Recnik Osnovnih Pojmova I Termina o Izborima

CeSIDova Mala Biblioteka
RECNIK
OSNOVNIH
POJMOVA
I TERMINA
O IZBORIMA
•
CeSIDova Mala Biblioteka CeSIDova Mala Biblioteka
Prof. dr Marijana PajvanËiÊ
RECNIK OSNOVNIH
POJMOVA izdavaË
I TERMINA
CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE
I DEMOKRATIJU
za izdavaËa
Dr Slobodanka NedoviÊ
urednik Male biblioteke
O IZBORIMA
Dr Marijana PajvanËiÊ
design & layout
Branko GavriÊ
TOTAL DESIGN
lektor i korektor
Vidojko JoviÊ
πtampa
Tipografic, Beograd
tiraæ
500 primeraka
Beograd
august 2001.
CeSID
Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia
(381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 • http://www.cesid.org • e-mail: cesid@cesid.org.yu • cesid@bitsyu.net
•
•
RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
UVOD
toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊu

mnoπtvo specifiËnih izraza Ëije znaËenje nije uvek dovoljno po-
znato. Mnogi od ovih termina vode poreklo iz komparativne izbor-
ne prakse. Tek odnedavno, sa uvoenjem viπestranaËkih izbora i
u naπoj, danas sve bogatijoj, literaturi o izborima susreÊemo ove
termine. Pojedini izrazi teπko su prevodivi na naπ jezik, a u izbor-
noj terminologiji Ëesto se koriste. Kolokvijalna upotreba nekih,
inaËe rasprostranjenih, termina nije precizna (npr. biraËko pravo
- pravo glasa), pa je potrebno objasniti njihovo znaËenje i sadr-
æinu.
Protekla decenija viπestranaËkih izbora odlikovala se i Ëestim
promenama tipa izbornog sistema. U nastojanju da se Ëitaocima
ovog πtiva pribliæe osnovna obeleæja razliËitih tipova izbornih si-
stema prikazani su osnovni tipovi izbornih sistema, vrste kandi-
datskih lista, metode i tehnike glasanja, metode preraËunavanja
osvojenih glasova u mandate. Oni Ëitaoci koji pokaæu veÊi interes
za sistemska pitanja izbora, uz objaπnjenja mogu naÊi i nume-
riËke primere karakteristiËnih izbornih sistema.
Rukovoeni navedenim razlozima, kao i edukativnom misijom
Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo Ëitaoci-
ma izbor vaænijih termina i pojmova Ëije znaËenje i sadræaj krat-
ko predstavljamo.
Autor
U Novom Sadu, 28. VIII 2001.
7
RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
AKLAMACIJA
(lat.- acclamatio - klicanje, uzvikivanje)
Naziv za jedan od naËina glasanja prilikom odluËivanja. Za
glasanje aklamacijom karakteristiËno je da se odluËuje bez poje-
dinaËnog glasanja i bez prebrojavanja glasova. Glasanje se odvi-
ja razliËito (npr. prostim izvikivanjem, pljeskanjem koje oznaËava
odobravanje). Glasanje aklamacijom izraæava opπtu saglasnost,
jednoglasno glasanje, pristanak svih koji u glasanju sudeluju.
AKTIVNO BIRA»KO PRAVO

Pravo graana da bira Ëlanove predstavniËkih tela i druge
organe dræavne vlasti koje biraju neposredno graani. Ovo pravo
stiËu punoletni, poslovno sposobni dræavljani, ponekada i uz is-
punjavanje dodatnih uslova (prebivaliπte u izbornoj jedinici i dr.).
U nekim zemljama biraËko pravo u ograniËenom obimu (npr. izbor
lokalnih organa vlasti) imaju i stranci. Razlozi za gubitak aktivnog
biraËkog prava su gubitak dræavljanstva i oduzimanje poslovne
sposobnosti. U zemljama u kojima postoji kazna liπenja graan-
skih prava osuda na ovu kaznu povlaËi gubitak prava glasa.
U najveÊem broju zemalja biraËko pravo je garantovano kao su-
bjektivno javno pravo graana. BiraËi se ovim pravom mogu ali
ne moraju koristiti. U nekim zemljama (npr. GrËka, Belgija) bira-
Ëko pravo se smatra javnom funkcijom. Posledica ovakvog stano-
viπta je obaveza glasanja. Krπenje ove duænosti se sankcioniπe.
ALTERNATIVNI GLAS
Poseban naËin glasanja. Naziva se i jedan prenosivi glas. BiraË
ima jedan glas koji dodeljuje alternativno jednom, nekolicini ili
svim nominovanim kandidatima. GlasaËki listiÊ moæe imati dva
oblika:
9
RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
Na primer:
U prvom sluËaju, na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata,

a biraË upisuje redosled po kome kandidatima dodeljuje svoj alter- Prednost alternativnog glasa u veÊinskom izbornom sistemu
nativni glas. U drugom sluËaju, na glasaËkom listiÊu je ispisan redo- jeste u tome πto zamenjuje viπekruæno glasanje i otklanja njegove
sled glasanja, a biraË upisuje ime kandidata uz odgovarajuÊi broj. slabosti. Koristi se u Irskoj, na Malti, u Australiji.
KoristeÊi se pravom alternativnog glasanja, biraË moæe izabrati
jednu od sledeÊih moguÊnosti:
Prva, biraË daje glas samo jednom kandidatu. Upisuje broj 1 uz APSOLUTNA VE∆INA
ime kandidata koji uæiva njegovu naklonost, ili uz redni broj 1 na Apsolutna veÊina je jedan od oblika veÊinskog izbornog siste-
glasaËkom listiÊu upisuje ime kandidata za koga glasa. ma. Poznata je i pod nazivima sistem iznad poloviËne veÊine ili
Na primer: sistem viπekruænog glasanja.
S obzirom na naËin glasanja, razlikuju se tri tipa apsolutne
veÊine: sa viπe uzastopnih glasanja, sa alternativnim glasanjem i
sa preferencijalnim glasanjem.
U izbornim sistemima koji poËivaju na naËelu apsolutne veÊine,
u jednoj izbornoj jedinici se bira, po pravilu, jedan poslanik (uni-
nominalne izborne jedinice).
Pravilo izbora je da mandat osvaja onaj meu nominovanim
Druga, biraË glasa za nekolicinu kandidata po redosledu koji kandidatima koji dostigne najmanje polovinu glasova biraËa.
oznaËava brojem pored imena kandidata ili upisivanjem imena Kako se ova polovina glasova izraËunava u odnosu na neki uku-
kandidata pored odreenog broja. Svoje alternativne glasove bi- pan broj, moguÊi su razliËiti oblici apsolutne veÊine, s obzirom na
raË dodeljuje po redosledu koji sam izabere, ne preskaËuÊi redo- to koji ukupan broj se uzima kao osnovno merilo za obraËun
sled, najpre prvom, potom drugom, treÊem itd. kandidatu. apsolutne veÊine. Praksa izbornih sistema pokazuje da se apso-
Na primer: lutna veÊina izraËunava na dva naËina:
Prvi uzima u obzir ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak
i prema ovom broju izraËunava apsolutnu veÊinu. Takva apsolu-
tna veÊina naziva se stroæijim oblikom apsolutne veÊine.
Primer:
biraËko telo broji 100 000 biraËa
za osvajanje mandata primenom stroæijeg oblika apsolutne
TreÊa, biraË daje alternativno svoj glas svakome od kandidata veÊine potrebno je najmanje 50 000 glasova.
dodeljujuÊi ga, redosledom koji sam izabere, poËevπi od kandi- Drugi uzima u obzir broj biraËa koji su izaπli na biraliπta i prema
data koji uæiva najveÊu naklonost biraËa pa sve do kandidata za njemu izraËunava apsolutnu veÊinu. Ova veÊina naziva se blaæim
koga ima najmanje simpatija. oblikom apsolutne veÊine.
10 11
Primer: svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu,

biraËko telo broji 100 000 biraËa dræavnu) kandidatsku listu svake od politiËkih stranaka. Na osno-
na biralista je izaslo 40 000 biraËa vu zbirnog ostatka glasova, primenom nekoga od metoda raspo-
za osvajanje mandata primenom blaæeg oblika apsolutne veÊine dele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu, preostali
potrebno je najmanje 20 000 glasova. mandati dele se izmeu jedinstvenih kandidatskih lista. Ovakvim
naËinom raspodele mandata neutraliπu se posledice cepanja bira-
Ëkog tela izmeu viπe izbornih jedinica (izgubljeni, baËeni glaso-
BA»ENI GLASOVI vi) i postiæe viπi stupanj proporcionalnosti.
"BaËenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama
nazivaju se svi glasovi preko 50 % koje osvoji kandidat stranke
koja je favorit izborne utakmice. U izbornim jedinicama u kojima BIAS
se bira samo jedan kandidat ovi glasovi ne utiËu na osvajanje (engleski - kosina, nagib, naklonjenost)
poslaniËkog mesta, jer je za osvajanje poslaniËkog mesta dovo- PovlaπÊivanje jedne politiËke stranke u odnosu na druge. Naziv
ljan i samo jedan glas preko polovine glasova. Svi glasovi osvo- potiËe iz britanske izborne prakse. Bias izazivaju Ëinioci izvan
jeni preko tog broja suviπni su u konkretnoj izbornoj jedinici. Oni izbornog sistema koji se odraæavaju na izborni sistem i utiËu na
su izgubljeni, jer ne doprinose osvajanju mandata. Zato se nazi- ishod izbora, kao i faktori koji su deo izbornog sistema i koji
vaju „baËenim glasovima“. Ali, ovi glasovi mogu biti od dovode jednu politiËku stranku u povoljniji poloæaj u odnosu na
odluËujuÊeg znaËaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbor- ostale. Bias karakteriπe izborne sisteme koji poËivaju na relativnoj
noj jedinici, u kojoj kandidati stranke favorita ne uæivaju dovoljnu veÊini. U proporcionalnim izbornim sistemima redak je.
popularnost. Zato se pri postavljanju granica izbornih jedinica
vodi raËuna da glasovi biraËa ne budu „baËeni u prazno“, veÊ da
se optimalno iskoriste i osvoji πto veÊi broj mandata. BIRA»
Graanin koji je ispunio uslove za sticanje biraËke sposobnosti
i po tom osnovu stekao pravo da bira i bude biran u lokalna ili
BADENSKI SISTEM centralna predstavniËka tela ili u druge organe dræavne vlasti u
Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mesta u proporcional- Ëijem izboru neposredno sudeluju graani.
nom izbornom sistemu. Prvi put je primenjen prema Ustavu Ba-
dena iz 1919. godine, pa otuda naziv badenski sistem. Karakteri-
stika ovog sistema jeste moguÊnost da se pri raspodeli mandata BIRA»KA SPOSOBNOST
iskoriste i svi preostali glasovi s kandidatskih lista u pojedinim BiraËka sposobnost znaËi da je graanin ispunio ustavom i za-
izbornim jedinicama. konom propisane uslove koji se traæe za sticanje biraËkog prava.
U ovom sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista koje BiraËku sposobnost imaju punoletni, poslovno sposobni dræa-
istiËe predlagaË. Jedna lista se istiËe u izbornoj jedinici, a druga vljani.
za viπe izbornih jedinica ili za celu zemlju (opπta, jedinstvena, dr-
æavna). Mandati se najpre rasporeuju kandidatskim listama koje
su istaknute u izbornim jedinicama. Raspodela mandata izmeu BIRA»KI ODBOR
kandidatskih lista u izbornim jedinicama vrπi se primenom nekog Organ za sprovoenje izbora koji priprema, organizuje i
od metoda proporcionalne raspodele mandata, ali se pri raspodeli rukovodi glasanjem na biraËkom mestu. U sastav biraËkog odbo-
u obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. Glasovi (razlomak, ra ulaze Ëlanovi koje imenuje izborna komisija (stalni sastav) i
decimala) koji su preostali po izbornim jedinicama sabiraju se za Ëlanovi koje delegiraju predlagaËi kandidata ili podnosilaca
svaku od kandidatskih lista ponaosob. Zbirni ostatak glasova za izbornih lista (proπireni sastav).
10 13
unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osno-

BIRA»KI SPISAK vnim pravnim aktom. Obuhvata dva prava: pravo graana da
BiraËki spisak (registar biraËa, knjiga biraËa) jeste evidencija o biraju (aktivno biraËko pravo) i pravo da budu birani (pasivno
biraËima. Sastavlja se u formi propisanoj zakonom. Vodi se po biraËko pravo). Osnovna svojstva biraËkog prava su:
sluæbenoj duænosti, a vode ga organi vlasti (organi koji vode evi- BiraËko pravo je opπte
denciju o prebivaliπtu graana, organi uprave, sudovi i sl.). U (svi graani stiËu ovo pravo pod jednakim uslovima).
biraËki spisak se upisuju lica koja uæivaju biraËko pravo. Upis, BiraËko pravo je jednako
brisanje i izmene u biraËkom spisku obavljaju se na osnovu (svaki glas ima istu teæinu, princip jedan Ëovek - jedan glas).
sluæbenih evidencija ili na zahtev biraËa uz podnoπenje dokaza o BiraËko pravo je neposredno
biraËkom pravu. BiraËki spiskovi se vode kontinuirano. Organi (svaki biraË liËno koristi svoje pravo).
koji vode biraËki spisak permanentno vrπe izmene koje su nas- Glasanje je tajno
tupile u biraËkom telu, kako bi spiskovi bili aæurni. U godini kada (tajnost glasanja πtiti slobodu biraËa da bira).
se odræavaju izbori graani se posebno pozivaju da ostvare uvid
u biraËki spisak kako bi se u njega unele nastale izmene. U izbor-
noj godini izmene u biraËkom spisku mogu se vrπiti samo do BIRA»KO TELO
odreenog roka, kada se biraËki spisak zakljuËuje za potrebe Opπti naziv za sve biraËe koji nastanjuju odreeno podruËje
konkretnih izbora i objavljuje broj biraËa. BiraËki spisak je javna (npr. podruËje na kome se prostire izborna jedinica ili podruËje
isprava πto omoguÊuje uvid u njega kao preduslov da se u njemu koje obuhvata odreena teritorijalna zajednica). Tako biraËko telo
izvrπe potrebne izmene. BiraËki spisak se vodi kao jedinstven za izbor odbornika u skupπtinu opπtine obuhvata sve biraËe na-
spisak biraËa. Za svako biraËko mesto sastavlja se, u propisanoj stanjene na podruËju opπtine, dok biraËko telo za izbor poslanika
formi, overeni izvod iz biraËkog spiska. Upis u biraËki spisak je i u Narodnu skupπtinu Republike Srbije obuhvata sve biraËe u
dokaz o biraËkom pravu graanina. Ako biraË nije upisan u Republici Srbiji. O biraËkom telu vodi se evidencija u biraËkom
biraËki spisak on ne gubi biraËko pravo veÊ samo ne moæe da ga spisku. Ukupan broj biraËa (biraËko telo) objavljuje se pre izbora.
koristi i glasa na konkretnim izborima. U izbornim sistemima u kojima se za punovaænost izbora zahte-
va izlazak na izbore najmanje polovine biraËa, objavljivanje uku-
pnog broja biraËa posebno je znaËajno. Ukupan broj biraËa je u
BIRA»KO PODRU»JE ovim izbornim sistemima osnovno merilo prema kome se ceni da
BiraËko podruËje oznaËava deo izborne jedinice koji se prostire li je ispunjen opπti uslov za punovaænost izbora.
na teritoriji na kojoj æive biraËi koji glasaju na jednom biraËkom
mestu. Teritorija na kojoj se prostire jedna izborna jedinica pode-
ljena je na biraËka podruËja. Na teritoriji izborne jedinice ima BLOK GLASOVA
toliko izbornih podruËja koliko ima biraËkih mesta u toj izbornoj Jedna od tehnika glasanja. BiraË ima onoliko glasova koliko
jedinici. sediπta pokriva konkretna izborna jedinica, ali ne moæe dati viπe
od jednog glasa svakome od istaknutih kandidata. Koristi se pri
glasanju u veÊinskim izbornim sistemima sa viπemandatnim izbor-
BIRA»KO PRAVO nim jedinicama ili u proporcionalnim izbornim sistemima.
Jedno od osnovnih politiËkih prava graana. Garantuju ga
meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kao
jedno od prava graana na uËeπÊe u vrπenju javnih poslova (npr. BROJ MANDATA U PREDSTAVNI»KOM TELU
Ël. 25 Pakta o graanskim i politiËkim pravima, Ël. 3 Protokola br. Broj mandata predstavlja broj poslanika u predstavniËkom telu.
1 uz Evropsku konvenciju o zaπtiti sloboda i prava graana). U Odreuje se primenom razliËitih kriterijuma.
14 15
Broj poslanika u predstavniËkom telu moæe biti unapred (stanovnika) na koji se bira 1 poslanik
odreen u ustavu ili izbornom zakonu. Odreen je kao apsolutan broj biraËa na koji se bira 1 poslanik je 10 000
broj (npr. Narodna skupπtina Republike Srbije ima 250 poslanika).
Broj poslanika deli se, potom, izmeu izbornih jedinica. U veÊin- Izbori A Izbori B
skim izbornim sistemima koji poËivaju na uninominalnom kan- 1 000 000 biraËa (stanovnika) 1 100 000 biraËa (stanovnika)
didovanju i glasanju za pojedinca obrazuje se onoliko izbornih 100 poslanika se bira 110 poslanika se bira
jedinica koliko se poslanika bira u predstavniËko telo. Svakoj izbo-
rnoj jedinici dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. U proporci- Broj poslanika odreuje se posle izbora primenom broja palih
onalnim izbornim sistemima (kandidovanje po listama i glasanje glasova
za kandidatsku listu) poslaniËka mesta se dele izmeu izbornih broj palih glasova na koji se bira 1 poslanik je 10 000
jedinica srazmerno broju biraËa u njima, te je moguÊe da svakoj
izbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj poslaniËkih mesta. Izbori A Izbori B
Broj poslanika se utvruje u srazmeri sa brojem biraËa (ili sta- 1 000 000 biraËa 1 000 000 biraËa
novnika). Odreuje se naknadno i moæe se razlikovati od izbora 900 000 palih glasova (90 %) 800 000 palih glasova (80 %)
do izbora. Tada se utvruju kriterijumi koji odreuju broj poslani- 90 poslanika se bira 80 poslanika se bira
ka. Na primer, utvruje se broj biraËa (ili stanovnika) na koji se bi-
ra jedan poslanik. Tako se odreuje broj poslanika VeÊa graana
Savezne skupπtine (na 65 000 biraËa bira se jedan poslanik). Broj CENZITARNO BIRA»KO PRAVO
poslanika Êe biti poznat neposredno pre izbora, kada bude po- Oblik ograniËenog biraËkog prava za koji je karakteristiËno da
znata veliËina biraËkog tela. se sticanje biraËkog prava uslovljava ispunjavanjem zakonom
Broj poslanika u predstavniËkom moæe biti poznat posle odræa- propisanih cenzusa. Cenzitarno biraËko pravo je prvi oblik u
nih izbora. Tada se kao kriterijum za odreivanje broja poslanika kome se pojavljuje biraËko pravo.
uzima broj palih glasova (broj biraËa koji su izaπli na izbore), i
utvruje na koji broj palih glasova dodeljuje se jedno poslaniËko
mesto. Kako broj palih glasova nije poznat pre veÊ tek posle CENZUS
sprovedenih izbora, to Êe se i broj poslanika znati tek posle izbo- Naziv za posebne uslove koje pojedinac, pored opπtih uslova,
ra. On Êe biti razliËit od izbora do izbora, jer zavisi od toga koliko mora ispuniti kako bi stekao biraËko pravo. Priroda ovih poseb-
Êe biraËa sudelovati u izborima. VeÊa apstinencija biraËa ima za nih uslova takva je da ih ne mogu ispuniti svi graani. Postoje
posledicu manji broj poslanika i obrnuto. razliËiti cenzusi. Najpoznatiji su imovinski cenzus (sticanje bira-
Ëkog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graana
Primeri: izraæenom u posedovanju nepokretnosti ili plaÊanju odreenog
iznosa poreza), domicilni cenzus (sticanje biraËkog prava vezuje
Broj poslanika je unapred odreen kao apsolutan broj za stalnu nastanjenost na odreenom podruËju kroz odreeni pe-
broj poslanika je 100 riod vremena), obrazovni cenzus (od biraËa se zahteva da bude
pismen ili da ima odreeni stupanj obrazovanja), poreski cenzus
Izbori A Izbori B (sticanje biraËkog prava uslovljava se plaÊanjem odreene sume
1 000 000 biraËa (stanovnika) 1 100 000 biraËa (stanovnika) poreza), cenzus pola (biraËko pravo imaju samo muπkarci, dok su
100 izbornih jedinica 100 izbornih jedinica æene liπene toga prava) i dr.
10 000 biraËa bira 1 poslanika 11 000 biraËa bira 1 poslanika
Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa
16 17
4000 : 2 = 2000
DOMICILNI CENZUS 4000 : 3 = 1333
(lat. domus - kuÊa, zaviËaj, stalno mesto stanovanja) 4000 : 4 = 1000
Jedan od uslova za sticanje biraËkog prava. Sticanje biraËkog 4000 : 5 = 800
prava vezano je za prebivaliste biraËa na odreenom podruËju u
odreenom vremenskom trajanju. Domicilni cenzus najËeπÊe se Izborni koliËnik liste B je: 2800 : 1 = 2800
vezuje za biraËko podruËje ili izbornu jedinicu u kojoj biraË ost- 2800 : 2 = 1400
varuje svoje biraËko pravo. 2800 : 3 = 933
2800 : 4 = 700
2800 : 5 = 560
D'ONTOV SISTEM
Jedna od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbor- Izborni koliËnik liste C je: 2300 : 1 = 2300
nom sistemu. Nazvan je imenom svoga pronalazaËa, profesora d' 2300 : 2 = 1150
Honta. SreÊe se i pod nazivima sistem takmiËenja lista ili sistem 2300 : 3 = 766
najmanjeg zajedniËkog delitelja. Prvi put je primenjen u Belgiji 2300 : 4 = 575
1899. godine. 2300 : 5 = 450
Primena d'Ontovog sistema nalaæe da se najpre izraËuna
biraËka masa svake kandidatske liste. BiraËka masa kandidatske Izborni koliËnik liste D je: 900 : 1 = 900
liste je broj glasova koji je lista osvojila u izbornoj jedinici. Potom 900 : 2 = 450
se biraËka masa svake liste deli brojevima 1, 2, 3, ... N (N je broj 900 : 3 = 300
poslaniËkih mesta u izbornoj jedinici). Posle rezultata dobijenih 900 : 4 = 225
primenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveÊih bira- 900 : 5 = 180
Ëkih masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici pripada poslaniËkih
mesta. BiraËke mase za svaku od lista se potom rangiraju s obzi- Izborni koliËnici se potom razvrstavaju po veliËini.
rom na njihovu veliËinu, i to od najveÊe do najmanje. Najmanja U iznetom primeru to Êe biti: 4000; 2800; 2300; 2000; 1400;
od njih je zajedniËki delitelj. ZajedniËki delitelj je kriterijum ra- 1333; 1150; 1000; 933; 900; 800; 766; 700; 575; 560; 460; 450;
spodele mandata izmeu kandidatskih lista. Svakoj listi pripada 300; 225 i 180.
onoliko mandata koliko je puta zajedniËki delitelj sadræan u Potom se izdvaja onoliko najveÊih izbornih koliËnika koliko se
njenoj biraËkoj masi. poslanika bira u izbornoj jedinici.
U primeru postoji 5 poslaniËkih mesta. Ona Êe biti dodeljena
Primer: sledeÊim listama:
Broj palih glasova je 10 000 - Listi A pripaπÊe 2 poslaniËka mesta, jer ima 2 najveÊa izborna
U izbornoj jedinici se bira 5 poslanika koliËnika (4000 i 2000).
Istaknute su Ëetiri liste kandidata - Listi B pripaπÊe takoe dva poslaniËka mesta, jer i ona ima dva
Lista A je osvojila 4000 glasova najveÊa izborna koliËnika (2800 i 1400).
Lista B je osvojila 2800 glasova - Listi C pripaπÊe jedno poslaniËko mesto, jer ona ima jedan
Lista C je osvojila 2300 glasova najveÊi izborni koliËnik (2300)
Lista D je osvojila 900 glasova - Listi D neÊe pripasti nijedno poslaniËko mesto.
Najpre se izraËunava izborni koliËnik za svaku kandidatsku listu. Primenom d'Ontovog pravila moguÊe je da neko od poslaniËkih
mesta ostane nerasporeeno. To se dogaa kada jedna ili viπe li-
Izborni koliËnik liste A je: 4000 : 1 = 4000 sta imaju jednak i istovremeno isti izborni koliËnik, a za raspode-
16 19
lu preostaje samo jedno poslaniËko mesto. Preostali mandat do- koliko se puta izborna kvota sadræi u glasovima koje su biraËi dali
deljuje se ili listi koja je osvojila ukupno najveÊi broj glasova ili toj listi.
listi koja nije osvojila nijedan mandat. Drup kvota ne osigurava raspodelu svih mandata na nivou
izborne jedinice koja poËiva na punoj izbornoj kvoti. Iako Drup
kvota ne otklanja potrebu za naknadnom raspodelom manjeg
DOPUNSKI IZBORI broja mandata na osnovu nekoga od metoda raspodele preosta-
Dopunski izbori se raspisuju u toku trajanja mandata u sluËaju lih mandata, njena prednost u odnosu na Herovu kvotu ipak je
kada poslaniËko mesto, iz razliËitih razloga, ostane upraænjeno. nesumnjiva jer smanjuje broj nerasporeenih mandata.
U tom sluËaju izbori se raspisuju samo za upraænjeno poslaniËko
mesto. KarakteristiËni su za veÊinske izborne sisteme u kojima
biraËi glasaju za pojedinaËnog kandidata, pa nema drugih mogu- DVOKRUÆNO GLASANJE
Ênosti da se upraænjeno poslaniËko mesto popuni osim izborom Naziv za izborni sistem (npr. Francuska) koji poËiva na kombi-
od strane biraËa. U proporcionalnom izbornom sistemu, gde bira- naciji apsolutne i relativne veÊine. Sistem dvokruænog glasanja
Ëi glasaju za listu kandidata, upraænjeno poslaniËko mesto popu- eliminiπe potrebu za viπekruænim glasanjem i umanjuje negativne
njava neki od poslanika sa liste kandidata. efekte izbornog sistema zasnovanog na relativnoj veÊini. Apso-
lutna veÊina se teπko postiæe, naroËito ako za jedno poslaniËko
mesto ima viπe kandidata. Da bi jedan od kandidata dostigao
DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAGENBAH-BI©OFOVA METODA minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata, Ëesto je
Jedna od kvotnih metoda raspodele poslaniËkih mandata u pro- nuæno viπe uzastopnih glasanja. Viπekruæno glasanje ima nega-
porcionalnim izbornim sistemima. Drup kvota je modifikovani tivne posledice (npr. apstinencija biraËa, taktiËko glasanje), koje
kvotni metod. Razlikuje se od Herove kvote utoliko πto umanjuje se ublaæuju razliËitim tehnikama glasanja (npr. alternativni ili pre-
izbornu kvotu uveÊavanjem delioca za 1. Potom se kvotni broj ferencijalni glas) ili dvokruænim veÊinskim sistemom.
uveÊava joπ za 1. Na taj naËin se postiæe da se veÊi broj mandata Izbori u dvokruænom veÊinskom sistemu odvijaju se po slede-
na nivou izborne jedinice moæe rasporediti na osnovu kriterijuma Êim pravilima:
pune kvote. U tom sluËaju je podela mandata na osnovu najveÊeg U prvom krugu glasanja za osvajanje poslaniËkog mesta potre-
ostatka glasova, u kojoj su Ëesto favorizovane manje na raËun bna je apsolutna veÊina. Izabran je kandidat koji osvoji najmanje
veÊih politiËkih stranaka, bespredmetna. polovinu glasova. Apsolutni broj glasova koji je neophodan za
Drup kvota izraËunava se primenom sledeÊeg pravila: izbor u prvom krugu moæe biti razliËit. U razliËitim izbornim si-
stemima on se raËuna u odnosu na razliËite ukupne brojeve.
ukupan broj glasova Na primer:
—————————— = izborna kvota + 1 - ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih
broj poslanika + 1 sistema izuzetno retko)
- broj biraËa izaπlih na izbore
Primer: - broj biraËa izaπlih na izbore uz dodatni uslov da na izbore, da
bi oni bili punovaæni, mora izaÊi najmanje 50 % + 1 biraË od broja
10 000 (broj glasova) biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema najËe-
——————————————— = izborna kvota 1666 + 1 = 1667 πÊe se sreÊe)
5 (broj poslanika koji se bira) +1= 6 - u odnosu na broj vaæeÊih glasaËkih listiÊa.
U izbornim jedinicama u kojima u prvom krugu glasanja ni-
Potom se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbor- jedan kandidat nije dostigao minimalno potreban broj glasova za
nom kvotom. Svakoj listi pripaπÊe onoliko poslaniËkih mandata osvajanje mandata, glasanje se ponavlja u joπ jednom krugu. Bira-
20 21
Ëi u tim izbornim jedinicama izlaze joπ jednom na biraliπta kada izborne prakse SAD, od imena guvernera dræave MasaËusets (Gerry
konaËno odluËuju o ishodu izbora. Mandat osvaja kandidat koji Elbridge) Ëijem izbornom uspehu je doprinela pristrasno obliko-
ima najveÊi broj glasova u odnosu na svakog drugog kandidata. vana izborna jedinica. Izborna jedinica je oblikom podseÊala na
U praksi izbornih sistema najËeπÊe se ograniËava broj kandidata salamandera, pa otuda kovanica gerrymander.
o kojima se glasa u drugom krugu. Pravilo je da se u drugi krug Pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica vodi raËuna o
glasanja ukljuËuju samo dva kandidata iz prethodnog kruga gla- koncentraciji (ili o disperziji) biraËa naklonjenih odreenom kan-
sanja koja su osvojila najveÊi broj glasova. Ponekad se i u drugom didatu. Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izborni rezultat
krugu glasanja, kao opπti uslov validnosti izbora, zahteva da na bi- moæe se uticati na dva naËina. Prvi se manifestuje postavljanjem
raliπta izae najmanje odreeni broj biraËa (npr. 25 %, ili 12,5 %). granica izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju biraËko
telo naklonjeno odreenom kandidatu, odnosno politiËkoj stran-
ci. U izbornoj jedinici koncentrisani su biraËi naklonjeni odree-
EFEKAT GRANICE nom kandidatu (politiËkoj stranci). Ovakve izborne jedinice nazi-
Naziv za takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica vaju se utvrenjima (bunkerima). Drugi naËin postavljanja grani-
koje dele biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu (kandi- ca izbornih jedinica poËiva na disperziji (rascepkanosti) i podeli
datskoj listi). Takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedini- biraËkog tela. BiraËko telo koje je naklonjeno odreenom kandi-
ca umanjuje πanse za izborni uspeh odreenog kandidata (kandidatu (stranci) cepa se izmeu viπe izbornih jedinica. Tako se neu-
datske liste). Cepanje biraËkog tela naklonjenog odreenom kan- traliπe izborni potencijal toga kandidata (stranke), πto ima za po-
didatu (kandidatskoj listi) naziva se joπ i efekat sudaranja ili efe- sledicu gubitak na izborima.
kat odbijanja.
GLASANJE
EKSPLICITNI PRAG GLASOVA Radnja kojom biraË ostvaruje svoje aktivno biraËko pravo.
(lat. explicitus - izreËan, otvoren) Glasanje moæe biti javno ili tajno. Javno se glasa kada se odluËuje
Naziv za jednu od izbornih prepreka. Eksplicitni prag glasova o nekoj stvari (npr. glasanje o zakonu). Tajno se glasa o liËnosti
je, procentualno izraæen, zakonom propisan minimalni broj gla- (npr. izbor poslanika). U veÊinskim izbornim sistemima glasa se za
sova koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla pravo kandidata, a u proporcionalnim izbornim sistemima za kandidat-
uËeπÊa u raspodeli mandata. IzraËunava se na nivou izborne jedi- sku listu. U izbornim sistemima postoje razliËite metode glasanja
nice. Ako je biraËko telo podeljeno na viπe izbornih jedinica eks- (npr. preferencijalno, alternativno, kumuliranje glasova, glasanje
plicitni prag glasova Êe biti niæi i obrnuto. Naziva se joπ i zakonski sa dva glasa i sl.), kao i razliËite tehnike glasanja (npr. na glasaËkim
prag, veπtaËki prag ili eliminacioni kriterijum. listiÊima, putem magnetnih kartica, pomoÊu kuglica i sl.).
ELEKTOR (IZBORNIK) GOMILANJE GLASOVA

Lica koja graani biraju neposredno, a koji potom, kao elektor- Sabiranje svih glasova koji preostanu na kandidatskim listama
ski kolegijum, biraju neposredno organe vlasti. Elektorski izbori posle raspodele mandata izvrπene na osnovu celih brojeva
su oblik posrednih izbora. izbornih kvota. U izbornim jedinicama raspodeljuju se mandati
izmeu kandidatskih lista uzimajuÊi u obzir samo ceo broj
izborne kvote, a ne i razlomak, odnosno brojeve iza decimale. Na
GERRYMANDERING kandidatskim listama preostaje jedan broj glasova, oni koji ne
U teoriji izbora gerrymandering oznaËava politiËki pristrasno Ëine ceo broj izborne kvote. Ti glasovi se nazivaju ostatak glaso-
postavljanje granica izbornih jedinica. Termin vodi poreklo iz va. Ostatak glasova se sabira za svaku od kandidatskih lista u
22 23
svakoj od izbornih jedinica. Ovaj postupak naziva se gomilanje istu metodu zalagao se i Hamilton, pa se otuda naziva i Hamil-
glasova, a rezultat dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva se tonova metoda.
zbirni ostatak glasova. U izbornim jedinicama ostaje i izvestan Najpre se u izborima izraËunava izborna kvota primenom sle-
broj mandata koji nije rasporeen, jer nijedna od kandidatskih deÊe formule:
lista nema ceo broj izborne kvote, pa mandat ne moæe biti ras-
poreen. Ti mandati nazivaju se nerasporeenim mandatima. Oni ukupan broj osvojenih glasova u izbornoj jedinici
se rasporeuju izmeu kandidatskih lista na osnovu zbirnog ——————————————————————— = izborna kvota
broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici
ostatka glasova.
Izborna kvota se potom primenjuje na raspodelu mandata. Oni
se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici.
HAGENBAH-BI©OFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) METODA Svakoj od lista dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko
Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporci- se izborni koliËnik sadræi u broju glasova koji je dat za listu.
onalnim izbornim sistemima karakteristiËna po tome πto umanju-
je izborni koliËnik uveÊavanjem delitenja za 1. Nazvana je po pre- Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 poslanika, a lista stranke
zimenima njenih pronalazaËa. osvoji 1/6 od ukupnog broja vaæeÊih glasova u izbornoj jedinici,
Izborna kvota po Hagenbahu i Biπofu izraËunava se na sledeÊi ona moæe raËunati na 1 mandat. Ukoliko osvoji 2/6 glasova moæe
naËin: raËunati na dva mandata itd.
ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici

——————————————————————— = izborna kvota IMOVINSKI CENZUS
broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici + 1 Jedan od posebnih uslova koji je potrebno ispuniti za sticanje
biraËkog prava. Sticanje biraËkog prava uslovljeno je posedova-
Primer: njem imovine. U prvo vreme imovinski cenzus je vezivan uz svo-
jinu na nepokretnostima, jer su one bile osnovni pokazatelj imo-
10 000 (broj glasova) vinskog stanja pojedinca. Kasnije je cenzus svojine na nepokre-
———————————— = izborna kvota je 1666 tnostima zamenjen poreskim cenzusom. Sticanje biraËkog prava
5 (broj mandata) + 1 = 6 vezivano je za iznos poreza koji je pojedinac plaÊao na svoju
(nepokretnu ili pokretnu) imovinu. Visina poreza oznaËavala je
Na osnovu izborne kvote mandati se dele izmeu kandidatskih ujedno i imovinsko stanje pojedinca. Imovinski cenzus nisu mogli
lista istaknutih u izbornoj jedinici. Hagenbah-Biπofova metoda je ispuniti svi graani. Zato je cenzitarno biraËko pravo ograniËeno
jedan od oblika umanjene izborne kvote. Kao i drugi oblici umanj- biraËko pravo.
ene izborne kvote (npr. imperijal kvota, Drup kvota), doprinosi
tome da se na osnovu celog kvotnog broja veÊi broj mandata
odmah rasporeuje na nivou izborne jedinice, a samo manji broj IMPERATIVNI MANDAT
ostaje nerasporeen i podleæe naknadnoj raspodeli. Termin koji oznaËava vezu izmeu biraËa i poslanika u kojoj je
poslanik obavezan da se, pri odluËivanju u parlamentu, pridræava
uputstava odnosno instrukcija koje su utvrdili biraËi koji su ga
HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA) izabrali. Naziva se joπ i vezani mandat, jer poslanik nema slobo-
Jedna od kvotnih metoda raspodele mandata u proporcionalnim du da u parlamentu glasa prema sopstvenom uverenju veÊ je ve-
izbornim sistemima. Nazvana je po imenu Tomasa Harea koji je zan instrukcijama biraËa. Ako prekrπi njihove instrukcije, poslanik
prvi predloæio ovaj metod raspodele mandata. Neπto kasnije za moæe biti opozvan.
24 25
politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graa-

IMPERIJAL KVOTA na izraæena njihovim neposrednim uËeπÊem u izboru organa vla-
Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcio- sti. Izborna prava zato nisu samo individualna prava graana veÊ
nalnim izbornim sistemima. Prednost imperijal kvote nad drugim i osnovna veza izmeu graana i vlasti. Otuda izborno pravo nije
kvotnim metodama jeste u tome πto doprinosi pravilnijoj raspo- samo subjektivno pravo graana, veÊ ima i javno-pravne karak-
deli mandata. Samo mali broj mandata u izbornoj jedinici ostaje teristike. Principi i pravila na kojima poËivaju izbori odreuju
nerasporeen primenom celog kvotnog broja. Imperijal kvota poloæaj graana kao nosilaca narodnog suvereniteta. Sadræaj slo-
izraËunava se na sledeÊi naËin: boda i prava i naËin ostvarivanja izbornih principa i pravila go-
vore i o poloæaju graana u konkretnom ustavnom i politiËkom
ukupan broj glasova datih kandidatskim listama sistemu. Sadræina izbora, kao jedinstvo izbornih pravila i princi-
——————————————————————— = imperijal kvota pa i njihovog praktiËnog ostvarivanja, jeste razliËita. Razlike pos-
ukupan broj mandata u izbornoj jedinici + 2 toje ne samo meu pojedinim ustavnim sistemima, veÊ i u okviru
istovetnog ustavnog sistema u pojedinim periodima njegovog
Primer: razvoja, jer se izborni sistemi menjaju. Zbog znaËaja koji imaju u
ustavnom sistemu izbori su ureeni pravnim propisima. Ustavom
10 000 (broj glasova) se ureuju osnovni izborni principi i naËela, dok se procedura i
——————————————————— = izborna kvota 1429 postupak izbora ureuju zakonima.
5 (broj poslanika koji se bira) + 2 = 7
IZBORNA APSTINENCIJA
IMPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. abstinentio - uzdræavanje, odustajanje)
(lat. implicatus - koji se podrazumeva) Naziv kojim se oznaËava neizlazak biraËa na izbore.
Procentualno izraæen broj glasova koji je potreban za osvajanje
poslaniËkog mandata na nivou izborne jedinice. Visinu implici-
tnog praga glasova odreuje broj izbornih jedinica u zemlji. Ako IZBORNA JEDINICA
je broj izbornih jedinica veliki, implicitni prag glasova Êe biti ni- Pojam izborne jedinice odreuju sledeÊi elementi: broj poslani-
zak, i obrnuto. Naziva se joπ i prirodni prag. ka koji se bira u izbornoj jedinici, veliËina biraËkog tela koje
obuhvata izborna jedinica i teritorijalno prostiranje izborne jedi-
nice. Sva tri elementa moraju biti istovremeno ispunjena. Svakoj
INDEKS PROPORCIONALNOSTI izbornoj jedinici pripada odreeni broj poslaniËkih mandata. Sva-
Indeks proporcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvoji- ka izborna jedinica obuhvata odreeni deo biraËkog tela. Najzad,
la kandidatska lista jedne politiËke stranke u ukupnom broju gla- svaka izborna jedinica prostire se na odreenom teritorijalnom
sova prema udelu mandata koji su dodeljeni njenoj listi u odnosu podruËju.
na ukupan broj raspoloæivih mandata u izbornoj jedinici. Indeks Izborne jedinice se odreuju zakonima o izbornim jedinicama.
proporcionalnosti je pokazatelj stupnja proporcionalnosti u pro- Osnovno merilo koje se primenjuje na obrazovanje izbornih jedi-
porcionalnim izbornim sistemima. nica jeste jednakost biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek - jedan
glas). Pored toga, prilikom obrazovanja izbornih jedinica uzimaju
se u obzir i drugi Ëinioci: demografski, regionalni, istorijski, geo-
IZBORI grafski, ekonomski, dræavno ureenje, teritorijalna organizacija i
Izbori su sredstvo, a pravila o izborima naËin obrazovanja orga- dr. Postizanje optimalne usklaenosti ovih, po mnogim svojstvi-
na vlasti. Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. Laiciziranjem ma, raznorodnih Ëinilaca, nalaæe briæljiv odnos prema formiranju
26 27
izbornih jedinica. U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno je

Razlikuju se dva osnovna tipa izbornih jedinica: izborne jedini- osvojiti najmanje 10 % glasova biraËa.
ce u kojima se bira jedan poslanik (jednomandatne, uninominalne
izborne jedinice) i izborne jedinice u kojima se bira viπe poslanika
(viπemandatne, plurinominalne izborne jedinice). IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTA
Obrazovanje izbornih jedinica povezano je sa tipom izbornog Predlozi kandidata za poslanike koje, u proporcionalnim izbor-
sistema. Male (jednomandatne, uninominalne) izborne jedinice odli- nim sistemima, istiËu politiËke stranke, njihove koalicije, graani
kuju veÊinske izborne sisteme i uninominalno kandidovanje. VeÊe i drugi subjekti koji raspolaæu pravom kandidovanja. Nazivaju se
(viπemandatne, plurinominalne) izborne jedinice karakteriπu pro- joπ i kandidatskim listama. Postoje razliËiti tipovi izbornih lista:
porcionalne izborne sisteme i kandidovanje po listama. Svaki od zatvorene, blokirane, vezane, slobodne, slabo strukturirane, kru-
ovih sistema ima i prednosti i nedostataka. U malim izbornim je- te i dr.
dinicama veÊi su izgledi da biraË poznaje kandidata kojem dode-
ljuje svoj glas, dok je u velikim izbornim jedinicama ovakva mo-
guÊnost manja, pa biraË prvenstveno glasa za politiËku stranku, a IZBORNE JEDINICE-BUNKERI
ne za kandidata. Naziv za izborne jedinice Ëije su granice postavljene tako da
maksimalno obuhvataju biraËe naklonjene odreenom kandidatu
ili politiËkoj stranci. Izborna jedinica-bunker koncentriπe sve gla-
IZBORNA KOMISIJA sove potencijalnih biraËa i doprinosi izbornom uspehu kandidata
Organ za sprovoenje izbora koji se obrazuje u svakoj izbornoj (kandidatske liste). Primer je za pristrasno oblikovane izborne
jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na nivou dræave (cen- jedinice.
tralna izborna komisija). »lanovi izbornih komisija se imenuju od
strane parlamenta (stalni sastav), kao i od strane politiËkih strana-
ka koje su istakle svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima IZBORNE RADNJE
(proπireni sastav). Nadleænost izbornih komisija vezana je za Izborne radnje obuhvataju razliËite aktivnosti koje se odvijaju
organizovanje i pripremanje izbora, staranje o zakonitom spro- po postupku propisanom u ustavu i zakonu. S obzirom na re-
voenju izbora, odluËivanje o povredama materijalnog i proce- dosled po kome se odvijaju, izborne radnje se mogu grupisati na:
snog izbornog prava i utvrivanje rezultata izbora.
Aktivnosti koje prethode glasanju
Aktivnosti koje prethode glasanju imaju za cilj pripremu izbora.
IZBORNA KVOTA One obuhvataju:
Izborna kvota je procentualno izraæen broj glasova koji je
potrebno osvojiti za jedno poslaniËko mesto. Izborna kvota - donoπenje odluke o raspisivanju izbora
izraæava ujedno i prirodni prag glasova. Ona je znaËajna i za izra- - kandidovanje poslanika
Ëunavanje veπtaËkog (zakonskog) izbornog praga. VeπtaËki izbor- (pojedinaËno ili isticanjem kandidatske liste)
ni prag je uvek viπi od izborne kvote. Izborna kvota se izraËunava - izbornu kampanju
tako πto se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem poslanika - registraciju biraËa
koji se biraju u izbornoj jedinici. - obrazovanje organa za sprovoenje izbora
- obrazovanje izbornih jedinica
Primer: - odreivanje biraËkih mesta
Ako se bira 100 poslanika izborna kvota Êe biti 10 % jer je: - pripremanje izbornog materijala
100 % : 10 = 10 % - prijem izbornog materijala.
28 29
Aktivnosti na dan izbora Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornog

Na dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sledeÊe postupka
aktivnosti: Neke izborne aktivnosti odvijaju se od momenta donoπenja
odluke o raspisivanju izbora, pa sve do saopπtavanja i objavljiva-
- ureenje biraËkog mesta nja rezultata izbora. NajznaËajnije meu njima su:
- kontrola izbornog materijala pre otvaranja biraËkog mesta
- kontrola i peËaÊenje glasaËke kutije - posmatranje izbora od strane domaÊih i stranih posmatraËa
- utvrivanje identiteta biraËa - medijsko praÊenje izbora
- glasanje (na biraËkim mestima, izvan biraËkih mesta, putem - kontrola izbora od strane uËesnika u izbornom procesu
pisma). - odluËivanje o zaπtiti izbornih prava ukoliko su povreena.
Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mesta

Posle zatvaranja biraËkih mesta teku aktivnosti koje se mogu IZBORNI KOLI»NIK
grupisati na one koje teku na biraËkom mestu i one koje se odvi- Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mandata u propor-
jaju u izbornim komisijama. cionalnom izbornom sistemu izmeu kandidatskih lista razliËitih
politiËkih partija srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka
Aktivnosti na biraËkom mestu obuhvataju: od lista. Mandati se raspodeljuju po sledeÊim pravilima:
- utvrivanje broja biraËa koji su izaπli na izbore Najpre se izraËunava izborni koliËnik, primenom sledeÊe formule:
- utvrivanje broja neupotrebljenih glasaËkih listiÊa i depono-
vanje ovih listiÊa broj svih palih glasova u izbornoj jedinici
- otvaranje glasaËke kutije —————————————————————— = izborni koliËnik
- proveravanje kontrolnog kupona u glasaËkoj kutiji broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici
- odvajanje vaæeÊih od nevaæeÊih glasaËkih listiÊa
- utvrivanje broja nevaæeÊih glasaËkih listiÊa i deponovanje Primer:
ovih listiÊa
- utvrivanje rezultata glasanja na biraËkom mestu prebroja- 10 000 (broj palih glasova)
vanjem vaæeÊih glasaËkih listiÊa i konstatovanjem broja ——————————————— = 2000 (izborni koliËnik)
glasova koji je osvojio kandidat (kandidatska lista) 5 (broj poslanika koji se bira)
- sastavljanje zapisnika o radu biraËkog odbora i rezultatima
glasanja na biraËkom mestu Izborni koliËnik se potom primenjuje na raspodelu mandata
- dostavljanje zapisnika i izbornog materijala sa biraËkih mesta izmeu kandidatskih lista. Svakoj listi dodeljuje se onoliko
izbornim komisijama. poslaniËkih mandata koliko se izbornih koliËnika sadræi u broju
glasova koji je osvojila kandidatska lista.
Aktivnosti u izbornim komisijama izbornih jedinica obuhvataju:
Primer:
- prijem i kontrolu ispravnosti izbornog materijala sa biraËkih broj palih glasova je 10 000
mesta broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5
- utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici izborni koliËnik je 2000
- saopπtavanje rezultata izbora u izbornoj jedinici su istaknute Ëetiri liste (A, B, C i D)
- Ëuvanje izbornog materijala. lista A je osvojila 4000 glasova i 2 mandata jer je:
30 31
4000 (broj glasova) lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je:

———————————— = 2 poslanika
2000 (izborni koliËnik) 2000 (broj osvojenih glasova)
———————————————— = 1 poslanik
lista B je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (izborni koliËnik)
2000 (broj glasova) Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glaso-
———————————— = 1 poslanik va manji od izbornog koliËnika.
2000 (izborni koliËnik) Liste B i C beleæe ostatak glasova od po 1000, a jedan posla-
niËki mandat nije rasporeen.
lista C je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je:
Kada svi mandati nisu rasporeeni, a na listama preostane odre-
2000 (broj glasova) eni broj glasova, podela preostalih mandata vrπi se na nekoliko
———————————— = 1 poslanik naËina (najveÊi ostatak glasova, najveÊi proseËni broj, zemaljska
2000 (izborni koliËnik) kandidatska lista i zbirni ostatak glasova i sl.).
lista D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je:
IZBORNI PRAG
2000 (broj glasova) Minimalno potreban, procentualno izraæen, broj glasova za
———————————— = 1 poslanik
2000 (izborni koliËnik) osvajanje poslaniËkog mandata. Razlikuju se prirodni (implicitni)
i veπtaËki (zakonski ili eksplicitni) izborni prag. VeπtaËki izborni
Primenom izbornog koliËnika na raspodelu mandata moæe se prag eliminiπe iz raspodele mandata kandidatske liste kojima je
dogoditi da svi mandati ne budu raspodeljeni, kao i da na poje- procentualno mali broj biraËa poklonio svoje poverenje. Zato se
dinim listama preostane odreeni broj glasova koji nije dovoljan naziva i kriterijum eliminacije. S obzirom na broj glasova koje je
za osvajanje joπ jednog mandata. osvojila, kandidatska lista bi imala pravo da sudeluje u raspodeli
mandata (prirodni prag), ali Êe biti iskljuËena iz raspodele man-
Primer: data jer nije ispunila zakonski prag glasova. Zakonski prag je
ako bi lista A osvojila 4000 glasova, lista B 3000 glasova, lista D uvek veÊi od prirodnog praga. (Videti eksplicitni prag glasova i
2000 glasova i lista C 1000 glasova, primena izbornog koliËnika implicitni prag glasova)
dala bi sledeÊi rezultat:
lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je: IZBORNI SPOROVI

Opπti naziv za sudske sporove u kojima se odluËuje o povre-
4000 (broj osvojenih glasova) dama izbornog prava i zaπtiti izbornog prava. Nadleænost za re-
———————————————— = 2 poslanika πavanje izbornih sporova bila je najpre poverena parlamentu.
2000 (izborni koliËnik) Smatralo se, naime, da jedino parlament moæe odluËivati o pita-
njima vezanim za izbore povodom kojih postoji spor. U najveÊem
lista B osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je: broju izbornih sistema, danas se reπavanje izbornih sporova
poverava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. U nekim
3000 (broj osvojenih glasova) izbornim sistemima obrazuju se posebni, specijalizovani sudovi
———————————————— = 1 poslanik (ili sudska veÊa) za reπavanje izbornih sporova. Ovi sudovi nazi-
2000 (izborni koliËnik) vaju se izborni sudovi.
30 33
A 51
IZBORNO PRAVO B 49
Termin koji ima viπe znaËenja. OznaËava skup prava i duænosti ———
uËesnika u izborima (materijalno izborno pravo). Takoe naziv za 100
deo pravnog sistema koji obuhvata sve pravne propise koji ure- Druga, kada kandidati osvoje identiËan broj glasova, pa je pita-
uju izbore (materijalno izborno pravo, procesno izborno pravo, nje koji od kandidata Êe osvojiti mandat?
pravila izborne matematike, pravila izborne geografije i tehniËka
pravila o izborima). Izborno pravo je i naziv za pravnu nauku koja A 50
se bavi izuËavanjem pravnih pravila o izborima i njihove primene. B 50
———
100
JEDNOKRUÆNI VE∆INSKI SISTEM
U sporu o dodeli mandata tada najËeπÊe presuuje kocka, jer
Jedan oblik veÊinskog izbornog sistema. Poznat je i pod nazivi-
biraËi podjednako vrednuju svakoga od kandidata.
ma ispodpoloviËna veÊina, sistem najveÊeg broja, sistem jedno-
Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπe Ëetiri i viπe kandida-
kruænog glasanja, „prvi uzima mesto“. U prilog jednokruænom ve-
ta, mandat osvaja kandidat koji je dobio viπe glasova od bilo kog
Êinskom izbornom sistemu istiËu se: izbor liËnosti (biraË glasa za
drugog kandidata. Broj glasova, potreban za osvajanje mandata,
jednog od nominovanih kandidata rukovodeÊi se kvalitetima koje
biÊe veÊi ili manji zavisno od broja kandidata koji teæe jednom
poseduje kandidat za koga glasa), jednostavnost (ovaj izborni si-
poslaniËkom mestu. Odnos glasovi - mandati moæe pokazati veli-
stem nije komplikovan ni za biraËe niti za obradu rezultata izbo-
ku nesrazmeru.
ra) i glasanje koje se zavrπava u jednom krugu (biraËi na biraliπte
izlaze samo jednom). Osnovni nedostatak ovog tipa izbornog siste- Primer:
ma je da sastav parlamenta ne izraæava adekvatno volju biraËkog
tela. A 35 A 30 A 25 A 20 A 15 A 11
Kandidovanje je pojedinaËno (uninominalno). Izborne jedinice B 25 B 25 B 20 B 15 B 14 B 10
su jednomandatne (uninominalne), npr. u SAD, Engleskoj, Kanadi. C 25 C 20 C 20 C 15 C 14 C 10
Izuzetno, izborne jedinice su viπemandatne (plurinominalne), npr. D 15 D 15 D 15 D 15 D 14 D 10
u ©paniji, »ileu, Brazilu i dr. —— E 10 E 10 E 15 E 14 E 10
U jednokruænom veÊinskom sistemu mandat dobija kandidat 100 —— F 10 F 10 F 14 F 10
koji osvoji viπe glasova (relativnu veÊinu) od glasova koji je osvo- 100 —— G 10 G 11 G 10
jio bilo koji od preostalih kandidata koji su uËestvovali u izbornoj 100 —— H 4 H 10
utakmici. Otuda naziv ispodpoloviËna veÊina ili sistem najveÊeg 100 —— I 10
broja. 100 J 9
Za prirodu ovog izbornog sistema znaËajan je broj kandidata ——
koji su nominovani za jedno poslaniËko mesto. Na poslaniËko 100
mesto mogu biti nominovana dva ili viπe kandidata.
Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπu dva kandidata, pri PoveÊavanje broja nominacija vodi disperziji glasova. Za kandi-
dodeli mandata moguÊe su dve situacije: data koji je izabran moæe se reÊi da je pre izabran glasovima koji
Prva, kada jedan kandidat osvoji najveÊi broj glasova, koji je su dati protiv njega, nego glasovima koje je sam osvojio.
ujedno i apsolutna veÊina glasova.
A 35 A 30 A 25 A 20 A 15 A 11
protiv 65 protiv 70 protiv 75 protiv 80 protiv 85 protiv 89
34 35
Odgovor na ovakav moguÊi ishod izbora jeste taktiËko glasanje Postoje razliËiti tipovi kandidatskih lista.
kojim biraË ugroæava poziciju i πanse favorita izborne utakmice. - Vezane, zatvorene ili nepromenljive liste - listu kandidata isti-
Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. Ëe politiËka stranka, a biraËu ostaje samo pravo da svoj glas da
Nedostaci relativne veÊine multiplikuju efekat ako se viπe izbor- jednoj od lista, ali ne i pravo da bilo πta menja u listi kandidata.
nih jedinica poveæe u jedan izborni okrug u kome se bira viπe - Nevezane, promenljive liste istiËu politiËke stranke, ali biraËi
kandidata (polinominalni izborni okrug). Tada od naËina obrazo- imaju moguÊnost intervencije u listi. Liste kandidata se daju
vanja i kriterijuma koji se uzimaju u obzir pri obrazovanju izbor- unapred, a zakon propisuje koja prava biraË ima u vezi sa prome-
nog okruga moæe presudno zavisiti ishod izbora. nom liste (npr. izmena redosleda kandidata na listi; brisanje poje-
dinih kandidata sa liste; dodavanje novih kandidata umesto kan-
didata koji su brisani sa liste i dr.).
JEDNOMANDATNE IZBORNE JEDINICE - Slobodne, otvorene liste se ne utvruju unapred, veÊ se
Izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Nazivaju biraËima ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastave
se joπ i jednonominalne ili uninominalne. (Videti uninominalne listu kojoj Êe dodeliti svoj glas.
izborne jedinice) Nedostatak proporcionalnih izbornih sistema vezuje se i za
glasanje po listama. BiraË glasa o listi kandidata koju predlaæe po-
litiËka stranka, a sam nema uticaja na njeno sastavljanje. Gla-
KANDIDAT sajuÊi za kandidatsku listu on glasa prvenstveno za politiËku
Graanin koji uæiva pasivno biraËko pravo, kod koga ne posto- partiju, a ne za kandidate koje je ona istakla na listi. Ovi nedostaci
je zakonom propisane smetnje za obavljanje poslaniËke funkcije ublaæavaju se primenom nevezanih lista ili razliËitim naËinima
(parlamentarna nepodudarnost) i koji je istaknut kao kandidat ili glasanja za kandidate na partijskoj listi.
samostalno ili na kandidatskoj listi.
KANDIDOVANJE (NOMINACIJA)
KANDIDATSKE LISTE Pravo isticanja kandidata pripada politiËkim strankama i
Jedan od naËina kandidovanja. U jednoj izbornoj jedinici bira se graanima. Pravo kandidovanja se stiËe pod odreenim uslovima
se viπe poslanika. Kandidati, po pravilu onoliki broj koliko se (npr. podrπka koju biraËi daju kandidaturi stavljajuÊi svoj potpis
poslanika bira, istiËu se na listama. Podnosioci kandidatskih lista na predlog kandidature). U izbornim sistemima koji kombinuju
su najËeπÊe politiËke stranke, ali svoju listu kandidata mogu istaÊi veÊinski i proporcionalni sistem uslov za sticanje prava na isti-
i graani (grupa) neposredno. U praksi pravom podnoπenja kan- canje liste kandidata moæe biti i isticanje uninominalne kandida-
didatskih lista najËeπÊe se koriste politiËke stranke (samostalno ili ture u odreenom broju izbornih jedinica.
u koaliciji). Personalni sastav kandidatskih lista odreuju rukovo- Kandidovanje moæe biti pojedinaËno (uninominalno kandidova-
dstva politiËkih stranaka, a biraËi na to ne mogu uticati. BiraË gla- nje) ili na listama (kandidovanje po listama). Uninominalno kandi-
sa za listu kandidata, a ne za liËnosti Ëija je kandidatura istaknu- dovanje karakteristiËno je za veÊinski, a kandidovanje po listama
ta na listi. GlasajuÊi za listu kandidata biraË glasa za politiËku za proporcionalni izborni sistem. Kandidovanje po listama izuze-
stranku, a ne za kandidata sa liste. Otuda je moguÊe da kandidat tno se koristi i u veÊinskom sistemu.
sa liste koga biraË preferira i zbog koga je glasao za listu uopπte
ne bude izabran. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga repre-
zentuju u parlamentu je pokidana, a biraËi Ëesto u personalnom KLASNO (KURIJALNO) BIRA»KO PRAVO
parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabra- Naziv za jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. Odlikuje
nike. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema ga nejednaka teæina glasova biraËa. U sistemu klasnog biraËkog
koji je izloæen opravdanim kritikama. prava biraËko pravo je opπte i naËelno svaki graanin ima biraËko
36 37
pravo. BiraËko telo je, meutim, podeljeno u pojedine grupe (klase, A 40 - 40

kurije). Podela na klase je, po pravilu, zasnovana na imovinskom B 35 + 20 = 55 u odnosu izmeu kandidata B i C,
stanju biraËa ili na nekom drugom liËnom svojstvu biraËa (npr. C 25 + 20 = 45 kandidat B ima prednost
pismenost, odreeni stupanj obrazovanja i sl.). BiraËi boljeg imo-
vinskog stanja (ili odreenog stupnja obrazovanja) biraju veÊi A 40 + 15 = 55 u odnosu izmeu kandidata A i C,
broj poslanika, a biraËi loπijeg imovinskog stanja biraju manji broj B 35 - 35 kandidat A ima prednost
poslanika. Naziva se joπ i kurijalno biraËko pravo. Primer klasnog C 25 + 20 = 45
biraËkog prava pruæa izborni sistem u Pruskoj (Ustavna povelja iz
1850. godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873. Pri obraËunu po parovima kandidat A je od moguÊa tri prva
godine). mesta osvojio dva i njemu Êe pripasti poslaniËki mandat.
KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJA KUMULATIVNI GLAS

GLASOVA U PAROVIMA Jedna od tehnika glasanja. BiraËu stoji na raspolaganju onoliko
Jedna od metoda koja se primenjuje na preraËunavanje glasova glasova koliko se poslanika bira. On je slobodan da raspoloæive
u mandate u veÊinskom izbornom sistemu sa pojedinaËnim kan- glasove raspodeli kandidatima prema svom izboru. Sve raspo-
didovanjem i alternativnim glasanjem. Nazvana je po markizu de loæive glasove biraË moæe koncentrisati (kumulirati) na samo jed-
Kondorseu, matematiËaru, koji je u vreme Francuske revolucije noga od kandidata ili ih moæe rasporediti meu kandidatima.
predlagao ovu metodu preraËunavanja glasova u mandate. Nazi- Koristi se u veÊinskom izbornom sistemu sa viπemandatnim izbor-
va se joπ i metoda izraËunavanja glasova u parovima. Kondo- nim jedinicama i u proporcionalnom izbornom sistemu.
rseova metoda ukljuËuje sledeÊi postupak. Iz grupe kandidata
koji konkuriπu na poslaniËko mesto izdvajaju se kandidati u
parovima (po dva) i za svaki par izraËunavaju se prvi i drugi alter- KVALIFIKOVANI POSLANIK
nativni glasovi. Koliko parova kandidata Êe biti zavisi od broja NaroËita grupa poslanika, prema izbornom zakonodavstvu
kandidata koji se bore za poslaniËko mesto. Ovakvim sukcesiv- Srbije (Ustav iz 1888. i 1901. godine). Pored opπtih uslova za sti-
nim raËunanjem utvruje se koji meu kandidatima ima najveÊi canje poslaniËke sposobnosti, za tzv. kvalifikovane poslanike za-
broj prvih alternativnih glasova. Za svaki par kandidata izraËu- htevalo se da ispune obrazovni cenzus („da su svrπili koji fakultet
nava se prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. Ostali u zemlji ili na strani, ili koju viπu πkolu koja stoji u redu fakulte-
kandidati iskljuËuju se iz obraËunavanja. Njihovi glasovi dati kao ta“ - Ëlan 100 Ustava iz 1888. godine) kao uslov za sticanje pasiv-
drugi glas (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata koji nog biraËkog prava. Ovi poslanici birani su odvojeno od ostalih
Ëine par u obraËunu. poslanika, a na njihov izbor primenjivao se poseban izborni koli-
Ënik.
Primer:
prvi glas drugi glas ME©OVITI IZBORNI SISTEM
A 40 + 15 = 55 u odnosu izmeu kandidata A i B, Izborni sistemi (npr. u NemaËkoj i Maarskoj) koji poËivaju na
B 35 + 10 = 45 prednost ima kandidat A kombinaciji veÊinskog i proporcionalnog izbornog sistema. Ra-
C 25 - 25 zlozi za prihvatanje meπovitog izbornog sistema sadræani su u
nedostacima veÊinskog, odnosno proporcionalnog sistema. Me-
πoviti izborni sistemi ublaæavaju ove nedostatke.
38 39
odnosu na listu D ima preko 3,5 puta viπe glasova osvojiÊe 2

METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKA mandata, dok Êe listi C pripasti jedan mandat.
GLASOVA - NajveÊi proseËni broj. ProseËni broj se izraËunava dodelom
Posle prvobitne raspodele mandata na osnovu kvotnih metoda preostalog mandata svakoj od lista. Preostali glasovi dele se bro-
moguÊe je da izvestan broj mandata ostane nerasporeen, jer ni- jem veÊ osvojenih mandata uveÊanim za jedan. Tako utvreni
jedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko je brojevi se rangiraju po veliËini. Nerasporeeni mandati dodeljuju
potrebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). Na se listi koja ima najveÊi (prvi po rangu) proseËni broj. U naπem
kandidatskim listama preostaje odreen, veÊi ili manji, broj glaso- primeru to Êe biti:
va. DinamiËnost izborne trke izrazitija je upravo u postupku ras-
podele preostalih mandata. I veoma male razlike u broju osvojenih Lista A 438 : 8 (7+1) = 54,75
glasova mogu biti presudne za osvajanje nerasporeenih mandata. Lista B 336 : 5 (4+1) = 67,2 drugi nerasporeeni mandat
U podeli nerasporeenih mandata na osnovu ostatka glasova sa pripada ovoj listi
kandidatskih lista moguÊe je primeniti: Lista C 168 : 3 (2+1) = 56
- NajveÊi ostatak glasova. Nerasporeeni mandati dodeljuju se Lista D 400 : 1 (0+1) = 400 prvi nerasporeeni mandat pripada
listi (listama) koje imaju najveÊi ostatak glasova. ovoj listi
Primer: Lista D ima najveÊi proseËni broj glasova (400), pa Êe prvi pre-
Ukupan broj vaæeÊih glasova je 10 000 ostali mandat pripasti ovoj listi, dok Êe drugi preostali mandat biti
U izbornoj jedinici bira se 15 poslanika dodeljen listi B koja ima drugi po redu najveÊi proseËni broj. Ovaj
Izborna kvota je 666 naËin raspodele preostalih mandata viπe odgovara principima na
Za poslaniËke mandate konkuriπu liste Ëetiri politiËke stranke: kojima poËiva proporcionalni sistem.
- Najmanji ostatak glasova - na osnovu koga se nerasporeeni
Lista A je osvojila 5100 glasova mandati dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatak
u prvoj podeli osvaja 7 mandata (kvota je 7,65) glasova. U iznetom primeru to Êe biti lista B (ostatak glasova 336)
Lista B je osvojila 3000 glasova i lista C (ostatak glasova 168).
u prvoj podeli osvaja 4 mandata (kvota je 4,50) - Dodela nerasporeenih mandata primenom d ’Ontovog pravila
Lista C je osvojila 1500 glasova najveÊeg broja. Nerasporeeni mandati dodeljuju se na osnovu
u prvoj podeli osvaja 2 mandata (kvota je 2,25) ostatka glasova primenom d’Ontovog pravila listama (listi) koje
Lista D je osvojila 400 glasova imaju najveÊi broj. U naπem primeru to Êe biti:
u prvoj podeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0,60)
Lista A 438 : 1 = 438 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj
Na osnovu najveÊeg ostatka glasova (najveÊi razlomak) prvi 438 : 2 = 219 listi
nerasporeeni mandat Êe pripasti listi A (kvota je 7,65 - ostatak Lista B 336 : 1 = 336
glasova 448), a drugi listi C (kvota je 0,60 - ostatak glasova 400). 336 : 2 = 168
Ovakav metod raspodele preostalih mandata, meutim, ne odgo- Lista C 168 : 1 = 168
vara u potpunosti sistemu proporcionalnog predstavljanja, jer 168 : 2 = 84
dovodi do nesrazmere izmeu broja dodeljenih mandata i broja Lista D 400 : 1 = 400 drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj
osvojenih glasova, Ëime je povreen osnovni princip srazmernog 400 : 2 = 200 listi
predstavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvo-
jenim glasovima. U primeru koji je iznet to ilustruje odnos izme- - Prebacivanje preostalih mandata na zemaljsku listu. Ostaci
u osvojenih glasova i mandata liste C i liste D. Lista C koja u glasova iz pojedinih izbornih jedinica se sabiraju, a preostali man-
40 41
dati se prenose na zemaljsku listu. Potom se preostali mandati nema uticaja na popunu mandata dodeljenih listi. Koji Êe od kan-
dele na osnovu zbirnog ostatka glasova svake od kandidatskih didata dobiti mandate dodeljene listi zavisi od broja pojedinaËnih
lista. personalnih glasova koje su biraËi dali pojedinim kandidatima.
Izbor metode raspodele nerasporeenih mandata moæe imati BiraË u ovom sluËaju raspolaæe jednim glasom. On glasa za poje-
uticaja na izborni rezultat. UoËljive su razlike u broju mandata dinaËnog kandidata. Njegov se glas raËuna kao glas dat listi na
koji su osvojile pojedine liste zavisno od toga koja je metoda pri- kojoj se kandidat nalazi. Mandati dodeljeni listi popunjavaju se
menjena prilikom dodele nerasporeenih mandata. onim kandidatima sa liste koji su osvojili najviπe glasova, po re-
Za raspodelu preostalih mandata znaËajno je da li se oni raspo- dosledu koji odreuje broj glasova dodeljen pojedinim kandidati-
reuju na nivou izborne jedinice, uzimajuÊi u obzir samo ostatak ma. Na ovaj naËin postiæe se da stranke budu predstavljene pro-
glasova na nivou izborne jedinice, ili se rasporeuju na nivou izbo- porcionalno, a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste koji
rnog okruga ili cele zemlje, kada se sabiraju svi nerasporeeni uæivaju najveÊe poverenje biraËa.
mandati u svim izbornim jedinicama. Raspodela preostalih man-
data na nivou izbornih jedinica pogoduje onim politiËkim stranka- Primer: bira se 5 kandidata, istaknute su Ëetiri liste A, B, C i D
ma koje imaju uporiπte u odreenom broju izbornih jedinica. Ras-
podela na nivou cele zemlje pogoduje strankama Ëije je biraËko
telo dispergovano na πirem podruËju.
NEJEDNAKO PRAVO GLASA

Naziv za opπte pravo glasa koje odlikuje razliËit kvalitet i teæina
glasova kojim raspolaæu pojedini biraËi. Za razliku od jednakog
prava glasa u izbornom sistemu koji poËiva na nejednakom pravu
glasa, biraËi se razlikuju s obzirom na broj glasova kojima raspo-
laæu ili s obzirom na teæinu glasova koju imaju pojedine kategorije
biraËa. Nejednako pravo glasa karakteristiËno je za klasno (kuri-
jalno) biraËko pravo. (Videti klasno (kurijalno) biraËko pravo)
NEPOSREDNI IZBORI Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot, na

nadmetanje stranaËkih krila, a moæe izazvati i sukobe meu nji-
Oblik izbornog sistema u kome graani (biraËi), koristeÊi se ma. Ako snaænije krilo stranke istakne veÊi broj kandidata na listi,
neposredno i liËno svojim biraËkim pravom, biraju svoje predsta- a podrπku biraËa uæivaju kandidati drugog krila stranke moguÊe
vnike u predstavniËka tela (centralna, regionalna ili lokalna), kao je da se mandati dodeljeni listi popune kandidatima slabijeg krila
i druge organe dræavne vlasti (npr. predsednika republike). Supro- u stranci.
tnost neposrednim izborima su posredni izbori u kojima je izbor
poslanika ili drugih organa vlasti poveren uæim ili πirim izbornim Primer: popunjavaju se dva poslaniËka mesta, krilo A1 je slabije i
kolegijumima (izbornici, elektori), koji su neposredno izabrani od istaklo je dva kandidata, krilo A2 je snaænije i istaklo je Ëetiri kan-
strane graana. didata na listi.
NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOM

Oblik kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi
42 43
Primer:
krila glasovi Bira se 100 poslanika
izabran Lista A je osvojila 3000 glasova
stranke za krila
Lista B je osvojila 2000 glasova
Lista C je osvojila 1500 glasova
Lista D je osvojila 1000 glasova
Ukupan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500
Primenom Nimajerovog postupka:
Lista A osvojiÊe 40 poslaniËkih mesta jer je:
Neureena lista pruæa podjednake moguÊnosti da na popunu 100 puta 3000 = 300 000 : 7500 = 40
mandata dodeljenih listi utiËu i biraËi i stranka. Proporcionalnost Lista B osvojiÊe najpre 26 poslaniËkih mesta jer je:
za stranku postiæe se obraËunavanjem glasova koje su biraËi 100 puta 2000 = 200 000 : 7500 = 26,666
dodelili kandidatu sa liste, kao i glasova datih za listu, nezavisno Lista C osvojiÊe 20 poslaniËkih mesta jer je:
od toga da li je kandidat(i) koji uæiva veÊu naklonost biraËa iza- 100 puta 1500 = 150 000 : 7500 + 20
bran ili ne. Uticaj pojedinaËnih glasova koje biraËi dodeljuju kan- Lista D osvojiÊe 13 poslaniËkih mesta jer je:
didatima sa liste jeste razliËit, a dejstvo ovih glasova i posledice 100 puta 1000 = 100 000 : 7500 = 13,333
na popunjavanje mandata dodeljenih listi - neizvesno. Otuda pod-
jednaka moguÊnost uticaja kako biraËa, tako i stranaka na popu- Posle prvobitne raspodele mandata ostaÊe nerasporeen jedan
nu mandata. poslaniËki mandat. On Êe pripasti listi B, jer je ova lista imala veÊi
deo razlomka (0,666) od liste C (0,333).
NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆

GlasaËki listiÊ na kome se ne moæe pouzdano ustanoviti za OBRAZOVNI CENZUS
koga je biraË glasao (npr. ako se u izbornoj jedinici bira jedan Jedan oblik cenzitarnog (ograniËenog) biraËkog prava. Sticanje
poslanik, a biraË zaokruæi dva imena na listiÊu). biraËkog prava uslovljava se odreenim stupnjem obrazovanja
biraËa. Od biraËa se zahteva da bude pismen (da zna Ëitati i pi-
sati). Odreeni viπi stupanj obrazovanja, po pravilu, zahteva se za
NIMAJEROVA METODA sticanje pasivnog biraËkog prava (npr. kategorija kvalifikovanih
Nimajerova metoda je jedan od postupaka koji se primenjuje na poslanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i poËetka
preraËunavanje glasova u poslaniËke mandate. Prema ovoj for- XX veka).
muli ukupan broj poslaniËkih mesta mnoæi se brojem glasova koji
je osvojila svaka kandidatska lista ponaosob. Dobijeni proizvod
se potom deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista, ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORA
izuzimajuÊi liste koje nisu preπle zakonski izborni prag (pod uslo- Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik dræave ili
vom da je zakonom propisan izborni prag). Svakoj kandidatskoj predsednik parlamenta. Pri donoπenju odluke organ koji je donosi
listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mesta koliko celih brojeva vezan je vremenom u kome mora raspisati izbore, a koje je ure-
proizlazi iz ove proporcije. Ukoliko jedan ili viπe mandata ostanu eno u ustavu. Odluka o raspisivanju izbora donosi se pre isteka
nerasporeeni, oni se dodeljuju kandidatskim listama prema naj- mandata poslanika tekuÊeg saziva parlamenta (npr. najmanje 90
veÊim delovima razlomka. dana pre isteka mandata). U sluËaju raspuπtanja parlamenta odlu-
ka o raspisivanju izbora donosi se po pravilu istovremeno kada i
42 45
odluka o raspuπtanju parlamenta. U odluci se konstatuje koji izbo- organe. Od opπtih izbora razlikuju se parlamentarni izbori u koji-
ri se raspisuju (parlamentarni, lokalni, predsedniËki) i odreuje ma se biraju poslanici u najviπe zakonodavno telo, lokalni izbori
dan kada Êe se odræati glasanje. Od momenta donoπenja odluke kada se biraju predstavnici graana u lokalnim organima vlasti,
o raspisivanju izbora poËinju da teku rokovi za preduzimanje predsedniËki izbori kada se bira πef dræave i sl.
izbornih radnji.
ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORA

OGRANI»ENI GLAS Tela kojima je u izbornom postupku povereno da organizuju
Jedna od metoda glasanja koji biraËu stavlja na raspolaganje izbore i utvrde rezultat izbora. Obrazuju se na nivou izborne jedi-
manji broj glasova od broja poslanika koji se bira. Ova metoda nice (izborne komisije) i na biraËkom mestu (biraËki odbor). U nji-
glasanja koristi se kao korekcija multiplikovanog glasa. hov sastav ulaze stalni Ëlanovi, obiËno imenovani od strane par-
lamenta, i Ëlanovi koje predloæe predlagaËi kandidata odnosno
kandidatskih lista. Status, prava i obaveze stalnih Ëlanova organa
OGRANI»ENO PRAVO GLASA za sprovoenje izbora i Ëlanova koje predlaæu uËesnici u izbornoj
Naziv za biraËko pravo koje nemaju svi graani ili ga nemaju svi utakmici izjednaËeni su. ZnaËajnija razlika meu njima je samo u
graani u istom obimu. Sticanje biraËkog prava je uslovljeno odnosu na duæinu mandata na koju su izabrani. Stalni Ëlanovi
ispunjavanjem razliËitih cenzusa (imovinski, obrazovni, domicilni biraju se obiËno na duæe vreme. Mandat ovih Ëlanova traje neko-
i dr.). OgraniËeno pravo glasa moæe biti i takvo pravo glasa koje liko godina (obiËno koliko i mandat poslanika). Mandat predsta-
pravi razliku meu biraËima u tome πto neki od njih imaju biraËko vnika predlagaËa traje od momenta kada su imenovani u sastav
pravo u punom obimu, a neki u ograniËenom (npr. pravo da bira- organa za sprovoenje izbora, pa do okonËanja konkretnog izbor-
ju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti). nog postupka. Od Ëlanova organa za sprovoenje izbora, pose-
bno Ëlanova izbornih komisija, zahteva se kompetentnost (npr.
da budu diplomirani pravnici).
OPOZIV
Pravo biraËa da, po odreenom postupku, smene poslanike
koje su izabrali. Opoziv se vezuje uz imperativni mandat, koji na- PANA©IRANJE
laæe poslaniku da postupa po nalozima biraËa koji su ga izabrali. (franc. panashe - meπovit, raznobojan)
Ako poslanik postupa izvan okvira imperativnog mandata, biraËi Naziv za poseban naËin glasanja za kandidatske liste u propor-
ga mogu opozvati. Opoziv je sankcija za postupanje izvan i preko cionalnim izbornim sistemima. Panaπiranje se vezuje za tip slo-
okvira imperativnog mandata. bodnih kandidatskih lista. OmoguÊuje biraËima glasanje za kan-
didate nominovane na razliËitim kandidatskim listama. Svaki bi-
raË ima viπe glasova koje moæe dodeliti kandidatima sa razliËitih
OP©TE PRAVO GLASA kandidatskih lista ili razliËitim kandidatskim listama. GlasajuÊi na
Pravo svih dræavljana jedne dræave da sa sticanjem punoletstva, ovaj naËin biraË se rukovodi prvenstveno liËnoπÊu kandidata. Gla-
pod uslovom da su poslovno sposobni, mogu birati svoje pred- sajuÊi za kandidate sa razliËitih kandidatskih lista biraË pravi svoj
stavnike u organe vlasti, a mogu i sami biti birani u organe vlasti. izbor kandidata. Panaπiranje omoguÊava izbor liËnosti (glasanje
za kandidata) i u proporcionalnom izbornom sistemu.
OP©TI IZBORI
Opπti naziv za izbore za sve predstavniËke organe vlasti (loka- PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST
lne, regionalne, centralne) u kojima biraËi neposredno biraju ove OznaËava ograniËenje pasivnog biraËkog prava i smetnju za
46 47
poslaniËku sposobnost. Parlamentarna nepodudarnost predsta-

vlja zabranu da istovremeno sa obavljanjem poslaniËke funkcije PERSONALNI GLAS
obavljaju i neke druge dræavne, javne ili profesionalne delatnosti. Jedan od naËina glasanja u proporcionalnim izbornim sistemi-
Smisao parlamentarne nepodudarnosti i razlog zbog koga se ma u kojima biraË raspolaæe jednim glasom, ali ga moæe upo-
ustanovljava jeste oËuvanje naËela podele vlasti, i posebno naËela trebiti razliËito. BiraË moæe glasati za kandidata koji je nominovan
samostalnosti i nezavisnosti odreenih organa dræavne vlasti na kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu. Glas koji biraË daje
(npr. sudova). Ureuje se ustavom ili zakonom. Osnovi parlamen- kandidatu naziva se personalni glas. Personalni glas omoguÊava
tarne nepodudarnosti su razliËiti. To moæe biti zabrana istovre- da biraË izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji je
menog Ëlanstva u oba doma parlamenta, istovremeno obavljanje utvrdio predlagaË liste. Na taj naËin se biraËu pruæa moguÊnost
poslaniËke i neke druge dræavne funkcije (ustavni savet, Ëlanovi da i u proporcionalnom izbornom sistemu glasa za pojedinca, kao
ustavnog suda, javni tuæioci, sudije, visoki funkcioneri u dræavnoj i da utiËe na promenu kandidatske liste menjajuÊi redosled kan-
upravi i sl.) ili profesija (aktivna profesionalna vojna lica i sl.). didata nominovanih na kandidatskoj listi.
PARLAMENTARNI IZBORI PLURALNI VOTUM

Naziv za izbore u kojima se biraju poslanici zakonodavnog tela. (lat. pluralis - mnoæina)
Pored parlamentarnih, postoje i lokalni, predsedniËki, savezni i Pravo biraËa na viπe glasova po razliËitim osnovama (domicil,
drugi izbori. porodiËni status, posedovanje svojine i dr.). Pluralni votum je je-
dan od oblika nejednakog biraËkog prava. Naziva se joπ i viπestru-
ki ili umnoæeni glas. Primer pluralnog votuma pruæa izborno za-
PASIVNO BIRA»KO PRAVO konodavstvo Belgije u razdoblju od 1893. do 1919. godine. Sva-
Pravo graana da budu birani u organe dræavne vlasti. StiËe se ki biraË imao je pravo na jedan glas. Pravo na dodatni glas imali
pod istim ili stroæijim uslovima kao i aktivno biraËko pravo. su oæenjeni muπkarci, stariji od 35 godina, koji su imali zakonitu
Razlike u uslovima za sticanje pasivnog biraËkog prava najËeπÊe decu i plaÊali najmanje pet dinara liËnog poreza. Pravo na joπ je-
se odnose na: dan dodatni glas uæivali su sopstvenici nepokretnosti u odreenoj
- Godine starosti. Pasivno biraËko pravo se Ëesto ne stiËe u vrednosti ili sopstvenici hartija od vrednosti koje su vlasniku
istom starosnom dobu kada i aktivno biraËko pravo, veÊ kasnije. donosile odreeni iznos godiπnje rente. Pravo na dva dodatna
U nekim izbornim sistemima (npr. u Italiji) za svaki od domova glasa imali su biraËi sa diplomama univerziteta ili viπe πkole, kao
predstavniËkog tela razliËite godine starosti propisuju se kao i biraËi Ëije se obrazovanje pretpostavljalo jer su obavljali neku
uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. vaænu sluæbu ili ugledan poziv u druπtvu. Jedan biraË mogao je
- Dræavljanstvo, nastanjivanje, prebivaliπte ili duæina boravka u raspolagati sa najviπe tri glasa po jednom od navedenih osnova
odreenoj izbornoj jedinici takoe mogu biti dodatni uslovi koji sticanja biraËkog prava.
se u nekim izbornim sistemima zahtevaju za sticanje pasivnog
biraËkog prava.
- Stupanj obrazovanja (npr. pismenost) u nekim izbornim si- PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICE
stemima (npr. Venecuela) dodatni je uslov za sticanje pasivnog Plurinominalne (viπemandatne) izborne jedinice su one u kojima
biraËkog prava. se bira viπe od jednog poslanika. Obrazuju se u proporcionalnim
- Posebna ograniËenja pasivnog biraËkog prava odnose se na izbornim sistemima, izuzetno i u veÊinskim. Formiranje ovakvih
parlamentarnu nepodudarnost (zabranu istovremenog obavljanja izbornih jedinica je sloæeno jer istovremeno moraju biti zadovo-
poslaniËke i neke druge javne, dræavne ili profesionalne delatnosti). ljena dva podjednako vaæna kriterijuma: princip jednakosti bira-
Ëkog prava (jedan Ëovek - jedan glas) i princip srazmernosti pred-
48 49
stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). Kara-

kteristike plurinominalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovih PONOVNI IZBOR
granica i razliËiti broj poslanika koji se bira u svakoj od izbornih Naziv za izbore koji se odræavaju neposredno posle redovnih
jedinica. Oblikovanje ovih izbornih jedinica Ëesto se podudara sa izbora na onim biraËkim mestima (ili izbornim jedinicama) na
teritorijalnom organizacijom (lokalna samouprava, regije, organi- kojima je doπlo do bitne povrede izbornog prava ili postupka iz-
zacija uprave, organizacija sudova i dr.), pa se otuda njihove gra- bora. Zakonom o izborima utvruje se koje se povrede izbornog
nice menjaju ako se menja teritorijalna organizacija. Usklaivanja prava smatraju bitnim (npr. povreda tajnosti glasanja, viπestruko
uslovljena demografskim i drugim promenama vrπe se prome- glasanje i dr.). Ukoliko nastupi neka od tih povreda, izbori na tom
nom broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Zavisno od biraËkom mestu smatraju se neregularnim. Rezultati glasanja na
toga da li je biraËko telo u izbornoj jedinici smanjeno ili poveÊa- tim biraËkim mestima nisu validni i zato se ne uzimaju u obzir pri-
no, smanjuje se ili poveÊava broj poslanika koji se bira u izbornoj likom prebrojavanja glasova, veÊ se glasanje ponavlja.
jedinici, a njene granice ostaju nepromenjene. PodruËje na kome
se prostiru plurinominalne izborne jedinice Ëesto se podudara sa
odgovarajuÊim podruËjem teritorijalne organizacije. Izborne jedi- PORODI»NI VOTUM
nice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraËa. Dis- Jedan oblik pluralnog biraËkog prava. Glava porodice (oæenjeni
proporcije nastaju kao posledica regionalne teritorijalne podele. muπkarac) ima pravo na onoliki broj glasova koliko Ëlanova broji
TipiËne su razlike meu podruËjima sa izrazitom koncentracijom njegova porodica, kao i pravo da glasa za Ëlanove svoje porodice.
(gradovi), odnosno disperzijom biraËkog tela (seoska podruËja). PorodiËni votum predstavlja odstupanje od naËela jednakosti bi-
Presudno pitanje pri obrazovanju plurinominalnih izbornih jedi- raËkog prava (jedan Ëovek - jedan glas), kao i od naËela da je bira-
nica jeste broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. On je Ëko pravo liËno i da se ovim pravom moæe koristiti neposredno
pokazatelj kvaliteta proporcionalnog izbornog sistema, jer izra- samo sam biraË.
æava stvarni uËinak naËela proporcionalnosti. S obzirom na broj
poslanika koji se bira u izbornoj jedinici, plurinominalne izborne
jedinice se grupiπu u tri podgrupe: male izborne jedinice u koji- POZITIVNA DISKRIMINACIJA
ma se bira dva do pet poslanika, srednje izborne jedinice u koji- Naziv za ustanovljavanje posebnih (pogodnijih) uslova za izbor
ma se bira od πest do deset poslanika i velike izborne jedinice u i reprezentovanje odreenih grupa biraËa jer primenom opπtih
kojima se bira preko deset poslanika. UËinak srazmernosti (tzv. izbornih uslova i pravila ne bi mogle biti reprezentovane u parla-
indeks proporcionalnosti) neposredno je povezan sa tipom izbor- mentu. Pozitivnom diskriminacijom doprinosi se da ove grupe bi-
ne jedinice. U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalno- raËa budu reprezentovane. Instrumenti pozitivne diskriminacije
sti je nizak, a u velikim izbornim jedinicama visok. VeliËina izbor- utvruju se izbornim zakonodavstvom. Oni mogu biti razliËiti,
nih jedinica utiËe i na prirodni prag glasova neophodnih za osva- npr. izbor u posebnim izbornim jedinicama, posebno niæi izborni
janje mandata. U malim izbornim jedinicama prirodni prag gla- koliËnik, posebna mesta na kandidatskim listama, posebne izbor-
sova je viπi i teæe se dostiæe, dok je u velikim izbornim jedinica- ne kvote i sl. Instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se
ma niæi. Zbog svega toga male izborne jedinice su netipiËne za na reprezentovanje æena koje u predstavniËkim telima nisu zastu-
proporcionalni izborni sistem. pljene srazmerno svom uËeπÊu u ukupnoj populaciji. U viπenaciona-
lnim dræavama instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se i
pri izboru predstavnika manjinskih zajednica u predstavniËka tela.
POJEDINA»NO PRENOSIV GLAS
Vidi alternativni glas.
PREDSEDNI»KI IZBORI
Naziv za izbor predsednika republike u zemljama u kojima pred-
48 51
sednika republike biraju neposredno graani (npr. u Srbiji i SR Ju-

goslaviji) ili elektorski kolegijum izabran neposredno od strane Mandat osvaja kandidat B, iako kandidat A ima viπe od polovine
graana (npr. u SAD). prvih preferencija biraËa (od moguÊih 9 osvojio je 5). Poslednja
preferencija, koja je u primeru iznosila 3 boda, a koju su kandida-
tu A dodelila Ëetiri biraËa, ugrozila je njegovo mesto u rangu. Kan-
PREFERENCIJALNO GLASANJE didat B iako ima manje prvih preferencija (ukupno 3) od kandida-
Jedan od naËina glasanja u veÊinskom sistemu. BiraËi glasaju ta A, nema nijednu poslednju preferenciju, πto mu je obezbedilo
dodelom bodova. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima bi- prvo mesto u rangu i osvojeni mandat.
raËi iskazuju svoje vrednovanje kandidata i odreuju njihovo me- Drugi polazi od najveÊeg broja bodova koji biraË dodeljuje
sto na rang listi kandidata. Naziva se joπ i Borda sistem poentira- prvopreferiranom kandidatu, a najmanji kandidatu koji uæiva na-
nja, po matematiËaru J. C. de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio. jmanju naklonost biraËa. N bodova dobiÊe prvopreferirani kandi-
Preferencijalno glasanje ima dva oblika. Prvi je dodela bodova po dat, (N-1) drugopreferirani, (N-2) treÊepreferirani i tako redom,
Ëlanovima aritmetiËkog niza (1, 2, 3, 4, 5,...N). Drugi je dodela sve do poslednjeg kandidata kome Êe biti dodeljen 1 bod. Broj bo-
bodova po Ëlanovima geometrijskog niza (1, 2, 4, 8, 16,...N). Za dova odreuje mesto kandidata u rangu. Mandat Êe osvojiti kandi-
razliku od alternativnog glasanja, preferencijalno glasanje nalaæe dat sa najveÊim zbirom bodova i najviπim, prvim mestom u ra-
da biraË svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajuÊi ni- ngu. NajveÊi zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu.
jednoga od kandidata. BiraË ne moæe dodeliti bodove samo jed- Na primer:
nome ili nekolicini kandidata, veÊ svakome od kandidata. U proti-
vnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od relativne veÊine.
Dodela bodova po aritmetiËkom nizu

Dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza moguÊa je u
dva oblika.
Prvi, biraË brojem 1 oznaËava svog prvopreferiranog kandidata,
brojem 2 drugopreferiranog, brojem 3 treÊepreferiranog i tako
redom sve do broja N kojim izraæava preferenciju dodeljenu po-
slednjem kandidatu. Broj kojim se obeleæava bod dodeljen ka-
ndidatu odreuje njegovo mesto u rangu. Mandat osvaja kandi-
dat koji ima najmanji zbir bodova, jer zauzima prvo mesto na Mandat osvaja kandidat B, koji ima najveÊi zbir bodova i zauzi-
rang listi. Najmanji zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu. ma prvo mesto u rangu.
Na primer: Preferencijalno glasanje ima nedostataka, posebno ako za jed-
no poslaniËko mesto ima viπe kandidata. PoveÊavanje broja kan-
didata smanjuje stvarnu vrednost bodova dodeljenih prvo pre-
feriranom kandidatu, Ëak i ako novoprirodati kandidat uæiva na-
jmanju naklonost svih biraËa i ima najmanji broj bodova. Stvarni
znaËaj bodova dodeljenih prvom kandidatu vidi se tek ako se oni
posmatraju u odnosu na bodove dodeljene ostalim kandidatima.
Sa poveÊavanjem broja kandidata poveÊava se i ukupan broj ras-
poloæivih bodova pa se stvarna vrednost boda smanjuje. U sraz-
meri sa poveÊavanjem broja kandidata opada vrednost boda. Po-
kuπaj da se ovo ublaæi jeste primena modifikovane varijante do-
52 53
dele bodova. Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritme-

tiËkog niza, ali se umanjuju za 1. Kandidatu koji uæiva najveÊu
naklonost biraËa biraË daje (N - 1) bod, kandidatu sa drugom pre-
ferencijom (N - 2) boda, kandidatu sa treÊom (N - 3) boda i tako
redom sve do poslednjeg kandidata kome neÊe biti dodeljen ni
jedan bod. Tako se smanjuje broj raspoloæivih bodova koji se
mogu dodeliti kandidatima i uveÊava vrednost boda.
Na primer:
Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovi-

nu ukupnog broja prvih preferencija (5 od 10). Njegov izbor je
bliæi volji veÊine biraËa, nego u sluËaju u kome je mandat osvojio
kandidat B, bez ijedne prve preferencije.
Kada se bodovi dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza,
moguÊe je da promena u glasovima samo jednoga biraËa izmeni
ukupan izborni rezultat.
Na primer:
Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza

Da bi se umanjio uticaj poveÊavanja broja kandidata na smanji-
vanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih prvom kandidatu i da
bi se jasnije iskazali odnosi izmeu kandidata, bodovi se dodelju-
ju po Ëlanovima geometrijskog niza. Kandidatu koji uæiva najma-
nje poverenje biraËa, biraË dodeljuje 1 bod. Narednom i ostalim
kandidatima biraË daje uvek po dvostruko (moæe i Ëetvorostruko i
viπestruko) viπe bodova od prethodnog kandidata. Dodela bodova
po Ëlanovima geometrijskog niza znaËajnije uveÊava odnos izme-
u dve susedne, a naroËito odnos izmeu prve i poslednje prefe-
rencije. U aritmetiËkom nizu ovaj odnos raste linearno, a u geome-
trijskom nizu poveÊava se eksponencijalno. Tako je manje Mandat osvaja kandidat A. Ako samo jedan biraË (u primeru to
ugroæena vrednost pojedinaËnog boda, a time i meusobni odnos je Ëetvrti po redu biraË), dodeli drugaËije samo svoju prvu i po-
kandidata i posebno su zaπtiÊene prve preferencije. slednju preferenciju, mandat bi osvojio kandidat E.
Na primer: Na primer:
54 55
prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legiti-

mno samo ako poËiva na naËelu jedan Ëovek - jedan glas, dakle,
ako uvaæava jednakosti graana u ostvarivanju biraËkog prava.
Podjednak obuhvat biraËa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnov-
na pretpostavka da svaki glas biraËa ima jednaku vrednost i obe-
zbeuje jednakost biraËkog prava. VeÊa odstupanja u pogledu
broja biraËa obuhvaÊenih podruËjem izbornih jedinica vode pri-
krivenoj nejednakosti biraËkog prava, jer se jedan poslanik bira
na nejednak broj graana (biraËa). Ako izborne jedinice obuhva-
taju nejednak broj biraËa, a u svakoj izbornoj jedinici se bira je-
dan poslanik, tada Êe u jednoj izbornoj jedinici za izbor poslani-
ka biti potreban manji broj glasova, a u drugoj veÊi. BiraËi su u
tom sluËaju u nejednakom poloæaju, a biraËko pravo nije jednako
Sistemi bodovanja su nepouzdani, jer se u obraËunavanju pre- jer ne uvaæava pravilo jedan Ëovek - jedan glas. Kako nejednakost
ferencija, naredne preferencije uvek raËunaju prema prethodnoj biraËkog prava koja nastaje obrazovanjem izbornih jedinica ra-
preferenciji, ne preskaËuÊi redosled preferencija. Primeri pokazu- zliËite veliËine nije transparentna, to se ona naziva joπ i prikri-
ju da je svako uveÊavanje u odnosima izmeu bodova, koji se venom nejednakoπÊu biraËkog prava.
dodeljuju pojedinim preferencijama, u osnovi arbitrarno. Kandi-
dat sa apsolutnom veÊinom prvih preferencija nije dovoljno zaπti- Primer:
Êen i moæe pretrpeti izborni poraz. MoguÊe je i taktiËko glasanje Izborna jedinica A broji 10 000 biraËa
biraËa. Da bi smanjio rizik da njegov prvopreferirani kandidat izgu- Izborna jedinica B broji 20 000 biraËa
bi izbornu utakmicu, biraË to moæe uËiniti ako najmanji broj bo- U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan poslanik
dova (svoju poslednju preferenciju) dodeli onome od kandidata Glas jednog biraËa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kao
koji ima najviπe izgleda da pobedi biraËevog prvopreferiranog kan- glasovi dva biraËa u izbornoj jedinici B.
didata.
PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PRED-

PRESTANAK MANDATA STAVLJANJE)
Mandat izabranih poslanika prestaje istekom vremena na koji je Sve do druge polovine XIX veka veÊinski sistem je bio preovla-
poslanik izabran, smrÊu poslanika, raspuπtanjem parlamenta, a u ujuÊi izborni sistem. Osnovni nedostatak veÊinskog sistema bili
nekim izbornim sistemima i ostavkom poslanika, kao i prestan- su minimalni izgledi manjih politiËkih stranaka da osvoje po-
kom Ëlanstva u politiËkoj stranci koja je kandidovala poslanika. U slaniËki mandat. Podelom biraËkog tela u manje izborne jedinice
izbornim sistemima u kojima postoji imperativni mandat, mandat i posebnim metodama glasanja, ovaj nedostatak je ublaæavan, pa
poslanika prestaje i opozivom. su i manje politiËke stranke mogle osvojiti izvestan, manji broj
mandata. U drugoj polovini XIX veka raa se zahtev da se i ma-
njini omoguÊi reprezentovanje u predstavniËkom telu. Proporci-
PRIKRIVENA NEJEDNAKOST BIRA»KOG PRAVA onalni sistem omoguÊava podelu poslaniËkih mandata izmeu
U veÊinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedini- veÊeg broja politiËkih partija, srazmerno broju glasova koji su
ca (uninominalne izborne jedinice) od posebne je vaænosti takva osvojile. Srazmernim predstavljanjem nastoji se da ispoljena le-
podela biraËkog tela izmeu izbornih jedinica u kojoj Êe svaka od peza politiËkog raspoloæenja biraËa bude πto vernije zastupljena
izbornih jedinica obuhvatiti podjednake delove biraËkog tela. Re- u predstavniËkom telu. Postoje razliËiti tipovi proporcionalnih
56 57
izbornih sistema, jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike poje-

dinog tipa proporcionalnih izbora. Prirodu i svojstva proporcio- REDOVNI IZBORI
nalnih izbornih sistema odreuju sledeÊi faktori: Izbori koji se odræavaju periodiËno u ustavom propisanim inter-
- Metoda preraËunavanja glasova datih listama politiËkih valima, koliko traje mandat poslanika. Raspisuju se pre isteka
stranaka u poslaniËke mandate. To je matematiËki obrazac za izra- mandata poslanika tekuÊeg parlamentarnog saziva. Pored re-
Ëunavanje izbornog broja kao osnov raspodele mandata. Viπe od dovnih, postoje i vanredni izbori. Vanredni izbori se raspisuju pre
jednog veka traga se za iznalaæenjem optimalnog modela koji Êe isteka vremena na koje su poslanici izabrani. Razlozi raspisivanja
najpreciznije izraziti srazmeru izmeu broja osvojenih glasova i vanrednih izbora mogu biti razliËiti. Vanredni izbori se najËeπÊe
broja dodeljenih mandata. Tokom ovog razdoblja razvile su se ra- raspisuju u sluËaju parlamentarne krize (npr. nemoguÊnost parla-
zliËite metode preraËunavanja glasova u poslaniËke mandate. Bro- menta da izabere vladu u odreenom roku po konstituisanju par-
jni matematiËari i istaknute politiËke liËnosti pokazali su intereso- lamenta, raspuπtanje parlamenta, nemoguÊnost da se reπi sukob
vanje za njihovo izuËavanje. Meu njima su npr. Britanci T. Hare parlamentarnih domova u postupku donoπenja zakona i dr.).
(19. vek); H. R. Drup (19. vek); E. V Hantington (20. vek); Ame-
rikanci A. Hamilton (18. vek) i T. Dæeferson (18. vek); Belgijanac
V. d`Ont (19. vek); ©vajcarac E. Hagenbah-Biπof (19. vek); Francuz SAVEZNI IZBORI
A. Sen Lague (19. vek); Nemac R. Nimajer (20. vek) i dr. Naziv za izbor poslanika u federalni (savezni) parlament u
- VeliËina izborne jedinice utiËe na poziciju politiËkih stranaka u sloæenim dræavnim zajednicama - federacijama. U savezni parla-
izborima. Male izborne jedinice (2 do 5 poslanika) favorizuju ment biraju se poslanici dva doma: doma graana i doma federa-
velike politiËke stranke. Velike izborne jedinice (preko 10 poslani- lnih jedinica. U dom graana biraju se poslanici primenom princi-
ka) stavljaju male politiËke stranke u povoljniju poziciju, a defa- pa jednakosti biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek - jedan glas).
vorizuju veÊe politiËke stranke. Ovaj dom reprezentuje graane. U dom federalnih jedinica biraju
- Izborne prepreke mogu biti razliËite (zakonski izborni prag, se poslanici primenom principa jednake (ree srazmerne) zastu-
procentualni izlazak biraËa na biralista i sl.). One malim politiËkim pljenosti federalnih jedinica (naËelo da svaka federalna jedinica
strankama oteæavaju osvajanje mandata. Eliminiπu ih iz raspodele ima jednak broj poslanika). Ovaj dom reprezentuje federalne je-
mandata ako kumulativno ne ispune i izborni broj i zakonski prag dinice.
(minimalni procentualno izraæen broj glasova koji im omoguÊava
uËeπÊe u raspodeli mandata).
Razlikuju se dve grupe proporcionalnih izbornih sistema: SENT-LAÆOVA (Saint Lague) METODA
Prva, u kojoj su proporcionalni izborni sistemi u kojima se nas- Jedna od metoda koja se primenjuje na raspodelu poslaniËkih
toji obezbediti puna primena naËela proporcionalnosti. Teæi se mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. To je modifiko-
optimalizaciji odnosa izmeu udela koji stranaËke liste imaju u vana d’Ontova formula. Pri izraËunavanju najmanjeg zajedniËkog
broju glasova i udela koji imaju u broju osvojenih mandata. To se delitelja kao merila za raspodelu mandata izmeu kandidatskih li-
postiæe obrazovanjem veÊih izbornih jedinica u kojima je indeks sta, broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista pona-
proporcionalnosti visok, odsustvom izbornih prepreka i kombina- osob deli se uveÊanim brojevima. Umesto brojem 1 sa 1,4, ume-
cijom kriterijuma raspodele mandata. sto brojem 2 sa 4, umesto brojem 3 sa 7 i tako redom sve do bro-
Druga, koja obuhvata izborne sisteme koji odstupaju od naËela ja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedinici. Prednost Sent-
proporcionalnosti ili ga primenjuju u ograniËenom obimu uspo- Laæove metode nad d’Ontovom metodom je u tome da doprinosi
stavljajuÊi prirodne (veliËina izbornih jedinica) ili zakonske (zakon- optimalnijoj srazmeri izmeu broja osvojenih glasova i broja ma-
ski prag) prepreke osvajanju mandata. Nazivaju se joπ i nepot- ndata koji je pripao kandidatskoj listi (viπi stupanj proporcio-
punim srazmernim izborima. nalnosti). Ova metoda primenjuje se npr. u Norveπkoj, Danskoj i
©vedskoj.
56 59
stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjem

SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTA biraËa. BiraË svoj glas daje kandidatima, ali glasove deli stupnje-
Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kan- vito bilo aritmetiËkom bilo geometrijskom progresijom.
didata koliko se poslanika bira, ali postoji moguÊnost da biraË uti-
Ëe na izbor kandidata, ali samo onih kandidata koji su nominova-
ni na kandidatskoj listi. BiraË ima moguÊnost da menja redosled SUKCESIVNO RA»UNANJE GLASOVA
kandidata na listi, ali ne i moguÊnost da listu proπiri nekim novim Jedan od metoda preraËunavanja glasova u veÊinskim izbornim
kandidatom. Slabo strukturirane kandidatske liste poËivaju na sistemima u kojima postoji alternativni glas. Pri odluËivanju o do-
glasanju personalnim glasom. (Videti personalni glas) deli mandata najpre se raËunaju glasovi koje su biraËi dali kandi-
datima kao svoje prve preferencije. Ako nijedan od kandidata ne-
ma viπe od polovine prvih preferencija, koriste se naredne pre-
SLOBODNI (NEVEZANI) MANDAT ferencije. Najpre druga (drugi alternativni glasovi biraËa), potom
Odnos izmeu biraËa i izabranih predstavnika u kome poslanik treÊa i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne preko polo-
nije vezan instrukcijama i nalozima biraËa koji su ga izabrali, veÊ vine glasova biraËa. Prilikom izraËunavanja svake naredne pre-
pri odluËivanju postupa slobodno i samostalno. ferencije iz takmiËenja za osvajanje poslaniËkog mesta iskljuËuje
se kandidat koji je imao najmanje glasova u prethodnoj prefere-
nciji. Glasovi koje su biraËi dali tom kandidatu izuzimaju se. Oni
SPLITING GLASOVA se prenose u narednu preferenciju i dele izmeu preostalih kan-
(eng. splitting - deljenje, podvojenost, cepanje) didata, vodeÊi raËuna o glasovima koje su biraËi dali u okviru
OznaËava razliËito izborno ponaπanje istog biraËa u toku izbo- odgovarajuÊe preferencije. Sukcesivno raËunanje glasova isklju-
ra. Pojam vodi poreklo iz izborne prakse SAD. Spliting glasova je Ëuje potrebu za viπe uzastopnih glasanja, otklanja loπe posledice
razliËito glasanje (postupanje) biraËa u izborima za razliËite orga- taktiËkog glasanja, a biraËima ostavlja moguÊnost da biraju izme-
ne dræavne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i prilikom u viπe, a ne samo dva kandidata.
kojih se glasa na jedinstvenom glasaËkom listiÊu (npr. biraË glasa
za kandidata jedne politiËke stranke na lokalnom nivou, a za kan-
didata druge politiËke stranke na nekom viπem nivou). SVING
Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje poËiva na konstrukci- (engl. swing - njihati se, ljuljati)
ji sa dva glasa (npr. u NemaËkoj), ali u drugom znaËenju. U ovom U izborima oznaËava oscilaciju glasova. PotiËe iz britanske izbor-
sluËaju spliting glasova oznaËava promenu stranaËke preferencije ne prakse. Sving je promena razlike u procentu udela u glasovi-
u izborima za jedan isti organ vlasti, pri Ëemu dolazi do cepanja ma meu dvema (velikim) politiËkim strankama. To je srednja
glasova istoga biraËa. Glas koji biraË daje kandidatu (tzv. prvi glas) vrednost zbira procenata smanjivanja glasova jedne stranke i
kao svoj pojedinaËni glas razlikuje se od glasa koji isti biraË daje (viπe ili manje primerena) poveÊanja broja glasova druge stranke.
politiËkoj stranci (tzv. drugi glas) glasajuÊi za zemaljsku listu. Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving.
SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVO TAJNO GLASANJE

Videti proporcionalni sistem. Jedno od bitnih svojstava biraËkog prava. Predstavlja jedan od
osnovnih uslova koji obezbeuje slobodno izraæavanje volje bi-
raËa na izborima. Tajnost glasanja πtiti slobodu izbora.
STUPNJEVITI GLAS
Jedna od tehnika glasanja. Koristi se u veÊinskim izbornim si-
60 61
eni deo biraËkog tela. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila.
TAKTI»KO GLASANJE Prvo uzima u obzir broj stanovnika na podruËju na kome se obra-
Glasanje biraËa protivno njegovoj stvarnoj volji. Naziva se joπ i zuje izborna jedinica. U tom sluËaju izborna jedinica obuhvata sve
glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. TaktiËkim gla- stanovnike odreenog podruËja, i one koji imaju biraËko pravo i
sanjem biraË, oslanjajuÊi se na sopstvenu pesimistiËku prognozu one koji ovim pravom ne raspolaæu. U ovim se izbornim jedinica-
izbornih πansi kandidata koga bi æeleo da izabere, uskraÊuje ma jedan poslanik bira na odreeni broj stanovnika. Drugo meri-
svoju podrπku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata koji lo uzima u obzir samo broj biraËa (lica koja raspolaæu biraËkim
nisu favoriti izborne utakmice, ugroæavajuÊi tako poziciju favo- pravom) pri formiranju izborne jedinice. Jedan poslanik se bira na
rita. Glasovi biraËa u tom sluËaju viπe ne odraæavaju njihovu stva- odreeni broj biraËa. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica je
rnu biraËku volju, a parlament tada nije izraz stvarne volje bira- da su njihove granice podloæne Ëestim promenama. Razlog tome
Ëkog tela. TaktiËko glasanje dovodi u pitanje legitimnost izbora, je poveÊavanje (ili smanjivanje) broja biraËa. Ako bi granice izbor-
jer je ugroæen jedan od osnovnih principa na kojima poËivaju nih jedinica ostale nepromenjene, nastala bi prikrivena nejednako-
izbori - princip da sastav parlamenta odraæava volju biraËkog te- st biraËkog prava. »este promene granica omoguÊavaju pristrasno
la. Da bi se izbeglo taktiËko glasanje koje iskrivljava stvarnu volju oblikovanje izbornih jedinica. Otuda su moguÊnosti za gerryman-
biraËa, nastoji se ograniËiti broj nominacija za jedno poslaniËko dering veÊe u jednomandatnim nego u viπemandatnim izbornim
mesto. OgraniËavanje broja nominacija umanjuje probleme jedinicama.
vezane za cepanje glasova i taktiËko glasanje. Saglasno tome,
kandidati (obiËno dva) kojima inklinira veÊi broj biraËa i koji imaju
realne πanse na izbornu pobedu ne mogu biti dovedeni u opasno- UNINOMINALNO (POJEDINA»NO) KANDIDOVANJE
st da se, zbog razmrvljenih glasova i taktiËkog glasanja, meu- Jedan vid kandidovanja. KarakteristiËno je za veÊinske izborne
sobno poraæavaju. OgraniËavanje broja nominacija za jedno bira- sisteme i Ëesto se istiËe kao prednost ovih izbornih sistema, jer
Ëko mesto suæava stvarne moguÊnosti biraËa da izaberu kandi- biraËi imaju moguÊnost da glasaju za liËnost kandidata. Odlikuje
date koji uæivaju njihovu naklonost, a ostavlja im se moguÊnost ga isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se bira
da biraju izmeu manjeg broja kandidata, Ëesto samo izmeu jedan poslanik. Za to poslaniËko mesto nosioci prava kandidova-
dvojice. nja istiËu po jednog kandidata. Kandidata moæe istaÊi politiËka
stranka (samostalno ili u koaliciji sa drugima), ali i graani nepo-
sredno. Pravo kandidovanja nije individualno veÊ kolektivno pra-
TRKA JEDNOG KONJA vo graana. Kandidaturu mora podræati odreeni broj graana
Naziv za izbore u kojima na jedno poslaniËko mesto konkuriπe koji raspolaæu biraËkim pravom. U sistemu pojedinaËnog kandi-
samo jedan kandidat ili za poslaniËka mesta konkuriπe samo je- dovanja postoje veÊe moguÊnosti da graani neposredno istaknu
dna kandidatska lista (dræavna lista). U takvim okolnostima nema svog kandidata.
izborne utakmice. BiraËi nemaju moguÊnost izbora. Oni samo
mogu birati izmeu dve opcije: da glasaju za jedinog nomino-
vanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da ne izau na izbore. URE–ENE ILI NEURE–ENE LISTE I OGRANI»ENI ILI KUMULA-
Primer ovakvih izbornih sistema pruæaju jednopartijski sistemi. TIVNI GLAS
Stranke istiËu ureenu ili neureenu listu kandidata. Svaki biraË
ima viπe glasova, a najmanje dva. Postoje dva oblika glasanja sa
UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICE viπe glasova. Prvi je ograniËeni glas. BiraË raspolaæe sa viπe glaso-
Naziv za male izborne jedinice u kojima se bira samo jedan po- va, ali je broj glasova manji od broja poslanika koji se bira u
slanik. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici poËiva na naËe- izbornoj jedinici. Drugi je kumulativni glas. BiraË raspolaæe sa
lu veÊine (apsolutne ili relativne). Izborna jedinica obuhvata odre- onoliko glasova koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici.
62 63
Kada su istaknute ureene liste kandidata, biraË svojim glasom me odluËuju organi i rukovodstvo politiËke stranke.
kreditira kako kandidata sa liste kome je dodelio glas, tako i BiraË raspolaæe jednim glasom. Svoj glas on moæe dodeliti jed-
svakoga od vodeÊih kandidata sa liste. Ako postoji kumulativni noj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. On glasa
glas, biraË svoje glasove moæe dati jednome ili ih rasporediti za ureenu listu i u njoj niπta ne moæe izmeniti. PoslaniËka mesta
izmeu nekolicine kandidata. U nekim izbornim sistemima posto- u izbornoj jedinici, posle glasanja, dodeljuju se listama kandida-
ji moguÊnost da biraË glasove koji mu stoje na raspolaganju ra- ta srazmerno glasovima koje je osvojila svaka od lista ponaosob.
sporedi na kandidate sa razliËitih partijskih lista. Taj postupak Broj poslaniËkih mesta koji je dodeljen jednoj listi popunjava se
naziva se panaπiranje. kandidatima sa te liste, po redosledu po kome je na listi istaknu-
Kumulativni glasovi mogu se dodeliti na dva naËina. Prvi, kada ta njihova kandidatura.
biraË odreeni deo svojih glasova daje jednom kandidatu, dok Ovakva lista ne daje moguÊnost biraËu da izabere meu kandi-
preostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste. datima one koji uæivaju njegovo poverenje i poveÊava zavisnost
Drugi, kada biraË sve glasove moæe dati samo jednom kandidatu izabranih predstavnika u odnosu na politiËke stranke koje su ih
- onome koji uæiva njegovu naklonost. nominovale. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezen-
U izbornim sistemima u kojima je prihvaÊeno prvo pravilo tuju u parlamentu je pokidana, a biraËi Ëesto u personalnom par-
izborni rezultat moæe odstupiti od stvarne volje biraËa, πto je lamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike.
bitan nedostatak ovoga pravila. Da bi uveÊao izbornu πansu kan- To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je
didata koga preferira, biraË mora razdeliti (potroπiti) sve glasove izloæen opravdanim kritikama.
kojima raspolaæe. Maksimalno moguÊi broj glasova dodeljuje
svom preferiranom kandidatu, a preostale glasove rasporeuje na
one kandidate sa liste za koje veruje da imaju najmanje izgleda URE–ENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOG
na izborni uspeh. Da bi doprineo izbornom uspehu kandidata GLASA
koga preferira, biraË je prinuen na taktiËko glasanje koje ne Kandidatska lista je zatvorena. Na listi je onoliko kandidata koli-
odraæava njegovu pravu volju. TaktiËko glasanje kao rezultat mo- ko se bira u izbornoj jedinici. Lista nije ureena, pa se redosled
æe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen manji broj kandidata na njoj moæe menjati.
biraËa, a na kojega su biraËi potroπili svoje neupotrebljene glaso- BiraË ima jedan glas. On moæe izabrati da glas dodeli odree-
ve verujuÊi da ima najmanje izgleda na izbornu pobedu. Ako bi- nom kandidatu sa liste ili listi. Svakoj od kandidatskih lista dode-
raË moæe sve raspoloæive glasove dati samo jednome od kandi- ljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su biraËi dali
data, nema potrebe za taktiËkim glasanjem, jer su njegovi efekti listi. Pri tom, ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su bi-
isti kao kada biraË raspolaæe jednim glasom glasajuÊi za ureenu raËi dali pojedinim kandidatima, tako i glasove koje su dali kan-
ili neureenu listu. didatskoj listi.
Mandati dodeljeni listama potom se popunjavaju kandidatima sa
liste, ali ne po redosledu sa liste, veÊ po redosledu koji su odredili
URE–ENE (ZATVORENE, KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOM biraËi. Glasovi se obraËunavaju posebnom metodom. Najpre se
Najjednostavniji oblik kandidatske liste je ureena zatvorena izraËunava izborna kvota za listu. Kandidati sa liste prvo se kredi-
lista. Listu podnose politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji), tiraju personalnim glasovima. To su glasovi koje su biraËi dali po-
ree grupe graana. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koli- jedinim kandidatima sa liste. Kandidat Ëiji personalni glasovi do-
ko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Kandidatska lista ima no- stignu izbornu kvotu osvojiÊe mandat dodeljen listi. Potom se
sioca Ëije je ime na Ëelu liste. Redosled kandidata na listi je znaËa- obraËunavaju glasovi dati listi. Ovim glasovima se kreditiraju kan-
jan, jer se mandati koje osvoji lista dodeljuju po redosledu kojim didati sa liste po redosledu po kom su istaknuti na listi. Najpre se
su kandidati navedeni na listi. Na personalni sastav liste, redosled prvom kandidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok,
kandidata i nosioca liste biraËi ne mogu neposredno uticati. O to- zajedno sa personalnim glasovima koje je osvojio, ne dostigne
64 65
izbornu kvotu. Potom se kreditira drugi, treÊi i N-ti kandidat, sve je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. Zbog toga se ovaj si-
dotle dok se mandati dodeljeni toj listi ne rasporede. stem naziva i sistemom nadpoloviËne veÊine. Razlika izmeu
stroæijeg i blaæeg oblika apsolutne veÊine nastaje iz razliËitih kri-
Primer: terijuma (broja) prema kojima se izraËunava procenat glasova.
listi su dodeljena 4 poslaniËka mesta U stroæijem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata
ukupan broj glasova je 50 pojedinaËnih i 50 za listu zahteva se 50 % + 1 glas od ukupnog biraËkog tela (broja biraËa
na listi je istaknuto 8 kandidata upisanih u biraËki spisak).
izborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20 U blaæem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata potreb-
no je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraËa koji su izaπli na izbore.
kandidati personalni glasovi glasovi za listu kvota I u jednom i u drugom sluËaju mandat osvaja iznadpoloviËna
mandat veÊina glasova. U prvom sluËaju apsolutni broj glasova je znatno
A 1 + 19 20 izabran veÊi nego u drugom. Broj biraËa koji izau na biraliπta varira.
B 1 + 19 20 izabran Otuda se blaæi oblik apsolutne veÊine moæe sasvim pribliæiti stro-
C 1 + 12 æijem obliku ove veÊine (ako veliki broj biraËa izae na izbore), ali
D 1 se on moæe pribliæiti i relativnoj veÊini (ako je odaziv biraËa na
E 5 izbore mali).
F 20 izabran VeÊinski sistem prati pojedinaËno kandidovanje, a samo izuze-
G 1 tno i viπemandatne izborne jedinice. Kada se u izbornoj jedinici
H 20 izabran bira viπe poslanika koriste se razliËite tehnike glasanja (npr. blok
——————————————————————————————— glasova, kumulativni glas, stupnjeviti glas, manje glasova od
50 50 4 broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici). Sistem apsolutne
veÊine pribliæava se tako po svojstvima proporcionalnom sistemu.
MoguÊnosti da biraË dodelom svog personalnog glasa izmeni U sistemu relativne veÊine mandat osvaja kandidat koji je meu
redosled kandidata na listi ublaæava nedostatke proporcionalnih svim istaknutim kandidatima osvojio najveÊi broj glasova.
izbornih sistema koje izaziva strogo vezivanje biraËa za listu kan- Poslanik moæe biti izabran i sa manje od polovine glasova biraËa.
didata prilikom glasanja. Izabrani kandidat u tom je sluËaju viπe To je posebno sluËaj kada u izborima sudeluje veÊi broj malih
vezan za biraËe Ëiju naklonost uæiva nego za stranku koja je politiËkih stranaka. Tada dolazi do podele biraËkog tela i cepanja
istakla njegovu nominaciju na listi. glasova izmeu brojnih kandidata. Ovaj nedostatak relativne ve-
Êine ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih,
dobro ogranizovanih politiËkih partija. Sistem relativne veÊine ne
VE∆INSKI SISTEM poznaje glasanje u dva kruga, pa se on naziva joπ i sistem glasa-
VeÊinski sistem je tip izbornog sistema u kome se poslaniËki nja u jednom krugu.
mandat osvaja primenom kriterijuma najveÊeg broja osvojenih
glasova. Postoje dva osnovna oblika: sistem apsolutne i sistem
relativne veÊine. Za apsolutnu veÊinu koriste se i nazivi nadpo- VEZANE LISTE
loviËna (iznadpoloviËna) veÊina, ili sistem viπekruænog glasanja. Videti zatvorena, kruta, blokirana lista.
Sistem relativne veÊine poznat je i po nazivima ispodpoloviËna
veÊina, jednokruæno glasanje ili sistem “prvi uzima mesto”.
U sistemu apsolutne veÊine razlikuju se dva kriterijuma za VI©ESTRUKI GLAS
dodelu mandata i s obzirom na to dva oblika apsolutne veÊine, Videti pluralni votum, umnoæeni glas.
stroæiji i blaæi oblik. Za osvajanje poslaniËkog mandata potrebno
66 67
Redosled kandidata na listi je vaæan, jer se mandati koji pripadnu

VRSTE IZBORNIH SISTEMA listi pri raspodeli mandata dodeljuju kandidatima sa liste po
Sistem raspodele mandata ili sistem predstavljanja jeste prime- redosledu koji zauzimaju na listi.
na odreenih principa prema kojima se biraju poslanici. ZnaËaj
ovih principa je veliki pa se otuda i razliËiti izborni sistemi raspo-
znaju upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspo- ZBIRNA IZBORNA LISTA
delu poslaniËkih mandata. Postoji viπe razliËitih naËina raspodele Naziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne liste sa
poslaniËkih mandata. Mogu se grupisati u dve osnovne grupe od imenima kandidata istaknute u odreenoj izbornoj jedinici na
kojih jednu Ëine veÊinski, a drugu proporcionalni (srazmerni) si- konkretnim izborima. Ovi podaci se na zbirnoj izbornoj listi na-
stem. Pored ova dva osnovna tipa izbornih sistema, postoje i me- vode po odreenom redosledu. Kriterijum prema kome se odre-
πoviti izborni sistemi (kombinacije veÊinskog i proporcionalnog uje redosled na kandidatskoj listi utvruje se izbornim zakono-
sistema). davstvom (npr. alfabet, prema datumu podnoπenja kandidatske
liste organima za sprovoenje izbora, kockom).
ZAKONI O IZBORIMA
Izbori se pored ustava ureuju i zakonima. Ne postoje precizniji ZBIRNI OSTATAK GLASOVA
standardi o tome πta Ëini ustavnu, a πta zakonsku materiju. Odgo- Zbir svih preostalih glasova datih kandidatskim listama jednog
vor na to pitanje pruæa svaki pojedinaËni ustavni sistem. predlagaËa po izbornim jedinicama. Za izraËunavanje zbirnog osta-
Ustav ureuje nadleænost za donoπenje zakona o izborima. To tka glasova u obzir se uzimaju samo preostali glasovi na kandi-
je pravo zakonodavnog tela. U sloæenim dræavama (federacije) za- datskim listama. To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvaja-
kone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u fe- nje poslaniËkog mandata, jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote,
deralnim jedinicama. veÊ su predstavljali decimalu ili razlomak. Ovi glasovi se sabiraju i
Izborni zakoni mogu biti kodifikovani, kada se u njima ureuje sluæe kao osnov za naknadnu raspodelu onih mandata koji nisu
celokupna materija o izborima, ili nekodifikovani, kada ih Ëini vi- rasporeeni na nivou izbornih jedinica. (Videti gomilanje glasova)
πe zakona (npr. zakon o izborima, zakon o biraËkim spiskovima,
zakon o izbornim jedinicama).
Sadræaj izbornih zakona, koji ureuju izbor poslanika u pred-
stavniËko telo kao najznaËajniji organ vlasti koji izraæava naËelo
narodnog suvereniteta, jeste razlog zbog koga se u nekim usta-
vnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na poseban naËin.
To je izraz znaËaja koji ustavotvorac pridaje izborima. Tako se,
na primer, izbori ureuju posebnim organskim ili ustavnim zako-
nom za Ëije je donoπenje (ili reviziju) propisan poseban postupak,
razliËit i sloæeniji od zakonodavnog postupka.
»esto se za donoπenje ovih zakona zahteva stroæija veÊina.
ZATVORENA LISTA
Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kan-
didata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Imena i redo-
sled kandidata na listi odreuje podnosilac kandidatske liste.
68 69

Recnik Osnovnih Pojmova I Termina o Izborima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Recnik Osnovnih Pojmova I Termina o Izborima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

CeSIDova Mala Biblioteka

Prof. dr Marijana PajvanËiÊ

toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊu

U Novom Sadu, 28. VIII 2001.

AKTIVNO BIRA»KO PRAVO

U prvom sluËaju, na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata,

Primer: svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu,

unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osno-

Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa

ELEKTOR (IZBORNIK) GOMILANJE GLASOVA

ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici

politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graa-

izbornih jedinica. U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno je

Aktivnosti na dan izbora Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornog

Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mesta

4000 (broj glasova) lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je:

lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je: IZBORNI SPOROVI

pravo. BiraËko telo je, meutim, podeljeno u pojedine grupe (klase, A 40 - 40

KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJA KUMULATIVNI GLAS

odnosu na listu D ima preko 3,5 puta viπe glasova osvojiÊe 2

NEJEDNAKO PRAVO GLASA

NEPOSREDNI IZBORI Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot, na

NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOM

NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆

ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORA

poslaniËku sposobnost. Parlamentarna nepodudarnost predsta-

PARLAMENTARNI IZBORI PLURALNI VOTUM

stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). Kara-

sednika republike biraju neposredno graani (npr. u Srbiji i SR Ju-

Dodela bodova po aritmetiËkom nizu

dele bodova. Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritme-

Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovi-

Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza

prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legiti-

PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PRED-

izbornih sistema, jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike poje-

stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjem

SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVO TAJNO GLASANJE

Redosled kandidata na listi je vaæan, jer se mandati koji pripadnu

You might also like