ssr.org.
rs
Фудбалски васкрс Смоковића
ПРИРЕДИО: АЛЕН ГРАОВАЦ
С
моковић је село којем
је (фудбал) увек био по-
кретачка снага. Од 1948
године па све до 1992 године
многе ствари у селу су почи-
њале са фудбалом. Боје клу-
ба су одувек биле црвено би-
јеле, па није ни чудо што су
Смоковићани одувијек били
привржени београдској Цр-
веној Звезди. На другој стра-
ни, управо такве клупске боје
нису са симпатијама дочеки-
ване приликом гостовања по
мјестима насељеним хрват-
ским становништвом.
Након 22. јануара1993.
године утихнуо је фудбал у
Смоковићу, али расељени
Смоковићани се са тим ни-
кад нису помирили. Почели
су самоиницијативно да се
окупљају и организују, нај-
прије у Канади гдје је исеље-
ничка заједница Смоковића-
на најбројнија, затим Аустра-
лији, а онда и у самој мати-
ци Србији.
Иницијатива о подизању
срушене цркве Св. Георгија
у Смоковићу, храма из 1567.
године који је у току рата не-
колико пута био гранатиран, а
потом до темеља срушен. пре-
расла је у свеобухватну акци-
ју која је покренула Смокови-
ћане шором планете.
Окупљања из године у го-
дину постајала су бројнија и
садржајнија. Родила се идеја
да опет на неки начин оживи
и фудбалски клуб који би се
састајао бар једном годишње.
У почетку су се одиграва-
ле утакмице ветерана и јуни-
ора, које су чинили потомци
Смоковићана, а касније оди-
граване су пријатељске утак-
»» Миљан Миљанић са дјецм и супругом Вером у стану на Студентском тргу
1969. године
МИЉАН МИЉАНИЋ ПОМОГАО СМОКОВИЋ
Смоковић је увијек био поносан на свога зета легендарног
фудбалског мага Миљан Миљанића. Његова супруга Оливера
(Вера) била је из братства Рељића из Смоковића. Захваљујући
и овој чињеници фудбалери Смоковића су добијали црвено-
бијеле дресове као дар Црвене Звезде.
»» Обновљени Храм Светог Георгија био је
претворен у гомилу камења (слика горе
лијево), а данас поново сабира Смоковићане
који долазе у завичај. Они се окупљају
и у Београду на парастосу посвећеном
мице са земљацима порије-
клом из Далмације.
Друго рођење фудбалског
клуба Смоковић десило се
22. јуна 2014. године. Након
скоро 22 године од изгнан-
ства окупило се 150 Смоко-
вићана углавном настањених
у Србији, а они који су мо-
гли дошли су из Републике
Српске, Европе и са других
континената. За ту прилику
сашивени су нови комплети
дресова ОНК Смоковића са
традиционалним црвено бе-
лим бојама. Многима је тај
догађај измамио осмјехе и
сузе радоснице. Уочи реви-
јалне утакмице ветерана и
јуниора ОНК Смоковића у
цркви Светог Ђорђа на Бано-
вом брду одржан је је пара-
стос погинулим Смоковића-
нима у Далмацији за време
рата 1991/95.
Након утакмице одлучено
је да окупљање постане тра-
диција. Од тада је сваки скуп
масовнији. Последње окупља-
ње одржано је 26. јуна 2016,
а на њему је било више од
200 људи.
Само недјељу дана касније
одиграна је у Црвенки поред
Београда 2. јула 2016. утак-
мица са братским Велебитом.
Резултат је био 5:4 за Смоко-
вић, али је њен значај исто-
ријски, јер је то била прва зва-
нична пријатељска утакми-
ца клуба после 24 године из-
гнанства.
Упоредо са овим окупља-
њима на свим континентима,
Смоковићани и парохијани
цркве у Смоковићу су донаци-
јама омогућили да храм Све-
тог Георгија данас опет буде у
пуном сјају. Тиме је испуњен
завјет прадједова.
(Фото: Иво Етереовић / http://www.yugopapir.com)
земљацима (слика доље лијево)
»» ОЧЕВИ И СИНОВИ ЗАЈЕДНО ОБНОВИЛИ ОНК СМОКОВИЋ: Историјски скуп ма Ади Циганлији 22 године након прогона
ДОГОДИНЕ 70. РОЂЕНДАН
Фудбалски клуб Смоковић основан је
zz
1948. године. Прва званична утакмица
била је пријатељска и одиграна је
пред око 200 гледалаца 3. јуна 1956
године у Смоковићу, против Поличника,
која је завршена победом Смоковића
5:0. Домаћин је наступио у саставу
Д. Простран, З. Рељић, С. Простран,
К. Рељић, Б. Простран. Д. Вишић,
С. Тинтор (замењен са Ј. Рељић), С.
Рајчевић, В. Простран, Н. Простран
и Н. Ковачевић. Од 1959 године, клуб
zz
добија ново име - Полет. Званична
регистрација клуба, терена и играча
извршена је 25. септембра 1968. године
у ногометном савезу општине Задар,
за сезону 1968/69 год. када поново
мијења назив и постаје НК Смоковић.
Своју прву лигашку утакмицу у оквиру
ногометне лиге Савеза општине Задар,
одиграо је 29. септембра1968 године
против Борца из Смилчића, резултатом
1:5. Своје прво учешће у такмичењу
Југословенског ногометног купа (Куп
Маршала Тита), на подручју ногометног
савеза општине Задар, одиграо је
16.марта1969. године. у Смоковићу
против екипе Јадрал из Обровца и
крунисао га победом 5:3. Убједљивом
побједом од 6:0 над екипом Борца
из Смилчића Смоковић 1980. године
постаје првак ногометне лиге општине
Задар. Овом побједом остварује
пласман у виши ранг такмичења и
постаје нови члан међуопштинске
ногометне лиге Задар-Шибеник.
Последњу такмичарску утакмицу
Смоковић је одиграо 21. априла 1991.
одигравши нерешено са Рударом из
Обровца (2:2).
»» Смоковићани се скупљају по цијелом свијету: Скуп у Аустралији (горња слика) и скуп у Канади (доња слика)
Осјечани за казну сатима трчали око терена
Један од највећих успјеха клуба у истори-
ји – реми (2-2) против прволигаша Оси-
јека који је 1982. године са својим тре-
нером Јосипом Мићом Дуванчићем био
на припремама у Задру. Смоковић је та-
zz
да био члан међуопштинске лиге Задар
– Шибеник. Очевици причају да је не-
задовољни тренер Осијека после утак-
мице своје играче натјерао да трче око
смоковићког игралишта још два сата не
дајући им да оду у свлачионице.
У историји лигашког такмичења по-
дручја општине Задар не памти се ве-
zz
ћи број гледалаца на једној лигашкој
утакмици у том рангу такмичења као
25. маја 1980 године кад је ОНК Смо-
ковић играо против Полаче на чувеним
Њивицама и у директном сусрету са до
тад првопласираном екипом из такми-
чења одлучивао да ли иде у виши ранг
или остаје у рангу општинског такми-
чења.Село је у то време бројало нешто
више од 1.000 становника, а утакмица
је одиграна пред око 3.000 људи о че-
му су писале и тадашње новине -На-
родни Лист Задар, Слободна Далма-
ција Сплит и Спортске Новости Загреб.
Тог дана сваки становник Смоковића
дошао је да подржи свој тим, а ријека
људи је дошла и из комшијских села:
Мурвица, Земуника, Пољица, Ислама
као и самог Задра.
Смоковић је из Куп такмичења општи-
не Задар избациван и сам Задар, који
се такмичио у много вишем рангу так-
мичења од Смоковића. ОНК Смоковић
имао је јаку јуниорску екипу која је че-
сто била шампион јуниорске ногометне
лиге општине Задар, а велике успјехе
имала је и у куп такмичењима.
Последња утакмица одиграна је на по-
дручју Равних Котара у Далмацији била
је ријатељска са Јединством из Ислама
Грчког за вријеме рата 91/95 . Утакмица
је одиграна 22. октобра 1992. године, тач-
но три месеца пре пада Смоковића.До-
маћи су били убједљиви и славили 5:1.
Један од најпознатијих играча како ју-
ниорског тако и сениорског погона ОНК
Смоковић-а био је Борис Шоргић, који
је после Смоковића потписао и играо за
Војводину из Новог Сада. Он је уједно и
једини играч Смоковића до сад који је
играо у Европи у такмичењу КУП УЕФА
у сезони 1997-98 играјући за Војводину
против норвешког Викинга.