Историја АП „Јанићије Поповић“

Аматерско позориште „Јанићије Поповић“ је почело са радом 1968. године,

иницијативом групе ентузијаста на челу са Ратком Поповић, Срећком Тодоровићем,
Веселином Стојковићем, Ђорђем Јевтићем, Славишом Јовановићем. Од свог оснивања
носилац је ласкаве титуле једног од најбољих аматерских позоришта Косову и Метохији.
Незаборавни су комади „Артерија изненадне смрти“, „Сватови су стали“ и „Код златног
вола“.
Ван подручја Косова и Метохије позориште се први пут појавило 1974. године
извођењем представе „Сватови су стали“ у режији Ратка Поповића, на фестивалу
драмских аматера села Србије (ФЕДРАС) у Малом Црнићу, где је освојено друго место за
режију, сценографију, главну мушку и главну женску улогу.
Овакви резултати дали су још већи полет аматерима и већ 1983. са представом
“Артерија изненадне смрти”, у режији Ратка Поповића на фестивалу драмских аматера
села Србије (ФЕДРАС) у Малом Црнићу освојили су овог пута треће место за режију,
сценографију, главну мушку и главну женску улогу.
Пуним сјајем позориште је засјало, и сву пажњу културне јавности скренуло на
себе 1986. године са представом “”, у режији Срећка Тодоровића и Веска Стојовића на
„Сусретима братства“ у Призрену где освојена је друго место за режију, сценографију,
главну мушку и главну женску улогу.
У сваком позоришту, долазило је до позоришне плиме и осеке, те је и АП „Јанићије
Поповић“ после релативног затишја обновило рад 2002. године представом „Код златног
вола“ Миладина Соврлића у режији Срећа Тодоровића на „Југословенском феситвалу“
освојила друго место а Славиша Јовановић је био најбољи глумац.
Данас активно ради само дечија секција
Дечије секција основана је 1994. године са циљем да окупи дечаке и девојчице који
ће, на квалитетан начин, проводити слободно време, развијати таленте и учити се тимском
раду. Кроз чудесан свет дечијег позоришта, где је све дозвољено, прошао је велики број
деце. Неки од њих данас су успешни људи, што представља изузетан успех. Дечија секција
тренутно броји 50 активних чланова подељених у две старосне групе. Са њима раде
Срећко Тодоровић дугогодишњи глумац и редитељ АП „Јанићије Поповић“, Снежана
Алексић и Александар Гуџић.
Од оснивања дечије секције до данас остварено је 8 премијерних извођења:
„Биберче“ 1996
Хајдуци 1995
Мачак у чизмама 1997
Магареће године 1998
 „Џин к'о млин“ 2014, 1994.
Краљевски фестивал„ 2015.
„Магареће године„ 2015,
Након рата на Косову и Метохији дошло је релативног затишја и у дечијој секцији
која је 2014 обновила рад представом обновило рад представом „Џин к'о млин“ Тоде
Николетића у режији Срећка Тодоровића на 22 интернационалном дечијем фестивалу у
Котору побрала симпатије 750 гледалаца на „Тргу од оружја“
У фази припреме су представе „Школско звонце“ и „Прва журка“ у режији Срећка
Тодоровића.
Запаженим улогама историју АП “Јанћије Поповић” исписали су бројни глумци
који су део свог живота провели “на даскама које живот значе”: Ратко Поповић, Срећко
Тодоровић, Веско Стојковић, Ђорђе Јевтић, Љубомир Максимовић, Иван Поповић, Стасоје
Костић, Силвија Николић, Славиша Јовановић, Биљана Јовановић, Зоран Поповић, Марко
Тодоровић, Богољуб Маринковић Срба Поповић....
Аматерско позориште „Јанићије Поповић“ је преживљавало чудну судбину.
Престајало је и поново почело са радом, а данас је саставни део културног деловања Дома
културе Грачаница. Судећи по оданости публике свом Позоришту и подршци локалне
самоуправе, Позориште у Грачаници ће живети још дуго.

Краљевски фестивал
Представа „Краљевски фестивал“ је прича о далекој земљи Лежанији у којој влада
краљ Маљ коме је стално досадно и кога нико не може да забави. На наговор свог Луде,
краљ организује краљевски фестивал у певању, а награда за победника је круна и рука
његове ћерке - принцезе Кезе. За награду се боре храбри витезови, али и саветник Злоћа,
који подвалама покушава да се дочепа краљевског трона. Међутим, добро на крају
побеђује и принцеза се удаје за оног кога воли. Духовитост, костими, музика чине ову
представу још занимљивијом.

Режија Срећко Тодоровић

Текст Тоде Николетић

Магареће године
 Представа „Магареће године“ Бранка Ћопића је прича која на духовит и ведар
начин говори о животу ђака у школском интернату о њиховим првим љубавима и
несташлуцима.

На почетку писац (Бранко Ћопић) говори са нескривеном тугом:

„У сам сутон зауставих се пред одавна невиђеном, а тако знаном зградом.“
Интернат је ћутао, мрачан и пуст, полупаних прозора. А како је некад врио и тутњао од
жагора, вике и неуморне ђачке трке!“
Где ли сте сада некадашњи моји другови: где си Крсто „Буво“, Хамиде „Русу“, Дуле
Дабићу „Хајдуче“? Зашто се не јавите старом другу? Доста смо хлеба заједно појели,
извукли море казни, наскитали се, напричали, наиграли. Где ли сте то отишли, какве ли
Вас игре одвукоше од мене да ме више не чујете?
Тишина. Нико не одговара, ћути интернат, изрешетан, мрачан, пуст...

Адаптација Радмила Смиљанић

Режија Срећко Тодоровић