Professional Documents
Culture Documents
38205 Грачаница бб
+381(0)38 65-488, +381(0)38 64-295
domkulturegracanica@gmail.com
У географском смислу Балакан је полуострво. Али је одувек острво које плива у океану
неизмерне мржње. Данас у 21 веку свет ври, опет се усијавају конфликти и ратови
широм планете. Када се данас спомене БАЛКАНИЗАЦИЈА, широм планете би се
најежили престрашени државници, и не само они, да и њима не закуца на врата лудило
ратних сукоба и расула
Историчари и сви они који се баве проучавањем друштва и односа међу народима, се
питају откуд, зашто, стални крвави ратови баш на Балкану?
Сврха овога есеја није да обави детаљнију анализу узрока појаве балканизације и
међусобне мржње балканских народа.За то би била потребна обимна и ригорозна
научна студија. Намера је овога пута да се разјасне извесни недовољно видљиви
односи међу балканским народима, међусобне перцепције, оне танане међусобне
ранљивости, да се покуша да се зађе у дубинску анализу појединих атавистичких корена
етноса балканских народа.
Балкански народи су одувек сневали да живе у миру са суседима, никоме није било до
убијања и клања . А до сукоба је по правилу кроз целу историју долазило. Иво Андрић
се страсно бавио мржњом која је присутна на Балкану.Мудро је закључио: Ни сличнијих
народа, ни веће мржње.
Зашто се су Срби, Хрвати, Бошњаци , упркос блискости вековима клали и убијали? Нису
они другачијег изгледа, ни раста, ни боје косе и очију, имају исти језик, сличног су духа?
Једино их дели вера. Поврх свега су суседи, витално упућени једни на друге.
Рене Декарт тврди да је мржња свесност, да је неко или нешто лоше, у комбинацији са
јаком потребом да се од тога удаљи. Kрајем 20 века Православци и Мухамеданци више
нису могли очима да виде једни друге, желели су разлаз.!
Барух Спиноза је пак поручио да је рат за поједине народе питање опстанка.Не би се могло
закључити, да је било дотле дошло између балканских народа, да су ратови за њих били
питање бити или не бити? Они су се ипак могли договорити и спорове решавати дијалогом,
без ратова.
Чиме је опет почињен невиђен покољ.И једни и други су још једном били изиграни.Као
толико пута у историји.
Сигмунд Фројд је дефинисао мржњу као стање ега, које жели да уништи извор своје
несрећности. По мени, Фројд је најближи поимању дубоких и испреплетаних корена
такозване балканизације.
Али, да би балкански народи овај Фројдов постулат могли узети у обзир у анализи
балканизације и узрока своје несрећности и мржње, ради препознавања и рационалног
отклањања, њихов его мора бити у стању, мора бити способан, да рационално утврди откуд
мржња, да тако установи који је извор његове несрећности? Овде на вековима
окрвављиваном Балкану нема свесног и потпуног националног ега, у душама узрујаних
балканаца царују тамни вилајети балканских катакомби, препуних кужне баруштине
најмрачнијих потсвесних и давно потиснугих отровних емоција.Душа балканског човека је
узбуркана, пуна рана, распарчана. Као разлупано јаје.
Такви људи нису кадри за самоанализирање, за резиме, они не могу понирати у своју
потсвест? Нити су свесни те потребе. Иво Андрић у његовим разговорима са Левенфелдом
о менталитету балканског човека, још у првој половини 20 века, закључује да је несрећа у
томе што босански човек није свестан мржње која живи у њему, што зазире од њеног
анализирања. Иво Андрић познаје душу Босанаца, и његов саговорник Левенфелд такође,
Да, слажем се, Босна, а то важи иа за Балкан, је на неки начин земља етничке мржње.
Ова два саговорника тако закључују, али не објашњавају откуд та мржња? А суштина
енигме вековима узаврелог ``Босанског лонца`` је управо у томе.
Колика је вишевековна мржња међу њима присутна се може видети и у на први поглед
неважним детаљима, например у улози речи и појединих слова истога језика. `` Балијаћ`, је
например код Срба погрдан назив за Муслимане, који би их када би га чули доводио до
беса. Понеки пак Муслиман би са презрењем набојима мржње Србину узвратио
``ВЛАХ``, или ``КРМАК. `` Православци и Мухамеданци различито изговарају слово глас
``Х`` кроз нос, Мухамеданци уместо ``ч``, кажу`` ћ`, стално понављају ``ајде ба``. Старији
људи из Босне преносе да су се у прошлим ратовима понекада помахнитало клало, само
због тога како ко изговори ова слова и речи. А Хрвати и Срби су понекад били у стању да
ухвате један дугога за гушу, зато што Хрвати кажу ``ТОЧКА``, а Срби ``ТАЧКА``.
Није ту њих завађала само Турска, него и поједине суседне и друге моћне европске
државе. Када је например Босна припала Аустроугарској, мржња између Православаца
и Мухамеданаца је поново разбуктана, јер су турским субашама и бившој турској
властели остављене привилегије, а босански Срби су опет остали у извесној мери
обесправљена раја.У Краљевини Југославији су се таман колико толико наизглед
смириле страсти, а уствари потмуло су однекле и даље потстицане мржња и завада
.Онда је дошао Други светски рат, настала је нечувена кланица. Јер су ти исти који су
вековима подмукло и опако завађали Јужне Словене, опет потпалили балканско буре
барута. Зар те отровне предрасуде мржње нису могле бити отклоњене за време трајања
Краљевине Југославије? И након 1945 године? Како је могуће да та опора мржња
упркос прохујалих векова разбуктала 1990-их година, се ие гаси до данашњих дана?
Има овде на Балкану неки флуид у ваздуху који немушто и невидљиво дражи људске
хипоталамусе, па они подивљају и направе нечувену каљугу. Када се то деси људи постану
робови својих нагона, роботи. Неминовно бих се присетио мржњом накострешених
Муслимана физичком близином Православаца у Босни, и обратно, међусобним изразима
лица, гестовима, или провокативним истицањем разлика у верским обредима, што се тиче
поимања брака, породице, па све до ситних језичких разлика. Људи би понекад подивљали.
Или би када се мржње нагомилају, долазило до крвавих ратова, клања..
Каква је била улога у ратовима 90-их година прошлог века, међународне заједнице, Нато,
војног контигента француског генерала Филипа Мориона, холандског корпуса и Томаса
Кареманса, српских паравојних формација, војних снага ЈНА, бошњачких војних снага,
њихових паравојних формација? Једно питање например: ко је, како и зашто саставио
поменуте спискове о онима које наводно треба поклати?
Само је чекана варница, Демон у људском бићу је још једном победио Разум.
Суштина спаса балканских народа је- како исцелити душе балканских народа? И
како мржњу уклонити? Да смогну снаге да своју судбину узму у своје руке.
Према Књизи постања (4,2) Авељ је био други син Адама и Еве и био је
пастир, док је његов брат Каин обрађивао земљу. Каин је убио Авеља, љубоморан што
је Авељева жртва првина из стада била прихваћена од Јахвеа, док је његова била
одбачена (Пост. 4, 3). Два брата су приносила жртву Богу: Каин - плодове земље, а
Авељ - најбоље животиње из свога стада. Бог је прихватио Авељову жртву. Авељ је
имао нарав добру и кротку, он је приносио жртву од чистог срца, с љубављу и вером у
обећаног Спаситеља, с молитвом за помиловање и надом у милост Божију. А Каин је
био нарави зле, сурове, он је приносио жртву само као обичај, без љубави и страха
Божијег. Зато је Бог прихватио Авељову жртву. После тога, Каин је почео да завиди
своме брату, позвао је Авеља у поље и тамо га убио. Бог се обрати к Каину, желећи да
се он покаје, и упита га: "Где је брат твој Авељ?" Каин дрско одговори: "Не знам; зар
сам ја чувар брата свог?" Тада Бог рече њему: "Шта уради? Крв брата твог вапије ка
Мени од земље. Да си проклет на земљи, и да будеш скитница по земљи". И Каин,
мучен савешћу, са женом, побеже од својих родитеља у другу земљу. ( Према Библији).
Србима су се током историје дивили кроз историју јер су остајали поданици, толико
последњих година куђене наводно нацистичке``Небеске Србије``, уствари Србије окренуте
Богу, моралу, људскости, части и самилости. Мит о "небеској Србији" је настао после војног
пораза у битци на Косову 1389. и губитка српске државности. Поражена и у ланцима Србија и
српски народ.су наду и спас нашли у вери у Бога и Христа, у посвећености идеалима
човекољубља и Небеском царству. Косовски мит до данашњих дана је остао урезан и негован у
колективном српском бићу помогао Србима да поднесу вековну доминације страних сила и
сачувају кроз векове наду у обнову српске државе. Срби су због тога и страдали. Психијатар
Јован Рашковић, вођа српске заједнице у Хрватској уочи рата у Хрватској, исказао је синтагму о
"Србима као небеском народу" да покаже како постоје два страдалничка народа, Јевреји и
Срби. Небеска Србија је, наиме, један од „квартова“ Небеског Јерусалима, Града у чијем
средишту је Јагње Божје, Исус Христос.
И због тога су балканци патили, без да су били довољно свесни узрока патње.
Или би притешњени побеснели. Завист је генерисала, као толико пута кроз историју, све
новије и новије пројекте омраза.
Сви хвале Србе. А нас не. Па добро, ми смо мали, таквим малим нама кроз
историју није било стало као Србима да небеских идеала, него до трбуха, морали смо да се
тако понашамо да би опстали, да преживимо. А нису ни Срби цвећке, узвикивали би
понеки запенушани, свет не зна за злодела и крволочност Влаха. Влашки крмак, понеки би
злобно ликовали: и треба им Србима, истребљују их. А нас не.
И Бошњаци и Хрвати имају славне дане њихове историје, циљ овога есеја
није да их понижава у односу на Србе, него да извлачи историјска потиснућа на ниво
свести, да просвећује, да успоставља боље разумевање, ради мирења. Ни Бошњаци ни
Хрвати нису ништа гори од Срба, то су братски народи који треба да престану да се
међусобно убијају, да живе у слози, треба да се разумеју.
Треба знати да су се Бошњаци и Хрвати као мањи, морали да савијају свакој војсци и сили
која би дошла, да би тако преживели. исказивали су кроз историју велику мудрост
прилагођавања. Муслимани као мањина у односу на велики православни и хришћански грмен,
су одувек да би преживели били принуђени да се клањају пред страним освајачима, и свакој
власти која би дошла.Бројнији и моћнији Православци без довољно емпатије, би онда
Муслимане окривљавали да су `` сунцокрети који се окрећу према свакој власти која наиђе.
Што би код Муслимана схватано да их Срби понижавају и презиру. Утук на утук, мржња на
мржњу.Муслимани су се показали као лукавији. Приче о површним замлатама Хуси и Хаси,
су најобичнији јефтин фолклор.Муслимани су мудри. Као да је Муслимане неко вековима
подучавао мудрости живота? Овакве сурове животне околности би оштриле лукавство и
сналажљивост босанских муслимана. У новија времена . МУХАМЕДАНЦИ СУ МУДРО СПАШАВАЛИ
СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ ОД ПОГУБНИХ СВЕТСКИХ ТРЕНДОВА НАВОДНЕ `` ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈЕ ОДНОСА МЕЂУ
ПОЛОВИМА.`` ДА САЧУВАЈУ НАТАЛИТЕТ. Завреме Тита, и након њега, мудри Муслимани би
свугде гурали своје, да добију боља места, боље плате, станове, привилегије, штитили су
своје сународнике. Муслимани су сложни као један.
Срби и Хрвати пак, су прихватили две различите вере још пре хиљаду година,
то је било тако давно. Хрвати су Католици, а Срби Православци, некада су били заједно,
Хрвати знају добро да морају да љубе папучу странцу, Папи, Латину, а Срби Православци
немају свога Папу. Своји су, Српска православна црка никоме не полаже рачуне
Као што људи имају своје личности, тако исто колективна национална осећања,
митови, трауме, победе, порази, стварају неки национални духовни колективитет, што би
могло бити на неки начин блиско појму националних личности, припадници појединих
етноса тада почињу да дишу као један.
Претходни и актуелни етнички сукоби на Балкану, посматрано у светлу мисли Ејн Ренд, би
могли бити виђени као перверзна трансформација ових вишевековних атавистичких корена
које она истиче.
Ејн Ренд полази од становишта да не постоје неки историјски и други детерминизми, него
појединци који треба да узму судбину у своје руке.
Док пак америчка научница др.Мери Руварт заступа нешто нијансираније становиште: ако
желимо да мењамо свет, морамо променити прво себе саме. Како да наши унезверени људи
расклиматаног ега, мењају себе, своју свест, свој дух? Да би тако нешто било могуће
потребно им је исцељење. Овај принцип ЛИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ је у нашим условима
постављен у врло специфичном локалном контексту, зато што претходни комунистички
поредак који је наметнут принудом, није био наш избор, опљачкао је и унесретио већину
грађана, претворио их у обеспомоћена људска бића, без своје кривице немоћна да направе
рационалан избор. Али то је и вековно бреме.
Чини се да је амерички социолог Натхан Глазер ипак најближи истини, он је устврдио још
пре скоро пола века, да су погодности, односно непогодности, дате људима рођењем у датој
нацији. Могло би се онда закључити да ми нисмо криви што смо одавде, са ових простора.
У светлу овог виђења би се могло поставити питање: Где је онда овде наша одговорност за
наш лични избор? Да ли смо ми уоште имали могућности да направимо лични избор?
Како опстати? Балкански народи на овој ветрометини на додиру два континента, су као
стадо јагањаца изгубљено у магли и мраку, вековима окружено урлицима крвожедних
вукова. "Un asino posseduto da molti lupi viene presto mangiato" ( Јагње заокружено
вуковима брзо буде поједено).
Потребно је данас, када смо на крову историје, да се окупе научници појединих балканских
народа, да уз примену научног метода, што подразумева објективност, свеобухватност и
континуитет у проценама њихових неспоразума и ратова- дођу до истине. Да тако једном
заувек очисте из њихових душа отров мржње, да се браћа измире, изгрле и окрену се
светлој будућности мира, слоге и сарадње.
Да ли је ово данас могуће у свету који све више тоне у сумњичења и мржњу?
Шта чинити?
Балкански народи треба да знају врло болну истину: ДА ИАКО НЕ ЖЕЛЕ РАТОВЕ, ДА
ЖЕЛЕ МИР, они не могу сами себе избавити, јер се конци судбине Балкана налазе у рукама
оних светских моћника и држава, истих оних које су вековима на Балкану исцртавали мапе
и ратове. Ове моћне државе имају врхунске познаваоце Балкана, менталне етно спалеологе
кадре да интервенишу дубински у мрачним катакомбама душа обеспомоћених балканаца,
где још увек дремају мемле, мржње, фрустрације, зависти, векова, да их подмукло отуда
извуку на ниво свести, да поново заваде. И да Балкан опет плане. Ови моћни сегменти
држава имају и даље у својим рукама фитиљ балканског бурета барута, могу га када им се
прохте поново потпалити преко својих кадровских структура у појединим балканским
државама. Ејн Ренд је у праву: Локални балкански профитери су поспешивали и
профитирали од ратова..
Због тога балканске државе треба да измене свој однос са међународном заједницом, јер
им једино отуда може доћи спас.
Балкану ће сванути.
Добитник неколико признања -Bruce Evoy Memorial Award, u Копенхагену 22 март 1999
године, Статуа без новчаног износа ,од Amnesty International –London, UNESCO-Pариз,
Светска асоцијација психијатрије, Америчка асоцијација психијатрије.
После двадесет година мукотрпног рада објавио је аутобиографски роман САГА О ...
ИЋИМА( 1940-2017) који је побудио интерес у земљи и свету- јавни посленик који је
својевремено био званично проглашен за душевно неурачунљивог болесника, је као плод
животног искуства представио јавности модел преживљавања и опстанка Србије и
оздрављења Балкана . Његова визија спаса и дебалканизације Србије има своју потпору у
измени на боље односа САД према Србији. ВРЕМЕ ЋЕ ПОКАЗАТИ ДА ЛИ ЈЕ БИО У
ПРАВУ?
Фотографија.