA DIVALOM, LEOM ZILEOM, LUISOM HORHEOM HALFENOM, VERENOM FON DER HAJDEN-RING, J. L. ALMIROM, LEOM VERPINE, GERDOM BERGFLITOM, ESTER SELIGSON, FRICOM RADACOM, FRANSOA FEJTOOM, BENZAMENOM IVRIJEM GABRIJELOM LICEANUOM, B. A. LEVIJA, GEORGOM KARPATOM FOKEOM, BRANKOM BOGAVAC LEKONT, MISELOM ZAKOBOM S francuskog preveo Stanko Dzeferdanovié Beograd, 2010 DERETAEmil M. Sioran roden je 1911. godine u selu Rasinari u Karpatima, u Rumuniji Pecus omit area on mc Se ana en en ee govara Coran.) Po zavrsetku gimnazije u Sibijuu, studirao je filozofiju u Bukures Perrott tke eines ken ror sonu, Svoju prvu knjigu na rumunskom jeziku, pod naslovom Na vrhovima oéaja ja, objavio je 1933. godine, i za nju dobio ener ear eM eee cd i nagradu rumunske vlade. Tokom 1936. i rane eo oa nea os vu i Sibijuu, a krajem 1937. godine dobio je stipendiju Francuskog instituta u Bu kurestu za nastavak studija u Parizu, gde OR Neen ce een ites ovo} etici, koju, zapravo, nikada ozbiljno Preece anes omer mete napustio Francusku, Deset godina kasni- eC e enw ta one alt ee oe cm cen One savremene francuske misli, Nikada se ni- je vratio u Rumuniju. Umro je u Parizu, aC Mc oms aee Msc)TT Monparnas. Zivotna saputnica Emila Si- orana ~ Simon Buve, na neki naéin odaje priznanje njegovom filozofskom stavu, i ant Rares Ovaj bliski prijatelj Semjuela Beketa i are ea SOe eur ens Rope Oa eR cect eet es roy www.deret teAll rights reserved OE. M. Cioran et ions Gallimard © Ovog izdanja dela Graficki atelje DE laslov originala Cioran - Entretiens 1995 ET RAZGOVOR SA FRANSOA BONDIJEM Fransoa Bondi: Kako ste dobili o odakle se pruza veli¢anstven pogled na krovove Latinskog kvarta Sioran: Zahvaljujuci knjizeynom snobizmu. Veé odavno mi je bilo dosta moje hotelske sobe w ulici Rasin i zatrazio sam od stan na Sestom spratu, jedne gospode agenta za nekretnine da mi pronade nesto, ali mi nije nista pokazala. Tada sam joj poslao jednu knjigu koju sam upravo bio objavio, sa posvetom. Posle dva dana dovela me je Ovde, gde je kirija — verovali ili ne - skoro sto franaka, sto od- govara mojim sredstvima za Zivot. Tako je to s posvetama auto- ra. Dosadna mi je seansa potpisivanja kod Galimara svaki put Kada se neka knjiga pojavi, i jedanput sam propustio da potpi. Sem polovinu moga kontingenta knjiga. Nikada nisam imao ta ko logu kritikeu % wmati. Diojs nikada nije mogao to da shvati. Kazali su mu da u Parizu kriti¢ar uvek oéekuje pismo zahvalnosti autora ka- da ovaj o njemu napige nesto dobro. Jedanput je prihvatio da Kritiéaru koji je napisao jednu znaéajnu studiju 0 njemu posalje Wizitkartu s pozdravima. No, ovome se to uéinilo suvise sturo i To je ritual i obaveza. Cak ni Beket tome ne mo- Wise nikada nista nije napisao o Déojsu Ge Ee PokHimo s Rumunijom. Odrashi ste w Transilvanii stu- lirali u Bukurestu, i tu ste prvi put objavili svoja dela. Da li je