Buđenje Spontanog Predanog Služenja (SRS)

Prevod | AR • Lektura | SP • Prelom | Lila108 • novembar 2018.
Sivarama Swami
Budenje spontanog
predanog služenja
Posveta
Onim bhaktama koji striktno slede proces regulativnog pre-
danog služenja i koji stalno slušaju o zabavama Śrī Kṛṣṇe u
Vrndāvani kako su to poučavali Śrī Caitanya Mahaprabhu i
Śrīla Prabhupāda.
Sadržaj
Zahvala
Uvod
Prvo Poglavlje
Sādhana dovodi do Nebeske Vraje
Drugo poglavlje
Rāgātmika-bhakti Vraja-vāsīja
Treće poglavlje
Kvalifikacije za rāgānuga-sādhanu
Četvrto poglavlje
Privučenost u svetoj požudi i odnos
Peto poglavlje
Sećanje na Kṛṣṇu i njegove pratioce
Šesto poglavlje
Sleđenje Vraja-vāsija u siddha-dehi
Sedmo poglavlje
Sleđenje Vraja-vāsija u sadhaka-rūpi
Osmo poglavlje
Pet udova procesa koji utiču na bhāvu
Deveto poglavlje
Dve vrste rāgānuga-bhakti
Deseto poglavlje
Reči opreza
Jedanaesto poglavlje
Spontana predanost u ISKCON-u
Pogovor
O autoru
Sanskrtski vodič izgovora
Bibliografija
Indeks navedenih stihova
Zahvala
U vezi ostvarenja ove knjige želim izraziti kolektivnu za-
hvalnost maloj grupi ljudi koji su doprineli tome da ona oži-
vi njihovim maratonskim trudom što bi inače bilo vremenski
nemoguće, ali zbog bezuslovne ljubavi koju imaju za služ-
bu, njihova predanost jedni drugima u timskom radu, njiho-
va saradnja i posebno njihova jednostavnost i spremnost da
urade sve po mom zahtevu, sve to je zajedno doprinelo da
originalni rukopis sa mnogo beležaka i ispravki postane još
jedno lepo Lal izdanje. Moje iskrene zahvale svima onima
čija su imena spomenuta na početku ove knjige.
Uvod
Istorijski gledano, tema i proces spontanog predanog slu-
ženja u više navrata su bili izvor zabrinutosti u ISKCON-u.
Zabrinutost je uglavnom opravdana reakcija prema onim ne-
zrelim bhaktama koji šire učenja i proces rāgānuga-bhakti. S
vremena na vreme, reakcije su bile neprikladne, i one su do-
nele neželjene posledice. Ipak, kako ISKCON raste i sazre-
va, društvo, čiji članovi očigledno praktikuju vaidhī-bhakti,
nastoji pronaći pravilnu ravnotežu u prihvatanju rāgānuga
bhakti.
To se mora!
Spontani proces je jedan od dva puta koji vode do spontane
predanosti s ljubavlju, krajnjeg cilja svesnosti Kṛṣṇe. Želja
da se započne put rāge će se uvek pojaviti u nekim članovi-
ma ISKCON-a kao posledica druženja sa bhaktama i čitanja
knjiga Śrīla Prabhupāda. I ona će se pojaviti u gotovo svim
članovima kada postanu oslobođeni.
Međutim, nije da svaki izvor odakle slušamo budi pravu

pohlepu. Često se dešava da kada bhakte steknu znanje i
interesovanje prema spontanom predanom služenju, oni po-
grešno misle da su kvalifikovani da ga praktikuju. To nera-
zumevanje može dovesti do prastarih iluzija koje pogađaju
našu Gaudiya tradiciju - sahajiyāizam. Sahajiye su neobuče-
ni Viaiṣṇave koji nemaju vodstvo i koji previše pojednostav-
ljuju kvalifikacije za spontano predano služenje, bez obzira
što nisu savladali ni kontrolu čula niti učenja Gospoda Cai-
tanye. Rezultat je bio da je poštenje najčistije duhovne loze
bilo izloženo kritikama i prezirima. To je ozbiljan hendikep
za duhovni pokret sa težnjama prema globalnom uticaju i
slavi.
Zbog toga, što-god da je nalikovalo na sahajiyāizam, Śrīla

Prabhupāda je to rešavao sa gvozdenom šakom. I to raspo-
loženje su sa pravom nastavili vođe ISKCON-a, razumlji-
vo, iako bez istog duhovnog uvida kao Njegova Božanska
Milost. Ali, kako bhakte postaju učeniji i spoznati, njihova
vernost da zaštite društvo postaje usklađena sa posledicama
učenja Gospoda Caitanye tj. da svesnost Kṛṣṇe dovodi do
pojave spontanosti u bhaktama. Te spontane bhakte moraju
biti skladno uklopljeni u društvo, njihova duhovna praksa
negovana, a regulisano predano služenje održano kao zajed-
nička vidljiva sādhana ISKCON-a.
To nije lak zadatak.
Duhovne sklonosti i prioriteti bhakta u ISKCON-u su veo-
ma raznolika. Među regulativnim bhaktama ima onih koji
nisu svesni relevantnosti spontane predanosti, a i onih koji
jesu. Zatim, tu su bhakte koji imaju afinitet za spontanu pre-
danost, ali nemaju kvalifikacije za to - oni su često pokretači
kontroverze. Među zaista spontanim bhaktama ima i uslov-
ljenih ali oslobođenih duša od kojih neki od onih prijašnjih,
ne znaju kako se ponašati pa oni takođe uzrokuju grupaštvo.
Što se tiče regulativnih bhakta, ima onih koji ne znaju kako
se ponašati prema Vaiṣṇavama koji imaju drugačije raspolo-
ženje od njihovog sopstvenog, i onda ima i onih koji su ne-
tolerantani prema onome što pogrešno sude neortodoksnim.
U pisanju ove knjige pokušao sam osvetliti istine o rāgānuga-

bhakti na način koji će pomoći bhaktama koji su regulisa-
ni, spontani, i onima u mnogim nijansama između - da svi
obavljaju svoj duhovni poziv i održavaju stabilnost u po-
kretu. Ako sam napravio bilo kakve greške ili napravio bilo
kakve uvrede u procesu, molim moje čitaoce da mi oproste.
Prvo Poglavlje
Sādhana dovodi do Nebeske Vraje
U svom Bhakti-rasāmṛta-sindhuu, Rūpa Gosvāmī opisuje da
postoje dve vrste primene predanog služenja: regulativno,
vaidhī, i spontano, rāgānugā. Acarya dalje razrađuje poznati
princip bhakti a to je da duhovne discipline dovode do od-
govarajućih savršenstava. Na primer, obožavatelji Gospo-
da Rāmacandre postaju Njegovi večni pratioci u Ayodhyā-
Vaikunthi dok obožavanjem Gospoda Nārāyana dostiže
se utočište u Gospodovom prebivalištu punog obilja. Slič-
no tome, bhakte Kṛṣṇe koji Ga nepokolebljivo obožavaju
sa strahopoštovanjem će postati Njegovi sluge u Dvāraki,
dok oni koji dostignu savršenstvo spontane ljubavi postaju
Vraja-vāsīji.
Uspoređujući predanost Vraja-vāsīja sa predanošću drugih

bhakta, Gospod Kṛṣṇa kaže: “Ljudi Me svugde u svetu obo-
žavaju prema propisima spisa. Ali samo sleđenjem takvih
regulativnih principa ne mogu se dostići osećanja ljubavi
bhakta u Vrajabhūmiju.”(1)
U kontekstu gore spomenutog principa predanosti, ova izja-

va Gospoda ukazuje na to da radi dostizanja najuzvišenije
predanosti s ljubavlju - rāgātmika-bhakti - potrebno je zao-
kupiti se odgovarajućom duhovnom praksom tj. sa rāgānuga-
sadhana-bhakti, što je tema ove knjige.
Kṛṣṇa se pojavio na zemlji, zajedno sa Svojim večnim
Vraja-vāsījima tako da bhakte koji čuju o Njegovim zabava-
ma postanu inspirisani sa jedinstvenom ljubavlju njegovih
pratioca prema Njemu. Kṛṣṇa se onda ponovo pojavio kao
Caitanya Mahāprabhu da pouči rāgānuga bhakti kroz medi-
jum nāma-sankīrtane.
Śrimad-Bhāgavatam je nedvosmislen u očekivanju da bhak-

te koji su pročitali zabave Kṛṣṇe s njegovih stranica, uvide
prekrasnu priliku predstavljenu kroz proces spontane preda-
nosti:
anugrahāya bhaktānāṃ mānuṣaṃ deham āsthitaḥ

bhajate tādṛśīḥ krīḍā yāḥ śrutvā tat-paro bhavet
“Kṛṣṇa manifestuje Svoj večni ljudsko-liki oblik i ispoljava

Svoje zabave da bi pokazao milost bhaktama. Nakon što je
čula takve zabave, osoba se treba uključiti u Njegovo preda-
no služenje.”(2)
Gore spomenuta reč bhavet znači da “čovek mora postati

(rāgānuga-sadhaka),” i njegovo blagotvorno raspoloženje
podrazumeva da će mudri studenti Śrimad-Bhāgavatama
doći do toga kroz pravilni zaključak.(3) Međutim, kao što
će kasnije biti objašnjeno, takav zaključak i primena će se
uglavnom razviti kada bhakte postanu dovoljno pročišće-
ni kroz primenu regulativnog procesa u društvu naprednih
Vaiṣṇava.
Kṛṣṇa kaže: “Onda, slušajući o čistoj ljubavi stanovnika Vra-
je, bhakte će me obožavati na putu spontane ljubavi, napu-
štajući sve rituale religioznosti i plodonosnih aktivnosti.”(4)
Da bi bolje razumeli spontanu predanost u životu praktikan-

ta, započnimo proučavanje dve vrste predanosti u primeni
i njihovu međusobnu povezanost. Ova studija počinje sa
upoređivanjem dve vrste predanosti, studija koja postavlja
sledeća pitanja: “Koja vrsta predanog služenja podaruje pot-
puni razvoj usavršenih draži - vaidhī ili rāga?”
I:
“Može li bhakta dostići vraja-bhakti kroz praktikovanje
vaidhī-bhakti?
“Bṛhad-bhāgavatāmṛta Sanātana Gosvāmīja je posvećena
odgovoru na ova pitanja koja se mogu sažeti na sledeći na-
čin: “Samo spontano predano služenje dovodi do potpunog
razvijanja draži.”
I:
“Dok regulativno predano služenje može podariti večni bo-
ravak na mnogim planetama Vaikuṇthe, Vraja Goloka je do-
stupna jedino kroz neokaljanu spontanu ljubav.”(5)
Pošto spontano predano služenje dovodi do intimnijeg odno-

sa sa Kṛṣṇom u zemlji koja obiluje najvećom slatkoćom, če-
sto se kaže da je superiornije u odnosu na službu nadahnutu
propisima. Međutim, trebalo bi biti jasno da takva uspored-
ba ne podrazumeva nikakav nedostatak regulativne preda-
nosti. Regulativna i spontana predanost su jednako savršeni
i potpuni i u primeni i u ostvarenju. Pojmovi superiornosti i
inferiornosti se primenjuju na njih samo da bi se ukazalo na
veće i manje nivoe potpunosti i savršenstva. To su relativna
razmatranja u apsolutnom carstvu, kao što je Mahāprabhu
objasnio Sanātana Gosvāmīju u vezi Kṛṣṇinih manifestacija
da su “savršeni, savršeniji i najsavršeniji.” (6)
Za bolje razumevanje ove teme i kako se sve to primenjuje

u pokretu svesnosti Kṛṣṇe, moramo proučiti osnovnu defi-
niciju predanog služenja u primeni i njena dva dominantna
aspekta: regulativno i spontano predano služenje.
* * * *
Rūpa Gosvāml daje slijedeću definiciju sādhana-bhakti:
kṛti-sādhyā bhavet sādhya-bhāvā sā sādhanābhidhā

nitya-siddhasya bhāvasya prākaṭyaṃ hṛdi sādhyatā
“Kada se transcendentalno predano služenje, s kojom se

dostiže ljubav prema Kṛṣṇi, izvršava čulima, ona se zove
sādhana-bhakti, ili regulativno izvršavanje predanog služe-
nja. Takva predanost večno postoji u srcu svakog živog bića.
Predano služenje u primeni ima moć da probudi tu večnu
predanost.”(7)
Śrīla Prabhupāda prevodi reč –bhāva- kao “ljubav prema

Kṛṣṇi,” jer se odnosi na nivo bhāve, zanosne predanosti, tj.
preliminarni nivo preme, ljubavi prema Kṛṣṇi. Kao zaseb-
ni nivo predanosti, bhāva je dostignuće predanog služenja
u primeni a prema je dostignuće koje proizlaze iz kulture
bhāve. Zanosna predanost se može dostići bilo regulisanom
ili spontanom primenom predanog služenja, ili kombinaci-
jom oba.
Odlika koja razlikuje ove dve vrste sādhane je razlika u

unutrašnjem poticaju za obavljanje istih vanjskih aktivno-
sti predvođenim slušanjem i pevanjem o Gospodu. Poticaj u
regulisanom predanom služenju je pokornost prema nared-
bama spisa, dok je u spontanoj predanosti poticaj prirodna
privlačnost. Ali, budući da se ove dve vrste poticaja kombi-
nuju u raznim merama koji prave spektar motiva, rečeno je
da postoji mnogo vrsta regulativnog i spontanog predanog
služenja u primeni. (8)
Opisujući sādhana-bhakti, Rūpa Gosvāmī se odlučio opisati

ga prvenstveno u smislu regulisane predanosti. Razlog za to
više puta je naglašen u ovoj knjizi: spoljašnje aktivnosti oba
područja sādhane su u osnovi isti – regulisana predanost.
Skup aktivnosti ili jedna aktivnost koja čini predano služe-

nje se zove ud predanosti, ili anga. Primer skupa aktivnosti
je obožavanje Božanstva, koje sve zajedno sadrže mnoge
vrste dužnosti u odnosu na Gospoda. Primer jedne aktivno-
sti je prihvatanje duhovnog učitelja, što nema daljih podka-
tegorija.
Postoje šezdeset i četiri uda predanog služenja od kojih se

prvih dvadeset smatraju vratima bhakti, a od kojih su najvaž-
niji uzimanje utočišta duhovnog učitelja, njegovo služenje,
prihvatanje uputstava i inicijacija. Za detaljan opis svih udo-
va bhakti, bhakte mogu pogledati Bhakti-rasāmṛta-sindhu tj.
Ambroziju predanosti.
Od šezdeset i četiri udova bhakti, neke zaokupljaju celo telo

bhakte, druga zaokupljaju čula poput čula dodira i vida, dok
ostali zaokupljaju unutrašnja čula kao što je um. Od šezdeset
i četiri uda, pet su najistaknutija: obožavanje Božanstva, slu-
šanje Śrimad-Bhāgavatama, mantranje Hare Kṛṣṇa mantre,
druženje sa bhaktama, i prebivanje u Vṛndāvanu. I kao što
je to sa svim uputstvima, neke su preporuke a neke zabrane.
Rūpa Gosvāmī takođe objašnjava koje religiozne ili duhovne

aktivnosti nisu udovi predanog služenja. One uključuju sle-
đenje dužnosti propisanih društvenim sistemom varnāśrame,
razvoj dobrih osobina, i impersonalni pristup znanju o duši.
Dok ovi spomenuti procesi u početku, u određenim forma-
ma - ili čak delomično – mogu biti povoljni za predano slu-
ženje, na kraju krajeva oni nisu sastavni deo razvoja bhakti
kroz njene razne nivoe napredka.(9)
Na primer, Gospod Kṛṣṇa kaže:
tāvat karmāṇi kurvīta

na nirvidyeta yāvatā
mat-kathā-śravaṇādau vā
śraddhā yāvan na jāyate
“Sve dok neko nije zasićen plodonosnim delovanjem i nije
probudio ukus za predano služenje kroz śravaṇaṃ kīrtanaṃ
viṣṇoḥ (SB 7.5.23) mora se ponašati u skladu sa regulativnim
principima Vedskih naredbi (poznatih kao varṇāśrama).”(10)
Kako se ovaj stih odnosi na bhakte?

Iako mogu imati veru u proces pevanja i slušanja, ako su
bhakte i dalje vezani za čulno uživanje – prema rečima Śrīla
Prabhupāda “oni padaju dole”(11) – tako da trebaju prime-
niti relevantne dužnosti i osobine koje pripadaju njihovoj
varṇi i āśramu, nastavljajući da ih slede sve dok se njiho-
va srca oslobode vezanosti. Kad im se srca pročiste i uzdi-
gnu se iznad takvih dužnosti, bhakte mogu nastaviti slediti
varṇāśramu da bi dali odgovarajući primer drugima. To je
ilustrovano na primeru ponašanja velikih bhakta uključujući
Śrīla Prabhupāda.
Ukratko, pridržavanje varṇāśrama sistema nije ud bhakti.

Dakle, dok je sleđenje Vedskih dužnosti korisno zbog oslo-
bađanja od duha uživanja, predano služenje nije zavisno od
njih.
Bhaktama koji praktikuju bhakti yogu se uvek savetuje

da obrate pažnju na svih šezdeset i četiri elementa vaidhī-
bhakti. Međutim, pritom oni uvek mogu biti privučeni samo
s jednim ili možda s nekoliko udova predanosti, i da im taj
ud ili ti udovi postanu glavno sredstvo za pročišćenje i do-
stizanja savršenstva.
Parīkṣit Mahārāja je postao oslobođen slušajući, a Śukade-
va Gosvāmī govoreći Śrīmad-Bhāgavatam. Nasuprot tome,
sin Vyāse je imenovao deset procesa s kojima je Ambarīṣa
Mahārāja postao oslobođen materijalne vezanosti i zadobio
milost Gospoda.(12)
Onima koji prihvataju svrhu propisanih pravila predanosti

– koja je takođe poznata kao put pravila, maryādā-mārga
– Gospod nudi fleksibilnost kako da probude svoju ljubav
prema Njemu. A ipak Kṛṣṇa nije u potpunosti zadovoljan s
ljubavlju koju bhakte dostižu kroz regulativne principe pre-
danog služenja. Tako, nakon Njegovog odlazka sa ovog sve-
ta On je pomislio:
aiśvarya-jnānete saba jagat miśrita

aiśvarya-śithila-preme nāhi mora prīta
aiśvarya-jnāne vidhi-bhajana kariyā
vaikuṇṭhake yāya catur-vidha mukti pānā
“Znajući Moja obilja, celi svet Me gleda sa strahopoštova-

njem. Ali predanost oslabljena takvim poštovanjem Me ne
privlači. Osoba može otići na Vaikuṇṭhu i dostići četiri vrste
oslobođenja obavljanjem predanog služenja u skladu sa re-
gulativnim principima i strahopoštovanjem.”(13)
I tako, Kṛṣṇa se ponovo pojavio kao Caitanya Mahāprabhu

da bi razotkrio ono posebno predano služenje čiji plodovi
Ga ne samo u potpunosti zadovoljavaju, nego Ga takođe
čine ludim od blaženstva zbog njenog uticaja. Taj plod je
spontano predano služenje s ljubavlju koje je izvan dosega
regulativne predanosti i može se dostići jedino sa praktiko-
vanjem spontane predanosti ili rāgānuga-bhakti.
Tako Rūpa Gosvāmī nije uveo vaidhī-bhakti samo za do-

brobit onih koji žele da pomoću nje dostignu savršenstvo i
Gospoda na jednoj od Vaikuṇtha planeta. Što je još važnije,
i u skladu sa misijom Caitanya Mahāprabhua, on je uveo
vaidhī-bhakti kao način sa kojim se bhakte u procesu mogu
pročistiti sve do buđenja prirodne privrženosti Kṛṣṇi. Šta-
više, on je dao proces vaidhī-bhakti kao prikladno vanjsko
ponašanje za usavršene rāgānuga bhakte.
Pošto su vanjske aktivnosti spontanog i regulativnog preda-

nog služenja skoro identični, Rūpa Gosvāmī opisuje prvi
više jezgrovito nego drugi. Razlog tome je da se spontano
predano služenje koje je veoma slično regulisanom preda-
nom služenju, razlikuje jedino u inspiraciji i drugačijoj me-
ditaciji.
Stoga, opisujući rāgānuga-bhakti, bhakti-rasācārya se usred-

sređuje ne na njene udove – koji su najvećim delom udovi
regulativne predanosti – već na kvalifikaciju za njeno prak-
tikovanje, njene podele, i mentalnu apsorpciju koja je prati.
Svemu ovome prethodi objašnjenje savršenstva rāgānuga-
bhakti i dobrih primera ili stanovnika Vṛndāvana koji se sle-
de.
Śrīla Prabhupāda ukazuje na Majku Yaśodu kao jedan takav
dobar primer. On piše: “Onaj ko želi biti svestan Kṛṣṇe u
majčinskoj ljubavi ili roditeljskoj ljubavi treba razmišljati o
telesnim odlikama Majke Yaśode.” Opis Kṛṣṇine majke na
koju Śrīla Prabhupāda upućuje je ovaj sledeći stih Śrimad-
Bhāgavatama:
kṣaumaṃ vāsaḥ pṛthu-kaṭi-taṭe bibhratī sutra-naddhaṃ

putra-sneha-snuta-kuca-yugaṃ jāta-kampaṃ ca subhruḥ
rajjv-ākarṣa-śrama-bhuja-calat-kankaṇau kuṇḍale ca
svinnaṃ vaktraṃ kabara-vigalan-mālatī nirmamantha
“Obučena u šafrana-žuti sari, sa pojasom vezanim oko nje-

zinih punih kukova, Majka Yaśodā je povukla uže za bućka-
nje, ulažući napor; njene narukvice i naušnice su se kretale i
titrale a celo telo treslo. Zbog jake ljubavi za svoje dete, nje-
ne grudi su bile ovlažene mlekom. Njeno lice, sa prelepim
obrvama, bilo je mokro od znoja, a iz njene kose su ispadali
cvetovi mālatīja.”
U zaključku komentara, Njegova Božanska Milost piše:

“Stoga se ovde daje ovaj opis. Napredne bhakte moraju ce-
niti ovaj opis, uvek razmišljajući o odlikama Majke Yaśode
– kako je bila obučena, radila i znojila se, kako su joj lepi
cvetovi ukrašavali kosu, i tako dalje. Osoba treba iskoristiti
potpuni opis koji se ovde daje i misliti o majčinskoj ljubavi
Majke Yaśode prema Kṛṣṇi.”(14)
Beleške
1. Caitanya-caritāmṛte, Adi-līlā 3.15
2. Śrimad-Bhāgavatam 10.33.36
3. Ovo objašnjenje reči bhavet se nalazi u stihu Caitanya-
caritāmṛte, Ādi-līlā 4.33-35 i njenim komentarima.
4. Caitanya-caritāmrta, Ādi-līlā 4.33
5. Kasnije ćemo videti da spontana predanost pomešana sa
strahopoštovanjem vodi predanom služenju u Dvāraki Go-
loke.
6. Caitanya-caritāmṛta, Madhya-līlā 20.399
7. Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.2
8. Vaidhī i rāga-bhakti su bili opisani u svojim čistim oblici-
ma. Međutim, dok neki bhakte mogu biti inspirisani da slu-
že u bilo kojem od ova dva načina, drugi bhakte mogu biti
nadahnuti različitim kombinacijama dužnosti i privlačnosti.
Gde dužnost prevladava nad privlačnošću, te vrste predano-
sti se nazivaju mnogim oblicima vaidhī-bhakti, a gde pri-
vlačnost prevladava iznad dužnosti, te vrste predanosti se
nazivaju mnogim oblicima spontane predanosti.
9. Impersonalisti analiziraju prirodu duše i Brahmana, ali
onda izjednačuju oba. Dok su poznavanje duše i Brahma-
na korisni za predanost, poistovećivanje ta dva nisu i tako
se to odbacuje. Isto tako, strogosti koje su namjenjene da
zadovoljimo Kṛṣṇu su korisne, ali nisu kada se vrše samo
radi ovladavanja čulima ili za dostizanje nekog materijalnog
savršenstva. Konačno, pošto su pravilno ponašanje i odlike
poput čistoće nusproizvodi bhakti, oni ne čine ud predanosti.
10. Śrīmad-Bhāgavatam 11.20.9
11. Razgovor, 14-ti Februar 1977, Māyāpur
12. Vidi Śrimad-Bhāgavatam 9.4.18-20
13. Caitanya-caritāmṛta, Ādi-līlā 3.16-17
Drugo poglavlje
Rāgātmika-bhakti Vraja-vāsīja
Śrī Caitanya Mahāprabhu se pojavio da bi razotkrio misteri-
ju spontane devocije tokom praktikovanja kao i savršenstva.
Tako kada On opisuje vaidhī-bhakti Sanātana Gosvāmīju
na obalama Gange u Vārānasīju, On to radi nazivajući je
sādhanom onih bhakta koju su je prihvatili prije buđenja
spontane privlačnosti.(1) Izjava Gospodina ne podrazume-
va samo to da je generalno regulisana predanost obavezni
prethodnik spontane privlačnosti, nego i to da je generalno
spontana privlačnost propisani naslednik regulirane preda-
nosti.
Kvalifikacija za regulisano predano služenja je vera u spise i

poznavanje spisa, a bhakte koji praktikuju predano služenje,
u skladu sa dubinom njihove vere i znanja su poznati kao
početnici, srednji i napredni. Preduslovi za šezdeset i četiri
primarna uda predanog služenja spomenutih u prethodnom
poglavlju su uzimanje utočišta duhovnog učitelja, prihvata-
nje dikṣe i śikṣe od njega, i njegovo služenje. Od svih šezde-
set i četiri, Gospodin Caitanya smatra najviše dalekosežnim,
sādhu-sanga, nāma-kīrtana, bhāgavata-śravaṇa

mathurā-vāsa, śrī-murtira śraddhāya sevana
“Osoba se treba družiti s bhaktama, pevati sveto ime Gospo-

da, slušati Śrīmad-Bhāgavatam, živeti u Mathuri, i obožava-
ti Božanstvo s verom i strahopoštovanjem.”(2)
Kada je vera bhakte pomešana sa zavisnošću o karmi 1. u

koju pripadaju dužnosti u varnāśrami kao jñāna, yoga, ili
odvojenost 2. ili je zavisna o koristi dobijene od predanosti
koja je inspirisana bogatstvom i sledbenicima – ta vera je
poznata kao nečista. Rezultat takve nečiste vere je mešovi-
ta predanost- kombinacija duhovnih i materijalnih motiva
koji se moraju pročistiti da bi se mogla dostići bhāva. Ta-
kav mešani bhakta će se najbrže i najprirodnije pročistiti u
druženju sa čistim bhaktama. Stoga, oni koji su učeni uvek
ističu druženje sa naprednim bhaktama kao ključ duhovnog
uzdizanja.
kṛṣṇa-bhakti-janma-mula haya ‘sādhu-sañga’

kṛṣṇa-prema janme, teñho punaḥ mukhya añga
“Uzrok predanog služenja Gospoda Kṛṣṇe je druženje s

naprednim bhaktama. Čak i kad se uspavana ljubav prema
Kṛṣṇi probudi, druženje s bhaktama ipak ostaje najneophod-
nije.”(3)
Kao što je već spomenuto, dok se bhakte ohrabruju da slede
sve udove predanog služenja, vidi se da ih oni često nadilaze
ili uzimaju utočište jedne od primarnih udova bhakti i na taj
način dostižu savršenstvo, bhāve. Mnogi istaknuti Bhakte su
primeri ove istine:
“Mahārāja Parīksit je dostigao najviše savršenstvo uzi-

manjem utočišta lotosovih stopala Gospoda Kṛṣṇe, jedno-
stavno slušanjem o Gospodu Viṣṇuu. Śukadeva Gosvāmī
je dostigao savršenstvo jednostavno recitovanjem Śrimad-
Bhāgavatama. Prahlāda Mahārāja je dostigao savršenstvo
sećanjem na Gospoda, a Boginja Sreće masirajući transcen-
dentalna stopala Mahā-Viṣṇua. Mahārāja Pṛthu je dostigao
savršenstvo obožavanjem Božanstva, a Akrura nudeći mo-
litve Gospodu. Vajrāñgajī (Hanuman) je dostigao savršen-
stvo predanim služenjem Gospoda Rāmacandre, a Arjuna
jednostavno s tim što je bio prijatelj Kṛṣṇe. Bali Maharaja
je dostigao savršenstvo tako što je sve posvetio lotosovim
stopalima Kṛṣṇe.”(4)
Radi boljeg razumevanja prirode spontane predanosti, u

ovom poglavlju smo objasnili osnove regulativnog preda-
nog služenja. Naglasak sam stavio na osnove da bi savesno
opisao Gaudīya Vaiṣṇava sādhanu i naglasio taj proces za
moje čitatelje.
* * * *
Sledeći pregled rāgānuga-bhakti počinje razumevanjem
njenog cilja ili savršenstva, koji je proslavljen po imenu
rāgātmika-bhakti. Ova vrsta predanog služenja je odlika
Kṛṣṇinih večnih pratioca u Vṛndāvani.
Rūpa Gosvāmī kaže:
iṣṭe svārasikī rāgaḥ

paramāviṣṭatā bhavet
tan-mayī yā bhaved bhaktiḥ
sātra rāgātmikoditā
“Kada neko postane vezan za Svevišnju Božansku Ličnost,

njegova prirodna sklonost da voli je u potpunosti apsorbo-
vana u mislima na Gospoda. To se zove transcendentalna
vezanost, i predano služenje u skladu sa takvom vezanošću
se naziva rāgātmika ili spontano predano služenje.”(5)
Glavna odlika spontane predanosti je njena neuporediva, ne-

izmerna ljubav prema Kṛṣṇi koja se zove rāga. Sekundarna
odlika, koja proizilazi iz prve, je apsorpcija u mislima na
Njega. Kao što je ranije spomenuto, ova vrsta predanosti sa
ljubavlju se može naći u stanovnicima Vṛndāvana i nigde
drugde.
O odlikama i službi Vraja-vāsīja nam govore mnogi Ved-

ski spisi, od kojih je Śrimad-Bhāgavatam nenadmašiv. Po-
što je slušanje i proučavanje Śrimad-Bhāgavatama sastavni
deo predanog služenja, očekuje se da će bhakte, u nekoj fazi
svog duhovnog praktikovanja postati privučeni prvo zabava-
ma Kṛṣṇe u Vṛndāvanu, a potom Njegovim Vraja-vāsī sled-
benicima. Kada inspiracija bhakte za svesnost Kṛṣṇe potiče
od primera službe Vraja-vāsīja, tj. od službe koju on ili ona
žele oponašati, onda se pobožnost bhakte naziva rāgānugā
ili spontano predano služenje u praksi.
Rūpa Gosvāmī daje definiciju rāgānuga-bhakti na sledeći

način:
virājantīm abhivyaktāṃ
vraja-vāsi-janādiṣu
rāgātmikām anusṛtā
yā sā rāgānugocyate
“Predano služenje u spontanoj ljubavi je jasno izraženo i

manifestovano u stanovnicima Vṛndāvana. Predano služe-
nje koje se slaže sa njihovim predanim služenjem se zove
rāgānuga-bhakti ili predano služenja koje sledi stope spon-
tane službe s ljubavlju.”(6)
Dok značenje rāga u rāgātmika-bhakti ukazuje na potpu-

nu apsorpciju na Kṛṣṇu sa ljubavlju, Viśvanātha Cakravartī
Ṭhākur definiše rāgu u rāgānuga-bhakti kao žarku želju da
se vidi Božanstvo Kṛṣṇe i slušaju zabave Kṛṣṇe iz desetog
pevanja Śrimad-Bhāgavatama.(7) Stoga značenje reči rāga
za savršenog bhaktu, bitno se razlikuje od značenja za onoga
ko praktikuje predano služenje. Ljubav prema Kṛṣṇi je sveo-
buhvatna i univerzalna, ali se manifestuje na različitim nivo-
ima prema stepenu nečijeg duhovnog razvoja.(8) Narottama
dāsa Ṭhākura potvrđuje:
pakile sei prema-bhakti apakwe sādhana khyāti

bhakati-lakṣaṇa-anusāra
“Zapravo sādhana-bhakti i prema-bhakti su isto predano

služenje. U prvoj, ljubav prema Kṛṣṇi je još uvek nezrela a u
drugoj ta ista ljubav je dosegla zrelost, zreli nivo. To je opis
predanog služenja.”(9)
Prirodni objekat ljubavi za živo biće je Kṛṣṇa. U uslovlje-

nom stanju, međutim, ljubav se usmerava prema objektima
ovoga sveta, što rezultira time da materijalne aktivnosti i
njene reakcije prekriju čistu rāgu svih živih bića.(10) Ovaj
prekrivač je kontaminirano stanje suptilnog tela, tj. agregata
uma, inteligencije i lažnog ja.
Stoga, kada neko prihvati svesnost Kṛṣṇe, rāga se manifestu-

je srazmerno pročišćenosti srca. Međutim, dokle god suptil-
no telo ostaje kontaminirano, čista ljubav prema Kṛṣṇi se ne
može povratiti. I tako, razlika između bhakte koji praktikuje
spontanu predanost i onoga ko je to dostigao, je da prethodni
traži da se preda napuštajući svoju materijalnu osobenost, a
poslednji je dao sebe Kṛṣṇi spoznajom svoje duhovne oso-
benosti.
Tako predanost rāgānuga-sādhake ima rāgu kao svoju oso-

binu, koja se može nazvati rāgamayī, dok predanost večnih
pratioca ima rāgu kao svoju suštinu, što je poznato po imenu
rāgātmikā.(11) Śrimad-Bhāgavatam opisuje da se transfor-
macija ljubavi iz kvalitativnog u suštinsko odvija postepe-
nim uništenjem materijalne nečistoće koja prekriva suptilno
telo. Nečistoće se unište zbog uticaja praktikovanja preda-
nog služenja:
jarayaty āśu yā kośaṃ

nigīrṇam analo yathā
“Bhakti, predano služenje, uništava suptilno telo, bez odvo-

jenog truda živog bića, baš kao što vatra stomaka svari sve
što pojedemo.”(12)
Kao sinonim za rāgu, Bhaktivinoda Thākura koristi reč

“ruci”, što dodatno osvetljava suštinu spontane predanosti.
(13) Ruci znači ukus. Kada neko ima prirodni ukus da služi
Gospoda, onda se smatra da on ima rāgu. I kao što je ranije
bilo objašnjeno, intenzitet ukusa za Kṛṣṇu i Njegovu službu
su merilo stepena razvoja ljubavi prema Njemu.
Jīva Gosvāmī potvrđuje da ukus za rāgu ne znači da se ona

u potpunosti probudila.(14) Kao što se zraci meseca ogle-
daju u kristalu uzrokujući da sjaji, isto tako, kada mesečina
slušanja o Vraja-vāsījima koji su predani s ljubavlju, osvetli
srce s ukusom za sličan način predanosti, koja proizilazi iz
svesnosti Kṛṣṇe praktikanta, to se naziva rāgānugā.
Rūpa Gosvāmī izjednačava rāgu s velikom žudnjom pre-
ma Kṛṣṇi, paramāvistatā.(15) Dakle, na kom je nivou ne-
čija spontana žudnja za svesnost Kṛṣṇe, u skladu sa tim se
kvalitet rāgānuga-bhakti približava savršenstvu rāge koja
se manifestuje na uzastopnim nivoima bhāve, preme i draži
predanosti ili rase.
Da zaključimo: Kada bhakta ima prirodnu privlačnost za

službu Vraja-vāsīja - koja se očituje u žudnji za slušanjem
Kṛṣṇinih zabave i ukusu za ono što su on ili ona čuli - onda
se može razumeti da se sveta ljubav, rāga pojavila. Ako je
služba bhakte prema Gospodu i njen podsticaj da praktikuje
udove bhakti, inspirisana rāgom, onda je taj bhakta prešao u
početnu tačku spontane predanosti.(16)
Kada su bhakte prirodno skloni da misle o Kṛṣṇi, onda

je njihov put natrag Bogu čist. Prema rečima Caitanya
Mahāprabhua:
bhāvite bhāvite kṛṣṇa sphuraye antare

kṛṣṇa-kṛpāya ajna pāya rasa-sindhu-pāre
“Kada neko uvek misli na Kṛṣṇu, ljubav prema Njemu se

manifestuje u srcu. Iako osoba može biti u neznanju, zbog
milosti Gospoda Kṛṣṇe može dostići daleku obalu okeana
transcendentalne ljubavi.”(17)
Koja tema će privući misli bhakta? Sve u vezi Kṛṣṇe je pri-

vlačno, jer je On oličenje privlačnosti. Ali Njegova tele-
sna lepota, kao što je to opisao Śukadeva Gosvāmī, je car
neodoljivih osobina. Najsavršenije opise Kṛṣṇe u Śrimad-
Bhāgavatamu su izgovorile gopīje:
barhāpīḍaṃ naṭa-vara-vapuḥ karṇayoḥ karṇikāraṃ

bibhrad vāsaḥ kanaka-kapiśaṃ vaijayantīṃ ca mālām
randhrān veṇor adhara-sudhayāpurayan gopa-vṛndair
vṛndāraṇyaṃ sva-pada-ramaṇaṃ prāviśad gīta-kīrtiḥ
“Na glavi ukrašen paunovim perom, sa plavim karnikāra

cvećem na Svojim ušima, sa žutom odećom sjajnom kao
zlato, i sa Vaijayantī vencem, Gospod Kṛṣṇa je pokazao Svoj
transcendentalni oblik kao najvećeg plesača kad je ušao u
šumu Vṛndāvana, ulepšavajući ga sa otiscima Svojih stopa-
la. On je napunio rupe Svoje flaute nektarom Svojih usana a
dečaci pastiri su pevali Njegove slave.”(18)
Beleške
1. Gospod kaže: “Oni koji nisu dostigli nivo spontane veza-
nosti u predanom služenju obavljaju predano služenje pod
vodstvom verodostojnog duhovnog učitelja u skladu s re-
gulativnim principima spomenutih u razotkrivenim spisima.
Prema razotkrivenim spisma, ova vrsta predanog služenja
se naziva vaidhī-bhakti. Caitanya-caritāmṛta, Madhya-lila
22,109
2. Caitanya-caritāmṛta, Madhya-lllā 22.128
4. Ovaj stih se nalazi u Padyāvaliju stih 53 i Bhakti-rasāmṛta-
sindhu 1.2.265.
7. Bhakti-rasāmṛta-sindhu-bindu, Pūrva-vibhāga 8
8. Iz ovih tumačenja rāge, rāgānugā može značiti i sleđe-
nje ljubavi, rāge, Vraja-vāsīja a takođe i sleđenje svoje sop-
stvene nesazrele ljubavi, rāge, radi dostizanja ljubavi Vraja-
vāsīja. Prvo objašnjenje je generalno.
9. Prema-bhakti-candrikā 5.8
10. Prirodna ljubav koju potpuni materijalisti imaju za one
čulne objekte koji im ispunjavaju želje za čulnim uživanjem,
takođe se naziva rāga. Očigledno, takva rāga je u potpuno-
sti materijalna. Međutim, pročišćenjem srca, Kṛṣṇa postaje
objekat privrženosti bhakte i materijalna rāga postaje proči-
šćena, s kojom postepeno poprima svoju izvornu prirodu na
nivou savršenstva.
11. U Daśa-mūla-tattvi, Bhaktivinoda Thākura opisuje ra-
zlike između ljubavi bhakte praktikanta i savršenog bhakte
koristeći reč „prīti“ za ljubav. Na ova dva nivoa – nezrelom
i zrelom – on zove ljubav pritimayī i prītyātmikā. Ja sam
zamenio reč prīti za rāgu da bih izbegao uvođenje drugog
termina za istu stvar.
13. Āmnāya-sūtra 5.116 kaže, ruci-mūlā hi rāgānugā bhak-
tih, “Koren Rāgānuga-bhakti je u ukusu.” Dalje, može se
primetiti da je “ljubav” sinonim za “ukus.”
14. Bhakti-sandarbha 310
16. Čitaoci mogu obratiti pažnju da postoji mnogo vrsta
spontane predanosti. Najčešći oblik je kada podsticaj bhakte
nije potpuno prirodan, već je delimično podstaknut regula-
tivnim principima predanog služenja. O ovoj vrsti rāgānuga-
bhakti će više biti reči u kasnijim poglavljima.
Treće poglavlje
Kvalifikacije za rāgānuga-sādhanu
Baš kao što je kvalifikacija za regulisano predano služenje
vera i znanje u ono što je iznad guna materijalne prirode,
slično tome prirodna privlačnost ili, konkretnije, pohlepa
za dostizanje predanosti slična onoj kod Vraja-vāsīja, zvana
lobha – je kvalifikacija za spontano predano služenje. Obe
vrste sādhane imaju kvalifikacije, ili adhikāru.
Rūpa Gosvāmī daje sledeću definiciju duhovne pohlepe:
tat-tad-bhāvādi-mādhurye śrute dhīr yad apekṣate

nātra śāstraṃ na yuktiṃ ca tal lobhotpatti-lakṣaṇam
“Rečeno je da je pohlepa odlika koja se tek onda pojavi u

nečijem umu i inteligenciji, kada predanost postane nezavi-
sna od spisa i logike, i inspirisana razumevanjem slatkoće
ljubavi Vraja-vāsīja nakon slušanja o raspoloženju njihove
predanosti iz spisa i od svetih osoba.”(1)
U gornjem stihu treba napomenuti da reč “razumevanje”,

znači - “određeni stepen razumevanja” Vraja-vāsīja. Bhakte
praktikanti su uslovljene duše. Da oni neće moći u potpu-
nosti razumeti rāgātmika-bhakti ne znači da je oni uopšte
ne mogu razumeti. Stepen razumevanja pokazuje do koje se
mere pohlepa razvila. Gospod Kṛṣṇa lično opisuje srazmer-
nu razmenu čiste predanosti sa njenim praktikantom:
ye yathā māṃ prapadyante tāṃs tathaiva bhajāmy aham

mama vartmānuvartante manuṣyāḥ pārtha sarvaśaḥ
“U kojoj meri se predaju Meni, u tolikoj meri ih Ja nagra-

đujem. O sine Pṛthe, u svakom slučaju, svako sledi Moj
put,”(2)
Iako opis Rūpa Gosvāmīja takođe ukazuje na njen uzrok,

korisno je odvojeno odgovoriti na pitanje: “Kako se pohlepa
pojavljuje?”
Jedini uzroci pojave pohlepe su milost Kṛṣṇe ili milost Nje-

govog bhakte.(3) Komentarišući o kultivisanju pohlepe,
Śrīla Prabhupāda kaže da ono “neguje predano služenje
prema najvišim standardima”, što znači da rāgānuga bhak-
ti podiže praktikanta do željenog savršenstva Vraja-bhakti.
(4) Prema učenjima Gospoda Caitanye, najviši standard pre-
danosti – a šta govoriti o najvišem savršenstvu – je ljubav
Vraja-vāsīja za Kṛṣṇu.
Kada govorimo o milosti koja dovodi do pohlepe, ta milost

znači dobra volja Gospoda ili Njegovog čistog sluge, koji
blagosilja bhaktu sa željom za rāgātmika-bhakti: “Neka bude
sledbenik Vraja-vāsīja.” Prema rečima Śrīla Prabhupāda:
“Ako zadovoljite čistog bhaktu Kṛṣṇe, on vam može dati
Kṛṣṇu samo tako: “Uzmi ga.”(5) Taj blagoslov se takođe
odražava u zaključnim rečima pisama Śrīla Prabhupāda:
“Vaš večni dobronamernik.”
Izuzetni primeri moćne milosti Vaiṣṇava se vide u primeri-

ma Rasikānanda Prabhua koji je blagoslovio divljeg slona s
predanošću Kṛṣṇi,(6) i Haridāsa Thākura, koji je ipak ostao
na svom mestu boravka samo da bi lokalnoj prostitutki po-
dario blagoslov Kṛṣṇa-bhakti, čak i ako je znao da je ona
bila angažovana da ga iskuša sa svojim smicalicama.(7)
Primer Gospodove milosti na sve nas je već spomenut kao

spoljašnji uzrok pojave Gospoda Caitanye:(8) Kṛṣṇa nas je
hteo blagosloviti sa vraja-bhakti. On kaže:
yuga-dharma pravartāimu nāma-sankīrtana

cāri bhāva-bhakti diyā nācāmu bhuvana
“Lično ću uvesti religiju za ovo doba — nāma-sankīrtanu,

skupno pevanje svetog imena. Navešću svet da pleše u zano-
su, spoznajući četiri draži predanog služenja s ljubavlju.”(9)
Kada se dobija ova božanska milost Kṛṣṇe ili Njegovog či-
stog bhakte?
Milost se može dobiti u bilo koje vreme, bilo u prošlom ili

sadašnjem životu.(10) U prethodnom, bhakta koji je bio
tako blagoslovljen, potražiće duhovnog učitelja, kada njego-
va prethodno stečena pohlepa ispolji svoj uticaj. U drugom
slučaju, generalno dobra sreća odvodi bhaktu duhovnom
učitelju kome se on predaje i u njegovom društvu budi tu
pohlepu.(11)
Pošto je pohlepa preduslov za rāgānuga-bhakti, razumljivo

je da se mora steći milost Gospoda Kṛṣṇe ili Njegovog či-
stog bhakte. Zbog njihove milosti osoba će biti blagoslov-
ljena nezasićenom željom za savršenstvom, laulyam. Rūpa
Gosvāmī kaže da ne postoji drugi put do ovog standardnog
savršenstva:
kṛṣṇa-bhakti-rasa-bhāvitā matiḥ
krīyatāṃ yadi kuto ’pi labhyate
tatra laulyam api mulyam ekalaṃ
janma-koṭi-sukṛtair na labhyate
“Čisto predano služenje u svesnosti Kṛṣṇe se ne može do-

stići čak ni pobožnim delatnostima kroz stotine i hiljade ži-
vota. Ono se može dobiti jedino plaćanjem jedne cene - žar-
kom pohlepom. Ako je negde dostupna, treba je kupiti bez
odlaganja.”(12)
Śrīla Prabhupāda bi ukazivao da je prihvatanje odgovorno-
sti propovedanja svesnosti Kṛṣṇe način da se dobije milost
Kṛṣṇe i duhovnog učitelja. Kṛṣṇa ukazuje na isto to kada
obećava propovedniku čisto predano služenje.(13)
I kada su bhakte vrlo strogi u predanom služenju, pažljivi

prema svim principima, kako Kṛṣṇa kaže “stalno nastoje do-
stići savršenstvo”, onda su oni sigurno kandidati za milost.
(14) U tom pogledu Śrīla Prabhupāda je napisao: “Veoma
sam zadovoljan da čujem da živite strogo u skladu s našim
načinom života svesnosti Kṛṣṇe što se tiče dnevnog man-
tranja šesnaest krugova, sleđenja četiri osnovna regulativna
principa, i da teško radite u službi Kṛṣṇe. Molim vas i dalje
živite na ovaj način i tako je uspeh vaših života u svesnosti
Kṛṣṇe osiguran.”(15)
Śrīla Prabhupāda takođe poučava da bhakte ne mogu biti

ravnodušni prema sticanju pohlepe, misleći da će to doći
zbog nekih pobožnih dela. Umesto toga, mora postojati po-
četna želja, odlučnost za to. I Śrīla Prabhupāda postavlja vi-
sok nivo za standard te odlučnosti: “Ja ću učiniti sve. Ja ću
žrtvovati bilo šta.”(16)
Iako odlučnost tako visokog nivoa ne može odmah doći,

ona će se pojavti u fazama u skladu sa napretkom bhakte,
kao u slučaju ranije razmatrane rāge. Treba steći, kako Śrīla
Prabhupāda kaže, barem “malu količinu” pohlepe, i onda će
Kṛṣṇa dati inteligenciju iznutra kako je postepeno razviti do
njene potpune rascvetalosti.(17)
Ukratko, o svetoj pohlepi i njenom sticanju: dok se vrsta po-
hlepe koja odmah pokreće osobu u carstvo transcendencije
može steći milošću Kṛṣṇe i gurua, u većini slučajeva manje
intenzivan oblik pohlepe, revnost, biće usađena u srce iskre-
nog bhakte praktikanta. Ta želja će se razvijati u fazama,
kako bhakta čuje Kṛṣṇine ljubavne zabave sa svojim pra-
tiocima Vraja-vāsījima. Ali, koji god intenzitet pohlepe da
neko stekne, ona se može steći samo kroz božansku milost,
i ta božanska milost je obično, ali ne uvek, podarena kao
posledica iskrene službe i predanosti.(18)
Ali šta sa oslobođenim dušama koje nisu praktikovale spon-

tano predano služenje, a ipak radije teže prema njoj nego
prema regulisanoj predanosti?
Pošto se zanosna predanost postiže zbog božanske milosti

Kṛṣṇe i Njegovih bhakta, takve oslobođene duše će odmah
videti vrlo snažnu razbuktalu pohlepu u svojim srcima. Za
verne sledbenike Caitanya Mahāprabhua, božanska milost u
obliku zraka ljubavi, prema-sūryāmśu, uključuje sve prediv-
ne darove uključujući rāgu.(19) Takve duše su zaista srećne.
Možemo se pitati: “Ako se pohlepa stiče blagoslovom, zašto

nam je potrebno biti svesni toga ili uopšte težiti za njom?”
Kao primer, može se dati filantrop koji bez razlike deli zlat-
nike siromašnima. Ako oni koji su u oskudici ne dođu do-
biti zlato, ne otvore dlanove, ako barem ne podignu zlato
sa tla na kojem se rasulo, oni će ostati lišeni dobre sreće
koja im može promeniti život. Milost može doći, ali mora-
mo biti spremni da je prihvatimo. Malo pre smo citirali Śrīla
Prabhupāda kako kaže - bhakta može dati svesnost Kṛṣṇe
samo govoreći: “Uzmi je.” Moramo je uzeti.
Neko može takođe s pravom zapitati: “Ako su sticanje i ra-

zvoj pohlepe i spontane predanosti u praksi, nezavisni o na-
redbama spisa, zašto je onda potrebno da rāgānuga-bhakti
ima referencu u spisima?”
Odgovor je da je rāgānuga-bhakti nauka o predanosti. Ako

praktikanti ne prihvate vodstvo spisa, odakle će je onda ima-
ti? Kako će napredovati? Samo zato što podsticaj za spon-
tanu predanost ne zavisi o propisima spisa, to ne znači da
je njeno praktikovanje slično tome, isto nezavisno. Bhakti
ne može biti izmišljena. Takva spekulacija uslovljenih duša
stvara isto toliko prepreka u njihovim vlastitim naporima za
savršenstvom koliko i u nastojanjima drugih:
śruti-smṛti-purānādi-pancarātra-vidhiṃ vinā
aikāntikī harer bhaktir utpātāyaiva kalpate
“Predano služenje Gospoda koje zanemaruje ovlaštene Ved-

ske spise kao što su Upanisade, Purane i Nārada-pañcarātra,
jednostavno je nepotrebno uznemirenje u društvu.”(20)
Primer spontane želje, dovedene do ostvarenja po standar-

dnim procesima, predstavlja glad koja se spontano javlja
kod ljudi, ali ipak kada kuvaju da utole svoju glad oni se
obrate kuvarici ili receptima.
Činjenica je da kultura rāgānuga-bhakti proizilazi iz svedo-
čanstva realizovanih duša, bilo lično, ili kao što je zapisano
u spisima. Polubogovi ovo potvrđuju u molitvi Gospodu u
kojoj kažu:
“Kao što se iz drveta može dobiti vatra, kao što se od krave

može dobiti mleko, kao što se iz zemlje mogu dobiti žitarice
i voda, a zahvaljujući industrijskom razvoju život u blago-
stanju, tako primenom bhakti-yoge, čak i u ovom materijal-
nom svetu, osoba može steći Tvoju naklonost ili Ti može
inteligentno prići. Sve pobožne osobe to potvrđuju.”(21)
Štaviše, odakle će neiskusan bhakta čuti Kṛṣṇine zabave,

ako ne iz spisa kao što je Śrimad-Bhāgavatam? Bhakte stoga
uvek moraju pažljivo slediti primer svojih prethodnika, bilo
da slede put vidhi ili rāge. Ako ne, izgubiće svoju priliku za
savršenstvo i njihov jedini dobitak će biti njihov rđav glas da
su postali sahajiye - varalice.
Viśvanātha Cakravartī Ṭhākur daje primer koji zaključuje

odgovor na ovo pitanje:
Poput bhakte koji žudi za rāgom, osoba može imati želju za
mlekom. Ali, da bi mogao piti mleko, on ipak mora saznati
gde kupiti kravu, kupiti je, i nakon toga naučiti kako da je
pomuze. Tako će osoba željna mleka, samo nakon prihva-
tanja vodstva od drugih i sleđenjem preporučenih postupa-
ka, znati pravi užitak pijenja mleka. Slično tome, rāgānuga-
bhakta će nastaviti da prihvata uputstva iz svetih spisa ako
zaista želi okusiti pravu rāgu na način kao Vraja-vāsīji.(22)
Zaključno, spisi naglašavaju da rāgānuga praktikanti mora-
ju prihvatiti uputstvo spisa i gurua, jer su oni manifestaci-
je istog Svevišnjeg Gospodina na koga bhakte meditiraju.
Kako bi onda bhakte mogli zanemariti Njegovo vodstvo?
I kad takvi praktikanti postanu izuzetno pročišćeni, onda i
samo onda mogu dobiti smernice kroz otkrovenje unutar
svojih srca. Ova vrsta vodstva se dobija na nivou zanosa i
iznad toga.
Kada bhakte zagrle standardni postupak praktikovanja

rāgānuga-bhakti i postanu napredni, onda se njihova pri-
vlačnost prema Kṛṣṇi postepeno razvija od kvalitativnog
obeležja njihove predanosti do suštinske. Kṛṣṇa objašnjava
Uddhavi:
yathā yathātmā parimṛjyate ‘sau

mat-puṇya-gāthā-śravaṇābhidhānaiḥ
tathā tathā paśyati vastu sukṣmaṃ
cakṣur yathaivānjana-samprayuktam
“Kada se bolesno oko leči lekovitom pomašću, moć da se

vidi se postupno vraća. Isto tako, kako se svesno živo biće
čisti od materijalne zagađenosti slušajući i pevajući pobožne
pripovetke Mojih slava, ono ponovno pridobija svoju spo-
sobnost da vidi Mene, Apsolutnu Istinu, u Mom suptilnom
duhovnom obliku.”(23)
Iako će razne vrste rāge kasnije biti objašnjene, poučno je

ovde napomenuti da postoje mnoge vrste privlačnosti pre-
ma Kṛṣṇi koje ispoljavaju stanovnici Vraje. Govoreći majci,
Gospod Kapila je objasnio:
na karhicin mat-parāḥ śānta-rupe

nankṣyanti no me ‘nimiṣo leḍhi hetiḥa
yeṣām ahaṃ priya ātmā sutaś ca
sakhā guruḥ suhṛdo daivam iṣṭam
“Draga Moja majko, bhakte koji prime takva transcenden-

talna obilja nikada ih ne gube; nikakvo oružje ni promena
vremena ne mogu uništiti takvo obilje. Pošto Me bhakte pri-
hvataju za svog prijatelja, rođaka, sina, učitelja, dobročini-
telja i Vrhovno Božanstvo, nikada ne mogu biti lišeni svojih
poseda.”(24)
U gornjem stihu, Kṛṣṇa je ljubavnik gopija, on je Vrhov-

ni Brahman za mudrace poput Sanaka-kumāra, sin Kraljice
Yaśode, prijatelj dečaka pastira kao što je Śrīdāmā, guru Ar-
june, rođak Pandava, dobročinitelj Sudāmā Vipre, i gospo-
dar Dāruke.(25)
Vraja-vāsīji i njihova jedinstvena vrsta ljubavi su predmet

obožavanja za sve praktikante koji shvataju nenadmašivu
riznicu draži koju takva pobožnost otvara. Slave ovih Vraja-
vāsīja opisane na stranicama Veda, bile su skrivene po uput-
stvu Caitanya Mahāprabha. Međutim, Njegovi vlastiti prati-
oci, koji su isti ti Vraja-vāsīji, objavili su ih svetu. Čitajući
njihove knjige bhakte otkrivaju redak kamen mudrac: po-
hlepu za Vraja-bhakti. Primer iz tih tekstova je sledeći stih
Raghunātha dāsa Gosvāmīja:(26)
“Zemlja Śrī Vraje je divno manifestiovana u okrugu Mathu-
re. Ja večno obožavam zemlju Mathure. Čak i danas, ljubazni
Gospod Kṛṣṇa tamo uživa veoma dražesni nektar transcen-
dentalnih zabava, čuvajući krave sa Svojim bratom i mno-
gim dragim prijateljima. U srcima onih koji razumeju ovo
nektarsko mesto, manifestuje se prekrasana draž. Ja uzimam
utočište Vraje, koje mi je draže čak i od grada Mathure.”
“S velikom ljubavlju, oduševljenjem i poštovanjem, Kṛṣṇine

sluge, koji su slični Njegovim prijateljima, služe Ga na ra-
zne načine i zadovoljavaju Ga donoseći Mu flautu, vīnu,
vodu, betelov orah, i druge stvari. Obožavam Kṛṣṇine sluge
predvođene Patrījem.”
“Ispunjen dubokom ljubavlju prema Njemu i zabrinut da bi

mogli biti odvojeni, Subala nikada, pa ni u snu, ne otpu-
šta ruku Śrī Kṛṣṇe, meseca Gokule. Subalovo srce je popr-
skano vodom brzotekućeg potoka predanosti prema Śrīmatī
Rādhiki. Odajem moje ponizno poštovanje Subalu, čije telo
drhti od ljubavi prema Rādhā i Kṛṣṇi.”
“Neka nas zaštiti Kraljica Vraje, iz čijih dojki stalno teče

mleko zbog majčinske ljubavi prema svom sinu, koja je
spremna dati svoj život mnogo miliona puta da bi Ga zašti-
tila od čak i jedne kapi znoja; i koja je tako vezana za Njega
da ako Ga ne može videti za trenutak, počne plakati kao
krava uplašena za svoje novorođeno tele.“
“Ponudom betelovog oraha, masirajući Joj stopala, dono-
seći Joj vodu, uređivanjem susreta s Gospodom Kṛṣṇom, i
obavljanjem mnogih drugih službi, mnoge gopīje, sluškinje,
s ljubavlju zadovoljavaju Śrī Rādhu, veliku kraljicu šume
Vṛndāvana. Kada Božanski par uživa u svojim zabavama,
ove sluškinje uopšte nisu sramežljive; čak ni u prisustvu
istaknutih gopīja koje su Śrī Rādhi draže od života. Uzimam
utočište ovih gopīja sluškinja, predvođene s Rupa-mañjarī.”
“S velikom poniznošću, odajem svoje ponizno poštovanje

uzvišenim i pobožnim, dragim Gospodovim bhaktama koji
prebivaju u Vraji. Iako je Brahma veliki polubog kome su
poverene mnoge teške dužnosti, da bi dobio prašinu sa sto-
pala Vraja-vāsīja, on iskreno žudi da se rodi među grmljem
i vlatima trave u Vraji.”
Beleške
1. Bhakti-rasāmrta-sindhu 1.2.292
2. Bhagavad-gītā 4.11
3. Pohlepa povezana s gunom strasti dovodi do “degradaci-
je duše” (Bhagavad-gita 16.21). Međutim, pohlepa koja je
uzrok spontane predanosti je rođena iz vrline i jasno se razli-
kuje, jer uzdiže dušu do “najvišeg standarda” i tako se gene-
ralno naziva “svetom pohlepom.” U ovoj knjizi, reč “sveti”
ne opisuje božansku prirodu pohlepe, ali treba se razumeti
da se to podrazumeva.
4. Ambrozija Predanosti, poglavlje 16
5. Ovo je komentar Śrīla Prabhupāda na spomenuti stih
Rūpa Gosvāmīja, lekcija na Śrīmad-Bhāgavatam 5.5.35,
Vrndāvana, 22-gi Novembar, 1976.
6. Caitanya-caritāmrta, Antya-līlā 3.105-143
7. Rasika-mañgala, Zapadni Talas 8
8. Caitanya-caritāmrta, Ādi-līlā poglavlje 4 opisuje kako je
spoljašnji razlog za pojavu Gospodina Caitanye bio uvođe-
nje sankīrtana pokreta, a unutrašnji razlog kušanje ljubavi
Śrīmatī Rādhārāṇī prema Kṛṣṇi.
9. Caitanya-caritāmrta, Ādi-lilā 3.19
10. Milost dobijena od rāgānuga-bhakte u prošlom životu
se zove prāktana a milost dobijena u sadašnjem rođenju se
zove ādhunika. (Raga-vartma-candrikā 1.6)
11. Reč “generalno” se ovde koristi u smislu da bhakta može
steći pohlepu od drugih bhakta a ne samo od svog duhovnog
učitelja od koga dobije inicijaciju.
12. Padyāvalī 14.
13. Bhagavad-gītā 18.68.
14. Bhagavad-gitā 5.26.
15. Pismo Mahānandi (Michael), 29-ti Mart, 1970.
16. Lekcija na Caitanya-caritāmṛtu, Ādi-līlā 7.91-2,
Vṛndāvana, 13-ti Mart, 1974.
17. “Ova žarka želja, kako voleti Kṛṣṇu nije dostupna čak
ni nakon mnogo, mnogo života. Dakle, ako imate i malo te
želje, ‘Kako mogu služiti Kṛṣṇu?’, morate znati da ste naj-
sretnija osoba. Samo malo te laulye, te želje, ‘Kako mogu
služiti Kṛṣṇu?’, to je veoma lepo. Onda će vam Kṛṣṇa dati
inteligenciju”. Predavanje, Seattle, 4-ti Oktoba 1968.
18. Božanska milost je bezuzročna, što znači da se ponekad
spušta na primaoca koji naizgled to ne zaslužuje.
22. Rāga-vartma-candrikā 1.6
25. U komentaru na ovaj stih, Jīva Gosvāmī objašnjava da
zaljubljivanje Gospoda Śive u Mohinī-mūrti ne spada u ka-
tegoriju zanosne ljubavi, već materijalne požude. Zaključak
je da je Gospod Śiva bio pod uticajem Gospodove iluzorne
moći.
26. Sledeći stihovi su iz Vraja-vilasa-Stave 5, 6, 37, 22, 10,
38, i 100.
Četvrto poglavlje
Privlačnost u Svetoj Požudi i Odnosu
Na kraju prethodnog poglavlja sam spomenuo razne vrste
spontane predanosti koje se temelje na učenjima Gospoda
Kapile. Pre opisivanja stvarnih praktikovanja koja su uklju-
čena u rāgānuga-bhakti, obradiću dve glavne kategorije na
koje se deli spontana predanost – romantična i ljubavna.
Neko se naravno može zapitati - zašto treba praviti razliku

između ova dva; jer je romantična ljubav takođe odnos. Ra-
zlog tome je što Rūpa Gosvāmī ima isto takav pristup, a Jīva
Gosvāmī objašnjava da, pošto je romantičnost pre-eminen-
tni odnos, on se razlikuje od drugih.(1)
Dve vrste rāgātmika-bhakti su poznate po imenima kāma-

rūpa, potaknuta sa romantičnom ljubavlju i sambandha-
rūpa, potaknuta čistim osećanjem ljubavi.
Primer spontane predanosti u kāmi su mlade gopīje

Vṛndāvana, čija je romantična usredsređenost na Kṛṣṇu mo-
tivisana ljubavnom željom da Mu daju zadovoljstvo. U toj
vrsti predanosti, kāma je poznata kao sveta požuda i jasno
se razlikuje od svetovne požude ovoga sveta koja se takođe
zove kāma. Činioc za razlikovanje je potpuna usredsređe-
nost gopīja da zadovolje Kṛṣṇu kroz romantične razmene.
Pošto je pružanje sreće Kṛṣṇi jedini motiv gopīja za roman-
tičnim uživanjem, ono je takođe poznato kao ljubav tj. pre-
ma, i delatnosti koje proizilaze iz takve ljubavi su najviši
oblik predanog služenja.
Mišljenje Jīva Gosvāmīja je da se pojam kāma-rūpa takođe

može zameniti s pojmom kāmātmika, jer kāma-rūpa ozna-
čava samo romantične delatnosti koje same po sebi ne uzro-
kuju pojavu ljubavi; dok kāmātmika ukazuje ne samo na
delovanja nego i romantična osećanja.(2) On usklađuje po-
stojeće neusaglašavanje uključujući postupke uma u kāma-
rūpa predanosti u kojoj gopīje misle: “Kṛṣṇa će postati tako
sretan sa mnom.” Ova vrsta razmišljanja ukazuje na ljubav,
a naknadne aktivnosti su samo njene transformacije.
Kubjā je primer kāme koja se ne može svrstati u ljubav
gopīja. Nema čistoću i skoro da je svetovna, tako da je au-
toriteti ne prihvataju za rāgātmika-bhakti. Kad je Kṛṣṇa nju
pretvorio iz izobličene grbavice u lepu devojku, ona je ose-
ćala požudnu privlačnost prema Njemu i odmah je izrazila
svoje namere. Njen motiv bio je uživati, a ne dati zadovolj-
stvo Kṛṣṇi. Ali pošto je Kṛṣṇa bio isključivi predmet njene
privlačnosti, rečeno je da ona ima mali stupanj ljubavi. Samo
kasnije, kada su Kṛṣṇa i Uddhava posetili Kubju kod kuće,
ona je primila milost Kṛṣṇe i postala potpuno pročišćena.
Śrīdhara Svāmī dodaje da je ona tada postala oslobođena
duša.(3) Prema Viśvanātha Cakravartīju, Kubjā je Gospo-
dova bhū-śakti, boginja zemlje. To znači da se čak ni njena
pročišćena ljubav ne poklapa sa ljubavlju zvanoj kāma-rūpa,
jer, kao proširenje unutrašnje energije, ona je svesna Njego-
ve božanstvenosti.
Pravi primer kāma-rūpa-rāgātmika-bhakti koji ispoljava

i fizičke i mentalne delatnosti čiste romantične ljubavi, je
sledeća izjava gopīja koju su one izgovorile nakon što ih je
Kṛṣṇa napustio u šumi za vreme noćnog rasa plesa:
yat te sujāta-caraṇāmburuhaṁ staneṣu

bhītāḥ śanaiḥ priya dadhīmahi karkaśeṣu
tenāṭavīm aṭasi tad vyathate na kiṁ svit
kūrpādibhir bhramati dhīr bhavad-āyuṣāṁ naḥ
“Kada stavljamo Tvoja veoma meka lotosova stopala na

naša prsa, mi se bojimo da ih ne ozledimo. Ti si naš život i
duša, i zato su naši umovi ispunjeni teskobom da se Tvoja
nežna lotosova stopala ne povrede od kamenčića kada lutaš
šumskim putevima.”(5)
U Vedskoj literaturi, i među velikim bhaktama, kāma-rūpa

gopīja su sinonim za premu, i željno ih traže ličnosti poput
otelovljenih Veda i Kṛṣṇin rođak Uddhava.
Gopāla-tāpanī Upaniṣada i Gāyatrī mantra su uspeli u svojoj

potrazi da postanu gopīje, dok se Uddhava rodio kao trava
na mestu gdje su gopīje hodale po njoj. Razlog zašto Uddha-
va nije prihvatio raspoloženje i oblik gopīja je da on ne želi
inspirisati bhakte da napuste svoj izvorni odnos s Kṛṣṇom da
bi postali jedna od gopīja. Gde bi bila raznolikost Kṛṣṇa-līle
ako bi svako postao gopīja. Dakle, dok Uddhava nije težio
za kāmom gopīja, on je želeo njen intenzitet. Ovo je mišlje-
nje Jīva Gosvāmīja.(6)
Pošto je čista, neokaljana i nepokolebljiva, ljubav gopīja je

proslavljena kao rūdha-bhāva, što doslovno znači “savršena
ljubav,” pa se stoga razlikuje od materijalne požude. Rečeno
je: “želja za zadovoljenje vlastitih čula je kāma (požuda),
a želja da se zadovolje čula Gospoda Kṛṣṇe je prema (lju-
bav).”(7)
Za Kṛṣṇino zadovoljstvo gopīje su napustile ne samo svoje

porodice nego i društvene običaje, uputstva spisa, potrebe
tela, plodonosne aktivnosti, sramežljivost, strpljenje, telesna
uživanja, samo-zadovoljstva i pravila varnāśrama-dharme.
Pošto su se odrekle svega, ravnodušne prema svojim zado-
voljstvima i bolima, gopīje su bile vezane samo za to da daju
zadovoljstvo Kṛṣṇi, i tako su sve njihove fizičke i mentalne
delatnosti bile posvećene samo u tu svrhu. Zbog uticaja nji-
hove ljubavi, gopīje su nadmašile najveće yogije i bhakte i
tako primorale Kṛṣṇu - koji je obećao da će uzvratiti svima
koji Ga obožavaju – da prizna da On nije u stanju da uzvrati
ljubav gopīja i tako ostaje njihov večni dužnik.(8)
U suštini, svetu požudu gopīja, kāma-rūpa-rāgātmika-bhakti,

karakteriše intenzivna žudnja za romantičnim uživanjem s
Kṛṣṇom zbog jednog jedinog cilja - da se On zadovolji. Za
razliku od Kubjine kāme, kāma gopīja je bez ikakvog tračka
želje da se uživa Kṛṣṇa. Stoga je njihova kāma najveći izraz
ljubavi prema Bogu.
Kāma se izjednačava sa premom. Ona je stekla takvu sla-

vu zbog svoje posebne slatkoće, koja proizilazi iz ljubavne
razmene kakva se ne može naći u drugim odnosima, a ipak
koja uključuje sva ta raspoloženja predanosti. Prema cenje-
nom mišljenju Śrīla Prabhupāda ona je “nenadmašivo-izvr-
sna.”(9) Vedska literatura kaže -premaiva gopa-rāmānāṁ
kāma ity agamat prathām- “Kāma-rūpa-bhakti gopīja je po-
stala slavna jednostavno kao prema.”10 Stoga veliki bhakte
Kṛṣṇe poput Uddhave, ne samo da slave ljubav gopīja, nego
kao što je ranije bilo spomenuto, oni čeznu za njezinim in-
tenzitetom.
* * * *
Nakon rasprave spontane ljubavi gopīja, sada ćemo analizira-
ti vrstu rāgātmika ljubavi, odnosa. Hvaleći sreću Yudhiṣṭhira
Mahārāja, Nārada Muni kaže:
gopyaḥ kāmād bhayāt kaṁso dveṣāc chaidyādayo nṛpāḥ

sambandhād vṛṣṇayaḥ snehād yūyaṁ bhaktyā vayaṁ vibho
“Dragi moj kralju Yudhiṣṭhira, gopīje zbog svojih požud-

nih želja, Kaṁsa zbog svog straha, Śiśupāla i drugi kraljevi
zbog zavisti, Yadui zbog svog obiteljskog odnosa s Kṛṣṇom,
vi Pāṇḍave zbog vaše naklonosti prema Kṛṣṇi, a mi obični
bhakte zbog našeg predanog služenja, dostigli smo milost
Kṛṣṇe.”(11)
Ovaj stih daje listu raznih osoba koje su, kao posledica dubo-
ke usredsređenosti u mislima na Kṛṣṇu, dostigle razne vrste
savršenstava. Analizom ovih različitih savršenstava, vidimo
da samo dve vrste usredsređenosti, koje imaju prirodu kāme
ili sambandhe, vode do rāgātmika-bhakti. Analiza je slede-
ća: Nāradina predanost je obeležena rečima bhaktyā vayaṁ,
što Śrīla Prabhupāda prevodi kao “mi, obični bhakte, svojim
predanim služenjem,” i što Rūpa Gosvāmī dalje precizira
kao “mi, s našim vaidhī-bhakti.” Smisao Śrīla Prabhupāda
takođe potvrđuje da je ovo kasnije razumevanje takođe bilo
i njegovo. Na taj način, milost koju su dobili Nārada i njego-
vi sledbenici nije rāgātmika-bhakti.
Isto se može reći i za Pāndave. Iako su oni prijatelji Kṛṣṇe,

njihova je predanost pretežno sa primesom poštovanja i tako
milost za koju su kvalifikovani nema prirodu rāge. Konač-
no, dok su strah i zavist pomogli Kaṁsi i Śiśupāli da dosti-
gnu oslobođenje, to očigledno nisu povoljna raspoloženja
predanosti, i zbog toga rezultat usredsređenosti na njih nije
isti rezultatu onoga što bhakte Gospoda dostižu. Generalno,
milost koju demoni dostignu je utočište u Kṛṣṇinom duhov-
nom sjaju, Brahmanu, i u retkim slučajevima kada oni dosti-
gnu duhovni svet još uvek samo kušaju sreću brahmana, ili
brahmānande, što je daleko od blaženstva rāgātmika-bhakti.
(12)
Procesom eliminacije vidimo da samo kāma gopīja i sam-

bandha Vṛṣṇija spadaju u kategoriju rāgātmika-bhakti. Ovo
su zaključili ācārye poput Rūpa Gosvāmīja, Jīva Gosvāmīja
i Viśvanātha Cakravartī Ṭhākura, nakon pažljivog analizira-
nja Śrimad-Bhāgavatama.
Nakon što smo već dotakli temu rāgātmika-bhakti sa sve-

tom požudom, napravićemo kratak pregled karakteristika
rāgātmika-bhakti u drugim odnosima kao što su roditeljstvo,
prijateljstvo, i služenje. Još jednom, ove vrste rāga postoje
samo u Vraja-vāsījima.
Neko može prigovoriti zašto se u gornjem stihu Śrimad-

Bhāgavatama spominju Vṛṣṇiji kao primer za ljubavni od-
nos. Vṛṣṇiji su stanovnici Mathure i Dvārake i njihova lju-
bav je pretežno u svesnosti o Kṛṣṇinoj božanstvenosti. Na
taj način zaključak izveden iz tog stiha dovodi u pitanje
samu definiciju rāge. Kako onda možemo reći da postoji
rāgātmika-bhakti u tom odnosu?
Ukratko, odgovor je da su Vraja-vāsīji takođe poznati kao
Vṛṣṇiji.(13) Ovo je objašnjenje naših poštovanih ācārya.
Dok je davao upute Rūpa Gosvāmīju, Caitanya Mahāprabhu
je opisao osnovne karakteristike sambandha-rūpe Vraja-
vāsīja, a nakon toga gopīja.
Istaknute karakteristike ljubavi počinju s ljubavlju sa stra-

hopoštovanjem i privrženošću Kṛṣṇi i slobodom od mate-
rijalnih želja. One su izražene kod jñānīja koji su dostigli
draž neutralnosti, śānta-rasu. Tek kad je neutralnost oboga-
ćena aktivnostima služenja tada postaje poznata kao služe-
nje, dāsya, prva od tri odnosa sambandha-rūpa-rāgātmika-
bhakti.
Kada je odnos služenja oslobođen strahopoštovnja koji je

duboko usađen u razmeni između sluge i gospodara i kada
je dodatno pojačan s prijateljskom intimnošću, on se tada
pretvara u prijateljstvo, sākhyu. Obdareni ovim odnosom,
prijatelji Kṛṣṇe smatraju sebe ravnim ili čak višim od Njega.
A kada je prijateljstvo još dodatno obogaćeno sa osećanjem
održavanja tipično za roditelje, onda taj odnos postaje odnos
roditeljstva, vātsalya.
Roditeljski odnos sledi kāma-rūpa-bhakti u kojem postoji

ista privrženost, služba, bratstvo, i osećaj održavanja, ali sa
povećanom intimnošću i intenzitetom. Dodatno tome, gopīje
nude svoja tela u službu Gospoda. Tako, iznad svega, vrlo
posebna ljubav gopīja sadrži sve odlike odnosa u najvećoj
meri.
Sa tačke gledišta broja i intenziteta prisutnih odlika, kāma-
rūpa odnos gopīja je transcendentalno superiorniji od
sambandha-rūpa odnosa. Zbog toga se on zove savršen-
stvom ljubavi. U sambandha-rūpi, roditeljstvo prevazilazi
prijateljstvo, što je bolje od služenja. Međutim, sa tačke gle-
dišta Vraja-vāsīja, koju god ljubav da otelovljuje taj odnos,
oni smatraju savršenom i potpunom. Isto tako, dok Kṛṣṇa
prepoznaje hijerarhiju savršenstava, on je istovremeno po-
djednako zadovoljan sa svima njima.
U večnom okeanu festivala ljubavi kojeg slave Vraja-vāsīji,

mnogi talasi zabava se uzdižu i padaju kao što je na primer
Kṛṣṇin odlazak na jutarnje pašnjake.
Kao rastuća plima čovečanstva, Vraja-vāsīji odlaze od svo-

jih domova u Nandagrām da isprate svog voljenog princa-
zaštitnika. Krave željno očekuju dolazak Kṛṣṇe, i kada se
On pojavi one Ga s ljubavlju pozdrave na svoj način, nakon
čega se okrenu da bi ga odvele u šumu Vṛndāvana.
Dečaci sluge kao što su Brñgara i Madhukānta se brinu o

Kṛṣṇi. Oni nose Njegove stvari, kao što su rog od bizona,
štap za šetanje i konop. Oni su veoma vešti u ukrašavanju
Kṛṣṇe bojama od minerala, daju Mu betelove orahe i peva-
ju melodične pesme uz pratnju instrumenata. Druge sluge
namažu Kṛṣṇu mirisnim supstancama, ukrašavaju Ga sa na-
kitom i oblače u novu odeću; dok drugi nose vodu za sve
potrebe i peru Njegovu odeću. Žalosne sluškinje ostaju u
Nandagrāmi da čiste Kṛṣṇine odaje i rade druge službe za
Njega po uputsvima Majke Yaśode.
Okružen intimnim prijateljima, priya-narma-sakhāma, kao
što su Subala, Ujjvala i Madhumaṅgala, Kṛṣṇa uživa umiru-
juće zrake njihove ljubavi. Iako je lepši od hiljadu Kupida,
Kṛṣṇa uživa u lepoti beloputog Subala, koji je kao Balarāma
obučen u plavu odeću i ukrašen odabranim draguljima
i cvetnim nakitima. Iako ima samo dvanaest i po godina,
veseli Subala je poznalvalac Kṛṣṇinih ljubavnih razmena i
vešt u dogovaranju susreta sa Śrī Rādhom. Oni koji hodaju
ispred Kṛṣṇe su Njegovi dragi prijatelji, priya-sakhe, od ko-
jih je tamnoputi Śrīdāmā vođa. Pošto je stariji brat Śrīmatī
Rādhārānī, šesnaesto-godišnji Śrīdāmā je ogromna riznica
ljubavi prema svom dragom prijatelju. U prisnoj ljubavi on
će se boriti s Kṛṣṇom, stavljajući kolena na prsa Gospoda i
izazivajući Ga: “Kakav si Ti to sada snažan princ?”
Kṛṣṇa ima i druge prijatelje od kojih su neki poznati kao

dobročinitelji, suhṛt, a drugi kao prijatelji, sakhe. Oni se od-
likuju jedinstvenom privrženošću prema Njemu i posebnim
službama. Oni zajedno s drugim dečacima pevaju i hodaju
plešući prema rubu šume i zaigrano drže kraj dhotija dečaka
ispred sebe. Na taj način oni uživaju, i zadovoljavaju oči
polubogova koji ih odozgo zasipaju kišom cveća.
Predviđajući da će se njeni najgori strahovi ostvariti i da njen

sin zaista odlazi bos u šumu nastanjenu demonima, majka
Yaśodā pada u nesvest u naručju starije dame Rohinī, majke
Balarāma. Iako su ove gopīje majke Kṛṣṇinih prijatelja, oni
vole Kṛṣṇu mnogo više nego svoje sinove. Neuspešne da
povrate svesnost svojoj kraljici, gopīje osećaju potrebu da
pozovu Kṛṣṇu, koji sa Svojim rashlađujućim dodirom i bla-
gim rečima oživljava Yaśodā-devi, uveravajući je da će mu
dan biti povoljan, a Njegov povratak neminovan.
Dodirujući stopala Njegove majke, Kṛṣṇa joj kaže: “Draga

Majko! Pomoću moći prašine tvojih stopala, Ja mogu da
uništim univerzum pun demona. Ko Mi može sada nauditi?”
Očiju punim suza, Yaśodā jedva vidi svog sina i tako Ga po
poslednji put zagrli dajući uputstva Balarāmu i starijim de-
čacima da dobro čuvaju Kṛṣṇu.
Kada Kṛṣṇa sa čežnjom pogleda svoju majku, On želi da

pročisti Svoje oči i utisne njen lik u Svoje srce. Opisuju-
ći srednji rast majke Yaśode, pera velikih pesnika zastanu
jer se ona jedino može uporediti sa samom sobom, baš kao
što se i Kṛṣṇa takođe može uporediti samo sa sobom. Njena
tamna put, pa čak i tamnija pletenica su u sjajnom kontra-
stu s njenom haljinom duginih boja, ukrasima od dragulja,
i cvetnim nakitima. Iako izgleda kao kraljica gopīja, ona je
otelovljenje roditeljske ljubavi spremna da odmah žrtvuje
svoj život da bi Kṛṣṇi otklonila i najmanju neugodnost.
Malo iza i sa strane drugih Vraja-vāsīja, mlade gopīje oku-

pljene oko Śrīmatī Rādhārānī, sa očima usredsređenim na
Kṛṣṇu, svojim glasovima šapuću reči nadanja njihovoj prin-
cezi. Neiskusnim očima, sjaj njihovih transcendentalnih
odlika i neuporedive telesne lepote, pogrešno bi se mogli
zameniti sa riznicom blaga nebeskih dragulja. Međutim,
kvalifikovani posmatrač će videti da su one otelovljenje
ljubavnog šarma, i spominjanjem samo njihovih imena,
polubogovi padnu s neba kao kiša. Lalitā, Viśākhā, Citrā
i Tungavidyā su neke od Njenih prijateljica, a Rūpa, Rati,
Lavañga, i Kastūrī su Njene mañjarī sluškinje. One su sve
predivno obučene i ukrašene za isključivo zadovoljstvo
Kṛṣṇe, dok u svojim umovima jadikuju: “Od kakve je koristi
naša lepota, ako to ne daje zadovoljstvo Kṛṣṇi!”
Na rubu šume Kṛṣṇa se okrene da baci umirujući pogled

na Śrīmatī Rādhārānī i Njenu pratnju. Stavljajući flautu na
Svoje usne On šalje mističnu pesmu čiju poruku razumeju
samo lepotice Vraje: “Molim vas nemojte tugovati. Vratite
se kući, završite svoje kućne poslove, a zatim Mi dođite kod
Rādhinog jezera u podne.” Nakon toga On ulazi u hladovinu
šume da uživa jutarnje igre sa Svojim radosnim prijateljima.
Iako je rāgātmika predanost Kṛṣṇinih večnih pratioca svrsta-

na na ovaj način, i požuda i odnos imaju dalje pod-podele
koje sam gore samo malo spomenuo. Za dalje informaci-
je o ovoj temi, čitaoci mogu proučavati poglavlja Bhakti-
rasāmṛta-sindhua tj. Ambroziju Predanosti koja opisuju pre-
ma bhakti.
Ova knjiga se bavi sa rāgānuga-bhakti, koja je već bila de-

finisana kao predano služenje u praksi koje je poput senke
privlačnosti Vraja-vāsīja. Zaključak koji će čitaoci izvući iz
ovog poglavlja je da rāgānuga-bhakti takođe ima dve glavne
podele – kāma i sambandha. Oni se nazivaju kāmānuga i
sambandhānuga-sādhana-bhakti koje su tema sledećeg po-
glavlja.
Beleške
1. Vidi Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.273 i komentar Jīva
Gosvāmīja.
2. Objašnjenje Jīva Gosvāmīja se može naći u komentaru
Bhakti-rasāmṛta-sindhua 1.2.284.
3. Komentar na Śrīmad-Bhāgavatam 10.48.8
6. Komentar na Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.286
7. Caitanya-caritāmṛta, Ādi-lilā 4.165
8. U vezi ovoga Kṛṣṇa kaže -na pāraye ‘haṁ niravadya-
saṁyujāṁ sva-sādhu-kṛtyaṁ vibudhāyuṣāpi vaḥ yā
mābhajan durjara-geha-śṛṅkhalāḥ saṁvṛścya tad vaḥ
pratiyātu sādhunā- “O gopīje! Nisam u stanju da vam vratim
Moj dug za vašu besprekornu službu, čak ni do kraja života
Brahme. Vaša veza sa Mnom je besprekorna. Obožavali ste
Me, odbacujući sve porodične veze, koje je teško preseći.
Zato vas molim, neka vam vaša slavna dela budu naknada.”
(Śrīmad-Bhāgavatam 10.32.22)
9. Komentar Śrīla Prabhupāda se može naći u Caitanya-
caritāmṛti Ādi-lilā 4.81
10. Citirano u Bhakti-rasāmṛta-sindhuu 1.2.285
12. Rūpa Gosvāmī citira Brahmānda Purānu u kojoj piše:
“Siddha-Loka, duhovni svet, je iznad prakrti. Tamo, stoplje-
ni u sreću brahmana, prebivaju neki mudraci i demoni koje
je ubio Gospod.” (Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.280)
13. Geneologija Vṛṣṇija potiče od Kralja Devamīdhe, koji
je imao dve supruge: kṣatriyu od koje potiču stanovnici
Dvārake, i vaiśyu od koje potiču Vraja-vāsīji. Iako je direk-
tno značenje reči Vṛṣṇi – Dvārakā-vāsī, u kontekstu u ko-
jem se to ime koristi, takvo značenje nema smisla, i stoga
se prihvata sekundarno značenje: Vraja-vāsī. Dakle, kada
Nārada govori o Vṛṣṇijima on zapravo govori o Vraja-vāsī
Vṛṣṇijima.
Šta je kontekst? U SB 7.1.30 Nārada navodi uzroke usred-
sređenosti: požudu, mržnju, strah, ljubav i regulativnu pre-
danost. Mržnja i strah se ne kvalifikuju kao predanost, tako
da oni nisu relevantni u spomenutom kontekstu. Pošto je već
izričito spomenuo regulativnu predanost, požuda i ljubav se
sigurno odnose na spontanu predanost. U tom slučaju, lju-
bav se ne može odnositi na Vṛṣṇije pošto njihova predanost
nije čisto spontana, pa se stoga treba prihvatiti sekundarno
ili indirektno značenje reči Vṛṣṇi tj. Vraja-vāsī.
14. Detaljno objašnjenje na ovu temu može se naći u
Caitanya-caritāmṛti, Madhya-līlā, poglavlje 19.
Peto poglavlje
Sećanje na Kṛṣṇu i Njegove pratioce
U Bhakti-rasāmṛta-sindhuu Rūpa Gosvāmī nakratko, u tri
stiha opisuje praktikovanje rāgānuga-bhakti. Ti stihovi ra-
zotkrivaju predano služenje koje je predstavljeno svetu u
Śrimad-Bhāgavatamu, zbog čega se Śrimad-Bhāgavatam
izdvaja od sve druge Vedske literature.
Zašto je to tako sažeto?
Veći deo aktivnosti rāgānuga-bhakti su aktivnosti vaidhi-

bhakti, koje su ācārye već opširno opisali. To što razdvaja
ova dva procesa je mentalna usredsređenost u rāgānugi, koja
je uzrokovana prirodnom žudnjom, dok se vaidhi posvećuje
obaveznim angažovanjem čula.
Stoga je Rūpa Gosvāmījeva definicija spontane predanosti

usmerena više na mentalno stanje praktikanta, a naročito na
teme koje se odnose na Kṛṣṇine Vraja-līle. Dubina mentalne
apsorbiranosti zavisi od jačine pohlepe bhakte, koja je, kao
što je pre bilo spomenuto, kvalifikacija za rāgānuga-bhakti.
Ta kvalifikacija je opisana na sledeći način:
rāgātmikaika niṣṭhā ye vrajavāsī janādayaḥ

teṣāṁ bhāvāptaye lubdho bhaved atrādhikāravān
“Onaj ko je pohlepan da dostigne bhāvu sličnu stanovnicima
Vraje, koji su sami usredsređeni u rāgātmika-bhakti, kandi-
dat je za rāgānuga-bhakti.”(1)
Za razliku od regulativnog praktikanta inspirisanim autorite-

tom svetih spisa, rāgānuga-sadhaka je inspirisan da dostigne
savršenstvo Vraja-bhakti dobivanjem ukusa za isto. Razliku
možemo uporediti sa jednim detetom koje jede zbog ohra-
brenja svoje majke i drugim detetom koje jede jer ima apetit.
Koje su stvarne prakse rāgānuga-bhaki?
Rūpa Gosvāmī kaže da prebivajući u Vṛndāvani, rāgānuga

bhakta redovno sluša i peva o zabavama Kṛṣṇe koga služe
oni Vraja-vāsīji koje bhakta prihvata dragim:
kṛṣṇaṁ smaran janaṁ cāsya preṣṭhaṁ nija-samīhitam

tat-tat-kathā-rataś cāsau kuryād vāsaṁ vraje sadā
“Bhakta u sebi uvek treba misliti na Kṛṣṇu i treba odabrati
vrlo dragog bhaktu koji je sluga Kṛṣṇe u Vṛndāvanu. On se
stalno treba zaokupiti temama o tom slugi i njegovim odno-
som sa Kṛṣṇom, i treba da živi u Vṛndāvanu. Ako neko fizič-
ki ne može ići u Vṛndāvan, treba tamo živeti u mislima.”(2)
Počevši stih sa kṛṣṇaṁ smaran, Rūpa Gosvāmī ukazuje da

je Kṛṣṇa, a ne bilo koja Njegova ekspanzija ili inkarnacija,
predmet rāge. Do ovog se zaključka već došlo u definiciji
rāgātmika-bhakti izvedenog iz stiha Śrimad-Bhāgavatama
koji počinje gopyaḥ kāmād.(3) Pošto je univerzalno prihva-
ćeno da gopīje imaju kāmu samo za Kṛṣṇu, ovaj stih po-
tvrđuje da rāgānuga-bhakti treba biti usmerena samo prema
Njemu.
Privlačnost prema drugim oblicima Kṛṣṇe postoji u stanov-

nicima Vaikuṇthe. Međutim, pošto je njihova spontanost
samo na nivoima svesnosti o Gospodovoj božanstvenosti,
ona nije tako čista kao rāga Vraja-vāsīja na Goloki.(4) Pošto
privlačnost Vraja-vāsīja ni u najmanju ruku nije pokrenuta
Kṛṣṇinom božanstvenošću, Śrīla Prabhupāda je opisuje kao
kevala-bhakti.(5) Njegova Božanska Milost takođe naglaša-
va važnost rāge prema Kṛṣṇi na sledeći način: “...kada neko
dostigne čistu ljubav, onda spoznaje transcendentalni oblik
Gospoda kao što je Gospod Kṛṣṇa ili Gospod Rāma.(6) To
je ono što je poželjno.”
Zaokupljenost Kṛṣṇom, ne samo da daje najčistiji oblik rāge,

već je i najlakši oblik zaokupljenosti za kultivisanje. Zašto?
Pošto je Kṛṣṇa najprivlačniji od svih oblika Boga, On je kao
magnet za umove bhakta. Čak i demoni postaju zaokupljeni
Kṛṣṇom i zbog toga dostižu oslobođenje – što je nešto što se
ne dešava demonima koje ubiju druge inkarnacije Gospoda.
Međutim, još veća povoljnost za bhakte je ono što je povolj-

nije za Gospoda. Kṛṣṇa je najsretniji onda kada se Njegovi
bhakte ophode prema Njemu kao ravnopravnim ili podre-
đenim. Zaista, On kaže Arjuni da On više voli da zavisi čak
i o bhaktama koji praktikuju proces bhakti. Šta onda reći o
rāgātmika-bhaktama?(8) Kṛṣṇa uživa najveće zadovoljstvo
kada se on može boriti sa Njegovim prijateljima, kad Ga
Majka kažnjava, ili kada se gopīje šale na Njegov račun.
Gospod je isto ovo reakao Vraja-vāsījima kada je razotkrio
svoje srce:
yadi vo ’sti mayi prītiḥ

ślāghyo ’ham bhavatām yadi
tadātma-bandhu-sadṛśī
buddhir vaḥ kriyatām mayi
“Ako me volite, i ako me smatrate dostojnim vaše pohvale,

onda Me trebate smatrati Svojim najintimnijim prijateljem i
rođakom.”(9)
Kṛṣṇa dalje kaže: “Ja nisam ni Bog, ni Gandharva, ni Yakṣa,

niti Dānava. Ja sam samo vaš rođak, i tako od sada nemojte
misliti o Meni drugačije.”(10)
U zaključku možemo reći da pošto je rāgātmika-bhakti pre-

ma Kṛṣṇi vrhovno dostignuće i vlastita iskrena želja Kṛṣṇe,
predanost u skladu sa tim, rāgānuga-bhakti, usmerena je is-
ključivo prema Njemu.
Rekavši kṛṣṇaṁ smaran, Rūpa Gosvāmī dodatno potvrđuje

da je sećanje Kṛṣṇe primarna odlika rāgānuga-bhakti. Pri-
rodna privlačnost je posebna odlika pročišćenog uma. Zbog
ovog razloga rāgānuga-bhakti je takođe poznata kao religi-
ja uma. Pošto je kvalifikacija za rāgānuga-bhakti prirodna
naklonost, fraza kṛṣṇaṁ smaran nije naredba da se misli na
Kṛṣṇu, nego podsticaj da se dalje razmišlja o Njemu. I to
treba učiniti tako kako su to učeni autoriteti poučavali. Zbog
toga Śrīla Prabhupāda koristi reč “treba.” Ako bi to bila -na-
redba-, takvo značenje bi bilo u suprotnosti sa samom defi-
nicijom spontanog praktikovanja.(11)
Kṛṣṇa se ne razlikuje od Svog imena, osobina, ili oblika i

našim mislima. Stoga sadhaka koji je intenzivno apsorbovan
u Gospoda postaje pročišćen od materijalne zagađenosti. On
sazreva u tome i dostiže čistu ljubav. Kṛṣṇa je krajnji tran-
scendentalni kamen mudrac. Kogod dođe s Njim u kontakt
postane preobražen. Primer moći spontane apsorbovanosti
je priča o gusenici koja je zarobljena u čauri ose da bi kasni-
je bila pojedena.(12) Misleći na osu u strahu i s mržnjom,
gusenica u svom sledećem životu postaje osa. Šta onda reči
o praktikantu zaokupljenim mislima o Kṛṣṇi? On brzo dosti-
že svoje željeno savršenstvo. Śrī Nārada stoga kaže:
tasmāt kenāpy upāyena

manaḥ kṛṣṇe niveśayet
“Na neki način, osoba mora razmišljati o obliku Kṛṣṇe vrlo

ozbiljno.”(13) Fraza “na neki način” znači u jednom od četi-
ri raspoloženja predanosti koji odgovara praktikantu.
Zaokupljenost koja je nastala iz spontanih osećanja je jača

od zaokupljenosti dostignutom kroz regulativnu predanost.
U takvoj meri da demoni čija je pažnja bila usmerena na
Kṛṣṇu zbog velikog neprijateljstva su brzo dostigli oslobo-
đenje koje retko dostižu yogiji i jñānīji.
Nārada Muni dodaje da čak ni bhakte koji slede regulativne
principe, koji pokušavaju da napreduju kroz pet nivoa seća-
nja, ne mogu dostići intenzitet zaokuljenosti koju su poka-
zali demoni poput Śiśupāla.(14) Dakle, po pitanju dovođe-
nja praktikanta na pozornicu zanosa, spontana predanost je
moćnija i brža od regulativne predanosti.
Nārada Muni je primer bhakte koji sledi regulativne prin-

cipe posvećujući ceo svoj život procesu vaidhi-bhakti pre
nego što biva nagrađen sa rāgom. Drugim rečima, njegov
napredak je bio postepen. Jīva Gosvāmī kaže: “To je veliko
čudo da ono što se dostiže nakon dugog vremena s velikim
naporom kroz put vaidhi-bhakti, vrlo brzo se dostiže jedno-
stavno kroz određeni unutrašnji osećaj (bhāvu), koje može
biti čak i neprijateljstvo.”(15)
Treba napomenuti da, iako je neprijateljstvo demona de-

lotvoran uzrok zaokuljenosti, kao i oslobođenja, ono se ne
prihvata spontanom predanošću. Zašto? Zato jer se po defi-
niciji čista predanost temelji na raspoloženjima i delatnosti-
ma koje su povoljne za Kṛṣṇu, ānukūlyena kṛṣṇānu-śīlanam.
(16)
* * * *
Kṛṣṇa nikada nije sam. On je uvek u društvu onih koje On

voli. I kako je On predmet rāge, tako su Vraja-vāsīji njeno
utočište. Stoga bhakta privučen načinima predanog služenja
Vraje treba uzeti utočište jednog od Vraja-vāsīja u skladu sa
svojim izborom i sećati se načina na koji taj Vraja-vāsī služi
Kṛṣṇu.
Śrīla Prabhupāda prevodi reči preṣṭham nija-samīhitam

na dva načina: “Sleđenjem stopa takvih pratioca,” i “tre-
ba odabrati vrlo dragog bhaktu koji je sluga Kṛṣṇe u
Vṛndāvanu.”(17)
Prva verzija povezuje praktikanta sa jednom od četiri vrste

rāgātmika bhakta, a druga sa određenim bhaktom u jednoj
od ove četiri kategorije. Uzimajući u obzir ova dva prevoda,
prvi je uopšten a drugi specifičan.
Jedan od načina na koji se oni mogu sprovesti u praksu je da

bhakte koje privlači Vraja-bhakti prvo odluče kojoj od četiri
vrste bhakta su privučeni i onda, slušajući o službi tih prati-
oca, odluče s kojim specifičnim pratiocem su najprivučeniji.
Praćenje prirodno slijedi.(18)
Śrīla Prabhupāda i njegovi prethodnici upozoravaju da bhak-

te praktikanti trebaju težiti za raspoloženjem i služenjem po
uzoru na njih a ne da teže da imaju položaj i službu pratioca
Kṛṣṇe.
Dajući primer osobe inspirisane Subalom, Jīva Gosvāmī

objašnjava da od dve vrste identifikacije: “Ja sam drugačiji
od Subala ali žudim za sličnom službom kao što je njegova”
i “ja sam Subala”, ovo drugo poistovećivanje je nepriklada-
no.(19) To znači da će samoidentifikacija s jednim večnim
pratiocem Kṛṣṇe uništiti izglede za predano služenje. Śrīla
Prabhupāda dalje objašnjava da postoji svaka mogućnost da
će se takvo pogrešno poistovećivanje degradirati u potpu-
no Māyāvāda razmišljanje. Kasnije će više biti reči o ovoj
zamki. Iako još uvek nema prirodnu privlačnost, ponekad
bhakta ima poštovanje prema spontanoj predanosti i oseća
se dužnim misliti na pratioca Gospoda. Takav bhakta može
misliti: “Ja sam bio iniciran mantrom koja je namenjena za
meditaciju na Kṛṣṇu. Da bih bio veran mom duhovnom uči-
telju trebam to činiti.” Ili može misliti: “U spontanoj preda-
nosti, bhakte misle na Kṛṣṇu i Njegove pratioce. Hajde da i
ja to radim.”
U ovim slučajevima, sleđenje pratioca je funkcija regulativ-

ne predanosti, ali pošto takvo sleđenje odražava spontanu
predanost, ona se prihvata kao mešavina oba. Ako se obav-
lja pod vodstvom starijeg bhakte ona je ovlašćena. Pomo-
ću zaokupljenosti sa vraja-līlom, spontani aspekt sleđenja
se povećava a regulativni aspekt smanjuje. Vratimo se sada
proučavanju instrukcije Rūpa Gosvāmīja o potrebi slušanja
i pevanja o sveprivlačnom Kṛṣṇi.
Rāgānuga-sādhaka dostiže vezanost slušanjem Kṛṣṇa-līle.

Da bi negovao i poboljšao tu vezanost on mora da nastavi
slušati o toj vrsti Kṛṣṇa-līle za koju je razvio vezanost (rati).
Na primer, Śukadeva Gosvāmī opisuje napredak bhakta koji

su sledbenici gopīja:
vikrīḍitaṁ vraja-vadhūbhir idaṁ ca viṣṇoḥ
śraddhānvito ’nuśṛṇuyād atha varṇayed yaḥ
bhaktiṁ parāṁ bhagavati pratilabhya kāmaṁ
hṛd-rogam āśv apahinoty acireṇa dhīraḥ
“Kogod verno sluša ili opisuje Gospodove razigrane zabave

sa mladim gopījama Vṛndāvanana, dostići će čisto predano
služenje Gospoda. Na taj način on će brzo postati trezven i
pobediti bolest srca – požudu.”(21)
Reči anuśṛṇuyād atha varṇayet znače da rāgānuga-bhakta i

čuje i ponavlja one zabave kojima je on privučen da o njima
razmišlja. Na taj način on poboljšava svoju meditaciju. Na-
stala i pojačana usredsređenost oslobađa srce od prepreka,
kao što je požuda, i takođe daje podsticaj bhakti da nastavi
sa slušanjem. Slušanjem o Kṛṣṇi, praktikant prirodno misli
o Njemu i razmišljajući o Njemu prirodno sve više sluša i
govori o Njemu. Ovaj kružni proces brzo uzdiže bhaktu do
uzvišenog savršenstva, parā bhakti.
Dok Rūpa Gosvāmī povezuje privlačnost bhakte sa sluša-

njem određene vrste Kṛṣṇa-līle, bhakte praktikanti ne bi
trebali pokazati nepoštovanje prema drugim vrstama Kṛṣṇa-
līle kao što su Gospodovo ubijanje demona, zabave Njego-
vih drugih inkarnacija, ili Njegovo učenje Bhagavad-gīte.
Takva odbojnost je neprirodna i znak duhovne nezrelosti.
Śrīla Prabhupāda kaže: “jeftini Vaiṣṇave (sahajiye) ne mare
da proučavaju Vedanta filozofiju na koju su četiri ācārye na-
pisali svoje komentatre…(oni) smatraju takve komentare
nedodirljivom filozofskom spekulacijom, a ācārye mešovi-
tim bhaktama. Time oni otvaraju svoj put prema paklu.”(22)
Ako se prava rāga probudila u Vaiṣṇavi, on nikada neće ništa

prezirati u vezi Kṛṣṇe, čak iako se on usredsredio na slušanje
tema koje on više voli. Štaviše, ovaj princip je relevantan u
javnoj praksi koju susrećemo u propovedačkom pokretu kao
što je ISKCON.
Kao i kod ostalih duhovnih disciplina, mesto gde se prakti-

kuje rāgānuga-bhakti se smatra važnim. Okruženje utiče na
svesnost i život uslovljene duše. Ako mesto praktikovanja
nije mirno, um bhakte će postati previše uznemiren za pra-
vilno praktikovanje. Stoga, u Bhagavad-gīti Kṛṣṇa prepo-
ručuje da yogīji nađu posvećeno mesto, śucau deśe.(23) A
pošto je bhakti-yoga vodeći sistem yoge, dostojna je najvi-
šem posvećenom mestu na zemlji, naime Vraji. Ācārya sto-
ga daje instrukciju, kuryād vāsam vraje sadā, “uvek treba
živeti u Vṛndāvanu.”(24)
Riječ kuryād je naglasak, “trebalo bi.” I dok postoje mnoga

posvećena mesta u svetu za praktikovanje yoge, Vṛndāvana
se nalazi samo na jednom mestu, u Indiji. Znači li to da svi
rāgānuga-bhakte moraju živeti u Vraji? I ako ne, hoće li nji-
hova vezanost za Kṛṣṇu uroditi plodom?
U svom prevodu ovog stiha Śrīla Prabhupāda odgovara na

ovo pitanje dajući uslov: “Ako neko fizički ne može ići u
Vṛndāvan, on bi trebao tamo živeti u umu.” Ovo objašnjenje
su takođe dali i drugi ācārye.
Narottama dāsa Ṭhākura daje osnovnu kvalifikaciju da
se živi u pravom Vṛndāvanu ili u Vṛndāvanu uma: “srce
mora biti čisto,” śuddha habe mana. Nedostatkom čistoće
koja proizilazi iz strogog sleđenja pravila čiste predanosti,
uveliko se dovodi u pitanje dobrobit fizičkog prebivanja u
Vṛndāvanu, a mentalno življenje tamo postaje nezamislivo.
S druge strane, kako neko postaje oslobođen materijalne

nečistoće, on počinje ceniti i atmosferu Vṛndāvana u Indi-
ji, kao i sve-prožimajući Vṛndāvan srca. Ključna stvar je
nivo apsorbiranosti u Kṛṣṇu i Njegove pratioce. Ako je neko
zaista apsorbovan u Kṛṣṇa-līlu, onda automatski misli na
Vṛndāvan, jer to je mesto gde se te zabave odvijaju.
A šta ako neko ne meditira aktivno, ali je aktivan na druge

načine?
Ako je neko uključen u neku aktivnost kao recimo propove-

danje ili radi da bi se izdržavao, tako što nauči da vidi Kṛṣṇu
svugde i u svemu, on ostaje u utočištu Vraje.
Prilika da se ceni Vraja je takođe bila jedna od ciljeva Śrīla

Prabhupāda zbog čega je on osnovao hramove širom sveta i
podstaknuo bhakte da obožavaju Božanstva kod kuće: “Ako
nepokolebljivo obožavate Božanstvo, sledite pravila i propi-
se, gde god da se nalazite, tamo je Vṛndāvana.”(26)
Vṛndāvan je drag ne samo praktikantima i usavršenim bhak-

tama, nego i Kṛṣṇi. To je Njegov dom, potpuna manifestacija
Njegovih kreativnih sposobnosti, i mesto gde On može biti
to što jeste – bezbrižni princ pastir. Čak i ako se čini da je oti-
šao iz Vraje negde drugde, Kṛṣṇa uvek ostaje u Vṛndāvanu
gde Ga vide i vole samo Njegovi rāgātmika-bhakte.
Dok obavlja svoje univerzalne dužnosti, Gospodin Brahma

nastavlja da živi u Vṛndāvanu nudeći molitve na sledeći
način:
“Obožavam to transcendentalno prebivalište poznato kao
Śvetadvīpa, gde voljene pratilje, Laksmīje sa svojim neo-
kaljanim duhovnim suštinama, s puno ljubavi praktikuju
predano služenje Svevišnjeg Gospoda Kṛṣṇe, jedinog njiho-
vog ljubavnika; gde je svako stablo transcendentalno drveće
želja; gdje je tlo kamen mudrac, sva voda nektar, svaka reč
pesma, svaki korak ples, flauta omiljeni pratilac, gde je sjaj
pun transcendentalnog blaženstva, a vrhovna duhovna bića
prijatna i dražesna; gde bezbroj mlečnih krava uvek daju
transcendentalne okeane mleka; gde je večno prisutno po-
stojanje transcendentalnog vremena, bez prošlosti ili buduć-
nosti, i tako nije predmet odlici prolaženja čak ni za razmak
od pola trenutka. To prebivalište je Goloka, koje je poznato
samo malom broju samospoznatih duša na ovom svetu.”(28)
Beleške
4. Ovde reč “čisto” ne znači slobodu od materijalne konta-
minacije, nego nezavisnost od poznavanja obilja Kṛṣṇe. Či-
sta ljubav u ovom slučaju znači da je ljubav 100% pokrenuta
slatkoćom Kṛṣṇe, a ne Njegovom veličinom.
6. Napomena Śrīla Prabhupāda da je Gospod Rāma predmet
čiste ljubavi se ne može odnositi na Gospoda Rāmacandru
jer bi to bilo u suprotnosti s njegovom izjavom u komentaru
na stih 10.3.31. Ljubav prema Gospodu Rāmi je pomešana
sa određenom količinom poznavanja Njegove božanstveno-
sti. Ona nije „kevala”. Zato se Rāma ovde radije odnosi na
Gospodina Balarāma, ili na Gospodina Kṛṣṇu kao Rādhā-
Ramana.
8. Vidi Bhagavad-gītu 9.26
9. Viṣṇu Purāṇa 5.13.11
10. Viṣṇu Purāṇa 5.13.12
11. Jīva Gosvāmī daje ovo objašnjenje o korišćenju reći “tre-
ba” u vezi spontane predanosti u stihu Śrimad-Bhāgavatama
7.1.25.
12. Śrīmad-Bhāgavatam 7.1.28-29
14. Śrīla Prabhupāda opisuje pet nivoa sećanja na sledeći na-
čin: “Prisećanje, usredsređenost, meditacija, stalno sećanje i
zanos su pet progresivnih nivoa Kṛṣṇa-smarane. U početku,
prisećanje na Kṛṣṇu s vremena na vreme može biti prekinu-
to, ali kasnije ono postaje neprekinuto. Kad je sećanje ne-
prekinuto, ono postaje koncentrisano i zove se meditacija.
Kada se meditacija proširi ono postaje stalno što se zove
anusmṛti. Sa neprekinutom i postojanom anusmṛti dostiže se
nivo samādhija ili duhovnog zanosa. (Komentar na Nektar
uputa, stih 8)
15. Bhakti-rasāmṛta-sindhu 323
17. Prethodni citat je iz komentara Nektara Uputa, stih 8, a
docniji iz Caitanya-caritāmṛte, Madhya-līlā 22.160.
18. Alternativne prakse na koje ova dva prevoda ukazuju su,
bilo izravno slediti jednog od četiri vrste bhakta ili izravno
slediti jednog pratioca. U kontekstu kako Šrila Prabhupa-
da prevodi sledeći stih, Bhakti-rasāmṛta-sindhua 1.2.295 i
uopšte učenja o rāgānuga-bhakti, prva alternativna praksa
će prirodno dovesti osobu u drugu. Druga alternativa je ka-
rakteristična za bhaktu koji, pošto je čuo o Vraja-vāsījima,
odmah oseća privučenost tome da dostigne raspoloženje i
službu poput jednog od tih bhakta.
19. Durgama-saṅgamanī-tīkā Bhakti-rasāmṛta-sindhua
1.2.306
20. Ambrozija Predanosti, poglavlje 16
22. Komentar na Caitanya-caritāmṛtu, Ādi-lilā 7.72
23. Bhagavad-gitā 6.11
25. Prārthanā 1.3
26. Predavanje na Śrīmad-Bhāgavatam 2.1.2, 17-ti Mart,
1974
27. On je rekao, kṛṣṇo ’nyo yadu-sambhūto yaḥ purṇaḥ so
’sty ataḥ paraḥ vṛndāvanam paritjajya sa kvacin naiva gaccha-
ti, “Kṛṣṇa poznat kao Yadu-kumāra je Vāsudeva Kṛṣṇa. On
se razlikuje od Kṛṣṇe sina Nanda Mahārāja. Yadu-kumāra
Kṛṣṇa ispoljava Svoje zabave u gradovima kao Mathurā i
Dvāraka, ali Kṛṣṇa sin Nanda Mahārāja nikada ne odlazi iz
Vṛndāvana.” (Laghu-bhāgavatāmṛta 1.5.461)
28. Śrī Brahma-saṁhitā 5.56
Šesto Poglavlje
Sleđenje Vraja-vāsīja u siddha-dehi
Sada sledi drugi od tri stiha o praktikovanju rāgānuga-bhakti
koji posebno objašnjava što znači slediti Vraja-vāsīja. Rūpa
Gosvāmī kaže:
sevā sādhaka-rūpeṇa siddha-rūpeṇa cātra hi

tad-bhāva-lipsunā kāryā vraja-lokānusārataḥ
“Napredni bhakta koji je sklon spontanoj službi sa lju-

bavlju treba slediti aktivnosti određenog pratioca Kṛṣṇe u
Vṛndāvanu. Izvana, on treba obavljati službu kao regulativni
bhakta, i takođe iznutra u svom samospoznatom položaju.
Na taj način on treba obavljati predano služenje i izvana i
iznutra.”(1)
Bhakta se ovde identifikuje kao osoba koja ima dva oblika,

sādhaka-rūpu i siddha-rūpu.
Sādhaka-rūpa je oblik u kojem bhakta praktikuje predano
služenje sleđenjem Caitanya Mahāprabhua u svrhu da bi
spoznao svoju siddha-rūpu kao pratioca Rādhā i Kṛṣṇe.
Sādhaka-rūpa praktikant može biti oblik uslovljene ili oslo-

bođene duše, ili pratioca Gospoda Caitanye poput Sanātana
Gosvāmīja. Iako svi oni izgledaju i deluju kao bhakte prak-
tikanti, prva dva su novi u predanom služenju, dok je tre-
ći večno oslobođen. Ono što im je zajedničko su aktivnosti
praktikovanja predanosti i propovedanja.
Siddha-rūpa je spoznati duhovni oblik bhakte, takođe po-

znata kao njegova svarūpa. Za Gauḍīya vaiṣṇave, njihova
siddha-rūpa je oblik Vraja-vāsīja u jednom od četiri odnosa
objašnjenih u četvrtom poglavlju ove knjige.
Najpre ćemo prostudirati kako praktikanti i oslobođene

bhakte slede Vraja-vāsīje u svojim siddha-rūpama.
U ovom stihu Śrīla Prabhupāda prevodi reči “siddha-rūpa”

kao “telo pogodno za večnu, samospoznatu službu” i “nje-
gov samospoznati položaj.” Neposredni smisao ovih pre-
voda jeste da se siddha-rūpa odnosi na samospoznati oblik
bhakte, na njegovu svarūpu.
Razumljivo je da je rāgānuga-bhakta na nivou bhāve spoznao

svoju večnu, samospoznatu službu. Ali, šta to znači kada je
rāgānuga-bhakta još uvek na nivou sādhane? Na kraju kraje-
va, definicija rāgānuga-bhakti jeste da je ogranak predanog
služenja u praksi. Kako onda bhakta praktikant, kao uslov-
ljena duša, može imati samospoznati položaj? Mora se za-
ključiti da se u kontekstu sādhana-bhakti reč siddha takođe
može shvatiti i na drugi način.
Srećom, to drugo razumevanje Śrīla Prabhupāda daje u dru-

gom prevodu istog stiha:
“U transcendentalnom prebivalištu Vraje (Vraja-dhāme)

osoba treba služiti Svevišnjeg Gospoda, Śrī Kṛṣṇu sa ose-
ćanjem sličnim kao što imaju Njegovi pratioci; treba se sta-
viti pod direktno vodstvo određenog pratioca Kṛṣṇe i slediti
njegove stope. Ova metoda se primjenjuje, kako na nivou
sādhana (izvršavanja duhovne prakse na nivou uslovljeno-
sti) tako i na nivou sādhye (spoznaje Boga), kada je bhakta
siddha-puruṣa ili duhovno savršena duša.”(2)
Ovaj detaljniji prevod siddha-rūpe odgovara na naše pitanje.

U slučaju sādhake, siddha-rūpa se odnosi na njegovu težnju
ili mentalno zamišljeno telo, a tek kada se bhakta uzdigne
iznad nivoa sādhane, siddha-rūpa je spoznati duhovni oblik.
Śrīla Prabhupāda objašnjava šta je to mentalno zamišlje-

no telo. Ono u sebi poseduje oponašanje ponašanja Vraja-
vāsīja, prihvatanjem uloge kao njegov ili njen sluga, i delje-
nje sličnog osećaja ljubavi.
Komentarišući sledeći dobro poznati stih, Jīva Gosvāmī po-

tvrđuje da bhakte praktikanti trebaju usredsrediti svoje umo-
ve na meditaciju.(3) Nakon toga, on kaže da se reć sneha, ili
privrženost, odnosi na privlačnost sādhake prema rāgi. Ova
privrženost je to što Śrīla Prabhupāda parafrazira kao “ose-
ćanje slično poput Njegovih pratioca.”
tasmād vairānubandhena nirvaireṇa bhayena vā

snehāt kāmena vā yuñjyāt kathañcin nekṣate pṛthak
“Zato, neprijateljstvom ili predanim služenjem, strahom,

ljubavlju ili požudnom željom – sa svim ovim ili jednim od
njih – ako uslovljena duša na neki način usredsredi svoj um
na Gospoda, rezultat je isti, jer na Njegov blaženi položaj
nikad ne može da utiče neprijateljstvo ili prijateljstvo.”(4)
Pojam mentalno zamišljenog identiteta je dalje podržan dru-

gim stihom Śrimad-Bhāgavatama u kojem Nārada naziva
usredsređenost u takvoj predanosti manaḥ āveśya, “apsor-
pcijom uma”, što Śrīla Prabhupāda prevodi u kontekst kao
“sada ću objasniti kako neko prima milost Kṛṣṇe jednostav-
no usredsređujući um na Njega.”(5)
Caitanya Mahāprabhu je takođe rekao Sanātana Gosvāmīju:

“Ako se neko želi zaokupiti spontanim predanim služenjem
sa ljubavlju, on mora slediti stanovnike Vṛndāvana i biti
stalno zaokpuljen predanim služenjem u svom umu.”(6)
U kontekstu praktičara, siddha-rūpa onda ukazuje na iden-

titet zamišljen u umu koji izražava osećanje ili privrženost
koju neko ima prema rāgātmika-bhakti. Ona nije spoznata
transcendentalna osobenost.
Siddha-rūpa se može prihvatiti onda kada je svarūpa bhakte
prešla preko nadležnosti materije i dostigla carstvo bhāve a
odatle prema-bhakti.(7) Na tom nivou siddha-rūpa je stvar-
na, i nije izraz naklonosti. Štaviše, spoznata siddha-rūpa
može, ali i ne mora biti ista kao ona zamišljena na nivou
prakse.
Dalje izjave Nārade, kao tasmāt kenāpy upāyena manaḥ

kṛṣṇe niveśayet, potvrđuju da sādhaka treba uključiti svoj
um u razmišljanje o Kṛṣṇi. Njegova terminologija, u prevodu
Śrīla Prabhupāda je poprilično uopštena. Mudrac kaže: ‘Na
ovaj ili onaj način, treba skoncentrisati (um),’ i ‘Na bilo koji
način mora veoma ozbiljno razmišljati o obliku Kṛṣṇe.’(8)
Ali, koji su aspekti takve mentalno zamišljene siddha-dehe

kao recimo starosti, odeće i oblika? Na kraju krajeva, uslov-
ljene duše mogu imati naklonost prema nekoj vrsti službe,
pa se postavlje pitanje da li će zamišljanje drugih aspekata
duhovne osobenosti dovesti do mentalne spekulacije i rizika
devijacije?
U odgovoru na ovo pitanje, neki autoriteti preporučuju da

duhovni učitelj dodeljuje ove aspekte siddha-dehe učeniku
na osnovu kvalifikacije za rāgānuga-bhakti i jasnih sklonosti
prema rāgi.
Međutim, ni Šrila Prabhupada ni Bhaktisiddhānta Sarasvatī

Ṭhākura nisu usvojili ili odobrili ovaj sistem kao održiv pri-
stup u svetski propovedački pokret.
Takva praksa zahteva usavršene duhovne učitelje i viso-
ko kvalifikovane učenike. Pored toga, istorija Gaudīya
Vaiṣṇavizma je pokazala da je dodeljivanje ovakve vrste
siddha-dehe dovelo do mnogih pseudo-Vaiṣṇava školi po-
znatih pod nazivom sahajiye. Radije nego podizanje privlač-
nosti njihovih sledbenika prema rāgātmika-bhakti, oni su
jednostavno povećali svoju privlačnost za materijalnu rāgu.
Praktikovanjem čulnog zadovoljstva u ime transcendencije,
sahajiye nisu samo ostali vezani za ovaj svet, nego su upro-
pastili i dobar glas procesa Gaudiya Vaiṣṇavizma. Teško da
je ovo rizik koji bi ācārye želeli da prihvate danas dok se
borimo za svetsko priznanje učenja Gospoda Caitanye.
Na koji oblik onda da rāgānuga-sādhaka misli dok obavlja

službu sa svojom siddha-dehom prema uputstvima Rūpa
Gosvāmīja? Na veoma generalni!
Kao što uopšteni način na koji regulisani bhakte misle o

sebi: “Ja sam večni sluga Kṛṣṇe”, slično tome spontani bhak-
te trebaju misliti o sebi: “Ja sam sluga Vraja-vāsīja.” Jīva
Gosvāmī pominje: “Ja sam drugačiji od Subala, ali žudim
za službom poput njegove.” Drugim rečima, osim da se želi
biti dečak pastir, mlada gopīja ili starija osoba u Vraji, ne bi
trebali ići u dalji pokušaj zamišljanja ličnih karakteristika.
Ova ograničena samoidentifikacija se može uporediti sa

generalnom kategorijom ljubavi, rati, koja je poznata kao
śuddha-rati, i pojavljuje se u naprednom bhakti.(10) Zbog
svoje nezrelosti, ova vrsta ljubavi ne poseduje osobine dru-
gih draži kao što su služenje i tako dalje, zbog čega je pozna-
ta kao obična ljubav, ili sāmānya-rati. Vremenom, pravilno
druženje i praksa, razvijaju ovu običnu ljubav u jednu od če-
tiri vrste odnosa sa Kṛṣṇom. Slično tome, rāgānuga-sādhaka
treba da bude zadovoljan sa svojom opštom ili običnom
siddha-dehom. Umesto spekulisanja o specifičnostima svog
duhovnog oblika, treba čuti o službi Vraja-vāsīja, želeti mu
pomoći i razmišljati o načinima kako to da radi pod vod-
stvom duhovnog učitelja. Kad se snagom bhakti dođe do
nivoa zanosa, tada se detalji stvarne svarūpe manifestuju a
meditacija sa zamišljenog postataje stvarna, i samim tim sa
uopštenog postaje specifična.
* * * *
Pošto smo istražili značenje siddha-dehe i kako rāgānuga-

bhakta misli na nju, vratimo se sada instrukcijiama Rūpa
Gosvāmīja o tome kako služiti Vraja-vāsīje na taj način.
Jednostavno rečeno: treba slediti aktivnosti pratioca Gospo-

da, anusāratah.
Od Rūpa Gosvāmīja pa sve do Śrīla Prabhupāda, ācārye na-

glašavaju da praktikanti za vreme obavljanja određenog pre-
danog služenja, u svojim meditacijama slede primer pratioca
Kṛṣṇe. To znači da praktikanti meditiraju na to šta su čuli, tj.
kako Raktaka, Śrīdāmā, Majka Yaśoda ili Rūpa-mañjarī vrše
svoje službe Kṛṣṇi ili Božanskom Paru. U skladu sa navede-
nom zabranom zamišljanja duhovnih karakteristika, ācārye
objašnjavaju da se kultiviranje rage zasniva na onome što
smo čuli iz ovlašćenih izvora; kada se sadhaka seća službe,
osobina i raspoloženja savršenog bhakte koji je njegov uzor.
Iako u svojim delima Viśvanātha Cakravartī Ṭhākura pod-

stiče sādhaku da mentalno obavlja službe, treba razumeti de
se takvo uputstvo odnosi na one bhakte koji su već spoznali
svoju svarūpu a ne na one koji samo zamišljaju siddha-dehu.
(11) Drugim rečima, meditacija rāgānuga-bhakte se može
uporediti radije sa posmatračem, negoli sa aktivnim učesni-
kom.
Ova ideja posmatrača je pojačana mantarma i pesmama koje

svi bhakte izgovaraju tokom svojih planiranih meditacija –
dok pevaju Hare Kṛṣṇa mahā-mantru i meditiraju na dīkṣā-
mantre.
Srila Prabhupadin prevod maha-mantre daje nedvosmisle-

nu podršku ovom pojmu: “O energijo Gospoda (Hare), O
sve-privlačni Gospode (Kṛṣṇa), Vrhunski Uživaoče (Rāma),
molim Te uključite me u Vaše predano služenje.”(12) Po-
ruka je jasna: Bhakta koji se spontano seća svog Vraja-vāsī
uzora dok mantra ili vrši kirtanu radiće to kao onaj koji žudi
za službom, a ne kao onaj koji je u njoj već angažovan. I to
je ono raspoloženje odvojenosti u kojoj Gaudīya Vaiṣṇave
obavljaju sve aktivnosti. Kao što Srila Prabhupada kaže:
“Trebamo slediti stope Gospoda Caitanye i šest Gosvamija
Vṛndāvana. Oni su uvek služili Kṛṣṇu u raspoloženju odvo-
jenosti. Nikada nisu rekli „video sam Kṛṣṇu“ ili “sinoć sam
plesao sa Kṛṣṇom“... Oni su plakali “gde je Kṛṣṇa”, i uvek
su tragali za Njim, pitajući se kada će najzad moći da Ga
vide. Mi bi takođe trebali intenzivno želeti da budemo sa
Kṛṣṇom i da Ga vidimo; ali prva stvar je postati pročišćen
kroz službu predanog poštovanja. Drugačije to nije mogu-
će.”(13)
Kao u Gītā-māli, Ṭhākura Bhaktivinoda izražava raspolože-

nje žudnje kroz svoje pesme:
palya-dāsī kori lalitā sundarī

amare loiyā kabe
śrī-rādhikā-pade kale milaibe
ajña-sebā samarpibe
“Kada će me prekrasna Lalitā prihvatiti kao svoju zaštićenu

sluškinju, odvesti me pred stopala Śrī Rādhe i narediti mi da
Je služim?”(14)
Kao i kod pevanja i mantranja mahā-mantre, meditacija na

dīkṣā-mantru se obavlja u raspoloženju težnje, a ne dosti-
gnuća. Ovo podržava zadnja reč – pracodayāt – u Brahma,
Guru, Gaura i Kāma-gāyatrī mantrama. Ono je molba da se
bude inspirisan u odgovarajuća raspoloženja mantri. Slično
tome, zaključna reč svāhā u Gopāla mantri, je ponuda jastva
u raspoloženje mantre.
U primeru Brahma-gāyatrī, učenik meditira na služenje Bo-

žanskog Para kao konačnu religiju tri sveta. Dokle vibriraju
Guru-gāyatrī, učenici meditiraju na predano služenje gurua
prema Kṛṣṇi. U slučaju Gaura-gāyatrī, meditira se na Gospo-
da Caitanyu kao davaoca Kṛṣṇa-preme, u Gopāla mantri na
Kṛṣṇu kao objektu četiri raspoloženja predanosti, a u Kāma-
gāyatrī na Kṛṣṇu kako podstiče romantičnu ljubav.(15)
Od svih mantri, ona koju mantraju sannyāsīji, najjasnije na-

glašava potrebu da se uzme utočište raspoloženja, bhāve,
Vraja-vāsīja, i to posebno gopīja. Blagoslovljeni takvim
utočištem, pročišćeni bhakta spoznaje jedanaest sastavnih
osobina svoje duhovne osobenosti i služi Božanski par ne
mareći za druge stvari.(16)
Sve ove mantre neguju raspoloženje spontane vezanosti i

nijedna od njih ne opisuje direktno određenu službu ili oso-
binu. Njihova izričita poruka jasno postavlja obožavaoca u
položaj posmatrača transcendentalne stvarnosti, iako njiho-
va božanska moć nesumnjivo može razotkriti sve tajne oso-
bine kvalifikovanoj duši.
Ovaj proces meditacije na pratioce Gospoda se može od-

nositi na čišćenje ogledala srca. U ovom primeru ogledalo
je meditacija bhakte na službu Vraja-vāsīja. Kada se srce
rāgānuga-bhakte pročisti i on postane iskusan u zaokuplja-
nju svog uma, tada milošću Vraja-vāsīja, njegova sopstvena
služba i osobine postanu vidljivi.
Članovi ISKCONa redovno praktikuju ovu meditaciju za vre-

me mañgala-āratija kada pevaju peti i šesti stih Gurvaṣṭake.
śrī-rādhikā-mādhavayor apāra-
mādhurya-līlā-guṇa-rūpa-nāmnām
pratikṣaṇāsvādana-lolupasya
vande guroḥ śrī-caraṇāravindam
“Duhovni učitelj je uvek željan da čuje i peva o odlikama,

imenima, oblicima i predivnim zabavama Rādhā Mādhave,
koji su svi u raspoloženju ljubavnih razmena (mādhurya-
lilā). Duhovni učitelj u svakom trenutku želi da kuša ove
stvari. Odajem moje ponizno poštovanje takvom duhovnom
učitelju.”
nikunja-yūno rati-keli-siddhyai
yā yālibhir yuktir apekṣaṇīyā
tatrāti-dākṣyād ati-vallabhasya
vande guroḥ śrī-caraṇāravindam
“Duhovni učitelj veoma vešto pomaže gopīje koje učestvu-

ju u zabavama savršene romantične ljubavi Rādhā i Kṛṣṇe.
One, u razno doba dana prave razne ugodne aranžmane za
takve duhovne razmene, a duhovni učitelj im spremno po-
maže u toj službi. Odajem moje ponizno poštovanje lotoso-
vim stopalima takvog duhovnog učitelja.”
Oba stiha se odnose na siddha-dehu, duhovnog učitelja kao

sluškinje Śrīmatī Rādhārāṇī, kako služi Božanski par u šu-
marcima Vraje. Očigledno, oba stiha su meditacije u sponta-
nom predanom služenju. Međutim, četvrta linija u oba stiha
-vande guroḥ śrī-caraṇāravindam: “Odajem moje ponizno
poštovanje lotosovim stopalima mog duhovnog učitelja” -
stavlja učenika u ulogu posmatrača, i obožavaoca, a ne u
položaj aktivnog učesnika.
Ovakav pristup dostizanja duhovnog savršenstva je objav-

ljen u spisima: sve istine će biti razotkrivene onoj iskrenoj
duši koja obožava Kṛṣṇu i gurua:
yasya deve parā bhaktir

yathā deve tathā gurau
tasyaite kathitā hy arthāḥ
prakāśante mahātmanaḥ
“Transcendentalno znanje se automatski razotkriva jedino

onim dušama koje imaju nepokolebljivu predanost Gospodu
i duhovnom učitelju.”(17)
Primeri kako slediti stope Vraja-vāsīja su nebeska devoj-

čica Candrakānti, mudraci šume Dandakāranya i prostitut-
ka Piñgalā.(18) Dok sveti spisi opisuju njihovu odlučnost i
entuzijazam za vraja-bhakti, ne spominje se detalj njihovih
meditacija. To još jednom potvrđuje da praktičari trebaju
biti ohrabreni da će sleđenjem određenog bhakte koji im je
uzor, proces predanog služenja sve više razotkriti sebe na
progresivnim nivoima sve do konačnog savršenstva.
Stoga, “umna služba” znači sećati se pročitanih stvari o služ-

bama koje obavlja usavršeni bhakta koji je uzor.
Za bhaktu koji je vezan za raspoloženje dečaka pastira i koji
je odabrao Subala za svoj uzor, sastavni deo jape i kīrtana
tog sadhake jeste sećanje jedanaest osobina Subale dok služi
Kṛṣṇu tokom celog dana. Za vreme svoje službe, bhakta se
može prisetiti ljubavnih razmena Subala sa Kṛṣṇom, kao što
su jutarnje buđenje Gospoda, deljenje doručka sa Njim, a
zatim odlaska na pašnjake Vraje sa kravama.
Pored sećanja mnogih zabava Subala, bhakta će ceniti iz-

vrsne odlike Subala koje su predstavljene sledećim rečima
jedne gopīje:
“Draga moja Kṛśāngī, o nežna devojko! Samo pogledaj

kako Subala šapuće Tvoju poruku u uši Kṛṣṇe, kako on tiho
predaje poverljivo pismo Śyāmā-dāsī u ruke Kṛṣṇe, kako
samo stavlja u Kṛṣṇina usta betelove orahe koje je pripre-
mila Pālikā, i kako ukrašava Kṛṣṇu sa vencem cveća koju je
napravila Tārakā. Da li si znala, draga moja prijateljice, da
su svi ovi najintimniji prijatelji Kṛṣṇe uvek zaokuljeni slu-
ženjem Njega na ovaj način?”(19)
Slično tome, bhakta koji je privučen raspoloženjem mla-

dih gopīja, može se setiti Rati-mañjarī dok ujutru obla-
či Śrīmatī Rādhārāṇī, i kako zatim prati princezu Vraje u
Nandagrām da kuva Kṛṣṇi doručak. Raspoloženja i službe
Rati-mañjarī su zapisana u Vilāpa-kusumāñjali, Raghunātha
Dāsa Gosvāmīja.
Iako bi se više moglo reći o procesu sleđenja stopa,
anusāratah, za bhakte koji su zaista obdareni spontanom
privlačnošću, proces predanog služenja će razotkriti sve u
skladu sa kvalifikacijom praktičara. Ovo potvrđuje stih koji
počinje sa yasya deve parā bhaktir. Narottama dāsa Ṭhākura
postavlja pravilan stav za sadhaku koji pokazuje primer
kako biti sledbenik duhovnog učitelja i Rūpa-mañjarī, tako
ispunjavajući umove koji žude da služe Božanski par.(20)
lokanātha prabhu tumi dayā kara more

rādhā-kṛṣṇa-carana jena sadā citte sphure
“O moj gospodaru Lokanātha! Molim te budi milostiv i bla-

goslovi me da lotosova stopala Rādhā-Kṛṣṇe uvek budu is-
poljena u mom umu.”
tomāra sahita thāki sakhīra sahite

ei ta bāsanā mora sadā uthe citte
“Želim da budem u tvom društvu kada ćeš razotkriti svoj

oblik kao gopī-prijateljice Božanskog para. Ova želja se ne-
prestano pojavljuje u mom umu.”
sakhī-gana-jyestha jeñho tāñhāra carane

mora samarpibe kabe sebara kārane
“O gospodaru! Kada će mi tvojom milošću biti dopušteno

da služim lotosova stopala Śrīmatī Rādhārāṇī, najbolju od
svih gopīja?”
tabe se haibe mora bāñchita pūrana
ānande sebiba doñhāra jūgala carana
“Ako mi ispuniš želju, tada ću biti sposoban blaženo služiti

lotosova stopala Božanskog para.”
śrī-rūpa-mañjarī sakhī krpā-drste cāñā

tāpī narottame siñca sebāmrta diñā
“O Śrī Rūpa-mañjarī! O prijateljice Božanskog para! Molim

te baci pogled milosti na mene. Poprskaj ovog jadnog Na-
rottama dāsa nektarom tvog predanog služenja.”
Beleške
1. Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.295, citiran u Caitanya-
caritāmṛti, Madhya-līlā 22.158.
2. Nektara Uputa, objašnjenja 8-og stiha.
7. Može se dovesti u pitanje zašto bi neko praktikovao
rāgānuga-bhakti na nivoima bhāve i preme. Zar nisu to ni-
voi na kojem su bhakte već razumeli svoju svarupu? Kratak
odgovor na ovo jeste, da nisu u potpunosti. Na nivou bhāve
i početnih nivoa preme, osećanja bhakta, službe i odnos sa
Kṛṣṇom još uvek sazrevaju i tako nastavljaju slično kultivi-
sanje kao i sādhake, ali to rade sa transcendentalnom rāgom
koja njihov napredak čini veoma brzim. S obzirom da je ova
knjiga o rāgānuga-sādhani, ova se tema dalje ne razmatra.
8. Śrīmad-Bhāgavatam 7.1.26 i 7.1.32.
9. Bhaktivinoda Ţhākura je nabrojao 13 glavnih sahajiyā
seketi, āula, bāula, kartābhajā, nedā, daraveśa, sāni,
sahajiyā, sakhībhekī, smārta, jāta-gosāni, ativādī, cūdādhārī
i gaurānga-nāgarī. Vidi komentar na Caitanya-caritāmṛtu,
Madhya-lilā 1.271.
10. Ova tema je opisana i u Bhakti-rasāmṛta-sindhuu 2.5.1
do 2.5.16.
11. U Bhakti-rasāmṛta-sindhu-binduu, ācārya piše: “U svom
unutrašnjem, duhovnom telu, osoba treba slediti stope Śrī
Rūpa-manjarī za vreme obavljanja svoje mentalne službe.”
12. Potraga za prosvetljenjem, poglavlje 8.
13. Pismo Lalitā Priyi, 7-mi Maj, 1975, Perth, Australija.
14. Gīta-mālā, Siddhi-lālasā 4.1
15. Detaljna objašnjenja ovih mantri mogu se naći u autoro-
voj Nava-vraja-mahimi, Tom 7.
16. U Jaiva-dharmi, poglavlju 39, pojedinačno se opisuje je-
danaest svojstava duhovnog identiteta koji se zovu ekādaśa-
bhāva. Ukratko, to su: 1) odnos, 2) starost, 3) ime, 4) oblik,
5) grupa, 6) odeća, 7) specifična služba, 8) prebivalište, 9)
opšte službe, 10) krajnje težnje i 11) raspoloženje sluškinje.
17. Śvetāśvatara Upaniṣada 6.23
18. Vidi Ambroziju Predanosti, Poglavlje 19 i 16, i Śrimad-
Bhāgavatam 11.8.35, 40.
19. Ambrozija Predanosti, Poglavlje 41.
20. Śrī Prārthanā 21.
Sedmo poglavlje
Sleđenje Vraja-vāsīja u sādhaka-rūpi
U prethodnom poglavlju smo razmatrali kako bhakte sle-
de Vraja-vāsīje u svojim siddha-rūpama, koje su ili njihovo
mentalno zamišljeno telo kao Vraja-vāsī ili njihova stvar-
na svarūpa. U ovom poglavlju ćemo razmatrati kako bhakte
prate Vraja-vāsī u svojoj sādhaka-rūpi.
U svom prevodu stiha sevā sādhaka-rūpena, Śrīla Prabhupāda

naglašava dve vrste predanog služenja koje treba da obav-
lja praktičar: “On treba obavljati predano služenje i spolja
i iznutra”. (1) Jīva Gosvāmī naziva sādhaka-rūpena “fizič-
kim telom praktičara.”(2) Zajedničko značenje je jasno: dok
bhakta zaokulja svoj um u sleđenje Vraja-vāsīja, on bi isto-
vremeno trebao da uključi svoja čula u druge aktivnosti pre-
danog služenja.
Śrīla Prabhupāda detaljno opisuje posebnu prirodu služenja

u sādhaka-rūpi. Njegova Božanska Milost naglašava da ove
službe trebaju biti u skladu sa principima regulativne pre-
danosti: “On treba obavljati službu spolja kao regulativni
bhakta.”
Iz izjava ovih ācārya je jasno da se u obavljanju rāgānuga-

bhakti, vidno ponašanje bhakte podudara sa vaidhī-bhakta.
Spontanost se odnosi samo na unutrašnju, mentalnu sklonost,
a ne na nešto drugo. Kao što je već bilo opisano, rāgānuga-
bhakti je religija uma.
Kako onda neko zaokuplja čula ili sādhaka-rūpu u službi

Kṛṣṇe?
Odgovor je: na isti način kao što se angažuje u umu - sleđe-

njem aktivnosti određenog pratioca Kṛṣṇe. Instrukcija Rūpa
Gosvāmīja da se sledi pratioc Kṛṣṇe u Vraji, podjednako se
odnosi i na sādhaka-rūpu, i na siddha-rūpu.
Ali kako slediti pratioca Kṛṣṇe u Vraji a da se ne bude imita-

tor, ili još gore, sahajiya?
Sleđenjem sādhaka-rūpe tog pratioca iz Vraje.
Kṛṣṇina vlastita sādhaka-rūpa je Śrī Caitanya Mahāprabhu,

a kada se pratioci Kṛṣṇe pojave zajedno sa Gospodom Cai-
tanyom, oni to rade u svojoj sādhaka-rūpi. Na primer, Lalitā-
devī je Svarūpa Dāmodara Gosvāmī, Subala je Gaurīdāsa
Paṇdita, a Uddhava je Paramānanda Puri. Prema tome, sle-
đenje stopa Kṛṣṇinih sādhaka-rūpa znači delovati u skladu
sa praksom i aktivnostima sādhaka-rūpe Vraja-vāsī uzora.
Najznačajniji primer službe u sādhaka-rūpi i siddha-rūpi je

silazak Caitanya Mahāprabhua u ovaj svet. Dobro je pozna-
to da se Gospod pojavio i raširio sankīrtana pokret. Kavirāja
Gosvāmī piše:
prema-nāma pracārite ei avatāra

“Ova inkarnacija (Śrī Caitanya Mahāprabhu) silazi da bi pro-
širio pevanje svetog imena i podelio ljubav prema Bogu.”(4)
Aktivnosti koje Caitanya Mahāprabhu pokazuje sa Svo-

jim transcendentalnim telom i čulima, predstavljaju misiju
uspostavljanja religije za ovo doba. Ali, ima više od toga.
Kṛṣṇadāsa Kavirāja Gosvāmī dalje objašnjava da pored
ovog “spoljnog” razloga postoji i “poverljivi” razlog za po-
javu Gospoda:
satya ei hetu, kintu eho bahiranga

āra eka hetu, śuna, āche antaranga
“Iako je ovo istina, to je samo spoljni razlog za inkarnaciju

Gospoda. Molim vas, poslušajte još jedan poverljivi razlog
zbog kojeg se On pojavio.”(5)
Poverljivi razlog je prihvatanje zanosne ljubavi, bhāva-

grahanera, Śrīmatī Rādhārāṇī.(6) Detaljno objašnjenje, za-
što i kako se ovo dešava je objašnjeno u Caitanya-caritāmṛti,
četvrtom poglavlju Ādi-līle, a sažetak u sledećem stihu koji
je napisao Svarūpa Dāmodara Gosvāmī:
śrī-rādhāyāḥ praṇaya-mahimā kīdṛśo vānayaivā-

svādyo yenādbhuta-madhurimā kīdṛśo vā madīyaḥ
saukhyam cāsyā mad-anubhavataḥ kīdṛśam veti lobhāt
tad-bhāvādhyaḥ samajani śacī-garbha-sindhau harīnduḥ
“Želeći da shvati slavu Rādhārānīne ljubavi, Svoje čudesne
odlike u kojima samo Ona Svojom ljubavlju uživa, i sre-
ću koju Ona oseća kada spozna slatkoću Njegove ljubavi,
Svevišnji Gospod Hari, bogato obdaren Njenim osećanjima,
pojavio se iz materice Śrīmatī Śacīdevī kao što se mesec
pojavljuje iz okeana.”(7)
Čitajući biografiju Caitanya Mahāprabhua, saznajemo kako

je Gospod shvatio obe Svoje ambicije, pre svega obavljajući
aktivnosti kao sādhaka-rūpa – što je takoreći, vidljivo svima
– i aktivnosti Svoje siddha-rūpe koje su poverljive.
Zaista, Gospod Caitanya je svesno kultivisao unutrašnju

meditaciju samo tokom noći u Svojim privatnim odajama,
i to samo u društvu dvoje poverljivih bhakta, Rāmānanda
Rāye i Svarūpa Dāmodara.
Iz ovoga se može naučiti da su samo zbog aktivnosti

sādhaka-rūpe, rāgānuga-bhakte vidljivi drugima, a ponaša-
jući se kao regulativni bhakte. I u međuvremenu, aktivnosti
svoje siddha-rūpa pažljivo čuvaju u poverljivosti.
Primer ove vrste duhovne vrline je Caitanya Mahāprabhu

saopštio Rūpi i Sanātani u pismu:
para-vyasaninī nārī
vyagrāpi gṛha-karmasu
tad evāsvādayaty antar
nava-sańga-rasāyanam
“Ako je žena privržena muškarcu koji nije njen muž, pravi-
će se da marljivo obavlja kućne poslove, ali u srcu će uvek
uživati u dražima druženja sa svojim ljubavnikom.”(8)
Iz ovog primera se postavlja pitanje da li, kao i domaćica

koja razmišlja o svom ljubavnikui dok obavlja kućne po-
slove, takođe i bhakta treba razmišljati o Kṛṣṇi dok obavlja
službe u svojoj sādhaka-rūpi?
Odgovor je i “Da!” i “Ne!”
Ako prihvatimo da se stvari vezane za Kṛṣṇu ne razlikuju

od Njega, onda je usredsređenost misli na služenje Njega,
jednaka razmišljanju o Njemu. To je “Da.”
Ako možemo savršeno obavljati predano služenje i isto-

vremeno misliti o zabavama Kṛṣṇe – kao što iskusni kuvar
može pripremiti obrok dok razgovara – to je takođe “Da!”
U vezi toga Kṛṣṇa kaže: ,mām anusmara yudhya ca, “Ar-
juna, zato uvek trebaš da misliš na Mene u obliku Kṛṣṇe,
nastavljajući istovremeno svoju propisanu dužnost borbe.
Sa aktivnostima posvećenim Meni i umom i inteligencijom
usredsređenim na Mene, nesumnjivo ćeš dostići Mene.”(9)
Primer kako se to može učiniti je nāma-sañkīrtana, u kojoj
su spoljašnje i unutrašnje aktivnosti visoko propratne.
Međutim, ako niko nije tako duhovno vešt ili ako okolno-
sti zabranjuju istovremeno razmišljanje o Kṛṣṇi i Njegovoj
službi, ili ako razmišljajući o Kṛṣṇi osoba ne može pravil-
no obavljati predano služenje Njega, onda je odgovor: “ne”.
Primeri su vođenje knjigovodstva Kṛṣṇinih finansija ili vo-
žnja sañkīrtana grupe na odredište. U tim trenucima je bolje
skoncentrisati se na službu. I radeći to, osoba neće biti lišena
milosti Kṛṣṇe. Vidimo kako je majka Yaśodā ostavila Kṛṣṇu
da bi pazila da mleko na vatri ne iskipi iz posude. Ona je
ostavila Kṛṣṇino društvo da uradi službu za Njega. Od ova
dva, ono drugo je važnije.(10)
Ako bhakte traže neko praktično pravilo, onda treba sle-

diti primer Caitanya Mahāprabhua i obavljati aktivnosti
sādhaka-rūpe i siddha-rūpe jedne za drugom.
* * * *
Postoje druga relevantna pitanja o službi u sādhaka-dehi.

Jedan je: “Kako će različiti bhakte pratiti različite pratioce
Caitanya Mahāprabhua i dalje održavajući jedinstvo u ispu-
njavanju misije Gospoda Caitanye?”
Odgovor je: zato što Rūpa Gosvāmī savršeno predstav-

lja vodstvo i učenja svih pratioca Gospoda Caitanye, i svi
Gaudīya Vaiṣṇave ga slede. Ovo potvrđuje dobro poznati
stih:
śrī-caitanya-mano-’bhīṣṭam
sthāpitam yena bhū-tale
svayam rūpaḥ kadā mahyam
dadāti sva-padāntikam
“Kada će mi Śrīla Rūpa Gosvāmī Prabhupāda, koji je u
ovom materijalnom svetu ustanovio misiju da bi ispunio
želju Gospoda Caitanye, dati otočište kod svojih lotosovih
stopala?”(11)
Uloga Rūpa Gosvāmīja kao sādhake koga sve druge sādhake

slede je tako duboko usađeno u Gaudīya tradiciju da su
Gaudīye dobile naziv po njemu. Kao što Śrīla Prabhupāda
opisuje:
“Sadašnji pokret svesnosti Kṛṣṇe se zasniva na autoritetu

Śrīla Rūpa Gosvāmī Prabhupāda. Zbog toga smo general-
no poznati kao rūpānuge, ili sledbenici stopa Śrīla Rūpa
Gosvāmī Prabhupāda.”(12)
Tako, rāgānuga-bhakte mogu biti uvereni da su verni svo-

jim pozivima kao sādhaka-rūpe, sleđenjem Rūpa Gosvāmīja
ili bilo kojeg rūpānuga Vaiṣṇave. Prepoznatljivi simptomi
takvih rūpānuga koji slede uzore, vidi se u njihovom pona-
šanju; kao bhakte koji slede regulativne principe i u entuzi-
jastičnom propovedanju.
Kao Osnivač-Ācārya Međunarodnog Društva za Svesnost

Kṛṣṇe, Śrīla Prabhupāda daje definiciju članovima druš-
tva, šta znači biti sledbenik Rūpa Gosvāmīja. Naravno, svi
istinski sledbenici Śrīla Prabhupāda mogu postati uzori svo-
jim sledbenicima. Njihov primer uključuje rano ustajanje,
prisustvovanje jutarnjem programu, redovno proučavanje
knjiga Śrīla Prabhupāda, obožavanje Božanstava s verom,
održavanje dobrog društva i propovedanje delenjem knjiga,
harināma-sañkīrtanom, delenjem prasādama i održavanjem
festivala. I naravno, kako je Śrīla Prabhupāda utemeljiio,
ove aktivnosti moraju se raditi u okvirima ISKCONa.
Caitanya Mahāprabhu na sledeći način rezimira aktivnosti

rūpānuga Vaiṣṇava i dobrobiti koju dobijaju:
sādhu-sanga, nāma-kīrtana, bhāgavata-śravaṇa

mathurā-vāsa, śrī-mūrtira śraddhāya sevana
sakala-sādhana-śreṣṭha ei panca anga
kṛṣṇa-prema janmāya ei pāncera alpa sanga
“Bhakta se treba družiti s bhaktama, pevati i mantrati

Gospodovo sveto ime, slušati Śrīmad-Bhāgavatam, živeti
u Mathuri i obožavati Božanstvo s verom i poštovanjem.
Tih pet udova predanog služenja su najbolji. Čak i malim
sleđenjem tih principa osoba može probuditi ljubav prema
Kṛṣṇi.”(13)
S obzirom da bhakte kao sādhaka-rūpe mogu slediti Śrīla

Prabhupāda ili svoje duhovne učitelje, oni mogu da pitaju da
li takođe da slede siddha-rūpe prethodnih učitelja.
Ako su bhakte dovoljno pročišćeni u srcu da spoznaju

siddha-dehu samo-spoznatog Vaiṣṇave, onda, ako su skloni
tome, oni ih mogu slediti. Međutim, ako su bhakte još uvek
uslovljeni onda će oni prema njima biti samo privučeni, i
tako iznutra slediti Vaiṣṇave čije su siddha-deha poznate iz
spisa - poput Śrī Rādhe, Subala ili Rūpa-mañjarī.
Kad bhakte po sopstvenom pravu postanu oslobođeni, tada
će kao deo veće slike njihovih večnih službi prema Kṛṣṇi u
Vraji, takođe spoznati svoj večni odnos sa svojim duhovnim
učiteljem u svojoj siddha-dehi.
Pojam služenja sādhaka-rūpe Vraja-vāsīja dodatno osvet-

ljava šta znači živeti u Vraji: mora se biti posvećen službi
rūpānuga Vaiṣṇave kao što je Śrīla Prabhupāda. Ako je neko
zaokupljen takvom službom, onda gde god da se služi na
svetu, tamo će biti Vraja. Nasuprot tome, ako neko zanemari
takvu službu, onda neće imati dobrobiti čak i ako fizički živi
u Vṛndāvani.
Na kraju možemo uzeti u obzir da ako neko nije veran proce-

su služenja u svojoj sādhaka-rūpi, imaće teškoća da dostigne
savršenstvo službe u siddha-rūpi. Međutim, ako su bhakte
pažljivi u predanom služenju u rūpānuga liniji, božanskom
milošću njihove unutrašnje meditacije će biti poboljšane.
(14) Rāga se prvobitno pojavljuje zbog Božanske milosti,
koja takođe neguje tu rāgu sve do savršenstva. U vezi ovoga
Śrīla Prabhupāda piše:
“Kada neko postane ozbiljan u sleđenju misije duhovnog

učitelja, njegova odluka je ravna viziji Svevišnje Božanske
Ličnosti. Kao što je već pre bilo objašnjeno, to znači susret
sa Svevišnjom Božanskom Osobom u instrukciji duhovnog
učitelja. Ovo se tehnički zove vāṇī-sevā. Śrīla Viśvanātha
Cakravartī Ṭhākur u svom komentaru Bhagavad-gīte na stih
vyavasāyātmikā buddhir ekeha kuru-nandana izjavljuje da
učenik treba služiti reči duhovnog učitelja. Mora se pridrža-
vati svega onoga što mu duhovni učitelj naredi. Jednostavno
delujući na takav način, on vidi Svevišnju Božansku Lič-
nost.”(15)
Beleške
2. Bhakti-rasāmṛta-sindhu, 1.2.295
3. Dok opisuje članove Pañca-tattve, Kṛṣṇadāsa Kavirāja
Gosvāmī naziva Caitanya Mahāprabhua bhakta-rūpom, ili
Gospodom “u obliku bhakte,” što je istovetno sa Gospodom
u obliku praktičara, sādhaka-rūpe. (Caitanya-caritāmṛta
Ādi-līlā 1.14)
4. Caitanya-caritāmṛta, Ādi-līlā 4.5
6. Caitanya-caritāmṛta, 4.53
10. Śrīmad-Bhāgavatam (10 pevanje, polavlja 9-11) opisuje
zabavu Kṛṣṇe kada Ga je majka vezala za žrvanj. Zabava
počinje kada Majka Yaśodā doji svog sina, ali zbog toga što
mleko kipi van posude, ona Ga, na Njegovo zaprepašte-
nje, stavlja dole da bi se pobrinula za kipuće mleko. Ācārye
objašnjavaju da Ona nije napravila grešku zapostavljanjem
Gospoda, jer je mleko bilo za Njegovo zadovoljstvo, i da je
briga o kipućem mleku bila služba za Njega, što je u ovom
slučaju bio pravi prioritet.
12. Ambrozija Predanosti, Uvod
13. Caitanya-caritāmṛta, Madya-lilā 22.128-129
14. Ovaj zaključak donosi do izražaja relativne predno-
sti ghoṣṭyānandī i bhajanānandī bhakta. Prvi propoveda i
praktikuje svesnost Kṛṣṇe, a drugi samo praktikuje svesnost
Kṛṣṇe na svetom mestu. Propovedanje je veoma drago Kṛṣṇi
i zato On lako podaruje Svoju milost ghoṣṭyānandīju. Takva
milost katapultira praktičara u carstvo savršenstva. Zbog ne-
razumevanja učenja Gospoda Caitanye, bhajanānandīji mi-
sle da će zbog izuzetnog napora milost sići na njih. Među-
tim, takav težak pokušaj u spontanom praktikovanju je oblik
mešane viddhi i rāge. On je karakterističan pokušajima po-
četnika da praktikuju spontanost, i ne rezultira dostizanju
savršenstva. Mišljenje Śrīla Prabhupāda jeste da je najbolji
način da se privuče pažnja Kṛṣṇe propovedanje u Njegovo
ime.
Osmo Poglavlje
Pet udova procesa koji utiču na Bhāvu
Nakon čitanja prethodnog poglavlja, misaoni bhakte će se
upitati da li je povoljno za kultivisanje rāge slediti sve as-
pekte vaidhī-bhakti. Na kraju krajeva, Kṛṣṇadāsa Kavirāja
Gosvāmī objašnjava da regulisano predano služenje obavlja-
no sa strahopoštovanjem odvodi bhaktu na Vaikuṇthu i četiri
vrste oslobađenja - a ne do Vṛndāvana i rāgātmika-bhakti.
Štaviše, Rāmānanda Rāya je takođe rekao: vidhi-mārge nā
pāiye vraje kṛṣṇa-candra. “Niko ne može dostići Kṛṣṇu na
Goloki Vṛndāvanu jednostavno služeći Gospoda u skladu sa
regulativnim principima.”(2)
Rūpa Gosvāmī rešava ovaj problem sa trećim stihom koji

opisuje praksu rāgānuga-bhakti:
śravaṇot-kīrtanādīni vaidha-bhakty uditāni tu

yāny angāni ca tany atra vijñeyāni manīṣibhiḥ
“Koristeći diskriminaciju, praktikanti rāgānuga-bhakti tre-

baju prihvatiti povoljne udove vaidhi bhakti – poput peva-
nja i slušanja – kao povoljne aktivnosti spontanog predanog
služenja.”(3)
Kako bhakte razaznaju koji su udovi regulativne službe pre-

danog poštovanja povoljni za kultivisanje rāge a koji nisu?
Viśvanātha Cakravartī Ṭhākura navodi pet udova prakse
koji se odlikuju svojim različitim efektima na kultivisanje
spontane predanosti.(4) Oni se zovu: tad-bhāvamaya, stvar-
no raspoloženje; bhāva, zbog čega se praktikant trudi i šta
prožima sve njegove aktivnosti; tad-bhāva-sambandhī, one
aktivnosti predanosti koje se odnose na bhāvu; tad-bhāva-
anukūla, aktivnosti koje su povoljne za bhāvu; tad-bhāva-
aviruddha, aktivnosti koje nisu u suprotnosti sa bhāvom; i
tad-bhāva-pratikūla, aktivnosti koje su u suprotnosti bhāvi.
(5)
U ovom kontekstu bhāva je sinonim za specifičnu vrstu rāge

koju sādhaka želi dostići. Razumevanje ovih podela pomaže
praktičaru ne samo da izabere one aktivnosti koje su povolj-
ne za rāgu, nego i da razume relativne doprinose koji te ak-
tivnosti daju razvijanju rāge.
Tad-bhāvamaya je određeno raspoloženje predanosti prema

kojem bhakta ima spontanu privlačnost.
Svaki rāgānuga-sādhaka je privučen jednim od četiri odnosa

Vraje. Kao što je pre bilo objašnjeno, to je njegova bhāva ili
rāga. Koliko je jako nečije raspoloženje, srazmerno tome će i
aktivnosti predanosti biti prožete tim raspoloženjem. Prema
tome, kada su aktivnosti predanosti bhakte–naročito pevanje
i slušanje– obogaćeni bhāvom, ta ista bhāva počinje da jača
iz korena. Zato, bhāva je sredstvo s kojim se dostiže cilj tj,
bhāva. Razlika između dve bhāve je nezrelost prve i zrelost
druge. Na taj nečin, raspoloženje predanosti je izvorni uzrok
ili delotvorni uzrok bhāve i njenog razvoja do zrelosti. To se
zove tad-bhāvamaya.
Primer koji se može dati je pohlepa materijalističkog trgov-

ca. Svaki proizvod koji on napravi je uzrokovan njegovom
pohlepom da zaradi sve više i više novca. Dok prodaje svoje
proizvode za profit, njegova se pohlepa za povećanjem bo-
gatsva povećava i s vremenom on zaista postaje imućan. Po-
hlepa, direktni uzrok bogatstva trgovca, je tad-bhāvamaya.
Tad-bhāva-sambandhī, ili aktivnosti predanosti koje su po-

vezane sa bhāvom, su osnovni aspekti svesnosti Kṛṣṇe, sa-
stavnog dela uzroka razvijanja rāge.
Sādhana koja je povezana sa bhāvom uključuje prihvata-

nje duhovnog učitelja, mantranje dīksā-mantri, obožavanje
Božanstava, i slušanje i pričanje o predanom služenju onog
Vraja-vāsīja sa kojim je bhakta privučen. Kada je raspolo-
ženje bhakte prožeto ovim aktivnostima, njihovo praktiko-
vanje oblikuje i neguje misli i osećanja bhakte. I pošto su
direktan uzrok razvoja bhāve, oni se smatraju povezani sa
bhāvom, tad-bhāva-sambandhī.
Rāmānanda Rāya daje primer kako su služba, i naročito se-

ćanje povezani sa bhāvom:
ataeva gopī-bhāva kari angīkāra

rātri-dina cinte rādhā-kṛṣṇera vihāra
siddha-dehe cinti’ kare tāhānni sevana
sakhī-bhāve pāya rādhā-kṛṣṇera caraṇa
“Osoba zato treba služiti Gospoda u raspoloženju gopīja. U

takvom transcendentalnom raspoloženju treba uvek misliti
na zabave Śrīmatī Rādhārāṇī i Kṛṣṇe. Nakon dugog vreme-
na razmišljanja o Rādhi i Kṛṣṇi i Njihovih zabava, i kada
se potpuno oslobodi materijalne zagađenosti, bhakta biva
prenet u duhovni svet. Tamo stiče priliku da služi Rādhu i
Kṛṣṇu kao jedna od gopīja.”(6)
Vibriranje Gopāla mantre je primer praktikovanja koji je po-

vezan sa bhāvom. Koji god od četiti raspoloženja predanosti
da bhakta priželjkuje, nju Gopāla mantra direktno neguje.
Isto se može reći i za kīrtan mahā-mantre. Kao yuga-dhar-
ma, ona je najdelotvorniji ud tad-bhāva-sambandhī. Iako
je glavni ud rāgānuga-bhakti - sećanje, ono je ipak zavisno
od kīrtana. U vezi toga Jīva Gosvāmī objašnjava, yadyanyā
bhaktiḥ kalau kartavyā tadā kīrtanākhyā bhakti-saṃyoga-
naiva. Čak iako se u dobu Kali mogu obavljati osam vrsta
predanog služenja, oni ipak moraju biti popraćeni kīrtanom.
(7)
Krišna takođe preporučuje da u svojim određenim raspo-

loženjima, bhakte slušaju i prepričavaju Njegove zabave:
“Osoba takođe treba slaviti Moje transcendentalne odlike i
aktivnosti, slušati sa ljubalju i verom priče o Mojim slava-
ma, i neprestano meditirati na Mene.”(8)
Śrīla Prabhupāda takođe opisuje kako je kombinacija slu-
šanja o Kṛṣṇi i obožavanje Božanstva povoljno za usavrša-
vanje bhāve: “Jedino oni bhakte koji već slede regulativne
principe predanog služenja, mogu razviti romantičnu ljubav
(madhuryu), posebno u obožavanju Rādhā i Kṛṣṇe u hramu.
Takvi bhakte postepeno razvijaju spontanu ljubav prema
Božanstvu, i slušajući o ljubavnim razmenama Gospoda sa
gopījama, postepeno postanu privučeni tim zabavama. Kada
spontana privlačnost postane visoko razvijena, bhakta se
postavlja u bilo koju gore spomenutu kategoriju (savršen-
stva).”(9)
Prethodni primer pohlepnog čoveka koji nam je poslužio

da razumemo tad-bhāva-mayu može takođe dati uvid u tad-
bhāva-sambandhi. Iako je izvorni uzrok pohlepe trgovca bo-
gatstvo, on se neće obogatiti ako ne proizvede svoju robu,
proda je, i naravno cenka za vreme prodaje. Pošto su ove
poslovne razmene i njihovi uspesi, materijalni uzroci pove-
ćanja pohlepe i bogatstva trgovca, oni su njegova tad-bhāva-
sambandhī.(10)
Sledeće tri podele koje su uključene u razvoj rāgānuga-

bhakti su: tad-bhāva-anukūla, aktivnosti koje pomažu ra-
zvoju bhāve; tad-bhāva-aviruddha, aktivnosti koje imaju
neutralni efekat; i tad-bhāva-pratikūla, aktivnosti koje su
štetne i stoga ih treba odbaciti.
U tad-bhāva-anukūla aktivnosti su uljučene: pridržavanje

Ekādaśīja, Janmāstamī svečanost, i zavet za vreme Kārtika.
Ovi se obredi, popraćeni slavljenjem Vraja-bhakti, i odba-
civanjem čulnog zadovoljenja pomoću posta, trebaju vršiti
jedino u svrhu dostizanja priželjkivanog savršenstva.
Drugi primer aktivnosti bhāva-anukūle je obožavanje Tulasī-

devī sa rečima:
ei nivedana dhara, sakhīra anugata koro

sevā-adhikāra diye koro nīja dāsī
“O Tulasī devi, molim te napravi me sledbenikom pastirica

Vraje, daj mi čast predanog služenja i prihvati me da budem
tvoja sluškinja.”(11)
Aktivnosti sleđenja Ekādaśīja i obožavanje Tulasī-devī su

direktni udovi sećanja, pevanja i slušanja, i povezani su sa
bhāvom. I pošto su činioci rāgānuga-bhakti, njihovo sleđe-
nje je obavezno. U vezi ovoga Śrīla Prabhupāda objašnjava:
“U Bhakti-sandarbhi Śrīla Jīva Gosvāmīja, postoji citat iz

Skanda Purāne koji upozorava da onaj ko jede žitarice na
Ekādaśīju, postaje ubica svoje majke, oca, brata i duhovnog
učitelja; čak i ako je uzdignut na Vaikuntha planetu on pada
dole. Za Gopoda Viṣṇua, na Ekādaśīju se mogu kuvati sve
vrste preparacija, uključujući i žitarice i dhal; međutim tog
dana, Vaiṣṇavi je zabranjeno da uzme čak i Viṣṇu-prasādam.
(12)
Bhakte će primetiti da je obavezno slediti aktivnosti koje
su vezane i povoljne za bhāvu. Čak i ako su udovi spontane
predanosti, oni se ne mogu zapostaviti. Na primer, ne može
se zanemariti predavanje i uzimanje inicijacije od duhov-
nog učitelja. Spontana predanost ne znači hirovitost, nego
oblikovanje stečene bhāve u skladu sa priznatim procesima.
Kada bhakte zanemare uputstva svetih osoba i spisa, njiho-
vo predano služenje postane varka a ponašanje uznemirenje
u krugovima Vaiṣṇava.
U vezi ovoga, veliki bhakte koji su komentarisali na

rāgānuga-sādhanu, citirali su sledeći stih da bi naglasili važ-
nost sleđenja dužnosti propisanih u spisima:
śruti-smrti-purānādi- pañcarātra-vidhim vinā

aikāntikī harer bhaktir utpātāyaiva kalpate
“Predano služenje Gospoda koje zanemaruje ovlašćene Ved-

ske spise kao što su Upaniṣade, Purāne, i Nārada-pañcarātra,
jednostavno predstavlja uznemirenje u društvu.”(13)
Nošenje Tulasī ogrlice, tilaka i drugih imena i otisaka sto-

pala Kṛṣṇe nacrtanih gopīcandanom, Viśvanātha Cakravartī
Ṭhākur ubraja u bhāva-anukūlu. Kao svakodnevne aktiv-
nosti, oni su udovi bhakti popraćeni recitacijom i sećanjem
Kṛṣṇinih imena.
Drugi ud bhakti koji je povoljan za rāgānuga-sādhanu, nije

aktivnost nego stanje uma - univerzalno hvaljena Vaiṣṇavska
odlika poniznosti. Caitanya Mahāprabhu je definisao kulti-
visanje i simptome poniznosti na sledeći način:
tṛṇād api su-nīcena

taror api sahiṣṇunā
amāninā māna-dena
kīrtanīyaḥ sadā hariḥ
“Onaj ko smatra sebe nižim od travke, ko je tolerantniji od

drveća, i ko ne očekuje poštovanje za sebe, a ipak je spre-
man dati svo poštovanje drugima, može stalno, veoma lako
pevati sveta imena Gospoda.”(14)
Raspoloženje poniznosti nije samo direktan ud kīrtane nego

direktan ud i ostalih osam udova bhakti.(15) Međutim, po-
niznost nije samo kategorija tad-bhāva-anukūle. Zbog di-
rektne povezanosti poniznosti sa kultivisanjem bhāve, može
se reći da je ono takođe povezano sa tad-bhāva-sambandhī.
Dakle, poniznost je takođe njeno svojstvo.
Poniznost je istaknuta odlika Vraja-vāsīja, i tako težnja da

se dostigne njihovo raspoloženje predanosti znači usva-
janje četiri odlika poniznosti kako je to odredio Caitanya
Mahāprabhu.
* * * *
Tad-bhāva-aviruddha su oni udovi sādhane koji nisu u su-

purotnosti bhāve.
Ovaj neutralan termin odražava prirodu određene aktivno-
sti predanog služanja, koja nije izričito povezana sa rāgom
bhakte, ali zbog svoje neaktivne prirode uključuje rāgu. Pri-
meri su: nošenje odeće Božanstva, Njihovog cvetnog venca
i ukrasa, i ukrašavanje tela imenima Gospoda. Ove stvari ne
neguju direktno raspoloženje bhakte, nego indirektno kada
ih je bhakta svestan. Zbog toga se ove aktivnosti predanosti
takođe mogu prihvatiti kao rāgānuga-sādhana.
U vezi ovoga Uddhavajī kaže:
vayopabhukta-srag-gandha-
vāso-’lankāra-carcitāḥ
ucchiṣṭa-bhojino dāsās
tava māyām jayema hi
“Jednostavno kada se ukrašavamo sa cvetnim vencima, mi-

risnim uljima i ukrasima koje si Ti već uživao i čašćenjem
ostataka Tvoje hrane, mi, Tvoji sluge ćemo zaista pobediti
Tvoju iluzornu energiju.”(16)
Drugi načini predanosti koji nisu u suportnosti priželjkiva-

nom raspoloženju su obožavanje krava, služenje brāhmaṇa i
slušanje priča iz Purāṇa ili Mahābhārate.(17)
Naravno, proučavanje Śrīmad-Bhāgavatama spada u drugu

kategoriju nego proučavanje Purāṇa. Kao što je pre bilo spo-
menuto, slušanje i čitanje Śrīmad-Bhāgavatama je povezano
sa kultivisanjem bhāve i zato učeni Vaiṣṇave slede instruk-
cije samog Bhāgavatama, praveći njegovo studiranje osnov-
nim delom svoje svakodnevne sādhane, nityam bhāgavata-
sevayā.(18)
Poređenje između dobrobiti čitanja Śrīmad-Bhāgavatama i

drugih Purāṇa je objasnio Sūta Gosvāmī: “Sve druge Purāṇe
sijaju u društvu svetih bhakta samo do trenutka dok se ne
počne slušati veliki okean nektara Śrīmad-Bhāgavatam.
Śrīmad-Bhāgavatam je proglašen suštinom sve filozofije
Vedante. Onaj ko je osetio zadovoljstvo njene nektarske
draži, nikada neće biti privučen nijednom drugom literatu-
rom.”(19)
Dakle, iako čitanje druge Vedske književnosti nije štetno

raspoloženju predanosti, dobrobiti koju ona daje su blede u
poređenju sa onom koju daje slušanje, govorenje i deljenje
Śrīmad-Bhāgavatama.
Naročiti naglasak treba staviti na služenje Vaiṣṇava kao

sastavnog dela tad-bhāva-sambandhī, tad-bhāva-anukūle,
i tad-bhāva-aviruddhe. Raspoloženje rāgānuga-sādhak će
imati dobrobit u skladu sa svesnošću Kṛṣṇe Vaiṣṇave ili
Vaiṣṇava koji se služe.
U sledećem stihu Rūpa Gosvāmī opisuje tri vrste Vaiṣṇava:

uttama-adhikārīja, koji je spoznao svoju svarūpu i sposo-
ban je blagosloviti rāgānuga-bhaktu na sve moguće načine;
madhyama-adhikārīja, koji je slično utemeljen u bhāvi kao
rāgānuga-bhakta; i kanistha-adhikārija, čija se pohlepa još
nije probudila. Ācārya piše:
kṛṣṇeti yasya giri tam manasādriyeta
dīkṣāsti cet praṇatibhiś ca bhajantam īśam
śuśrūṣayā bhajana-vijnam ananyam anya-
nindādi-śūnya-hṛdam īpsita-sanga-labdhyā
“Osoba treba odati poštovanje u umu bhakti koji peva sveto

ime Gospoda Kṛṣṇe; odati ponizno poštovanje bhakti koji je
dobio duhovnu inicijaciju (dīkṣu) i tako je uključen u obo-
žavanje Božanstva; i družiti se i verno služiti onog čistog
bhaktu koji je napredan u nepokolebljivom predanom služe-
nju, i čije je srce potpuno lišeno sklonosti kritikovanju dru-
gih.”(20)
Jer blagoslov prvoklasnog bhakte može podići praktičara;

njegovo služenje je bhāva-sambandhī; zato što prijateljstvo
sa drugo-klasnim bhaktom doprinosi raspoloženju praktiča-
ra, njegovo služenje je bhāva-anukūla; i zato što je trećekla-
sni bhakta Vaiṣṇava, kome odati poštovanje uvek zadovolja-
va Kṛṣṇu. Njegovo služenje je bhāva-aviruddha.
Kṛṣṇi su drage sve vrste Vaiṣṇava i tako rāgānuga-sādhaka

veoma dobro zna da se trebaju služiti u skladu sa njihovim
napretkom. Kako služiti bhakte je deo Vaiṣṇavskog pravila
ponašanja koje Caitanya Mahāprabhu zove ukrasom bhakte:
tathāpi bhakta-svabhāva—maryādā-rakṣaṇa
maryādā-pālana haya sādhura bhūṣaṇa
“Osobina bhakte je da se pridržava i štiti Vaiṣṇavska pravi-
la ponašanja. Održavanje Vaiṣṇavskih pravila ponašanja je
ukras bhakte.(21)
Kako da prepoznamo napredak drugog Vaiṣṇave? Śrīla

Prabhupāda kaže da je to naša dužnost da imamo inteligen-
ciju za razlikovanje tri nivoa bhakta.(22)
Ako neko zanemaruje pravilno služenje Vaiṣṇava, to će biti

Vaiṣṇava-aparādha koja će sprečiti i konačno uništiti ne
samo rāgu nego i biljku predanosti.
Viśvanātha Cakravartī Ṭhākur kaže da je služenje Vaiṣṇava

veoma izuzetan ud predanosti. Što se toga tiče, trebamo biti
izuzetno pažljivi.
Tad-bhāva-pratikūla su aktivnosti vaidhī-bhakti koje ne

mogu biti sastavni deo rāgānuga-sādhane i tako su one su-
protne bhāvi.
Tu spadaju aktivnosti ili meditacije koji direktno ili indirek-

tno bude raspoloženje različito od savršenog raspoloženja
za kojim se teži, i zato sa takvim aktivnostima rāgānuga-
sādhaka treba prestati.
Neki od ovih primera su aktivnosti kara-nyāse i añga-nyāse–

nanošenje raznih imena Gospoda Viṣṇua na razne delove
tela– i meditacija na Kṛṣṇine Dvārakā zabave ili obožavanje
Njegovih kraljica.
Ponekad se bhakte uplaše od pomisli da zanemare propisane
udove vaidhī-bhakti i tako naprave uvredu. Međutim, Kṛṣṇa
uverava Svoje bhakte da iskreni praktičari neće napraviti
uvredu jer je On propisao taj put.
na hy angopakrame dhvamso
mad-dharmasyoddhavāṇv api
mayā vyavasitaḥ samyan
nirguṇatvād anāśiṣaḥ
“Moj dragi Uddhava, zato što sam Ja lično uspostavio pro-

ces predanog služenja prema Meni, ono je transcendentalno
i slobodno od svih materijalnih motiva. Prihvatanjem ovog
procesa, bhakta sigurno nikada neće pretrpeti ni najmanji
gubitak.”(23)
* * * *
Prethodno smo opisali kako su neki od pet podela predano-

sti prihvaćeni kao sastavni delovi rāgānuga-bhakti a drugi
odstranjeni. Razlikovanje, koje naredbe spisa slediti, a koje
odbaciti je kvalifikacija rāgānuga-sādhake. Ovo potvrđuju
reči Rūpa Gosvāmīja: vijñeyāni manīṣibhiḥ, “ovo treba zna-
ti duša koja zna razlikovati.”(24)
Stihovi Bhakti-rasāmṛta-sindhua koji počinju sa kṛṣṇam

smaran i sevā sādhaka opisuju prebivanje u Vṛndāvani i
usredsređenost uma kao sastavnog dela rāgānuga-bhakti.
Stih koji počinje sa śravaṇotkīrtanādīni opisuje predano slu-
ženje koje počinje sa slušanjem i pevanjem Kṛṣṇinih zaba-
va. Zaista, slušanje i pevanje su izvori od kojih sve druge
aktivnosti proizilaze i tako su neophodni udovi bhakti bez
kojih praktičar neće moći da sledi stope Vraja-vāsīja.
U postepenom napretku predanog služenju sa nivoa vere do

ljubavi, postoje varijacije u pravilima koje davaju vodstvo
na svakom nivou. Na način kako neko napreduje sa jednog
nivoa na drugi, neophodno ostavlja određena pravila koja
su isključivo za pređašnji nivo, i prihvata nova pravila koja
su isključivo za njegov sadašnji nivo. Ovo je bezuslovno
proces duhovnog napretka i dužnost je bhakte da shvati ona
pravila sa kojima treba da nastavi predano služenje, ona koja
treba da ostavi, i ona koja treba da usvoji. Ako on u ovome
ne uspe, njegovo napredovanje će biti prekinuto.(25) Ovo
je suština trećeg stiha Rūpa Gosvāmīja koji ukratko opisuje
praktikovanje rāgānuga-bhakti.
Raghunātha Dāsa Gosvāmī je savršeni sledbenik Rūpa

Gosvāmīja i za našu dobrobit on je dalje objasnio stih
śravaṇotkīrtanādīni. Sledeći stihovi Manaḥ-śikṣe su veoma
omiljeni Vaiṣṇavama i Bhaktisiddhānta Sarasvatī Ṭhākura je
svojim sledbenicima propisao da ih svakodnevno recituju.
(26)
gurau goṣṭhe goṣṭhālayiṣu sujane bhūsura-gaṇe

sva-mantre śrī-nāmni vraja-nava-yuva-dvandva-śaraṇe
sadā dambhaṁ hitvā kuru ratim apūrvām atitarām
aye svāntar bhrātaś caṭubhir abhiyāce dhṛta-padaḥ
“O ume! Hvatam se za tvoja stopala i obraćam ti se slatkim
rečima: Molim te odbaci sav svoj ponos i razvij jaku, izuzet-
nu ljubav prema duhovnom učitelju, Vrajabhūmi, ljudima
Vraje, Vaiṣṇavama, brāhmaṇama, Gāyatrī mantri, svetom
imenu i transcendentalnom utočištu mladolikog para Vraje.”
na dharmaṁ nādharmaṁ śruti-gaṇa-niruktaṁ kila kuru

vraje rādhā-kṛṣṇa-pracura-paricaryām iha tanu
śacī-sūnuṁ nandīśvara-pati-sutatve guru-varaṁ
mukunda-preṣṭhatve smara param ajasraṁ nanu manaḥ
“Ume, nemoj da vršiš pobožne i bezbožne aktivnosti koje

su propisane u Vedama. Odlučno služi Rādhā-Kṛṣṇu u Vraji.
Uvek se sećaj da je Gospod Caitanya sin Mahārāja Nande i
da je moj guru najdraži Gospod Mukunda.”
yadīccher āvāsaṁ vraja-bhuvi sa-rāgaṁ prati-janur

yuva-dvandvaṁ tac cet paricaritum ārād abhilaṣeḥ
svarūpaṁ śrī rūpaṁ sa-gaṇam iha tasyāgrajam api
sphuṭaṁ premṇā nityaṁ smara nama tadā tvaṁ śṛṇu manaḥ
“O ume, poslušaj me! Ako želiš da prebivaš u Vraji život

za životom, i ako želiš direktno da služiš mladoliki Božan-
ski Par, onda se sa velikom ljubavlju uvek sećaj i pokloni
Svarūpa Dāmodari Gosvāmīju, Rūpa Gosvāmīju, njego-
vom starijem bratu Sanātana Gosvāmīju, i svim njihovim
prijateljima i sledbenicima.
asad-vrata-veśyā visṛja mati-sarvasva-haraṇīḥ
kathā mukti-vyāghryā na śṛṇu kila sarvātma-gilanīḥ
api tyaktvā lakṣmi-pati-ratim ito vyoma-nayanīm
vraje rādhā-kṛṣṇau sva-rati-maṇi-dau tvaṁ bhaja manaḥ
“Odbaci prostitutke prijateljstva sa abhaktama; one koje će

ukrasti riznicu tvog srca. Nemoj slušati reči tigrice imper-
sonalnog oslobođenja koja svakoga proždire. Ostavi pri-
vlačnost za Gospoda Nārāyana što vodi u svet Vaikuṇthe. O
ume, obožavaj Rādhā-Kṛṣṇu u Vraji, dva filantropa koji dele
dragulj čiste ljubavi.”
Beleške
1. Vidi Caitanya-caritāmṛtu, Ādi-līlā 3.17
4. Rāga-vartma-candrikā 1.13
5. Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.11
6. Caitanya-caritāmṛta, Madhya-līlā 8.228-229
7. Krama-sandarbha komentar na Śrīmad-Bhāgavatam
7.5.23-24
9. Ambrozija Predanosti 16
10. Viśvanātha Cakravartī Ṭhākur ukazuje na tad-bhāva-
sambandhī kao upādāna-kāranu, termin koji se koristi u
opisivanju stvaranja i znači “materijalni uzrok” ili “elemen-
tarni uzrok.” (Rāga-vartma-candrikā 1.14) Drugi osnovni
uzrok stvaranja je delatni uzrok ili izvorni uzrok poznat kao
nimitta-kārana. Jednostavnim rečima, stvaranje ima dva as-
pekta: želju Kṛṣṇe za stvaranjem, i materijalne sastojke po-
moću kojih se stvaranje ostvari. Slično tome, što se tiče ra-
zvoja rāge do nivoa preme, tad-bhāvamaya, bhāva koju ima
bhakta je delatni uzrok a tad-bhāva-sambandhī je prvobitna
aktivnost predanosti kao što je śravana i kīrtana, koji su ele-
mentarni uzroci koji omogućavaju spoznaju bhāve.
11. Śrī Tulasī-pūjā-kīrtana 4
13. Bhakti-rasāmṛta-sindhu-sindbu 1.2.101
14. Śrī Śiksāstaka 3
15. Kṛṣṇadāsa Kavirāja Gosvāmī naglašava da se svim prak-
sama predanosti mora prići i kultivisati ih sa raspoloženjem
poniznosti. On kaže: “Dižući ruke gore ja izjavljujem: ‘Mo-
lim vas poslušajte svi! Nanižite ovaj stih na nit svetog imena
i stavite ga oko vrata da ga nikada ne zaboravite.” (Caitanya-
caritāmṛta, Ādi-līlā 17.32)
17. U svetlu skorašnjeg odlaska Njegove Milosti Kūrma
Rūpa Prabhua, koji je ustanovio brigu za krave u Vṛndāvani
i koji je dostigao savršenstvo kroz svoju dugogodišnju, po-
svećenu službu Kṛṣṇinih krava, treba napraviti posebnu na-
pomenu ovde spomenutih krava u dhāmi, i svih ISKCON
dhāma u celom svetu, koje u poređenju sa kravama na drugim
mestima, spadaju u kategoriju tad-bhāva-aviruddha. Pošto
su Kṛṣṇine krave stanovnoci dhāme, one su vredne oboža-
vanja kao dhāma-vāsīji. Štaviše, u delu “Večne aktivnosti” u
Rāga-vartma-candriki, Śrīla Viśvanātha Cakravartī Ṭhākura
kaže: “proces pevanja, slušanja i druge aktivnosti predanosti
su večne aktivnosti koje bhakte uvek trebaju obavljati, tako
se povezujući sa željenom bhāvom (bhāva-sambandha).” Na
taj način, kada praktičar vrši dužnost zaštite krava u svesno-
sti da je ona sastavni deo njegove večne bhāve kao gope ili
gopīje, služenje krava je tad-bhāvamaya.
18. Śrīmad-Bhāgavatam 1.2.18 preporučuje bhaktama da
prihvate služenje Śrīmad-Bhāgavatama kao njihovu večnu
aktivnost.
19. Śrīmad-Bhāgavatam 12.13.14-15
20. Śrī Upadeśāmṛta 5
21. Caitanya-caritāmṛta, Antya-līlā 4.130
22. U svom komentaru na peti stih Śrī Upadeśāmṛte Śrīla
Prabhupāda piše: “U ovom stihu Śrīla Rūpa Gosvāmī save-
tuje da bhakte budu dovoljno inteligentni da mogu napraviti
razliku između kaniṣṭha-adhikārīja, madhyama-adhikārīja i
uttama-adhikārīja.”
23. Śrīmad-Bhāgavatamu 11.29.20. Viśvanātha Cakravartī
Ṭhākura nekoliko puta citira ovaj stih da bi dao podršku tad-
bhāva-pratikūla aktivnosti. Pogledajte na primer njegov ko-
mentar Bhakti-rasāmṛta-sindhua na stih 1.2.296.
25. U svojoj knjizi Bhaktyāloka 1.4, Śrīla Bhaktivinoda
Ṭhākura dalje objašnjava ovaj princip koji podupire instruk-
ciju Rūpa Gosvāmīja. Ācārya piše: “U procesu sādhana-
bhakti postoje četiri nivoa: śraddhā, niṣṭhā, ruci, i āsakti.
Nakon što se prođe kroz ova četiri nivoa, dolazi se na nivo
bhāve koja predstavlja ulazna vrata u premu. U skladu sa
nivoom vere, svaki nivo ima različita pravila. Kada neko
prođe jedan nivo i ode na drugi, treba da poštuje pravila tog
novog nivoa i ostavi pravila prethodnog. Oni koji ne ostave
pravila prethodnog nivoa, vezani su tim pravilima kao lan-
cima koji im ne dozvoljavaju da napreduju na sledeći nivo.
“U procesu predanog služenja, koja god da su propisa-
na pravila za svaki nivo, svi su potčinjeni jednom pravilu.
To opšte pravilo koje se spominje u Padma Purāṇi je slede-
će: smartavyaḥ satatam viṣṇur vismartavyo na jātucit, sar-
ve vidhi-niṣedhāḥ syur etayor eva kinkarāḥ. ‘Sećanje Kṛṣṇe
je večna dužnost. Sva druga pravila spomenuta u śāstrama
proizilaze iz ovog glavnog pravila. Nikada nije dozvoljeno
zaboraviti Kṛṣṇu. Sve druge zabrane koje su spomenuta u
śāstrama proizilaze iz ove glavne zabrane.’
“Sećajući se ovog glavnog pravila za vreme napredovanja,
praktičar treba da ostavi svoju vezanost za pravila prethod-
nog nivoa i prihvati pravila sledećeg nivoa. Inače, biće kriv
za niyamāgrahu i slab u dostizanju sledećeg nivoa. Praktičar
predanog služenja uvek mora da se seća ove poente.”
26. Manaḥ-śikṣā 1-4
Deveto Poglavlje
Dve vrste Rāgānuga-Bhakti
Ranije smo u ovoj knjizi pokazali da Vraja-vāsīji imaju dve
vrste spontane predanosti– svetu požudu i odnos. S obzirom
da rāgānuga-bhakti sledi stope ljubavi Vraja-vāsīja, ona ima
takođe dve podele koje se zovu kāmānuga i sambandhānuga.
U prvom, bhakta praktičar je inspirisan ljubavlju mladih
gopīja Vraje, dok u drugom praktičar teži da dostigne oseća-
nja ljubavi drugih Vraja-vāsīja.
Sveta požuda gopīja je izražena u smislu aktivnosti koje su

inspirisane njihovom ljubavlju prema Kṛṣṇi. Kada bhakta
praktičar sledi stope gopīja, on je poznat kao kāmānuga-
sādhaka. Kao što je već bilo spomenuto, takav bhakta vrši
dve vrste aktivnosti: misli koje donosi um, i aktivnosti spo-
ljašnjih čula. Rūpa Gosvāmī prikladno opisuje želju prakti-
čara za ovom vrstom bhakti kao - žudnja, tṛṣṇā.(1)
U sleđenju gopīja sādhake mogu da slede jednu od dve vrste

žudnji: onu koja želi, icchā, da sledi one gopīje koje uživaju
susret, sambhoga, sa Kṛṣṇom, i onu koja želi, icchā, da sledi
one gopīje koje nemaju susret sa Kṛṣṇom ali teže da dosti-
gnu ljubav, bhāvu, gopīja koje one imaju prema Kṛṣṇi. Prva
vrsta kāmānuga-bhakti se zove sambhogecchā-mayī a druga
tat-tad-bhāvecchātmā.
Od dve vrste kāmānuga-bhakti, bhakte najmanje teže za

sambhogecchā-mayi, i od ova dva, dodaje Viśvanātha
Cakravartī Ṭhākura, tat-tad-bhāvecchātmā je poželjnija.(2)
Zašto je to tako?
Jer, raspoloženje tat-tad-bhāvecchātmā ima specijalnu slat-

koću (milinu) od koje je sambhogecchā-mayī lišena. Ta sla-
koća inspiriše pristrasnost i u praktičarima i u usavršenim
bhaktama. Raghunātha Dāsa Gosvāmī to opisuje na sledeći
način:
pādābjayos tava vinā vara-dāsyam eva

nānyat kadāpi samaye kila devi yāce
sākhyāya te mama namo ‘stu namo ‘stu nityaṁ
dāsyāya te mama raso ‘stu raso ‘stu satyam
“O Kraljice! Nikada Te neću pitati ništa drugo osim da di-

rektno služim Tvoja lotosova stopala. Odajem moje ponizno
poštovanje Tvom prijateljstvu. Ja odajem moje ponizno po-
štovanje Tvom prijateljstvu ponovo i ponovo. Nek mi bude
Tvoja služba slatka kao nektar. Nek mi bude Tvoja služba
slatka kao nektar!”(3)
Šta je uzrok te naročite slatkoće?
Gopīje čija kāma ima prirodu tat-tad-bhāvecchātmā, služe

kao sluškinje one gopīje, koje žele susret sa Kṛṣṇom, kao
poput Candrāvalī. Pomoću te kāme one ne samo da uživaju
blažestvo služenja gopīja poput Śrīmatī Rādhārāṇī, već uz to
one uživaju i blaženstvo koje njihova gospodarica uživa se
Kṛṣṇom. Štaviše, njihova nevinost i nesebičnost u služenju
junaka i junakinje podiže njihovu kāmu do vrhunca.
Čitaoci će primetiti kako je tat-tad-bhāvecchātmā spojiva sa
praktikovanjem rāgānuga-bhakti. Kao i u rāgānugi, ističe se
raspoloženje iznad aktivnosti i posmatranje iznad učestvo-
vanja. Dakle, moglo bi se reći da je praktikovanje tat-tad-
bhāvecchātmā-kāmānuga-bhakti lakše od sambhogātmā-
kāmānuga-bhakti.
Naravno, praktičari sambhogātmā-kāmānuga-bhakti žele

susret sa Kṛṣṇom, ne radi svog sopstvenog uživanja, jer je ta-
kav motiv suprotan prirodi čiste predanosti, nego da bi Kṛṣṇi
dali romantično uživanje. Zato oni teže da služe nezavisno
baš kao i lideri grupa poput Śrīmatī Rādhārāṇī i Candrāvalī.
Ovo je razlog zašto rāgānuga-bhakte više vole put tat-tad-

bhāvecchātrnā: oni ne žele postati konkurenti liderima gru-
pa, i naročito ne najboljoj gopīji Vraje, Śrīmatī Rādhārāṇī.
Svi Vaiṣṇave znaju da je Śrī Rādhā najdraža gopīja Kṛṣṇe i
da Mu Ona daje najveće zadovoljstvo.
Stoga, bhakte koji teže da dostignu kāmu smatraju da je naj-

bolji način da se služi Kṛṣṇa biti asistent Śrī Rādhe; i tako oni
generalno prihvataju raspoloženje tat-tad-bhāvecchātmā.
To potvrđuju oba gornja stiha Dāsa Gosvāmīja i ovaj slede-

ći iz Gopāla-tāpanī Upaniṣade:
striya uragendra-bhoga-bhuja-daṇda-viṣakta-dhiyo
vayam api te samāḥ samadṛśo ‘nghri-saroja-sudhāḥ
“Slično tome, pošto Ti gledaš na nas i Tvoje pratilje na isti
način, mi śrutiji, koji Te obično vidimo kao sve-prožima-
jućeg, dostićićemo isti nektar Tvojih lotosovih stopala koji
tvoje pratilje mogu kušati, zbog njihove ljubavne privučeno-
sti Tvojim moćnim, zmijolikim rukama.(1)
Gopīje koje služe Śrī Rādhu kao sluškinje ili neku drugu
gopīju, poput Candrāvalī se zovu mañjarī, a njihova lju-
bav se zove mañjarī-bhāva. Siddha-rūpe večine Gaudīya
Vaiṣṇava je oblik mañjarī.
Za čitaoce neće biti iznenađenje da se buđenje žudnje za ro-

mantičnim raspoloženjem dostiže slušanjem zabava Kṛṣṇe
sa gopījama. Isto buđenje se može desiti gledanjem oblika
Božanstava Rādhā i Kṛṣṇe, ukoliko ja takvo obožavanje Bo-
žanstava popraćeno slušanjem. Drugim rečima, proces slu-
šanja Kṛṣṇinih zabava je dovoljan da neguje bhāvu, ali obo-
žavanje Božanstva nije: ono je zavisno od procesa slušanja.
Oni koji nisu upoznati sa tim, mogu misliti neispravnim da

muške sādhake pokazuju interesovanje za žensko raspolože-
nje i karakteristično ponašanje gopīja. Oni greše. I njihova
greška je klasična zabluda poistovećivanja sādhaka-rūpe sa
siddha-rūpom– tj, tela sa mentalno zamišljenim identitetom.
Da bi postali gopīje Vraje, mudraci Daṇdakāraṇye su dobili
blagoslove Gospoda Rāmacandre. Oni su samo jedan pri-
mer mudraca koji su meditirali na gopī-bhāvu, i Śukadeva
Gosvāmī je njihovo dostignuće opisao na sledeći način:
antar-gṛha-gatāḥ kāścid
gopyo ‘labdha-vinirgamāḥ
kṛṣṇam tad-bhāvanā-yuktā
dadhyur mīlita-locanāḥ
“Neke gopīje međutim, nisu uspele da izađu iz svojih kuća i

umesto toga one su ostale kod kuće, meditirajući zatvorenih
očiju na Njega u čistoj ljubavi.”(5)
Primer mudraca takođe ilustruje kako sādhake postaju pro-

gresivno produhovljeni kroz proces pročišćenja, što je spo-
redna tema ali ipak vredna pažnje jer je povezana sa temom
spontanog predanog služenja:
Neki mudraci koji su se rodili kao gopīje bili su manje na-

predni od drugih i tako su nastavili zadržavati malu vezanost
prema sleđenju društvenih pravila umesto bezuslovnog sle-
đenja Kṛṣṇe. Kada su se rodili kao gopīje u Vraji, ti mudraci
nisu imali prilike da se sretnu sa večnim pratiocima Kṛṣṇe i
tako su ostali donekle materijalno kontaminirani. Iako veći-
nom duhovna, njihova tela su takođe imala i materijalni as-
pekt. Zbog tog razloga nisu mogli da izađu da sretnu Kṛṣṇu.
Međutim, patnja odvojenosti od Njega, što se spominje u
gornjem stihu, sagorela je materijalni aspekt njihovih iden-
titeta i pošto su tako dostigli čiste duhovne oblike, drugi put
su sledili poziv flaute. Od tog vremena pa nadalje oni su se
takođe uračunali u Kṛṣṇine večne voljene gopīje.
Ovu ideju da je telo bhakte istovremeno i duhovno i materi-
jalno je objasnio Śrī Kavi:
bhaktiḥ pareśānubhavo viraktir

anyatra caiṣa trika eka-kālaḥ
prapadyamānasya yathāśnataḥ syus
tuṣṭiḥ puṣṭiḥ kṣud-apāyo ‘nu-ghāsam
“Predanost, direktno iskustvo Svevišnjeg Gospoda, i odvo-

jenost od drugih stvari; ovo troje pojavljuje se istovremeno
onoj osobi koja je uzela utočište Svevišnje Božanske Lično-
sti, na isti način kao što zadovoljstvo, hranjenje i olakšanje
od gladi dolaze istovremeno povećavajući se sa svakim za-
logajem, za osobu kaja jede.(6)
Iz ovog stiha se može videti da sādhana-bhakti duhovno

menja tela bhakta. Ali to radi postepeno. Dok su bhakte još
uvek zaraženi materijalnom vezanošću, materijalni aspekt
njihovog bića ostaje srazmeran tome. U takvim stanjima,
njihova tela su i duhovna i materijalna.
Kako sādhaka sve više postaje zaokupljen sa bhakti, du-

hovni aspekt njegovog tela se povećava a materijalni aspekt
nestaje. Konačno, na nivou samādhīja, on postane potpuno
produhovljen. Za rāgānuga-sādhaku, zrelost rāge određuje
obim njegove produhovljenosti. I samo kada njihove pri-
vlačnosti postanu potpuno spontane, oni ulaze u područje
transcendencije i božanske službe. Ovo je bio slučaj nekih
ṛṣi-cārī gopīja.(7)
* * * *
Vraćajući se na temu da li je kāmānuga-bhakti jedino na-
menjena za žene Vaiṣṇave, primer mudraca Daṇdakāraṇye
jasno pokazuje da su u vezi toga podjednako kvalifikovani
i muški Vaiṣṇave. To takođe potvrđuje i apsolutno značenje
jezika Bhakti-rasāmṛta-sindhua. U stihu riraṁsāṁ suṣṭhu
kurvan yo vidhi-mārgeṇa sevate, Rūpa Gosvāmī ukazuje
na kandidate za kāmānuga-bhakti sa rečima yaḥ koja znači
“onaj ko”, ukazujući bilo na muško ili žensko.(8)
Sledeća tema se odnosi na interes i praktikovanje regulativ-

ne predanosti Gaudīya sādhaka.
Pošto Vaiṣṇava praktičari slede aktivnosti vaidhī-bhakti i

pošto oni takođe slušaju Gospodove zabave koje se odigra-
vaju van Vraje, može se pojaviti slučaj u kojem bhakta poč-
ne da teži za bračnim odnosom sa Kṛṣṇom slično kraljicama
Dvārake. Ukratko, on ne želi da postane gopīja. Neko se
može zapitati koje će odredište takve bhakte dostići.
Na ovo Kṛṣṇa daje odgovor u stihu Bhagavad-gīte koji po-

činje sa yam yam vāpi smaran bhāvam.(9) Autoritativno mi-
šljenje Gospoda jeste da ishod sādhana-bhakti određuje više
raspoloženje nego telesne aktivnosti.
Znači, čak i ako bhakta ponavlja reči kāma-gāyatrī ili oboža-

va Božanstva Rādhā-Kṛṣṇe, od kojih su oba povoljna za gopī-
bhāvu, ako je on usredsređen da postane kraljica u Dvāraki
ili pomoćnik kraljice, onda će se on roditi u Dvāraki. Ovo je
takođe princip sadržan u stihu sevā sādhaka-rūpena: službe
u siddha-rūpi su činioci koji određuju cilj sādhaka.
Dokaz iz spisa za ovakvo dostignuće se može naći u Mahā-
kūrma Purāṇi gde se izjavljuje da su vršenjem strogosti u
vaidhī-bhakti sinovi Agnija postali žene Vāsudeva, izvora
univerzuma.(10) U ovom stihu i sredstvo, tapasā i krajnji
cilj, bhartāram, potvrđuju da je rezultat vaidhī-bhakti prema
Kṛṣṇi osiguravanje položaja koji je sličan onom koji imaju
kraljice Dvārake.
Zastupljeni princip u gornjim pasusima takođe razjašnjava

odredište bhakte koji teži za službom Rādhā-Kṛṣṇe ali koji
je zaokupljen obožavanjem u skladu sa principima vaidhī-
bhakti. Na primer, on nastavlja sa ukrašavanjem tela koja
su bila prethodno spomenuta i obožava i polubogove i kra-
ljice Dvārake kao sekundarni obred propisan u Hari-bhakti-
vilāsi.(11)
Koje će odredište dostići takav bhakta?
Kao što je pre bilo utvrđeno, on će dostići objekat svog

obožavanja. Zato što u njegovom raspoloženju prevlada-
va božanstvenost Kṛṣṇe, njemu nedostaje čista spontanost
rāgānuga-bhakti. Zato on dostiže Rādhā-Kṛṣṇu ne u Vraji
nego u delu Vṛndāvana koji se zove Goloka, gde je slatkoća
Rādhā-Kṛṣṇa smanjena znanjem o Njihovoj Božanstveno-
sti. Dokaz o Goloki kao mestom obilja u delu Gokule se
može naći u Padma Purāṇi, Śrīmad-Bhāgavatamu i takođe u
Laghu-bhāgavatāmṛti.(12)
yat tu goloka-nāma syāt tac ca gokula-vaibhavam
sa goloka yathā brahma-samhitāyām iha shrutah
“Mesto koje je poznato kao Goloka je samo aspekt veličan-

stvenosti Gokule detaljno opisan u Brahma-samhiti.”
Neki loše informisani ljudi kažu da spontanim obožavanjem

Kṛṣṇe u skladu sa regulativnim principima predanosti, prak-
tičar može da dostigne položaj pratioca Kubje u Mathuri. Ali
ācārye odbacuju ovaj predlog, jer je ljubav Kubje inferior-
nija od kraljica Dvārake. Kako bi onda obožavaoc sa višim
raspoloženjem predanosti od onoga koji cilja na Dvāraku
mogao dobiti niži rezultat? To je protivrečno.
Pravilno razumevanje jeste da regulativna predanost Rādhā-

Kṛṣṇi vodi u Vraju. Međutim, takva predanost vodi u pre-
deo Vraje sa obiljem koji se zove Goloka, i dostizanje cilja
vaidhī-sādhake je nešto sporiji of rāgānuga-bhakte. Ovo je
zaključak učenih autoriteta.
* * * *
Osim kāmānuga-bhakti, spontano predano služenje u prak-

si ima i drugi aspekt i to sambandhānuga-bhakti, predanost
koja želi da sledi Vraja-vāsīje i jedan od tri druga odnosa.
(13) Rūpa Gosvāmī daje sledeću definiciju:
sā sambandhānugā bhaktiḥ procyate sadbhir ātmani

yā pitṛtvādi-sambandha-mananāropanātmikā
“Bhakte daju definiciju sambandhānuga-bhakti kao preda-
nost u kojoj postoji stalna meditacija na sebe kao rodite-
lja, prijatelja ili sluge Kṛṣṇe, i poistovećivanje sa tom ulo-
gom.”(14)
Ovde je naglasak na stalnoj usredsređenosti praktičara na

službu i raspoloženje njegovog uzora. To je naravno suština
kāmātmika-bhakti ali u sambandhānugi, gde su odnosi osno-
va bhāve. Sa prikladnom pohlepom, bhakte žude da postanu
sluge Yaśodā-devī, Subala, ili Raktake, bez pravljenja greš-
ke da poistovete sebe sa tim večnim pratiocima. I naravno,
dok slede Vraja-vāsīje u svojoj siddha-rūpi, oni ne bi trebali
preneti mentalno ponašanje na svoju sādhaka-rūpu. Drugim
rečima, iako Subala ne sledi Ekādaśī, rāgānuga-bhakta na-
stavlja to da radi, znajući da nemarnost sleđenja udova pre-
danosti konačno dovodi do pada.
Skanda Purāṇa opisuje dve zabave koje daju ilustraciju kako

su bhakte dostigli da dobiju Kṛṣṇu za sina.
‘
Prva, koju je ispričao Sanat-kumāra, opisuje kako je kralj
koji nije imao sina prihvatio svoju sudbinu i umesto toga
instalirao Božanstvo Krišne koji mu je onda rekao: “Postao
sam tvoj sin.”(15)
Druga više poznata zabava potvrđuje da bhakte trebaju teži-

ti ka Vraja-bhakti sledeći u svojim sādhaka-dehama savete
gurua.
Bio je jednom jedan stari stolar u Hastināpuru koji je želeo
da ima Kṛṣṇu za sina. Po savetu Nārada Munija on je instali-
rao Božanstvo Kṛṣṇe i umesto da u svojoj siddha-dehi sledi
Nanda Mahārāja, kao što bi to mogao uraditi, stolar je služio
Božanstvo u svojoj sādhaka-dehi, ne razlikujući Kṛṣṇu od
Božanstva. Na taj način, on je obožavao Božanstvo u skla-
du sa regulativnim principima pāñcarātrike ali uvek razmi-
šljajući o Gospodu kao svom sinu. Nakon nekog vremena,
stolar je dostigao rezultat svoje službe i rodio se kao pastir u
Vraji, a kada je Brahmā ukrao gope i telad, Kṛṣṇa je postao
njegov sin. Takva je moć spontane predanosti u odnosu pre-
ma Kṛṣṇi.
Sledbenici Caitanya Mahāprabhua su opširno pisali na

temu rāgānuga-bhakti, naročito kroz tat-tad-bhāvecchātma-
rāgātmika-bhakti i njeno sleđenje rāgānuga-sādhane. Kvali-
fikovane duše mogu istražiti tu temu i čitati o njoj pod nad-
zorom gurua.
Kao uzorak dela ācārya, sledeće pesme Narottama dāsa

Ṭhākura izražavaju mañjarī-bhāvu aspiranta koji ostaje pot-
puno zavisan od milosti duhovnog učitelja.(16)
ei naba-dāsī bali śrī-rūpa cāhibe

hena śubha-kṣaṇa mora kata dine babe
“O kada će doći to povoljno vreme kada ću postati mlada

sluškinja pod direktnim vodstvom Rūpa mañjarī?”
śīghra ājñā karibena— dāsī hethā āya
sebāra susajjā-kārya karaha tvarāya
“Kada će mi Rūpa mañjarī ponovo i ponovo narediti: -O

sluškinjo! Dođi ovde i brzo pripremi moje šarolike haljine i
ukrase.-“
ānandita hañā hiyā tāñra ājñā-bale

pabitra manete kārya karibe tat-kāle
“Kada budem čula ovaj zahtev postaću sretna i moj proči-

šćen um će postati potpuno zaokupljen mojom službom.”
sebāra sāmagrī ratna-thālete kariyā

subāsita bāri svarna-jhārite pūriyā
“Kada ću, u službi Rūpa-mañjarī, postaviti na tacnu od dra-

gulja razne stvari za obožavanje i uliti u zlatni pehar mirisnu
vodu?”
donhāra sammukhe la ‘ye diba śīghra-gati

narottamera daśā kabe haibe e-mati
“Kada ću se žustro približiti Božanskom Paru? O, kad će

Narottama dāsa dostići to stanje života?”
śri-rūpa paścāte āmi rahiba bhīta hanā

doñhe pūnah kahibena āmā pāne cāñā
“Kada ću bojažljivo ići iza Śrī Rūpa-mañjarī koja će mi než-
no reći: -Daj sada vodu Božanskom Paru.-“
sadaya hṛdaye doñhe kahibena hāsi

kothāya pāile rūpa ei naba dāsī
“Nakon što me primete, kada će se Božanski Par milostivo

nasmešiti i upitati Rūpa-mañjarī: -Gde si našla ovu sluški-
nju?-“
śrī-rūpa-mañjarī tube doñhā vākya śuni

mañjūlālī dila more ei dāsi āni
“Nakon što čuje ove reči, Rūpa-mañjarī će da odgovori: -Nju

mi je dala Mañjūlālī da bude vaša nova sluškinja.-“
ati namra-citta āmi haibe jānila

sebā-kārya niya tabe hethāya rākhila
“Čuvši ove slatke razmene, u srcu ću se osećati veoma poni-

zno i marljivo nastaviti da služim Božanski Par.”
hena tattva doñhākāre sākṣāte kahiyā

narottame sebāya dibe niyūkta kariyā
“I kada će doći to vreme kada će Božanski Par direktno go-

voriti Narottama dāsu i dalje ga uključiti u Njihovu službu?”
hā hā prabhu lokanātha rākha pāda— dvandve
kṛpā-dṛṣṭe cāha jadi haiyā ānande
“O Lokanātha Gosvāmī! O moj gospodaru! Molim te budi

zadovoljan sa mnom i postavi me do Tvojih lotosovih sto-
pala tako da mogu biti blagoslovljen Tvojim milostivim po-
gledom.”
mano-bāñchā siddhi tabe hanā pūrna-tṛṣṇa

hethāya caitanya mile sethā rādhā-kṛṣṇa
“Ako si Ti zadovoljan sa mnom, onda će sve želje mog uma

postati ispunjene, a moja žudnja za srećom zasićena. Ako
si ti zadovoljan sa mnom, onda ću dostići društvo Gospoda
Caitanye i službu Rādhā-Kṛṣṇe.”
tumi nā karile dayā ke karibe āra

manera bāsanā pūrṇa kara ei bāra
“Ali, O gospodaru! Ako ti ne postaneš milostiv, šta će biti sa

mnom, gde ću da idem? Zbog toga, preklinjem te, i molim
da ispuniš želju mog uma barem ovaj put.“
e tina samsāre mora āra keha nāi

kṛpā kari ‘nija pāda-tale deha ṭhāñi
“U celom svetu nikome nije toliko potrebna tvoja milost ko-

liko meni. Zato, molim te budi milostiv i daj mi utočište
tvojih lotosovih stopala.”
rādhā-kṛṣṇa-līlā-guṇa gāna rātri-dine
narottama-bāñchā pūrṇa nahe tuyā bine
“Iako Narottama dāsa ceo dan i noć provodi u slavljenju

transcendentalnih zabava i osobina Rādhā-Kṛṣṇe, ipak on
zna da mu se želja za Njihovim društvom neće ispuniti bez
Tvoje milosti.”
Beleške
3. Vilāpa-kusumāñjali 16
7. Viśvanātha Cakravartī Ṭhākura u Śrīmad-Bhāgavatamu
10.29.9-11, u velike detalje opisuje temu o ṛṣi-cārī gopījama;
kako su im tela bila materijalno kontaminirana i primer
sādhaka.
8. Vidi Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.303
9. Ceo stih ide ovako: yam yam vāpi smaran bhāvam
tyajaty ante kalevaram tam tam evaiti kaunteya sadā tad-
bhāva-bhāvitaḥ, “Kojeg god stanja da se osoba seća kada
napušta svoje sadašnje telo, to stanje će nesumnjivo dostići
u sledećem životu.” Bhagavad-gītā 8.6
10. Stih citiran u Bhakti-rasāmṛta-sindhuu 1.2.304 je agni-
putrā mahātmānas tapasā strītvam āpire bhartāraṃ ca
jagad-yoniṃ vāsudevam ajaṃ vibhum
11. Hari-bhakti-vilāsa 7.364
12. U svom komentaru na Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.303,
Viśvanātha Cakravartī Thākura citira iz Padma Purāṇe,
Pātāla-khanda. U istom komentaru on takođe citira stiho-
ve Śrīmad-Bhāgavatama 10.28.14-17 i jasno pokazuje
da Vaikuṇtha u Kṛṣṇinom sopstvenom prebivalištu znači
Vṛndāvana. To mesto se u Laghu-bhāgavatāmṛti 1.5.498
zove Goloka.
13. Ti odnosi su služenje, prijateljstvo i roditeljstvo.
15. Jīva Gosvāmījev komentar na Bhakti-rasāmṛta-sindhu
1.2.307
16. Śrī Prārthanā, Pesme 18-20
Deseto Poglavlje
Reči Opreza
Da bih istakao određene zamke u praktikovanju rāgānuga-
bhakti i sažmem šta sam napisao u kontekstu učenja Śrīla
Prabhupāda ISKCONu, završavam ovu kratku knjigu sa dva
daljnja poglavlja pod naslovom: “Reči Opreza” i “Sažetak.”
Pre nekih pet milenijuma Kṛṣṇa se pojavio na zemlji sa svo-

jim večnim pratiocima, i zajedno sa njima ispoljio neviđe-
ne zabave ljubavi. Ipak, Gospod je o tim zabavama govorio
Arjuni samo indirektno; a direktno, ali poverljivo Uddhavi:
kevalena hi bhāvena
gopyo gāvo nagā mṛgāḥ
ye ‘nye mūdha-dhiyo nāgāḥ
siddhā mām īyur anjasā
“Stanovnici Vṛndāvana, uljučujući gopīje, krave, nepokret-

na bića kao što su blizanci arjuna drveća, životinje, živa bića
sa niskom svesnošću poput žbunja i šipražja, i zmija kao što
je Kāliya, svi su dostigli savršenstvo života pomoću neoka-
ljane ljubavi prema Meni i tako Me veoma lako dostigli.”(1)
Śrī Kṛṣṇa je veoma dobro znao opasnosti objavljivanja naj-

viših draži predanog služenja, posebno romantične ljubavi,
u danima koji su prethodili pojavi Kali-yuge. Zbog toga, On
je ostavio visoko kvalifikovanim bhaktama da sami nađu put
Vraja-bhakti. Oni bi to mogli uraditi kroz slušanje Njego-
vih zabava i proučavanjem Vedske literature. Međutim, čak
i Kṛṣṇino prihvatanje takvog indirektnog pristupa je imalo
malo rezultata.(2) Vraja-bhakti je ostala tajna tema za na-
predne učenjake, a šta reći o zbunjenom stanovništvu ovog
mračnog doba. Kṛṣṇa se onda ponovo pojavio kao Śrī Cai-
tanya Mahāprabhu da bi slavio spontanu predanost, pokazao
način njenog dostizanja i razotkrio ključ i dostizanja i prak-
tikovanja– nāma-sañkīrtanu. Najpoverljiviji pratioc Gospo-
da, Svarūpa Dāmodara Gosvāmī je napisao:
anarpita-carīm cirāt karuṇayāvatīrṇaḥ kalau

samarpayitum unnatojjvala-rasām sva-bhakti-śriyam
hariḥ puraṭa-sundara-dyuti-kadamba-sandīpitaḥ
sadā hṛdaya-kandare sphuratu vaḥ śacī-nandanaḥ
“Neka taj Gospod, poznat kao sin Śrīmatī Sacīdevī, bude

transcendentalno prisutan u najdubljem kutku vašeg srca.
Obasjan sjajem nalik rastopljenom zlatu, iz Svoje bezuzroč-
ne milosti, pojavio se u dobu Kali da bi podario ono što ni-
jedna inkarnacija nikada pre nije ponudila: najuzvišenije bli-
stavo duhovno znanje o privlačnoj draži služenja Njega.(3)
Ipak, čak i u prisustvu Gospoda, lažni bhakte i učenjaci su

počeli skrivati istinu Njegovih učenja; zločin koji je dobio
daljnju pažnju nakon odlaska Gospoda Caitanye. Vrlo brzo,
na svet se spustio pokrivač neznanja koji su mogli da iskore-
ne jedino pratioci i sledbenici Caitanya Mahāprabhua. Ima-
jući na umu misiju Gospoda, počevši od Rūpa Gosvāmīja
sve do Śrīla Prabhupāda, svi ācārye su neumorno radili pi-
šući knjige i propovedajući put čistog predanog služenja. U
svojim sličnim čistim učenjima naglašavali su kriterijume
za praktikovanje spontanog predanog služenja koje dovodi
do Rādhā-Kṛṣṇe i njihovih pratioca; naime, do odvojenosti
od svega što je materijalno i pevanje maha-mantre u raspo-
loženju odvojenosti.(4)
Ācārye su takođe upozorili na greške koje bi praktičari mo-

gli napraviti u praktikovanju sādhana-bhakti uopšte, a naro-
čito i rāgānuga-bhakti. Oni su upozorili bhakte na pogrešna
shvatanja filozofije, devijantne prakse i sahajiye koji prihva-
taju oba.
Iako je pohlepa nepobitna kvalifikacija za praktikovanje
rāgānuga-sādhane, pošto je ona unutrašnje osećanje, nije
lako da se razlikuje od interesa za rāgom ili lažnog ispo-
ljavanja rāge. Da se odredi gde se pohlepa pojavila, spisi i
ācārye su istakli druge popratne odlike koje vidljivo poka-
zuju njenu prisutnost.
Vidura izjavljuje da je simptom pohlepe indiferentnost pre-

ma svemu što nije vezano za čisto predano služenje. Drugim
rečima, ukus za Vraja-bhakti se pojavljuje onda kada nema
više ukusa za čulno uživanje.(5) Na isti način Jīva Gosvāmī
zaključuje svoju disertaciju o rāgānuga-bhakti rečima -kintu
rahasya-lilā tu pauruṣa-vikāravad indriyaiḥ pitṛ-putra-dāsa-
bhāvaiś ca nopāsyā-, da bhakte koji nastavljaju da osećaju
prisustvo uživalačkog raspoloženja ili “muških osećanja,”
pauruṣa-vikāra, ne trebaju meditirati na zabave Rādhā i
Kṛṣṇe, što znači da nemaju kvalifikaciju za to.(6)
Konačno, trebamo se sećati da je rāgānuga-bhakti zavisna o

sećanju na Kṛṣṇu i Njegove pratioce, kṛṣṇaṁ smaran janaṁ
cāsya.(7) Međutim stalno sećanje je moguće jedino onda
kada je srce dovoljno pročišćeno kroz praktikovanje regu-
lativnog predanog služenja. Gde nema takvog pročišćenja,
meditacija na kṛṣṇa-līlu će biti isprekidana i uzaludna. U ta-
kvim okolnostima sādhaka će bolje iskoristiti svoje vreme i
napore ako se intenzivno usredsredi na vaidhī-bhakti u cilju
da dostigne preduslov čistog srca.
* * * *
Śrīla Prabhupāda i njegovi prethodnici su svi bili zabrinuti da
sādhake koji su privučeni službom određenog Vraja-vāsīaja,
ne poistovete sebe sa njim. Naglasak Rūpa Gosvāmīja je-
ste uvek na tome da se bude sledbenik, vraja-lokānusārataḥ.
(8) Naš identitet kao Kṛṣṇinog sluge je večan, i slično tome
mi smo takođe večne sluge Njegovih pratioca. Zbog toga,
pokušati i prihvatiti identitet jednog od Kṛṣṇinih voljenih
pratioca je duplo neprirodno.(9) Na primer, pokušaj da se
postane Nanda Mahārāja je baš kao pokušaj nekih jñānīja
da postanu Kṛṣṇa, što je ideologija Māyāvādīja i protivno
principima čiste predanosti.
Druga zamaka na koju ācārye iznova i iznova upozoravaju

je imitiranje aktivnosti Vraja-vāsīja u sādhaka-dehi, što zna-
či premeštanje aktivnosti uma u telesnu aktivnost. Na pri-
mer, gopīje obožavaju boga sunca i boginju Kālī. Međutim,
Vaiṣṇave ne trebaju obožavati polubogove. Kṛṣṇa je dao in-
strukciju Arjuni da takvo ponašanje ne priliči onima koji su
učeni u predanosti:
antavat tu phalam teṣām

tad bhavaty alpa-medhasām
“Ljudi male inteligencije obožavaju polubogove, a njihovi

plodovi su ograničeni i prolazni.” (10)
Slično tome, dok Vraja-vāsīji ne slede Ekādaśī, ne oboža-

vaju śālagrāma-śile, i zvanično ne uzimaju inicijaciju, mi u
ovom svetu ne možemo imitirati to njihovo ponašanje.(11)
Radije, kao što je Rūpa Gosvāmī dao instrukciju, moramo
slediti ponašanje Vraja-vāsīja u njihovim sādhaka oblici-
ma. Na primer, Gopāla Bhatta Gosvāmī je sādhaka Guna-
mañjarī ili Anañga-mañjarī, a ipak je prihvatio inicijaciju
od Prabodhānanda Sarasvatī Ṭhākura, obožavao śālagrāma-
śilāe po naredbi Gospoda Caitanye, i vrlo pedantno sledio
zavet Ekādaśīja.(12) Bhakte koji praktikuju predano služe-
nje trebaju slediti ponašanje mahājana ili rizikovati da po-
stanu odbačeni, kao što se to desilo Hitā Harivamśi za vreme
Gosvāmīja Vṛndāvana.(13)
U današnjim danima se najočigledniji oblik prestupa može

videti u Vṛndāvani gde se neki pseudo-Vaiṣṇave oblače kao
Vraja-vāsīji. To su ljudi koji se oblače kao gopīje, pogreš-
no misleći da im to pojednostavljeno sleđenje Vraja-vāsīja
može podariti ulazak u Kṛṣṇa-līlu. Ali, dešava se suprot-
no. Oni ostaju na materijalnom nivou, predmet ismevanja
razumnih, i problem Vaiṣṇava zajednice. Oni su očigledni
prākṛta-sahajije. Praktičari se opominju da ni na koji način
ne imitiraju Vraja-vāsīje, da se tako takođe ne bi degradi-
rali na takav nivo besmilenog ponašanja. Bhakte nikada ne
mogu zameniti vanjsko ponašanje sādhaka-rūpe sa unutraš-
njim aktivnostima siddha-rūpe.
Sledeća opasnost za bhaktu praktičara je odbacivanje spisa

ili nesleđenje principa ragulativnog predanog služenja koji
su preporučeni u spisima. Samo zato što rāgānuga-bhakti nije
inspirisana naredbama spisa nego prirodnom privlačnošću,
ne znači da bhakte ne trebaju da slede vodstvo spisa. Suprot-
no od toga, put spontanosti je izložen jedino u spisima. Kada
Śrīla Prabhupāda pravi izjave poput “Ovi rāgānuga bhak-
te ne slede regulativne principe predanog slušenja veoma
striktno…” to ne znači da rāgānuga bhakte mogu da oda-
beru regulativne principe, zanemarujući neke prema svojoj
volji.(14) Radije, Njegova Božanska Milost, ukazuje na iz-
begavanje onih aktivnosti koje nisu povoljne za spontanu
predanost, bhāva-pratikūla; zanemarivanje nekih elemenata
dharma-śāstre, kao recimo obaveze prema precima; i zane-
marivanje detalja standarda pāñcarātrike, kao što je ležanje
u hramu zbog zanosa.(15)
S obzirom da postoje valjani razlozi da se zanemare određe-

ne regulativne aktivnosti, ni oni koji su kvalifikovani ni oni
koji to nisu, ne trebaju praviti puno galame o svojim neobič-
nim postupcima. To treba ostati poverljiva stvar, u skladu sa
principom kojeg je uspostavio Gospod:
naitat parasmā ākhyeyam

pṛṣṭayāpi kathancana
sarvam sampadyate devi
deva-guhyam susamvṛtam
“O gospo, nemoj ovo nikome otkriti, čak i ako te neko

pita. Vrlo poverljive stvari su uspešne ako se drže u tajno-
sti.”(16)
Pored gornjih primera, rāgānuga-sādhake i isto tako usavr-

šene bhakte slede zapovesti regulativnog predanog služenja
tako da daju primer drugima. Čak i Kṛṣṇa, koji je daleko
iznad regulativnih obaveza, prihvata ovaj princip i očekuje
da Njegovi bhakte to isto urade:
yad yad ācarati śreṣṭhas

tat tad evetaro janaḥ
sa yat pramāṇam kurute
lokas tad anuvartate
“Šta god veliki čovek uradi, obični ljudi slede. Kakav god
uzor postavi svojim primernim delovanjem, celi svet ga
sledi.”(17)
Bhakte trebaju ostati verni pravilima dobrog ponašanja pro-

pisanih u spisima. Ako su nemarni degradiraće se na nivo tih
sahajiyā koji puše droge i upuštaju se i nezakoniti seks da-
vajući argument da je za rāgānuga bhakte jedini greh samo
Vaiṣṇava-aparādha. Treba li da kažemo još nešto o takvim
propustima!
Śrīla Bhaktisiddhānta Sarasvatī Ṭhākura je dalje objasnio

neke zablude koji slede takozvani rāgānuga-bhakte koji ne-
maju ni najosnosvije razumevanje predanog služenja:(18)
Pošto je osnova duhovnog napretka transcendentalno znanje,

bhakte trebaju biti dobro upućeni u učenja spisa. Razumeva-
nje odnosa sa Kṛṣṇom, sambandha-jñāna, je neophodno da
kvalifikuje osobu za kutivisanje tog odnosa, i sādhana znači
kultivisanje. Zato, bez sambandha-jñāne nema ni govora o
rāgānuga-bhakti.
Jasno je da je zaokuljenost odgovorajućim udovima sādhane,
integralni deo rāgānuga-bhakti. Ipak, izgleda da ima klasa
sahajiyā koji predlažu da jednom kada se stekne pohlepa za
Kṛṣṇom, iako je teško verovati da to oni mogu dostići, oso-
ba nije više obavezna da vrši bilo kakvu sādhanu. Onda ima
druga klasa sahajiyā koji kažu da nema potrebe da sādhana
bude standard. Očigledno takve izmišljene ideje vode bilo
gde, ali ne na Goloku.
Neki drugi Vaiṣṇava početnici prave grešku izjednačavanja

vere ili znanja o rāgānuga-bhakti sa pohlepom. Alternativno,
oni misle da proglašavajući sebe sledbenicima Vraja-vāsīja,
oni postaju kvalifikovani praktičari. Još gori su oni bhakte
koji nisu prevazišli nivo mantranja sa uvredama, ali koji mi-
sle da sećajući se ili pričajući o gopī-līli Kṛṣṇe, mogu da se
oslobode požude i postanu blagoslovljeni da dostignu svoje
svarūpe. To su samo puste želje. Bhaktisiddhānta Sarasvatī
Ṭhākura kaže:
nā uṭhiyā vṛkṣopari phala dhari’ ṭāne nā

rūpānugā krama-patha vilopa to’ kore nā
“Baš kao što se inteligentni ljudi ne penju na drveće da bi

ubrali nezrelo voće, znajući da svo voće sazreva u sezoni,
sledbenici Rūpa Gosvāmīja nikada ne ulažu napore da nepri-
rodno probude pohlepu ili stimuliraju svoje siddha-rūpe; jer
oni znaju da sistematsko napredovanje u čistom predanom
služenju razotkriva i sazreva sve aspekte rāgānuga-bhakti
bez napora.”(19)
Uobičajena zabluda među ljudima uopšte je ona koju gaje
nemoralni imitatori. A to je da rāgānuga-bhakte uvek trebaju
biti apsorbirani u svoje svarūpe i posmatrati Kṛṣṇa-līlu. Ali
ova očekivanja su samo plod ljudske mašte a ne stvarnost
nauke predanosti.
Raspoloženje odvojenosti koje je podučavao Gospod Cai-

tanya je različito i prirodno duhovno iskustvo. Čak i naj-
napredniji bhakte poput Rūpa Gosvāmīja ne tvrde da vide
Kṛṣṇa-līlu. Radije oni plaču za službom Božanskog Para i
u tom raspoloženju odvojenosti oni ponekad realizuju svo-
je identitete. Onda ubrzo nakon toga oni se vrate u vanj-
sku svesnost i identitete kao sādhake, i u njihovim srcima
se žudnja za službom ponovo rasplamsa, baš poput žrtvene
vatre u koju se doda ghi.
Śrīla Prabhupāda citira sledeći stih kao dokaz raspoloženja i

vizije pravih transcendentalista:
he rādhe vraja-devike ca lalite he nanda-sūno kutaḥ

śrī-govardhana-kalpa-pādapa-tale kālindī-vane kutaḥ
ghoṣantāv iti sarvato vraja-pure khedair mahā-vihvalau
vande rūpa-sanātanau raghu-yugau śrī jīva-gopālakau
“Odajem moje ponizno poštovanje šestorici Gosvāmīja: Śrī

Rūpa Gosvāmīju, Śrī Sanātana Gosvāmīju, Śrī Raghunātha
Bhaṭṭa Gosvāmīju, Śrī Raghunātha dāsa Gosvāmīju, Śrī Jīva
Gosvāmīju i Śrī Gopāla Bhaṭṭa Gosvāmīju, koji su svug-
de u Vṛndāvani veoma glasno pevali i uzvikivali: ‘Kraljice
Vṛndāvana Rādhārānī! O Lalitā! O sine Nanda Mahārāja!
Gde ste sada svi vi? Jeste li na brdu Govardhana, ili ste pod
drvećem pored obale Yamune? Gde ste?’ Ovo je bilo njiho-
vo raspoloženje u primenjivanju svesnosti Kṛṣṇe.”(20)
Da zaključimo ovo: treba znati da su oni koji tvrde da uvek

vide zabave Kṛṣṇe jednostavno varalice, samo-obmanuti
prevaranti koji su daleko od puta rāgānuga-sādhane. Dru-
ga nepravilnost kojoj aspiranti rāgānuga-bhakti podležu
je sumnja u sazrevanje procesom predanosti koji je Śrīla
Prabhupāda podario ISKCON-u. U svom novo-pronađenom
interesu prema spontanoj predanosti, početnici ponekad izra-
žavaju sumnju zbog nedostatka “viših tema” u ISKCON-u,
kao što su Vraja-līlā Kṛṣṇe ili rasa-tattva. Kada bhakte poč-
nu javno drugima pričati o takvim sumnjama, oni razotkri-
vaju svoju sopstvenu nesposobnost za rāgānuga-bhakti i iza-
zivaju ljutnju Osnivača-Ācārye zbog stvaranja uznemirenja
u Društvu. Spontano predano služenje nije nikada tema za
javne diskusije. To je lična stvar koju bhakte praktikuju pod
vodstvom kvalifikovanog gurua. U vezi ovoga, Kṛṣṇadāsa
Kavirāja Gosvāmī piše: “Čitaoci trebaju kušati taj čudesni
nektar, jer se ništa ne moše uporediti s njim (Kṛṣṇinim zaba-
vama). Održavajući svoju veru u umu, trebaju paziti da ne
padnu u jamu lažnih argumenata ill virove nesrećnih stanja.
Ako neko padne u takvo stanje, biva uništen.”(21)
Iako je rāgānuga-bhakti sigurno cilj do kojeg ISKCON vodi

svoje članove, pošto ovaj pokret ima, angažira i trenira bhak-
te sa veoma početničkog nivoa do najnaprednijeg, njihov
zajednički temelj delovanja mora biti vaidhī-bhakti. Tako
bhakte poštuju instrukciju Rūpa Gosvāmīja sevā sādhaka-
rūpena: “obavljajući službu spolja kao ragulativni bhakte.”
Ako su neki bhakte stvarno postali sposobni za obavljanje
spontanog predanog služenja, onda (siddha-rūpena cātra hi)
oni istovremeno mogu slediti Vraja-vāsīje “iznutra sa svojih
samospoznatih položaja.” Na taj način, to što se radi spolja
kroz čula je isto za sve bhakte, a što se obavlja iznutra u umu,
temelji se na individualnom dostignuću svakoga. Bhakte
trebaju imati veru u savršenu viziju Śrīla Prabhupāda da po-
maže bhakte svih spektruma duhovnih ukusa u ISKCON-u.
Nije potrebno da se uvode bilo kakve nove stvari. Radije,
trebamo slediti put koji su postavili veliki bhakte, mahājano
yena gataḥ sa panthāḥ.(22)
* * * *
Možda smo uvereni u greške preuranjenih i imitativnih po-

kušaja rāgānuga-bhakti i savršenu formulu Śrīla Prabhupāda
koji nas podiže na nivo prave spontane predanosti. Ali koja
je tačno ta formula, i kako je ona prilagođena bhaktama
koji su na raznim nivoima napretka i imaju razne duhovne
ukuse?
Kṛṣṇadāsa Kavirāja Gosvāmī na ovo odgovara veoma le-

pim, podrobnim objašnjenjem stiha Rūpa Gosvāmīja - sevā
sādhaka rūpena. On kaže, da pošto u svojim srcima drže
Gospoda Caitanyu, istovremeno se sećajući nektarskih zaba-
va Kṛṣṇe, bhakte svih vrsta težnji koji slede učenja Gospoda
Caitanye i služe Njegovu misiju, složno će živeti zajedno i u
svojim siddha oblicima kušati blaženstvo.
“Sa svom mojom poniznošću, predajem se lotosovim sto-

palima svih vas, bhakta, uzimajući prašinu vaših stopala na
sebe kao moj telesni ukras. Sada, dragi bhakte, molim vas
poslušajte jednu stvar od mene.”(23)
“Predano služenje Kṛṣṇe je baš poput prijatne, radosne šume

lotosovih cvetova punih medom. Molim svakoga od vas da
kušate taj med. Ako svi umni špekulatori donesu pčele svo-
jih umova u tu šumu lotosovih cvetova i radosno uživaju u
zanosnoj ljubavi prema Kṛṣṇi dan i noć, njihove mentalne
spekulacije će postati potpuno zadovoljene.”
“Bhakte koji imaju odnos sa Kṛṣṇom su poput labuda i

cakravāka ptica koji se igraju u šumi lotosovih cvetova. Pu-
poljci tih lotosovih cvetova su zabave Kṛṣṇe i oni su hrana
labudolikim bhaktama. Gospod Śrī Kṛṣṇa je uvek zaoku-
pljen sa Svojim transcendentalnim zabavama; zato bhakte,
sledeći stope Śrī Caitanya Mahāprabhua, uvek mogu jesti te
lotosove pupoljke, jer su one zabave Gospoda.”
“Sve bhakte Śrī Caitanya Mahāprabhua trebaju otići u to

jezero, i uvek uzimajući utočište lotosovih stopala Śrī Ca-
itanya Mahāprabhua, postati labudovi i cakravāka ptice u
tim rajskim vodama. Trebaju nastaviti da obavljaju službe
za Gospoda Śrī Kṛṣṇu i večno uživaju u životu. Na taj način
će sve bede biti uništene, bhakte će dostići veliku sreću i
radosnu ljubav prema Bogu.”
“Bhakte koji su uzeli utočište lotosovih stopala Śrī Caitanya
Mahāprabhua uzimaju odgovornost da dele nektarsko pre-
dano služenje po celom svetu. Oni su poput oblaka koji lije
vodu na zemlju da duhovno neguje plod ljubavi prema Bogu
u ovom svetu. Bhakte jedu taj plod do punog zadovoljstva
i što god ostane, oni to daju za opšte stanovništo da oni to
pojedu. Tako oni žive srećno.”
“Zabave Śrī Caitanya Mahāprabhua su pune nektara, a zaba-

ve Gospoda Kṛṣṇe su poput kamfora. Kada se ta dva pome-
šaju, oni postanu veoma slatki. Zbog milosti čistih bhakta,
ko god to kuša može razumeti dubinu te slatkoće.”
“Ljudi postaju jaki i krepki tako što jedu dovoljno žitarica,

ali bhakta koji samo jede obične žitarice ali ne kuša tran-
scendentalne zabave Gospoda Caitanya Mahāprabhua i
Kṛṣṇe, postepeno postane slab i pada sa transcendentalnog
položaja. Međutim, ako neko popije samo kapljicu nektara
Kṛṣṇinih zabava, njegovo telo i um počinju da cvetaju i on
počinje da se smeje, peva i pleše.”
“Čitaoci trebaju kušati ovaj predivan nektar jer on nema s

čim da se uporedi. Održavajući čvrstu veru u svojim umovi-
ma, trebaju biti pažljivi da ne padnu u bunar lažnih argume-
nata ili u vrtlog nesrećnih okolnosti. Ako neko padne u takav
položaj, onda je gotov.”
Śrīla Prabhupāda objašanjava da je suština znanja da su

zabave Gospoda Caitanye “istovetne sa zabavama Gospo-
da Kṛṣṇe.”(24) To znači da su zabave Gospoda Caitanye
sādhaka-rūpa, kopija Kṛṣṇinih zabava koje su takođe pot-
puno i direktno ispoljene u siddha-rūpa zabavama Gospoda
Caitanye.(25) Primerno sleđenje Kṛṣṇe i Gospoda Caitanye,
neguje bhakte praktičare do zrelosti predanosti.
Śrīla Prabhupāda dalje naglašava da je osnovna filozofi-

ja o tome kako slediti Gospoda Caitanyu i sećati se zaba-
va Kṛṣṇe “teška tema.”(26) Zato, nije iznenađujuće da se
bhakte početnici lako spotaknu na putu pokušavajući da ih
shvate. Međutim, šestorica Gosvāmīja su pažljivo zapisali
ovu filozifiju u svojim knjigama za našu dobrobit, i trebamo
ih proučavati.
Komentari Śrīla Prabhupāda na suštinske knjige Vaiṣṇava

kao što su Śrīmad-Bhāgavatam i Bhagavad-gītā su sažetak
knjiga Gosvāmīja. Ako bhakte pažljivo proučavaju učenja
Śrīla Prabhupāda, videće kako je on zacrtao put predanog
služenja počevši sa regulativnim predanim služenjem, kroz
spontanu predanost, do zanosne predanosti, što konačno za-
vršava predanim služenjem sa ljubavlju. Samo je potrebno
imati studiozne i verne oči da bi se to videlo. Ali ako su
bhakte lenji….
“Svi bhakte koji su povezani sa pokretom svesnosti Kṛṣṇe

moraju čitati sve knjige koje sam ja preveo (Caitanya-
caritāmṛtu, Śrīmad-Bhāgavatam, Bhagavad-gītu i druge);
inače, nakon nekog vremena samo će da jedu, spavaju i pad-
nu sa svojih položaja. Na taj način će da propuste priliku da
dostignu večni, blaženi život transcendentalnog zadovolj-
stva.”(27)
Konačna reč opreza: dok je ISKCON Vaiṣṇavama reguli-

sano predano služenje zajednička praksa, zbog unutrašnjeg
raspoloženja, prave rāgānuga-bhakta se ponekad odvoje od
njih ili ih regulativne bhakte mogu uočiti. Bhaktisiddhānta
Sarasvatī Ṭhākura opominje regulativne bhakte da poštu-
ju inspiraciju svojih spontanih prijatelja. On kaže vaidha-
bhakta-jane kabhu rāgānugā jāne nā, “Regulativni bhakte ne
mogu razumeti spontane bhakte.”(28) Pošto se inspiracija
ragulativnih i spontanih bhakta razlikuje, razumljivo je da
će se u njihovim razgovorima pojaviti različita gledišta na
neke teme predanosti. Poštovanje prema svakom uverenju
predanosti je svojstveno zrelom Vaiṣṇava ponašanju.
Pored toga, regulativni bhakte ne trebaju neprirodno poku-

šavati da postanu spontani praktičari. Dokle god je nečija
inspiracija vera u spise, nema ni govora o rāgānugi, koja za-
hteva barem neku meru iskrene pohlepe. A pohlepa se neće
pojaviti pomoću filozofskih argumenata ili vernosti prema
regulacijama. Ono se pojavljuje zbog pokornog slušanja o
Kṛṣṇi u Vṛndāvani iz spisa ili rasika Vaiṣṇava.
Kada jaka želja da kuša raspoloženje službe Vraja-vāsīja

uskomeša srce bhakte, onda je to znak da se pohlepa zaista
pojavila. Dokle god je inspiracije za službom čvrsto ukore-
njena u spisima, rečeno je da je predano služenje Svevišnjeg
Gospoda kao objektu ljubavi još uvek pomešano sa oseća-
njima vernosti prema porodici u urbanom životu. Takva pre-
danost ne može odvesti osobu do Kṛṣṇe u Vṛndāvani.
U ovom poglavlju sam pokušao da sažmem zastranjenja

koja proizilaze kada uslovljena duša dođe u dodir sa spon-
tanim predanim služenjem ili dok ga zaista praktikuje. Kao
što Śrīla Prabhupāda kaže, kako slediti Gospoda Caitanyu i
sećati se zabava Kṛṣṇe, teška je tema. Zato bhakte moraju
obavljati predano služenje sa najvećim oprezom. Za bhakte
koji su privučeni sa Vraja-bhakti, a ipak su veoma oprezni
da napuste put regulativne predanosti, njihov put u Vraju
je takođe osiguran. Kada postanu pročišćeni od materijal-
nih nečistoća, preći će preko nadležnosti materije i prihvatiti
rāgānuga-bhakti na nivou zanosa ili bhāve. Taj siguran pri-
stup kojem naši ācārye daju prednost je opisan u sledećem
poglavlju.
Beleške
2. Kṛṣṇa je rekao: “Dugo vremena nisam podario stanovni-
cima sveta blagoslov da Me predano služe s čistom ljubav-
lju. Bez takve ljubavi i privrženosti postojanje materijalnog
sveta je besmisleno”, na šta Śrīla Prabhupāda kasnije ko-
mentariše: “Nakon što se pojavio, Gospod Kṛṣṇa je pomi-
slio da nije podario Svojim bhaktama transcendentalne lične
odnose u dāsyi, sakhyi, vātsalyi i mādhuryi.” (Caitanya-
caritāmṛta, Ādi-līlā 3.14 i 3.16)
4. Ovaj pasus se temelji na zaključnim rečima Hari-nāma-
cintāmani.
9. Fraza “duplo neprirodno” znači da je neprirodno odreći se
naše sopstvene večne osobenosti, koja se treba jednostavno
ponovo otkriti, i kao drugo, neprirodno je pokušati dobiti isti
identitet neke druge večne osobe.
11. Obožavanje śālagrāma-śilā je element regulativne pre-
danosti, iako neki bhakte pogrešno misle da je takva služba
Gospoda protivna raspoloženju spontane predanosti, bhāva-
pratikūla, i da ga se stoga treba odreći. Međutim, Sam Gos-
pod Caitanya je naredio Gopal Bhaṭṭa Gosvāmīju da oboža-
va ta sveta kamenja. Stoga, takvo obožavanje je prihvatljivi
deo Gaudīya Vaiṣṇava prakse.
12. Neki sluge Rādhā-ramaṇa hrama kažu da je za vreme
Svoje posete Gopal Bhaṭṭa Gosvāmīja u Rangakṣetri, Gos-
pod Caitanya inicirao Gopal Bhaṭṭa. Međutim, u uvodu Hari-
bhakti-vilāse (1.2) Sanātana Gosvāmīja piše: “Ovu knji-
gu, Hari-bhakti-vilāsa, prvobitno je sastavio Gopal Bhaṭṭa
Gosvāmī, učenik Prabodhānanda Sarasvatīja koji je veoma
drag Gospodu Kṛṣṇi.”
13. Hitā Harivamśa je bio učenik Gopal Bhaṭṭa Gosvāmīja.
Međutim kada su njegove krivoverne aktivnosti izašle na vi-
delo kao žvakanje betelovog oraha, i nesleđenje Ekādaśīja,
njegov guru ga je odbacio zbog oponašanja Vraja-vāsīja. Na-
kon toga je Hitā Harivamśa još više zastranio, a Gosvāmīji
njegovog vremena ga potpuno izopštili. Njegovi sadašnji
sledbenici se takođe izbegavaju.
14. Ambrozija Predanosti, Poglavlje 16
13. Zanemarivanje pravila moralnosti su objašnjena u stihu
devarṣi-bhūtāpta-nṛṇām pitriiṇām…koji govori o tome da
“Ko god je uzeo utočište lotosovih stopala Mukunde, da-
vaoca oslobođenja, ostavljajući sve obaveze, i prihvatio put
predanog služenja sa svom ozbiljnošću, nema više nikakvih
dužnosti niti obaveza prema polubogovima, mudracima,
običnim živim bićima, porodičnim članovima ili precima.”
(Śrīmad-Bhāgavatam 11.5.41). Śrīla Prabhupāda daje pri-
mer ležanja ispred Božanstva u hramu u 11-om poglavlju
Ambrozije Predanosti.
17. Ovo je prva serija stihova Bhagavad-gīte (3.21-26) u ko-
jima Kṛṣṇa slavi one koji pokazuju primer za dobrobit onih
koji nisu podjednako zreli u svesnosti Kṛṣṇe.
18. Sledeća pogrešna razumevanja i devijacije su uzete iz
knjige Prākṛta-rasa Śata-dūṣiṇī, Bhaktisiddhānta Sarasvatī
Ṭhākura.
19. Prākṛta-rasa Śata-dūṣiṇī 57
20. Ṣad-gosvāmy-aṣṭaka 8
22. Ovaj red je iz sledećeg stiha Mahābhārate, Vana-parva
313.117: tarko ‘pratiṣṭhaḥ śrutayo vibhinnā nāsāv ṛṣir yasya
matam na bhinnam dharmasya tattvam nihitam guhāyām
mahājano yena gataḥ sa panthāḥ. “Suvoparni argumenti ne
vode do zaključka. Velika ličnost čije se mišljenje ne razli-
kuje od mišljenja drugih se ne smatra velikim mudracem.
Samim proučavanjem Veda, koje su raznovrsne, ne može
se doći do pravog puta zahvaljujući kome se mogu shvatiti
religiozni principi. Prava istina o religioznim principima je
skrivena u srcu neokaljane samospoznate osobe. Stoga, kao
što potvrđuju śastre, osoba treba prihvatiti put napredovanja
koji su zacrtali mahājane.”
23. Ovo je citat iz Caitanya-caritāmṛte, Madhya-lilā 25.272-
279.
24. Caitanya-cari ṣ tāmṛta, Madhya-līlā 25.271, Objašnjenje
25. Siddha-rūpa zabave Gospoda Caitanye se naročito ma-
nifestuju kada je On apsorbovan u sañkīrtanu ili se nalazi u
Gambhīri sa svojim ličnim pratiocima.
26. Caitanya-caritāmṛta, Madhya-līlā 25.271, Objašnjenje
27. Caitanya-caritāmṛta, Madhya-līlā 25.278, Objašnjenje
28. Prākṛta-rasa Śata-dūṣiṇī 61
Jedanaesto Poglavlje
Spontana predanost u ISKCONu
Otkad je misija Gospoda Caitanya počela da u ovom sve-
tu širi spontanu predanost po uzoru na Vraja-vāsīje, postoji
malo sumnji da je to takođe misija i pokreta svesnosti Kṛṣṇe.
I na taj način postoji malo sumnji da je Śrīla Prabhupāda že-
leo da njegovi sledbenici postanu rāgānuga-bhakte.
“…bez vidhi-bhakte ne možete dostići nivo rāgā-bhakti, iako
je to naš cilj. Rāgānuga, rāgā-bhakti se obavlja sleđenjem
stopa bhakta Vṛndāvana. To se zove rāgā-bhakti…Tako ovaj
pokret svesnosti Kṛṣṇe postepeno razvija (predanost) do ni-
voa rāgā-bhakti ili para bhakti. Onda je život uspešan.”(1)
Śrīla Prabhupāda je svoje sledbenike učio principima regu-

lativnog predanog služenja i takođe kako da je primene u
praksi. Kao rezultat, sledbenici Njegove Božanske Milosti
nemaju sumnje u proces obavljanja predanog služenja bilo
kod kuće ili u hramovima ISKCONa. S druge strane, dok je
Śrīla Prabhupāda takođe poučavao šta je spontano predano
služenje, objašnjavajući njegove osnove i upozoravajući na
zamke, on je malo govorio o tome kako da se rāgānuga prak-
tičari uklope u ISKCON.
A ipak Śrīla Prabhupāda nas nije ostavio neupućenima. Nje-

gova detaljna objašnjenja o spontanom predanom služenju,
sama po sebi sadrže opise pravilnog ponašanja kvalifikova-
nog rāgānuga-sādhake. Zato će ovo zaključno poglavlje od-
govoriti na pitanje: “Kako je Śrīla Prabhupāda zamislio da
se rāgānuga-bhakti izvodi unutar ISKCONa.”
Iz primera i učenja Njegove Božanske Milosti, jasno je da

je on od svojih sledbenika očekivao da se ponašaju kao re-
gulativni bhakte ili bhakte “početnici.”(2) Ovo očekivanje
je u skladu sa našim ācāryama još iz vremena Caitanya
Mahāprabhua. Śrīla Prabhupāda je zamislio da žudnja da
se slede Vraja-vāsīji treba ostati lična, unutrašnja stvar, i to
ne treba niti obznaniti javnosti niti o tome voditi diskusije
na forumima običnih bhakta. Ovo je potvrđeno činjenicom,
kako je Śrīla Prabhupāda postupio prema “Gopī-bhāva klu-
bu.”(3)
Tradicija Śrīmad-Bhāgavatama i Gaudīya Vaiṣṇavizma jeste

da se unutrašnja kultivacija i dostignuće drže kao poverlji-
va tajna. Stih koji počinje sa naitatparasmā ākhyeyam(4) i
sledeća instrukcija Narottama dāsa Ṭhākura dokazuju ovaj
običaj:
āpana bhajana-kathā nā kahibajathā tathā

ihāte haiba sābadhāna
nā kariha keha roṣa nā laiha mora doṣa
praṇāmaha bhaktera caraṇe
“U vezi svojih ličnih bhajana, bhakte trebaju biti pažljivi da

ne govore o tome svugde i svakome. Razlog tome je da će
neki ljudi postati ljuti a drugi nalaziti greške. Stoga, bolje je
samo odati poštovanje stopalima svih Vaiṣṇava. Drugim re-
čima, bolje je zadržati riznicu svog srca daleko od njih.”(5)
Sa kakvim god ličnim kultiviranjem da su bhakte zaoku-

pljeni, javno trebaju da raspravljaju samo teme regulativnog
predanog služenja i metode propovedanja.(6) To je njihova
duhovna čestitost. Poput žena koje drže u tajnosti svoje inti-
mne razmene sa svojim muževima, Vaiṣṇave čuvaju u tajno-
sti svoj rastući odnos sa Kṛṣṇom.
Drugi primer ovakve čestitosti se može naći u ponašanju
Caitanya Mahāprabhua. Čak i onda kada nije mogao da kon-
troliše Svoje zanose u prisustvu drugih, On bi poricao vero-
dostojnost tih zanosa i osudio Sebe kao varalicu, govoreći:
“Moji dragi prijatelji! U Mom srcu Ja nemam ni najmanji
trag ljubavi prema Bogu. Kada vidite da plačem u odvojeno-
sti, Ja samo lažno ispoljavam Moju veliku sreću.”(7)
Śrīla Prabhupāda je takođe čuvao svoje unutrašnje dostignu-

će i nikada nije razotkrio svoju duhovnu osobenost svojim
učenicima, nego uvek pokazivao savršeni primer regulisa-
nog bhakte i propovednika.
Poverljivost nije samo pravilno ponašanje rāgānuga-bhakte

nego način da se zaštiti njegova vezanost od onih koji bi
to pogrešno razumeli. Šta više, poverljivost izbegava ne-
slaganja u zajednici Vaiṣṇava; i to takvog neslaganja koje
može završiti sa uvredama ili uznemirenjem u misiji. I da
se ponovo naglasi poenta koja se već dva puta spomenula u
desetom poglavlju ove knjige, Kṛṣṇadāsa Kavirāja Gosvāmī
kaže: „Održavajući svoju veru u umu, (bhakte) trebaju paziti
da ne padnu u jamu lažnih argumenata ill virove nesrećnih
stanja. Ako neko padne u takvo stanje, biva uništen.”(8)
Možemo se upitati kako će bhakta u takvim ograničavaju-

ćim okolnostima napredovati na putu spontane predanosti.
Kao i sa svim drugim aspektima svesnosti Kṛṣṇe, bhakte

će napredovati u rāgānuga-bhakti zbog vođstva duhovnog
učitelja i spisa, i unutrašnjeg saveta Gospoda. Bhakte koji
iskreno teže da dostignu Vraja-bhakti biće nagrađeni sa is-
punjenjem njihovih težnji. Kṛṣṇa obećava:
ananyāś cintayanto mām

ye janāḥ paryupāsate
teṣām nityābhiyuktānām
yoga-kṣemam vahāmy aham
“Ali onima koji Me uvjek obožavaju sa isključivom preda-

nošću, meditirajući na Moj transcendentalni oblik, dajem
ono što im nedostaje i čuvam ono što imaju.”(9)
* * * *
Poteškoće koje se pojavljuju kada praktičari bhakti ili ne-

kvalifikovani bhakte prihvate rāgānuga-bhakti, se sve pre-
vazilaze kada se dostigne zanos koji predstavlja ulazna vrata
u spontanu predanost. I ovo je bio taj način kojeg je Śrīla
Prabhupāda više voleo da mu sledbenici i njegov pokret pri-
hvate.
Čitaoci, molim vas obratite pažnju!
Dokaz za ovu opciju se može videti u svim knjigama i izjava-
ma Śrīla Prabhupāda. U prevodu stiha sevā sādhaka-rūpeṇa
Śrīla Prabhupāda prevodi sādhaka-rūpeṇa kao “svoj samos-
poznati položaj.”(10) U ovom kontekstu, samospoznaja
znači stvarni ulazak u svoj sopstveni duhovni identitet. Na
drugom mestu Śrīla Prabhupāda kaže da je rāgānuga-bhakti
za paramahaṁse, što znači za transcendentaliste.(11) Ova
ideja je ponovo pojačana sa sledećim citatom:(12)
“… rāgānuga-bhakti.” To se zove parā bhakti. Ta parā bhakti
je potrebna.
brahma-bhūtaḥ prasannātmā
na śocati na kānkṣati
samaḥ sarveṣu bhūteṣu
mad-bhaktim labhate parām
“Onaj ko je transcendentalno utemeljen odmah spoznaje Vr-

hovni Brahman. Nikada ne jadikuje niti želi da išta posedu-
je. Jednako se ophodi prema svakom živom biću. U takvom
stanju dostiže čisto predano služenje Mene.”(3)
Osim mogućnosti da bi uslovljena duša uzrokovala uzne-

mirenja u ISKCON-u, postoji i drugi razlog zašto je Śrīla
Prabhupāda više voleo da rāgānuga-bhakti kultivišu oslo-
bođene bhakte. Oni koji su transcendentalno utemeljeni su
iznad iluzije i sklonosti da prave greške. Zato, oni ne mogu
biti primamljeni u odstupanja sahajiyā koja bi kontaminirala
Društvo.
Pošto se spontana predanost dostiže zbog milosti Kṛṣṇe ili

Njegovih bhakta, nema ograničenja u tome kada će se ta
milost dobiti. Iako je pohlepa zrela na nivou bhāve, ona se
može pojaviti na nižim nivoima predanosti. I to je razlog
zašto je ona takođe deo predanog služenja u praksi.
Śrīla Prabhupāda potvrđuje, i predusretljiv je toj mogućnosti

u drugom prevodu stiha sevā sādhaka-rūpeṇa: “Ova metoda
je primenljiva i na nivou sādhane (duhovne prakse koja se
obavlja da nivou uslovljenosti) i na nivou sādhye (spoznaje
Boga), kada je osoba siddha-puruṣa, ili duhovno usavršena
duša.”
Žudnja da se slede Vraja-vāsīji se može probuditi u bhak-

tama praktičarima. I ova knjiga je najviše namenjena tim
Vaiṣṇavama. Međutim, oni kojima je ta riznica predanosti
rano podarena trebaju uvideti odgovornost koja dolazi sa
time i da se pravilno ponašaju.
Sa kime mogu bhakte da podele svoje realizacije i od koga

da uzmu savete?
Imajući na umu, prethodno detaljno objašnjeno ponašanje,

rāgānuga-bhakta treba pažljivo slediti instrukcije i primer
Śrī Caitanya Mahāprabhua:
śrīmad-bhāgavatārthānām
āsvādo rasikaiḥ saha
sajātīyāśaye snigdhe
sādhau sangaḥ svato vare
“Osoba treba shvatiti smisao Śrīmad-Bhāgavatama u druš-

tvu čistih bhakta i treba se družiti s bhaktama koji su napred-
niji od nje i obdareni sličnom vrstom ljubavi prema Gospo-
du.”(14)
Gospod Caitanya savetuje da treba potražiti vođstvo bhakta
koji su dobro upoznati sa spontanim predanim služenjem.
Duhovni učitelj koji daje inicijaciju je prva osoba čije uto-
čište bhakta treba uzeti. Međutim, ako on nije sposoban dati
savet u vezi toga, onda će on svog štićenika poslati kod kva-
lifikovanog śikṣā-gurua. U bilo kojem slučaju, Kṛṣṇa sedi u
srcu svog bhakte i pošto razume njegove duhovne potrebe,
Gospod pravi pogodne aranžmane.
Možemo videti da se Caitanya Mahāprabhu u javnosti za-

okupio samo sañkīrtanom Kṛṣṇinih svetih imena; kada je
bio sa Svojim bhaktama, govorio je o opštim temama u vezi
Kṛṣṇe; a samo bi dvojici poverljivih pratioca razotkrio Svo-
ju unutrašnju čežnju– dostizanje utočišta lotosovih stopala
Kṛṣṇe.
Ovi susreti Gospoda u noćnim kasnim satima nam daju

savet kako da bhakte razotkriju svoje spontane vezanosti.
U privatnosti Svojih ličnih odaja, Caitanya Mahāprabhu
je isključivo razgovarao samo sa Rāmānanda Rāyom i sa
Svarūpa Dāmodara Gosvāmījem. Njih dvoje su bili Njihovi
sajātīya pratioci i jedini koji su direktno znali unutrašnje te-
žnje Gospoda.
Ponašajući se na odgovarajući način u raznim okolnostima,

Gospod Caitanya je raširio misiju sañkīrtana među običnim
ljudima, ohrabrio Svoje sledbenike u svesnosti Kṛṣṇe, i kul-
tivisao Svoje unutrašnje težnje.
Mi takođe trebamo to uraditi. To je ono što Śrīla Prabhupāda
očekuje od svojih sledbenika.
Ukratko: na pitanje “kada je neko kvalifikovan da praktikuje

rāgānuga-bhakti u ISKCON-u?”, kratak odgovor jeste, da
zbog toga što se rāga može pojaviti u bilo koje vreme, kada
se ona uistinu pojavi, može se početi sa rāgānuga-bhakti.
Pohlepa se može pojaviti na nivou praktikovanja ali će se
zasigurno pojaviti na nivou zanosa. U bilo kojem slučaju,
iako je Śrīla Prabhupāda više voleo ono- kasnije, njegova
očekivanja su bila da bhakte zadrže svoja dostignuća i težnje
u tajnosti i u sebi.(15) Takvo ponašanje je u skladu sa dosto-
janstvom spontane predanosti.
Caitanya Mahāprabhu je dao instrukciju Gopāla Bhaṭṭa

Gosvāmīju, da obožava śālagrāma-śile, što je praksa tradici-
onalno povezana sa Južno Indijskim regulisanim predanim
služenjem. Gopāla Bhaṭṭa je sledio tu instrukciju, i kada je
njegova žudnja da služi Kṛṣṇu sazrela, jedna od śilā se pre-
obrazila u oblik Rādhā-ramana. Neosporno značenje ovog
slučaja jeste da će bhakte koji praktikuju regulativno preda-
no služenje pod vođstvom Caitanya Mahāprabhu i njegovih
sledbenika, videti da se njihova predanost pretvara u sponta-
nu službu. Kao što Viśvanātha Cakravartī Ṭhākura piše: “…
kada neko sledi viddhi-mārgu koja je pokrenuta pohlepom,
to se zove rāgānuga-bhakti.”(16)
Da bi iskusili promenu, bhakte takođe trebaju biti strpljivi

i da pokorno prihvate proces koji su dali naši ācārye i Śrīla
Prabhupāda. Ovu knjigu ću završiti citatom pesme Narotta-
ma dāsa Ṭhākura o rāgānuga-bhakti.(17) Ona opisuje pravil-
no raspoloženje aspiranta. Bez sumnje, ako sledimo njagov
savet bićemo nagrađeni sa draguljem prave rāge.
rāgera bhajana-patha kahi ebe abhimata

loka-beda-sāra ei bāṇī
sakhīra anuga hāṇa braje siddha-deha pāṇa
ei bhābe judabe parāṇi
„Sada ću opisati put spontane ljubavi prema Kṛṣṇi, koju sla-

ve uzvišene bhakte i Vede. Putujući na ovom putu spontane
ljubavi osoba postaje sledbenik gopīja i dostiže savršeno du-
hovno telo oslobođene duše.”
śrī-rādhikāra sakhī jāta tāha ba kahiba kata

mukhya sakhī kariye gaṇana
lalitā biśākhā tathā sucitrā campakalatā
rangadevī sudevī kathana
tungabidyā indurekhā ei aṣta-sakhī lekhā
ei kahi narma-sakhī gaṇa
ihoṇ sebā-shacārī priya-preṣtha nāma dhāri›
prema-sebā kare anukṣāṇa
“Sad ću opisati najvažnije prijateljice Śrīmatī Rādhārāṇī.

Lalitā, Viśākhā, Sucitrā, Campakalatā, Rangadevī, Sudevī,
Tungavidyā, i Indulekhā su osam najvažnijih. Druge su po-
deljene u razne grupe kao što su bliske prijateljice, drage
prijateljice, i najdraže prijateljice. Sve ove gopīje neprestano
predano služe Śrīmatī Rādhārāṇī sa ljubavlju.”
śrī-rūpa-manjarī āra śrī-rati-manjarī sāra
labanga-manjarī manjunālī
śrī-rasa-manjarī-sange kastūrikā-ādi range
prema-sebā kare kutuhali
“Śrī Rūpa-mañjarī, Śrī Rati-mañjarī, Lavanga-manjarī,

Manjunālī, i Śrī Rasa-mañjarī željno služe Śrīmatī Rādhārāṇī,
snabdevajući je sa mošusom i raznim drugim stvarima.”
ei-sabara anuga hāṇa prema-sebā niba cāṇa

ingite bhujiba saba kaje
rūpa guṇa dagamāgī sada haba anurāgī
basatī kariba sakhī majhe
“Ja sam sledbenik svih gopīja. Jednog dana ću ih služiti

sa puno ljubavi, shvatajući njihove naredbe čak i kada su
izražene nemarnim nagoveštajem ili gestovima. Postaću
preplavljen u čudu Njihovim transcendentalnim vrlinama i
lepotom, iskreno ću ih voleti, i zasigurno uvek ostati u nji-
hovom društvu.”
bṛdābane du jana cāri-dike cakhi-gaṇa

samayera sebā rasa-sukhe
sakhīra ingita habe cāmara dhūlaba tabe
tambūla jogāba cāṇda-mukhe
“Jednog dana ću u Vṛndāvani razumeti sreću služenja Bo-

žanskog Para, Koji su okruženi Svojim gopī-prijateljicama.
Sledeći nagoveštaj gopīja, uzeću cāmaru da hladim Rādhā-
Kṛṣṇu, i za Njihovo zadovoljstvo staviti u Njihova meseco-
lika usta betelov orah.”
jugala-caraṇa sebi nirantara ei bhābi

anurāge thākiba sadāya
sādhane bhābiba jāha siddha-dehe pāba tāha
rāga pathera ei sei upāya
“Jednog dana sa velikom ljubavlju ću početi stalno da slu-

žim lotosova stopala Božanskog Para. Ali za sada ću da sle-
dim pravila sādhana-bhakti, sve dok ne dostignem savršeno
duhovno telo i postanem sposoban da spontano volim Bo-
žanski Par.”
sādhane je dhana cāi siddha-dehe tāha pāi

pakwā pakwa mātra sei bicāra
pakile sei prema-bhakti apakwe sādhana khyāti
bhakati-lakṣaṇa-anusāra
“Kada budem imao duhovno telo oslobeđene duše, dostićiću

riznicu čiste ljubavi prema Bogu, za koju žudim dok sledim
regulativne aktivnosti sādhana-bhakti. Zapravo, sādhana-
bhakti i prema-bhakti su isto predano služenje. U prvom je
ljubav prema Kṛṣṇi još nezrela a u drugom je ista ljubav
dostigla usavršeni, zreli nivo.
narottama dāsa kahe ei jena mora haye

braja-pure anurāge bāsa
sakhī-gaṇa-gaṇanate āmare gaṇibe tate
tabahuṇ puriba abhilāṣa
“Narottama dāsa kaže: ‘nadam se da ću dostići nivo sponta-

ne ljubavi prema Božanskom Paru i mestu Vraje. Nadam se
da ću postati jedna od gopī-prijateljica Rādhā-Kṛṣṇe. O Bo-
žanski Paru, na taj način ću moći da služim Vas i zadovoljiti
sve vaše želje!’ “
tathā hi’-
sakhīnām sanginī-rūpam
ātmānam vāsanā-mayīm
ājnā-seva-parām tat-tat-
kṛpālankāra-bhūṣitām
“Prema-bhakti je opisana u sledećim izjavama: ‘Treba me-

ditirati na sebe kao sluškinju gopīja i na taj način dostići
njihovu milost.”
kṛṣṇam smaran janam cāsya

preṣtham nija-samīhitam
tat-tat-kathā-rataś cāsau
kuryād vāsam vraje sadā
“Bhakta uvek treba misliti unutar sebe na Kṛṣṇu i odabra-

ti veoma dragog bhaktu koji je sluga Kṛṣṇe u Vṛndāvanu.
Treba se uvek zaokupiti temama o tom slugi i njegovim od-
nosom sa Kṛṣṇom, i takođe živeti u Vṛndāvani. Međutim,
ako za nekoga nije moguće da fizički ode u Vṛndāvan, treba
tamo živeti mentalno.”
Beleške
1. Lekcija na Śrīmad-Bhāgavatam 3.26.35-36, 12-og Janua-
ra, 1975, Bombay
2. Śrīla Prabhupāda sādhaka-rūpena kao “bhakta početnik”
u Caitanya-caritāmṛti, Madhya 22.156-157.
3. Gopī-bhāva Klub je bio oformljen u Los Angelesu 1976-
te, kada su bhakte zainteresovani da čitaju i pričaju o Kṛṣṇi
i gopījama, počeli redovno da se sreću. Śrīla Prabhupāda je
grupu veoma brzo raspustio i dao instrukciju bhaktama da se
drže osnova svesnosti Kṛṣṇe.
6. U Sledećem razgovoru sa Śrīla Prabhupādom, Njegova
Božanska Milost poziva bhakte da zadrže svoja duhovna
iskustva lično za sebe:
Satsvarūpa: Ali mi smo razgovarali o tome i Pṛthu-putra
Mahārāja kaže da su neki bhakte veoma osetljivi o tim
svojim iskustvima. I ako im kažemo “Zanemari to, To nije
važno,” onda to neće biti dobro za njih, jer oni definitivno
osećaju posete osoba sa drugih nivoa egzistencije, i ako im
jednostavno kažemo, “Ne…”
Prabhupāda: Ne, to je uredu. Kažite “Ti si veoma srećan što
to imaš, ali gledaj svoja posla.” To je sve.
Pṛthu-putra: Oni žele osećati zadovoljstvo sa tačke gledišta
svesnosti Kṛṣṇe
Prabhupāda: To je uredu. Ponekada to može biti činjeni-
ca. To nije ništa čudno. Ali trebamo nastaviti sa podacima.
(Razgovor, 28-mi Januar, 1977, Bhubaneshwar)
7. Caitanya-caritāmṛta, Madhya-lilā 2.45
11. Lekcija na Śrīmad-Bhāgavatam 3.26.35-36, 12-ti Januar,
1975, Bombay.
12. Neke druge izjave su; “Kada čisti bhakta sledi stope
bhakte iz Vṛndāvana, on može da razvije rāgānuga-bhakti.”
(Caitanya-caritāmṛta, Madhya-lilā 22.149) i, “Kada napred-
ni, spoznati bhakta čuje o zabavama bhakta Vṛndāvana…”
(Caitanya-caritāmṛta, Madhya-līlā 2.2.155)
15. Treba jasno ukazati na to da se rāgānuga-bhakti neće
probuditi u svakom bhakti. To je već ranije bilo objašnjeno
u knjizi. Oni bhakte koji teže za službom bilo kojeg oblika
Gospoda, bude vezanost za određenu inkarnaciju koju obo-
žavaju, ali rāgānuga-bhakti je samo za sina Majke Yaśode.
Međutim, suština misije Gospoda Caitanye i ISKCON-a
Śrīla Prabhupāda je dati priliku bhaktama da se vrate na Go-
loka Vṛndāvan i postanu sledbenici Vraja-vāsīja.
16. Rāga-vartma-candrikā 12
17. Prema-bhakti-candrikā, Pesma 5
Pogovor
Ova knjiga podrobno objašnjava aforizme Vedānta-sūtre
koja izjavljuje:
upapannas tal-lakṣaṇārthopalabdher lokavat

(Vedānta-sūtra 3.3.31)
“Ono je najbolje, zato jer sredstvo dostizanja cilja, tj, Gos-

pod, ima istu prirodu koju mi nalazimo u svetu.” Prirodna
privlačnost prema Kṛṣṇi je baš poput prirodne privlačnosti
uslovljenih duša prema njihovim porodicama. Prva vodi do
najuzvišenije vrste oslobođenja; druga, međutim, u materi-
jalno ropstvo. Suština svesnosti Kṛṣṇe je preneti našu pri-
rodnu vezanost na Kṛṣṇu.
Śrīmad-Bhāgavatam, tačnije deseto pevanje je posvećeno
slavljenju cilja te vezanosti. Kada bhakte čitaju o ljubavi
Vraja-vāsīja i postanu inspirisani da vole Kṛṣṇu kao oni, od-
bacujući vezanost za ovaj svet, to se zove buđenje sponta-
nog predanog služenja.
O Autoru
Śivarāma Swami je rođen u Mađarskoj u Budimpešti 1949-
te, i njegova se porodica iselila u Kanadu za vreme neu-
spele Mađarske revolucije 1956-te. On je postao učenik
A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupāda, Osnivača Ācārye
ISKCON-a 1973-će, i 1979-te prihvatio odvojeni red života
(sannyāsu). Śivarāma Swami je dobro poznat po svom du-
bokom znanju Gaudīya Vaiṣṇavizma, i serije knjiga ‘Kṛṣṇa
u Vṛndāvani.’ On je član Komisije Upravnog Tela ISKCON-
a (GBC) i odgovoran je za projekte u Mađarskoj, Turskoj i
Rumuniji. Iako putuje i propoveda internacionalno, on ostaje
što je moguće više vremena u Novoj Vraja-dhāmi (Kṛṣṇinoj
dolini), koja je kopija Vṛndāvana, projekat nezavisne, samo-
dovoljne farme u seoskom krajoliku Mađarske.
Sanskritska fonetika
Vokali se čitaju fonetski kao i u našem jeziku. Dugi voka-
li izgovaraju se dva puta duže od kratkih. Posebni vokali
izgovaraju se kako sledi:
ṛ – kao ri u reči riba (ali više kao francusko ru).

ṝ – isto kao ri samo dva puta duže.
ai – kao ai u reči laik.
au – kao au u reči naum.
ṁ – (anusvara) - nazalni zvuk kao u francuskoj reči bon.
ḥ – (visarga) - završni izdah; aḥ se izgovara kao aha; iḥ
kao ihi.
Konsonanti se izgovaraju kako sledi:

k – kao kit
g – kao guma.
c – kao ćup.
j – kao đak
ṭ – kao tenk, ali jezikom dodirujući nepce.
ḍ – kao dan, ali jezikom dodirujući nepce.
t – kao tenk, ali jezikom dodirujući zube.
d – kao dan, ali jezikom dodirujući zube.
p – kao panj .
b – kao bitka.
kh,gh, ch, jh, th, dh, ph, bh - izgovaraju se isto kao i gore,
ali s dodatkom zvučnog h.
ṅ – kao u reči banka, gdje se g jedva čuje.
ñ – kao njiva.
ṇ – kao srna (pripremi se da izgovoriš r, a reci na.
n – kao nula, jezikom dodirujući zube.
m – kao majka. y - kao jabuka.
r – kao radost.
l – kao latica.
v – kao vatra.
ś – (palatalni) kao širina.
ṣ – (cerebralni) kao šuma.
s – kao sunce.
h - kao hram.

Buđenje Spontanog Predanog Služenja (SRS)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Buđenje Spontanog Predanog Služenja (SRS)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prevod | AR • Lektura | SP • Prelom | Lila108 • novembar 2018.

Međutim, nije da svaki izvor odakle slušamo budi pravu

Zbog toga, što-god da je nalikovalo na sahajiyāizam, Śrīla

U pisanju ove knjige pokušao sam osvetliti istine o rāgānuga-

Uspoređujući predanost Vraja-vāsīja sa predanošću drugih

U kontekstu gore spomenutog principa predanosti, ova izja-

Śrimad-Bhāgavatam je nedvosmislen u očekivanju da bhak-

anugrahāya bhaktānāṃ mānuṣaṃ deham āsthitaḥ

“Kṛṣṇa manifestuje Svoj večni ljudsko-liki oblik i ispoljava

Gore spomenuta reč bhavet znači da “čovek mora postati

Da bi bolje razumeli spontanu predanost u životu praktikan-

Pošto spontano predano služenje dovodi do intimnijeg odno-

Za bolje razumevanje ove teme i kako se sve to primenjuje

Rūpa Gosvāml daje slijedeću definiciju sādhana-bhakti:

kṛti-sādhyā bhavet sādhya-bhāvā sā sādhanābhidhā

“Kada se transcendentalno predano služenje, s kojom se

Śrīla Prabhupāda prevodi reč –bhāva- kao “ljubav prema

Odlika koja razlikuje ove dve vrste sādhane je razlika u

Opisujući sādhana-bhakti, Rūpa Gosvāmī se odlučio opisati

Skup aktivnosti ili jedna aktivnost koja čini predano služe-

Postoje šezdeset i četiri uda predanog služenja od kojih se

Od šezdeset i četiri udova bhakti, neke zaokupljaju celo telo

Rūpa Gosvāmī takođe objašnjava koje religiozne ili duhovne

Na primer, Gospod Kṛṣṇa kaže:

tāvat karmāṇi kurvīta

Kako se ovaj stih odnosi na bhakte?

Ukratko, pridržavanje varṇāśrama sistema nije ud bhakti.

Bhaktama koji praktikuju bhakti yogu se uvek savetuje

Onima koji prihvataju svrhu propisanih pravila predanosti

aiśvarya-jnānete saba jagat miśrita

“Znajući Moja obilja, celi svet Me gleda sa strahopoštova-

I tako, Kṛṣṇa se ponovo pojavio kao Caitanya Mahāprabhu

Tako Rūpa Gosvāmī nije uveo vaidhī-bhakti samo za do-

Pošto su vanjske aktivnosti spontanog i regulativnog preda-

Stoga, opisujući rāgānuga-bhakti, bhakti-rasācārya se usred-

kṣaumaṃ vāsaḥ pṛthu-kaṭi-taṭe bibhratī sutra-naddhaṃ

“Obučena u šafrana-žuti sari, sa pojasom vezanim oko nje-

U zaključku komentara, Njegova Božanska Milost piše:

Kvalifikacija za regulisano predano služenja je vera u spise i

sādhu-sanga, nāma-kīrtana, bhāgavata-śravaṇa

“Osoba se treba družiti s bhaktama, pevati sveto ime Gospo-

Kada je vera bhakte pomešana sa zavisnošću o karmi 1. u

kṛṣṇa-bhakti-janma-mula haya ‘sādhu-sañga’

“Uzrok predanog služenja Gospoda Kṛṣṇe je druženje s

“Mahārāja Parīksit je dostigao najviše savršenstvo uzi-

Radi boljeg razumevanja prirode spontane predanosti, u

Rūpa Gosvāmī kaže:

iṣṭe svārasikī rāgaḥ

“Kada neko postane vezan za Svevišnju Božansku Ličnost,

Glavna odlika spontane predanosti je njena neuporediva, ne-

O odlikama i službi Vraja-vāsīja nam govore mnogi Ved-

Rūpa Gosvāmī daje definiciju rāgānuga-bhakti na sledeći

“Predano služenje u spontanoj ljubavi je jasno izraženo i

Dok značenje rāga u rāgātmika-bhakti ukazuje na potpu-

pakile sei prema-bhakti apakwe sādhana khyāti

“Zapravo sādhana-bhakti i prema-bhakti su isto predano

Prirodni objekat ljubavi za živo biće je Kṛṣṇa. U uslovlje-

Stoga, kada neko prihvati svesnost Kṛṣṇe, rāga se manifestu-

Tako predanost rāgānuga-sādhake ima rāgu kao svoju oso-

jarayaty āśu yā kośaṃ

“Bhakti, predano služenje, uništava suptilno telo, bez odvo-

Kao sinonim za rāgu, Bhaktivinoda Thākura koristi reč

Jīva Gosvāmī potvrđuje da ukus za rāgu ne znači da se ona

Da zaključimo: Kada bhakta ima prirodnu privlačnost za