Магла — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.

org/sr-ec/Магла

Магла
Магла представља кондензовану водену пару у атмосфери при
површини тропосфере.[1] По свом саставу се не разликује од
облака а једина разлика између облака и магле је по месту где се
јављају. Ипак, иста појава може се називати облаком или маглом
уколико има контакт са земљом на планинским врховима.
Разлика између магле и измаглице је само у густини. Иста појава
се назива маглом када је видљивост мања од 1 km, а назива се
измаглицом ако је видљивост мања од 2 km. Магла се јавља током
целе године и има више утицаја на човека...

Предео под маглом

Садржај
Утицај на здравље
Утицај на саобраћај
Утицај на опрему
Радијационе магле
Настанак радијационе магле
Формирање радијационе магле
Разилажење радијационе магле
Висинске радијационе магле
Види још
Исти предео када нема магле
Референце
Литература
Спољашње везе

Утицај на здравље
Магла је опасна за пацијенте са дисајним проблемима, нарочито астматичаре. Може изазвати астматични
напад и гушење. Нарочито у градовима где у комбинацији са другим штетним аеро-загађењима чини смог.

Утицај на саобраћај
Возити по магли, значи кретати се при смањеној видљивости. Возачи користе средња светла, никако дугачка,
без обзира на доба дана. Пожељно је отворити прозоре при вожњи и ослушкивати јер се у магли звуци
интензивније чују. Брзину кретања возила потребно је прилагодити видљивости и избегавати претицање.
Користити сирене и друге звучне изворе ради најаве доласка нпр. у кривину.

У авиосаобраћају, аеродроми који немају радаре се затварају а летови обустављају до даљег. На појединим
већим аеродромима постоје уређаји за распршивање магле.

1 од 4 3.7.2019 16:04
Магла — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Магла

Утицај на опрему
На морима постоје тзв. „Слане магле“. То су магле са високим процентом соли у себи које изразито агресивно
делују на опрему изазивајући убрзану корозију. Утицају „сланих магли“ се посебно, током развоја, излажу војни
уређаји, који се израђују за рад на мору. За ову намену се праве посебне климатске коморе које могу да
симулирају „слане магле“.

Радијационе магле
Радијационе магле, су магле које настају када се због
хлађења површине тла израчивањем температура ваздуха
спусти испод температуре тачке росе. Обично се јављају у
току ноћи и могу захватати велику површину.

Настанак радијационе магле

Настају изнад копна, најчешће током јесени и зиме. Места
погодна за формирање радијационе магле су котлине и
долине, у које се слива хладан ваздух са падина, као и
области близу река, језера и мочвара, због повећане Радијациона магла
влажности ваздуха. Ипак, овај тип магле се никада не
јавља изнад великих водених површина (мора и
океани).[2] Најповољнији метеоролошки услови за формирање радијационих магли су ведре ноћи са слабим
ветром и високом влажношћу ваздуха, када је радијационо хлађење подлоге највеће. Скоро увек су везане за
постојање слоја са инверзијом температуре ваздуха (појава да температура ваздуха расте са висином уместо да
опада).

Формирање радијационе магле

Након заласка Сунца површина Земље почиње да се хлади
израчивањем, хладећи притом и ваздух из најнижег слоја који је у
контакту са подлогом. Тада се формира инверзија температуре ваздуха
и када се ваздух у приземљу охлади до температуре тачке росе долази
до кондензације и формирања магле. Када су услови повољни магла се
може формирати већ у првом делу ноћи, а густина и дебљина јој се
могу повећавати све до изласка Сунца.[3]
Формирање радијационе магле

Разилажење радијационе магле

Након свитања део Сунчевог зрачења допире до површине тла и загрева је. У контакту са подлогом загрева се
најнижи слој ваздуха уз тло. При загревању ваздуха долази до испаравања капљица и разилажења магле при
тлу, због чега изгледа као да се магла подиже. Магла нестаје прво на периферији јер је ту најтања, па Сунчеви
зраци најлакше пролазе до подлоге и загревају је. [4]

Када су ноћи кратке разилажење радијационе магле се дешава у раним јутарњим сатима. У току зиме, када
су ноћи дуге, при времену без ветра, дешава се да радијационе магле не ишчезну у току ноћи, већ сваке ноћи

2 од 4 3.7.2019 16:04
Магла — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Магла

постају све дебље и гушће. Овакве дуготрајне магле обично се разиђу тек када под утицајем неког атмосферског
поремећаја дође до интензивног мешања ваздуха.

Висинске радијационе магле

Иако се радијационе магле најчешће јављају при површини тла, при антициклонарном времену могу се
формирати и на висини. Уколико на висини постоји слој ваздуха са температурном инверзијом који се
интензивно хлади, након што се његова температура спусти испод температуре тачке росе може доћи до
формирања магле у том слоју. Таква магла се постепено шири ка тлу и може формирати веома дебео слој.
Висинске радијационе магле прекривају много већу површину од приземних и дуже трају.

Види још
Смог

Референце
1. "The international definition of fog consists of a suspended collection of water droplets or ice crystal near the
Earth's surface ..." Fog and Boundary Layer Clouds: Fog Visibility and Forecasting. Gultepe, Ismail, ed. Reprint
from Pure and Applied Geophysics Vol 164 (2007) No. 6-7. ISBN 978-3-7643-8418-0. p. 1126; see Google Books
(https://books.google.com/books?id=QwzHZ-wV-BAC&pg=PA1126) Accessed 2010-08-01.
2. http://meteorologytraining.tpub.com/14312/css/14312_143.htm Приступљено 9. априла 2016.
3. http://meteoplaneta.rs/meteoroloski-elementi-i-pojave/magla-tipovi-i-nacini-nastanka/ Архивирано
(https://web.archive.org/web/20160625125337/http://meteoplaneta.rs/meteoroloski-elementi-i-pojave/magla-tipovi-
i-nacini-nastanka/#) на сајту Wayback Machine (јун 25, 2016) (на језику: енглески) Приступљено 25. Маја 2016.
4. http://www.meted.ucar.edu/dlac/website/resources/advrad.htm/ Приступљено 25. Маја 2016.

Литература
Румл, Мирјана (2016), Метеорологија (2. издање), Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет,
Београд, 202 стр.
Ahrens, C. (1991). Meteorology today: an introduction to weather, climate, and the environment. West Pub. Co.
ISBN 978-0-314-80905-6.
Corton, Christine L. London Fog: The Biography (2015)
Filonczuk, Maria K., Cayan, Daniel R., Riddle, Laurence G. (1995). Variability of marine fog along the California
coast. SIO-Reference, No 95-2, Climate Research Division, Scripps Institution of Oceanography, University of
California, San Diego.
Lu C., Liu Y., Niu S., Zhao L., Yu H., Cheng M. (2013). (http://www.cmsjournal.net/qxxb_en/ch/reader
/view_abstract.aspx?flag=1&file_no=20140214&journal_id=qxxb_en)Шаблон:Fontcolor, Acta Meteor. Sinica,
27(6), 832–848.
Lu C., Niu S., Tang L., Lü J., Zhao L., Zhu B. (2010). (http://www.sciencedirect.com/science/article
/pii/S0169809510000566)Шаблон:Fontcolor, Atmos. Res., 97(1–2), 47–69.

Спољашње везе
Шта је магла? (http://www.metoffice.gov.uk/learning/fog/)
Наука о времену: Радијационе магле и магле испаравања (http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1256/wea.49.02
/pdf/)
Social & Economic Costs of Fog (http://www.ncdc.noaa.gov/oa/esb/?goal=weather&file=events/fog/) from "NOAA

3 од 4 3.7.2019 16:04
Магла — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Магла

Socioeconomics" website initiative

United States' current dense fog advisories (http://www.weather.gov/wwamap/wwatxtget.php?cwa=usa&
wwa=dense%20fog%20advisory) from NOAA
Current Western US fog satellite pictures from NOAA (http://www.wrh.noaa.gov/satellite/)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магла&oldid=21060133”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 18. новембар 2018. у 09:32 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

4 од 4 3.7.2019 16:04