ww

w.
ko
re
ni.
ne
t
Matica i rasejanje – Tv Kopernikus – 03. februar 2011.

Transkript dela 11-te emisije – 2. deo

Rade Ivković: Pored toga gospodine Janiću, što ste privatno pomagali
pojedincima i porodicama, kakva je i porodica Gostić, Vi ste i pomagali i
institucijama u Srbiji. Jedna od tih institucija je i škola "Sveti Sava" u Azanji.

Nikola Janić: To je bilo prošle godine.

Rade Ivković: Prošle godine, je l’ tako? Mi smo razgovarali sa direktorkom ove škole Radmilom
Kunĉer. I evo, sada prilike da vidimo šta je ona tim povodom rekla.

Snimak

Rade Ivković: Recite nam, s obzirom da znamo u kakvoj je situaciji... materijalnoj situaciji
zemlja i prosveta posebno, imate li nekih problema u održavanju nastave, mislim pre svega
recimo, na finansijske probleme. Jeste li imali nekih teškoća?

Radmila Kunčer: Naravno, velikih teškoća. Rekoh Vam na

početku da je to projekat koji finansira Ministarstvo za dijasporu
i Ministarstvo prosvete. Takođe, projekat finasniraju lokalne
opštine gde se škola održava, kao što rekoh bila je do sada u
Svilajncu i Opština Smederevska Palanka. Imamo čak, tako lepih
i pozitivnih primera da nam individualno ljudi pomažu
materijalno da se ovaj projekat ostvari, pa smo prošle godine od
gospodina Nikole Janića za rad Letnje škole "Sveti Sava" dobili
1000 evra. Jer nisu bili u mogućnosti sva deca i roditelji iz ni
tako jedan mali, minimalni deo participacije.

Rade Ivković: Recite mi, da li su u Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo prosvete ispunili

svoju obavezu?

Radmila Kunčer: Jesu, jesu ispunili su i jedni i drugi svoju obavezu, doduše sa zakašnjenjem.
A... to je iz poznatih razloga, valjda kakva je ekonomska situacija u svetu, pa i u našoj zemlji. To
 ww
w.
ko
su bile velike poteškoće za rad naše škole. Ali, zahvaljujući i razumevanju nastavnog kadra, i

re
razumevanju kulturnih poslenika koji su bili gosti Letnje škole. Jer, letnja škola, ja ne bih želela
da Vam oduzmem mnogo vremena, ali omogućava deci ne samo da imaju nastavu srpskog jezika,

ni.
već da se susretnu u toku tih 15 boravka u matici sa veoma poznatim stvaraocima i kulturnim
poslanicima, književnosti za decu, likovnim umetnicima. Kao što rekoh, oni su imali razumevanja

ne
pa su sačekali da honorare dobiju nešto kasnije. Tako da smo, kako bi to rekli ekonomisti,
zatvorili tu finansijsku konstrukciju, dosta teško.

t
Rade Ivković: Ali, u trenutku kada ste dobili novac od gospodina Janića, kakva je bila situacija?
Šta bi se dogodilo da nije bilo tog novca?

Radmila Kunčer: Ja sam to rekla kad sam se susrela sa gospodinom Janićem, jako sam mu
zahvalna. Jer, čini mi se da ne bih smela ni da krenem, na žalost. U ovom projektu to je vrlo
teško, jer animacija dece i roditelja kreće još od leta jedne godine za leto iduće godine. Naša
škola bi bila u situaciji da mnogim roditeljima kaže: Izvinite, ali mi u ovom trenutku nemamo
mogućnosti da ostvarimo projekat za vašu decu

Nikola Janić: Letnja škola "Svetog Save"... ja gospoĊu Kunĉer znam od ranije. Sretao sam je na
raznim skupovima, konferencijama. Ona me je srela i rekla da je... bila je u panici, i rekla je da
nema novca da bi ta škola mogla da krene. Da je podnela projekat Ministarstvu za dijasporu, da
su ga jednom odbili pa nije dobila novac. A da postoje prijavljena deca iz Albanije i iz Rumunije
i iz drugih zemalja ĉiji roditelji nemaju novca...

Rade Ivković: Srpska deca, naravno?

Nikola Janić: ... srpska deca, da bi uĉila srpski. I... jeste, taĉno je da sam joj dao 1000 evra i
rekao sam joj: Radmila, nemojte da kažete da ste novac dobili od mene, jer njen je zahtev još
stajao u Ministarstvu za dijasporu, jer Vam neće dati novac iz Ministarstva ako ĉuju da sam Vam
ga ja dao. Posle sam sreo pomoćnika ministra Srećkovića, jednom prilikom i u razgovoru... tada
su oni baš pokazivali slike sa decom iz te škole koja su bila u poseti Ministarstvu, na stepenicama
se slikali sa njima... U razgovoru, pošto mi stalno, malo razgovaramo malo se svaĊamo, rekao
sam mu: Kako vas bre, nije sramota. Slikate se sa tom decom, a ljudi privatno daju pare da bi ta
škola mogla da funkcioniše. Kaže on: Daj mi jedno ime, jednog ĉoveka, koji je dao...? Pa kažem:
Ja sam dao. Nije hteo ništa da kaže... I dobro je da sam to uradio (smeje se), jer posle toga, ali
kada se škola završila, oni su odobrili jedan iznos novca. A ne znam kako će biti u buduće, to
treba pomagati. Ali znate, postoji... posle ove reportaže, posebno šta je gospoĊa Gostić govorila,
ja neću da o tovo govorimo. Ali (otvara fasciklu s dokumentima) doneo sam ovde perm, pun
falsifikata, laži, podvala. Ja sam tu preko imena koja su tu... stavio sam papir preko njih, jer ne bi
trebalo da se njihova deca stide zbog toga šta su oni radili. Postoji jedan broj ljudi koje koriste
sve vreme da pronose svakakve laži. Sada smo imali u zadnje vreme... banalno je govoriti o
tome... Ali, moram da napomenem, zbog moje žene koja je ŠveĊanka i moram to da kažem.
Pronose glasine da ja putujem na raĉun saveza... da sam došao sada, i da sam bio za Novu
godinu... da trošim milione Saveza i tako dalje. Sve ovo što ste videli to je privatna pomoć od
porodice Janić. Drugo je kad naša udruženja daju. Za slanje dece na more prošle godine... 2009.
porodica Janić je dala 3000 evra, a ĉetiri naša udruženja su dala 1000 evra i ĉetiri udruženja
omladine, koliko se sećam, dala su 1000 evra. Uuvek se naglasi ko šta daje. Ali, recimo zadnja
priĉa je, da sam bio za Novu godinu ovde, a za Božić smo se vratili, je priĉa da sam eto ja vodio i
 ww
w.
ko
moju ženu na trošak Saveza, za Novu godinu, a već sam se vratio ponovo nazad ovde. Dve stvari,

re
jedna je... ja dajem JAT-u da slobodno, javno dajem odobrenje, da svakome ko hoće daju na uvid
da je sa moje kartice, da sam ja platio i moj put i put moje žene i hotel, kao što ni sada nisu platili

ni.
ni ovaj put. I dosta je toga laganja, ne zbog mene, mene zaista baš briga za hohštaplere i
mangupe, šta kažu. Ali, da znate vi koliko ljudi ima koji se povlaĉe zbog toga, koji

ne
neće... (voditelj se ubacuje)

Rade Ivković: Sramota je da Vi trošite toliko vremena da morate da objašnjavate tako nešto...

t
Nikola Janić: ... Ma ne, ovo hoću da pokažem (pokazuje na fascilku) dovde mi je, dovde je...
(rukom pokazuje na vrat). Govorimo o jednoj ŠveĊanki koja je videla jedno srpsko dete bez
zuba... ja išao baš za Srbiju i ona kaže: Napravi mu zube, kad odeš tamo da mu napraviš zube.
Kontaktirao sam odmah ĉoveka, odveli ga kod zubara, napravili mu zube. Njega su posle jurili
deset dana da ga zamole samo da se slika, da ta ŠveĊanka vidi njegov osmeh sa zubima... To je
nezahvalnost. Ali, to ne treba da utiĉe da ne pomažete gde možete i koliko možete. Da završim
ovu priĉu... U poslednjoj emisiji, za Božić, mi smo govorili o JAT-ovoj "Reviji" koja se dobija u
biznis klasi... možete da je uzmete. Tada je bio jedan ĉlanak na tri-ĉetiri stranice, sa slikom
Srećkovića, sa slikom Tadića i Srećkovića, o konstituisanju Skupštine dijaspore, koja je
konstituisana pre devet meseci. Kad sam se vraćao odavde, znaĉi broj posle te "Revije"... (ĉita):
"Nova politika prema dijaspori i Srbima u regionu". (pokazuje prema kameri) opet slika
gospodina Srećkovića, pa onda okrenite... opet slika gospodina Srećkovića i našeg patrijarha... Pa
ĉekajte, evo ga delegat u Skupštini (pokazuje rukom i obraća se SrĊanu Mladenoviću) je l’ Vi
nemate neku fotografiju svih delegata?...

Srđan Mladenović: Pa verovatno da imamo ali...

Nikola Janić: Nisu napravili ni zajedniĉku sliku sa delegatima Skupštine... Na kraju krajeva, šta
ima Srećković da traži u dva uzastopna broja JAT-ove "Revije"? Samo njegove slike? Zašto nije
stavljena sliku gospodina Gvozdenovića, koji je predsednik te Skupštine? Ja tog gospodina baš
bog zna kako ne mirišem, ali on je predsednik Skupštine, nije Srećković. Hoću da kažem da ne
može više da se dozvoli tako bezobrazno maltretiranje dijaspore, jer time seku vrpcu izmeĊu
dijaspore i matice... Nije jednostavna stvar ovo što govorim... zato što imate zlobnih, sujetnih i
bolesnih ljudi... Ali, zar jer to poštovanje dijaspore da u dva uzastopna broja "Revije" ĉitamo
ĉlanke o neĉemu što se desilo pre sedam meseci i gledamo slike samo Srećkovića... ĉetiri pet
slika, Tadića na jednoj i... to je to. Dijaspora nisu igranke po udruženjima... Kad smo pomenuli
igranke po udruženjima, dozvolite da pustimo nekoliko fotografija... sada smo imali u Halmstadu,
u našem udruženju "Krajišnici", bila je proslava Dana Republike Srpske. Bili su gosti iz
Republike Srpske (u pozadini se smenjuju fotografije sa proslave), iz bosanske ambasade iz Osla,
iz Danske, iz Štokholma... bio je naš vladika Dositej... Bilo je veoma lepo, bio je i gospodin Sima
Brdar koji je govorio o Jasenovcu. On je radio nekoliko dokumentarnih filmova o Jasenovcu koje
ćemo mi videti da prosledimo našima u svetu. I tada je bilo dosta ozbiljnih razgovora... Zakljuĉak
toga je: Više nećemo da budemo niĉija maska, više nećemo da budemo niĉija šminka, hoćemo da
se jednom zna ko šta može, da taj pomogne. Ko može novĉano novĉano, ko može fiziĉki fiziĉki,
ko može umno umno, bilo kako. I da ne može to da zavisi da li će mediji u matici, na pritisak
nekih politiĉara, o tome govoriti ili ne. Da li će Satelitski program Javnog servisa, koji je za to da
informiše dijasporu, koji ima posebnu redakciju za to... Da li je dozvoljeno da mogu da govore o
organizacijama koje su upola brojnije, kao o najbrojnijim? Da ne govore o tome što može da
 ww
w.
ko
obezbedi oko 60 hiljada toplih obroka... i tako dalje. E, poĉećemo veoma ozbiljno po tom pitanju.

re
Naravno "Koreni"će , ja stalno pominjem "Koreni", jer "Koreni" su po mnogima, koji nam se
obraćaju, jedine novine gde mogu da proĉitaju nešto istinito. "Koreni" će baciti malo više težinu

ni.
na ta dešavanja.

ne
Rade Ivković: Gospodine Mladenoviću, Vi ste delegat u Skupštini dijaspore...

Srđan Mladenović: Tako je.

t
Rade Ivković: ... Kakva su Vaša saznanja o akciji "Stavimo Kraljevo pod krov"? Znate li Vi
nešto o toj akciji?

Srđan Mladenović: Ne osim što je... mislim da je jedan delegat iz Australije ako se ne varam, da
je on slao neka saopštenja povodom toga. Ali, to nema nikakve veze sa Skupštinom dijaspore.

Rade Ivković: Dakle, to nije akcija, to nije odluka Skupštine dijaspore...

Srđan Mladenović: Ne, ne... to nije nikad usvojeno, ne postoji nikakav ni predlog da se tako
nešto podržava ili...

Rade Ivković: Vi, gospodine Janiću znate li šta se dogodilo, da li je bilo...?

Nikola Janić: Da znam, naravno da znam. Prvo i prvo bi hteo da SrĊan javno, kao delegat
Skupštine ne kao naš delegat, nego kao ĉlan Skupštine dijaspore da odgovori, da li je na
Skupštini usvojen Memorandum Skupštine dijaspore sa državnim grbom?

Srđan Mladenović: Ne, to nije. Nije bilo ni na dnevnom redu, nije o tome razgovarano...

Nikola Janić: Mi smo o tome govorili u prošloj emisiji. I gospodin Srećković ima postavljena
pitanja, na koja već dva meseca nije odgovorio, da li on zna nešto o tome? Nije odgovorio. Šta
krije taj ĉovek? Šta krije...? ja sam razgovarao u vezi ovoga, i pitao Crveni krst, da li je
napravljena neka kuća u Kraljevu? Jer oni su... to je bila akcija "Stavimo Kraljevo pod krov".
Kol’ko ima, dva meseca ima od kako je bio zemljotres? Dobio sam odgovor da Crveni krst i
dalje, ni u Kraljevu ni ovde, nije dobio ni jednu jedinu informaciju o tome, a kamoli neku
pomoć?! Pa ĉekajte, to je raĊeno ispred Skupštine dijaspore. A ja govorim stalno: Ĉija je to
Skupština? On je delegat u Skupštini (Pokazuje na Mladenovića), al’ on je u njoj ispred naše
organizacije. Ovaj je delegat iz Nemaĉke, al’ on je delegat ispred organizacije iz Nemaĉke i niko
o tome pojma nema. Ministar ne odgovara na postavljeno pitanje: da li je usvojen memorandum?
A ĉuli smo da nije. Da li on zna nešto o tome? I ko stoji iza toga, da traže da se pare uplate jednoj
organizaciji, na jedno udruženje, umesto Crvenom krstu? Crveni krst i dalje ne zna ko je prošle
godine 2010. uplatio oko 4000 hiljade evra, 27 uplata u ukupnom iznosu od oko 4000 evra za
slanje dece na more? To je ista akcija kao ona u kojoj smo mi skupili preko 20 hiljada evra iz
dijaspore samo, 2009. a za koju je ministar rekao da neće više da je podržava jer nemaju para.
Ali, od tih 27 uplata (2010-te) možda postoji... vidite, ja sam iz tih razloga i promenio moj stav o
tome. Ćutao sam sve vreme o tome šta ja, ili moj sin i moja žena, privatno pomažemo. Ali, više
neću da ćutim, zato što... nisam sujetan, i ne treba mi to da bih gradio moj ego. Ja znam ko sam i
šta sam, znam moje korene. Ali, jednostavno, ne može da se dozvoli da neko kaže: Pa on to daje
 ww
w.
ko
iz kase Saveza. Ne može da se dozvoli da neko kaže: Vodi ženu za Novu godinu u Srbiju... plaća

re
Savez. Ne, ja sam platio te karte, moja žena, ona ima više para od mene (smeju se). Ne... mislim
zaista, to su toliko...

Rade Ivković: To su ružne dezinformacije i...

ni.
ne
Nikola Janić: ... To su... ako postoji tragiĉno smešne, ne tragikomika, nego ako postoje tragiĉno
smešne stvari, onda je to ovo šta se dešava sa dijasporom i maticom. IzmeĊu dijaspore i matice bi

t
trebalo da bude sve bolje, od kad je stvoreno ministarstvo...

Rade Ivković: Da, ako što rekoste ima dosta ružnih stvari. Ali, ima i stvari koje ulivaju
optimizam i veru da se ipak nešto korisno može uĉiniti za... (prekida ga Nikola)

Nikola Janić: Evo... molim Vas je l’ mogu ja to da najavim?

Rade Ivković: (smeje se) Možete.

Nikola Janić: A zašto bih hteo da ja najavim... da najavim to malo drugaĉije. Znate, mi sada
imamo... imali smo, sa jednim udruženjem koje više nije kod nas, iskljuĉeno je, prepisku. Veoma
dugo, veoma bezobraznu, sa mnogim falsifikatima, podvalama... prepisku koju je ĉovek slao
ambasadi i na druga mesta. Koji je pretio nekada da će nas tužiti Ministarstvu za dijasporu, pa
ambasadi, koje je zahtevalo da ne kritikujemo Ministarstvo za dijasporu u njihovo ime. A mi
nikada njihovo ime nismo pomenuli. Kada govorim ispred organizacije, ja govorim na osnovu
onoga što imam prava da kažem. Na osnovu stava većine naših ĉlanova, a kada govorim liĉno ja
govorim liĉno. Gospodin SrĊan Mladenović, on je drugi koga, kao i mene ne simpatišu. Ali,
zašto? Zato što je SrĊan ĉovek koji stalno ćuti, a radi. SrĊan je ovoj zemlji, ovom narodu, do sada
uradio projekte u vrednosti preko 200 hiljada evra, on sam. Sada momentalno, a ja ću da ćutim i
posle ovoga njih dvoje neka govore, jer ovo je prvi put da jedna dama sedi u društvu, a ne govori.
Obiĉno dame govore, a mi slušamo... Oni imaju sada jedan projekat od 90 hiljada evra, za
samohrane... neka progovore o tome...

Rade Ivković: E, to su lepe teme.

Nikola Janić: ... i još samo nešto... Svima u dijaspori, koji gledaju ovu emisiju... molim vas,
prestanite da budete skromni, prestanite da ćutite kao što sam ja ćutao godinama, jer mislim da
sam time nanosio više štete nego koristi našem narodu, našim ĉlanovima tamo, i našim ljudima
ovde u matici. Jer, obiĉno ljudi koji hoće da se guraju napred, ti ljudi obiĉno nemaju snage da
doĊu do cilja. Poĉnite da govorite o tome šta ste radili. Poĉnite da govorite šta možete da uradite,
sa ĉinjenicama. I još nešto, molim vas... kao star ĉovek vas molim... Kad god vam neko nešto
ružno, gadno, pokvareno kaže o nekoj osobi, nemojte da prihvatite to zdravo za gotovo, nego
tražite dokaze. Ja se stidim prema mojoj ženi, koju obožavam 43 godine, ženi koja vidi srpsko
dete na televiziji krezavo i kaže: Napravi mu zube... a da neko govori da ona putuje parama
Saveza?!. Ćutao sam. Nemojte da ćutite. Nemojte, oni koji to govore, to su... to su... (izraz
gaĊenja na licu)... Dajte da ne pokvarim ovu emisiju, koja bi trebala zaista da bude o neĉemu
pozitivnom. A ako nešto postoji pozitivno, to je šta ova deca rade...

Rade Ivković: Evo, gospodin Janić vas je najavio. Dakle, reĉ je o jednom projektu, koji ste Vi
 ww
w.
ko
gospodine Mladenoviću pokrenuli, o projektu iza kojega stojite Vi, Srpski savez srpske omladine

re
u Švedskoj. Jesam li u pravu?

ni.
Srđan Mladenović: Evo ovako, da Vam malo opširnije objasnimo. To je projekat koji finansira
švedska vlada. Kao što Nikola reĉe malo pre, nije prvi put da švedska vlada finansira projekat

ne
koji mi ovde vodimo u Srbiji. U pitanju je ciljna grupa projekta je samohrani roditelji sa
izbegliĉkim statusom ili interno raseljena lica u Srbiji. Inicijativa je potekla od Saveza srpske
omladine. MeĊutim, dobili smo dosta puno pomoći od raznih nevladinih organizacija ovde u

t
Srbiji koje se bave tom tematikom, opšte informacije o toj ciljnoj grupi. Kako bi videli na neki
naĉin da im se izaĊe u susret i da im se pomogne. Jer, samohrani roditelji koji imaju izbegliĉki
status ili su interno raseljena lica, oni su najugroženiji od te populacije...

Rade Ivković: U izbegliĉkoj populaciji.

Srđan Mladenović: Upravo tako. Tako da smo hteli da poĉnemo sa njima, jer svakako već
godinama razmišljamo kako da pomognemo uopšte izbeglicama u Srbiji. Jer, ja mislim da i dan
danas ima preko 300 hiljada registrovanih, a s obzirom da je rat u Hrvatskoj i Bosni se završio
pre nekih 15-16 godina i...

Rade Ivković: Bilo je mnogo obećanja da će to pitanje biti rešeno...

Srđan Mladenović: ... jeste. I dan danas imaju taj status...

Rade Ivković: Na žalost.

Srđan Mladenović: ... Mislim priĉa se o nekoj Evropskoj uniji, a ja ne verujem da Srbija uopšte
može i da razmišlja o ulasku u Evropsku uniju sa 300 hiljada registrovanih izbeglica ili interno
raseljenih lica.

Rade Ivković: I sa 30 hiljada gladnih, je l’? Onih koji pohaĊaju narodne kuhinje. No dobro, i
Ana će, gospoĊa Jovanović će dakle imati znaĉajnu ulogu u realizaciji ovog projekta. Možete li
samo da nam objasnite kakva će biti Vaša uloga?

Ana Jovanović: Pa, konkretno mi smo partner Savezu srpske omladine iz Švedske. Znaĉi, mi
smo partner u Srbiji. Mi ćemo biti ti, koji ćemo ovde da radimo taj operativni deo. Naravno, sve u
saradnji sa partnerom iz Švedske. Znaĉi udruženje "Jelek" će biti to, koje će voditi ceo projekat.
Projekat je planiran da traje dve godine. I zapravo, ideja je da osnažimo navedenu ciljnu grupu,
da ih organizujemo u udruženja, i zapravo, na taj naĉin im pokažemo na koji naĉin oni mogu da
doĊu do svojih prava. I na koji naĉin mogu oni da se ojaĉaju kao... kao populacija.

Rade Ivković: Dakle, da oni budu jedan dostojan, kompententan sagovornik vlasti u borbi za
svoja prava?

Ana Jovanović: Jeste.

Srđan Mladenović: Ja se izvinjavam što Vas prekidam. Proĉitao sam jedan ĉlanak koji je
intervju sa gospodinom ministrom Rasimom Ljajićem. On je rekao baš po pitanju tih samohranih
 ww
w.
ko
roditelja koji imaj izbegliĉki status, kaže: Mi nemamo sagovornika, dakle, nemamo legitimnog

re
predstavnika iz te populacije s kime možemo da razgovaramo eventualno o nekom
poboljašavanju za njih. Tako da smo želeli s ovim da im nametnemo sagovornika koji će da ih

ni.
predstavlja...

ne
Nikola Janić: Kad je SrĊan zamolio... kad završiš tvoje (obraća se Ani) ja bih hteo nešto da
kažem u vezi gospodina Rasima Ljajića i ministarstva. Izvinjavam se...

t
Rade Ivković: Dakle Ana, šta će konkretno biti vaš... akcioni plan ili...

Ana Jovanović: ... Jeste, naravno, postoji potpuni plan realizacije projekta. Znaĉi, već sam
spomenula da će projekat trajati dve godine i uglavnom je podeljen na šestomeseĉni onako plan.
U prvom nekom delu upravo trebamo da dobijemo bolju sliku u kontaktu sa ciljnom grupom.
Koji je broj zapravo, tih ljudi, koji su njihovi osnovni problemi. Sve ono što mi znamo da
potvrdimo ili da nas znaĉi uvere u drugu sliku ukoliko takva slika postoji. Znaĉi u tom prvom
periodu zapravo trebamo da napravimo pravu komunikaciju sa ciljnom grupom. I ovo je možda
prilika kad mogu da pozovem ljude iz navedene ciljne grupe, znaĉi samohrani roditelji koji...
spadaju ili su interno raseljena lica... ili su izbeglice. Mogu nas kontaktirati putem mejla, znaĉi,
mogu da kažem mejl?
Rade Ivković: Da, da.

Ana Jovanović: udruženjejelek@gmail.com. Znaĉi, ovo je prvi poziv zapravo za sva ta lica da
nam se. jer jeste cilj zapravo da stupimo u kontakt sa takvim licima. A onda kasnije da radimo, u
planu je da se realizuje deset seminara tokom trajanja projekta, gde ćemo upravo... ti seminari će
biti tematike odnosno problematike one za koju mi sada u ovom prvom periodu, shvatimo da je
najbitnija. Znaĉi šta se izdvoji kao najveći problem, to će biti tema seminara koje ćemo
organizovati tokom dve godine trajanja projekta.

Rade Ivković: Dakle, Vi ćete pažljivo osluškivati šta oni govore... šta su njihovi problemi...

Ana Jovanović: ... Jeste, imaćemo veliku saradnju, odnosno potrudićemo se da imamo saradnju i
sa lokalnom samoupravom s obzirom da znamo da svaka lokalna samouprava treba da ima
akcioni plan do 2013. koji obuhvata uopšte izbeglice i interno raseljena lica. Videćemo koliko se
zaista radi na tome. I znaĉi, uopšte osluškivaćemo potrebe i probleme.

Rade Ivković: Kako... kako će akcija biti finalizovana, dakle nakon te dve godine...?

Srđan Mladenović: Pa hteo sam još nešto da dodam vezano na Aninu priĉu. U toku projekta isto
planira se da se osnuje jedna kancelarija u Beogradu, koja će isto biti kao servis ciljnoj grupi.
Znaĉi, posle pokušavamo da okupimo isto volontere, studente raznih fakulteta u Beogradu, da li
to bili sa Pravnog fakulteta ili Filozofskog. Dakle, koji će moći da izaĊu u susret ciljnoj grupi i da
pokušamo da rešavamo njihove probleme koji su sigurno veliki.

Nikola Janić: Ja bih hteo da kažem nešto što sam zaboravio, a važno je da kažem. U vezi ove
akcije za tople obroke, koju smo hteli sa Crvenim krstom... nazvao sam i Kabinet gospodina
Ljajića. Javila se jedna gospoĊa koja se zvala Ljilja, vrlo ljubazna. Posle toga mi se javio,
gospodin Ljajić nije bio tu, javio se njegov savetnik (smeje se), ja se izvinjavam i gospoĊi i
 ww
w.
ko
gospodinu jer sam zaboravio oba prezimena, on se zove Ljuba. Ĉovek izuzetno potkan znanjem,

re
ĉinjenicama, komunikativan i taĉno zna da vam kaže: Da, ne, tako je. I naravno da se i njemu
ideja svidela. Prvo što je pitao to je, zašto mi to ne radimo preko Ministarstva za dijasporu. Sada,

ni.
možda ako gleda ovu emisiju, zna zašto nikada nećemo sa njima to raditi... zato što to nije od
koristi. A najvažnije šta me je on informisao je da je Vlada ove godine, a posle toga i Crveni krst

ne
je to potvrdio, obezbedila novac. Tako da sada postoje sredstva za... negde oko osam meseci. Ima
još jedna stvar koja je veoma interesantna, a to SrĊan zna odliĉno. Švedska država vam daje
mogućnost da vi i uz pomoć švedskih medija, informišete Švedsku o situaciji ovde, da bi moglo

t
da se pomogne što bolje... (voditelj se preklapa sa Nikolom)

Rade Ivković: I zato dobijate sredstva...

Nikola Janić: ... Pa naravno... ako vi informišete švedsku javnost o potrebi srpskog naroda tu i
tu... ako ih informišete, primera radi, da se možda baš zbog NATO bombi koje su ŠveĊani
podržavali tada, sada imamo 30, 40 hiljada gladnih, sigurno da će doći sredstva... bilo zašta, za
izgradnju... Ali, je neshvatljivo da se mi mnogo ĉesto srećemo sa time da strani mediji objavljuju
ono što je od koristi srpskom narodu, a što naši mediji ne objavljuju. Dakle, u Švedskoj,
garantujem da bi polovina medija kojima sam poslao ovakvu informaciju, da ih zamolim da
predstavnik Crvenog krsta Srbije i predsednik jedne naše organizacije informiše naše ljude u
Švedskoj i švedsku javnost o potrebi i kako ljudi mogu da dobiju jedan topao obrok dnevno, da bi
polovina njih odgovorila pozitivno. Polovina od onih koji ne odgovore pozitivno odgovorili bi:
Na žalost, mi nismo u mogućnosti da vam damo taj prostor, da to pustimo... i tako dalje. Ali,
kako nije sramota, recimo Satelitski program RTS-a, Redakciju za dijasporu koja ima ugovor sa
Ministarstvom za dijasporu da informiše dijasporu, da to ne uradi? Kako nije sramota ove ljude
koji svaki dan pišu i govore o gladnima, o redovima... gledam na vestima redove u javnim
kuhinjama, reportaže u raznim programima, kako njih nije sramota da nisu odgovorili bar: Znate,
ne interesuje nas ni Crveni krst, ni neki Janić, ni neki Srpski savez iz Švedske? Nećemo. Je l’ to
ta nova strategija prema dijaspori? Je l’ to ona dijaspora koja daje 20 posto u ovaj budžet? Je l’ to
ona dijaspora za koju ministar iz dijaspore stalno govori (pokazuje navodnike) kako od nje dolazi
5 milijardi evra, kako bi Srbija pala na kolena da nije dijaspore i tako dalje? Nemam šta više da
kažem.

Rade Ivković: Evo, na kraju smo naše emisjije. GospoĊo Jovanović, gospodine Mladenoviću,
gospodine Janiću, hvala Vam na ovom razgovoru.

Nikola Janić: Hvala. Ja bih iskoristio samo još trenutak... to se odnosi na porodicu Gostić, na
jednu malu Maju. Vi ste mi pokazali materijal gde sam video da ta Maja ne zna da govori. Majo,
ovako stvari stoje, ako progovoriš i poĉneš da govoriš kao jedna devojĉica, koja u tvojim
godinama treba da govori, a ti to znaš, onda tvoja cela porodica... ti je opet vodiš na more.

Rade Ivković: Poštovani gledaoci mi koristimo ovu priliku da još jednom pozdravimo porodicu
Gostić u Šidskim Banovcima. To bi bilo sve što smo vam pripremili za ovo izdanje emisije
"Matica i rasejanje". Dragi naši u matici i rasejanju, nadamo se da će vas sve ovo što ste ĉuli u
emisiji "Matica i rasejanje" uĉvrstiti u uverenju da uprkos svemu ne smemo odustati od pomoći
našoj braći u matici i na tome vam unapred zahvaljujemo doviĊenja do sledećeg susreta u martu.

Snimak cele emisije možete (oni koje to interesuje) da pogledate ili ga preuzmete za kasnije
 ww
w.
ko
gledanje (download) sa portala www.serbianvoice.eu

16.2.2011.
re
ni.
ne
t