ATMOSFERSKI TALOG

I KISELE KIŠE
Prof. dr Ivan Gržetić,
Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet

grzetic@chem.bg.ac.yu & www.chem.bg.ac.yu

Beleške za predavanja: http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/

Gržetić 1
 SADRŽAJ
• ŠTA SU TO KISELE KIŠE?
• NEZAGAĐENA KIŠA
• IZVORI ATMOSFERSKOG TALOGA I KISELIH
KIŠA
• POREKLO KISELIH KIŠA
• ŠTA SE DOGAĐA KAD POLUTANTI DOSPEJU
U ATMOSFERU
• VAŽNIJI HEMIJSKI PROCESI
• EFEKTI KISELIH KIŠA (biljke, ribe)
• EFEKTI KISELIH KIŠA (spomenici, beton,
metal)
Gržetić 2
 ŠTA SU TO KISELE KIŠE?
Po definiciji kisele kiše su atmosferski kiseli talog u formi
kiše. Još preciznija definicija je da su kisele kiše
padavine koji imaju veću kiselost (manje pH) od
uobičajenih kiša koje padaju u nezagađenim regionima
Zemlje. Padavine odstranjuju iz atmosfere gasove,
aerosole (tečnosti) i čestice na dva načina:

1. Stvaranjem kapljica vodene pare u oblacima koje

sakupljaju zagađivače iz atmosfere i kada se steknu
potrebni uslovi kapljice iz oblaka se ukrpnjavaju i padaju
u obliku kiše,
2. Ispiranjem atmosfere kada kiša (sneg) atmosferu ispod
oblaka ispira i prečišćava.

Ova dva načina obuhvataju takozvanu vlažnu precipitaciju.

Gržetić 3
 ŠTA SU TO KISELE KIŠE?
Atmosfera se može prečišćavati od
polutanata i bez kiše i to:
1. Apsorpcijom gasova na razne površine u
prirodi kao što su vegetacija, zemljište ili
vodene površine, kao i na građevine koje
je sačinio čovek.
2. Gravitacionim taloženjem većih čestica
3. U direktnom kontaktu finih čestica sa
vegetacijom i drugim površinama.
Gržetić 4
 KISELI TALOG
• Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu
precipitaciju koja zahvata gasove, čestice kao i
tečnu fazu tako da se u kiselom talogu nalaze
sve kisele supstance iz atmosfere. Zato se
trivijalni naziv „kisele kiše“ sve više zamenjuje
mnogo pravilnijim „atmosferski talog“ koji
obuhvata sve kisele supstance kao i sve druge
zagađivače koji se nalaze u atmosferi.
Atmosferski talog podrazumeva zagađenje
vazduha koje uključuje i sve kompleksne
reakcije različitih supstanci u vazduhu koje daju
kao produkat kisela jedinjenja u atmosferi.

Gržetić 5
 NEZAGAĐENA KIŠA
• Nezagađena kiša je po prirodi kisela jer
atmosfera sadrži u sebi kiseli oksid ugljen-
dioksid (CO2) koji se rastvara u vodi (kapima
kiše) i daje kao produkat ugljenu kiselinu što
ima za posledicu da je kiselost (pH) kišnice
oko 5,6. Ova vrednost je granična vrednost,
sve što je kiselije od ove vrednosti (pH>5,6)
smatra se kiselom kišom. Kada se zagađenje
kombinuje sa čistom kišnicom pH kiše se
ponekad drastično menja.
Gržetić 6
 LOŠI PRIMERI
• Tako, na primer, merenja kiselosti kišnice
u Severnoj Americi dostizalasu vrednosti
od pH 3, a najniža vrednost za pH kišnice
u SAD ikada izmerena je bila 2,1 i to
severnim delovima SAD 1964. godine.
• U Evropi najniža vrednost ikada izmerena
bila pH 2,4 u Škotskoj 1974. godine.
• U Srbiji u Boru kiselos kiše takođe dostiže
veoma male pH vrednosti između 2 i 3.
Gržetić 7
 IZVORI ATMOSFERSKOG
TALOGA I KISELIH KIŠA
• Sve forme precipitacije (taloga) kao kiša, sneg,
rosa, izmaglica ili magla kiesli su po prirodi jer u
sebi rastvaraju ugljen-dioksid (CO2), s tim što
ljudske aktivnosti samo pridodaju kiselosti ovih
taloga. Kako je već rečeno nezagađena kišnica
ima pH 5,6 što se može uporediti sa
laboratorijskom destilovanom vodom u ravnoteži
sa CO2 iz vazduha. Iz tih razloga se i kaže da je
kisela kiša svaki onaj talog koji je kiseliji od 5,6.

Gržetić 8
 IZVORI ATMOSFERSKOG
TALOGA I KISELIH KIŠA
• Ukoliko se u vazduhu nalazi još neki kiseli
oksid pored CO2, kao što je, na primer,
SO2, NOx ili neke druge supstance kao
organski zagađivači, tada je kiselost
atmosferskog taloga veća, odnosno pH
niže i tada kiselost taloga može biti od pH
4,9 do 3,5.

Gržetić 9
 POREKLO KISELIH KIŠA
Komponente koje se mogu naći u atmosferi, a koje
su konstituenti kiselog taloga mogu biti:

1. Prirodnog porekla
2. Antropogenog porekla (iz industrije,
saobraćaja, domaćinstava...)

Na globalnom planu prirodni izvori doprinose sa

nekih 60%, dok antropogeni izvori doprinose
sa oko 40% (Forester, 1993).
Gržetić 10
 PRIRODNI IZVORI
• Prirodni izvori sumpornih jedinjenja
obuhvataju: SO2 iz vulkanskih grotla,
morsku penu i kapljice koji sadrže sulfate
(H2SO4), zatim sumpor-vodonik (H2S)
poreklom od vulkanskih erupcija i sličnih
aktivnosti zemljine kore i konačno biogeni
sumpor koji nastaje u biodegradaciojom
organske supstance potpomognut
bakterijama.
Gržetić 11
 ANTROPOGENI IZVORI

• Najveći antropogeni izvori su sagorevanje

fosilnih goriva (uglja, nafte i prirodnog
gasa) i iz industrijskih procesa, pre svega
iz bazne proizvodnje metala.

Gržetić 12
 CO2 emisija
antropogenog
porekla u
svetu i kod
nas

Gržetić 13
 SO2 emisija antropogenog porekla
u svetu

Gržetić 14
 Nacionalni ukupni emisioni trendovi. Emisija za sumpor (1992-

2002, 2010, 2020) prema MSC-W (Gg SO2 godišnje)*

Područje/ Godina 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2010 2020

Ruska Federacija 4033 3637 3131 2969 2774 2524 2275 2062 1997 2031 2130 2470 2019

Srbija i Crna Gora 396 401 424 462 434 522 521 355 387 394 382 277 168

Engleska 3463 3117 2676 2363 2028 1670 1607 1229 1189 1115 1002 364 224

Prirodna marinska 743 743 743 743 743 743 743 743 743 743 743 743 743
emisija

Emisija iz vulkana 2235 2027 1918 2000 2000 2000 2000 2000 2000 2000 2000 2000 2000

TOTAL 39332 36921 34291 32240 30196 28487 27086 25149 24146 23968 23944 19853 17389

(*) Co-operative Programme for Monitoring and Evaluation of the Long-

range Transmission of Air Pollutants in Europe (EMEP); MSC-W -
Gržetić Meteorological Synthesizing Centre - West 15
 Nacionalni ukupni emisioni trendovi. Emisija za azotne okside

(1992-2002, 2010, 2020) prema MSC-W (Gg NOx godišnje)*

Područje/ 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2010 2020
Godina

Ruska 3123 3054 2667 2570 2467 2379 2488 2494 2357 2462 2566 2500 2782
Federacija
Srbija i Crna 189 177 166 155 155 156 156 157 158 158 158 168 173
Gora

Engleska 2566 2391 2311 2188 2190 2022 1938 1810 1718 1647 1582 1113 803

Prirodna 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
marinska
emisija

Emisija iz 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
vulkana

TOTAL 25822 24921 23824 23426 23123 22453 22159 21717 21119 20927 20858 19176 17090

(*) Co-operative Programme for Monitoring and Evaluation of the Long-

range Transmission of Air Pollutants in Europe (EMEP); MSC-W -
Gržetić Meteorological Synthesizing Centre - West 16
 ŠTA SE DOGAĐA KAD POLUTANTI
DOSPEJU U ATMOSFERU
• Kada se polutanti (CO2, SO2, NOx) unesu u
atmosferu njihova sudbina u mnogome zavisi od
fizičkih procesa kao što je disperzija, transport i
depozicija, kao i od vrlo kompleksnih hemijskih
procesa koji se odvijaju sve vreme od momenta
emisije do momenta procipitacije na površinu
zemlje. Faktori koji su presudni za sudbinu
polutanata su visina na kojoj se emisija odvija,
količina solarne radijacije, precipitacija kao i
osobine površine zemlje na koju se talože
(precipituju) kisele kiše (Bubenich, 1984).
Gržetić 17
 ŠTA SE DOGAĐA KAD POLUTANTI
DOSPEJU U ATMOSFERU
• U zavisnosti od godišnjeg doba i priroda emisije se
razlikuje, zimi dominira emisija iz stacionarnih izvora –
postrojenja za proizvodnju toplote i energije, dok leti
dominira emisija iz pokretnih izvora – niza različitih
transportnih sredstava jer je to vreme kad se najviše
putuje i transportuje. Na ove sezonske razlike, pored
toga, utiče i razvijenost nekog regiona. Iz ovih razloga
nije sasvim jednostavno pronaći prostu korelaciju između
emisije i kiselosti atmosferskog taloga. Veliki broj
promenljivih kao poreklo polutanata, njihova vrsta i
konverzija, njihov prenos kroz atmosferu i njihova
precipitacija kompleksan je sistem koji ne može da da
jednostavan odgovor i zahteva složene sisteme za
modelovanje.
Gržetić 18
 ŠTA SE DOGAĐA KAD POLUTANTI
DOSPEJU U ATMOSFERU

Gržetić 19
 ŠTA SE
DOGAĐA KAD
POLUTANTI
DOSPEJU U
ATMOSFERU

Gržetić 20
 VAŽNIJI HEMIJSKI PROCESI
• Kao što je poznato sagorevanje fosilnih goriva
značajno doprinosi stvaranju kiselih kiša jer se pri
tom u atmosferu oslobađaju značajne količine
SO2. Saobraćaj je osnovni izvor azotovih oksida
(NO, NO2 i NO3 koji se najčešće zbirno
predstavljaju kao NOx). SO2 reaguje sa vodonik-
peroksidom (H2O2) iz oblaka koji nastaje od
hidroperoksi radikala (HO2) i prelazi u SO3, dok
NOx reaguje sa hidroksi radikalom (OH) koji
nastaje u atmosferi u fotohemijskim reakcijama.
Tako nastali oksidi reaguju sa vodom dajući
sumpornu (H2SO4) i azotnu (HNO3) kiselinu.

Gržetić 21
 HEMIJSKE REAKCIJE

Gržetić 22
 Formiranje SO2 i azotovih oksida
(NOx)

U vozilima:
S (u gorivima) + O2 → SO2
N2 + O2 → 2NO
NO + 0.5O2 → NO2

Gržetić 23
 Formiranje vodonik-peroksida od lako
isparljivih organskih jedinjenja (VOC):
Primer - formaldehid (HCHO)
1. HCHO + hν (sa sunca)→ H + HCO
2. (HCO = formil radikal)
3. HCHO + O2 → CO + HO2
4. OH + HCHO → H2O + HCO
5. HCO + O2 → HO2 + CO
6. HO2 + NO → NO2 + OH
7. VOC + hν (sa sunca) + HO2 (iz vazduha) → H2O2

VOC = lako isparljiva organska jedinjenja (VOC)

Gržetić 24
 Formiranje kiselina: H2SO4

1. SO2 + HO2 → SO3 + OH

2. SO3 + H2O → H2SO4
3. SO2 + H2O2 & O3 (iz oblaka) → H2SO4
4. SO2+ OH + O2 (iz vazduha) → H2SO4

Gržetić 25
 Formiranje kiselina: HNO3
• NO + O3 → NO2 + O2
• NO2 + O3 → NO3 + O2
• NO2 + hν → NO + O
• NO2 + NO3 → N2O5
• N2O5 + H2O → 2HNO3

• NO2 + hν (sa sunca) + OH (iz vazduha) →

HNO3
Gržetić 26
 EFEKTI KISELIH KIŠA
• Ponekad se priroda može prilagoditi kiselom
atmosferskom talogu (kiselim kišama), na primer,
u područjima gde je sadržaj krečnjaka
((Ca,Mg)CO3 ili CaCO3) u zemljištu relativno
visok. Kisele kiše u interakciji sa krečnjacima se
lako i brzo neutrališu. Sumporna kiselina sa
kalcijum-karbonatom da je dobro poznato
jedinjenje, so kalcijuma i sulfatnog anjona – gips
(CaSO4*aq).
1. H2SO4 + aq + CaCO3 = CaSO4*aq + H2O + CO2
2. H2SO4 + MgCO3 = MgSO4 + H2O + CO2
Gržetić 27
 EFEKTI KISELIH KIŠA
• U prirodi, na primer, neke životinje, ribe ili žabe ne mogu
da razmnožavaju ili žive u kiselim sredinama. Lišće
biljaka ozbiljno je ugroženo pod dejstvom kiselih kiša.
• Uticaj kiselih kiša na sadržaj kalcijuma i magnezijuma u
zemljištu vrlo je indikativan, nastajanje sulfata
magnezijuma koji je rastvoran i sulfata kalcijuma (gipsa)
koji je slabo rastvoran (oko 2g/dm3 kišnice) ima za
posledicu da se s vremenom ovi katjoni ispiraju jz
zemljišta i ostavljaju za sobom narušenu ravnotežu
katjona u zemljištu. Naročito je opasan nedostatak
kalcijuma jer u nedostatku kalcijuma biljke resorbuju
aluminijum, a to je poguban proces za biljke.

Gržetić 28
 Zdravi uslovi za biljke
• Šema
pokazuje
kako se iz
zemljišta
ispiraju
katjoni i
nvodom
dospevaju u
biljke
Gržetić 29
 Nezdravi uslovi za biljke
• Kiseline u kiši
prosto sprže
lišće biljaka.
• U nedostatku
kalcijuma biljke
resorbuju
aluminijum, a to
je poguban
proces za
biljke.
Gržetić 30
 Negatini efekti kiselih kiša

Gržetić 31
Negatini efekti kiselih kiša na ribe
• Mobilizacija aluminijuma iz zemljišta u
kiseloj sredini ima za posledicu transport
aluminijuma u vodene tokove u kojima
aluminijum neretko prouzrokuje mukozno
oboljenje ribljih škrga što ima fatalne
posledice.
Al(OH)3 >>>>

Gržetić 32
 Negatini efekti kiselih kiša
• I građevine koje je čovek sagradio stradaju
od kiselih kiša jer kiseline iz padavina
napadaju kamen, beton ili metal što ima za
posledicu njihovu koroziju, degradaciju i
razaranje.

Gržetić 33
 Negatini efekti kiselih kiša
• Mermer i krečnjak se degradira prema već
poznatoj reakciji:
• H2SO4 + aq + CaCO3 = CaSO4*aq + H2O + CO2

• Beton se razgrađuje tako što kiseline postepeno

ispiraju kalcijum iz portlandita (Ca(OH)2) čime u
krajnoj liniji slabe mehaničke osobijne betona.
• H2SO4 + aq + Ca(OH)2 = CaSO4*aq + 2H2O

Gržetić 34
 Negatini efekti kiselih kiša

Slika dobrog betona Slika lošeg -

Gržetić degradiranog betona 35
 Korozija metala
• Korozija metala je vrlo brza i vidna:
• 2H2SO4 + O2 + 2Fe = 2FeSO4 + 2H2O

Gržetić 36
 HVALA NA PAŽNJI !

Gržetić 37