Stru

č ni d
oda
tak u
časo
pisu
!

Letenka 2010 statistika kampa

Naši najomiljeniji Nakon toliko dugog, intenzivnog rada sa Marsovim roverima

Marsovci
nije čudo što su kontolori koji upravljaju njima razvili poseban,
emotivan odnos prema ovim vozilima. „Pokušavamo da zamis-
limo kako bi roveri mogli da se osećaju,“ kaže John Grant.

nova k l asa z v e z d a
Elektro-slabe zvezde

2 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.

 Slika sa naslovne strane

Na fotografiji se vidi poljana sa teleskopima u naselju Letenka, na Fruškoj

gori gde se tokom jula meseca održao Astronomski kamp "Letenka 2010".

Autor snimka je Ivan Majchrovič, astronom iz Slovačke.

Časopis Astronomija PDF se sastoji iz dve celine. Prvu čine popularno pisani članci koji iziskuju
srednješkolsko obrazovanje da bi se sa razumevanjem čitali. Druga celina se sastoji od stručno
pisanih članaka za čije razumevanje je neophodno znatno veće poznavanje naučne oblasti na koju se
članak odnosi.

Svi članci su nastali u preiodu 2009-2010 godine. Neki članci su pisani za časopis Astronomija
koji se septembra prošle godine ugasio (o tome vidite: http://www.astronomija.co.rs/astronomija-
asopis/1352-kraj-astronomije.html).

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 3

4 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
O OVOM BROJU

I deja da se pokrene PDF časopis za popularizaciju astronomije pojavila se

odmah nakon gašenja papirnog magazina Astronomija. Privi ju je sugeri-
sao dr Draženko Nenadić, a zatim, nezavisno od njega, i prof. Miroslav Filipović.
Svesrdnu pomoć su potom obećali prof. Dejan Stojković i prof. Vladimir Ajdačić.
Pominjem samo one kojima je nauka profesija i koji samim tim verovatno jasnije
vide da li je ovakav časopis potreban. Računam, da bi se i među ostalim sarad-
nicima Astronomije našlo onih koji bi bili voljni da pomognu.
Zbog svega pomenutog, krajem prošle godine sam počeo da prikupljam članke za
nov časopis. Plan je bio da se on pojavi početkom januara – najkasnije. Ispostavilo
se, međutim, da je posao prevelik, a iskrsle su i neke nove obaveze i sve to je znatno
usporilo, pa i ugrozilo izlazak ovih novina. Ipak, evo ih, konačno. Svestan sam da
su neki od članaka u pojedinim detaljima sada već pomalo zastareli, ali računam da
će čitaocima oni ipak biti od koristi.
Na kraju, nameće se pitanje budućnosti ovog časopisa. Iskreno, ja je ne vidim.
Da bi ovakav časopis redovno izlazio potrebna je ne samo velika i snažna podrška
čitalaca, nego i odgovarajuća finasijska pomoć - koje nema na vidiku. Izrada
časopisa koji pretenduje da ima odličan dizajn i probrane, kvalitetne članke, ne
može da se zasniva isključivo na volonterskom radu. Ovaj broj ipak izlazi jer sam
tako obećao autorima članaka.

Aleksandar Zorkić
urednik AM

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 5

 SADRŽAJ - IZDVOJENO

astronomski kamp
Letenka 2010 6
U kratkom pregldu dati su statistički podaci o
ovogodišnjem kampu

zvezde
Elektro-slabe zvezde 14
Prof. DejanStojković
"Međutim šta se dešava sa zvezdama koje su
toliko masivne da ih gravitacija može sabiti do gus-
tina gde više ni Fermijev pritisak neutrona ne može
da uspostavi ravnotežu sa gravitacijom?"

planetarna istraživanja 18
Naši najomiljeniji Marsovci
Draško Dragović
"„Pokušavamo da zamislimo kako bi roveri mogli
da se osećaju,“kaže John Grant

stručni dodatak
Fononski i svetlosni detektor u CREST eksperimentu
Dušan Mrđa
32
Departman za fiziku, PMF, Novi Sad
Multifrekvenciona posmatranja jednog od najvećih ostatka supernovih u Lokalnoj Grupi Galaksija – LMC SNR J0450¬709
Kristina O. Čajko1, Evan J. Crawford 2, Miroslav D. Filipović 2
1 Univerzitet Novi Sad, Odsek za Fiziku , 2 University of Western Sydney
Big Crunch vs. Big Rip – prikaz osnova modela
Darko Donevski
Departman za fiziku, PMF, Novi Sad

6 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.

 SADRŽAJ - ostali članci

galerija
Letenka 2010 10
izabrane fotografije sa kampa. Pored slika iz samog
kampa objavljujemo i nekoliko astrofotografija koje
sunačinjena tokom kampa.

putopis
Otvaranje MGA 12
Ana Zlatanović
O tome kako je u Sjedinjenim američkim državama
prošle godine otvorena Međunarodna godina as-
tronomije

vesti
Kratke vesti
13
Nekoliko vesti iz prvog polugodišta

opservatorije
Mauna Kea 17
Prof. Miroslav Filipović
Oblaci se sve češće nadvijaju nad čuvene ops-
ervatorije koje se nalaze na mauna Kei. Nekada
najslavnije mesto za opservatorije trpi klimatske
promene

mars
Posle 6 godina 24
Draško Dragović
Šta danas radi rover Opportunity. Navrišilo se više
od šest godina od kako ovaj rover tumara Marsom.

slika broja pogled iz svemira

Sojuz uzleće 25 Svet na dlanu

Draško Dragović
27
Kako se iz ISS vidi Dubai
astronomija za početnike
Koliko ima galaskija 26
Saša Zorkić zagonetni kosmos
Koliko ima galaksija i kako to znamo.
Jupiter i NGC 4710 28
Ivan Stamenković
Dve fotografije i kratka objašnjenja

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 7

 Letenka
Astronomski kamp

2010
Pokrajinski sekretarijat za PMF u Novom
nauku i tehnološki razvoj Sadu.
AP Vojvodina.

A
stronomski kamp „Letenka
2010“ održan je u periodu od
15. do 18. (zaključno) jula 2010.
na sportskim terenima naselja Letenka na
Fruškoj gori. Organizatori kampa su bili AD
„Lira“, Novi Sad, Internet časopis Astronomski
magazin i Savez astronomskih društava i as-
tronomskih sekcija Vojvodine. Kamp je imao
međunarodni karakter i po svim merilima bio
je najveći u regionu i jedan od najvećih u Ev-
ropi.
Kamp su finansijski pomogli Pokrajinski
sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj AP
Vojvodina i Prirodno-matematički fakultet
u Novom Sadu. Pokrajinski zavod za sport je
ljubazno omogućio korišćenje usluga naselja
Letenka.

Astronomski kamp se ofganizuje jednom

godišnje i ovo je bio 10-ti kamp na Fruškoj
gori, ali deveti na Letenki (prvi kamp je bio
organizovan na Iriškom vencu 2001.).
Prof. dr Miroslav Filipovč, Univerzitet Zapadni Sidnej, Australija, govori gostima
kampa o svojim naučnim istraživanjima iz oblasti astrofizike i astrobiologije.

Kasno je. Većina kampera je na poljani pored teleskopa. Neki su ipak izabrali odocnelo predavanje i provode noć u razgovrima. Slušaju,
pitaju, stavljaju primedbe, govore. Fotografiju je snimio Martin Stojanovski, Skplje.

8 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.

 Letenka

2010
STATISTIKA KAMPA
Astronomski kamp

Tokom četiri dana kampa održanoje pet-
naest predavanja, jedan razgovor sa pro-
fesionalim astronomom, šetanja duž ma-
kete Sunčevog sistema, jedno osmatračko
takmičenje, jedna anketa, emitovan veći broj
naučno-popularnih, igranih i SF filmova itd.
U kampu je boravilo ukupno 200 stalnih i
registrovanih gostiju te 55 registrovanih pose-
tilaca na kraće vreme. Najviše stalnih gostiju
bilo je iz Srbije, zatim iz Hrvatkse, Makedonije,
Slovenije i Slovačke. Sem toga, registrovan je
jedan Japanc i jedan Autralijanac koji su došli
u kraću posetu.
Struktura gostiju po zemljama
U kampu se mogao videti velik izbor as-
tronomske opreme. Za neke je najveća atrakcija
bila pokretni planetarijum, koji je ljubaznošću
Društva astronoma Srbijem, nekoliko sati bio
postavljen u našem kampu.
Tokom kampa održana je i Skupština
Saveza astronomskih društava i astronomskih
sekcija Vojvodine.
više
o ak letenka

O ovogodišenjem astronomskomom
kampu (kao i o svim prethodnim) kom-
pletne informacije potražite na našem
sajtu (www.astronomija.co.rs).
Do kraja lete planirana je izrada
DVD o ovogodišnjem kampu, sa svim
albumima, prezentacijama kao i ton-
skim zapisima većine predavanja. Deo
UKUPAN BROJ kampera. Svakako, najviše tog materijala je već objavljen na sajtu.
je bilo gostiju iz Srbije, zatim iz Hrvatske,
pa iz Mekdonije itd.

Tolika poseta je na nivou prošlogodišnje

(Međunarodna godina astronomije), kada je
registrovano ukupnooko 220 gostiju. Nekoliko
nepovoljnih okolnosti je uticalo na manju po-
setu iz Hrvatske (bolovanje, neodložni poslo-
vi) od očekivanje.
Plna struktura

Polna struktura gostiju kampa je stand-

ardna. Oko jednu trćinu gostiju čine
"Venerijanke".

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 9

10 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 11
 OTVARANJE MGA U
LONG BEACHU
Ana Zlatanović
V
ožnja od San Diega do Long Beacha posle
posnog srpskog badnjeg ručka bila je naporna. Sve trake
autoputa, kao i obično u to doba, bile su zakrčene. Kada
sam napokon, posle više od dva sata, ugledala Queen
Mary usidren na okeanu znala sam da sam blizu cilja, mada puste ulice
u tom delu grada nisu odavale utisak da se nešto važno dešava u okolini.
Ušla sam u Convention Center iznenađena što me niko ništa
nije pitao, niko nije tražio da se registrujem za zimsku konferenciju
Američkog astronomskog društva (AAS), samo mi je par promoter-
ki uvalilo cedulje sa brojevima za konferencijsku lutriju. Nekoliko
ljudi je prepisivalo kontakte i informacije sa oglasne table i u holu je
bilo prilično tiho. Zato me je, kada sam sišla u halu za konferencije,
iznenadila količina prisutnih ljudi.
Stigla sam da obiđem postavku astronomskih slika, kada su nas
pozvali da sednemo. Skoro puna sala bila je u potpunom mraku, samo
je na video bimu bio logo Međunarodne godine astronomije. Počinje
zvanično otvaranje MGA u SAD. Kreće zahvaljivanje te ovom prof dr, te
onom dr iz NASA-e... kako svakog sledećeg prozivaju, tako sam ja sve
manja u svojoj stolici... Čoveče, koliki li je prosek IQ-a u ovoj prostoriji?
Nikad se nisam osećala toliko glupo, iako se često vadim na činjenicu
da sam plavuša.
Međutim, za one koji su sada očekivali integrale i formule i dosadnu
priču, ovo je potpuno iznenađenje.
12 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
Na scenu je izašao George Hrab i na gitari počeo da svira pesmu FAR
koju je napisao za projekat 365 dana astronomije. Već smo svi krenuli
da ramenima đuskamo u ritmu prilično zarazne pesme, u koju je on
između stihova ubacivao komične komentare, kada su se na video bimu
pojavile reči refrena. Hrab je zamolio publiku da peva obeležene reči i
objasnio da će snimljeni materijal kasnije iskoristiti u konačnoj verziji
pesme.
Bilo je zanimljivo videti kako 400 doktora nauka u glas peva pesmicu
Na kraju, evo kako izgleda spot za pesmu:
http://www.youtube.com
Evo i teksta pesme:
You ponder the universe and a look comes ‘cross your face
You try to fathom distances of all the stuff in space
But you can’t wrap the bacon of your mind around the fig
Of all the terms required to describe how big is big
So let me get specific, and use words scientific
Go whip out your thesaurus, for this exacting chorus
This stuff is far, [it’s really far]
this stuff is far far far away
We’re talkin’ far, [like über far]
you can’t get there by car in a day
It’s super duper crazy far
but not just pulsars quasars and stars
I mean it’s far, far, far,
if there’s some doubt listen to us shout
[THIS STUFF IS FAR]
I sense all the explosions going off inside your brain
As your mind gets blown by what I just did explain
Sorry if my words might drive you all insane
But that’s what happens when precision is your middle name
So with an exacting factor, like some sextant or protractor
Using details quite semantic, I’ll show how huge is this gigantic
CHORUS
...far too big to explain in any concise ways,
it might just have to take 365 days
I hope that I have offered up some technical assistance
And haven’t caused your ticker too much ventrical resistance
But you have got to listen and trust my insistence
That I am very accurately describing the distance
CHORUS
 Ne samo da smo se ludo zabavljali, nego je usledio
najzanimljiviji deo - otvaranje MGA.
Planirano je bilo da se svetlost sa Plejada pomoću
teleskopa na Sinsinati opservatoriji (najstarijeg tele-
skopa koji je još uvek u upotrebi u SAD) usmeri i
svečano preseče vrpcu. Međutim, januar k’o januar
– bilo je oblačno... Na video bimu prenos uživo – u
kupoli astronom Dean Regas i desetak klinaca iz kra-
ja – nije obećavao, naročito nakon što su nas obav-
estili da je oblačno. Na vrlo duhovit način, Dean se
napravio blesav i poturio fotografiju Plejada ispred
kamere.... možda će neko da nasedne :)... Naravno, to
je bila šala. Prešlo se na plan B – u Second Life-u je vir-
tuelno presečena vrpca i time bila zvanično otvorena
MGA.
Nakon ceremonije i svetske premijere filma 400
godina teleskopa, na platou ispred Convention Centra
su postavljeni teleskopi.
Bila je vedra noć u Los Angelesu, ali je mene čekao
dug put. U vrlo dobrom raspoloženju krenula sam put
San Diega, pevušeći Hrabovu pesmu u kolima... IT’S
REALLY FAR...

KRATKE
VESTI
Danica Drašković diplomirala ODRŽAN XXXVIII BAV
U ponedeljak, 28. juna tačno u podne Od 18. do 20. juna održan je XXVIII Beogradski astronomski
Danica Drašković je počela od- vikend.
branu svog diplomskog rada na kat-
Popularni BAVje trajao tri
edri za astronomijiu pri Departmanu
dana i obilovao je bogatim
za fiziku PMF u Novom Sadu, pred
programom. Na žalo st vrlo
komisijom u sastavu: docent dr Dušan
loše vreme je osujetilo dola-
Mrđa (predsednik), pof. dr Bozidar
zak većeg broja posetilaca.
Vujičić, i docent dr Tijana Prodanović
(mentor). BAV je otvorio dr Miodrag
Dačić, upravnik Narodne
Kao što se i očekivalo, Danica je sa
opservatorije na Kale-
desetkom diplomirala!
megdanu. Sem iz Beograda, predavači su došli i iz više drugih
Danica Drašković je dugogodišnji saradnik AM. U časopisu As- gradova Srbije: iz Niša, Vršca, Novog Sada itd.
tronomija uređivala je vesti - sve do gašenja časopisa.

Gigantska Hablova
fotografija u Novom Sadu
U četvrtak 13. maja u planetarijumu As-
tronomskog društva “Novi Sad” svečano je
otkrivena velika fotografija koju je za svoj
dvadeseti rođendan snimio Svemirski tel-
eskop Habl. Pre toga, dipl astronom Ivana
Horvat, čijom velikom zaslugom je fotografija
i stigla u Novi Sad, je održala prigodno i
nadahnuto predavanje o čuvenom teleskopu,
a prikazana su i dva dokumentarna filma
posvećena takođe tom teleskopu.
Sliku je zatim otkrila doc. dr Tijana Prodanović
koja je iznela i osnovne podatke o objektu
sa fotografije. U pitanju je inače detalja iz
magline Carina

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 13

 E lektro-slabe
Otkriće tima
profesora Dejana Stojkovića
sa Univerziteta SUNY, Buffalo, US
Z
vezde su najvažniji astrofizički
objekti u našem svemiru. Bez
zvezda ne bi postojali uslovi
za razvoj životnih oblika nalik
našem.
Naša zvezda Sunce nas snabdeva svom
potrebnom energijom. Svi izvori energije
na planeti Zemlji, uključujući fosilna goriva
(nafta, ugalj, gas), energije vetra, reka, plima i
oseka su u biti samo konzervisana ili konverto-
vana enegija Sunca.
A čemu Sunce duguje svoju energiju? U
prvom redu gravitaciji. Gravitacija je privlačna
sila čija je tendencija da sažme i okupi
razređeni kosmički materijal. Tako razređeni
gas koji se uglavnom sastoji od vodonika prvo
postaje proto-zvezda ili zvezda u nastajanju.
Kako gustina proto-zvezde raste, tako raste i
njena temperatura. U jednom trenutku, kada
temperatura premaši desetak miliona stepeni
celzijusa, svi uslovi za početak termonuklearne
reakcije su ispunjeni. Atomi vodonika se spa-
14 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
no v a k l asa z v e z d a
zvezde
jaju u jezgra helijuma u procesu poznatom kao
fuzija.
Fuzija je vrlo efikasan proces konver-
zije mase u energiju, koji za posledicu ima
oslobadjanje velike količine energije u krat-
kom vremenskom intervalu. Drugim rečima,
termonuklearne reakcije su u svojoj prirodi
snažne eksplozije koje imaju tendenciju da raz-
biju zvezdu. Dok postoji dinamička ravnoteža
između termonuklearnih reakcija i gravi-
tacije koja teži da dalje sabije zvezdu, imamo
tzv. zvezde glavnog niza. Naše Sunce, kao i
većina zvezda koje vidimo na noćnom nebu,
su zvezde glavnog niza. One mogu da postoje
u ravnoteži od nekoliko miliona do nekoliko
milijardi godina, zavisno od njihove mase.
Međutim, kada se jednom zalihe vodonika
potroše, fuzija vodonika u helijum prestaje, i
balans sa gravitacijom je narušen. Gravitacioni
kolaps se nastavlja i zvezda postaje jos gušća
i toplija. U jednom trenutku, temperatura
postaje dovoljna da podrži fuziju helijuma u
Sunce. Snimak načinjen solarnim, optičkim teleskopom Hinode, NASA
ugljenik. Kolaps je opet prekinut, i zvezda je u
ravnoteži sve dok traju zalihe helijuma. Tako
se jedna za drugom smenjuju fuzije sve težih
elementa dok se ne stigne do gvožđa. Fuzija
gvožđa u teže elemente ne može da se odigra
spontano. Na tom nivou, svo termonuklearno
gorivo je potrošeno i fuzija više ne može da
igra nikakvu ulogu u evoluciji zvezde. Gravita-
cioni kolaps sabija materiju do novih ekstrem-
nih gustina.
Sve do ovog trenutka, materija se u zvezdi
nalazi u svom normalnom atomskom obliku.
Jezgro atoma sadrži protone i neutrone, a elek-
troni kruže oko jezgra. Kada gustina i pritisak
postanu toliko veliki da svi elektroni moraju da
popadaju u atomsko jezgro, dolazi do reakcije
u kojoj protoni i elektroni grade neutrone, koji
sa preostalim neutronima iz jezgra čine zvezdu
sastavljenu isključivo od neutrona. Takva
zvezda ima svoje prirodno ime - neutronska
zvezda. Neutronska zvezda nema aktivnih iz-
vora energije jer su termonuklearne reakcije
HR dijagram
ugašene, međutim Fermijev pritisak, koji ne
dozvoljava neutronima da previše priđu jedan
drugome, može da uspostavi balans sa gravi-
tacijom.
Međutim šta se dešava sa zvezdama koje su
toliko masivne da ih gravitacija može sabiti do
gustina gde više ni Fermijev pritisak neutrona
ne može da uspostavi ravnotežu sa gravitaci-
jom? Tu fizika elementarnih ćestica dolazi u
pomoć. Neutroni se sastoje od elementarnih
čestica koje nazivamo kvarkovima. Postoji šest
vrsta kvarkova, i najčešće se obeležavaju slovi-
ma u,d,s,c,b,t. Neutron je kombinacija koja
se sastoji od jednog “u” i dva “d” kvarka. Na
ogromnim pritiscima, neutroni više ne mogu
biti razlikovani kao individualne čestice i dola-
zi do faznog prelaza u kome materija prelazi u
tzv. kvarkovsko stanje. U tom stanju ne postoje
individualni neutroni, već samo more slobod-
nih kvarkova. Precizni proračuni daju indi-
kacije da kvarkovska materija koja se sastoji
od u,d, i s kvarkova može da pruži protivtežu
gravitaciji zbog novonastalog kvarkovskog
Fermijevog pritiska.
Do nedavno se mislilo da između kvark-
zvezda i crnih rupa ne postoje interesantni
objekti. Svaki objekat masivniji od stabilne
kvark-zvezde ne može da izdrži gravitaciju i
nepovratno kolapsira u crnu rupu. Ispostav-
lja se, međutim, da imamo još dosta toga da
naučimo o evoluciji zvezda. Gravitacioni
kolaps, gde materija dostiže sve veće gustine
i pritiske, može se razumeti kao inverzni Big
Bang. Posle Big Benga, univerzum koji je star-
tovao iz stanja praktično beskonačne gustine (i
nulte zapremine) počinje da se širi i razređuje.
U gravitacionom kolapsu, prilazi se Big
Bengu proizvoljno blizu i dostižu se stanja
koja su postojala samo delić sekunde posle Big
Benga. Pri gustinama većim od 10^25 kg/m^3
(poređenja radi, gustina jezgra Sunca je samo
100 000 kg/m^3) dolazi do još jednog vrlo
važnog faznog prelaza koji se naziva elektrosla-
bi fazni prelaz. Na tim gustinama i energijama
elektromagnetne i slabe nuklearne interakcije
se ujedinjuju u jedinstvenu silu pod imenom
elektroslaba sila.
Fazni prelaz uvek sa sobom donosi važne
promene u strukturi materije. Elektroslabi faz-
ni prelaz je važan iz mnogo razloga, a za evolu-
ciju zvezda najvažniji su elektroslabi procesi
koji dovode do narušavanja očuvanja barion-
skog naboja. Na niskim energijama barionski
broj je savršeno očuvan, što za posledicu ima
stabilnost protona i neutrona. Kako smo svi mi
izgrađeni od protona i neutrona, njihova sta-
bilnost omogućuje naše nesmetano postojanje.
ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 15

Elektroslba zvezda
Međutim, na energijama višim od elektrosla-
bih, barionski naboj nije više očuvan i kvarkovi
od kojih su protoni i neutroni izgrađeni mogu
da se konvertuju u leptone, u prvom redu elek-
trone i neutrina. Ova činjenica igra vrlo važnu
ulogu u evoluciji zvezda pri gustinama većim
od elektroslabih. U ovom kontekstu, kvark-
zvezda je samo veliki rezervoar kvarkova koji
mogu da posluže kao gorivo, tj. izvor energije.
Kako su kvarkovi mnogo teži od neutrina, ras-
pad kvarkova oslobađa neutrina vrlo visoke
energije. Oslobođena neutrina se kreću skoro
brzinom svetlosti i ponašaju se skoro isto kao
fotoni u Suncu, tj. kao zračenje visoke ener-
gije. To znači da elektroslabe reakcije mogu da
zamene davno ugašene termonuklearne reak-
cije i obezbede stabilnost zvezde.
Postojanje elektroslabih zvezda je
predviđeno u radu Dejana Stojkovića, De
Chang Dai-a (SUNY at Buffalo), Arthur Lue-a
(MIT) i Glenn Starkman-a (Case Western Uni-
versity) pod nazivom “Electroweak stars: how
nature may capitalize on the standard model’s
ultimate fuel”. U tom radu je pronađeno speci-
jalno rešenje Ajnštajnovih jednačina za gravi-
tacioni kolaps koje opisuje objekte čija je cen-
tralna gustina veća od elektroslabe gustine, a
samo rešenje nije singularno, tj. ne predstavlja
crnu rupu. Ispostavlja se da su zvezde tog tipa
vrlo komplikovane. Jezgro zvezde je vrlo malo
16 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
i vrlo masivno, tako da je njegova gustina blizu
gustine crne rupe. Jezgro elektroslabe zvezde
je njen motor, to je oblast gde su temperatura
i gustina veće od elektroslabog faznog prelaza,
i gde se vrši konverzija kvarkova u leptone.
Ekstremni uslovi u takvoj zvezdi najbolje su il-
ustrovani dimenzijama: jezgro je veliko tek ne-
koliko santimetara dok je cela zvezda prečnika
nekoliko kilometara (poređenja radi prečnik
Sunca je 1 400 000 km). Ogromna energija u
vidu neutrina se oslobađa u jezgru, ali neutrina
gube energiju pokušavajući da napuste zvezdu
boreći se sa ekstremno jakim gravitacionim
poljem (ovaj fenomen je poznat kao gravita-
cioni crveni pomak). Druga važna činjenica je
da neutrino koji inače ima vrlo slabe interak-
cije sa okolnim materijalom, na ovako viskim
energijama bitno pojačava svoje interakcije i
ponaša se skoro isto kao i elektron (što i jeste
smisao elektroslabog ujedinjenja sila), što
O AUTORU
Dr Dejan Stojkovic je profesor na Univerzitetu SUNY, Buffalo, US i jedan
je od najuspešnijih srpskih naučnika srednje generacije u svetu.
znači da ne može lako da pobegne
iz zvezde. Ogromna gravitacija i
jake interakcije glavnih nosioca
energije - neutrina - imaju za pos-
ledicu dosta dug život elektrosla-
bih zvezda. Bez ovih efekata ele-
ktroslaba faza u životu zvezde bi
trajala samo delić sekunde, i zbog
ogromne količine oslobođene en-
ergije u centru bila bi više nalik
eksploziji nego stabilnom sagor-
evanju. Ali sa efektima gravitacije
i jakim interakcijama neutrina,
proračun pokazuje da zvezdi tre-
ba oko deset miliona godina da
potroši svoje kvarkovsko gorivo. A
deset miliona godina se već poredi
sa životnom vekom nekih zvezda
glavnog niza. Neke zvezde koje
vidimo na tamnom noćnom nebu
mogle bi biti elektroslabe zvezde.
Struktura elektroslabe zvezde
je prikazana na slici. U centru
je jezgro gde se odigravaju ele-
ktroslabe reakcije u kojima se
uništavaju kvarkovi, a oslobađaju
neutrina vrlo visokih energija.
Neutrinosfera označava radijus
unutar zvezde sa koga neutrino
može slobodno da napusti zvezdu
(unutar tog radijusa neutrina su
praktično zarobljena). Neutrinos-
fera ne postoji kod običnih zvezda
jer kod njih neutrino može da na-
pusti zvezdu bez obzira gde se nalazi.
Fotosfera je radijus sa koga fotoni (svetlost)
mogu slobodno da napuste zvezdu. To je ujed-
no i efektivni radijus same zvezde. Elektroslaba
zvezda emituje veći deo svoje energije preko
neutrina, ali neutrino je mnogo teže detekto-
vati detektorima na Zemlji. Fotoni čine manji
deo energetskog bilansa ove zvezde ali ih je
mnogo lakše videti, većina njih je u vidljivom
delu spektra.
Elektroslabe zvezde očigledno otvaraju
novo poglavlje u evoluciji zvezda, ostaje samo
da astronomske opservacije potvrde postojan-
je ove nove klase zvezda.
opservatorije
Mauna Kea
oblaci sve češći nad čuvenim opservatorijama!
Mauna Kea Zasigurno jedna od najzna-
čajnih modernih zemljaskih opservatorija.
Sa svih svojih 12 (da dvanaest) veeelikih tel-
eskopa (od čega su KECK i Gemini najveći)
nalazi se na visini od 2835 metara na malenom
ostrvu Havajskog arhipelaga. Sama planina
je vulkanskog porekla, a okolina podseća na
Mesec – ako ste uopšte bili do prvog komšije
u dvorištu. Nigde travke, a o životu i da ne go-
vorimo.
Priča se da celo brdo tj. planina pripada
lokalnim Havajcanima, a vrednost opreme je
preko 2 milijarde zelenih novčanica. Sitnica a?
Opservatorija postoji još od 1967. a glavni
argument za gradnju ove naučne stanice baš na
ovom mestu su bile navodno odlične vremen-
ske prilike.
E sad… vreme se menja, a siguran sam da
ste čuli za globalno otopljavanje, el ninjo, Ko-
penhagen, Al Gora, Kjoto i šta ti ja ne znam šta
sve već od zaštite čovekove okoline.
Ajde da pogledamo istini u oči i vidimo šta
se to dešava sa našom kraljicom astronomije –
kompleksom opservatorija Mauna Kea.
Pre nekih 15-tak godina dobar poznanik
(inače naše gore list) koji je bio jedan od
pokretača izgradnje ove opservatorije pričao
mi je bajke (ili će biti basne?) kako je Mauna
Kea IDEALNO posmatračko mesto. Broj
oblačnih dana bio je tih 70-tih i 80-tih godina
oko desetak. Moj prvi dodir sa Mauna Keo-om
bio je sredinom 90-tih. Tada sam od dve dobi-
jene posmatračke noći obe proveo gledajući u
kišu. Pričali su mi da sam jedan od tri najveća
baksuza (do tada)! Na mesto “zločina” vratio
sam se krajem 90-tih pa i onda sam ulovio
jednu od tri noći veoma kišne. Konačno Aprila
2002 sam zakačio 5 dana kakve ni najstariji
lokalci ne pamte a to je SNEG. Ljudi moji…
pa mislim da se ni na Antartiku nisam toliko
smrzao!
Zvanični izveštaji kažu da je trenutni prosek
vedrih noći oko 325 po godini ili da to preve-
demo na naš obični jezik: imate verovatnoću
od 10% da zakačite bar jednu noć oblačnu. A
sad se sigurno pitate da l’ je to dobro ili lose?
Pa evo na primer brat blizanac teleskopa Gem-
ini na jugu (Čile) ima samo 5 oblačnih noći
godišnje ili 1,5%. Slična je situacija i na Kana-
rima, a Atakama (opet Čile) se i ne seća kad je
padala kiša.
Kao što vidite stvari se menjaju – na loše.
Konačno, posle par čaša dobrog kalifornijskog
vina direktor jednog od Mauna Kea teleskopa više
mi je i priznao da vremenske prilike i nisu kao o ovoj temi
što su bile i da sve to i nema puno smisla – bar
ne u sub-milimetarskom delu spektra. Vulkan Mauna Kea
Da još sve to malo prevedem na naš as- Na Mauna Kei, kaže havajska tradicija,
tronomski jezik: zvanična vidljivost sa Mauna
živi snežna boginja Poliahu
Kee je oko 0,4 lučne sekunde koliko je i na
Čileanskim opservatorijama i na Kanarima. Iz
ličnog iskustva mogu vam reći da ste presrećni
ako na Havaima postignete 0,6 lucne sekunde,
Opservatorije na
na Kanarima oko 0,5 a Čile… e tu ima mesta i
Mauna Kei
do 0,25 lučne sekunde. Mauna Kea je uspavani havajski vul-
I šta sad… Ništa! Čekaćemo bolje vreme, kan. Na njemu se nalaze najm oćnije
a u međuvremenu šalji teleskope van zemlje. opservatorije sveta. Astronomi kažu
Tamo je sigurno budućost! da je Mauna Kea mesto kontakta
Zemlje sa ostatkom univerzuma.
Prof. dr Miroslav Filipović
::> Astronomija br. 31 str 50
University of Western Sydney
Mauna Kea, snimila dr Katarina Miljković
ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 17
18 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
ASTRONAUTIKA
Ali sve te priče o kojima čitamo
su fragmentarne i bave se
uglavnom samo aktuelnostina.
Međutim, da vidimo čitavu
priču o roverima sa jedne sas-
vim dugačije vizure.
V
eć mesecima svi zaljubljenici
planetnih istraživanja sa strep-
njom prate sudbinu Marsovog
istraživačkog rovera „Spirit“. Kad god se do-
godi nešto novo, pišemo i o putešestviju nje-
govog brata blizanca, rovera „Opportunity“.
Mnogi od vas su se kao i ja već odavno iden-
tifikovali sa makar jednim od njih, i uveče u
mraku maštamo da ako već nismo u stanju da
kao roveri produžimo naš vek 25 puta, onda
makar da smo negde bliže njima, da možemo
uživo da pratimo avanture ova dva vanvre-
menska istraživača.
imitiranje marsa! Fotograf Eric Curry
priprema scenu za pravljenje fotografije
rovera u „prirodnom okruženju“.
Ali sve te priče o kojima čitamo su frag-
mentarne i bave se uglavnom samo aktuel-
nostina. Međutim, da vidimo čitavu priču o
roverima sa jedne sasvim dugačije vizure.
Tokom juna i jula 2003. godine, Nasin Lab-
oratorija za mlazni pogon (JPL) lansirala je
dva robota sa ciljem da istraže površinu Marsa.
Kao što znamo, nazvani su „Spirit“ i „Opportu-
nity“, ali iako su po sredi bili identični blizan-
ci, tokom istraživanja različitih strana planete
koje je otpočelo januara 2004, roveri visoki
samo 150 cm, iskazali su potpuno različite
ličnosti: „Spirit“ je postao problematično dete
i kralj drame; „Opportunity“, dobar dečko i
vrhunski izvođač. Ono što se ne može poreći,
to je da su oba Marsova istraživačka džipa do
sada pokazala zadivljujuću izdržljivost. Oba
kao da su na Marsu umesto vode pronašli
Izvor mladosti, jer su umesto planiranih 90
dana do sada živeli 25 puta više. Sa svakim
novim trijumfom nad rizicima koji su im
često pretili, i novim čudesnim slikama sa
druge planete koje su nam slali, mi na Zemlji
smo sve više navijali za njih i divili se njiho-
voj čvrstini. Uostalom, kada se prošlog maja
„Spirit“ nesrećno zaglavio u pesku, Salley A.J.
Rayl, koja piše blogove za „Planetary Soci-
ety“, optimistički je uveravala da će čisti so-
larni paneli dati „Spiritu“ dovoljno snage da se
izvuče, a oba rovera je tretirala kao „članove
robotskog plemstva planetnog istraživanja“.
Sigurno je da jedan od razloga njihovog
velikog uspeha leži u njihovoj maloj težini,
jer na Zemlji svaki od njih ima 185 kg ali na
Marsu samo 70 kg, što je svega 38 procenata
mase na Zemlji. Drugi razlog je čista sreća.
Kada su marsovski vetrovi prekrili solarne
panele rovera slojem prašine i opasno smanjili
njihov kapacitet napajanja uređaja strujom,
isti ti vetrovi su i oduvali prašinu i omogućili
revitalizaciju ćelija i napajanja. Ovde ne treba
preskočiti evidentnu ingenioznost kaliforni-
jskih naučnika i inženjera Laboratorija za
mlazni pogon (JPL) koji su konstruisali i koji
vode rovere, i koji su uvek do sada pronalazili
najpametniji put da im produže vek trajanja
čak i kada su pojedini delovi počeli polako da
otkazuju. Bez obzira da li su njihovom uspehu
doprineli sreća ili veština, činjenica je da su
„Spirit“ i „Opportunity“ uspeli da u potpu-
nosti šarmiraju javnost.
Jedan od razloga našeg opšteg „navlačenja“
bio je taj što čim je misija počela, svako ko
je imao Internet mogao je da pogleda slike
Marsa. „Politika [roverovog] tima da čim slike
stignu do nas objavimo ih na netu bila je u
to vreme velika novina,” kaže Janet Vertesi,
postdoktorantski istraživač u Informatičkom
odelenju Kalifornijskog univerziteta u Irva-
jnu, koja trenutno piše doktorat o iskustavima
tima za rukovođenje Marsovim roverima.
Kako sama kaže, to je bio možda prvi put da
je NASA objavljivala slike u tako kratkom
roku. „Bilo je jako uzbudljivo svakog jutra uz
šolju kafe ulogovati se i pogledati šta se novo
u međuvremenu dogodilo na Marsu. Danas,
sa Twitterom, grupama na Fejsbuku i raznim
blog-postovima, to je mnogo drugačije.“
Vertesina istraživanja tokom studiranja,
sprovođena na njujorškom Kornelu, pojačala
su njeno interesovanje za naučnu istoriju i so-
ciologiju. Njeno interesovanje vezano je za in-
terakciju čovek-kompjuter, i zato je proučavala
društvenu organizaciju u timovima roboti-
zovanih svemirskih letilica, istražujući, po
svojim rečima, na koji način naučnici koriste
slike u svom radu. Misija Mars Exploration
Rover 1 bila je idealna za njen rad. Mogla je da
na licu mesta prati na koji način članovi tima
koriste slike da bi analizirali geologiju Marsa i
stupaju u interakciju sa planetom preko rovera
udaljenih milionima kilometara od njih.
Da bi što bolje shvatila povezanost nauč-
1 To je zvanični naziv misije.
Službena oznaka „Spirita“ je MER-A, a
„Opportunityja“ MER-B, prema redos-
ledu sletanja na Mars. Ova imena koja mi
koristimo odabrana su na velikom javnom
konkursu, a pobedila je 9-godišnja rusko-
američka učenica iz jednog sirotišta, Sofi
Collins.
ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 19
nika i rovera, Vertesijeva je postala učesnik-
posmatrač među naučnicima i in-ženjerima
JPL tima, ne samo u Pasadeni već i širom
zemlje. Kao kanađanskoj građanki, bilo joj je
ograničeno kretanje po JPL; naprimer, nije
smela da ulazi u sobe odakle su kontrolori
slali komande roverima. Ali je zato imala pot-
pun pristup naučnom timu tokom njihovih
dnevnih aktivnosti na Marsu, a omogućeno joj
je i da se lično upozna sa mnogim članovima
naučnog i inženjerskog tima. (Članovi
naučnog tima se i danas nalaze svuda po Ame-
rici, a svakodnevna komunikacija se obavlja
putem konferencijskih poziva.)
Mogla je pažljivo da posmatra kompleksne
odnose između članova tima i „Spirita“ i „Op-
portunityja“. „Niko ne zna bolje od vozača i
naučnika u kojoj meri su roveri neautonomni,“
kaže Vertesi. „Tim mora vrlo oprezno da im go-
vori šta da urade.“ Pored digitalnih fotografija,
njen rad, navodi ona na svom sajtu, „pokrenuo
je više tema.“ Na konferenciji 2008. u Italiji,
koju je organizovala Specijalne interesne grupe
za Interakciju čoveka i kompjutera (SIGCHI),
Vertesijeva je prezentirala rad pod naslovom
„’Biti kao rover’: Objedinjena iskustva misije
Marsovih istraživačkih rovera“, u kome je
„...i pored toga što se roveri nalaze milionima kilo- Pathfinder“, priznaje da je i taj mali traktorčić
metara daleko od svojih ljudskih saigrača, naučnicima izazivao velike emocije. „Definitivno je pos-
i inženjerije je pošlo za rukom da prema njima razviju tojala veza,“ seća se ona. „’Sojourner’ je bio
neverovatnu simpatiju, koja se pokazala od krucijalnog mali
značaja za uspešnost misije.“
napisala da „i pored toga što se roveri nalaze na Husband Hill 5 – sa 82 metra viši je od
milionima kilometara daleko od svojih ljud-
skih saigrača, naučnicima i inženjerije je pošlo
za rukom da prema njima razviju neverovatnu
simpatiju, koja se pokazala od krucijalnog
značaja za uspešnost misije.“
Svi članovi tima vole da pričaju o tom
odnosu. „Toliko se baviš tim robotima da one
na neki način prestaju za tebe to da budu,“
kaže Sharon Laubach, koja je doktorirala na
robotici i sada je načelnik JPL grupe koja je
svojevremeno razvila softverski jezik za komu-
nikaciju sa roverima 2. „Šaljemo im komande,
poput pisama i poruka, a oni rade šta im se
kaže i na kraju dana pišu kući. Ove devojke su
potpuno svoje, a mi se nadamo da rade ono što
im tražimo.“
Te devojke ... Ali nisu one prve mašine
koje su svoje rukovaoce uvukle u emotivnu
vezu. Laubachova priznaje da je svojevremeno
2 Radi se o softveru „Maestro“,
pomoću kojega tim gleda slike sa rovera
u 3-D i u kome planira dnevne aktivnosti.
„Maestro“ je pisan u Javi, tako da može da se nastradalom zapovedniku šatla „Columbia“,
pokrene pomoću mnogih platformi, kao što
su Microsoft Windows, Macintosh, Solaris,
Linux, i Irix.
20 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
osećala snažnu vezu sa „Rockyjem 7“, roverom njujorške „Statue slobode“ – sve u toku poza-
za testiranje koji nikada nije napuštao Zemlju3. jmljenog vremena 6. Odatle je rover napravio
Suprotno od njega, „Spirit“ i „Opportunity“ takve inspirativne pejzaže Marsa kakve niko
se svake noći izlažu temperaturi od bezmalo nije mogao ni da sanja. Iste godine, „Opportu-
-100 stepeni Celzijusa. Još od drugog dana nity“ se na mesec i po dana ukopao u meko tlo
misije 4 robotska ruka „Opportunityja“ imala dine „Čistilište“ 7. Godinu dana ranije, „Spirit“
je probleme sa zgobom ramena. Zbog blokade je skrenuo pogled sa nepregledne pustinje u
jednog od točkova, „Spirit“ je još od 2006. bio nebo i načinio jedinu sliku Zemlje dobijenu sa
primoran da vozi unazad, a od pre par meseci druge planete.
Od proletos, NASA je
počela da izdaje saopštenja
za štampu u kojima je
tadašnje probleme rovera
objašnjavala korišćenjem
neuobičajeno ljudskih ter-
mina: recimo, govorilo se
da je „Spirit odbio da se
Rover „Rockey 7“. Vidi se probudi“ nakon regularne
popodnevne „dremke“ čiji
situacija kada je podigao
je cilj bio da se sačuva ener-
panoramsku stereo-kameru
gija. Ili da je uočen „napad
na visinu od 1,4 metra i amnezije“ kada se „Spirit“
ispituje horizont. nije „setio“ da u svoju fleš-
memoriju snimi podatke
dnevnih aktivnosti. Bilo je
još jedan njegov točak počeo da pravi prob- očigledno da su oba rovera počela da pokazuju
leme. Tokom avgusta 2005, „Spirit“ se popeo „simptome starenja“.
Laubachova, koji je krajem devedesetih
radila na „Sojourneru“ 8, roveru misije „Mars
i nizak. Možda zbog njegovih dimenzija i
ograničenja, ali o njemu sam razmišljala kao o
nekom slatkom kućnom ljubimcu.“
„’Spirit’ i ’Opportunity’“ – priča ona
napravivši pauzu – „više podsećaju na ljude.“
A onda se to dogodilo. Krajem aprila 2009.
godine, kako reče Doug McCoustin, direktor
3 Ovaj rover je nastao s kraja prošle
programa Mars Exploration, „’Spiritu’ se dog-
decenije kao naslednik i druga generacija
odio ekvivalent propadanja kroz led“. Rover je
rovera misije „Mars Pathfinder“, „Sojourner“.
propao kroz nešto što niko nije primetio da je
Imao je oko 16 kg i dimenzije 40 × 60 × 25
cm. Samo prednji točkovi su služili za upravl- 6 Aludira se na planirano vreme
janje. misije na površini Marsa od samo 90 Mar-
4 Misli se na 2. sol (25. januar 2004.). sovih dana. Rover je na vrh brda došao 582.
Uređaj koji je „kriv“ za ovaj problem azimut- Marsovog dana, odn. sola.
nog pokreta zapravo je jedan grejač, koji 7 U pokušaju da se 26. aprila 2005.
je izgleda još na Zemlji ostao trajno u „on“ (446. sola) popne na 30 cm visoku dinu
položaju. Da ne bi došlo do pregrevanja, nazvanu „Purgatory Dyne“, roverova 4 kutna
aktiviran je termostatički prekidač („T-star točka upala su do osovina u pesak i zaglavila
box“), čiji je to i zadatak, ali sve to je bilo se. Tek 463. sola uspeo je da se izvuče.
kratkog veka. Od maja 2008. (1530. sola) Nakon toga napravljen je novi softver
ruka se ne upotrebljava. koji je uvek merio procenat proklizavanja
Uzvišenje nazvano po tragično nastrada- točkova i uspešno sprečavao rovere od
lom zapovedniku šatla „Columbia“, Ricku D. sličnih problema. Tako je 603. sola rover au-
Husbandu. Rover je na vrhu bio bezmalo 2 tomatski blokiran kada je softver procenio
meseca. Uzvišenje se nalazi u krateru Gusev, da je proklizavanje dostiglo 44,5%.
i najviše je među brdima Columbia. 8 Prvi pokretni robot na površini
Marsa. Sleteo 4. jula 1997. u okviru Nasine
5 Uzvišenje nazvano po tragično misije „Mars Pathfinder“. Nosio je 3 kamere
(dve crno-bele i jednu u koloru), akcelero-
Ricku D. Husbandu. Rover je na vrhu bio metre, alfa protonski rendgenski spectro-
bezmalo 2 meseca. Uzvišenje se nalazi u metar (APXS), potenciometre i sl. uređaji za
krateru Gusev, i najviše je među brdima istraživanje geologije Marsove površine.
zapravo podmukla krhka korica, i upao u po- fere moraće da pronađe način da iskosi
put brašna finu prašinu. Sa svakim pokušajem svoje solarne panele što više ka severu.
da se iskobelja, suva prašina je u uslovima U protivnom, veliki je znak pitanja da li
niske gravitacije i vrlo slabog atmosferskog će moći da generiše dovoljno struje da
pritiska sve više gutala toč-kove, dok je preteće preživi ledeni Marsovu zimu 9.
kamenje grebalo stomak rovera. Nagib od 12 „Mislim da na stvaranje veza najviše
stepeni još više je pogoršavao situaciju. Posle utiče vreme koje provodimo u ovakvim
40 meseci rada i prevaljenih 7,73 km, nikad projektima,“ kaže Ashley Stroupe, vozač
brže od 2,5 metra u minuti, tim je odlučio da rovera. „Neki od nas koji sada radimo
se zaustavi i sprovede polugodišnje testiranje ovde, rade sa roverima već 10 godina, Vozač Scott Maxwell koristi 3-D naočare da
sa roverom-simulatorom u razmeri 1:1 na a ja sam tu već pet.“ Stroupeova nije
bi na kompjuteru gledao površinu Marsa, što
peščanim poligonima u JPL. očekivala da će vremenom početi da
oseća ikakvu nak- je često jedini način da uoči prepreku. Obratiti
lonost. „Nisam imala pažnju na godište vozača.
pojma da ću uopšte ti roboti koji su tako daleko od nas,“ kaže Ver-
imati toliko vremena da tesijeva. „Zato naučnici i inženjeri vrlo često
upoznam rovere ovako do- upražnjavaju ’ples robota’. To su zapravo serije
bro.“ Ona takođe priznaje pokreta kojim imitiraju ono što roboti treba da
da je čitav tim toliko emo- učine: šire ruke i rotirajući šake, oponašajući
tivno investirao u dobro- solarne panele. Uvek su vrlo svesni gde im se
bit vozila, da svi osećaju u tom trenutku nalazi Sunce. Ti ljudi su polu-
„ponos“ kada pričaju o nje- fizički prisutni na Marsu. Jednom je jedan
mu. „Na mnogo načina,“ naučnik ustao i govoreći o nekom eksperimen-
kaže ona, „shvatamo ove tu počeo da ide unazad ... odjednom je rekao,
Dok je tim prošlog jula pripremao još jedan test u pokušaju rovere kao nekakvu našu ’Janet, brzo kameru. Pretvaram se u rovera!’“
decu koje smo poslali u svet Vozač John Wright je i sâm doživeo nešto
izvlačenja „Spirita“, član tima Sharon Laubach (desno) čisti
pre vremena. I kao i većina slično. „Oduvek sam primećivao da mentalno
točak probnog rovera da bi upao u pesak što pre. Matt Van roditelja, kada im deca odu vizuelizujem ono šta [roverova] ruka radi. Vre-
Kirk, nazvan „Kill Switch“, uvek je u pripravnosti da u slučaju na koledž, ne možemo da menom sam počeo sve više da koristim levu
potrebe tima prekine simulaciju. im pomognemo svaki put ruku. Kada i počnem nešto da radim desnom,
kada im je pomoć stvarno kažem sebi, čekaj, moraš da upotrebiš levu
ruku, jer se rameni zglob nalazi levo na predn-
joj strani šasije rovera, a i lakat se savija na levu
stranu. Druga ruka mi je nepotrebna. Nevero-
vatna stvar!“
„Pancami“ 10 su oči, priča Vertesijeva,
i često smo o njima razgovarali upravo
tako. „Uobičajeno je da roverov tim kaže,
’Pogledaćemo malo okolo.’ Kada pogledaju na
dole, kažu, ’Tražimo između nogu.’ Time se
roveri definitivno uvlače u potpuno ljudsku
sferu.“
10 Panoramske kamere, digitalne
stereo 3-D kamere (svaka po 270 g) sa po 8
filtera za istraživanje lokalne geologije, mor-
Inženjeri iz Nasine laboratorije JPL pokušavali su da sa serijom testova izvuku „Spirita“. U fologije, topografije i meteorologije. Nalaze
tome su im pomagala dva rovera na Zemlji. Oni se vide na slici, u sanducima sa peskom se 1,52 m iznad tla. Kamere imaju vidno
istog kvaliteta kao onaj na Marsu, nagnuti pod istim uglom kao i „Spirit“. polje od 360° po azimutu i ±90° po elevaciji.
Pravljene su tako da što vernije podražavaju
Krajem novembra 2009. tim iz Pasadene potrebno.“ rezoluciju ljudskog oka i prikažu pejzaž
je počeo da šalje „Spiritu“ nove komande za onako kako bi ga video neki naučnik kada bi
saniranje problema, ali bez vidnog napretka. Vertrsijeva je otišla i korak dalje. Ona u bio tamo na površini.
I pored nekoliko vrlo ambicioznih pokušaja, svom radu „Biti kao rover“ tvrdi da kontrol- Postoje još i „Navam“ (navigacione kamere),
do kraja decembra rover se jedva primetno ori ne samo da su formirajli antropomorfni dva monohromska aparata sa višim vidnim
pomakao. I pored vožnje unazad i mnogih pogled na rovere, već su napravili i određeni poljem ali slabije rezolucije, koja služi za
neverovatnih manevara sprovođenih u dru- „tehnomorfni“ pomak u svom ponašaju. navigaciju i vožnju. Takođe se nalazi na
goj polovini januara – kada smo svi u misli- „Teško nam je da shvatimo kroz šta prolaze glavnom jarbolu.
ma već videli oslobođen „Duh“ – na sastanku 9 Po Marsovom kalendaru, zima Svaki rover ima zapravo 9 „očiju“: 6
čelnika Nase od 26. januara odlučeno je da se zvanično počinje u maju i traje dvaput duže inženjerskih kamera koje pomažu u navigac-
odustane od daljih pokušaja i da se ova ro- nego na Zemlji. Zima i jesen traju 194 sola iji rovera, i 3 kamere za naučna istraživanja
botska misije redefiniše i prozove „stacionar- [Marsov solarni dan traje 24 časa, 39 min. i – PANCAM, NAVCAM i mala crno-bela
nom istraživačkom platformom“. Sa zimskim 35,2 sek.; Na Zemlji, solarni dan traje 24,0 mikroskopska kamera zakačena za robotsku
Suncem koje polako pada ka solsticijumu na sati.Marsova godina traje oko 687 „naših“ ruku, za snimanje detalja iz velike blizine.
severnom horizontu, ovaj rover južne hemis- dana.]

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 21

 U isto vreme, vozač Scott Maxwell može
da ode u Marsovu sferu, zahvaljujući parovi-
ma kamera na svakom roveru koje stvaraju
neverovatnu trodimenzionalnu sliku. „Kada
stavim te 3-D naočare, vidim Mars na potpuno
isti načina kao kada bih u tom momentu bio
gore i gledao ga sopstvenim očima,“ otkriva
Maxwell. „Tada mogu da koristim sve re-
flekse koje je evolucija usadila u moj mozak i
da se uživim u 3-D svet ... u oblike terena, vi-
sine prepreka, i tako dalje, što mi omogućava
da isplaniram sigurnu putanju svog rovera.
Iznenađujuće koliko prepreka i zamki izleće
pred mene kada gledam u 3-D a ne vidim ih u
2-D. Pokušajte da preko dana hodate ulicom sa
zatvorenim jednim okom i shvatičete o čemu
pričam.“
Evidentno je da interakcija čovek-robot
stvara pokadkad vrlo duboke i stvarne veze.
Američko vojno osoblje u Iraku i Avganistanu
vezivalo se za svoje robote-saborce, čiji zada-
tak je bio da čiste teren od improvizovanih
eksplozivnih naprava, često u tom procesu
gubeći svoje mehaničke udove. Mašinama su
davali lična imena, dobijali su kopije odliko-
vanja, „promocije“ za zasluge na bojnom polju,
kao i generalne popravke – ili nadgrobne
spomenike.
„Pokušavamo da zamis-
limo kako bi roveri mogli
da se osećaju,“kaže John
Grant
Danas se u sve većem broju pojavljuju robo-
ti i u kućama. Grupa naučnika sa Džordžijskog
tehnološkog instituta 11, koja poseduje jedan
11 Panoramske kamere, digitalne
stereo 3-D kamere (svaka po 270 g) sa po 8
filtera za istraživanje lokalne geologije, mor-
fologije, topografije i meteorologije. Nalaze
se 1,52 m iznad tla. Kamere imaju vidno
polje od 360° po azimutu i ±90° po elevaciji.
Pravljene su tako da što vernije podražavaju
rezoluciju ljudskog oka i prikažu pejzaž
onako kako bi ga video neki naučnik kada bi
bio tamo na površini.
Postoje još i „Navam“ (navigacione kamere),
dva monohromska aparata sa višim vidnim
poljem ali slabije rezolucije, koja služi za
navigaciju i vožnju. Takođe se nalazi na
glavnom jarbolu (Pancam Mast Assembly,
PMA). Svaka kamera ima vidno polje od po
45°.
Treba podsetiti da svaki rover ima zapravo
9 „očiju“: 6 inženjerskih kamera koje pomažu
u navigaciji rovera, i 3 kamere za naučna
istraživanja – PANCAM, NAVCAM i mala
crno-bela mikroskopska kamera zakačena za
robotsku ruku, za snimanje detalja iz velike
blizine.
22 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
od dva najveća robotska programa u SAD , ne-
davno je objavila rad, „’Moj Rumba je Rambo’:
Prisni kućni aparati.“ Naizgled skromni ro-
botski usisivač zvani Roomba stvara istu vrstu
privrženosti kao i svemirski roveri. „Veliki broj
naših korisnika opisuje Rumba kao neku vrstu
kućnog ortaka sa osobinama živog bića,“ opisu-
ju autori, „kao ’korisnog pomoćnika’, ’kućnog
ljubimca’, i ’korisnog člana porodice’. Možda na
neki način ekstremno, ali kada smo tražili nji-
hove demografske informacije, tri korisnika
su navela svoje Rumbe (navodeći njihovo ime
i godište) kao ravnopravne članove porodice
... Osamnaest korisnika je izjavilo da njihove
Rumbe poseduju inteligenciju, osećanja, i neke
druge naročite karakteristike. Jedan korisnik ...
smatra da svaka jedinica poseduje sopstvenu
ličnost, mada je duboko svestan da tehnologija
nije otišla toliko daleko ...“
Ako su želeli, navedeni vojni i civilni ljubi-
telji lako su stupali u kontakt sa predmetima
svoje naklonosti. Međutim, nasuprot njima,
kontrolori JPL su u najboljem slučaju na oko
56 miliona kilometara od „Spirita“ i „Opportu-
nityja“, a i to tek svake druge godine.
„Pokušavamo da zamislimo kako bi rov-
eri mogli da se osećaju,“kaže John Grant, ge-
olog i predsednik Centra za Zemlju i planetne
studije u Nacionalni muzej vazduha i kosmosa
(NASM). Grant je samo jedan od 14 direktora
Naučne operativne radne grupe (SOWG),
zadužene za planiranje naučnih zadataka ro-
vera iz dana u dan. John radi s roverima još
od 2002. godine. „Ne razmišljam o njima kao
o ljubimcima,“ priznaje Grant. „Ne gledam
ih ni kao ljude, ali definitivno ih doživljavam
kao ličnosti.“ Ubeđen je da upravo njihova
mobilnost razlog za to. „’Phoenix’ i ’Viking’
lenderi bili su neverovatno uspešni. Ali bili su
nepokretni, i možda zbog toga više mehanički.
’Spirit’ i ’Opportunity’ su više poput Malih
Mašina Koje Mogu Sve, jer su do sada uradili
mnogo stvari koje smo tražili od njih a koje su
tako daleko od prvobitnih očekivanja.“
Mistika rovera povezana je čak i sa kul-
turom starosedeoca Amerike. Tim McCoy,
geolog Nacionalnog muzeja prirodne istorije
Smitsonijanove institucije, nalazi se u rovero-
vom timu već duže od 4 godine. Ali on je i član
Majami plemena sa Srednjeg zapada. U njiho-
voj Algonkinskoj kulturi, objašnjava McCoy,
Majami daruju „animu“ određenim bićima,
kao što su ljudi, životinje, određene biljke, i
nekim prirodnim fenomenima, kao što je, re-
cimo, grom. „Antropomorfizacija nije prava
reč,“ kaže on. „Teško je to objasniti. Neke stvari
poseduju životnu snagu u sebi, neku vrstu
duše.“ Plemenske starešine Majamija određuju
koji produkti moderne tehnologije poseduju
dušu. Kola imaju. Vozovi ne. „Na sastanku
članova roverovog tima slušao sam priču Jenet
Vertesi o razgraničenju koje se u njenoj glavi
pravi između ljudi i mašina,“ kaže McCoy. „Na
neki način ona pokušava da se bori sa time.
Međutim za nas Indijance, takva borba ne pos-
toji, nema vidljivog konflikta.“
McCoy i njegov saplemenik, koji predaje
lingvistiju na Majami Univerzitetu u Ohaju,
raspravljali su da li roveri poseduju animu.
Zato su otišli kod plemenskog starešine i
opisali mu šta su roveri i kako rade sa ljudima.
On je razmotrio pitanje i odlučio da roveri
svakako imaju dušu. Nakon toga, grupa od 20
studenata iz Majami plemena sa fakulteta dala
je roverima ime „neehpikalaankawa keeyo-
Vozač rovera John Wright napeto pos-
matra virtuelni odgovor virtuelnog rovera
na virtuelne komande pre nego što se ista
pošalje pravom roveru na Mars. Obratiti
pažnju na košulju vozača.
sia“, odn. „lutalica sa crvene zvezde“. „Za Ma-
jamije,“ kaže McCoy, „lutalice obavljaju važan
zadatak, jer tokom lutanja pribavljaju korisne
informacije i donose ih u pleme.“
McCoy je ispričao svoju priču roverovom
timu. „Nisu bili iznenađeni. Stvarno osećate
kao da je ta stvar produžetak vas. Kada jedan
od njih umre, biće to opipljiv gubitak i period
bola.“
Za svakog ko je blizak sa roverima pitanje
kraja života je neprijatno. Ovo što se trenutno
dešava sa „Spiritom“ goni naučnike da o tome
sve češće pričaju kao o neizbežnim.
„Pričaju o njemu kao o gerijatriji,“ kaže
Vertesijeva. „Amnezija. Artritis. Sve vrlo ljuds-
ka stanja. Ali na pomen roverove smrti ... Priti-
sak da se rover zaštiti je stvarno ogroman.“
John Grant je praktičan u vezi smrti svojih
sondi, ali kaže da još nisu blizu toga. „Znam
da će se to jednog dana desiti, ali ne želim da
razmišljam o eventualnom kraju misije,“ kaže
on. „Sa roverima, stvar je otvorena. Ne želimo
da neki od njih ode.“
Ovo što je NASA odlučila da „Spirit“ pos-
tane stacionarna laboratorija (isto će važiti i
za „Opportunity“) još uvek je daleko od sm-
rti. Umesto toga, rover će postati nešto slično
„Phoenixovom“ lenderu, koji je, nakon što je
u maju 2008. sleteo na daleki sever Marsa , ot-
krio sneg i jasne dokaze o postojanju vodenog
leda, i sve to radio do novembra, prevazišavši
planiranih 90 dana rada, pre nego što je slabo
sunčevo svetlo uzrokovalo gubljenje kontakta.
Ili će postati kao dva „Vikingova“ lendera sa
 Tzv. Burnsova padina kratera Endjurens. Tamo je rover „Opportunity“ stigao 30. aprila 2004. (134. sol) godine i bio sve do 14. decembra
te godine (315. sol). Jasno se vide sedimentni slojevi najverovatnije nastali u dalekoj prošlosti u sadejstvu sa tečnom vodom. (Rover je
kompujterski ubačen u fotografiju)

sredine sedamdesetih, koji su pored potrage
za mikrobskim životom proučavali hemiju,
meteoriologiju, seizmiku i magnetizam Marsa,
radeći kombinovano skoro 10 godina. „Phoe-
nix“ i „Viking“ nikada nisu mrdnuli sa mesta na
koje su sleteli. „Spirit“ bi mogao, kažu, da bude
veoma korisna klimatska stanica u narednim
mesecima. „Postoji čitav spisak geodinamičkih
merenja koje možemo da sprovedemo a za šta
nam treba stacionarno vozilo ... ili da prati
radio-signale u istraživanju geodinamike Mar-
sa,“ smatra John Callas, menadžer projekta ro-
vera iz JPL. „Takođe sa roverom možemo da
sprovodimo i grubu seizmometriju. Dakle, obe
ove stvari su dugoročni ciljevi, neki novi zadaci
koje bi rover mogao da uradi.“ Konačno: Čini
se nezamislivim da bi NASA mogla da napusti
rover od pola milijardi dolara, sa skoro svim
sistemima u funkciji, samo zato što više nije u
stanju da se kreće.
Ali dok „Spirit“ nastavlja da zabrinjava
tim, „Opportunity“ ima odlične šanse da
preživi još jednu Marsovsku zimu, vozeći na
jug ka Endeavour krateru, najvećem do sada.
Trebaće mu više od jedne zemaljske godine da
dospe do tamo. Kada dođe kobni dan i Mar-
sovi roveri prestanu da odgovaraju na pozive
svojih drugara sa Zemlje, verovatno je da će
ljudi iz JPL već biti emotivno pripremljeni, i
usredsređeni na svoje zemaljske ljubimce: au-
tomobile, pse, mačke ...
„Imam kod kuće dve mačke,“ kaže Sharon
Laubach. „Naši roveri su mnogo poslušniji od
njih.“
[Tekst je dobrim delom slobodan prevod
teksta objavljenog u ovogodišnjem martovs-
kom naučnom dodatku ‘New York Timesa’
autora Michaela Clesiusa. Sve fusnote su moje,
kao i neke slike i komentari.]

OPPORTUNITY unutar kareteraEndurance (simulacija)

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 23

 Posle
O pportunit y
šest
godina
23. januar. 2010.
Već u nekoliko navrata čitali smo o tužnoj
sudbini Marsovog rovera „Spirit“. Ali šta se
trenutno zbiva sa njegovim dvojnikom, rov-
erom „Opportunity“? Znamo da je čitavu
prošlu godinu proveo na putovanju ka svojoj
sledećoj destinaciji, 22 kilometara širokom
krateru Endeavour.
Već dva meseca bavi se proučavanjem jedne
neobične stene veličine košarkaške lopte, na
koju je nenadano naleteo uz put, i za koju su
naučnici uvereni da će znatno pomoći da se
makar odškrinu vrata našoj spoznaji o hemi-
jskoj i mineraloškoj strukturi unutrašnjosti
Marsa. Radi se jednom mrkom kamenu koji
je dobio ime „Marquette Island“ (po najvećem
od 36 ostrva arhipelaga Les Cheneaux jezera
Lake Huron u severnom Mičigenu).
Pravo ispitivanje stene otpočelo je
2100. sola (23. decembra 2009), kada
je abrazivna alatka (RAT) izbušila rupu
duboku 1,5 mm i prečnika 5 cm. Mašina je
potom četkicama obrisala rupu od prašine
i omogućila mikroskopu i Mössbauerovom
spektrometru analizu površine.
Ova slika je nastala 2117, sola (6. janu-
ara) a slikana je panoramskom kamerom
(PanCam).
24 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
„Market Ajlend je po sastavu i osobi-
nama totalno drugačiji od bilo koje stene
ili meteorita koje smo pronašli na Marsu,“
ističe Steve Squyres sa Kornelovog univer-
ziteta, istraživački direktor i „Opportunityja“
i „Spirita“. „Već jako dugo Opi nije pronašao
nešto ovako dobro“. Zato se rover i zadržao tu,
istražujući kamen još od početka novembra
2009.
Tokom već šest godina dugog lutanja Mar-
som (rođendan mu je bio 25. januara), „Op-
portunity“ je pronašao samo jednu stenu slične
veličine, za koju planetolozi veruju da je bila
izbačena iz udaljenog kratera. Ovu kamenicu,
nazvanu Bounce Rock, rover je proučavao
čitava tri meseca. Nakon toga, zaključeno je
da vrlo liči na neke meteorite koje povremeno
nalazimo ovde na Zemlji.
Ovu stenu veličine futbala, rover je ispitao
tokom aprila 2004, samo par meseci
nakon ateriranja. Tako je nazvana zato
što je „Opportunity“ udario u nju tokom
poskakivanja letilice koja je prizemljila
rover.
Stena vrlo liči na zemaljske meteorite
tipa šergotit, za koje se veruje da potiču s
Marsa.
Market Ajlend je jedna hrapava stena zrn-
aste strukture, sačinjena od bazalta. Hrapavost
nam ukazuje na to da se istopljen kamen po-
lako hladio, ostavljajući dovoljno vremena da
se formiraju kristali. Bazaltni sastav sugeriše
geolozima da je kamen nastao negde duboko u
kori, gde bi se brzo ohladio i imao finiju struk-
turu.
„Došao je od negde iz dubine kore i daleko
odatle gde je nađen, mada još nismo utvrdili
tačno sa koje dubine i odakle,“ kaže Squyres.
Sastav Market Ajlenda, kao i jedinstvena
tekstura, potpuno se razlikuju od drugih Mar-
sovih bazaltnih stena koje je rover do sada
Kada su naučnici videlu ovu sliku, svi su znali da će „Opportunity“ morati da se malo odmori
od puta ka krateru Endeavour. Ovde su ostali 2 meseca.
istraživao. Prvo se mislilo da se radi o mete-
oritu, međutim jako nizak nivo nikla otkrio je
Marsovo poreklo.
Unutrašnjost kamena sadrži manje magn-
ezijuma od tipičnih Marsovih bazaltnih stena
koje je davno analizirao „Spirit“. Naučnici
tek treba da utvrde da li se radi o prvobitnim
stenama koje su pod uticajem sumporne kise-
line pretrpele promene i postale sulfatom bo-
gati peščar koji danas prekriva region Marsa
kojim već godinama krstari „Opportunity“.
„Izgleda kao fragment sa neke druge lokaci-
je,“ kaže Ralf Gellert sa kanadskog Univerziteta
Guelph. Gellert upravlja naučnim timom koji
kontroliše rad i rezultate radarskog spektrome-
tra sa alfa-česticama (APXS) koji se nalazi na
robotskoj ruci rovera. „I pored početnih anal-
iza, još uvek imamo brojne zagonetke vezane
za ovu stenu“.
Tim roverovih naučnika upotrebio je
abrazivnu alatku (RAT), takođe montiranu
na robotskoj ruci, da sastruže kontaminiranu
površinu i pokaže unutrašnjost stene. To je
38. stena koju je „Opportunity“ do sada ispi-
tao, i jedna je od najtvrđih. Iako alatka nije
dizajnirana za tako mnogo bušenja (samo za
jedno), ovo joj sigurno nije i poslednje.
„Nismo želeli da bušimo jako duboko da
bismo bili sigurni da će abrazivna dijamant-
ska prašina na alatci moći da posluži i za neka
sledeća bušenja stena na roverovom putu,“
kaže Joanne Cohen iz njujorške firme „Hon-
eybee Robotics Spacecraft Mechanisms Corp.“,
koja je proizvela i upravlja ovim alatkom.
Trenutno je „Opportunity“ prevalio oko
30% puta započetog 29. avgusta 2009, kada
je rover napustio krater Viktorija koji je
proučavao pune 2 godine, i krenuo na 12 km
dug put ka drugom krateru, Endeavour. Prema
procenama, za put će mu trebati još najmanje
16 meseci, iako je prošle godine rover prevalio
čitavih 3,3 km, što je više nego ijedne godine
do sada. „Opportunity“ je napustio Market
 Ko ima 3D naočare odušaviće sa kao i ja kada sam pogledao ove snimke.
Ajlend 12. januara, i uputio se ka sledećem
cilju – „Fresh crateru“, kako su ga nazvali
posetioci foruma. Iako je kao i „Spirit“ svo-
jevremeno, prošle godine imao probleme sa
pokretačem prednjeg desnog točka, sada taj
točak ima skoro normalnu funkciju.
„Ponovo smo u sedlu,“ kaže Mike Seibert,
menadžer misije u Nasinoj laboratoriji u Pasa-
deni. “Ako sve bude OK, u novoj godini nas
čeka još puno vožnje. Nastavljamo ka krateru
Endeavour, ali ćemo stati da uberemo cvetak
uvek kad vidimo nešto zanimljivo.“

Dipl. inž. Draško I. Dragović

Nisammogao da izdržim a da ne pokažem ovu sliku Duck

kratera, koji je rover već posetio. Na horizontu, u daljini, vide
se uzvišice kratera Endeavour. Do njega će roveru trebati jedna Ovde se lepo vidi gde će se „Opportunity“ uputiti u sledećih godinu
Marsova godina puta (23 meseca). dana. Mali crni kružić gore levo pokazuje gde je rover sada.

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 25

 Slika broja

Sojuz TMA-13

Nedelja, 12. oktobar 2008.

Sa kosmodroma Bajkonur u

Kazahstanu Sojuz TMA-13 upravo

kreće ka Međunarodnoj svemirskoj

stanici. Sa sobom nosi novu,

rusko-američku posadu. Dva dana

kasnije pristaće uz Stanicu.

26 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.

 Astronomija za početnike :

S
ve do tridesetih godina prošlog veka
učeni ljudi bi na pitanje: koliko u
svemiru ima galaksija, odgovarili: „Pa
to svako zna, ima jedna“. Zapravo takvo pitanje
niko nije postavljao jer je ono bilo besmisleo
kao i pitanje: koliko u Evropi ima Italija, ili
koliko u svemuru postoji Venera? Pa naravno
jedna. Tako je bilo i sa galaksijama. Postojala je
jedna jedina galaksija, ova u kojoj mi živimo,
a koju inače zovemo Mlečni put. I sve što pos-
toji nalazi se u Mlečnom putu. Sve zvezde,
planete, magline itd. Recimo daleka bleda,
magličasta tufna u sazvežđu Andromede koja
se može videti i golim okom, takođe se nalazi
u toj galaksiji i zove se Andromedina maglina.
U to vreme, dakle, Mlečni put je po sadržini i
veličini bio isto što i kosmos.
Stvari su se malo promenile kada je tride-
setih godina prošlog veka američki astronom
Edvin Habl otkrio da se Adnromedina magli-
na nalazi suviše daleko da bi bila u Mlečnom
putu. Jednostavo njena razdaljina je daleko
nadmašivala veličinu Mlečnog puta. Sem
toga, Habl je otkrio da se u toj maglini nalaze
zvezde! Hm, bila su to baš velika otkrića. I tako
je Andromedina maglina promenila ime u An-
dromedina galaksija.
Nakon toga, otkrića su se ređala u dugom
nizu i konačno, naš pojam svemira se sasvim
promenio. Ispalo je da je svemir, ne mno-
go, nego nezamislivo mnogo veći od našeg
Mlečnog puta i da je naša galaksija samo jedna
beskrajno sitna tačkica u tom svemiru i da je ćete pogrešiti ako kažete da u našoj galaksiji Vredni astronomi su proračunali da na toj
broj galaksija... ima između 100 i 400 milijardi zvezda. fotografiji ima 10 hiljada galaksija! Dakle, 10
Posle Hablovog otkrića pitanje koliko ima Dakle, galaksija u svemiru ima 200 mili- hiljada u jednom 13-milionitom delu neba.
galaksija je postalo sasvim logično pitanje, jardi. Ili 150, ako ne i preko 200 milijardi. Shvatate?
međutim, niko nije znao odgovor na njega. I to Uglavnom, tu negde između. E sad, na ovom mestu astronmi rutinski
je bio problem, jer mi volimo da znamo, a ne E sad, astronomi znaju koliko ima galaksija dodaju: „pošto je svemir izotropan i homogen,

Koliko ima galaksija?

da ne znamo. To naročito važi za astronome!
A kako izbrojati nešto što se ne vidi? U ono
vreme od pre pola veka to je zaista bio prob-
lem, jer se najvećim i najmoćnijim teleskopima
video se samo komšiluk. Sem toga galaksije su
dinamične i stalno se menjaju, sudaraju, stapa-
ju. Neke su skrivene iza gustih oblaka prašine
pa ih i ne vidimo najbolje čak i kad su blizu. I
tako dalje, problema je bio velik broj.
Ali da vas ne držimo u neizvesnosti, as-
tronomi danas ipak znaju koliko ima galaksija.
Evo, pripremite se da pročitate ovo otkriće u
svečanoj atmosferi: 200 milijardi! I još jed-
nom, 200 milijardi.
Samo, morate znati sledeće: kada astronomi
kažu 200 milijardi, to u stvarnosti može biti i
100 milijardi. Ili 300 milijardi. Pre 15-naes-
tak godina u enciklopedijama ste mogli da
pročitate da u Mlečnom putu ima 100 milijar-
di zvezda. Nešto kasnije se pojavio podatak od
400 milijardi, pa zatim 300 milijardi. Najmanje
kada se mnoge od njih jednostavno ne vide ni-
kakvim instrumentima. Pa, trik je jednostavan
i tu je mnogo pomogao Habl, ali ne astronom
Edvin, nego Svemirski teleskop koji se zove po
njemu. Dakle, od septembra 2003. pa do sredi-
ne januara naredne godine ovaj teleskop je sni-
mao usko područje u sazvežđu Fornax. Kad
kažem usko, onda je to zaista usko: tek 13-mil-
ioniti deo ukupne površine neba! Koliko je to?
Pa stavite na prst ispružene ruke zrno pasulja
– e pa manje od toga. Dakle, usko! I namerno
je slikano posto područje, bez bliskih zvezda
i drugih objekata koji bi samo smetali vidiku.
Na kraju je dobijena jedna od najdragocenijih
fotografija ikada smiljenih. Zove se Ultra Deep
Field i njenu minijaturnu verziju vidite gore.
To je do danas najdublji čovekov prodor u
svemir. Skoro do samog njegovog početka, do
Velikog praska. E na toj fotografiji one najsit-
nije tačkice su galaksije nastale svega nekoliko
stotina miliona godina nakon Velikog praska.
onda ekstapolacijom iz Hablovog Ultra Deep
Field...“.
Za svaki slučaj da prevedemo. Izotropija je
„svojstvo nekih tela da u svim pravcima poka-
zuju ista fizička svojstva (u njima se svetlost,
toplota, elektricitet rasprostiru u svim pravci-
ma podjednako). A homogen znači: istorodan,
istovrstan, jednak, jedinstven. Drugim rečima,
gde god po nebu da pogledate videćete iste
stvari: galaksije. Pa ako u jednom pravcu ima
milion galaksija, onda ih otprilike toliko ima
i u bilo kom drugom pravcu da gledate. Onda
jednostavnom ekstrapolacijom... Ekstrapol-
acija je: proširivanje zakonitosti ili zaključaka
ustanovljenih za jedno područje na šire, još
neispitano područje (sve tri definicije su iz
Klajnovog Rečnika stranih reči i izraza).
Kao što vidite, stvar je jednostavna. 200
milijardi (manje ili više).
Saša Zorkić
više
O fotografiji Ultra Deep Field kratak članak na
našem sajtu:
Hablovo ultra duboko polje

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 27

28 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.
 „Palm Jumeirah“ je najmanje od tri ostrva, dimenzija 5 × 5 km, sa 11 km dugim lukobranom. Na njemu se nalaze neki od najskupljih hotela
na svetu. Amerikanci pričaju da će ostrvo ipak jednog dana (i to skoro!) da potone.
Pred sam kraj prošle godine, lansiranjem
„Sojuza TMA-17“ ka Međunarodnoj orbit-
noj stanici rutinski je započeta Ekspedicija
22. Pored brojnih naučnih zadataka, uspeli
su da nađu vremena i načine i jednu ovakvu
fotografiju. Na njoj se jasno vidi arhipelag u
Dubaiju, ljudskih ruku delo. Dubai predstavlja
najveći grad emirata istog imena iz Persijskog
zaliva, a stekao je svetsku reputaciju po velikim
arhitektonskim poduhvatima.
Među najmarkantnijim takvim dosti-
Odlikaši koji su stekli privilegiju da se vinu do Zemljine orbite
i vide stvari o kojima resto populacije može samo da sanja.
Posada Ekspedicije 22.
gnućima – naročito iz perspektive astronauta
sa ISS – svakako su tri arhipelaga koje su nap-
ravili ljudi. Dva se zovu „Palm Island“ („Palm
Jumeirah“ i „Palm Jebel Ali Umar“), a sa orbite
izgledaju kao lepo palmino drvo. Iz iste pers-
pektive „World Islands“ asociraju na stilizova-
nu mapu sveta.
„Palm Jumeirah“ je započet 2001. i zahtevao
je nasipanje preko 50 miliona kubika šljunka
i peska da bi se palma sa 16 listova podigla
iznad nivoa mora Persijskog zaliva. Nasi-
panje „Palm Jumeiraha“
je dovršeno 2006, a sada
se radi na infrastrukturi i
rezidencijalnom i komerci-
jalnom naseljavanju. Prav-
ljenje posebnog arhipelaga
od 300 ostrva („World
Islands“ na slici gore des-
no) započeto je 2003. i
dovršeno 2008, uz pomoć
320 kubnih metara peska
i 37 miliona tona kamenja
za nasipanje 27 km dugog
zaštitnog zida protiv talasa
(okvir 1). Pri samoj donjoj
ivici slike vidi se još jedna
istaknuta građevinska
struktura – „Burj Tower“
(dole desno).
„Burj Tower“ – ili „Burj
Khalifa“ – visok je 828 metara, i trenutno je
najviša građevinska konstrukcija na svetu (ok-
vir 2). Fotografija je dovoljno oštra da se vide
oštre konture zgrade i tamna oštra senka us-
merena nadesno.
Dipl. inž. Draško I. Dragović
OKVIR 1
Do pre 5 godina, već je bilo utrošeno $14
milijardi (put na Mesec je koštao samo
malo više od toga). svako pojedino ostrvo
moći će da se kupi za $50-150 miliona. Do
prepošle godine, 60% ostrva je već bilo
prodato. Ipak, irski biznismen J. O’Dolan,
koji je kupio 2 ostrva, izvršio je prošle go-
dine samoubistvo kada je čuo da je bank-
rotirao. Radovi na ostrvima su trenutno
stopirani zbog svetske financijske krize.
A ja slušao na TV da kod nas kriza već
jenjava, i da mi polako izlazimo neokrnjeni
... Jadni šeici, poludeće od muke kad i oni
čuju tu vest.
OKVIR 2
Ovaj neboder drži mnoge rekorde:
najviši soliter, najviša struktura, najviša
samostojeća struktura, zgrada sa najviše
spratova, najviši lift, najbrži lift, najviša ver-
tikalna pumpa za beton, najviša staklena
fasada, bazen na najvećoj visini, itd.
ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 29
 ZAGONETNI KOSMOS

- J upiter
Zemljin zaštitnik

J
upiter je najveća i najmasivnija planeta Sunčevog nekoliko fudbalskih igrališta. Takođe, smatra se da je ova
sistema, sa veoma jakim gravitacionim poljem. Svo- eksplozija hiljadama puta snažnija od poznate eksplozije u
jom snažnom privlačnom silom bez milosti skreće, Tunguskoj 1908. godine.
ali i usisava u sebe brojne komete i asteroide, sprečavajući Ovu fotografiju načinio je Nasin teleskop „Habl“ (Hub-
ih da se upute prema Zemlji i ugroze njene žitelje. ble Space Telescope) u vidljivom delu spektra. Sama foto-
Jedna od najspektakularnijih takvih pojava odigrala se grafija načinjena je moćnom širokougaonom kamerom 3
sredinom jula 1994. godine, kada se kometa D/1993 F2 (Wide Field Camera 3, WFC3), i to u trenutku u kojem
(Shoemaker/Levy 9) prošavši pored Jupitera raspala na kamera još nije bila u potpunosti kalibrisana.
preko dvadeset fragmenata, koji su jedan po jedan upadali
u atmosferu ovog giganta, obrazujući kolosalne eksplozije. Link na fotografiju:
Sigurno je da je u istoriji Sunčevog sistema bilo mnogo
ovakvih sudara. Međutim, razvojem zemaljske i vanatmos- http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2009/23/
ferske posmatračke tehnike tek sada smo u mogućnosti
da ove događaje pratimo „uživo“. U julu 2009. godine,
Ivan Stamenković
petnaest godina nakon D/1993 F2, u Jupiter je „zaronila“
mala kometa ili asteroid, raspala se u dodiru sa planetom, i
formirala eksploziju u formi bele grudvice u njenoj atmos-
feri. Procenjeno je da veličina grudvice odgovara veličini

30 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010.

 ZAGONETNI KOSMOS

P ogled na
NGC 4710

O
bjekat dubokog neba sa kataloškom oznakom
NGC 4710 spiralna je galaksija smeštena u sazvežđu
Berenikina kosa. Budući da je posmatramo gotovo
postrance, lako možemo uočiti njen centralni oval. Centralni
ovali spiralnih galaksija sadrže najveći deo supstancije samih
galaksija, zbog čega je njihovo proučavanje veoma važno.
Na ovoj fotografji centralni oval je svetla izbočina u središtu
galaksije. Sama galaksija je bledi disk koji se proteže kroz oval.
Disk i jezgro okruženi su bledim, gotovo avetinjskim tragovima
prašine. U samom centru galaksije može se uočiti slabašna for-
macija oblika slova „X“, za koju se pretpostavlja da je nastala kre-
tanjem zvezda normalno na ravan galaksije. Ovaj bledi oblačak
prašine često se uočava kod spiralnih galaksija sa malim cen-
tralnim ovalima i razmaknutim kracima, ali nije toliko čest kod
galaksija sa izraženijim ovalima i zbijenijim kracima.
Pretpostavlja se da centralni ovali nastaju na dva načina. Prvi
način je veoma brz, i odnosi se na formiranje ovala u ranom uni-
verzumu, pre formiranja spiralnog diska sa krakovima. Ovali
mogu da nastanu i veoma dugim i sporim procesom akumulacije
materijala iz samog diska. U slučaju NGC 4710, na osnovu malog
broja uočenih globularnih jata, pretpostavlja se da je preovladao
ovaj drugi, spori proces.
NGC 4710 članica je ogromnog galaktičkog jata u sazvežđu
Devica, kome pripada i Lokalna grupa galaksija, zajedno sa
našim Mlečnim putem. Udaljena je od Zemlje oko 60 miliona
svetlosnih godina, a nalazi se na koordinatama (J2000) R. A.
12h 49m 38.9s, Dec +15° 9’ 56’’. Mada nije jedan od najsvetli-
jih članova jata, pri povoljnim atmosferskim uslovima može se
uočiti i malo boljim amaterskim teleskopima.
Ovu fotografiju je načinio Svemirski teleskop Habl 15. januara
2006. godine.
Link na fotografiju:
http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/galaxy/2009/30/
image/a/
Ivan Stamenković

ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 31

 stručni

DODATAK

32 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK

34 Fononski i svetlosni detektor u CREST eksperimentu
Dušan Mrđa
Departman za fiziku, PMF, Novi Sad

44 Multifrekvenciona posmatranja jednog od najvećih ostatka supernovih u

Lokalnoj Grupi Galaksija – LMC SNR J0450¬709
Kristina O. Čajko1, Evan J. Crawford 2, Miroslav D. Filipović 2
1
Univerzitet Novi Sad, Odsek za Fiziku , 2 University of Western Sydney

57 Big Crunch vs. Big Rip – prikaz osnova modela

Darko Donevski
Departman za fiziku, PMF, Novi Sad

STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 33

 FONONSKI I SVETLOSNI DETEKTOR U CRESST
EKSPERIMENTU

Dušan Mrđa

Uvod

Naziv CRESST potiče od početnih slova sledeće grupe engleskih reči: Cryogenic Rare Event Search with
Superconducting Thermometers, što znači “ kriogeničko traženje retkog događaja pomoću superprovodnih
termometara“.Eksperimentalna postavka se nalazi u “Nacionalnoj laboratoriji Gran Saso” u Italiji. Eksperiment
je dizajniran za detekciju čestica tamne materije , odnosno WIMP-ova( Weakly Interacting Massive Particls).
Kao što je poznato, oko 90% ukupne materije u svemiru predstavlja tamna materija, tj. materija koja ne
emituje elektromagnetno zračenje, ali čiji je gravitacioni uticaj uočljiv.
CRESST koristi niskofonske kriogeničke kalorimetrijske detektore sa termomerima baziranim na
superprovodnom faznom prelazu za direktnu detekciju rasejanja WIMP-ova na jezgru.
Naime, na osnovu teorijskih razmatranja očekuje se interakcija WIMP-ova sa “običnom” materijiom putem
elastičnih rasejanja na jezgrima. Stoga su sve direktne metode , pa i CRESST fokusirane na ovu mogucnost.
Konvencionalne metode za direktnu detekciju zasnovane su na jonizaciji ili scintiliranju uzrokovanim
uzmakom jezgra. Ovo vodi ozbiljnim ogranicenjima povezanim sa relativno visokom energijom neophodnom
za ostvarivanje jonizacije i sa oštrim opadanjem efikasnosti jonizacije sa usporenjem jezgra.
Kriogenički detektori razvijeni za CRESST koriste pobudjenja za koja je potrebna znatno niža energija: f
o n o n e. Budući da je generisanje fonona ( uzrokovano uzmakom jezgra prilikom rasejanja WIMP-a ) mnogo
verovatniji proces nego jonizacija, kriogenički kalorimetri su idealni za detekciju WIMP-ova.

34 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK

 Eksperimentalna postavka

Od 1995. do 1998 godine CRESST eksperiment je bio postavljen u halu B Gran-Saso laboratorije. Slika
1. shematski prikazuje CRESST-ovu eksperimentalnu zgradu. Centralni dio sadrži He-3/He-4 kriostat koji
omogućava održavanje operativne temperature detektora ( 10 mK – 15 mK).Detektor je smešten unutar tzv. »
rashladne kutije« koja je proizvedena od niskofonskog OFHC bakra ( sl. 1.a.). Specijalna pažnja je preduzeta
da se minimizira izlaganje svih konstrukcionih materijala kosmičkim zracima. Hlađenje detektora omogućeno
je putem 1.3 m dugog »cold finger-a« koji u unutrašnjost rashladne kutije vodi od kriostata. » Cold finger« je
napravljen od visokočistog bakra i okružen je različitim radijacionim štitovima. Kriostat i rashladna kutija se
nalaze unutar Faradejevog kaveza kako bi se minimizirali eksterni uticaji elektromagnetnog polja.

Sl. 1.Eksperimentalna zgrada

STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 35

 Sl.2.Detektor sa kriostatom

CRESST I faza
Nakon prototipske rashladne kutije koja je zamenjena finalnom 1998. godine , prva merenja koja bi
karakterisala fon mogla su biti započeta.
Niskotemperaturski kalorimetarski detektor korišten u CRESST I fazi sastoji se od safirskog kristala (
apsorbera ) Al2O3 , ekstremno osetljivog superprovodnog termometra ( sposobnog da meri porast temperature
) u mK opsegu i slabe termalne veze sa tzv. » toplotnom kadom« da bi se obezbedila relaksacija sistema (
odvođenjem toplote) nakon interakcije čestice sa kristalom.
Termometar je načinjen od volframskog filma evaporiranog na safirski kristal. Njegova temperatura
je stabilizovana na ≈ 15 mK , u prelaznom regionu između superprovodnog i normalno-provodnog stanja.
36 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK
Mali rast temperature kristala ( tipično nekoliko mK ) npr. uzrokovan WIMP-a na jezgru , vodi ka porastu
otpornosti W filma koja se meri pomoću elektronskog kola baziranog na SQUID-u ( Superconducting
Quantum Interference Device ).
Sa nekih 10 događaja/ keV dan kg u opsegu između 10 keV i 100keV , fon je bio u početku viši nego što
je očekivano. Razlog je bio identifikovan : nađeno je da korišćenje safirskih kuglica za fiksiranje apsorbujućeg
kristala vodi ka formiranju mikropukotina u kristalu.
U proleće 2000., nakon što je držač detektora usavršen zamenom safirskih kuglica sa teflonskim delovima,
registrovani odbroj je bio uporediv sa fonom očekivanim od radioaktivnosti i sakupljanje podataka za program
potrage za tamnom materijom je mogao da počne.
Eksperimentalna faza CRESST I je završena 2000. godine. Donela je novu granicu za spin-zavisnu
interakciju WIMP-ova sa protonima ( sl. 2.).

Sl.2.Granična kontura za spin-zavisnu WIMP interakciju ustanovljena pomoću CRESST I posmatranja ,

zajedno sa rezultatima drugih eksperimenata. Oblast iznad krive je isključena na nivou poverenja od 90 % za
odgovarajući eksperiment.)

CRESST I period sakupljanja podataka obuhvata podatke snimljene u merenjima tokom 67 dana ( 04/2000 –
07/2000 ) sa dva 262 g safirska detektora.
Fonski odbroj u energetskom opsegu od 15 keV do 20 keV je bio ( 0.93 ± 0.35 ) counts / kg keV day.

Druga faza CRESST – a

Simultana svetlosna i fononska detekcija

Za CRESST II program primenjen je usavršen detektorski koncept. On je baziran na koincidentnoj
detekciji fonona i scintilacionog svetla kreiranog u apsorbujućem kristalu nakon interakcije čestice sa
kristalnom rešetkom.
U potrazi za česticama tamne materije veoma je značajna mogućnost diskriminacije između uzmaka
elektrona (uzrokovanih fotonima ili elektronima) i uzmaka jezgara (uzrokovanih česticama tamne materije, ali
takođe i neutronima). Ovim se u velikoj meri redukuje fon , čime raste verovatnoća za potvrdu detekcije WIMP-
ova. Umesto safirskog kristala , koristi se CaWO4 monokristal kao apsorber. CaWO4 ima dobre scintilacione
karakteristike, mada mu je nedostatak dugo vreme »gorenja«. Na kristal je evaporiran superprovodni
volframski film za detekciju f o n o n a. Scintilaciono svetlo se registruje u koincidenciji sa fononima i to

STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 37

pomoću drugog – safirskog kriogeničkog detektora na kome se takođe nalazi volframski film. Ovaj svetlosni
detektor je u kontaktu sa fononskim CaWO4 detektorom, a radi bolje apsorpcije svetlosti , kontaktna strana
safirskog detektora je prekrivena slojem silicijuma. Sl.3. shematski prikazuje postavku ovog kompozitnog
detektora, a sl. 4. njegov realni izgled.

Sl.3 Shematski prikaz detektora

Sl.4.Realni izgled detektora sa odgovarajućim nosačem

U safirskom detektoru se apsorbuju fotoni , čime dolazi generisanja fonona pa se porast temperature ovog
kristala kao i CaWO4 kristala detektuje superprovodnim termometrom.
38 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK
 Osvrnimo se sada za trenutak na konstrukciju volframskog termometra i princip njegovog rada. Na sl. 5
predstavljen je shematski ovaj termometar, i to njegove dve varijante.
Dijagram koji prikazuje na čemu je baziran rad ovog termometra dat je na sl.6. Kao što vidimo, malim
promenama temperature odgovara relativno velika promena otpora kada je W film u temperaturnoj oblasti
koja se nalazi na prelazu normalnog provodnog stanja u superprovodno stanje.

Sl.5. Konstrukcija W termometara. Putem dveju Al žica omogućava se električni kontakt, dok
Au žica služi za termalno kuplovanje

Sl.6. Princip rada W termometra

Koincidentna detekcija fonona i scintilacionog svetla dovodi do potiskivanja fona u poređenju sa

fonom prisutnom samo u f o n o n s k i m merenjima. Razlog je taj što je za datu energiju upadne čestice,
odnos deponovane energije u fononskom kanalu i deponovane energije u svetlosnom kanalu zavisi od tipa
interakcije.
Naime, uzmaci jezgara koji se dešavaju prilikom rasejanja WIMP-ova ili neutrona dovode do emitovanja
znatno manje scintilacionog svetla u scintilatoru , nego što to čine jonizacione interakcije kakve su apsorpcija
elektrona ili gama kvanata ( gde se javljaju elektronski uzmaci ).
Pošto se većina fonskih interakcija bazira na jonizacionim interakcijama , simultana detekcija fonona
i scintilacionog svetla predstavlja efikasan metod redukovanja fona.

STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 39

 Sl. 7. i 8. ilustruju potencijal ovog detekcionog metoda.

Sl.7.. Sl.8.

Sl. 7. i 8. : Koincidentna detekcija fonona i scintilacionog svetla .

Sl. 7.: Donja tačkasta grupacija kojoj odgovara niski svetlosni prinos potiče od nuklearnih uzmaka (
uzmaka jezgara), uzrokovanih neutronima iz neutronskog kalibracionog izvora. WIMP-ovi treba da imaju iste
takve karakteristike interakcije.
Gornja tačkasta grupacija nastala je kao rezultat jonizacionih interakcija elektrona i gama zraka sa CaWO4
kristalom.

Sl.8.: Uklanjanjem neutronskog izvora, potvrđeno je da nema propuštanja jonizacionih događaja u

region nuklearnih uzmaka.

Utvrđeno je da ovim konceptom detektorskog sistema redukovanje fona koji potiče od jonizacionih
događaja dostiže 99.7 % u energetskom regionu između 15 keV i 25 keV i 99.9 % na energijama koje
prevazilaze 25 keV.
Značajan problem u ovom projektu jeste dobijanje monokristala CaWO4 koji imaju izuzetnu
radiočistoću. Naročitu smetnju predstavlja prisustvo alfa emitera unutar samog kristala jer upravo oni daju
doprinos događajima koji se registruju kao nuklearni uzmaci ( Sl. 7. – donja tačkasta grupacija ).

Osvrnimo se sada na mogućnost potvrde detekcije WIMP-ova . Komentar tipa » kada se fon svede
na nulti odbroj, svi registrovani događaji poticaće od WIMP-ova « ne može imati utemeljenje. Niko ne može
da garantuje da će ikada biti postignuto da nijedan fonski događaj ne daje doprinos registrovanom odbroju.
Događaji koji potiču od WIMP-ova i fonski događaji daju rezultujući zajednički doprinos, te moramo naglasiti
da bez primene simulacije fonskih događaja , ma kako oni bili retki , ne možemo biti sigurni da neki od
registrovanih događaja jesu baš poreklom od interakcije WIMP-ova.
Moguće je, međutim , kroz dugi vremenski period posmatrati da li se javljaju oscilacije u intenzitetu
fona , pošto teorija predviđa dugoperiodične oscilacije u intenzitetu fluksa WIMP-ova uzrokovanog kretanjem
Zemlje oko Sunca. Možda bi se iz eventualno registrovanih oscilacija mogli izvesti zaključci koliko su događaji
koji ne potiču od od WIMP interakcija uspešno redukovani.

40 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK

 Kolo za »čitanje« izlaza sa superprovodnog termometra

Male promene električnog otpora superprovodnog termometra mere se pomoću SQUID-a ( Superconducting
Quantum Interference Device ). Odgovarajuće elektronsko kolo, prikazano na sl. 9. , sastoji se od dve paralelne
grane – jedne sa termometrom otpornosti Rth(T) i druge sa referentnim otporom Rref u serijskoj vezi sa ulaznim
kalemom SQUID-a induktivnosti LSQ .

Sl. 9. Shematski dijagram kola za » čitanje«

Konstantna struja I0 se deli u dve grane , pri čemu je jačina struje kroz kalem SQUID-a data sa:

DC SQUID meri magnetni fluks fin kuplovan sa njegovom ulaznom petljom ( superprovodni prsten
prekinut dvama Džozefsonovim spojevima prikazanim kao dva »krstića« vidljiv je na sl.9).
Ovaj magnetni fluks i struja ISQ povezani su relacijom :

ϕin = MSQ ISQ , pri čemu je MSQ koeficijent međusobne indukcije sistema
kalem – prsten. Kada čestica deponuje energiiju u kristal, temperatura a time i otpor termometra rastu, tako da
veća struja I’SQ = ISQ + DISQ protiče kroz kalem. Za male varijacije otpora DRth , strujni signal dat je jednačinom:

Dakle, svaka promena struje ISQ vodi promeni magnetnog fluksa ϕin .

STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 41

 Planovi i perspektive za CRESST II

CRESST II će nakon kompletiranja postavke imati sledeće karakteristike :

• koincidentna detekcija fonona i scintilacionog svetla

• ukupna detektorska masa od 10 kg realizovana kao segmentna instalacija 33 CaWO4 kristala ( svaki sa
masom od 300 g ) i 33 kalorimetrijska svetlosna detektora

• spoljnni radijacioni štit, usavršen u odnosu na CRESST I postavku dodatkom mionskog veto i
neutronskog štita

Sl. 10. ilustruje očekivanja.

Sl. 10. WIMP-nukleon granice preseka za skalarnu ( koherentnu) interakciju ( 90% nivo poverenja)
kao funkcija WIMP mase, očekivana za 10 kg CaWO4 detektor sa odbacivanjem fona od 99.7 % iznad
detektorskog praga od 15 keV i 3 godine merenja u CRESST-ovoj postavci u Gran Sasu.

42 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK

Prazna strana, idite na sledeću

STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 43

44 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK
STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 45
46 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK
STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 47
48 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK
STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 49
50 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK
STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 51
52 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK
STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 53
54 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK
STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 55
 Prazna strana, idite na sledeću

56 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK

Big Crunch vs. Big Rip – prikaz osnova modela

STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 57

 Big Crunch vs. Big Rip – prikaz osnova modela

Darko Donevski, dipl. astronom

Departman za fiziku, PMF, Novi Sad

Tokom devedesetih godina XX veka posmatranja Ia Supernovih od strane dva tima naučnika (Super-
nova Cosmology Project koji su vodili naučnici iz Lawrence Barkley National Laboratory i High-z Supernova
Team) dovela su do saznanja o ubrazavajućem širenju Univerzuma, i pružila jedan od najdirektnijih dokaza za
postojanje tamne energije. Tamna energija predstavlja hipotetički oblik energije koja prožima ceo Univerzum
i odlikuje se snažnim negativnim pritiskom. Saglasno Opštoj teoriji relativnosti ovaj negativni pritisak je, na
velikoj skali, kvalitativno jednak sili koja deluje nasuprot gravitaciji. Termin “tamna energija“ (eng. Dark En-
ergy) prvi put je pomenut 1998. godine u radu “Prospects for Probing the Dark Energy via Supernova Distance
Measurements” čiji su autori Huterer i Turner.

Naravno, izbor između ove dve mogućnosti nameće i potrebu za što preciznijim merenjima ekspanzije Uni-
verzuma, kako bi bilo potpunije i razumevanje načina na koji se Univezum širi tokom vremena. Vrednost te
ekspanzije je data kosmološkom jednačinom stanja, a određivanje jednačina stanja tamne energije predstav-
lja jedno od najvećih kosmoloških dostignuća današnjice. Dodavanjem kosmološke konstante standardnim
kosmološkim teorijama (poput FRLW metrike1) došlo je do nastanka kosmološkog modela koji je poznat kao
L-CDM model. Taj model se, skoro u potpunosti, slaže sa obavljenim kosmološkim posmatranjima.

Eksperimenti koji su ostvareni potvrdili su, svojim rezultatima, da je geometrija našeg Univerzuma veoma
bliska ravnoj, i da u njemu dominira upravo tamna energija i to nad celokupnom materijom koja uključuje
tamnu materiju i barione. Kosmolozi su procenili da je ubrzanje Univerzuma počelo pre skoro pet milijardi
godina, a pre toga je širenje bilo u fazi usporavanja zbog privlačnog uticaja tamne materije i bariona. Gustina
tamne materije se mnogo brže smanjuje u ekspandujućem Univerzumu nego gustina tamne energije, koja bi
trebalo da očuvava svoju vrednost. To ukazuje i na eventualnu buduću dominaciju tamne energije.

Iz osnovnih Fridmanovih jednačina, u koje ćemo, uključiti i efekte kosmološke konstante, kao i uključivanje
energije ρ Λ u ukupnu energiju vakuuma, za bilo koju vrednost Hablovog parametra H postoji kritična vred-
n o s t gustine energije za koju je geometrija ravna ( k = 0 )

3H 2
ρcrit ≡ (1)
8π
Uvek je mnogo prikladnije meriti ukupnu gustinu energije, pa se, u tom slučaju, pojavljuje i parametar Ω,
koji se definiše kao odnos dela određene komponente u odnosu na kritičnu vrednost:

ρ  8π  n

Ω≡ = 
ρcrit  3H 2 
ρ= ∑ Ω,
i =1
i (2)

1 FRLW (Friedmann-Robertson-Lemaitre-Walker) metrika sadrži simetriju diktiranu kosmološkim principom. Najopštiji

−c 2 dt 2 + R 2 (t )du 2 , gde je du element rastojanja u 3D-spregnutom koordinat-
oblik linijskog elementa u FRLW metrici je ds 2 =
nom sistemu.
58 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK
Jedan predlog je da se tamna energija rasipa sa vremenom, i to je uslov koji se uzima pri tzv. Big-Crunch sce-
nariju. On podrazumeva da će se zbog količine materije i tamne energije Svemir početi sakupljati i približavati
se ponovno tački singulariteta, te će na kraju postati mesto enormnih temperatura i zračenja. Ova teorija
dopušta da se iz takvog jednog sažimanja ponovno u prasku razvije novi Svemir, no to je tek spekulacija.

Kosmološka konstanta

Nekako najjednostavnije objašnjenje tamne energije može da se da ako je ona predstavljena kosmološkom
konstantom. Ona je proizvod vakuumskih fluktuacija u ranom Univezumu, i ima negativan pritisak koji je
jednak njenoj gustini energije, što je podatak kojim se može objasniti ubrzavanje širenja Univerzuma. Razlog
zbog kojeg kosmološka konstanta ima negativan pritisak lako je shvatljiv ako se iskoristi klasična termodin-
amika. Razvoj fizike elementarnih čestica poslednjih decenija stvorio je uslov da se razume priroda interak-
cija čestica pri izuzetno visokim energijama, što je označilo i prodor u teoriji veoma guste materije. To
omogućava stvaranje kvalitativne slike o ponašanju materije pri gustinama koje su bliske Plankovoj gustini
ρ Pl , pa samim tim i o procesima i evoluciji u najranijim stadijumima razvoja Univerzuma.

Naročit značaj sa stanovišta kosmologije imaju rezultati velike teorije ujedinjenja (eng. Grand Unified Theory
GUT ). Prema toj teoriji, utvrđeno je da pri promeni temperature izuzetno guste materije ( E ∼ 1011 erg ) dolazi
do pojave spontanog narušavanja simetrije, odnosno faznih prelaza u kojima se svojstva materije bitno men-
jaju. Osnovna ideja je da u tako gustom stanju materije postoji potpuna simetrija između triju osnovnih sila,
odnosno, da su one komponente jedne - ujedinjene sile. Snižavanjem temperature dolazi do spontanog
narušavanja simetrije. To je pojava faznog prelaza posle kojeg pomenute sile postaju bitno različite po karak-
teru i jačini. Prema standardnom modelu, ovaj prelaz se dešava na kritičnoj temperaturi u trenutku t ≈ 10−35 s
nakon Velikog praska. Ideje koje su razmatrale probleme standardnog modela, uobličene su u tzv.
Inflatorni model Univerzuma, koji su postavili Gut i Linde.

Pri odgovarajućem izboru parametara u GUT fazni prelaz se može odvijati veoma sporo u odnosu na brzinu
hlađenja (Univerzum se hladi usled ekspanzije), pa se zbog toga oblast gasa koja predstavlja rani Univerzum
može pothladiti znatno ispod kritične temperature faznog prelaza ( T ∼ 1027 K ), prelazeći u stanje tzv. lažnog
vakuuma. Ovo stanje se, kao i mehanizam faznog prelaza, može opisati Higsovim skalarnim poljem čija nulta
vrednost odgovara gustini energije stanja lažnog vakuuma i koja je reda ρ f ∼ 1093 erg / cm3 . Osnovna karak-
teristika lažnog vakuuma je negativna vrednost pritiska koji je jednak gustini energije. Kako je prema opštoj
teoriji relativnosti gravitaciona sila proporcionalna zbiru pritiska i gustine, zbog negativne i velike vrednosti
pritiska lažnog vakuuma ova sila postaje odbojna. To uslovljava da će u stanju lažnog vakuuma ekspanzija
biti ubrzana.

Otkrivanje drugih oblika tamne energije

Razumevanje Hablovog otkrića kosmološke ekspanzije dobilo je, kao što je istaknuto ranije, jedan
dodatni segment nakon novijih eksperimenata (naročito je značajan pomenuti WMAP). Njima je pokazano da
ubrzavajuće kosmičko širenje nije određeno materijom koja se može smatrati fluidom zanemarljivog pritiska,
kao što je to slučaj kod Galaksija, već dodatno sadrži i jedan oblik tamne energije sa negativnim pritiskom.
Tamna energija je najčešće opisana sa parametrom w ≡ p / ρ , gde su vrednosti w < −1/ 3 odgovorne za
kosmičko ubrzavanje. Najjednostavnije objašnjenje za tamnu energiju je kosmološka konstanta za koju je
parametar jednačine stanja w = −1 .

Kosmološka konstanta je 120 magnituda manja od vrednosti koja se očekuje kvantnom gravitacijom. Tako,

STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 59

iako smo dodali ovaj član jednačinama polja , on postaje jedino okvir kojim će se bolje razumeti pojava nega-
tivnog pritiska. Druga mogućnost koja je pre nekoliko godina postala naročito zastupljena je kvintesencija,
odnosno kosmičko skalarno polje koje ima svojstvo da se polako približava minimumu svog potencijala. U
svakom slučaju, u svakom od tih modela je odnos −1 < w < −1/ 3 , dok gustina tamne energije opada sa fakto-
rom skaliranja a (t ) kao ρQ ∝ a
−3(1+ w )
.

Sasvim opravdano, ovde se može postaviti pitanje: Šta se zbiva ako je vrednost w < −1 ?

Tamna energija sa parametrom w < −1 naziva se “fantomska energija “ (eng. Phantom Energy), i za nju su
teoretičari vezali neke od neobičnih mogućnosti. Jedna od njih je i povećanje gustine ove energije tokom vre-
mena.

U slučaju fantomske tamne energije, Fridmanova jednačina ima oblik

Ω
2
 a& 
≡   H 02  M3 + (1 − Ω M ) a −3(1+ w) 
2
H =
a  a 
Ako je Ω M ≅ 0,3 Univerzum je već pod dominirajućim uticajem tamne energije, i za vrednosti w < −1 on će
biti pod još jačim uticajem te energije u budućnosti! Na osnovu mišljenja R.Caldwella, može se uvesti aproksi-
macija za odgovarajuću evoluciju faktora skaliranja pri čemu je zanemaren prvi član sa desne strane. Nakon
potrebnih izračunavanja, nalazi se da faktor skaliranja nestaje u vremenu t RIP − t0 , gde je

2
[1 + w] H 0−1 (1 − Ω M ) . Korišćenjem ove aproksimacije može se, na primer za
−1 −1/ 2
t RIP − t0 ≅
3
w=
−3 / 2 i H 0 = 70km / sMpc , dobiti preostalo vreme za koje će Univerzum nestati u tom “Velikom rascepu“
(eng. Big-Rip), i koje tada iznosi 22 ⋅109 yr . Hablov parametar širenja raste sa vremenom za razliku od
slučaja kada je u opticaju kosmološka konstanta. Stavka koja je najviše intrigantna kod ovog modela je ta da
porast gustine tamne energije na kraju dovodi do rastavljanja gravitaciono povezanih objekata!

Slika 1. Prikaz mogućih modela evolucije Univerzuma u zavisnosti od parametra stanja

60 ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. STRUČNI DODATAK

• Najveći zagovornik teorije Big Crunch je Martin Ris, kraljevski engleski astronom, koji je izjavio da
bi takav pulsirajući zatvoren svemir skončao u jednom užarenom uništenju . Poslednja sekunda tog
scenarija bila bi poput obrnutog Velikog praska – nakon uništenja jezgara, kada je Univerzum samo
jednu mikrosekundu udaljen od svog kraja, protoni i neutroni se raspadaju a on postaje jedno more
slobodnih kvarkova. Kako se gravitacioni kolaps nastavlja, Univerzum postaje vreliji i gušći, dostižući
temperaturu od oko 1015 K . Slaba nuklearna sila i elekromagnetna sila će se objedinjavati i graditi
elektroslabu silu. Taj događaj predstavlja ono što kosmolozi zovu „Kosmološki fazni prelaz“. Najspe-
ktakularniji trenutak sigurno će biti spajanje jake sa elektroslabom silom što će dovesti do događaja
koji su naučnici nazvali „Veliko sjedinjavanje“. Ceo proces bi se odvijao na temperaturi od čak 1028 K
.

• Sa druge strane, za vrednost parametra w koji određuje fantomsku tamnu energiju, budućnost Univer-
zuma se može smatrati fantastično neobičnom i kompletno drugačijom od svih do sada razma-
tranih. Ako razmotrimo šta se sa ravnim ili otvorenim Univerzumom dešava ako izuzmemo tamnu
energiju, dobija se zaključak da se ekspanzija večno nastavlja i horizont raste mnogo brže nego faktor
skaliranja. Univerzum postaje tamniji i hladniji, ali tokom vremena zapremina opservabilnog Univer-
zuma raste tako da i broj vidljivih galaksija raste. Ako se ekspanzija ubrzava, pod uticajem tamne en-
ergije čiji se parametar nalazi u vrednostima −1 ≤ w < −1/ 3 , imamo ponovo slučaj večnog nastavka
ekspanzije. U ovom primeru faktor skaliranja ima mnogo izrazitiji rast nego horizont, tako da će na-
kon određenog vremena galaksije nestati iza horizonta i Univerzum će postati neverovatno taman.
Gravitaciono vezane strukture poput naše Galaksije ili Lokalne grupe postaće razjedinjene.

Tabela 1. Istorija i budućnost našeg Univerzuma pri predloženoj tamnoj energiji

STRUČNI DODATAK ASTRONOMIJA.pdf - avgust 2010. 61