Ново Брдо (Стање истраживања до 1999.

године)

На простору Новог Брда који обухвата знатно већи простор од данашњег, који
се, углавном, идентификује са тврђавом, евидентирано је више цркава, међутим не и
њихов тачан положај, коме су посвећене, као и верско усмерење. По истраживању
Атанасија Урошевића (рађено 1935) у Новобрској области постојале су 53 цркве,
већином у рушевинама. Из средњег века познате су следеће цркве:
- Св. Стефана, топографски положај није познат, служила и у турско доба, у
њој је 1571. године писан један синаксар.
- Св. Никола, није познат положај, више пута се помиње у дубровачкој
архивској грађи, углавном у тестаментима дубровачких грађана који су
живели у Новом Брду и који су овој цркви остављали поклоне, најчешће
новац. Занимљив је случај свештеника Николе Гајичића, вероватно
некадашњи парох ове цркве, који је умро 4. јула 1456. године у Дубровнику.
У тестаменту писаном 30. јуна исте године он оставља неке књиге цркви
Светог Николе на Новом Брду уколико град остане хришћански, а уколико,
пак, остане у рукама „пагана“ (муслимана – Турака) завештава их
свештенику Андрији (вер. у Дубровнику). У неким радовима црква Светог
Николе се идентификује са катедралом. Катедрала се, такође, идентификује
са црквом посвећеном Светој Петки. Није искључено да је постојала и
православна црква Светог Николе.
- Св. Георгија, није познат положај, помиње је поп Недељко (термином поп
увек се означавају православни свештеници и у документима латинске
провенијенције).
- Манастир Теумница (црква позната и под именом Речани, Реуновац) у
некадашњем Хајновом колу (дан. Ајновце). Братство манастира преписало
молбени канон Пресвете Богородице за владе султана Сулејмана II (1520–
1566).
Писац из XV века Мартин Сегон, римокатолички свештеник, доктор
теологије из Падове, бискуп Улциња, написао више радова у којима описује
начине и путеве којима се могу напасти Турци, за себе је написао: „natione
Catharensis origine autem Serviani ex Novomonte aliter Novobardo“ – Которанин,
порекла српског из Новог Брда. Дакле, без обзира на верску припадност
становници Новог Брда су се осећали Србима. У складу с тим италијански
византолог Агостино Пертуси, који је открио Сегона као писца, назвао га је
„хуманистом српско–далматинским“ (Martino Segono di Novo Brdo vescovo di
Dulcigno, un umanista serbo–dalmata dell`tardo Quattrocento).
Постојање протопопа у Новом Брду помиње се у Закону града Новог Брда.
То значи да је у граду било више попова којима је старешина био протопоп
(дан. протопрезвитер). У документима су сачувана имена свешетеника, више
православних, него римокатолика.
Име Артана се нигде не помиње!