Uloga I Znacaj Medjunarodnih Racunovodstvenih Standarda

ULOGA I ZNAČAJ MEĐUNARODNIH
RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA
DIPLOMSKI RAD
Subotica, 2009
SADRŽAJ:
UVOD........................................................................................................ 2
1. Međunarodna harmonizacija i standardizacija računovodstva ................. 3
1.1. Harmonizacija finansijskog izveštavanja u zemljama Evropske 6
unije...............................................................................................
1.2. Instrumenti harmonizacije računovodstva u uslovima globalizacije.. 7
2. Međunarodni računovodstveni standardi ............................................... 10
2.1. Uzroci i značaj nastanka međunarodnih računovodstvenih standarda 10
2.2. Uloga međunarodnih profesionalnih organizacija u funkciji
finansijskog izveštavanja korisnika.................................................. 13
2.3. Uloga i značaj međunarodnih računovodstvenih standarda pri
harmonizaciji finansijskog izveštavanja........................................... 18
3. Ciljevi međunarodnih računovodstvenih standarda................................. 20
4. Računovodstvena politika i finansijsko izveštavanje na bazi
međunarodnih računovodstvenih standarda............................................ 33
4.1. Suština i značaj računovodstvene politike........................................ 33
4.2. Konceptualni okvir međunarodnih računovodstvenih standarda........ 36
5. Međunarodni računovodstveni standardi i njihova primena u našoj
zemlji.................................................................................................... 38
6. Osvrt na primenu računovodstvene politike i finansijsko izveštavanje na
bazi MRS u našoj poslovnoj praksi........................................................ 40
ZAKLJUČAK............................................................................................. 42
LITERATURA........................................................................................... 43
1
UVOD
Globalizacija svetskog tržišta nužno je nametnula potrebu za komuniciranjem

zajedničkim računovodstvenim jezikom tzv. poslovnim jezikom između subjekata u
vezi s finansijskim aranžmanima raznih zemalja sveta. Poslovanje multinacionalnih
kompanija na međunarodnom planu postavlja računovodstvu zadatke koje u krajnjem
vidu znače harmonizaciju, kako u pogledu metodologije, tako i u pogledu prezentacije
finansijskih izveštaja. Poboljšanje međunarodnih poslovnih odnosa i unapređenje
komuniciranja realizuje se, između ostalog, harmonizacijom nacionalnih
računovodstvenih sistema na međunarodnom planu, tj. internacionalizacijom
računovodstvene prakse u vezi sa finansijskih izveštavanjem.
Kvalitetno računovodstveno izveštavanje (jedinstvenim poslovnim jezikom) igra

ključnu ulogu u funkcionisanju finansijskih tržišta i povećanju društvenog blagostanja.
Računovodstveni standardi postaju obavezna osnova finansijskog izveštavanja. Proces
globalizacije i međunarodne integracije tržišta kapitala upravo iziskuju potrebu za
harmonizacijom finansijskih izveštaja raznih zemalja. Obezbeđenje podataka i
informacija za uporedne analize, za internacionalizaciju protoka roba i kapitala tj.
nesmetano komuniciranje svih učesnika na svetskim tržištima kapitala je svrha
standardizacije u oblasti računovodstvenog izveštavanja. Povećanje uporedivosti
računovodstvenih praksi upravo se omogućuje Međunarodnim računovodstvenim
standardima.
Standardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima tehnike, tehnologije,

prirodnim naukama i drugim oblastima. Njih propisuju nadležni državni organi. Što se
tiče Medjunarodnih računovodstvenih standarda oni su uglavnom u obliku normi
ponašanja i postupaka u profesionalnom radu računovođa da bi njihove informacije o
poslovanju nekog ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane
korisnike tih informacija. Računovodstveni standardi u sebi uključuju i norme
profesionalne etike računovođa.
Međunarodni standardi ukomponovani u računovodstvo omogućuju poslovno

međunarodno povezivanje sa poslovnim subjektima iz drugih zemalja i umnogome
olakšavaju računovodstveno komuniciranje. Njihova dosledna primena omogućava
premošćavanje računovodstvenih prepreka na putu sve slobodnije internacionalne
razmene roba, usluga i kapitala, kao i funkcionisanja međunarodnih finansijskih tržišta.
Oblikovanje međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) predstavlja jednu od

glavnih poluga za prevazilaženje problema u računovodstvenom komuniciranju između
poslovnih subjekata u celom svetu. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja
čine osnovu i za sastavljanje kvalitetnih finansijskih izveštaja i za razvoj dobre
računovodstvene prakse, što doprinosi boljoj harmonizaciji finansijskog izveštavanja u
uslovima internacionalizacije biznisa. Uloga međunarodnih računovodstvenih standarda
sastoji se u smanjenju razlika u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja poslovnih
subjekata pojedinih zemalja, u kontekstu otklanjanja barijera na putu međusobnog
razumevanja i komuniciranja.
2
1. MEĐUNARODNA HARMONIZACIJA I STANDARDIZACIJA
RAČUNOVODSTVA
Burna ekspanzija svetske proizvodnje i prometa i sve veća liberalizacija međunarodne

trgovine i finansiranja dramatično su povećala međunarodne tokove roba, usluga i
angažovanja kapitala. Ova ekspanzija je nesumnjivo ubrzala proces međunarodne
ekonomske integracije. Privredni subjekti danas imaju slobodan pristup najvećem broju
stranih tržišta i imaju mogućnost da vrše geografske selekcije prilikom nabavke i
plasmana proizvoda i usluga.
U celokupnom kontekstu internacionalizacije ekonomskih odnosa funkcionisanje

računovodstvenog obuhvatanja ima dominantnu ulogu u finansijskom poslovanju. To iz
jednostavnog razloga što računovodstveni izveštaji predstavljaju jednu od ključnih
poluga prilikom regulisanja poslovnih odnosa između privrednih entiteta iz različitih
zemalja. Celokupan kontekst u prevazilaženju razlika između računovodstvenih sistema
pojedinih zemalja odavno je popularizovan zajedničkim nazivom – harmonizacija
računovodstvene i revizorske prakse i nauke.
Nesumljivo da nikada nije bilo toliko rasprostranjena podrška jednom pozitivnom

trendu u razvijenom poduhvatu određene profesije kao što je to slučaj sa
harmonizacijom računovodstvene i revizorske prakse. Harmonizacija je nesumljivo
dugotrajan, epohalan događaj koji, vrlo verovatno, nije bio očekivan ili se nije očekivalo
da će ga odlikovati takve razmere sa enormnim intenzitetom. Budući da
računovodstveni standardi predstavljaju ustanovljena merodavna pravila poslovanja,
validno je osvrnuti se na njihovo značenje i svrhu, kako bi se razumela potreba za
donošenjem, primenjivanjem i njihovom harmonizacijom na međunarodnom planu
poslovanja. Naime, u slučaju opšteprihvaćenih računovodstvenih standarda, njihova
primena treba da obezbedi adekvatno i usaglašeno finansijsko izveštavanje svih
relevantnih privrednih entiteta u skladu sa ciljevima tog izveštavanja.
Veći stepen harmonizacije računovodstvene prakse znači pre svega smanjenje razlika
između računovodstvenih sistema pojedinih zemalja. Zatim, ukoliko je veći stepen
harmonizacije, utoliko su manje razlike kod računovodstvenih i revizorskih načela, kod
postupaka i prezentovanja finansijskih izveštaja i utoliko su manje razlike u pojmovima
i terminologiji. To znači, harmonizacija vodi ubrzanju međusobnog komuniciranja i
unapređivanju uzajamnog razumevanja aktera u poslovnoj razmeni različitih zemalja.
Upravo putem ujednačavanja računovodstvenog izveštaja u internacionalnim
razmerama premošćuju se računovodstvene prepreke na putu sve slobodnije razmene
roba, usluga, kapitala, ljudi i znanja. Nesumljivo, najveći uticaj na procese
harmonizacije, imale su multinacionalne kompanije i globalizacija svetskog tržišta
kapitala. Naime, multinacionalne kompanije, dramatično su povećale svoju ekonomsku
moć i način svog uticaja. Danas, vrlo često, one imaju dominantnu ulogu na svakom
segmentu svetskog tržišta, čime nameću svoju poziciju, tako da su njima tangirane sve
zemlje sveta.
Praktično, globalizacija svetskog tržišta kapitala ima veliki doprinos u procesu

ujednačavanja računovodstvenog izveštavanja i revizije na svetskim prostorima. Potrebe
za ulaganjem kapitala, skoro do sredine ovog veka, uglavnom su obezbeđivane iz
3
domaćih izvora. Nakon Drugog svetskog rata, otpočelo je intenziviranje kretanja
različitih oblika kapitala, a time i stvaranje međunarodnog tržišta kapitala. Ulaganje
kapitala, po logici stvari, uslovljava se uvidom u finansijsko stanje i uspeh poslovanja
poslovnih entiteta. To znači, ova globalizacija svetskog tržišta je nužno nametnula
potrebu za tzv. zajedničkim računovodstvenim jezikom prilikom komuniciranja
informacijama između subjekata u vezi sa finansijskim aranžmanima. Naravno da ova
potreba ujedno znači i dalje jačanje i širenje trenda internacionalizacije računovodstva,
poslovnih finansija i revizije. Rezimirajuća determinanta je da harmonizacija nema
alternativu prilikom razrešavanja stvorenih problema i onih koji mogu proisteći iz
razlika u nacionalnim računovodstvenim sistemima. Zatim, normalno je imati u vidu da
su i druge institucije i tela u manjoj ili većoj meri, imali poseban uticaj na brzinu
harmonizacije. Najveći stepen harmonizacije finansijskog izveštavanja ostvaren je
svojevremeno u okvirima Evropske Unije donošenjem IV i VII Direktive.
Harmonizacija će verovatno zahtevati i odgovarajuću pravnu regulaciju, zato što u
nekim zemljama-članicama nije moguća primena međunarodnih standarda bez izmene
odgovarajućih zakonskih propisa.
Renomirani britanski autori i istraživači u domenu uporednog međunarodnog

računovodstva, Nobes i Parker, smatraju da, u načelu, postoji konsenzus o tome koji
faktori utiču na oblikovanje praksi finansijskog izveštavanja pa, samim tim, mogu
predstavljati objašnjenje za njihove različitosti. To su sledećih sedam faktora: pravni
sistem, snabdevači preduzeća finansijskim kapitalom (kreditori), oporezivanje (poreska
pravila), jačina računovodstvene profesije, inflacija, teorija i istorijske okolnosti tj.
slučajnosti.1
Praktično, činjenica da postoje krupne razlike u praksi finansijskog izveštavanja entiteta

u različitim zemljama, izaziva velike komplikacije za one koji pripremaju, revidiraju i
interpretiraju oficijelne finansijske izveštaje. Pošto se pripremanje internih finansijskih
informacija često prepliće sa pripremanjem javnih, tj. eksternih, to se komplikacije
povećavaju. Da bi se sprečile ili bar umanjile komplikacije, nekoliko institucija širom
sveta se uključilo u pokušaje da internacionalizuju računovodstvene standarde. Pored
ostalih problema, javlja se i pitanje izbora odgovarajućih bazičnih koncepata. Tako je,
npr. koncept internacionalizacije koji je primenila Komisija EU, koncept
„harmonizacije“. Prema Nobes-u, „harmonizacija je proces povećavanja podudarnosti
računovodstvenih praksi putem utvrđivanja granica mogućeg stepena njihovih razlika“. 2
Ovo znači da različiti standardi mogu preovlađivati u pojedinim zemljama sve dotle dok
su oni „u harmoniji“ sa svim drugim u smislu da ne treba da budu logički konfliktni.
Tako IV direktiva EU dopušta ne samo vrednovanje po istorijskim troškovima, već i po
korigovanim istorijskim troškovima za promene u nivou cena, kao i po tekućim
troškovima. Sve dotle dok su osnove procenjivanja jasno obelodanjene pomoću
odgovarajućih primarnih i sekundarnih otkrića, direktiva EU „harmonizacije“ korišćenje
nekoliko raznih osnova za procenjivanje.
Harmonizacija finansijskog izveštavanja nije sama sebi cilj. U krajnjoj instanci, ona
rezultira kvalitetnim, opšterazumljivim, relevantnim i uporedivim računovodstvenim
informacijama. Na bazi njih brojni stejkholderi (vlasnici kapitala, potencijalni
investitori, kreditori i drugi poverioci, poslovni partneri, sindikati, regulatorna tela i dr.)
1
Christopher Nobes and Robert Parker, Comapnative International Accounting, Third Edition, 1991.
Prentice Hall International (UK) Ltd. st. 11.
2
Ibid, str. 70.
4
donose racionalne ekonomske odluke. One se odnose na mobilizaciju i alokaciju
kapitala, upravljanje koncernima, saradnju između poslovnih partnera, vodjenje
ekonomske politike itd. Iskustva Evropske Unije pokazuju da se integracioni proces ne
mogu odvijati željenim tempom i rezultirati zadovoljavajućim privrednim efektima ako,
pored ostalog, nisu praćeni i harmonizacijom finansijskog izveštavanja na nivou
integracije. Čak šta više, integracioni procesi u Evropi posmatrani, ne samo
institucionalno, tj. kroz prizmu regionalnih integracija kao što je Evropska Unija, nego
kao kontinuirana međusobna ekonomska saradnja brojnih država i njihovih preduzeća
teško je ostvariva bez Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Oni treba da
pospeše procese integracije u Evropi i tako daju svoj puni doprinos povećanjem
privredne aktivnosti, racionalnoj upotrebi resursa, rastu životnog standarda i sl.
Za privredni razvoj jedne zemlje, pored brojnih faktora, značajno je postojanje

efikasnog tržišta kapitala. Na njemu se vrši mobilizacija i alokacija raspoloživog
kapitala. S tim u vezi, treba istaći da u okviru regionalnih ekonomskih integracija, kao
što je Evropska Unija, postoji potreba brojnih kompanija da učestvuju na berzama
kapitala drugih zemalja koje pripadaju istoj ekonomskoj integraciji. To, pored ostalog,
zahteva visok stepen zaštite interesa investitora u procesu ulaganja kapitala. Regulatorni
organi regionalnih privrednih integracija zato imaju obavezu i interes da izgrade
pouzdan i uporediv sistem finansijskog izveštavanja u okviru integracije budući da se
ekonomske odluke investitora prevashodno baziraju na informacijama iz godišnjih
računa. Drugim rečima, “kvalitetni finansijski izveštaji podrazumevaju relevantne i
pouzdane informacije potrebne za donošenje ispravnih ekonomskih odluka, koje sa
svoje strane vode efikasnom tržištu kapitala”.3 S obzirom da je reč o finansijskim
izveštajima u funkciji mobilizacije i pravilne alokacije kapitala u granicama neke
regionalne ekonomske integracije, treba istaći da je harmonizacija bitan uslov za
efikasno funkcionisanje tržišta kapitala. To najbolje potvrđuje primer Evropske Unije.
Pri tome ne treba zanemariti ni činjenicu da transparentni, pouzdani i uporedivi bilansi
smanjuju rizik ulaganja, a samim tim i cenu kapitala. To, pak, pozitivno utiče na
podsticanje privrednog rasta.
Za ekonomski rast i razvoj u zemljama članicama regionalnih integracija, odnosno

posmatrano sumarno na nivou integracije, poseban značaj imaju koncerni i
multinacionalna preduzeća, čija zavisna preduzeća posluju u više država. Njihov rastući
broj i ekonomska uloga koju imaju podrazumeva periodično sastavljanje
konsolidovanih izveštaja sa ciljem ocene finansijskog i rentabilitetnog položaja
zajedničkog interesa, a u funkciji efikasnijeg upravljanja istim. Racionalno i
računovodstveno korektno sastavljanje konsolidovanih izveštaja grupe zahteva
ispunjenje određenih materijalnih i formalnih uslova kao i primenu adekvatnih metoda
konsolidacije. Te uslove je moguće ispuniti, a da se pri tome ne sastavljaju dupli
individualni izveštaji pojedinačnih zavisnih preduzeća (jedan u skladu sa zakonskom
regulativom države u kojoj posluju, a drugi u skladu sa zahtevima matičnog preduzeća
iz druge države ili u skladu sa MRS) jedino standardizacijom finansijskih izveštaja kako
individualnih preduzeća, tako i konsolidovanih finansijskih izveštaja.
3
dr Blagoje Novićević, mr Pero Škobić: ”Uloga i značaj Saveza računovođa i revizora Srbije za razvoj
računovodstva i računovodstvene profesije”, zbornik radova “Računovodstvo i poslovne finansije u
savremenim uslovima poslovanja-stanje i perspektive”, SRRS, Zlatibor, 2005., str.8.
5
1.1. HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U
ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE
Proces harmonizacije finansijskog izveštavanja u Evropi započeo je u Evropskoj

Ekonomskoj Zajednici, dakle u privredno najrazvijenijoj ekonomskoj integraciji na
starom kontinentu, donošenjem Četvrte direktive (25.7.1978. godine) i njenom
implementacijom, u narednoj deceniji, u zemljama članicama. Pomenuta direktiva
reguliše formu i sadržinu seta finansijskih izveštaja (društva kapitala), koji ulaze u
sastav godišnjeg računa: bilansa stanja, bilansa uspeha, aneksa, kao i njihovog vernog
pratioca - izveštaja o poslovanju. Ona je imala za cilj da kroz standardizaciju
finansijskog izveštavanja koja će obezbediti kvalitetne i uporedive informacije, pospeši
integracione procese u Evropskoj Ekonomskoj Zajednici. Naime, praksa je pokazala da
je ideja o jedinstvenom nadnacionalnom tržištu na kome nesmetano cirkulišu roba,
usluge, kapital i radna snaga teško ostvariva, pored ostalog i zbog velikih razlika u
formi i sadržini oficijelnih finansijskih izveštaja u državama članicama. Otuda i značaj
Četvrte direktive. Sličan je slučaj i sa Sedmom direktivom usvojenom 13.6.1983.
godine. Ona je imala za cilj da harmonizuje praksu finansijskog izveštavanja članica
zajedničkog interesa, tj. sastavljanje konsolidovanih godišnjih računa.
Novo poglavlje u procesu standardizacije finansijskog izveštavanja u Evropi otvorila je

Uredba Saveta Evrope od 19.7.2002. godine. Ona se odnosi na sastavljanje
konsolidovanih finansijskih izveštaja, odnosno finansijskih izveštaja preduzeća koje
kotiraju na berzi u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS).
Paralelno sa tim, pod uticajem procesa globalizacije u nekim zemljama Evrope koje
nisu članice Evropske Unije počinju se direktno primenjivati Međunarodni
računovodstveni standardi ili se usvajaju i primenjuju nacionalni standardi usklađeni sa
MRS. S tim u vezi interesantno je analizirati u kojoj meri harmonizacija finansijskog
izveštavanja doprinosi integracionim procesima u Evropi. Naime, na primeru Evropske
Unije, može se sagledati, na osnovu višedecenijskog iskustva u kojoj meri
standardizacija omogućuje:4
 efikasnije funkcionisanje tržišta kapitala,
 racionalnije upravljanje multinacionalnim preduzećima (koncernima i
grupama),
 lakši protok robe i usluga i
 ocenu efekata prethodnih i donošenje novih mera ekonomske politike od
strane zajedničkih regulatornih organa na nivou ekonomske integracije.
Za razliku od direktiva čija je implementacija prepuštena državama članicama, uredbe u

Evropskoj Uniji predstavljaju direktan obavezujući regulatorni instrument. Uredba o
MRS obavezuje preduzeće čije akcije kotiraju na berzi i koja sastavljaju konsolidovane
godišnje račune da iste sastavljaju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim
standardima počev od 1. januara 2005. godine. Osim toga, prepušteno je zemljama
članicama da dozvole ili zahtevaju da i druga preduzeća (koja ne kotiraju na berzi)
pripremaju i prezentiraju svoje konsolidovane godišnje račune u skladu sa MRS.
4
prof. dr Milorad Stojilković, “Harmonizacija finansijskog izveštavanja i procesi integracije u Evropi”,
časopis Ekonomske teme, br. 1-2, 2005, II knjiga, str. 104
6
Konačno, države mogu dozvoliti ili zahtevati da sva preduzeća svoje (individualne)
godišnje račune pripremaju u skladu sa MRS.
Mere ekonomske politike koje usvajaju organi Evropske Unije usmere su na kreiranje
poslovnog ambijenta (okruženja) u kome posluju privredni subjekti. Naznačeni okviri, u
određenoj meri, se reperkutuju na finansijsku situaciju i zarađivačku sposobnost
preduzeća. Skup svih preduzeća predstavlja u suštini privredu ne samo zemlje kojoj
pripadaju, već i privredu Evropske Unije ako se ona posmatra kao jedna nadnacionalna
regionalna ekonomska celina. Iz te činjenice proističe potreba da nadležni organi
Evropske Unije periodično ocenjuju efekte usvojenih mera zajedničke ekonomske
politike. Jedan od osnovnih izvora informacija za pomenutu ocenu su i određeni
statistički podaci do kojih se dolazi agregiranjem informacija iz individualnih
finansijskih izveštaja. Sasvim razumljivo da će informacije do kojih se dolazi na ovaj
način biti pouzdane i relevantne samo ako su ti finansijski izveštaji, koji su osnov za
njihovo izvođenje standardizovani.
Slobodna cirkulacija robe i usluga na zajedničkom tržištu Evropske Unije podrazumeva

pored ostalog, mogućnost poslovnih partnera, pre svega kupaca i dobavljača iz različitih
država članica da u poslovno-pravnoj komunikaciji budu međusobno informisani o
finansijskoj poziciji i zarađivačkoj sposobnosti. Ovaj deo informacione funkcije
finansijskog izveštavanja, takodje se može efikasno i pouzdano realizovati ako se
zasniva na kvalitetnim i pouzdanim harmonizovanim finansijskim izveštajem.
U prethodnim pasusima izneti su korisni efekti standardizacije finansijskog izveštavanja

na integracione procese u Evropskoj Uniji koja obuhvata 25 od ukupno 83 države
koliko ih ima u Evropi. Da sumiramo to su:5
 povećanje efikasnosti tržišta kapitala i posledično pospešivanje
privrednog rasta,
 pouzdana ocena rezultata rada koncerna i s tim u vezi efikasnije
upravljanje složenim interesom,
 doprinos izgradnji kvalitetnog informacionog sistema za ocenu efekata
mera ekonomske politike i na bazi toga donošenje novih dispozicija i
 olakšavanje poslovno-pravne komunikacije između poslovnih partnera,
pre svega kupaca i dobavljača iz različitih država članica, što je u
funkciji slobodne cirkulacije robe i usluga.
1.2. INSTRUMENTI HARMONIZACIJE RAČUNOVODSTVA U

USLOVIMA GLOBALIZACIJE
Računovodstvena profesija treba da osigura da računovodstvene informacije budu

pouzdane i dosledne, kao i da budu transparentne preko granica. Računovodstvena
profesija je danas u svetu, okupljena u jedinstvenu organizaciju IFAC (Međunarodna
federacija računovođa), čiji je zadatak da se u svetu primenjuju identična
računovodstvena pravila sadržana u profesionalnoj regulativi (Međunarodnim
računovodstvenim standardima, Etičkom kodeksu za profesionalne računovođe).
5
prof. dr Milorad Stojilković, “Harmonizacija finansijskog izveštavanja i procesi integracije u Evropi”,
časopis Ekonomske teme, br. 1-2, 2005, II knjiga, str. 110
7
Instrumenti harmonizacije računovodstva u uslovima globalizacije su Zakonska
regulativa, Profesionalna regulativa i Interna regulativa.
Odredbe trgovačkog prava, sadržane su u trgovačkim zakonima brojnih zapadno

evropskih zemalja (Code de Commerce u Francuskoj, HGB u Nemačkoj itd.) i
zakonima koji regulišu poslovni život poslovnog subjekta (Zakon o akcionarskim
društvima itd.), a od važnosti su za zakonsko regulisanje redovnog finansijskog
izveštavanja. Predmet zakonske regulative treba da budu sledeća važna pitanja
finansijskog izveštavanja:6
 identifikovanje obveznika vođenja poslovnih knjiga,
 propisivanje obaveze i načina vođenja poslovnih knjiga i obaveze njihovog
zaključivanja,
 identifikovanje ciljeva (svrhe) finansijskog izveštavanja,
 identifikovanje seta finansijskih izveštaja koji čine redovni zaključak
(uobičajeno godišnje ili za kraće vremenske intervale) i konsolidovani godišnji
zaključak (bilans), termina njihovog sastavljanja i rokova podnošenja,
 određivanje forme (oblika) i strukture finansijskih izveštaja,
 propisivanje sadržine finansijskih izveštaja (bilansiranja pozicija stanja i uspeha)
u redovnom i konsolidovanom godišnjem zaključku,
 propisivanje obaveze nezavisne eksterne revizije redovnog i konsolidovanog
bilansa (ocene formalne i materijalne verodostojnosti finansijskog izveštaja),
 propisivanje obaveze javnog objavljivanja ili obelodanjivanja redovnog i
konsolidovanog godišnjeg zaključka (bilansa).
U našoj zemlji problematika finansijskog izveštavanja regulisana je: Zakonom o

računovodstvu i reviziji i Zakonom o privrednim društvima. Pod zakonskom
regulativom podrazumeva se:7
 Zakon o računovodstvu i reviziji i
 podzakonski propisi koji se odnose na izvršavanje ovog zakona.
Ovaj zakon oslanja se kako na IV Direktivu EU tako i na Međunarodne

računovodstvene standarde (MRS). Usmeren je ka harmonizaciji našeg finansijskog
izveštavanja sa izveštavanjem zemalja Evropske Unije. Shodno Zakonu o
računovodstvu i reviziji, finansijski izveštaji obuhvataju: Bilans stanja, Bilans uspeha,
Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o promenama na kapitalu, Napomene uz
finansijske izveštaje i sastavljaju se za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31.12.
tekuće godine.
Pod profesionalnom regulativom8 podrazumevaju se:

 Kodeks etike za profesionalne računovođe,
 Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) i Međunarodni standardi
finansijskog izveštavanja,
 Međunarodni standardi revizije (MSR),
 Nacionalni standard koji uređuje uslove za osposobljavanje računovođa i
revizora i sticanje stručnih zvanja,
 Nacionalni standard za računovodstveni softver i
6
Grupa autora „Finansijsko računovodstvo II“, SRRS, 1998. god. str. 24.
7
Zakon o računovodstvu i reviziji; Službeni glasnik RS br. 46/2006. g. član 2.
8
Zakon o računovodstvu i reviziji; Službeni glasnik RS br. 46/2006. g. član 2.
8
 drugi nacionalni standardi donošeni u skladu sa saopštenjima autoritativnih tela
Međunarodne federacije računovođa (IFAC).
Poštovanjem „Opšteprihvaćenih računovodstvenih načela ili principa“ vrši se realizacija

ciljeva finansijskog izveštavanja. Shodno odredbama profesionalne regulative, odnosno
u skladu sa MRS pravna lica i preduzetnici svojim opštim aktom treba da utvrde
računovodstvene politike koje će omogućiti da finansijski izveštaji sadrže pouzdane i
relevantne informacije za potrebe odlučivanja.
Etički kodeks za profesionalne računovođe je usaglašen 2002. sa Međunarodnim

Kodeksom profesionalne etike računovođa IFAC-a. Cilj ovog Kodeksa je da sve
računovođe u svetu primenjuju ista pravila ponašanja u opštem procesu harmonizacije.
Kodeksom se utvrđuju etički zahtevi za ponašanje članova u praksi, prilikom obavljanja
svojih profesionalnih dužnosti u izvršavanju računovodstvene funkcije u skladu sa:
računovodstvenim načelima, nacionalnim računovodstvenim standardima,
međunarodnim računovodstvenim standardima i nacionalnim zakonodavstvom.
Osnovni principi profesionalnog ponašanja računovođa:9
 da svoj posao obavlja savesno, stručno i pošteno uz poštovanje zakonske i
profesionalne regulative,
 da računovodstvene iskaze sastavlja tačno, istinito i objektivno,
 da poštuje tajnost podataka u poslovnim knjigama,
 da je odgovoran za štetu koju može prouzrokovati svojim nesavesnim radom,
 da se ponaša pošteno i iskreno u svim poslovnim, profesionalnim, ličnim,
finansijskim odnosima,
 da izbegava ponašanja i postupke koji mogu da štete ugledu računovodstvene
profesije,
 da neprekidno prati naučna i praktična dostignuća i da se stručno usavršava, itd.
Interna regulativa10 predstavlja konkretizaciju zakonske i profesionalne regulative.

Interna računovodstvena regulativa obuhvata interna pravila vezana za oblast
finansijskog izveštavanja. Ona predstavlja dalju konkretizaciju zakonske i profesionalne
regulative. Interna regulativa pokriva specifična pitanja za konkretne okolnosti svakog
poslovnog subjekta. Pod predmetom interne regulative podrazumeva se: hodogram
računovodstvene dokumentacije, koncipiranje analitičkog kontnog plana, organizacija
interne kontrole, organizacija interne revizije, organizacija popisa sredstava i izvora
sredstava itd. Pomenuta problematika može biti obuhvaćena posebnim internim aktima
ili obuhvaćena kroz Pravilnik o računovodstvu. Dakle, pod internom regulativom
podrazumevaju se interni opšti akti koji sadrže posebna načela, uputstva i smernice za
vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje, dostavljanje i
obelodanjivanje finansijskih izveštaja koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa
zakonom i profesionalnom regulativom.
9
„Profesionalna regulativa u računovodstvu“, Priručnik za profesionalne računovođe, Beograd: Savez
računovođa i revizora Srbije, 2003., str. 408-418
10
Zakon o računovodstvu i reviziji, Službeni glasnik RS, br. 46/2006. g.
9
2. MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI U
FUNKCIJI HARMONIZACIJE FINANSIJSKOG
IZVEŠTAVANJA
2.1. UZROCI I ZNAČAJ NASTANKA MEĐUNARODNIH

Pojavom koncerna kao i sve češćim uplitanjem države u privredne tokove javlja se
potreba za jednoobraznim knjigovodstvom i jedinstvenom bilansnom šemom.
Interesantno je da sve do Prvog svetskog rata nije ni postojala potreba za jedinstvenom
bilansnom šemom niti jedinstvenim kontnim okvirom. Smatrano je, čak, da takav kontni
okvir nije ni moguće postaviti. Vodjenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija,
dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja je danas, u svakoj državi, detaljno
regulisano zakonskom, profesionalnom i internom regulativom. Pitanje obaveza i načina
vodjenja poslovnih knjiga i polaganja računa u preduzećima određenih pravnih formi je
u većini zemalja regulisano trgovačkim zakonodavstvom (nemački Handelsgetzbuch,
francuski Code de commerce, Trgovački zakon Kraljevine Jugoslavije iz 1937. godine)
ili obligacionim pravom (švajcarski Obligationenrecht). Izuzetak čini Italija, gde se
odredbe o vođenju knjiga i polaganju računa nalaze u građanskom zakonodavstvu
(Codice civile). Budući da su se rešenja nacionalnih zakonodavstava značajno
razlikovala, pokrenuto je više inicijativa za harmonizaciju ovih pitanja na
međunarodnom nivou.
Računovodstveni standardi pretpostavljaju koncepte koji se koriste za konvertovanje

računovodstvenih evidencija u pouzdane računovodstvene izveštaje tj. unificirana
pravila za eksterno izveštavanje. Oni predstavljaju vrhunsko dostignuće u teoriji i
praksi, a oslanjaju se na računovodstvenim načelima, tj. predstavljaju njihovu detaljniju
razradu: njih treba prihvatiti kao metodološka uputstva. Računovodstveni standardi su
proistekli iz prakse inicijativom profesionalnih organizacija samih računovođa, u svrhu
olakšavanja i unapređivanja prakse računovodstvenog informisanja o ekonomskim
entitetima i u njihovim okvirima. Bitan cilj primene i korišćenja računovodstvenog
standarda jeste obezbeđenje što pouzdanijeg računovodstvenog informisanja. Uslov da
računovodstveni standardi mogu odigrati svoju pravu ulogu jeste postojanje zaista
zainteresovanih korisnika za istinito i fer računovodstveno informisanje. Po samoj
prirodi stvari, takvi korisnici računovodstvenog informisanja mogu isključivo postojati
u uslovima dominacije privatne svojine nad ekonomskim entitetima, dominacije
ekonomskih zakonitosti na tržištu i efikasne stvarno pravne države.
Računovodstven standardi mogu da budu produkti: profesionalnih računovodstvenih

asocijacija, poreskih zakona (koji mogu iziskivati računovodstvene koncepte za poresko
izveštavanje koji se razlikuju od koncepata redovnog finansijskog izveštavanja) i
zakonski ustanovljenog kontnog plana koji iziskuje računovodstvene koncepte i
izveštaje (naročito u zemljama sa francuskim govornim područjem).
Cilj računovodstvenih standarda je ostvaren ako finansijski izveštaji daju istinitu i

objektivnu tzv. fer informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena
računovodstvenih standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o
finansijskom položaju nekog ekonomskog subjekta kao i prikaz njegove zarađivačke
10
sposobnosti, za šta su zainteresovani potencijalni korisnici finansijskih informacija kao
što su: akcionari, menadžment, zaposleni, investitori, banke kreditori i drugi. Pre nego
što se finansijski izveštaji obelodane široj javnosti oni podležu preispitivanju od strane
nezavisnih ovlašćenih stručnjaka kao što su revizori. Njihovo mišljenje na finansijske
izveštaje računovođe nekog ekonomskog subjekta je merodavno u smislu toga da li su
ovi finansijski izveštaji istiniti i objektivni ili nisu. Suština je u tome da se dobije
pouzdana potvrda o doslednoj primeni računovodstvenih standarda u svim segmentima
koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima. Finansijski izveštaji obuhvataju i opis
primenjenih računovodstvenih politika koje treba da su konzistentne da bi podaci bili
uporedivi. Za pravilnost i tačnost prezentiranja finansijskih izveštaja primarna
odgovornost leži na rukovodstvu preduzeća. Za finansijsko izveštavanje postoji
konceptualni okvir koji treba da prate računovodstveni standardi kao opšte prihvaćeni
teorijski principi u oblasti računovodstva. Konceptualni okvir koji je računovodstvena
profesija razvila u različitim zemljama polazi od toga da finansijski izveštaji treba da
budu korisni onima kojima su namenjeni.
Praksa međusobnog poslovnog informisanja ekonomskih entiteta iz zemalja

najrazvijenijih kapitalističkih privreda, sve je više pokazivala i ukazivala na
neminovnost uvođenja standardizacije pri računovodstvenom informisanju u, sve više,
svetskim razmerama. Standardizacija a samim tim i harmonizacija finansijskog
izveštavanja ima za cilj obezbeđenje informacija za uporedne analize i samim tim
nesmetano poslovno komuniciranje. Osnivanjem međunarodnih računovodstvenih
asocijacija (negde od pre 50 godina) inicirana je u međunarodnim razmerama
standardizacija forme finansijskog izveštavanja i procesom globalizacije.
Međunarodni računovodstveni standardi su namenjeni uglavnom za potrebe

harmonizacije izveštavanja s ciljem unapređenja komuniciranja finansijskim
informacijama iz godišnjih računa, poslovnih partnera iz različitih zemalja učesnika na
finansijskim tržištima. Dakle, cilj finansijskih izveštaja (sastavljenih na osnovu
međunarodnih računovodstvenih standarda) je da obezbede informacije o finansijskom
položaju, poslovanju i promenama u finansijskom položaju poslovnog subjekta, a koje
su od značaja širokoj lepezi potencijalnih korisnika pri donošenju poslovnih odluka.
Proces globalizacije protoka roba i kapitala je osnovni razlog za sačinjavanje

finansijskih izveštaja zasnovanih na osnovu međunarodnih računovodstvenih standarda.
Njihova uloga je u smanjenju razlika u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja,
kako bi se otklonile barijere u međunarodnom komuniciranju i ostvarila harmonizacija u
ovoj sferi. Za sačinjavanje adekvatnih finansijskih izveštaja od značaja je odabrana
adekvatna računovodstvena politika od strane menadžmenta, primena međunarodnih
računovodstvenih standarda pri sačinjavanju finansijskih izveštaja i težnja usavršavanja
računovodstvene regulative od strane međunarodnih računovodstvenih organizacija.
Računovodstveno informisanje na bazi međunarodnih računovodstvenih standarda

dobija svoj potpuni uticaj i značaj otvaranjem privreda u celom svetu i globalizacijom
tržišta svih vrsta. Samim tim državni monopol u ovoj oblasti gubi svoj značaj, a sa njim
i nacionalni standardi koje one propisuju za primenu na svojoj teritoriji, a koji mogu da
se razlikuju od prihvaćenih međunarodnih računovodstvenih standarda. Osnovni
preduslov za to je međusobno poslovno informisanje ekonomskih subjekata širom sveta
bez obzira na državno uređenje, razvijenost privrede i slično. Međunarodni
11
računovodstveni standardi već su postali neminovnost u uslovima globalizacije
privređivanja.
U uslovima globalizacije svetske privrede i tržišta kapitala, sve je češći slučaj da se

produkti računovodstva u jednoj zemlji koriste u raznim drugim zemljama. To znači,
razlozi koji čine poželjnim nacionalne računovodstvene standarde su relevantni i za
internacionalne. Evidentan pritisak za međunarodnu standardizaciju dolazi od strane
onih koji regulišu, pripremaju i koriste finansijske izveštaje, budući da imaju u vidu
prednosti koje se njome ostvaruju.
Najveća korist koja dolazi od harmonizacije bila bi uporedivost međunarodnih

finansijskih informacija. Ta uporedivost bi eliminisala sadašnje nesporazume oko nivoa
pouzdanosti „stranih“ finansijskih izveštaja i otklonila jednu od najvažnijih prepreka
međunarodnim tokovima kapitala. Sledeća prednost harmonizacije, bila bi ušteda
vremena i novca koji se sada troše na konsolidovanje divergentnih finansijskih
informacija kada se zahteva više od jednog seta izveštaja da bi se prilagodili različitim
nacionalnim zakonodavstvima ili praksi. Treće, bitno poboljšanje od harmonizacije bila
bi tendencija da se računovodstveni standardi širom sveta podignu na najveći mogući
nivo i budu konzistentni sa lokalnim ekonomskim, pravnim i društvenim prilikama.11
Nobes, u navedenom radu,12 specificira interese pojedinih strana za harmonizaciju. Pri

tome, polazi od investitora i finansijskih analitičara, koji treba da budu u stanju da
razumeju finansijske izveštaje stranih kompanija čije akcije eventualno žele da kupe.
Oni bi želeli da budu sigurni da su finansijski izveštaji iz različitih zemalja pouzdani i
uporedivi odnosno, da su, u najmanju ruku, svesni karaktera i veličine razlika. U slučaju
kada se akcije inostranih firmi kotiraju na domaćoj berzi, dotična berza će obično
zahtevati od njih finansijske izveštaje koji su konzistentni sa domaćom praksom. Zbog
toga će one kompanije koje žele da emituju nove akcije i izvan domaćeg tržišta, uvideti
prednosti standardizovane prakse izveštavanja za promociju njihovih emisija akcija.
Budući da se pritisak u vezi sa standardizacijom vrši i od strane kompanija koje ne

posluju na međunarodnom tržištu, njene prednosti su za multinacionalne kompanije još
važnije. Rad finansijskih računovođa na pripremanju i konsolidovanju finansijskih
izveštaja bio bi umnogome jednostavniji kada bi ti izveštaji širom sveta bili sačinjeni na
istoj osnovi. Takođe, zadatak pripremanja uporedivih internih informacija za ocenu
uspešnosti poslovanja filijala u različitim zemljama bio bi umnogome olakšan. Procena
stranih kompanija za potencijalno preuzimanje bi, takođe, bila znatno olakšana. Najzad,
multinacionalnim kompanijama bi bilo mnogo lakše da premeštaju svoje
računovodstvene kadrove iz jedne zemlje u drugu.
Sledeća grupa koja bi imala koristi od harmonizacije su međunarodne računovodstvene

firme (CPA). Naime, mnogi od klijenata velikih angloameričkih računovodstvenih firmi
imaju najmanje jednu filijalu ili poslovnicu u inostranstvu, pa bi pripremanje,
konsolidovanje i revizija finansijskih izveštaja ovih kompanija postala, sigurno, lakše
kada bi računovodstvene prakse bile standardizovane.
11
Frederick D. S. Choi, Gerhard G. Mueller, International Accounting, Second Edition, 1992, Prentice-
Hall, Inc. New Jersey, str. 258.
12
Christopher Nobes and Robert Parker, Comapnative International Accounting, Third Edition, 1991.
Prentice Hall International (UK) Ltd. str. 11
12
Zatim, poreskim vlastima širom sveta se uveliko komplikuje rad kada imaju posla sa
inostranim dohocima zbog razlika u merenju, tj. obračunavanju profita u različitim
zemljama. Vladama zemalja u razvoju bilo bi lakše da razumeju i kontrolišu poslovanje
multinacionalnih kompanija kada bi finansijsko izveštavanje bilo harmonizovano,
posebno ako bi se, u nekim slučajevima, praktikovala veća obelodanjivanja.
Međunarodni davaoci kredita kao što je Svetska banka, MMF i drugi moraju, takođe, da
se suoče sa teškoćama upoređivanja.
Nasuprot, i pored harmonizacije i koristi koje bi od nje imale pomenute interesne grupe,
postoje brojne i ozbiljne prepreke za njeno ostvarenje, kao i evidentno izražen
kriticizam akademskih krugova. Tako je još 1971. (pre nego što je osnovan Komitet za
međunarodne računovodstvene standarde), poznati teoretičar Irving Fantl odbacio
donošenje međunarodnih standarda kao suviše jednostavno rešenje za problem koji je
suviše kompleksan. Obrazložio je da je računovodstvu, kao društvenoj nauci, svojstvena
fleksibilnost koja omogućava prilagodljivost kao glavnu vrednost. Zatim, takođe je
istakao tri prepreke međunarodnoj standardizaciji računovodstva:
1. razlike u nacionalnim specifičnostima i tradicijama,
2. razlike u potrebama različitih ekonomskih okruženja, i
3. izazov standardizacije nacionalnom suverenitetu.13
Neki kritičari su smatrali da je donošenje međunarodnih računovodstvenih standarda

bitno manevarsko sredstvo velikih međunarodnih profesionalnih računovodstvenih firmi
da povećaju svoj zarađivački potencijal. Multinacionalne računovodstvene firme, ističu
oni, treba da primene međunarodne standarde koji se mogu činiti dalekim i
kompleksnim za odnosno nacionalno okruženje. Uz to, pošto međunarodne finansijske
institucije i međunarodna tržišta insistiraju na primeni internacionalnih standarda, samo
su velike međunarodne računovodstvene firme u mogućnosti da zadovolje svoj zahtev.
Takođe je izraženo gledište da međunarodna standardizacija može stvoriti
preopterećene standarde. Ovaj argument tvrdi da je preduzeća moraju da odgovore na
sve izraženiji niz nacionalnih, društvenih, političkih i ekonomskih pritisaka i da se, uz
to, teško mogu prilagoditi složenim i skupim međunarodnim zahtevima.
2.2. ULOGA MEĐUNARODNIH PROFESIONALNIH

ORGANIZACIJA U FUNKCIJI FINANSIJSKOG
IZVEŠTAVANJA KORISNIKA
Ekonomski rast i razvoj poslovnih subjekata je nezamisliv bez međusobne saradnje u

međunarodnim okvirima. Sve do skora veoma često su razlike poreske, državne,
političke, carinske, lingvističke, kulturne, socijalne, ekonomske i druge, predstavljale
barijere u sferi međunarodnih ekonomskih odnosa. Razlike u računovodstvenim
sistemima pojedinih zemalja predstavljaju osnovne teškoće na putu ubrzanja procesa
harmonizacije. Prisutne su razlike između evropskih računovodstvenih sistema i onih u
azijskim zemljama, razlike između američkog računovodstvenog sistema i onog koji se
primenjuje kod većeg broja evropskih zemalja, itd. Između ostalog razlike se odnose
kako na način pripreme, tako i na način prezentacije finansijskih izveštaja. Mnogi
poslovni subjekti pripremali su dvojne oblike finansijskih izveštaja i to: jedne shodno
13
D. S. Choi, G. G. Mueller, Ibid, str. 259.
13
propisima nacionalne regulative, a druge za potrebe inostranih korisnika, finansijskih
tržišta uz primenu međunarodnih računovodstvenih standarda (tj. da prevode bilansne
pozicije na jezik razumljiv u međunarodnom komuniciranju). U poslednje vreme
pomenute barijere su prilično prevaziđene ili pak ne predstavljaju tako krupne probleme
kao što su nekad bile. U regulisanju ekonomskih odnosa između subjekata različitih
zemalja je između ostalog, veoma bitna računovodstvena teorija i praksa i finansijsko
izveštavanje. Harmonizacija finansijskog izveštavanja ima za cilj da se pri sastavljanju i
prezentaciji finansijskih izveštaja razlike svedu na minimum poslovnih subjekata iz
različitih zemalja učesnika na finansijskim tržištima.
Uloga i važnost određenih međudržavnih i međunarodnih profesionalnih organizacija na

području harmonizacije računovodstva oduvek su bile izuzetno cenjene. Kada se govori
o uticaju organizacija na tendencije harmonizacije finansijskog izveštavanja po pravilu
se ističe uloga određenih tela u okviru Ujedinjenih nacija. Praktično delovanje počinje
formiranjem „Grupe eksperata“ 1976. godine u sklopu komisije za transnacionalne
korporacije, koja je vremenom bila pripremila „minimum“ podataka u finansijskim
izveštajima poslovnih subjekata.
Organizacija za Evropsku ekonomsku saradnju (OECD) je formirana da ostvari širok

spektar ciljeva, između ostalog i ekspanziju multilateralne svetske razmene između
zemalja članica i nečlanica. U okviru OECD formiran je Komitet za međunarodna
ulaganja, s ciljem između ostalog i standardizacije računovodstvene prakse u zemljama
članicama OECD. Svi napori OECD na polju harmonizacije ne mogu se zanemariti.
Bitno je ukazati i da se posebno ističu izvesna tela u okviru Federation des Experts
Comptable Europens, Confederation of Asian Pacific Accountants – CAPA, ASEAN i
posebno Evropske Unije, čije direktive predstavljaju visok stepen unifikacije
računovodstvenih sistema širom sveta. Međutim, stoji činjenica, da najveća zasluga za
dosadašnja dostignuća na području harmonizacije na najširim prostorima zemljine kugle
pripada Međunarodnoj federaciji računovođa (International Federation of Accountants –
IFAC).
Prva međunarodna računovodstvena asocijacija na evropskom tlu, osniva se 1951.

godine u Parizu kao Unija ovlašćenih računovodstvenih i ekonomskih eksperata (UEC).
Kao posledica velikih neusaglašenosti brojnih odredaba trgovačkog, a posebno
statusnog prava, što je značajno ometalo slobodno kretanje lica, roba i kapitala, odnosno
stvaranje zajedničkog tržišta i harmoničan razvoj privreda zemalja članica Evropske
ekonomske zajednice (osnovane Rimskim ugovorom 25. marta 1957. godine), Savet
EEZ je pristupio donošenju Direktiva Saveta sa ciljem ujednačavanja nacionalnih
propisa neophodnih za ostvarivanje ciljeva Zajednice.
Zaključno sa 1983. godinom, Savet EEZ je doneo osam direktiva, i to: 14

I. Oglašavanje osnivanja, društvene obaveze i ništavnost društva;
II. Osnivanje akcionarskih društava, održavanje i modifikacija njihovog kapitala;
III. Fuzija akcionarskih društava;
IV. Godišnji računi određenih društava, uglavnom akcionarskih i društava sa
ograničenom odgovornošću;
V. Uprava i kontrola akcionarskih društava;
VI. Oglašavanje i finansijsko informisanje u momentu prijema za zvanično kotiranje
njihovih hartija od vrednosti na efektnoj berzi;
14
http://knowledge-bank1.org/racunovodstvo_fps_2_svi_08/lekcije/lekcija4.pdf
14
VII. Računi grupe (konsolidovani bilansi);
VIII. Kvalifikacija godišnjih kontrolora godišnjih računovodstvenih dokumenata
društava kapitala.
Četvrta direktiva, koja ima za cilj ujednačavanje nacionalnih propisa članica EEZ o
polaganju računa i finansijskom izveštavanju, od posebnog je značaja. Nacionalni
propisi članica EEZ, koji su se razlikovali kao posledica različitog pravnog poretka i
političke volje država članica, onemogućavali su uporedivost finansijskih informacija,
što je preduslov slobodnog kretanja kapitala. Otuda i potreba propisivanja minimalnih
zahteva za sve članice u pogledu obaveznih bilansnih šema, sadržine dopunskih
izveštaja, ujednačavanja principa procenjivanja, vršenja kontrole godišnjih računa i
njihovog objavljivanja.15 Predmet ujednačavanja su: (a.) godišnji zaključak koji čine:
bilans, račun dobitka i gubitka i aneks i (b.) izveštaj o poslovanju. Godišnji zaključak
treba da bude sačinjen tako da pruža vernu sliku imovine, obaveza, finansijske situacije
i finansijskog rezultata.
Paralelno sa usaglašavanjem nacionalnog zakonodavstva članica EEZ sa odredbama IV

i VII Direktive, teči i proces usaglašavanja na međunarodnom nivou iniciran od strane
profesionalnih računovodstvenih organizacija Australije, Kanade, Francuske, S.R.
Nemačke, Japana, Meksika, Holandije, Velike Britanije, Republike Irske i Sjedinjenih
Američkih Država.
Pomenute države osnivaju 29. juna 1973. godine u Londonu, Komitet za međunarodne
računovodstvene standarde IASC ( International Accounting Standards Commitee), čiji
je glavni zadatak utvrđivanje računovodstvenih normi prihvatljivih u svakoj od
pomenutih zemalja. 16 profesionalnih organizacija iz ovih zemalja, koje su osnovale
IASC su:16
 Australija:
o The Institute of Chartered Accountants
o Australian Society of Accountants
 Kanada
o The Canadian Institute of Chartered Accountants
 Francuska
o Ordre des Experts Comptables et des Comptables Agrees
 Nemačka
o Institute der wirtschaftsprufer in Deutschland
o Wirtschaftspruferkammer
 Japan
o The Japanese Institute of Certified Public Accountants
 Meksiko
o Instituto Mexicano de Contadores Publicos, A.C.
 Holandija
o Nederlands Institut van Register – accountants
 Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska
o The Institute of Chartered Accountants in England and Wales
o The Institute of Chartered Accountants of Scotland
o The Institute of Chartered Accountants in Ireland
15
Ranković, J., Povodom inoviranja Zakona o računovodstvu, Privredni savetnik, oktobar 2002, str. 25
16
http://sr.wikipedia.org/wiki/medjunarodni_racunovodstveni _standardi.D0.90
15
o The Association of Certified Accountants
o The Institute of Cost and Management Accountants
o The Chartered Institute of Public Finance and Accountancy
 SAD
o American Institute of Certified Public Accountants
Programski zadatak ovog tela objavljen je prvi put 1975. godine, kao Predgovor
saopštenjima Međunarodnih računovodstvenih standarda. Statut je dalje revidirao
Odbor Komiteta za Međunarodne računovodstvene standarde u novembru 1982. godine,
oktobru 1992. godine, maju 2000. godine i martu 2002. godine.
Ciljevi IASC-a su:17

 da razvija, u interesu javnosti, jedinstveni niz visokokvalitetnih, razumljivih i
primenjivih globalnih računovodstvenih standarda koji zahtevaju
visokokvalitetne, transparentne i uporedive informacije u finansijskim
izveštajima i drugom finansijskom izveštavanju da bi se pomoglo učesnicima na
svetskim tržištima kapitala, kao i drugim korisnicima da donose ekonomske
odluke;
 da podstiče usvajanje i strogu primenu tih standarda, i
 da dovodi do usaglašavanja nacionalnih računovodstvenih standarda i
Međunarodnih računovodstvenih standarda, kao i Međunarodnih standarda
finansijskog izveštavanja radi donošenja visokokvalitetnih rešenja.
Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde pristupio je, u međuvremenu,

Međunarodnoj federaciji računovođa (The International Federation of Accountants -
IFAC), koja je osnovana 1977. godine kao nezavisna i samostalna organizacija, koja je
kao svoj glavni cilj proklamovala razvoj i unapređenje profesije putem harmonizacije
standarda, kako bi obezbedila računovodstvene usluge jednakog kvaliteta, zadržavajući
svoju potpunu samostalnost što se tiče pripremanja i usvajanja Međunarodnih
računovodstvenih standarda. Bitno je da je prema sklopljenom sporazumu sa
Međunarodnom federacijom računovođa, uslov za članstvo u Komitetu za
Međunarodne računovodstvene standarde prijem u članstvo ove federacije. Postavljeni
ciljevi su za sada delimično ispunjeni, a kao rezultat tri decenije rada ovih organizacija
danas postoje dokumenta koja se najčešće nazivaju zajedničkim imenom Međunarodna
profesionalna regulativa. Međunarodnu profesionalnu regulativu čine standardi,
tumačenja, smernice, izveštaji o dobroj praksi i drugi dokumenti od kojih su neki u
primeni duži niz godina, dok su drugi tek u povoju. 29.6.1998. komitet je proslavio 25-
godišnjicu postojanja i rada.
Tokom 1998. godine u IFAC je učlanjeno preko 149 računovodstvenih asocijacija iz

preko 100 zemalja iz celog sveta. Ono što je nesumnjivo od posebne važnosti kada je
reč o načinu rada i ugledu i značaju Komiteta za međunarodne računovodstvene
standarde jeste postojanje, uz taj komitet, Konsultivne grupe koje čine izuzetno ugledne
međunarodne profesionalne i poslovne institucije, koje su, umnogome, predstavnici
zainteresovanih korisnika. To najbolje pokazuje i ukazuje na to koliko je danas ogromna
važnost Međunarodnih računovodstvenih standarda. Otuda je prirodno i shvatljivo što
postoji kao opšteprihvaćena pretpostavka, da su nacionalni računovodstveni standardi
17
“Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS)“ – sadrže Međunarodne računovodstvene
standarde (IAS) i Tumačenja SIC objavljena do 31. marta 2004, prva knjiga, Beograd: Savez računovođa
i revizora Srbije, 2005. str. 2.
16
jedne zemlje usaglašeni sa Međunarodnih računovodstvenim standardima, a
rasprostranjena je i neposredna primena istih.
Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards

Board - IASB), sa sedištem u Londonu, počeo je da posluje 2001. godine. Odbor se
posvetio razvoju, za opštu korist, jedinstvenog niza visokokvalitetnih, globalnih
računovodstvenih standarda koji zahtevaju transparentne i uporedive informacije u
finansijskim izveštajima opšte namene. Radi ostvarenja ovog cilja, Odbor sarađuje sa
nacionalnim donosiocima računovodstvenih standarda da bi postigao međusobno
usaglašavanje računovodstvenih standarda širom sveta. Četrnaest članova Odbora (od
kojih su dvanaest redovni članovi) poseduje širok spektar profesionalnog iskustva i
odgovorno je za blisku saradnju širom sveta. Odbor je odabrala i nadgleda ga i finansira
Fondacija Komiteta za Međunarodne računovodstvene standarde (IASC).18
IASB objavljuje svoje standarde u vidu niza objava koji se nazivaju Međunarodnim
standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Po njihovom stvaranju, IASB je usvojio
telo Međunarodnih računovodstvenih standarda (IAS) koje je objavljivao njegov
prethodnik, Odbor Komiteta za Međunarodne računovodstvene standarde. Tokom svog
postojanja IASB je objedinio 156 računovodstvenih tela iz 114 zemalja, i izradio veliki
broj standarda. Naša zemlja je postala članica 1997. godine.
Ciljevi IASB-a su, pored ciljeva IASC-a, da razvija, u interesu javnosti, jedinstveni niz
visokokvalitetnih, razumljivih i primenjivih globalnih računovodstvenih standarda, da
podstiče usvajanje i strogu primenu tih standarda, i da aktivno sarađuje sa nacionalnim
postavljačima standarda kako bi se usaglasili nacionalni računovodstveni standardi i
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja i da bi se dobila visokokvalitetna
rešenja.19
IASB ostvaruje svoje ciljeve prvenstveno razvijanjem i objavljivanjem MSFI i

promovisanjem korišćenja tih standarda za finansijske izveštaje opšte namene i drugo
finansijsko izveštavanje. Drugo finansijsko izveštavanje se sastoji od informacija koje
obezbeđuju spoljašnji finansijski izveštaji koji pomažu u tumačenju potpunog seta
finansijskih izveštaja ili unapređuju sposobnost korisnika da donose efikasne
ekonomske odluke. Pri razvijanju Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja,
IASB sarađuje sa nacionalnim postavljačima standarda da bi se u što većoj meri
povećala usaglašenost MSFI i nacionalnih standarda.
Međunarodni savet za računovodstvene standarde posle usaglašavanja kriterijuma za

standarde zajedno sa Međunarodnom organizacijom – Komisija za hartije od vrednosti i
berze20je operativniji, jer broji manje članova, uz efikasniju profesionalnu stručnu
podršku novo formirane operativne organe i to: Komitet za implementaciju
18
standarde (IAS) i Tumačenja SIC objavljena do 31 .marta 2004, prva knjiga, Beograd: Savez računovođa
i revizora Srbije, 2005. Uvod str. XIII
19
i revizora Srbije, 2005. str. 14.
20
International Organization of Securities Commissions (IOSCO)
17
međunarodnih računovodstvenih standarda21 i Saveta za pripremu novih
računovodstvenih standarda22.
U junu 2003. godine Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASC)

zvanično je odobrio prvi Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (MSFI). Cilj
ovog standarda je da obezbedi neophodne smernice i pojašnjenja da bi prvi finansijski
izveštaji pravnog lica bili u skladu sa MSFI u fazi prelaska sa nacionalnih na
međunarodne standarde. Pomenuto je nužno zbog stvaranja transparentnosti i
uporedivosti finansijskih izveštaja. MSFI 1 zamenjuje tumačenje Stalnog komiteta br. 8
(SIC 8) – Prva primena MRS kao primarne računovodstvene osnove. Ovaj standard (za
razliku od pojedinih nedovoljno definisanih zahteva Tumačenja br. 8) veoma precizno
propisuje neophodne zahteve koje poslovni subjekt mora da ispuni prilikom prve
primene Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Njima se zahteva i
detaljnije obelodanjivanje. Inače do sada je donet 41 Međunarodni računovodstveni
standard. Mnogi od njih su vremenom menjani i revidirani.
2.3. ULOGA I ZNAČAJ MEĐUNARODNIH

RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA PRI HARMONIZACIJI
FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA
Kvalitetno finansijsko izveštavanje je nezaobilazan uslov za prosperitet modernih

privreda, za efikasnost finansijskih tržišta, kao i za harmonizaciju prakse finansijskog
izveštavanja. Računovodstveni standardi su rezultat prakse inicijativom profesionalnih
organizacija samih računovođa sa ciljem olakšanja i unapređenja prakse
računovodstvenog informisanja. Obezbeđenje što pouzdanijeg računovodstvenog
informisanja je važan cilj primene i korišćenja računovodstvenih standarda.
Računovodstveni standardi23 predstavljaju unificirana pravila i obaveznu osnovu za
eksterno izveštavanje. Procesi globalizacije iziskuju potrebu za harmonizacijom
finansijskog izveštavanja, a međunarodni računovodstveni standardi su upravo
instrumenti procesa internacionalizacije finansijskog izveštavanja.
Uloga međunarodnih računovodstvenih standarda je u smanjenju razlika u pripremi i

prezentaciji finansijskih izveštaja poslovnih subjekata raznih zemalja, s ciljem
otklanjanja barijera na putu međusobnog razumevanja i komuniciranja. Proces
standardizacije je nužan jer podstiče objektivno finansijsko izveštavanje u svetu u
sadašnjim uslovima privređivanja. Svrha standardizacije u oblasti finansijskog
izveštavanja je obezbeđenje informacija za uporedne analize, za internacionalizaciju
protoka roba i kapitala, tj. nesmetano komuniciranje svih učesnika na evropskom,
odnosno svetskom tržištu kapitala tj. finansijskom tržištu.
Izveštavanje u skladu sa MRS obezbeđuje zdravu globalnu finansijsku arhitekturu i

podiže nivo kulture izveštavanja svake nacionalne države u smislu razvoja
računovodstvene profesije koja obavlja aktivnosti prema najvišim profesionalnim
21
Standing Interpretation Committee (SIC)
22
Standard Accounting Council (SAC)
23
Prof. dr Ljiljana Dmitrović Šaponja, prof, dr Stipan Marcikić, prof. dr Đerđi Petković,“Računovodstvo”
Ekonomski fakultet Subotica, 2004.g., str 30-36
18
standardima, formiranja efikasnog regulatornog okvira i naprednog korporativnog
upravljanja.
Primena MRS kao osnovnih principa u finansijskom izveštavanju daje mogućnost

uporedivosti finansijskih izveštaja na internacionalnom planu. Jedan od primarnih
ciljeva međunarodnih računovodstvenih standarda je standardizacija metoda
vrednovanja pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha, kao i drugih. Organizovanje dobre
računovodstvene prakse je drugi cilj njihove primene.
Finansijski izveštaji u 21. veku moraju biti pouzdaniji jer postaju osnovno sredstvo
komuniciranja na globalnom finansijskom tržištu. Pouzdanost im upravo obezbeđuje
primena usavršenijih međunarodnih računovodstvenih standarda tj. međunarodnih
standarda finansijskog izveštavanja pri njihovom sačinjavanju.
Sadržina važećih normi (MRS/MSFI) se uglavnom odnosi na:24

 opšta pitanja prezentiranja finansijskih izveštaja;
 pitanja bilansiranja pozicija aktive;
 pitanja bilansiranja pozicija pasive;
 pitanja bilansiranja prihoda;
 posebna pitanja finansijskog izveštavanja, među kojima: pitanja izveštavanja o
delovima preduzeća, događaji posle datuma bilansiranja, informacije o efektima
promene cena, državne subvencije i pomoći, pitanja vlasničkih promena
preduzeća, ulaganja u zavisna preduzeća, konsolidovani finansijski izveštaji;
 pitanja drugih finansijskih izveštaja, među kojima: bilans novčanih tokova,
finansijski izveštaji u hiperinflatornim privredama, objavljivanja objašnjenja u
finansijskim izveštajima banaka i drugim finansijskim organizacijama,
finansijski izveštaji o udelima u zajedničkim poslovnim poduhvatima.
Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) nisu nadređeni nacionalnim

zakonodavstvima zemalja članica IASC, već se njihova primena preporučuje ukoliko je
kompatibilna sa pravnim sistemom svake od zemalja članica. Prema tome MRS ne
ukidaju nacionalne propise, već predviđaju usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa
MRS ukoliko za to postoje uslovi. Neophodno je obelodaniti ukoliko nacionalni propisi
zahtevaju odstupanje od MRS. U tom slučaju su lokalni članovi IASC u obavezi da
nastoje da ubede relevantne vlasti o koristima od usklađivanja sa MRS. Nijedna država
osnivač Komiteta za međunarodne računovodstvene standarde (IASC) nije zamenila
odredbe nacionalnog trgovačkog prava kojima se reguliše zaključivanje knjiga i
polaganje računa neposrednom primenom međunarodnih računovodstvenih standarda,
niti to pak, norme ovih standarda zahtevaju.25
Tako je na primer EU, koja je donela odluku da su kompanije koje su pod njenom
jurisdikcijom i čijim se akcijama trguje na finansijskim tržištima EU obavezne da,
počev od 2005, pripremaju konsolidovane izveštaje u saglasnosti sa Međunarodnim
računovodstvenim standardima, prethodno osnovala Komitet za regulaciju
računovodstva (ARC), čiji je zadatak da pre odobravanja MRS/MSFI osigura da
međunarodni standardi budu usaglašeni sa Evropskim direktivama.
24
http://knowledge-bank1.org/racunovodstvo_fps_2_svi_08/lekcije/lekcija4.pdf
25
Ranković, J., Ilić, G., Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 1 – primena po prvi put, „Cekos
in“, jun 2004., str. 77.
19
3. CILJEVI MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH
STANDARDA
Osnovna odlika Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) je to da se bave

samo suštinskim pitanjima računovodstvenog izveštavanja. Komitet za međunarodne
računovodstvene standarde (International Accounting Standards Comitee – IASC) ulaže
ogroman napor da standarde učini što jednostavnijim, kako bi se omogućilo da budu
primenljivi u što većem broju zemalja. MRS nemaju za cilj da zamene zakonsku ili
profesionalnu regulativu računovodstva ni u jednoj pojedinačnoj zemlji. Članovi IASC
imaju samo obavezu da, tamo gde je nacionalna regulativa, po svim bitnim pitanjima,
usaglašena sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, tu činjenicu navedu.
Tamo gde nacionalna regulativa odstupa od MRS, od članova IASC se zahteva da
ukažu odgovarajućim regulativnim organima na koristi koje pruža usaglašavanje
nacionalne regulative sa rešenjima sadržanim u MRS.
Komitet za međunarodne računovodstvene standarde imao je u vidu da će

računovodstveno izveštavanje najbolje obezbediti ako se problematika računovodstva
obradi tako što bi se njen celokupni sadržaj raščlanio na 40-50 područja. Naravno da
svako područje karakterišu specifičnosti zbog prirode materije na koju se proteže,
specifičnosti evidentiranja i kontrole, način računovodstvenog prezentiranja,
odražavanje na prihode i rashode, na konačan iznos sredstava i obaveza i razumljivo na
kapital entiteta. Za svako od ovih područja rezervisan je poseban računovodstveni
standard.
Sledi pregled promenjenih i novih Međunarodnih računovodstvenih standarda (Current

International Accounting Standards and SIC): 26
MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja

MRS 2 Zalihe
MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine
MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i
fundamentalne greške
MRS 10 Događaji posle datuma bilansa stanja
MRS 11 Ugovori o izgradnji
MRS 12 Porezi na dobitak
MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema
MRS 17 Lizing
MRS 18 Prihodi
MRS 19 Primanja zaposlenih
MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći
MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva
MRS 23 Troškovi pozajmljivanja
MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana
MRS 26 Računovodstvo i izveštavanje planova penzijskih primanja
MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji
MRS 28 Investicije u pridružene entitete
26
prof. dr Ljiljana Dmitrović Šaponja, Đerđi Petkovič, Dejan Jakšić, “Računovodstvo”, Ekonomski
fakultet, Subotica, 2007. , str. 31
20
MRS 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama
MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima
MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija
MRS 33 Zarada po akciji
MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje
MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine
MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina
MRS 38 Nematerijalna imovina
MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje
MRS 40 Investicione nekretnine
MRS 41 Poljoprivreda
Tabela 1. Međunarodni računovodstveni standardi
Za razliku od standarda koji su izdati do kraja osamdesetih godina, u standardima koji

su izdati u novije vreme uvek se jasno navodi koji je cilj svakog standarda. Takva
promena strukture standarda jeste odraz promena koje se odvijaju u savremenoj praksi
preduzeća čija je delatnost računovodstvo i revizija. Do pre desetak godina,
računovodstvo i revizija su se uglavnom bavili podacima koji su pripadali periodu koji
je već prošao. Savremeno računovodstvo i revizija se sve više okreću proceni efekata
budućih događaja na tekuće rezultate poslovanja i finansijski položaj preduzeća,
odnosno na samu procenu vrednosti preduzeća na tržištu. Revizori se danas uglavnom
bave ispitivanjem funkcionisanja sistema internih kontrola i procenom rizika, kojima je
preduzeće izloženo u svom poslovanju u narednom periodu. Bavljenje budućim
događajima i rizicima zahteva da se na početku svakog novog posla jasno utvrdi njegov
cilj, pa se takva praksa spontano pretočila i u strukturu standarda.
Ako se pogleda cilj donošenja svakog pojedinačnog standarda, uočava se da su opšti

zahtevi za standardizaciju usmereni na jednoobraznost, uporedivost, blagovremenu
procenu rizika i uspešnost da se oplodi uloženi kapital.
Ciljevi Međunarodnih računovodstvenih standarda (International Accounting

Standards’ Objectives) su:27
MRS 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja

(IAS 1 – Presentation of Financial Statements)
(prerađen/revised 1997)
Cilj ovog standarda je da propiše osnov za prikazivanje finansijskih izveštaja opšte
namene, da bi se obezbedila uporedivost sa finansijskim izveštajima tog preduzeća iz
ranijih perioda i sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća. Da bi se ovaj cilj
postigao, standard postavlja opšta načela za prikazivanje finansijskih izveštaja, smernica
u vezi sa njihovom strukturom i minimalne zahteve u vezi sa sadržajem finansijskih
izveštaja. Priznavanje, odmeravanje i objavljivanje specifičnih transakcija i događaja su
obrađeni u drugim Međunarodnim računovodstvenim standardima. Ovaj standard se
primenjuje za prikazivanje svih finansijskih izveštaja opšte namene, važi za sve vrste
preduzeća uključujući i banke i osiguravajuća društva.
MRS 2 – Zalihe
27
dr Jozefina Beke-Trivunac „Ciljevi Međunarodnih računovodstvenih standarda“ (International
Accounting Standards’ Objectives), str. 122-127.
21
(IAS 2 – Inventories)
Cilj ovog standarda je propisivanje računovodstvenog tretmana zaliha, u sistemu
istorijskog troška. Primarno pitanje u računovodstvenom evidentiranju zaliha je iznos
troška, koji će se priznati kao imovina i tako knjigovodstveno evidentirati do
priznavanja prihoda na koji se odnosi. Ovaj standard daje praktične smernice u
odmeravanju troška i njegovog kasnijeg priznavanja kao rashoda, uključujući bilo koje
otpisivanje vrednosti do neto ostvarive vrednosti. On takođe usmerava na troškovne
formule koje se koriste pri određivanju troškova zaliha.
MRS 7 – Izveštaj o tokovima gotovine

(IAS 7 – Cash Flow Statements)
Cilj ovog standarda je da zahteva informacije o proteklim promenama u gotovini i
ekvivalentima gotovine preduzeća, prema Izveštaju o tokovima gotovine, koji
klasifikuje tokove gotovine tokom određenog perioda od poslovnih, investicionih i
aktivnosti finansiranja. Informacije o tokovima gotovine preduzeća neophodne su u
pružanju osnove korisnicima finansijskih izveštaja za procenjivanje sposobnosti
preduzeća da stvara gotovinu i ekvivalente gotovine, i potrebe preduzeća da iskoristi te
gotovinske tokove. Ekonomske odluke koje korisnici donose, zahtevaju procenu
sposobnosti preduzeća da stvori gotovinu i ekvivalente gotovine, kao i vremenski period
i izvesnost njihovog ostvarenja.
MRS 8 – Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene

računovodstvenih politika
(IAS 8 – Neto Profit or Loss for the Period, Fundamental Errors and Changes in
Accounting Policies)
(ažuriran/updated 1998)
Cilj ovog standarda je da propiše postupke klasifikovanja, obelodanjivanja i
računovodstvene postupke za određene stavke iz Bilansa uspeha, tako da sva preduzeća
pripremaju i prikazuju Bilans uspeha na konzistentnoj osnovi, da bi se obezbedila
njihova horizontalna (prostorna) i vertikalna (vremenska) uporedivost. U tom smislu se
zahteva da svi prihodi i rashodi budu prikazani kao prihodi i rashodi iz redovnog
poslovanja i vanredni prihodi i rashodi, i da se obelodane i kvantifikuju sve promene u
računovodstvenim politikama i krupne greške koje su nastale u prethodnom periodu.
Ovo povećava uporedivost i sa finansijskim izveštajima preduzeća iz ranijih perioda i sa
finansijskim izveštajima drugih preduzeća.
MRS 10 – Potencijalna sredstva i obaveze i događaji koji nastaju nakon datuma bilansa
stanja (delimično će ga zameniti MRS 37, koji se primenjuje od 01.07.1999)
(IAS 10 – Contingencies and Events Occurring After the Balance Sheet Date (will be
partly superseded by IAS 37 effective 01.07.1999.))
(prepravljen/reformated 1999)
Cilj ovog standarda je da propiše pravila procenjivanja i obelodanjivanja efekata
mogućih budućih neizvesnih događaja na rezultate poslovanja i finansijski položaj
preduzeća na dan bilansa i pravila obelodanjivanja efekata događaja koji su se desili u
periodu od dana bilansa do dana predaje bilansa. Standard propisuje kada preduzeće
treba da prilagodi svoje finansijske izveštaje zbog događaja posle datuma bilansa stanja
i obelodanjivanje koje preduzeće treba da pruži o datumu kada je dozvoljena objava.
MRS 11 – Ugovori o izgradnji
22
(IAS 11 – Construction Contracts)
Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni postupak prihoda i troškova
povezanih sa ugovorima o izgradnji. Zbog prirode aktivnosti preduzetih prema
ugovorima izgradnji, datum na koji je ugovorna aktivnost započeta i datum kada je
aktivnost završena obično padaju u različite obračunske periode. Prema tome, prva stvar
u računovodstvenom obuhvatanju ugovora o izgradnji jeste alokacija ugovornog
prihoda i ugovornih troškova na obračunske periode u kojima je obavljena izgradnja.
Ovaj standard koristi kriterijume priznavanja uspostavljene u Okviru za pripremanje i
prezentovanje finansijskih izveštaja u cilju određivanja priznavanja ugovornog prihoda.
MRS 12 – Porezi na dobitak

(IAS 12 – Income Taxes)
Ovaj standard propisuje računovodstveni tretman poreza iz dobitka tj. računovodstveno
obuhvatanje tekućih i budućih poreskih posledica. Cilj ovog standarda je da propiše
pravila za način prikazivanja razlika po osnovu obaveza za porez na dobit, koji je
utvrđen prema bilansu opšte namene utvrđenom prema računovodstvenoj regulativi i po
osnovu obaveza za porez na dobit koji je utvrđen prema poreskom bilansu. Glavno
pitanje u računovodstvu poreza na dobit je kako obračunati tekuće i buduće poreske
posledice: budućeg obnavljanja (namirenja) knjigovodstvenog iskaza sredstva
(obaveza), koji su priznati u Bilansu uspeha preduzeća i transakcija i drugih događaja u
tekućem periodu, koje su priznate u finansijskim izveštajima preduzeća. U ovom
standardu se takođe razmatra i priznavanje odloženih poreskih sredstava koja proizilaze
iz neiskorišćenih poreskih odbitaka ili neiskorišćenih poreskih dobitaka, zatim
prikazivanje poreza iz dobitka u finansijskim izveštajima i obelodanjivanje informacija
koje se odnose na poreze iz dobitka.28
MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema

(IAS 16 – Income Taxes)
Cilj ovog standarda je da propiše računovodstvene postupke za nekretnine, postrojenja i
opremu. Prvenstvene stavke u računovodstvu nekretnina, postrojenja i opreme su vreme
priznavanja sredstava, određivanje njihove knjigovodstvene vrednosti i troškova
amortizacije koji će se u odnosu na njih priznati. Ovaj standard zahteva da stavka
nekretnina, postrojenja i opreme bude priznata kao sredstvo, kada zadovoljava
definiciju i kriterijume za priznavanje stavke iz Okvira za sastavljanje i prezentiranje
finansijskih izveštaja.
MRS 17 – Lizing
(IAS 17 – Leases)
Cilj ovog standarda je da propiše odgovarajuće računovodstvene politike i
obelodanjivanje kod zakupodavca i zakupca koje će se primenjivati u vezi sa
finansijskim i poslovnim (operativnim) lizingom. Odnosno, da propiše pravila za
klasifikaciju dugoročnog zakupa na finansijski dugoročni zakup i poslovni dugoročni
zakup i pravila za njihovo primenjivanje u bilansima zakupca i zakupodavca.
MRS 18 – Prihodi
(IAS 18 – Revenue)
28
23
Cilj je da ovog standarda da propiše šta, kada i pod kojim uslovima može da se prizna
kao prihod iz određene vrste ekonomskih transakcija ili događaja. Prihod se priznaje
samo onda kada je verovatno da će biti praćen stvarnim ekonomskim koristima
(prilivom gotovine) i kada se ova korist može pouzdano izmeriti. Prihod se u Okviru za
pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja definiše kao uvećanje ekonomskih koristi
u toku računovodstvenog perioda, u obliku priliva ili uvećanja sredstava ili umanjenja
obaveza, što rezultuje uvećanjem akcijskog kapitala, sem onih koje se odnose na
doprinose od učesnika u akcijskom kapitalu. Prihod uključuje i prihode i dobitke.
Prihod je priliv koji nastaje u toku redovnih aktivnosti nekog preduzeća i ima različite
nazive kao što su prihod od prodaje, provizija, kamate, dividende i tantijeme. Cilj ovog
standarda je da propiše računovodstveni postupak za prihod koji nastaje iz određenog
tipa transakcija i događaja.
MRS 19 – Primanja zaposlenih

(IAS 19 – Employee Benefits)
Cilj ovog standarda je da propiše pravila računovodstvenog obuhvatanja i
obelodanjivanja naknade zaposlenima, kako u vidu obaveze po osnovu rada zaposlenih
kojima će naknade biti isplaćene u budućem periodu, tako i u vidu rashoda, kada
preduzeće stiče ekonomsku dobrobit po osnovu rada zaposlenih u zamenu za određenu
vrstu naknade. Ovaj standard zahteva od preduzeća da prizna: obavezu, kada je neki
zaposleni pružio usluge u zamenu za primanja koja će biti isplaćena u budućnosti i
rashod, kada preduzeće troši ekonomske koristi koje nastaju iz usluga/rada koje neki
zaposleni pruža u zamenu za primanja.
MRS 20 – Računovodstveno državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći

(IAS 20 – Accounting for Government Grants and Disclosure of Government
Assistance)
Državna pomoć, dotacije, subvencije i premije su postupci države kojim se obezbeđuju
ekonomske koristi specifično za pojedina preduzeća koja ispunjavaju određene
kriterijume u obliku prenosa sredstava preduzeću po osnovu prošlih ili budućih
ispunjenja određenih uslova koji se odnose na poslovanje preduzeća. Cilj ovog
standarda je da propiše pravila za računovodstveno obuhvatanje državnih davanja u
monetarnom i nemonetarnom obliku preduzećima i pravila obelodanjivanja ekonomske
koristi koju je preduzeće ostvarilo po tom osnovu. Državna dodeljivanja se priznaju kao
prihod za periode u kojima je potrebno da se oni povežu sa odnosnim troškovima za čije
nadoknađivanje su predviđena. Državna dodeljivanja mogu biti u obliku prenosa novca
ili u obliku oslobađanja od obaveze prema državi, ali njihova svrha ne predstavlja
direktnu korist akcionarima preduzeća. Državna pomoć može biti u obliku prenosa
nenovčanog sredstva kao što su zemlja ili drugi resursi na korišćenje preduzeću.29
MRS 21 – Efekti promena deviznih kurseva

(IAS 21 – The Effects of Changes in Foreign Exchange Rates)
Cilj ovog standarda je da propiše koji su to kursevi koje treba primeniti pri evidentiranju
poslovnih promena nominiranih u stranoj valuti, kako bi sve poslovne promene u
bilansu bile prikazane u jednoj „izveštajnoj“ valuti. Da bi se transakcije u stranoj valuti i
29
24
inostrana poslovanja uključila u finansijske izveštaje nekog preduzeća, te transakcije
moraju biti izražene u izveštajnoj valuti tog preduzeća, a finansijski izveštaji inostranog
poslovanja moraju biti prevedeni u izveštajnu valutu tog preduzeća. Glavno pitanje
računovodstva transakcija u stranim valutima i inostranog poslovanja jeste odluka koji
devizni kurs koristiti i kako u finansijskim izveštajima priznati finansijske učinke
promena kurseva stranih valuta.
MRS 23 – Troškovi pozajmljivanja

(IAS 23 – Borrowing Costs)
Ovaj standard propisuje računovodstveni postupak za troškove pozajmljivanja. On
zahteva da se troškovi pozajmljivanja po pravilu iskazuju kao rashod. Međutim standard
kao dopušteni alternativni postupak dozvoljava kapitalizaciju onih troškova
pozajmljivanja koji mogu da se neposredno pripišu sticanju, izgradnji ili izradi
sredstava koja se osposobljavaju za upotrebu. Troškovi pozajmljivanja se priznaju kao
rashod perioda kada su i nastali, a oni koji se mogu kapitalisati – propisati sticanju,
izgradnji ili izradi sredstava koje se osposobljava za upotrebu, uključuju se u nabavnu
vrednost ili cenu koštanja tog sredstva. Primer troškova pozajmljivanja su kamate na
zajmove, finansijski trošak po osnovu finansijskog lizinga, kursne razlike za zajmove u
stranoj valuti.30
MRS 24 – Obelodanjivanje povezanih strana

(IAS 24 – Related Party Disclosures)
Cilj ovog standarda je da propiše pravila za prikazivanje odnosa preduzeća sa svim
drugim preduzećima i fizičkim licima koja imaju značajan upliv na njegovo poslovanje
ili na koje to preduzeće ima značajan upliv (matično preduzeće, zavisna preduzeća,
zavisna preduzeća zavisnih preduzeća, pridružena preduzeća, kao i fizička lica i bliski
članovi njihove porodice).
MRS 26 – Računovodstvo i izveštavanje planova penzijskih primanja

(IAS 26 – Accounting and Reporting by Retirement Benefit Plus)
Cilj ovog standarda je da propiše pravila za prikazivanje neto imovine raspoložive za
isplatu penzija, obavezu procenjivanja vrednosti neto imovine od strane aktuara i
obavezu opisivanja politike prikupljanja sredstava u penzione fondove.
MRS 27 – Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji

(IAS 27 – Consolidated Financial Statements and Accounting for Investments in
Subsidiaries)
Ovaj standard se primenjuje u pripremi i prikazivanju konsolidovanih finansijskih
izveštaja za grupu preduzeća pod kontrolom matičnog preduzeća kao i kod
računovodstvenog obuhvatanja ulaganja u zavisna preduzeća u posebnim finansijskim
izveštajima matičnog preduzeća. Konsolidovane finansijske izveštaje prikazuje matično
preduzeće da bi prikazalo finansijsko stanje, rezultat poslovanja i promene u
finansijskom stanju grupe u celini. Ovde se javlja i pojam manjinskog interesa zavisnog
preduzeća u vidu neto rezultata poslovanja i neto imovine koji nisu u vlasništvu
matičnog preduzeća i oni se prikazuju odvojeno od matičnog preduzeća. Konsolidacija
30
25
podrazumeva eliminisanje internih odnosa unutar grupe tj. međusobnih potraživanja i
obaveza kao i nastale ne realizovane dobitke i gubitke (osim u slučaju kada trošak ne
može da se povrati).31
MRS 28 – Investicije u pridružene entitete

(IAS 28 – Accounting for Investments in Associates)
Ovaj standard primenjuju investitori u računovodstvenom obuhvatanju ulaganja u
pridružena preduzeća, tj. ona u kojima imaju značajan uticaj, ali koji nije ni zavisno
preduzeće ni zajednički poduhvat investitora. Značajan uticaj je moć učešća u
odlučivanju o finansijskoj i poslovnoj politici korisnika ulaganja radi ostvarivanja
koristi od njegovih aktivnosti, ali nije i kontrola nad tim politikama. Investitor ima
značajan uticaj ako ima 20% ili više prava glasa u korisniku ulaganja, zastupljen je
značajno u upravnom odboru, učestvuje u kreiranju politike, poslova, izboru
rukovodstva i sl. Ulaganje se prvo iskazuje po nabavnoj vrednosti, zatim se prilagođava
promenama na investitorovom udelu u neto imovini korisnika ulaganja. Udeo
investitora u rezultatima poslovanja korisnika ulaganja se iskazuje u bilansu uspeha. U
finansijskim izveštajima investitor obelodanjuje pregled značajnih pridruženih
preduzeća, procenat vlasničkog interesa i procenat prava glasa.32
MRS 29 – Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

(IAS 29 – Financial Reporting in Hyperinflationary Economies)
Cilj ovog standarda je da propiše pravila procenjivanja svih pozicija primarnih bilansa
po cenama koje izražavaju kupovnu moć izveštajne valute na dan bilansa, za preduzeća
koja posluju u privredama sa visokom inflacijom. Uporedni podaci za prethodni period
takođe mora da budu iskazani po cenama koje izražavaju kupovnu moć izveštajne
valute na dan bilansa. Jedan od pokazatelja hiperinflatornog okruženja je taj da je
kumulativna stopa inflacije za period od tri godine veća od 100%.
MRS 31 – Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima

(IAS 31 – Financial Reporting of Interests in Joint Ventures)
Obuhvata izveštavanje o sredstvima, obavezama, prihodima i rashodima zajedničkog
poduhvata u finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom poduhvatu i investitora,
bez obzira na strukturu ili oblik u kojem se odvijaju aktivnosti zajedničkog poduhvata.
Zajednički poduhvat je ugovoreni aranžman kojim dve ili više strana preduzimaju neku
ekonomsku aktivnost koja podleže zajedničkoj kontroli tj. upravljanju finansijskom i
poslovnom politikom u cilju ostvarenja koristi. Zajednička kontrola je ugovorom
usaglašena podela kontrole nad ekonomskim aktivnostima. Učesnik zajedničkog
poduhvata je jedna od strana u zajedničkom poduhvatu i ima zajedničku kontrolu nad
tim poduhvatom.33
MRS 32 – Finansijski instrumenti: prezentacija

(IAS 32 – Financial Instruments: Presentation)
31
32
33
26
Cilj ovog standarda je da korisnici finansijskih izveštaja bolje razumeju značaj bilansnih
i vanbilansnih finansijskih instrumenata na finansijski položaj, uspešnost i tokove
gotovine preduzeća. Standard se bavi klasifikovanjem finansijskih instrumenata kao
obaveze ili sopstvenog kapitala, klasifikovanjem pripadajućih kamata, dividendi,
dobitka i gubitka, kao i okolnostima u kojima se vrši prebijanje finansijskih sredstava i
obaveza. Finansijski izveštaji treba da obelodane informacije o iznosima, vremenskom
okviru izvesnosti budućih tokova gotovine preduzeća u vezi sa finansijskim
instrumentima i računovodstvenim politikama koje se primenjuju na te instrumente.
MRS 33 – Zarada po akciji

(IAS 33 – Earnings Per Share)
Cilj ovog standarda je da propiše načela za utvrđivanje i prezentiranje zarade po akciji,
što će poboljšati mogućnost upoređivanja uspešnosti (performansi) raznih preduzeća u
istom periodu, kao i raznih obračunskih perioda za isto preduzeće. Ovaj standard se
usredsređuje na imenitelj kalkulacije zarade po akciji. Čak i ako podaci o zaradi po
akciji imaju ograničenja zbog korišćenih različitih računovodstvenih politika za
utvrđivanje „zarade“, dosledno utvrđen imenitelj povećava vrednost finansijskog
izveštavanja.
MRS 34 – Periodično finansijsko izveštavanje

(IAS 34 – Interim Financial Reporting)
Cilj ovog standarda je da propiše minimum sadržaja finansijskog izveštavanja
određenog perioda i da propiše načela za priznavanje i odmeravanje potpunih ili
skraćenih izveštaja u toku godine. Blagovremeno i pouzdano periodično finansijsko
izveštavanje povećava sposobnost investitora, poverilaca i drugih da razumeju kapacitet
preduzeća da generiše zaradu i gotovinski tok, kao i svoju finansijsku kondiciju i
likvidnost.
MRS 35 – Prestajanje (prestanak) poslovanja

(IAS 35 – Discontinuing Operations)
Cilj ovog standarda jeste da ustanovi načela za izveštajne informacije o poslovanju koje
se obustavlja, čime se povećava sposobnost korisnika finansijskih izveštaja da prave
projekcije gotovinskih tokova, sposobnosti stvaranja zarade finansijskom položaju
preduzeća, razdvajajući informacije o poslovanju koje se obustavlja, od informacija o
poslovanju koje se nastavlja. Poslovanje koje prestaje je sastavni deo preduzeća koje
ono može da: otuđi u celini u jednoj transakciji kroz proces razdvajanja ili prenosa
neemitovanih akcija za taj deo preduzeća u vlasništvo postojećim akcionarima
preduzeća, otuđuje deo po deo ili ugasi, tako što ga napušta.
MRS 36 – Umanjenje vrednosti imovine (važi od 1.7.99.)

(IAS 36 – Impairment of Assets; effective 1.7.99)
Cilj ovog standarda je da propiše postupke koje preduzeće primenjuje, radi obezbeđenja
da se sredstva u knjigama ne vode po vrednosti, koja je veća od nadoknadive vrednosti.
Sredstvo se vodi po vrednosti koja je veća od nadoknadive vrednosti, ako njegova
knjigovodstvena vrednost premašuje iznos koji će biti nadoknađen korišćenjem ili
prodajom tog sredstva. Ukoliko je to slučaj, smatra se da je vrednost sredstva umanjena
i standard zahteva da preduzeće izvrši priznavanje gubitka po osnovu umanjenja
vrednosti. Ovaj standard takođe određuje kada preduzeće treba da stornira gubitak po
osnovu umanjenja vrednosti i propisuje određena obelodanjivanja za sredstva čija je
vrednost umanjena.
27
MRS 37 – Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva (važi od 1.7.99.)
(IAS 37 – Provisions, Contingent Liabilities and Contingent Assets; effective 1.7.99.))
Cilj ovog standarda je da ustanovi odgovarajuće kriterijume za prepoznavanje i osnove
za procenjivanje rezervisanja (provisions), potencijalnih obaveza (contingent liabilities)
i potencijalne imovine (contingent assets) i da obezbedi obelodanjivanje informacija
koje su neophodne za bolje razumevanje njihove prirode, ročnosti i iznosa (vrednosti).
MRS 38 – Nematerijalna ulaganja (važi od 1.7.99.)

(IAS 38 – Intangible Assets; effective 1.7.99.)
Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni tretman nematerijalnih sredstava
kojima se posebno nisu bavili drugi računovodstveni standardi. Ovaj standard zahteva
da preduzeće prizna nematerijalno sredstvo ukoliko je i jedino ukoliko su zadovoljeni
određeni kriterijumi. Ovaj standard takođe određuje kako se meri knjigovodstveni iznos
nematerijalnih sredstava i zahteva određena obelodanjivanja nematerijalnih sredstava.
MRS 39 – Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje (važi od 1.1.2001.)

(IAS 39 – Financial Instruments: Recognition and Measurement; effective 1.1.2001.)
Cilj ovog standarda je da ustanovi principe priznavanja, procenjivanja i obelodanjivanja
informacija o finansijskim instrumentima u računovodstvenim izveštajima preduzeća.
MRS 40 – Investicione nekretnine (važi od 1.1.2001.)

(IAS 40 – Investment Property; effective 1.1.2001.)
Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni postupak sa investicionim objektima
i izveštavanje o investicionim objektima. Ovaj standard treba da bude primenjen
prilikom knjiženja (priznavanja), merenja i objavljivanja o ulaganjima u nekretnine.
Između ostalog, ovaj standard se bavi merenjem ulaganja u nekretnine pod dugoročnim
zakupom u finansijskim izveštajima zakupca i merenjem ulaganja u nekretnine datog
pod kratkoročni zakup u finansijskim izveštajima zakupodavca.
MRS 41 – Poljoprivreda (važi od 1.1.2003.)

(IAS 41 – Agriculture; effective 1.1.2003.)
Cilj ovog standarda je propisivanje računovodstvenog postupka, prezentacija
finansijskih izveštaja i obelodanjivanja koja se odnose na poljoprivrednu delatnost. Ovaj
standard se primenjuje na sledeće, kada je u vezi sa poljoprivrednom delatnošću:
biološka sredstva, poljoprivredne proizvode u momentu ubiranja i državne subvencije.
Ovaj standard se primenjuje na zemljište povezano sa poljoprivrednom delatnošću i
nematerijalna sredstva u vezi sa poljoprivrednom delatnošću.
Prilikom primene Međunarodnih računovodstvenih standarda, neophodno je uvažavanje

i tumačenja koja daje Stalni Komitet za tumačenje Međunarodnih računovodstvenih
standarda. Ovo telo ima zadatak da daje smernice za rešavanje različitih interpretiranih
računovodstvenih pitanja obuhvaćenih Međunarodnim računovodstvenim standardima.
Odbor za međunarodne računovodstvene standarde u aprilu 2001. godine doneo je

odluku da se svi računovodstveni standardi koji su doneti do tog perioda zovu i dalje
Međunarodni računovostveni standardi (MRS), a da standardi koji budu doneti kasnije
nose naziv Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI).
28
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja čine bazu: za sastavljanje kvalitetnijih
finansijskih izveštaja, za pouzdaniju nezavisnu reviziju finansijskih izveštaja i za razvoj
dobre računovodstvene prakse.
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja su:34
MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

MSFI 2 Plaćanje akcijama
MSFI 3 Poslovne kombinacije
MSFI 4 Ugovori o osiguranju
MSFI 5 Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju
MSFI 6 Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa
MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja
MSFI 8 Segmenti poslovanja
Tabela 2. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja
U cilju donošenja standarda za globalnu primenu Odbor za Međunarodne

računovodstvene standarde (IASB) objavio je međunarodne standarde finansijskog
izveštavanja. Prvi IASB-ov standard – MSFI 1 objavljen je u junu 2003. godine, sa
primenom od 1.1.2004. godine.
MSFI 1 – Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja35

Cilj ovog MSFI je da se obezbedi da prvi finansijski izveštaji entiteta u skladu sa MSFI
i njegovi periodični izveštaji koji se odnose na deo perioda koji obuhvataju finansijski
izveštaji, sadrže visokokvalitetne informacije koje: su transparentne za korisnike i
uporedive za sve periode o kojima se izveštava; pružaju odgovarajuću polaznu tačku za
računovodstvo u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja
(MSFI); i mogu da se generišu uz troškove koji ne prevazilaze koristi za korisnike
izveštaja.
MSFI 2 – Plaćanje akcijama36

Cilj ovog MSFI je da precizira finansijsko izveštavanje entiteta kada se on obavezuje na
transakcije plaćanja akcijama. Konkretno, njime se od entiteta zahteva da prikaže u
svom bilansu uspeha i finansijskoj poziciji efekte transakcija plaćanja akcijama,
uključujući i rashode vezane za transakcije u kojima su zaposlenima dodeljene opcije
akcija.
MSFI 3 – Poslovne kombinacije37

Cilj ovog MSFI je da se precizno utvrdi finansijsko izveštavanje entiteta kada se
preduzima poslovna kombinacija. Naročito se navodi da sve poslovne kombinacije treba
računovodstveno obuhvatati primenom metoda kupovine. Dakle, sticalac priznaje
prepoznatljivu imovinu, obaveze i potencijalne obaveze stečenog entiteta po njihovim
fer vrednostima na datum sticanja, kao i goodwill, koji se naknadno testira na umanjenje
vrednosti, a ne amortizuje se.
34
35
http://www.mfin.sr.gov.yu/srl/1362/
36
37
29
MSFI 4 – Ugovori o osiguranju38
Cilj ovog MSFI je da se definiše finansijsko izveštavanje za ugovore o osiguranju od
strane nekog entiteta koji izdaje takve ugovore (koji se u ovom MSFI opisuje kao
osiguratelj) dok Odbor ne završi drugu fazu ovog projekta o ugovorima o osiguranju.
Konkretno, MSFI zahteva: delimično poboljšanje obračuna za ugovore o osiguranju od
strane osiguratelja; obelodanjivanje koje identifikuje i objašnjava iznose u finansijskim
izveštajima osiguratelja koji se javljaju u ugovorima o osiguranju i koji pomažu
korisnicima tih finansijskih izveštaja da razumeju iznos, vreme i neizvesnost budućih
tokova gotovine od ugovora o osiguranju.
MSFI 5 – Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju39

Cilj ovog MSFI je da odredi obračunavanje za imovinu koja se drži za prodaju, kao i
prezentaciju i obelodanjivanje prestanka poslovanja. Naročito, ovaj MSFI zahteva: da se
sredstva koja zadovoljavaju kriterijume priznavanja kao sredstva za prodaju odmeravaju
po nižoj vrednosti od osnovnog iznosa i fer vrednosti manje troškovi za prodaju, i da
prestane snižavanje cena takvih sredstava; i da se sredstva koja zadovoljavaju
kriterijume klasifikovanja kao sredstva za prodaju prezentuju odvojeno na prvoj strani
bilansa stanja i da se rezultati prestanka poslovanja prezentuju odvojeno u bilansu
uspeha.
MSFI 6 – Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa40

Cilj ovog MSFI je da odredi finansijsko izveštavanje za istraživanje i procenjivanje
mineralnih resursa. Naročito, ovaj MSFI zahteva: ograničena poboljšanja postojeće
računovodstvene prakse za izdatke istraživanja i procenjivanja, od entiteta koji priznaju
sredstva za istraživanje i procenjivanje da izvrše procenu tih sredstava zbog umanjenja
vrednosti u skladu sa ovim MSFI i da odmeravaju svako umanjenje vrednosti u skladu
sa MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine; obelodanjivanja kojima se identifikuju i
objašnjavaju iznosi u finansijskim izveštajima entiteta, a koji su nastali usled
istraživanja i procenjivanja mineralnih resursa i kojim se pomaže korisnicima tih
finansijskih izveštaja da razumeju iznos, vreme i izvesnost budućih tokova gotovine u
vezi sa svakim priznatim sredstvom za istraživanje i procenjivanje.
MSFI 7 – Finansijski instrumenti: obelodanjivanja41

Cilj ovog MSFI je da zahteva od entiteta da u svojim finansijskim izveštajima obezbede
obelodanjivanja koja omogućavaju korisnicima da procene: značaj finansijskih
instrumenata za finansijsku poziciju i performanse entiteta; i prirodu i stepen rizika koji
potiču od finansijskih instrumenata kojima je entitet izložen tokom perioda i na datum
izveštavanja, kao i to kako entitet upravlja tim rizicima. Principi u ovom MSFI
dopunjuju principe za priznavanje, odmeravanje i prezentaciju finansijskih sredstava i
finansijskih obaveza u MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija i MRS 39
Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje.
MSFI 8 – Segmenti poslovanja42
38
39
40
41
42
http://www.mfin.sr.gov.yu/download/pdf/ostalo/medjunarodni_racunovodstveni_standardi/medjunarodn
i_standard_finansijskog_izvestavanja_8_-_segmenti_poslovanja.pdf
30
Entitet obelodanjuje informacije da bi omogućio korisnicima svojih finansijskih
izveštaja da ocenjuju prirodu i finansijske efekte poslovnih aktivnosti u kojima
učestvuje i ekonomsko okruženje u kom posluje. Ovaj MSFI se primenjuje na: zasebne
ili pojedinačne finansijske izveštaje entiteta: čijim se dužničkim instrumentima ili
instrumentima kapitala trguje na javnom tržištu ili koja dostavlja ili je u procesu
dostavljanja finansijskih izveštaja kod komisije za hartije od vrednosti; i konsolidovane
finansijske izveštaje neke grupe sa matičnim entitetom. Segment poslovanja je
komponenta nekog entiteta: koja se bavi poslovnim aktivnostima kojima može da
ostvaruje prihode ili pravi rashode; čije poslovne rezultate redovno pregleda glavni
organ upravljanja tog entiteta da bi doneo odluke o resursima koji se dodeljuju tom
segmentu i da bi ocenio njegove performanse i za koji su raspoložive zasebne
finansijske informacije.
Primena IASB-ovih standarda se zahteva trenutno:43

 u oko 35 zemalja za sve domaće kompanije, kotiranje na berzi,
 u 6 drugih zemalja za neke domaće kompanije,
 veliki broj zemalja na ovim standardima zasniva svoju nacionalnu praksu.
Nekoliko zemalja, uključujući Australiju i Evropsku Uniju u 2002. godini izdalo je

saopštenja o primeni međunarodnih standarda od 1.1.2005. godine ili kasnije. Na
harmonizaciji međunarodne prakse u SAD rade IASB Odbor za finansijsko
računovodstvene standarde u SAD. U cilju poklanjanja razlika između Međunarodnih
standarda finansijskog izveštavanja i računovodstvenih standarda Japana, IASB je
započeo razgovore o zajedničkim projektima sa odborom za računovodstvene standarde
Japana.
U praktičnom funkcionisanju, česte i velike promene svakako da nameću pitanja u vezi

s razlozima ili povodom za menjanje sadržaja i prezentacije standarda, koji sa svoje
strane, sigurno zahtevaju proučavanje oko njihovog uhodavanja, a nesumnjivo nameću i
dopunske troškove. U tom smislu, razloga ima više, ali bitno je izneti tri
reprezentativna.
Jedan od razloga se povezuje sa rastućim brojem zemalja, odnosno nacionalnih

asocijacija u članstvu IFAC-a, odnosno Komiteta za međunarodne računovodstvene
standarde. Ekonomski sistem, politički sistem, zakonodavni sistem, sistem edukacije,
sociokulturne karakteristike pojedinih zemalja itd. Jednom rečju okruženje, predstavlja
faktor nezaobilaznog uticaja koji stavlja nacionalni pečat na računovodstvo u svakoj
zemlji, nezavisno od opštih trendova u vezi sa povećanjem nivoa harmonizacije.
Članstvo u Komitetu, pored ostalog, znači i mogućnost da se utiče na odluke u vezi sa
donošenjem standarda. Praktično, često se događa da predstavnici malih i velikih
asocijacija budu jednako zainteresovani za uopštenije formulacije i stilske obrade
pojedinih standarda. Međutim, vrlo često se javljaju i vrlo suprotna gledišta. Praktičnim
usaglašavanjem gledišta, u svakom slučaju, nameće se potreba za revidiranjem
pojedinih standarda.
Pribavljanje potrebnog kapitala za poslovne svrhe, odnosno zainteresovanost entiteta da

svoje hartije od vrednosti plasiraju na svetskim berzama predstavlja takođe značajan
povod za promene MRS. Prilikom emitovanja vrednosnih hartija ne treba gubiti iz vida
43
31
činjenicu da se dobijaju najkvalitetnija finansijska sredstva (kapital), a da se pri tome ne
stiče nikakva odgovornost da preduzeće bilo kada otkupi ili na bilo koji način povrati
novac od prodaje akcija, postaje sasvim očiglednim motiv preduzeća da kotiraju svoje
vrednosne hartije na svetskim efektivnim berzama. Međutim, berze za hartije od
vrednosti (efektivne berze), nameću svoja striktna pravila ponašanja u berzanskom
komuniciranju. Jedno od pravila, koje inače ima izuzetan značaj, odnosi se na pripremu
i prezentaciju finansijskih izveštaja. To znači, efektne berze i ostale institucije, takođe
su nametnule pravila izveštavanja u vezi sa finansijskim poslovanjem. Naime, izveštaj o
reviziji finansijskih izveštaja kao pisani dokument ima bitnu ulogu u procesu
finansijskog izveštavanja; dopunjuje set finansijskih izveštaja u smislu odgovarajuće
dokumentacione podloge i ima moćnu informacionu ulogu za eksterne korisnike,
aktivne učesnike berzanskog trgovanja efektima.
Posebnu pažnju zavređuje veoma uticajna funkcija koju obavlja Međunarodna

organizacija – Komisija za hartije od vrednosti (International Organization of Security
Commissions – IOSCO). Osnovni zadatak ove međunarodne organizacije je „da
prevaziđe nedovoljnu uporedivost finansijskih izveštaja u cilju sigurnijeg angažovanja
slobodnog kapitala“.44 Napori IOSCO-a u velikoj meri su podržani od strane više
državnih organa, agencija i profesionalnih organizacija. To nesumljivo iz razloga što
IOSCO ima presudan uticaj prilikom odlučivanja o tome koji su Međunarodni
računovodstveni standardi prihvatljivi i odgovaraju propozicijama kojima svetske berze
uslovljavaju kotiranje vrednosnih hartija. Zato su sasvim razumljiva nastojanja IFAC da
usaglase ključne MRS sa zahtevima IOSCO. Zaslužuje pažnju činjenica da usvajanje
MRS 39 – finansijski instrumenti: priznavanje i merenje, smatra se da su konačno
kompletirani MRS kojima su usagalašena ključna stanovišta između KMRS i IOSCO-a.
Upravo ova saglasnost ključnih računovodstvenih standarda smatra se da predstavlja
istorijski događaj u razvoju MRS.
Pored navedenih, svakako da postoje i drugi razlozi za promene kod standarda. Između
ostalog, mogao bi se navesti izraziti razvoj računovodstvene profesije poslednjih
decenija. Prirodno je da eksperti grupe KMRS sa svoje strane permanentno proučavaju
progresivna dostignuća iz oblasti računovodstvene i revizorske struke i nauke, kao i
razvijene prakse, što znači, da uspešna, efikasna i racionalna rešenja koja se susreću
širom sveta uvek mogu da služe kao osnova u izgradnji savršenih rešenja. Time se
dolazi do prihvatljivih i efikasnijih rešenja na području standardizacije računovodstvene
prakse na međunarodnom planu.
4. RAČUNOVODSTVENA POLITIKA I FINANSIJSKO

IZVEŠTAVANJE NA BAZI MEĐUNARODNIH
44
IOSCO će potvrditi Međunarodne računovodstvene standarde za vangranično pribavljanje kapitala i
kotiranje hartija od vrednosti na svim globalnim tržištima. Velikim kompanijama ključni će standardi
pružiti širom sveta mogućnost da usvoje isto računovodstvo što je sigurno jedinstvena i istorijska
mogućnost za konvergenciju prema jednom računovodstvenom jeziku. IASC, Insight, 1998. str 1.
32
Međunarodni računovodstveni standardi značajno utiču na poboljšanje i harmonizaciju
finansijskog izveštavanja. Otuda se oni koriste po više osnova. Najpre, u zahtevima za
oblikovanje nacionalnog računovodstva u mnogim zemljama. Zatim, od strane berzi i
drugih zakonodavnih tela, koja zahtevaju od stranih i domaćih preduzeća prezentiranje
računovodstvenih izveštaja u skladu sa MRS. Poslednjih godina povećan je interes za
MRS od strane mnogih preduzeća, odnosno kompanija koji se njima koriste. U
savremenim uslovima poslovanja, slobodno se može reći da MRS predstavljaju conditio
sine qua non za efikasno funkcionisanje tržišne privrede, posebno za efikasnost tržišta
kapitala, jer olakšavaju investiranje, a samim tim značajno pospešuju i ubrzavaju
ekonomski razvoj.45
Prema MRS 1 – Prezentiranje finansijskih izveštaja, „računovodstvene politike su

specifični principi, načela, konvencije, pravila i prakse koje je prihvatilo preduzeće u
pripremi i prezentiranju finansijskih izveštaja“46. Postoji mnogo različitih
računovodstvenih politika u primeni, čak i kada se odnose na iste oblasti. Stoga je
potrebno procenjivanje prilikom izbora i primene onih politika koje u datim uslovima
poslovanja preduzeća najbolje odgovaraju pravilnom prezentiranju finansijskog
položaja i uspešnosti poslovanja.
4.1. SUŠTINA I ZNAČAJ RAČUNOVODSTVENE POLITIKE
Danas računovodstvena politika, kao interna računovodstvena regulativa, ima značajnu,

ako ne i presudnu ulogu prilikom oblikovanja računovodstvenih izveštaja, i to u svim
onim slučajevima gde je od strane zakonodavne i profesionalne regulative ostavljen
prostor za vođenje računovodstvene politike. Ovo stoga što, po prirodi stvari, u mnogim
situacijama zakonodavac nije propisao postupak za bilansiranje imovine, obaveza,
kapitala, rashoda, odnosno prihoda.
Budući da je svrha prezentiranja računovodstvenih izveštaja (opšte namene) da se

osigura uporedivost finansijskih izveštaja preduzeća za prethodna razdoblja, sa
finansijskim izveštajima drugih preduzeća, ciljevi računovodstvene politike su u tome
da obezbede da finansijski izveštaji pruže informacije koje su razumljive, relevantne i
pouzdane za potrebe donošenja odluka od strane korisnika. Razumljiva je ona
informacija koja je, po pravilu, lako shvatljiva za korisnike. Pri tome se pretpostavlja da
korisnici, pored ostalog, poseduju dovoljno znanja o poslovno-ekonomskim
aktivnostima preduzeća, uključujući i poznavanje računovodstva. U osnovi
relevantnosti je sposobnost informacije da utiče na izbor odluke pomažući korisnicima
da potvrde ili koriguju prethodna očekivanja ili da oblikuju predviđanja sadašnjih i
budućih događaja. Prema Odboru za standarde finansijskog računovodstva u SAD,
relevantnost, kao primarni kvalitet za informacije za odluku, obuhvata sledeće
komponente: predvidivost, povratnost i blagovremenost. Reč je o određenim kvalitetima
informacija koje pomažu korisnicima da povećaju mogućnost predviđanja, potvrđivanja
ranijih očekivanja i blagovremenog donošenja odluka. Pored relevatnosti, drugi kvalitet
45
Dr Jovan Krstić, „Računovodstvena politika i finansijsko izveštavanje na bazi međunarodnih
računovodstvenih standarda“ I seminar, Primena MRS u našoj poslovnoj praksi, SRRS, Beograd, 2000.
46
“Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) i Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja
(MSFI)”, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2007.
33
za donošenje odluka je pouzdanost. Ovaj kvalitet informacije obezbeđuje da informacija
ne sadrži greške i predubeđenja i da verno prezentuje određenu sadržinu.
Kada je reč o nosiocima računovodstvene politike, onda jasno treba istaći da je to

menadžment preduzeća, kao skup lica koja su po ovlašćenju drugih preuzela
upravljačke funkcije. U stvari, menadžment preduzeća koji je danas izrastao u jedan
osoben resurs zasnovan na znanju i veštini da vodi preduzeće, treba da odabira i
primenjuje računovodstvene politike tako da računovodstveni izveštaji budu u skladu sa
zahtevima MRS-a i tumačenja Stalnog odbora za primenu MRS (SIC – Standing
Interpretation Committee). Tamo gde nema posebnih zahteva, menadžment treba da
utvrdi politike koje će omogućiti da računovodstveni izveštaji pruže, kao što je već
rečeno, relevantne, odnosno valjane i pouzdane, tj. verodostojne informacije za potrebe
donošenja odluka korisnika. Drugim rečima, u odsustvu specifičnog MRS i tumačenja
Stalnog odbora za primenu MRS, već i za pouzdanije prezentiranje budućih informacija,
menadžment koristi svoje procenjivanje u razvijanju računovodstvene politike, koja
pruža najkorisnije informacije korisnicima finansijskih izveštaja preduzeća. Tom
prilikom menadžment uzima u obzir sledeće:47
a) zahteve i smernice MRS koji obrađuju slična pitanja,
b) definicije, kriterijume za prikazivanje i merenje imovine, obaveza, kapitala,
prihoda i rashoda postavljenih u okviru Komiteta za MRS,
c) izjave drugih tela koja donose računovodstvene standarde i prihvaćenu praksu
samo u onoj meri u kojoj su u skladu sa zahtevima pod a) i b).
Finansijski izveštaji pružaju informaciju o finansijskom položaju, uspešnosti, i

promenama u finansijskom položaju preduzeća, koja je važna širokom krugu korisnika
(investitorima, zaposlenima i dr.) za donošenje ekonomskih odluka. Kompletan set
finansijskih izveštaja uključuje sledeće sastavne delove:48
a) Bilans stanja,
b) Bilans uspeha,
c) Izveštaj o promenama na kapitalu, koji pokazuje:
 sve promene na kapitalu, ili
 promene na kapitalu osim promene kapitala koje proizilaze iz transakcija
sa vlasnicima i raspodele vlasnicima,
d) Izveštaj o novčanim tokovima, i
e) Računovodstvene politike i bitne napomene, sa dopunskim objašnjenjima.
Prema tome, računovodstvena politika je sastavni deo kompleta finansijskih izveštaja.

Njena uloga je, pre svega, u tome da omogući korisnicima da budu svesni upotrebljene
osnovice za merenje elemenata finansijskih izveštaja i specifičnih računovodstvenih
politika. Upotrebljene osnovice za merenje elemenata finansijskih izveštaja, kao i
specifične računovodstvene politike obelodanjuju se u napomenama. Osnovice za
merenje elemenata finansijskih izveštaja su: nabavna vrednost, tekući trošak, tržišna
vrednost kao prihvatljiva vrednost za obe strane koje učestvuju u dogovoru i sadašnja
vrednost. Nabavna vrednost određenog sredstva podrazumeva da se ono u bilansu
iskazuje u visini novčanog izdatka ili novčanog ekvivalenta učinjenog radi njegovog
sticanja. Obaveze se, shodno ovom pravilu, bilansiraju u visini njihove očekivane
47
i revizora Srbije, 2005. str. 563
48
Op. cit, str. 68-69.
34
isplate u normalnom toku poslovanja preduzeća. Tekući trošak određenog sredstva
znači da se ono bilansira u novčanom iznosu koji bi trebalo platiti ako bi isto ili
ekvivalentno sredstvo bilo pribavljeno na dan bilansa. Obaveze se, pak, evidentiraju u
novčanom iznosu koji bi bio potreban da se podmire takve obaveze u trenutku
sastavljanja bilansa. Tržišna vrednost podrazumeva da se sredstva iskazuju u novčanom
iznosu ili novčanim ekvivalentima koji se na dan bilansa može dobiti redovnom
prodajom. Obaveze se iskazuju o njihovim ugovorenim vrednostima, odnosno
novčanim ekvivalentima i/ili iznosima novčanih ekvivalenata za koje se očekuje da će
biti izdati da bi se izmirile obaveze u normalnom toku poslovanja. Sadašnja, odnosno
prinosna vrednost znači da se sredstva procenjuju po diskontovanoj vrednosti budućih
neto novčanih priliva koje se očekuje da će biti ostvareni u okviru uobičajenog toka
poslovanja.
Prezentiranje računovodstvene politike izražava se, kao što je već naglašeno, u izboru
osnovice za merenje, odnosno vrednovanje, kao i u korišćenju odgovarajućih
specifičnih računovodstvenih politika, neophodnih za pravilno i potpuno razumevanje
finansijskih izveštaja. Pri tome, vođenje racionalne računovodstvene politike
podrazumeva, svakako, da se na jedan konzistentan način primenjuje kako osnova za
merenje, tako i pojedinačne računovodstvene politike. Pored navedenog, osnov za
obezbeđenje kvalitetnog finansijskog izveštavanja predstavlja i zahtev za poboljšanje
tradicionalnog metoda finansijskog izveštavanja. S tim u vezi, Specijalni komitet za
finansijsko izveštavanje Američkog instituta javnih računovođa je u jednom svom
izveštaju, tzv. Konačnom izveštaju 1994. dao preporuke za promene tradicionalnih
finansijskih izveštaja u četiri široka područja, i to:49 područja poboljšanja vrsta
informacija (proširenja sadašnjeg sistema finansijskog izveštavanja), unapređenja
finansijskih izveštaja, poboljšanja kvaliteta revizije, kao i područja koja olakšavaju
promene. Inače, u fokusu datih preporuka je zahtev za oblikovanje jednog šireg,
savremenijeg koncepta finansijskog izveštavanja gde se, pre svega, uključuju pored
finansijskih i nefinansijske informacije, koje čine bitnu informacionu podlogu pri
donošenju važnih poslovnih odluka. Isto tako, navedeni koncept preporučuje
odgovarajuća poboljšanja u okviru tradicionalnih finansijskih izveštaja, kao, na primer,
obelodanjivanje informacija o pojedinim delovima (segmentima) preduzeća,
unapređenja prezentiranja u pogledu neizvesnosti merenja određenih sredstava i
obaveza, poboljšanja kvartalnog izveštavanja i sl.
Inače, sva navedena područja unapređenja i poboljšanja tradicionalnog metoda

finansijskog izveštavanja u funkciji su olakšavanja promena po raznim osnovama:
nacionalni i međunarodni donosioci standarda treba da se više usredsrede na
informacione potrebe korisnika, a korisnici bi trebalo da budu podstaknuti da sa
donosiocima standarda rade na većoj uključenosti u proces donošenja standarda,
kompanije bi trebalo da budu podstaknute da dobrovoljno eksperimentišu o načinima za
poboljšanje korisnosti izveštavanja konzistentno modelu Komiteta i sl.
4.2. KONCEPTUALNI OKVIR MEĐUNARODNIH
49
dr R. Stefanović „Reinženjering finansijskog izveštavanja: model poslovnog izveštavanja“,
Računovodstvo 1/2000, str. 5-6
35
Primena Međunarodnih računovodstvenih standarda i Tumačenja Stalnog komiteta za
interpretaciju podrazumeva i promenu okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih
izveštaja, kojim se definišu50:
 ciljevi finansijskih izveštaja i kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja
sastavljenih u skladu sa MRS (razumljivost, značaj, pouzdanost i uporedivost),
 osnovni elementi finansijskih izveštaja (sredstva, obaveze, kapital, rashodi i
prihodi) i način njihovog vrednovanja,
 osnove za vrednovanje elemenata finansijskih izveštaja i koncept kapitala i
očuvanja kapitala.
Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju,

uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća, koje su korisne širokom
krugu korisnika za donošenje ekonomskih odluka. Finansijski izveštaji koji su
pripremljeni za ovu svrhu, zadovoljavaju uobičajene potrebe većine korisnika. Korisnici
finansijskih izveštaja jesu sadašnji i potencijalni investitori, zaposleni, kreditori,
dobavljači i ostali poverioci, kupci, država, odnosno, vlada i njihove agencije i javnost.
Kvalitativna obeležja su ona svojstva koja čine da su informacije obezbeđene u
finansijskim izveštajima korisne za njihove korisnike. Četiri glavna kvalitativna
obeležja su: razumljivost, važnost, pouzdanost i uporedivost.
Finansijski izveštaji prikazuju finansijske učinke transakcija i drugih događaja grupišući

ih u široke klase prema njihovim ekonomskim obeležjima. Ove široke klase nazivaju se
elementi finansijskih izveštaja. Elementi koji su u neposrednom odnosu s merenjem
finansijskog položaja u bilansu stanja jesu sredstva (ili imovina), obaveze i kapital (ili
sopstveni kapital).
Oni se definišu na sledeći način:51

 Sredstvo je resurs koji kontroliše preduzeće kao rezultat prošlih događaja i od
kojeg se očekuje priticanje budućih ekonomskih koristi u preduzeće.
 Obaveza je sadašnja obaveza preduzeća, proizašla iz prošlih događaja za čije se
izmirenje očekuje da će dovesti do odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi
iz preduzeća.
 Kapital je preostali interes u sredstvima preduzeća nakon odbitka svih njegovih
obaveza.
Elementi koji su u neposrednom odnosu s merenjem uspešnosti u bilansu uspeha jesu

prihodi i rashodi. Izveštaj o promenama finansijskog položaja obično odražava elemente
izveštaja bilansa uspeha i promene u elementima bilansa stanja; shodno tome, ovaj
okvir ne identifikuje ni jedan elemenat koje je jedinstven za taj izveštaj.
Priznavanje je proces uvrštavanja u bilans stanja ili bilans uspeha stavke koja
zadovoljava definiciju nekog elementa i zadovoljava sledeće kriterijume za priznavanje:
ako je verovatno da će bilo koja buduća ekonomska korist povezana s tom stavkom
priticati u preduzeće ili oticati iz njega i ako stavka ima nabavnu vrednost ili cenu
koštanja ili vrednost koja može da se pouzdano izmeri. Merenje je proces utvrđivanja
novčanih iznosa po kojima bi trebalo priznati elemente finansijskih izveštaja i prikazati
50
Rada Stojanović, MRS za javni sektor, časopis Računovodstvena praksa br.1, Beograd, 2004., str.11
51
i revizora Srbije, 2005. str. 32-36.
36
ih u bilansu stanja i bilansu uspeha. To uključuje izbor određene osnovice za merenje,
npr. istorijska vrednost, tekuća vrednost, prodajna vrednost ili sadašnja vrednost.
Osnovica za merenje koju najčešće usvajaju preduzeća pri sastavljanju svojih
finansijskih izveštaja je istorijska vrednost. Ona se obično kombinuje sa ostalim
osnovicama za merenje.
Ovaj okvir utvrđuje koncept na kome se zasniva sastavljanje i prikazivanje finansijskih

izveštaja za eksterne korisnike. Cilj okvira je:52
 da pomaže Odboru Komiteta za MRS u razvoju budućih Međunarodnih
računovodstvenih standarda i u kritičkom razmatranju postojećih Međunarodnih
računovodstvenih standarda;
 da pomaže Odboru Komiteta za MRS da promoviše harmonizaciju regulative,
računovodstvenih standarda i postupaka koji se odnose na prikazivanje
finansijskih izveštaja, obezbeđujući podlogu za smanjenje broja alternativnih
računovodstvenih postupaka koje dopuštaju MRS;
 da pomaže nacionalnim organima za donošenje standarda i u razvoju novih
nacionalnih standarda;
 da pomaže u pripremi finansijskih izveštaja kada se oni pripremaju u skladu sa
Međunarodnim računovodstvenim standardima i u rešavanju pitanja koja tek
treba da se urede Međunarodnim računovodstvenim standardima;
 da pomaže revizorima u formiranju mišljenja o tome da li su finansijski izveštaji
usaglašeni sa Međunarodnim računovodstvenim standardima;
 da pomaže korisnicima finansijskih izveštaja pri tumačenju informacija koje su
sadržane u finansijskim izveštajima, pripremljenim u skladu sa Međunarodnim
računovodstvenim standardima, i
 da onima koji su zainteresovani za rad Komiteta za MRS obezbeđuje
informacije o njegovom pristupu pri formulisanju Međunarodnih
računovodstvenih standarda;
5. MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI I

NJIHOVA PRIMENA U NAŠOJ ZEMLJI
Poslednjih godina sve više zemalja u okviru pripreme i prezentiranja finansijskih

(računovodstvenih) izveštaja primenjuje Međunarodne računovodstvene standarde
(MRS). To čini i naša zemlja, budući da Savez računovođa i revizora Jugoslavije, kao
52
standarde (IAS) i Tumačenja SIC objavljena do 31.marta 2004, prva knjiga, Beograd: Savez računovođa i
revizora Srbije, 2005. str. 23.
37
profesionalna asocijacija, doneo Odluku o neposrednoj primeni MRS u Jugoslaviji
(1998). Time je ne samo rešena dilema oko pripreme i donošenja računovodstvenih
standarda u našoj zemlji, nego je, zapravo, učinjen novi korak u pravcu razvoja
profesionalne regulative kod nas.
Konkretna primena MRS u našoj zemlji, razume se, podrazumeva jedan dodatni,
sistematski i kontinuirani napor odgovarajućih učesnika u tom procesu. Najpre, državni
organi su bili u obavezi da donesu izmene odgovarajućih propisa radi lakše primene
MRS. Zatim, Savez računovođa i revizora Srbije je izdao set MRS u obliku knjige i
radio na njihovom popularizovanju i tumačenju. Obaveze računovođa su da se usvoje
MRS i stvaralački ih primenjuju radi istinitog i poštenog finansijskog izveštavanja. U
okviru navedenih aktivnosti, svakako, treba tražiti razloge za održavanje seminara u
vezi sa primenom MRS u našoj praksi, u organizaciji Saveza računovođa i revizora
Srbije, na Zlatiboru.
Očekivanja od standardizacije finansijskog izveštavanja prema međunarodnoj regulativi

su: 53
 razvoj veština sastavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja u skladu sa
MRS;
 revizorska sposobnost u skladu sa MRS;
 ponašanje računovođa prema kodeksu profesionalne etike koju je ustanovio
IFAC;
 postizanje i održavanje ključne uloge računovodstvene profesije u menadžerskoj
strukturi;
 dokazano međunarodno računovodstveno znanje i veština;
 promena načina razmišljanja – prioritet interesi investitora a ne države;
 stvaranje jake računovodstvene profesije zasnovane na međunarodnoj praksi u
pogledu: obrazovanja, sertifikovanja, kontinuirane edukacije i profesionalne
regulative.
Kada je u pitanju naša zemlja Zakonom o računovodstvu i reviziji iz 2002. godine

propisana je direktna primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja za sva
preduzeća, nezavisno od pravne forme i veličine. Godišnji računi naših privrednih
subjekata za 2004. godinu sastavljeni su u skladu sa MSFI. Na taj način Srbija se
opredelila da bude aktivan učesnik u procesu harmonizacije finansijskog izveštavanja ne
samo u Evropi, nego i u globalnim razmerama – bez obzira na teškoće sa kojima se
susreće na tom putu.
Uslovi za praktičnu primenu međunarodnih računovodstvenih standarda, tj. primenu

odredbe iz člana 19. Zakona o računovodstvu i reviziji54 su stvoreni objavljivanjem
Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća, zadruge
i preduzetnike. Pravna lica i preduzetnici dužni su da priznavanja i vrednovanje pozicija
finansijskih izveštaja, vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih
izveštaja, vrše u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, shodno
odredbi iz člana 1955 Zakona o računovodstvu i reviziji. Međutim, uslovi za neposrednu
primenu međunarodnih računovodstvenih standarda zapravo su stvoreni tek u maju
53
www.ftb.uni-bk.ac.yu/bilansiranjeimrs/ppt/4%2011.11.03.
54
Službeni glasnik RS br. 46/2006. g.
55
Od 1.1.2003. navedena odredba Zakona primenjuje se za banke i druge finansijske organizacije, a za
ostala pravna lica i preduzetnike je trebala da se primenjuje od 1.1.2004. godine
38
2004. godine, sa objavljivanjem novog Pravilnika, nakon čega je stari stavljen van
snage.
U oblasti računovodstva pri prelazu sa nacionalnih propisa na neposrednu primenu

MRS, iziskuje se sprovođenje odgovarajućih knjigovodstvenih usklađivanja početnog
stanja (na dan prelaska na neposrednu primenu međunarodnih računovodstvenih
standarda). Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 1 (MSFI 1) – Prva
primena Međunarodnih standarda za finansijsko izveštavanje56 uređeno je usklađivanje
početnog stanja.
U periodu u kome se međunarodni računovodstveni standardi prvi put u potpunosti

primenjuju kao primarna računovodstvena osnova, suština te prve primene se ogleda u
tome što finansijske izveštaje treba sastaviti i prezentirati kao da su oduvek sastavljani u
skladu sa MRS. U cilju pojednostavljenja postupka korekcije početnog stanja ne postoji
obaveza reklasifikovanja i usklađivanja uporednih podataka iz prethodne poslovne
godine.57
6. OSVRT NA PRIMENU RAČUNOVODSTVENE POLITIKE I

FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE NA BAZI MRS
U NAŠOJ POSLOVNOJ PRAKSI
Paralelno sa primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda u našoj poslovnoj

praksi, postoji potreba za vođenjem smišljene računovodstvene politike, kao i
obezbeđenjem kvalitetnog finansijskog izveštavanja. Inače, vođenje racionalne
računovodstvene politike polazi od toga da se na jedan konzistentan način primenjuje
56
IFRS – International Financial Reporting Standard 1
57
Shodno čl. 78. Pravilnika propisano je da, izuzetno od zahteva MSFI 1 – Prva primena MSFI-1, ne
postoji obaveza reklasifikovanja i usklađivanja uporednih podataka iz prethodne poslovne godine,
odnosno podataka sa stanjem na dan 1.1.2003. godine.
39
osnov za merenje i pojedinačne računovodstvene politike. Kvalitet finansijskog
izveštavanja raste ne samo vođenjem adekvatne računovodstvene politike, već i
poboljšanjem tradicionalnog sistema finansijskog izveštavanja.
Donošenjem Odluke o neposrednoj primeni MRS u Saveznoj Republici Jugoslaviji

(1998) stvoren je uslov za primenu računovodstvene politike na bazi MRS u našoj
poslovnoj praksi. Istovremeno, razrešena je dilema oko pripreme i donošenja
računovodstvenih standarda u nas, s obzirom na činjenicu da su nacionalni standardi
zamenjeni sa MRS. Drugim rečima, to znači da priprema i obelodanjivanje finansijskih
izveštaja treba da se zasnivaju na rešenjima i uputstvima sadržanim u MRS. U našoj
zemlji se primenjuje Zakon o računovodstvu, koji je u značajnoj meri harmonizovan sa
IV direktivom EU, ali i sa MRS. U stvari, može se reći da, polazeći, pre svega, od
odgovarajuće zakonske regulative, u našoj računovodstvenoj praksi funkcioniše
određeni sistem finansijskog izveštavanja i vođenja računovodstvene politike. Pri tome,
osnovu navedenog sistema finansijskog izveštavanja čini set računovodstvenih izveštaja
(godišnji račun), koji obuhvata: Bilans stanja, Bilans uspeha, Dodatni računovodstveni
izveštaj – Aneks, a za velika i srednja preduzeća još i Bilans tokova gotovine i Izveštaj
o poslovanju58. Ono što ovde treba naglasiti je činjenica da su Bilans stanja, Bilans
uspeha, Dodatni računovodstveni izveštaj – Aneks i Izveštaj o poslovanju, upodobljeni
sa IV direktivom EU, a Bilans tokova gotovina sa MRS 7 – Izveštaj o novčanom toku.
Inače, što se tiče primene računovodstvene politike u našoj poslovnoj praksi može se
reći da je ona nedovoljno zastupljena. Ova konstatacija je bazirana na analizi sadržine
pravilnika o računovodstvu nekih naših preduzeća, koji predstavljaju deo interne
profesionalne regulative u kojima naročito dolazi do izražaja primenjena
računovodstvena politika. Naime, iako u Zakonu o računovodstvu preko 20 odredbi
upućuje na to da preduzeća moraju naročitu pažnju da posvete izradi pravilnika o
računovodstvu, odnosno vođenju sopstvene računovodstvene politike, manji broj
preduzeća je to do kraja i potpuno uvaženo. Većina preduzeća je u pravilnicima o
računovodstvu preduzela odredbe Zakona o računovodstvu. Retka su preduzeća koja su
pitanju računovodstvene politike posvetila određenu pažnju. Većina pravilnika o
računovodstvu sadrži i odredbe koje nisu direktno vezane za računovodstvenu politiku,
kao što su odredbe o knjigovodstvenim ispravama i pomoćnim knjigama u okviru kojih
se obuhvata i vanbilansna evidencija sredstava i izvora sredstava u slučaju da postoji
potreba da se ova evidencija vodi, organizaciji računovodstvene službe i dr. Odredbe
pravilnika koje se odnose na računovodstvenu politiku, odnosno odredbe o načinu
utvrđivanja vrednosti pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha, što je nesumljivo ključni
problem (srž računovodstvene politike) za istinito i pošteno finansijsko izveštavanje o
preduzeću, ili ne postoje ili su uopštene i neprecizne.
Zbog svega navedenog, u narednom periodu, paralelno sa primenom MRS u našoj
zemlji mora se veća pažnja posvetiti računovodstvenoj politici kao segmentu interne
računovodstvene regulative. Drugim rečima, treba voditi valjanu, smišljenu
računovodstvenu politiku koja obuhvata kako adekvatnu osnovicu za merenje, tako i
odgovarajući broj pojedinačnih, specifičnih računovodstvenih politika usmerenih na
uobličavanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja preduzeća.59
58
Zakon o računovodstvu i reviziji; Službeni glasnik RS br. 46/2006. g.
59
dr K. Škarić-Jovanović „Bilansna politika - instrument za realizaciju ciljeva poslovne politike
preduzeća“, Knjigovodstvo, 1/97, str 27-31.
40
Prostor za sprovođenje mera računovodstvene, odnosno bilansne politike ostavljen u
odredbama Zakona o računovodstvu, a odnosi se na aktiviranje, pasiviranje i
procenjivanje, mora da bude adekvatno „popunjen“. Ovo prvenstveno u smislu izrade
kvalitetnijih pravilnika o računovodstvu, u kojima bi, pored ostalog, trebalo izvršiti
određena preciziranja svuda tamo gde je ostavljena mogućnost preduzeću, dakle,
menadžmentu da se opredeli za pravo rešenje u konkretnoj situaciji. Ovakvi pravilnici o
računovodstvu su od posebnog značaja za vršenje revizije računovodstvenih izveštaja.
Inače, u sklopu šireg scenarija usmerenog na razvoju računovodstvene regulative u
našoj zemlji treba, pre svega, radikalnije ići sa zamenom zakonodavne u korist
profesionalne regulative, odnosno regulative deregulativom. Ovo tim više ako se zna da
je „proces zamene regulative deregulativom u velikom broju zemalja ocenjen kao
neminovan, i već je istrasiran širok put za sve veću primenu opštih, načelnih rešenja
najpre u vidu Računovodstvenih principa a danas sve više Računovodstvenih standarda
u cilju ostvarivanja efikasnije računovodstvene prakse“ 60 Zatim, obezbediti razradu i
tumačenje pojedinih MRS kako bi lakše mogli da se primenjuju u našoj poslovnoj
praksi. Razume se da razrada navedenih MRS podrazumeva njihovo obelodanjivanje,
na jednom mestu (npr. u obliku knjige) u integralnom obliku, kao što je zapravo
uređeno kod nekih naših suseda (npr. u Republici Makedoniji).
ZAKLJUČAK
Međunarodna harmonizacija računovodstvenog izveštavanja u uslovima globalizacije

svetske privrede, motivisana je smanjenjem razlika u računovodstvenoj praksi između
zemalja, sa ciljem unifikacije i standardizacije, što čini dugoročni trend od epohalnog
značaja. Naime, proces internacionalizacije terminologije, metodologije i
računovodstvenog izveštavanja postaje osobito intezivan formiranjem i širenjem njenog
članstva i pospešivanja izdavačke delatnosti IFAC-a. Brisanje razlika između pojedinih
60
dr S. Markovski „Harmonizacija računovodstva u međunarodnoj praksi“, Knjigovodstvo 7-8/96, str. 25
41
računovodstvenih sistema, odnosno harmonizacija, posebno je postala sve nužnija zbog
širenja i jačanja multinacionalnih kompanija i globalizacije svetskog tržišta.
Međunarodni računovodstveni standardi predstavljaju računovodstvene standarde

uvedene da bi se postigla transparentnost i jednoobraznost finansijskih izveštaja bilo
kog ekonomskog subjekta bez obzira na delatnost kojom se bavi i zemlju u kojoj
posluje. MRS imaju svrhu svestranijeg, lakšeg i bržeg razumevanja finansijskih
izveštaja uz osnovni cilj da obezbede podatke i informacije za uporedne analize za
nesmetano poslovno komuniciranje zainteresovanih subjekata koje rezultira bržem
protoku robe i kapitala. Međunarodni računovodstveni standardi ustvari predstavljaju,
neku vrstu harmonizacije različitih računovodstvenih regulativa koje se odnose na
pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja koji služe kao osnova za donošenje
ekonomskih odluka.
Međunarodni računovodstveni standardi u svom osnovnom značenju podrazumevaju

dogovorena pravila o pripremanju, priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i
prezentaciji stavki računovodstvenih iskaza ekonomskog subjekta. Osnovni elementi
finansijskih izveštaja ekonomskih subjekata su: Bilans stanja na kraju poslovne godine,
Bilans uspeha za poslovnu godinu, Gotovinski tok za isti period i Promene na kapitalu.
Bitna determinanta aktivnog funkcionisanja Međunarodnih računovodstvenih standarda

je stvaranje mogućnosti korišćenja informacija sadržanih u računovodstvenim
izveštajima, što direktno izaziva enormnu zainteresovanost za kvalitet tih izveštaja.
Istinit i fer prikaz finansijskog poslovanja koji podrazumeva izbor adekvatnog načina
procenjivanja bilansnih pozicija, adekvatnih računovodstvenih politika, koji će doprineti
njihovom realnom iskazivanju, je ustvari osnovni cilj Međunarodnih računovodstvenih
standarda.
Proces standardizacije je neminovan, prvenstveno jer podstiče objektivno finansijsko

izveštavanje u savremenom poslovnom svetu, a koji se najbolje postiže doslednom
primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda. U praksi finansijskog
izveštavanja dosledna njihova primena, treba da je u funkciji neprestanog poboljšanja
kvaliteta informacionog opsluživanja međunarodnih tržišta kapitala, s ciljem povećanja
efikasnosti rada, rasta i razvoja.
LITERATURA
KNJIGE:
1 DMITROVIĆ ŠAPONJA, LJ., PETKOVIČ, Đ., JAKŠIĆ, D., “Računovodstvo”, Ekonomski
fakultet, Subotica, 2007.
2 FREDERICK, D., CHOI, S., MUELLER, G., International Accounting, Second Edition,
1992, Prentice-Hall, Inc. New Jersey
3 Grupa autora „Finansijsko računovodstvo II“, SRRS, 1998. god.
42
4 ILIĆ, G., ŠKARIĆ-JOVANOVIĆ, K., RADOVANOVIĆ, R., KRSTIĆ, J., STOJANOVIĆ,
D., “Računovodstvo I”, SRRS, Beograd, 1995.
5 “Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS)“ – sadrže Međunarodne
računovodstvene standarde (IAS) i Tumačenja SIC objavljena do 31. marta 2004, prva i druga
knjiga, Beograd: Savez računovođa i revizora Srbije, 2005.
6 “Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) i Međunarodni standardi finansijskog
izveštavanja (MSFI)”, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2007.
7 NOBES, C., PARKER, R., Comapnative International Accounting, Third Edition, 1991.
Prentice Hall International (UK) Ltd. st. 11.
8 “Priručnik o računovodstvenim politikama”, SRRS, Beograd, 2003.
9 „Profesionalna regulativa u računovodstvu“, priručnik za profesionalne računovođe,
Beograd: Savez računovođa i revizora Srbije, 2003.
10 RADOVANOVIĆ, R., ŠKARIĆ-JOVANOVIĆ, K., “Finansijsko računovodstvo”,
Ekonomski fakultet u Beogradu, 2001.
11 RANKOVIĆ, J., “Pretpostavke za razumevanje sadržine i primenu Međunarodnih
računovodstvenih standarda”, Cekos in, april 2004.
12 RANKOVIĆ, J., ILIĆ, G., „Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 1 – primena
po prvi put“, Cekos in, jun 2004.
ČASOPISI, ČLANCI I PUBLIKACIJE:

1 BEKE-TRIVUNAC, J. „Ciljevi Međunarodnih računovodstvenih standarda“ (International
Accounting Standards’ Objectives), I seminar “Primena Međunarodnih računovodstvenih
standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije”, Zlatibor, 2000., str. 122-127.
2 DMITROVIĆ ŠAPONJA, LJ., “Finansijsko izveštavanje u novoj ekonomiji”, Anali
Ekonomskog fakulteta u Subotici, (18), 113-119.
3 DMITROVIĆ ŠAPONJA, LJ., ŠIJAN, G., “Međunarodni računovodstveni standardi u
funkciji harmonizacije finansijskog izveštavanja”, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, str.
141-148.
4 HALLER, A., “Harmonizacija računovodstva u Evropskoj Uniji – razvoj u prošlosti i
izazovi u sadašnjosti”, zbornik radova “Računovodstvo i menadžment u novom poslovnom
okruženju”, SRRS, Zlatibor, 2003.
5 JOVANOVIĆ, Đ., “Međunarodni računovodstveni standardi i standardi revizije u funkciji
harmonizacije obavljanja revizije”, Svet finansija, jun 2002. str. 27-36
6 KRSTIĆ, J., “Računovodstvena politika i finansijsko izveštavanje”, I seminar “Primena
Međunarodnih računovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije”, Zlatibor,
2000., str. 29-35.
7 MARKOVSKI, S., „Harmonizacija računovodstva u međunarodnoj praksi“,
Knjigovodstvo 7-8/96.
8 MILOJEVIĆ, D., “MRS 7 – Bilans tokova gotovine”, I seminar “Primena Me đunarodnih
računovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije”, Zlatibor, 2000.
9 NOVIĆEVIĆ, B., ŠKOBIĆ, P., ”Uloga i značaj Saveza računovođa i revizora Srbije za
razvoj računovodstva i računovodstvene profesije”, zbornik radova “Računovodstvo i poslovne
finansije u savremenim uslovima poslovanja-stanje i perspektive”, SRRS, Zlatibor, 2005., str. 8.
10 PETROVIĆ, M., “Smisao i korist od računovodstvenih standarda”, I seminar “Primena
Međunarodnih računovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije”, Zlatibor,
2000., str. 5-15.
11 RANKOVIĆ, J., „Povodom inoviranja Zakona o računovodstvu“, Privredni savetnik,
oktobar 2002, str. 25
12 ROMIĆ, L., “Računovodstveni standardi kao ključna determinanta harmonizacije
finansijskih izveštaja u priključenju Evropskoj Uniji”, Palić, novembar 2002.
13 SPASIĆ, D., “Komparativna analiza uloge međunarodnih profesionalnih udruženja u
primeni međunarodne profesionalne regulative”, zbornik radova, ”Ra čunovodstvo i
menadžment u novom poslovnom okruženju”, SRRS, Zlatibor, 2003.
43
14 STEFANOVIĆ, R., „Reinženjering finansijskog izveštavanja: model poslovnog
izveštavanja“, Računovodstvo 1/2000, str. 5-6
15 STOJANOVIĆ, R., “Elementi finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu sa Međunarodnim
računovodstvenim standardima”, V seminar Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja i
aktuelni poreski propisi, Zlatibor, 30. septembar - 2. oktobar 2004., Beograd, SRRS, str. 105-
114.
16 STOJANOVIĆ, R., „MRS za javni sektor“, časopis Računovodstvena praksa br.1,
Beograd, 2004., str. 11
17 STOJILKOVIĆ, M., “Harmonizacija finansijskog izveštavanja i procesi integracije u
Evropi”, časopis Ekonomske teme, br. 1-2, 2005, II knjiga, str. 103-113
18 STOJILKOVIĆ, M., KRSTIĆ, J., “Aktuelna računovodstvena regulativa i praksa”, zbornik
radova “Računovodstvo i menadžment u novom poslovnom okruženju”, SRRS, Zlatibor, 2003.
19 ŠKARIĆ-JOVANOVIĆ, K., „Bilansna politika-instrument za realizaciju ciljeva poslovne
politike preduzeća“, Knjigovodstvo 1/97.
20 ŠKARIĆ-JOVANOVIĆ, K., “Konceptualni okvir Međunarodnih računovodstvenih
standarda”, I Seminar “Primena Međunarodnih računovodstvenih standarda u našoj poslovnoj
praksi SRR Srbije”, Zlatibor, 2000., str. 16-26.
21 Zakon o računovodstvu i reviziji; Službeni glasnik RS br. 46/2006. g.
INTERNET LINKOVI:
1 International Accounting Standards Board - http://www.iasb.org
2 International Accounting Standards Committee (IASC) - http://www.iasc.org.uk/
3 http://www.ftb.uni-bk.ac.yu/bilansiranjeimrs/ppt/4%2011.11.03.
4 http://knowledge-bank1.org/racunovodstvo_fps_2_svi_08/lekcije/lekcija4.pdf
5 http://sr.wikipedia.org/wiki/medjunarodni_racunovodstveni _standardi.D0.90
6 Sajt Saveza računovođa i revizora Srbije - http://www.srrs.rs
7 Sajt Vlade Republike Srbije - Ministarstvo finansija - http://www.mfin.sr.gov.yu
44

Uloga I Znacaj Medjunarodnih Racunovodstvenih Standarda

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uloga I Znacaj Medjunarodnih Racunovodstvenih Standarda

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ULOGA I ZNAČAJ MEĐUNARODNIH

Globalizacija svetskog tržišta nužno je nametnula potrebu za komuniciranjem

Kvalitetno računovodstveno izveštavanje (jedinstvenim poslovnim jezikom) igra

Standardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima tehnike, tehnologije,

Međunarodni standardi ukomponovani u računovodstvo omogućuju poslovno

Oblikovanje međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) predstavlja jednu od

Burna ekspanzija svetske proizvodnje i prometa i sve veća liberalizacija međunarodne

U celokupnom kontekstu internacionalizacije ekonomskih odnosa funkcionisanje

Nesumljivo da nikada nije bilo toliko rasprostranjena podrška jednom pozitivnom

Praktično, globalizacija svetskog tržišta kapitala ima veliki doprinos u procesu

Renomirani britanski autori i istraživači u domenu uporednog međunarodnog

Praktično, činjenica da postoje krupne razlike u praksi finansijskog izveštavanja entiteta

Za privredni razvoj jedne zemlje, pored brojnih faktora, značajno je postojanje

Za ekonomski rast i razvoj u zemljama članicama regionalnih integracija, odnosno

Proces harmonizacije finansijskog izveštavanja u Evropi započeo je u Evropskoj

Novo poglavlje u procesu standardizacije finansijskog izveštavanja u Evropi otvorila je

Za razliku od direktiva čija je implementacija prepuštena državama članicama, uredbe u

Slobodna cirkulacija robe i usluga na zajedničkom tržištu Evropske Unije podrazumeva

U prethodnim pasusima izneti su korisni efekti standardizacije finansijskog izveštavanja

1.2. INSTRUMENTI HARMONIZACIJE RAČUNOVODSTVA U

Računovodstvena profesija treba da osigura da računovodstvene informacije budu

Odredbe trgovačkog prava, sadržane su u trgovačkim zakonima brojnih zapadno

U našoj zemlji problematika finansijskog izveštavanja regulisana je: Zakonom o

Ovaj zakon oslanja se kako na IV Direktivu EU tako i na Međunarodne

Pod profesionalnom regulativom8 podrazumevaju se:

Poštovanjem „Opšteprihvaćenih računovodstvenih načela ili principa“ vrši se realizacija

Etički kodeks za profesionalne računovođe je usaglašen 2002. sa Međunarodnim

Interna regulativa10 predstavlja konkretizaciju zakonske i profesionalne regulative.

2.1. UZROCI I ZNAČAJ NASTANKA MEĐUNARODNIH

Računovodstveni standardi pretpostavljaju koncepte koji se koriste za konvertovanje

Računovodstven standardi mogu da budu produkti: profesionalnih računovodstvenih

Cilj računovodstvenih standarda je ostvaren ako finansijski izveštaji daju istinitu i

Praksa međusobnog poslovnog informisanja ekonomskih entiteta iz zemalja

Međunarodni računovodstveni standardi su namenjeni uglavnom za potrebe

Proces globalizacije protoka roba i kapitala je osnovni razlog za sačinjavanje

Računovodstveno informisanje na bazi međunarodnih računovodstvenih standarda

U uslovima globalizacije svetske privrede i tržišta kapitala, sve je češći slučaj da se

Najveća korist koja dolazi od harmonizacije bila bi uporedivost međunarodnih

Nobes, u navedenom radu,12 specificira interese pojedinih strana za harmonizaciju. Pri

Budući da se pritisak u vezi sa standardizacijom vrši i od strane kompanija koje ne

Sledeća grupa koja bi imala koristi od harmonizacije su međunarodne računovodstvene

Neki kritičari su smatrali da je donošenje međunarodnih računovodstvenih standarda

2.2. ULOGA MEĐUNARODNIH PROFESIONALNIH

Ekonomski rast i razvoj poslovnih subjekata je nezamisliv bez međusobne saradnje u

Uloga i važnost određenih međudržavnih i međunarodnih profesionalnih organizacija na

Organizacija za Evropsku ekonomsku saradnju (OECD) je formirana da ostvari širok

Prva međunarodna računovodstvena asocijacija na evropskom tlu, osniva se 1951.

Zaključno sa 1983. godinom, Savet EEZ je doneo osam direktiva, i to: 14

Paralelno sa usaglašavanjem nacionalnog zakonodavstva članica EEZ sa odredbama IV

Ciljevi IASC-a su:17

Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde pristupio je, u međuvremenu,

Tokom 1998. godine u IFAC je učlanjeno preko 149 računovodstvenih asocijacija iz

Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards

IASB ostvaruje svoje ciljeve prvenstveno razvijanjem i objavljivanjem MSFI i

Međunarodni savet za računovodstvene standarde posle usaglašavanja kriterijuma za

U junu 2003. godine Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASC)

2.3. ULOGA I ZNAČAJ MEĐUNARODNIH

Kvalitetno finansijsko izveštavanje je nezaobilazan uslov za prosperitet modernih

Uloga međunarodnih računovodstvenih standarda je u smanjenju razlika u pripremi i

Izveštavanje u skladu sa MRS obezbeđuje zdravu globalnu finansijsku arhitekturu i

Primena MRS kao osnovnih principa u finansijskom izveštavanju daje mogućnost

Sadržina važećih normi (MRS/MSFI) se uglavnom odnosi na:24

Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) nisu nadređeni nacionalnim