Kazuo Ishiguro

WHEN WE WERE ORPHANS

Kazuo Ishiguro
KAD SMO BIL SIROĈAD

Prvo poglavlje

Bilo je ljeto 1923. godine, ljeto kad sam se vratio iz Cambridgea i,

unatoĉ tetinim ţeljama da se vratim u Shropshire, odluĉio da je
moja budućnost u glavnom gradu i unajmio maleni stan u
Kensingtonu, Bedford Gardens 14 b. Sada ga se sjećam kao najlje-
pšeg od svih ljeta. Nakon godina što sam ih proveo okruţen
kolegama, u školi i na Cambridgeu, uvelike uţivao u vlastitom
društvu. Uţivao sam u londonskim parkovima, u tišini Ĉitaonice u
Britanskom muzeju; priuštio sam si cijela poslijepodneva šetnji
ulicama Kensingtona, ocrtavajući u mislima planove za budućnost,
povremeno zastajkujući kako bih se divio ĉinjenici da se ovdje u
Engleskoj, ĉak i usred tako velikoga grada, mogu vidjeti biljke
penjaĉice i bršljan na proĉeljima otmjenih kuća.
Tijekom jedne takve dokone šetnje posve sam sluĉajno susreo
starog školskog kolegu, Jamesa Osbournea, a otkrivši da smo
susjedi, predloţio mu neka me posjeti kad sljedeći put bude u
prolazu. Iako dotad u svome stanu nisam primio niti jednoga gosta,
samouvjereno sam izgovorio poziv budući da sam briţljivo izabrao
svoje boravište. Stanarina nije bila visoka, ali je kućevlasnica vrlo
ukusno namjestila stan na naĉin koji je prizivao smirenu
viktorijansku prošlost; dnevni je boravak, koji je u prvoj polovici
dana primao obilje sunĉeve svjetlosti, sadrţavao priliĉno stari kauĉ
i dva udobna naslonjaĉa, antikni ormar za sude i policu za knjige
od hrastovine ispunjenu trošnim enciklopedijama - za koje sam
uvjeren da bi naišle na odobravanje svakog posjetitelja. Štoviše,
gotovo odmah nakon useljenja, prošetao sam do Knightsbridgea i
ondje kupio servis za ĉaj Queen Anne, nekoliko paketića finih
ĉajeva i veliku kutiju keksa. Tako sam ga, kad je Osbourne doista
svratio nekoliko dana kasnije, mogao pogostiti sa samopouzdanjem
koje mu nije dopuštalo da posumnja kako je on moj prvi gost.
Prvih petnaestak minuta Osbourne je nemirno šetkao mojim
dnevnim boravkom, ĉestitao mi na stanu, prouĉavao ovo i ono,
redovito pogledavao kroz prozore i komentirao ono što se
dogaĊalo dolje. Na koncu se smjestio na kauĉ pa smo mogli
razmijeniti vijesti - naše vlastite i o starim školskim prijateljima.
Sjećam se da smo neko vrijeme proveli raspravljajući o
aktivnostima radniĉkih sindikata, a potom smo se upustili u
dugotrajnu i zanimljivu debatu o njemaĉkoj filozofiji, što nam je
obojici omogućilo da jedan drugome prikaţemo intelektualne
sposobnosti koje smo stekli na svojim sveuĉilištima. Tada je
Osbourne ustao i ponovno poĉeo šetkati, a istodobno je govorio o
svojim raznoraznim planovima za budućnost.
- Razmišljam o bavljenju izdavaštvom, znaš. Novine, ĉasopisi,
takve stvari. Zapravo, htio bih osobno pisati kolumnu. O politici,
društvenim pitanjima. To jest, kao što kaţem, ukoliko se ne
odluĉim sam baviti politikom. Ĉuj, Banks, zar doista nemaš pojma
ĉime se ţeliš baviti? Gledaj, cijeli je svijet pred nama - pokazao je
kroz prozor. - Zacijelo imaš neke planove.
- Valjda imam - rekoh smiješeći se. - Imam na umu jednu ili dvije
stvari. Obavijestit ću te na vrijeme.
- Što to imaš u rukavu? Hajde, da ĉujemo! Izvući ću ja to iz tebe!
10
Ali ništa mu nisam otkrio i uskoro sam ga ponovno uvukao u
raspravu o filozofiji ili poeziji ili neĉemu sliĉnom. Negdje oko
podneva Osbourne se odjednom sjetio da ima dogovoren ruĉak na
Piccadillyju, te je poĉeo skupljati svoje stvari. Na odlasku se
okrenuo na vratima i rekao:
- Ĉuj, stari moj, ţelio sam ti nešto reći. Veĉeras idem na zabavu. U
ĉast Leonarda Evershotta. Ta-kuna, znaš. Organizira je moj ujak.
Priliĉno je kasno, ali pitao sam se ţeliš li poći sa mnom. Ozbiljno
mislim. Kanio sam te već odavno potraţiti, ali nekako nikad nisam
dospio. Zabava će biti u Charingvvorthu.
Nisam odmah odgovorio, pa je koraknuo prema meni i rekao:
- Pomislio sam na tebe jer sam se sjetio. Sjetio sam se kako si me
uvijek obiĉavao ispitivati o mojim »dobrim vezama«. O, ma daj!
Nemoj se pretvarati da si zaboravio! Obiĉavao si me neumorno
ispitivati. »Dobre veze? Što to zapravo znaĉi, dobre veze?« Pa,
pomislio sam kako je ovo dobra prilika da stari Banks sam vidi
»dobre veze«. - Potom je odmahnuo glavom, kao da se neĉega
prisjeća, i rekao: - Nebesa, bio si takav ĉudak u školi.
Vjerujem da sam u tom trenutku napokon prihvatio njegov
prijedlog za tu veĉer - veĉer koja će se, kao što ću objasniti,
pokazati daleko znaĉajnijom nego sam tada mogao zamisliti - i
ispratio ga ni na koji naĉin ne pokazujući koliko su mi zasmetale
njegove posljednje rijeĉi.
Moja se muka samo pojaĉala kad sam ponovno sjeo. Odmah sam
pogodio na što se odnose Osbour-nove rijeĉi. Ĉinjenica je da sam
za cijelo vrijeme školovanja ĉesto slušao o tome da Osbourne ima
»dobre veze«. Te su rijeĉi ljudi redovito izgovarali kad bi govorili
o njemu, a vjerujem da sam ih i ja rabio kad god mi se to ĉinilo
prikladnim. Ta me je misao doista ne neki naĉin fascinirala,
predodţba da je na
neki tajanstveni naĉin povezan s raznoraznim osobama na visokim
poloţajima, iako je izgledao i ponašao se jednako kao i mi ostali.
MeĊutim, ne mogu zamisliti da sam ga »neumorno ispitivao«,
kako je on tvrdio. Istina je da sam o toj temi mnogo razmišljao kad
mi je bilo ĉetrnaest ili petnaest godina, ali Osbourne i ja nismo bili
posebno bliski u školi i, koliko se ja sjećam, samo sam jednom
osobno s njim o tome razgovarao.
Bilo je to jednog maglovitog jesenjeg jutra, a nas smo dvojica
sjedili na niskom zidu ispred seoske gostionice. Ĉini mi se da smo
tada bili u petom razredu. Odrţavala se cross-country utrka, a naš
je zadatak bio ĉekati trkaĉe da se pojave iz magle preko obliţnjeg
polja i pokazati im blatnjavu stazu kojom moraju poći. Nismo
oĉekivali da će se trkaĉi uskoro pojaviti pa smo nevezano ĉavrljali.
Siguran sam da sam tom prigodom pitao Osbournea o njegovim
»dobrim vezama«. Osbourne, koji je unatoĉ izobilju u kojem je
ţivio, bio skroman momak, pokušao je promijeniti temu. No ja
sam bio uporan dok on na koncu nije rekao:
- O, daj prestani, Banks. Sve su to besmislice, nema se što
analizirati. Ĉovjek jednostavno poznaje ljude. Ima roditelje, ujake,
obiteljske prijatelje. Ne znam što je u tome tako zbunjujuće. -
Potom se, shvativši što je rekao, okrenuo i dotaknuo mi ruku. -
Strašno mi je ţao, stari moj. To je bilo krajnje netaktiĉno s moje
strane.
Ĉinilo se da je ta faux pas mnogo više muĉila Osbournea nego
mene. Doista, sasvim je moguće da mu je za sve te godine ostala
na savjesti pa se, pozivajući me da te veĉeri poĊem s njim u klub
Cha-ringworth, na neki naĉin pokušavao iskupiti. U svakom
sluĉaju, kao što kaţem, tog me maglovitog jutra ni najmanje nije
uzrujala njegova nepromišljena primjedba. Zapravo, priliĉno me je
ţivciralo to što su se moji školski prijatelji, unatoĉ spremnosti da
zadirkuju sve i svakoga zbog svih mogućih nedostataka, odmah
strahovito uozbiljili ĉim bi se spomenula odsutnost mojih roditelja.
No iako to moţda zvuĉi neobiĉno, ĉinjenica da nisam imao
roditelje - zapravo nikoga od rodbine u Engleskoj, osim tete u
Shropshi-reu - već me je odavno prestala opterećivati. Kao što sam
ĉesto govorio svojim prijateljima, u internatu poput našega svi smo
se nauĉili snalaziti bez roditelja, a moja situacija nije bila baš tako
jedinstvena. Unatoĉ tomu, kad sada razmišljam, ĉini se vjerojatnim
da je barem dio moje fasciniranosti Osbourneo-vim »dobrim
vezama« potjecao iz ĉinjenice da se meni tada ĉinilo kako nemam
baš nikakve veze sa svijetom izvan St Dunstana. Uopće nisam
sumnjao da ću, kad za to doĊe vrijeme, stvoriti takve veze za sebe i
utrti svoj put. No moguće je da sam vjerovao kako ću od
Osbournea nauĉiti nešto bitno, nešto o tome kako se takve stvari
razvijaju.
No kad sam ranije rekao da su me Osbourneove rijeĉi na odlasku
na neki naĉin uvrijedile, nisam mislio na njegovo spominjanje
mojeg »ispitivanja« od prije toliko godina. Zapravo me je
povrijedila njegova prosudba da sam »bio takav ĉudak u školi«.
Doista, uvijek me je zbunjivalo to što je Osbourne tako nešto rekao
o meni budući da sam se, koliko se ja sjećam, savršeno uklopio u
engleski školski ţivot. Ne vjerujem da sam, ĉak ni tijekom mojih
prvih tjedana u St Dunstanu, uĉinio nešto ĉime sam se osramotio.
Primjerice, sjećam se da sam već prvoga dana opazio jednu osobitu
kretnju u svih djeĉaka dok bi stajali i govorili - desnu bi ruku
stavili u dţep prsluka, a lijevo rame micali gore dolje kao da ţele
naglasiti neke svoje rijeĉi. Jasno se sjećam da sam toga istoga
prvoga dana toliko vješto oponašao kretnju da nitko nije primijetio
ništa neobiĉno niti mu je palo na pamet da mi se naruga.
Jednakom smjelošću brzo sam usvojio druge kretnje, fraze i
usklike popularne medu mojim suuĉeni-
13cima i istodobno upijao pravila ponašanja i obiĉaje što su
prevladavali u mojem novom okruţenju. Svakako sam vrlo brzo
shvatio da ne bi bilo mudro otvoreno iznositi - što sam redovito
ĉinio u Šangaju -moje ideje o zloĉinima i otkrivanju istih. Do te
mjere da sam ĉak i kad je, tijekom moje treće godine boravka u
internatu, došlo do niza kradi i cijela je škola uţivala u igri
detektiva, pomno pazio da se ni po ĉemu ne istiĉem. Nema sumnje
da su me ostaci iste takve politike naveli da zadrţim za sebe svoje
»planove« kad me je Osbourne tog jutra posjetio.
MeĊutim, bez obzira na sav moj oprez, mogu se sjetiti barem dva
sluĉaja iz škole kad se vidjelo da sam katkad zanemario oprez
toliko da im pruţim neku ideju o svojim ambicijama. Tada nisam
mogao objasniti te incidente, a ni danas nisam nimalo bliţe
razjašnjenju.
Prvi se dogaĊaj zbio na moj ĉetrnaesti roĊendan. Dva moja dobra
prijatelja iz toga doba, Robert Thorn-ton-Browne i Russell Stanton,
odveli su me u ĉajanu u selu gdje smo uţivali u pogaĉicama i
kolaĉima. Bilo je kišovito subotnje poslijepodne i svi su stolovi bili
zauzeti. To je znaĉilo da su svakih nekoliko minuta ulazili pokisli
ţitelji sela, osvrtali se naokolo i upućivali nam prijekorne poglede,
kao da bismo morali smjesta osloboditi stol za njih. No gospoda
Jordan, vlasnica, uvijek nas je lijepo primala, a kako mi je bio
roĊendan, osjećali smo da imamo pravo zauzimati jedan od
najboljih stolova uz izboĉeni prozor s pogledom na seoski trg. Ne
sjećam se toĉno o ĉemu smo toga dana razgovarali; no kad smo se
do sita najeli, moja su dva prijatelja razmijenila poglede, a potom
je Thornton-Brovvne posegnuo u svoju torbu i uruĉio mi lijepo
umotan dar.
Kad sam ga poĉeo otvarati, brzo sam shvatio da je paket umotan u
brojne papire, a moji su se prijatelji buĉno smijali kad god bih
uklonio jedan sloj i naišao na drugi. Tada su svi znakovi ukazivali
na to da ću na kraju naći nešto što će izazvati još glasniji smijeh.
No na koncu se ukazala koţna futrola, a kad sam maknuo sićušnu
kukicu i podigao poklopac, ugledao sam povećalo.
I sada ga imam pred sobom. Tijekom godina tek se neznatno
promijenilo; onog je poslijepodneva već bilo priliĉno staro. Sjećam
se da sam to zapazio, kao i ĉinjenicu da je izrazito jako,
iznenaĊujuće teško, te da je drţak od bjelokosti oštećen duţ cijele
jedne strane. Tek sam kasnije opazio - bilo je potrebno drugo
povećalo da bi se proĉitao ugravirani natpis - da je proizvedeno u
Zurichu godine 1887.
Moja prva reakcija na taj dar bilo je golemo uzbuĊenje. Pograbio
sam ga, odgurnuo u stranu zguţvane papire na površini stola -
pretpostavljam da sam u svom oduševljenju nešto papira bacio i na
pod - i odmah ga poĉeo testirati na nekoliko mrlja od maslaca
razmazanih po stolnjaku. Povećalo me je tako zaokupilo da sam
bio tek neodreĊeno svjestan svojih prijatelja koji su se smijali na
onaj pretjerani naĉin koji ukazuje na šalu izvedenu na neĉiji raĉun.
Kad sam podigao pogled, napokon se vrativši u stvarnost, obojica
su zapala u nesigurnu tišinu. Tada se Thornton-Browne nekako
preko volje prigušeno zahihotao i rekao:
- Mislili smo da će ti ovo trebati, budući da kaniš postati detektiv.
U tom sam se trenutku brzo pribrao i izveo cijelu predstavu
pretvarajući se da je sve to bila zabavna šala. No pretpostavljam da
tada već ni moja dva prijatelja nisu posve toĉno znala kakve su bile
njihove namjere, te ostatak vremena provedenog u ĉajani više
nismo uspjeli uspostaviti onu prijašnju ugodu.
Kao što sam rekao, sada pred sobom imam povećalo. Rabio sam ga
kad sam radio na sluĉaju Manne-ring; ponovno sam ga rabio,
nedavno, tijekom istraţivanja u sluĉaju Trevora Richardsona.
Povećalo moţda nije baš onako bitan dio opreme kako se
15priĉa, premda jest korisno pomagalo za prikupljanje odreĊenih
vrsta dokaza, te pretpostavljam da ću još neko vrijeme sa sobom
nositi roĊendanski dar Roberta Thornton-Brovvnea i Russella
Stantona. Promatrajući ga sada, pada mi na um ova misao: ukoliko
su me moji prijatelji doista kanili zadirkivati, pa šala je na njihov
raĉun. No ţalosno je da sada nikako ne mogu utvrditi što su imali
na umu, niti kako su, unatoĉ svim mojim mjerama opreza, otkrili
moju tajnu ambiciju. Stanton, koji je lagao o svojim godinama da
bi se mogao javiti u vojsku, poginuo je u trećoj bitci za Ypres. Ĉuo
sam da je Thornton-Browne prije dvije godine umro od
tuberkuloze. U svakom sluĉaju, oba su djeĉaka na petoj godini
otišla iz St Dunstana, a ja sam izgubio svaku vezu s njima mnogo
prije no što sam ĉuo za njihove smrti. No još se uvijek sjećam kako
sam bio razoĉaran kad je Thornton-Brovvne otišao iz škole; on mi
je bio jedini pravi prijatelj kojega sam stekao otkako sam stigao u
Englesku i jako mi je nedostajao tijekom ostatka moga boravka u
St Dunstanu.
Drugi dogaĊaj kojega se sjećam zbio se nekoliko godina kasnije,
ali nisu mi u pamćenju ostale mnoge pojedinosti. Zapravo, uopće
se ne sjećam što je bilo prije i nakon tog odreĊenog trenutka.
Sjećam se da sam ušao u jednu uĉionicu - sobu 15 u Old Priorvju -
kamo su sunĉeve zrake u trakama prodirale kroz uske samostanske
prozore i otkrivale prašinu što je lebdjela u zraku. Uĉitelj još nije
stigao, ali ja sam zasigurno malo zakasnio jer se sjećam da su moji
suuĉenici već u skupinama sjedili na klupama i prozorskim
daskama. Baš sam se kanio pridruţiti jednoj takvoj grupici od pet
ili šest djeĉaka, kad su se svi okrenuli prema meni i ja sam odmah
vidio da su raspravljali o meni. Tada, prije nego sam uspio nešto
reći, jedan iz grupe, Roger Bre-nthurst, pokazao je prema meni i
rekao:
16
- No zasigurno je previše nizak da bi bio Sher-lock.
Nekoliko ih se nasmijalo, ne posebno neljubazno, i to je, koliko se
sjećam, bilo sve. Nikada više nisam ĉuo spominjanje mojih teţnji
da postanem »Sher-lock«, ali me neko vrijeme nakon toga muĉila
neodreĊena zabrinutost da je moja tajna otkrivena te je postala
temom razgovora iza mojih leĊa.
Usput reĉeno, shvatio sam da moram biti oprezan glede svojih
ambicija još i prije no što sam stigao u St Dunstan. Veći dio prvih
nekoliko tjedana u Engleskoj proveo sam lutajući krajem u blizini
tetine kuće u Shropshireu i usred vlaţne paprati iskušavajući
raznorazne detektivske scenarije što smo ih Akira i ja zajedno
osmislili u Šangaju. Naravno, budući da sam bio sam, morao sam
preuzeti i njegove uloge; štoviše, bio sam svjestan da me se iz kuće
moţe vidjeti, pa sam te drame morao izvoditi ograniĉenim
kretnjama, ispod glasa mrmljajući naš tekst - što je bilo u izrazitoj
suprotnosti s neobuzdanim naĉinom na koji smo Akira i ja navikli.
MeĊutim, takve mjere opreza pokazale su se nedovoljnima.
Jednoga sam jutra iz malene tavanske sobe koja mi je dodijeljena
ĉuo kako moja teta razgovara s nekim svojim prijateljima u
dnevnom boravku. Moju je radoznalost pobudilo naglo stišava-nje
glasova, te sam se išuljao na odmorište i nagnuo preko ograde.
- Nema ga satima - ĉuo sam je kako govori. - To nije baš zdravo,
djeĉak njegove dobi tako zatvoren u svome svijetu. Mora poĉeti
gledati naprijed.
- No to se zasigurno moglo oĉekivati - netko je rekao. - Nakon
svega što mu se dogodilo.
- Nimalo mu neće koristiti prepuštanje tmurnim mislima - rekla je
moja teta. - Materijalno je dobro osiguran, i u tom je smislu imao
sreće. Vrijeme je da poĉne gledati naprijed. Kanim prekinuti svu tu
introspekciju.
17Od toga sam dana prestao lutati okolinom i, općenito, poduzeo
korake da više ne djelujem »intro-spektivno«. No tada sam još bio
jako mlad te sam noću, leţeći u sobici u potkrovlju i slušajući
škripanje dasaka dok se moja teta kretala kućom, navijala ure i
skrbila o svojim maĉkama, ĉesto ponovno u mašti izvodio sve naše
detektivske drame, baš onako kako smo to Akira i ja uvijek ĉinili.
No dopustite mi da se vratim ljetnomu danu kad me je Osbourne
posjetio u stanu u Kensingtonu. Ne tvrdim da me je ta njegova
primjedba, o tome da sam bio »ĉudak«, zaokupljala više od
nekoliko trenutaka. Zapravo, i ja sam izišao, nedugo nakon
Osbour-nea, i uskoro sam se našao u parku St Jamesa, šećući oko
cvjetnih lijeha i jedva ĉekajući veĉer.
Kad iznova razmišljam o tom poslijepodnevu, ĉini mi se da sam se
s punim pravom trebao osjećati pomalo nervoznim, a posve je
tipiĉno za budalastu aroganciju što me je nosila kroz one prve dane
u Londonu da nisam osjećao nervozu. Bio sam svjestan, naravno,
da će se ta veĉer uvelike razlikovati od svega ĉemu sam bio
nazoĉan na sveuĉilištu; da bih, štoviše, lako mogao naići na obiĉaje
koji mi još nisu poznati. No bio sam siguran da ću, zahvaljujući
svojoj uobiĉajenoj budnosti, svladati sve takve poteškoće i
općenito se dobro drţati. Dok sam besciljno šetao parkom,
zabrinjavalo me je nešto sasvim drugo. Kad je Osbourne govorio o
»dobrim vezama« meĊu gostima, odmah sam pretpostavio da to
ukljuĉuje barem nekoliko vodećih detektiva današnjice.
Pretpostavljam da sam stoga mnogo vremena toga poslijepodneva
utrošio na smišljanje onoga što bih rekao ako sluĉajno upoznam
Matlocka Stevensona, ili moţda ĉak profesora Charlevillea. Stalno
sam iznova uvjeţbavao kako ću - skromno, ali s odreĊenim
dostojanstvom - iznijeti svoje ambicije; zamišljao sam kako će
jedan ili drugi od njih postati oĉinski zainteresiran za mene, nuditi
mi sve vrste savjeta i
18
inzistirati na tome da ubuduće dolazim k njemu na poduku.
Jasno, veĉer se pokazala golemim razoĉaranjem -ĉak i ako je, kao
što ćete uskoro vidjeti, bila posebno znaĉajna iz posve drugih
razloga. U tom trenutku nisam znao da se u ovoj zemlji detektivi
obiĉno ne pojavljuju na društvenim okupljanjima. Razlog tomu
nije nedostatak poziva; moje vlastito nedavno iskustvo svjedoĉi o
ĉinjenici da mondeni krugovi vjeĉito pokušavaju domamiti slavne
detektive. Rijeĉ je samo o tome da su te osobe obiĉno marljivi,
ĉesto povuĉeni pojedinci koji su posvećeni svom radu i nisu
posebno skloni ĉak ni meĊusobnom druţenju, a kamoli »društvu«
općenito.
Kao što kaţem, to nisam uviĊao kad sam te veĉeri stigao u klub
Charingvvorth i slijedio Osbour-neov primjer vedrog pozdravljanja
vratara u veliĉanstvenoj odori. No brzo sam shvatio u kakvoj sam
zabludi bio, u roku od nekoliko minuta od našeg ulaska u krcatu
prostoriju na prvom katu. Ne znam kako se toĉno to dogodilo - jer
nisam imao vremena utvrditi identitet nazoĉnih osoba - ali
preplavila me neka vrsta intuitivnog otkrića zbog kojeg sam se
osjećao krajnje glupo pri pomisli na prijašnje uzbuĊenje.
Odjednom mi se ĉinilo nevjerojatnim da sam oĉekivao kako ću
ovdje naći Matlocka Stevensona ili profesora Charlevillea koji se
druţe s financijerima i ministrima koji su se, znao sam, nalazili
oko mene. Doista, bio sam tako potišten zbog protuslovlja izmeĊu
primanja na koje sam stigao i onoga o ĉemu sam cijelo
poslijepodne razmišljao, da me je sva moja sigurnost napustila,
barem privremeno, te sam se prvih pola sata ili više, na vlastitu
muku, stalno drţao uz Osbournea.
Siguran sam da baš ta razoĉaranost objašnjava ĉinjenicu da se, kad
sada razmišljam o toj veĉeri, toliko aspekata ĉini pomalo
pretjeranim ili neprirodnim. Na primjer, dok sada pokušavam
zamisliti pro-
19storiju, ĉini se neobiĉno mraĉnom; i to unatoĉ zidnim
svjetiljkama, svijećama na stolovima, lusterima iznad nas - ĉini se
da ništa od toga ne djeluje na tminu. Sag je vrlo debeo, tako da
ĉovjek mora vući noge ako se ţeli kretati prostorijom, a sijedi
muškarci u crnim sakoima baš to ĉine, neki ĉak guraju ramena
naprijed kao da se bore sa snaţnim vjetrom. Konobari se takoĊer,
sa svojim srebrnim posluţavnicima, pod neobiĉnim kutovima
naginju prema grupicama ljudi. Jedva da ima nazoĉnih dama, a one
koje ĉovjek moţe vidjeti, djeluju ĉudno povuĉeno i gotovo odmah
nestaju iza šume crnih veĉernjih odijela.
Kao što kaţem, siguran sam da ti dojmovi nisu posve toĉni, ali
veĉer mi je tako ostala u sjećanju. Sjećam se da sam ondje
nezgrapno stajao i pijuckao iz svoje ĉaše dok je Osbourne ljubazno
ĉavrljao s gostima, a većina je bila dobrih tridesetak godina starija
od nas. Jednom ili dvaput pokušao sam se ukljuĉiti u razgovor, ali
je moj glas zvuĉio neugodno djeĉje, i u svakom sluĉaju, većina je
razgovora bila o ljudima ili stvarima o kojima ništa nisam znao.
Nakon nekog vremena poĉeo sam se ljutiti - na sebe, na
Osbournea, na cijelu situaciju. Osjećao sam da imam puno pravo
prezirati ljude oko sebe; da su u većini sluĉajeva pohlepni i sebiĉni,
bez ikakvog idealizma ili osjećaja duţnosti spram javnosti. Pota-
knut ljutnjom, barem sam se mogao otrgnuti od Osbournea i poći
kroz mrak u drugi dio prostorije.
Stigao sam do podruĉja osvijetljenog prigušenim svjetlom malene
zidne lampe. Ondje je guţva bila manja, a ja sam opazio muškarca
srebrne kose, otprilike sedamdesetih godina, koji je pušio leĊima
okrenut prostoriji. Potrajalo je trenutak dok nisam shvatio da gleda
u zrcalo, a dotad je on već vidio da ga promatram. Baš sam kanio
poţuriti dalje kad je on, ne okrenuvši se, rekao:
- Zabavljate se?
20
- O, da - rekao sam i kratko se nasmijao. - Hvala vam. Da, krasno
primanje.
- Ali ste pomalo izgubljeni, je li?
Oklijevao sam, a zatim se ponovno kratko nasmijao. - Moţda
malo. Da, gospodine.
Sjedokosi se muškarac okrenuo i pomno me prouĉavao. Potom je
rekao: - Ako ţelite, reći ću vam tko su neki od ovih ljudi. Ako tada
uoĉite nekoga s kim biste rado razgovarali, povest ću vas onamo i
upoznati vas. Što kaţete na to?
- To bi bilo vrlo ljubazno. Doista, vrlo ljubazno.
- Dobro.
Prišao je korak bliţe i preletio pogledom ono što smo s našeg
mjesta vidjeli. Tada se nagnuo prema meni i poĉeo mi pokazivati
osobe. Ĉak i kad je ime bilo poznato, sjetio se dodati objašnjenje
»financijer«, »skladatelj«, ili tome sliĉno. Ako je netko bio manje
poznat, ukratko bi mi opisao ĉovjekovu karijeru i razlog njegove
vaţnosti. Vjerujem da je bio usred priĉanja o nekom svećeniku koji
je stajao posve blizu nas, kad se naglo prekinuo i rekao:
- Ah. Vidim da vam je paţnja odlutala.
- Strašno mi je ţao...
- Sve je u redu. Posve prirodno, na kraju krajeva. Mlad ĉovjek
poput vas.
- Uvjeravam vas, gospodine...
- Nema potrebe za ispriĉavanjem. - Nasmijao se i lagano me
gurnuo. - Smatrate je zgodnom, je li?
Nisam bio siguran kako bih trebao odgovoriti. Nisam baš mogao
zanijekati da mi je pozornost odvukla mlada ţena koja se nalazila
nekoliko metara lijevo od nas, u tom trenutku zaokupljena
razgovorom s dva sredovjeĉna muškarca. No zapravo mi se tada,
kad sam je prvi put ugledao, uopće nije ĉinila zgodnom. Ĉak je
moguće da sam nekako osjetio, tada i ondje, ĉim sam je prvi put
vidio, one njezine osobine za koje sam kasnije otkrio da su vaţan
dio njezine liĉnosti. Vidio sam malenu, pomalo vilinsku
21mladu ţenu tamne kose do ramena. Ĉak i ako je u tom trenutku
oĉito ţeljela šarmirati ljude s kojima je razgovarala, u njezinu sam
smiješku vidio nešto što bi ga u trenutku moglo pretvoriti u
cerenje. Lagano pogrbljena ramena, kao u ptice grabljivice,
stvarala su dojam osobe koja spletkari. Povrh svega, opazio sam
nešto oko njezinih oĉiju - neku vrstu hladnoće, nepopustljivu
strogost - za što sada, u retrospektivi, znam da je najviše od svega
privuklo moj pogled i tako me fasciniralo te veĉeri.
Tada, dok smo još obojica zurila u nju, ona je pogledala prema
nama i, prepoznavši mog sugovornika, uputila mu brz, hladan
osmijeh. Sjedokosi je muškarac podigao ruku kao da joj salutira i s
poštovanjem joj kimnuo glavom.
- Šarmantna mlada dama - promrmljao je i poveo me dalje. - Ali
nema smisla da momak poput vas trati vrijeme na nju. Ne ţelim
nikoga uvrijediti, ali vi mi djelujete kao posve pristojan ĉovjek. Ali
vidite, to je gospoĊica Hemmings. GospoĊica Šarah Hemmings.
Ime mi ništa nije znaĉilo. No dok me je moj vodiĉ ranije tako
savjesno opskrbljivao podacima o onima koje mi je pokazivao, ime
te ţene izgovorio je kao da je siguran da će mi biti poznato. Stoga
sam kimnuo i rekao:
- O, da. Dakle to je gospoĊica Hemmings. Gospodin je ponovno
zastao i promotrio prostoriju s našeg novog stajališta.
- No, da vidim. Pretpostavljam da traţite nekoga tko će vas malo
pogurati u ţivotu. Toĉno? Ne brinite. I ja sam igrao sliĉnu igru kad
sam bio mlad. Dakle, da vidimo. Koga imamo ovdje? - Tada se
odjednom okrenuo prema meni i pitao: - Dakle, što ste ono rekli da
ţelite uĉiniti sa svojim ţivotom?
Naravno, do tog trenutka nisam mu ništa rekao. No sada sam,
nakon kratkog oklijevanja, jednostavno odgovorio:
22
- Detektiv, gospodine.
- Detektiv? Hmm. - Nastavio je promatrati ljude u prostoriji. -
Ţelite reći... policajac?
- Više kao privatni savjetnik.
Kimnuo je. - Prirodno, prirodno. - Vukao je dimove iz svoje
cigare, duboko zamišljen. Tada je rekao: - Ne zanimaju vas muzeji,
kojim sluĉajem? Onaj ĉovjek ondje, poznajem ga godinama.
Muzeji. Lubanje, relikvije, takve stvari. Ne zanima vas? Tako sam
i mislio. - Nastavio je gledati po prostoriji, a katkad bi izvijao vrat
da bi nekoga bolje vidio. -Naravno - na koncu je rekao - mnogi
mladi ljudi sanjaju o tome da će postati detektivi. UsuĊujem se reći
da sam i ja jednom o tome sanjao, u svojim maštovitijim
trenucima. Ĉovjek se u vašoj dobi osjeća tako idealistiĉnim. Ţudi
za tim da bude veliki detektiv svoga doba. Da sam iskorijeni sve
zlo na svijetu. Pohvalno. No doista, mladiću, dobro je imati,
recimo tako, još nekoliko asova u rukavu. Jer za godinu ili dvije -
ne ţelim vas uvrijediti - ali uskoro ćete drukĉije razmišljati o
stvarima. Zanima li vas namještaj? Pitam vas to jer ondje stoji
nitko drugi već Hamish Robertson osobno.
- Uza sve duţno poštovanje, gospodine. Ambicija koju sam vam
upravo povjerio nije samo trenutaĉni hir. Cijeloga ţivota osjećam
da je baš to moj poziv.
- Cijeloga ţivota? Ali koliko vam je godina? Dvadeset jedna?
Dvadeset dvije? Pa, pretpostavljam da vas ne bih trebao
obeshrabrivati. Na kraju krajeva, ako naši mladi ljudi ne gaji takve
idealistiĉne osjećaje, onda tko će? I nema sumnje, mladiću, vi
vjerujete da je današnji svijet daleko opakije mjesto nego prije
trideset godina, nije li tako? Da je civilizacija na rubu propasti i
tome sliĉno?
- Kad smo već kod toga, gospodine - kratko sam rekao - doista
vjerujem da je tako.
23- Sjećam se da sam nekoć i ja tako mislio. -Odjednom je
ljubazniji ton zamijenio njegov sarkazam, a meni se ĉak uĉinilo da
sam mu u oĉima opazio suze. - Zašto je tome tako, što mislite,
mladiću? Zar svijet doista postaje opakiji? Zar Homo sapiens
degenerira kao vrsta?
- Ne znam ništa o tome, gospodine - odgovorio sam, ovoga puta
blaţim tonom. - Mogu samo reći da objektivni promatraĉ vidi kako
suvremeni kriminalac postaje sve lukaviji. Postao je ambiciozniji,
smioniji, a znanost mu je na raspolaganje stavila cijelu zbirku
novog, sofisticiranijeg oruĊa.
- Shvaćam. A bez darovitih momaka kakav ste vi na našoj strani,
budućnost je tmurna, zar ne? -Ţalosno je odmahnuo glavom. -
Moţda u tome ima neĉega. Lako je starcu podsmjehivati se. Moţda
ste u pravu, mladiću. Moţda smo predugo dopuštali da se stvari
dogaĊaju stihijski. Ah.
Sjedokosi je ĉovjek ponovno sagnuo glavu kad je Šarah Hemmings
prošla kraj nas. Kretala se kroz mnoštvo bahatom gracioznošću, a
njezin je pogled skretao lijevo i desno u potrazi za nekim - meni se
tako ĉinilo - koga je smatrala dostojnim svoga društva. Opazivši
mog sugovornika, uputila mu je hitar osmijeh kao i ranije, ali nije
usporila. Samo na sekundu njezin je pogled pao i na mene, ali
gotovo trenutno - prije nego sam se dospio osmjehnuti -izbacila me
je iz misli i kretala se prema nekome koga je opazila na drugom
kraju prostorije.
Kasnije te veĉeri, dok smo Osbourne i ja sjedili u taksiju i vozili se
natrag prema Kensingtonu, pokušao sam saznati nešto više o Šarah
Hemmings. Osbourne se svim silama trudio stvoriti dojam da mu
je veĉer bila dosadna, ali je bio vrlo zadovoljan sobom i jedva je
ĉekao da mi potanko prepriĉa mnoge razgovore što ih je vodio s
utjecajnim osobama. Stoga nije bilo lako navesti ga na razgovor o
gospoĊici Hemmings bez da ispadnem neopravdano
24
znatiţeljnim. MeĊutim, na koncu sam ipak uspio iz njega izmamiti
ove rijeĉi:
- GospoĊica Hemmings? O da, ona. Bila je zaruĉena s Herriot-
Levvisom. Znaš, onim dirigentom. On je jesenas odrţao onaj
Schubertov koncert u Albert Hallu. Sjećaš se te katastrofe?
Kad sam priznao da o tome ništa ne znam, Osbourne je nastavio:
- Nisu baš bacali stolice naokolo, ali usuĊujem se reći da bi i to
uĉinili da nisu bile priĉvršćene za tlo. Momak iz limesa izvedbu je
opisao kao »potpunu travestiju«. Ili je rekao »oskvrnuće«? U
svakom sluĉaju, nije mu se svidjelo.
- A gospoĊica Hemmings...
- Odbacila ga je poput vrelog krumpira. Navodno je bacila u njega
zaruĉniĉki prsten. I otad se drţi jako daleko od njega.
- Sve zbog toga koncerta?
- Pa, doista je bilo priliĉno loše, tako svi kaţu. Izazvalo je dosta
guţve. Njezino raskidanje zaruka, ţelim reći. No kako su veĉeras
bili dosadni, Banks. Misliš li da ćemo i mi tako trabunjati kad
budemo u njihovim godinama?
Tijekom te prve godine nakon Cambridgea, uglavnom zahvaljujući
prijateljstvu s Osbourneom, priliĉno sam redovno odlazio na
otmjena društvena okupljanja. Razmišljajući o tom razdoblju svoga
ţivota, sad mi se ĉini da je bilo neobiĉno isprazno. Bilo je veĉera,
ruĉkova, koktel zabava, a obiĉno su se odrţavale u stanovima u
podruĉju Bloomsburvja i Holborna. Ĉvrsto sam odluĉio da više
neću biti onako nezgrapan kao one veĉeri u Charingvvorthu, a
moje je drţanje na tim društvenim dogaĊajima postajalo sve
sigurnije. Doista, slobodno se moţe reći da sam neko vrijeme
zauzimao mjesto unutar jednog od mondenih londonskih
»krugova«.
25GospoĊica Hemmings nije pripadala mojemu krugu, ali otkrio
sam da, kad bih je spomenuo svojim prijateljima, svi znaju za nju.
Štoviše, s vremena na vrijeme bih je znao opaziti na društvenim
zbivanjima, ili još ĉešće u ĉajanama otmjenijih hotela. U svakom
sluĉaju, na ovaj ili onaj naĉin, na koncu sam prikupio obilje
informacija o njezinoj karijeri u londonskom društvu.
Kako je neobiĉno sjećati se vremena kad su tako neodreĊeni
dojmovi iz druge ruke bili sve što sam o njoj znao! Nije mi trebalo
dugo da spoznam kako mnogi o njoj nemaju dobro mišljenje. Ĉak i
prije dogaĊaja oko raskidanja zaruka s Anthonvjem Her-riot-
Lewisom, ĉinilo se da je stvorila neprijatelje zbog onoga što su
mnogi opisivali kao njezinu »otvorenost«. Prijatelji Herriot-Lewisa
- na ĉiju se objektivnost, treba pošteno reći, po tom pitanju nije
moglo raĉunati - opisivali su kako je bezobzirno proganjala
dirigenta. Drugi su je optuţivali da je manipulirala prijateljima
Herriot-Lewisa kako bi mu se uspjela pribliţiti. Kad je kasnije
napustila dirigenta, nakon toliko odluĉnih napora, neki su to
smatrali zbunjuju-ćim, ali su drugi jednostavno zakljuĉili da je
time dokazala svoje ciniĉne motive. S druge strane, naišao sam na
mnoge koji su priliĉno lijepo govorili o gospoĊici Hemmings.
Ĉesto su je opisivali kao »pametnu«, »fascinantnu«,
»kompliciranu«. Ţene su posebno branile njezino pravo da raskine
zaruke, bez obzira na razloge. MeĊutim, ĉak su se i oni koji su je
branili slagali u tome da je »strahoviti snob nove vrste«; da neku
osobu ne drţi vrijednom poštovanja ukoliko on ili ona nema slavno
ime. A moram reći da sam, promatrajući je te godine iz daleka,
naišao na jako malo stvari koje bi mogle pobiti takve tvrdnje.
Doista, katkad sam stjecao dojam da ne moţe pravilno disati ništa
osim zraka kojim su okruţene najistaknutije osobe. Neko je vri-
jeme imala vezu s Henrvjem Quinnom, odvjetnikom,
26
ali ga je odbacila nakon njegova neuspjeha u sluĉaju Charlesa
Browninga. Potom su se širile glasine o njezinom sve ĉvršćem
prijateljstvu s Jamesom Beaco-nom koji je tada bio mladi ministar
u vladi u usponu. U svakom sluĉaju, dotad sam već posve jasno
shvatio što je sjedokosi ĉovjek mislio kad je ustvrdio kako nema
smisla da »momak poput mene« trati vrijeme na gospoĊicu
Hemmings. Naravno, u ono vrijeme zapravo nisam razumio
njegove rijeĉi. Sad kad jesam, shvatio sam da sam te godine s
posebnim zanimanjem pratio aktivnosti gospoĊice Hemmings.
Unatoĉ svemu tome, zapravo nisam razgovarao s njom sve do
jednog poslijepodneva gotovo dvije godine nakon što sam je prvi
put vidio u klubu Cha-ringworth.
Bio sam s jednim poznanikom na ĉaju u hotelu VValdorf kad je po
nekom poslu naglo morao otići. Tako sam sjedio sam u donjem
dijelu Palm Courta, uţivajući u pogaĉicama i dţemu, kad sam
opazio gospoĊicu Hemmings, koja je takoĊer sjedila sama za
jednim od stolova na balkonu. Kao što sam već rekao, ovo sigurno
nije bio prvi put da sam je vidio na takvim mjestima, ali tog su
poslijepodneva stvari bile drukĉije. Jer to je bilo tek mjesec dana
nakon okonĉanja sluĉaja Mannering, a ja sam na neki naĉin još
uvijek lebdio u oblacima. To je razdoblje nakon moga prvog
javnog uspjeha svakako bilo omamljujuće: mnoga su mi se vrata
odjednom otvorila; pozivi su stizali iz posve novih izvora; oni koji
su ranije prema meni bili tek ljubazni, oduševljeno su uzvikivali
kad bih ušao u neku prostoriju. Nije ni ĉudo da sam malo izgubio
vezu sa stvarnošću.
U svakom sluĉaju, tog sam poslijepodneva u Wal-dorfu ustao i
zaputio se na balkon. Nisam siguran što sam oĉekivao. To je opet
tipiĉno za moju samodopadnost iz tih dana da nisam zastao i
zapitao se hoće li gospoĊica Hemmings doista biti tako
oduševljena
27upoznavanjem sa mnom. Moţda je sjenka sumnje ipak prošla
mojim umom dok sam prolazio kraj pijanista i prišao stolu za
kojim je sjedila i ĉitala svoju knjigu. No sjećam se da sam bio
priliĉno zadovoljan naĉinom na koji sam, uglaĊeno i veselo, rekao:
- Oprostite, ali mislio sam da je vrijeme da vam se predstavim.
Imamo tako mnogo zajedniĉkih prijatelja. Ja sam Christopher
Banks.
Uspio sam bez zastajkivanja izgovoriti svoje ime, ali tada je moje
samopouzdanje već poĉelo nestajati. Jer je gospoĊica Hemmings
prema meni podigla svoj hladni, ispitujući pogled. U tišini što je
uslijedila, hitro je pogledala svoju knjigu, kao da se pobunila zbog
upadice. Na koncu je, glasom punim zbunjenosti, izgovorila:
- O da? Drago mi je.
- Sluĉaj Mannering - glupavo sam rekao. -Moţda ste ĉitali o tome.
- Da. Vi ste bili istraţitelj.
Upravo ta izjava, izgovorena tako suhoparno, posve me je izbacila
iz ravnoteţe. U njezinu se glasu uopće nije naziralo shvaćanje; to
je jednostavno bila tvrdnja koja je pokazivala da je cijelo vrijeme
bila posve svjesna mog identiteta, te da joj još uvijek uopće nije
jasno zašto stojim kraj njezina stola. Odjednom sam osjetio kako
nestaje vrtoglavo ushićenje od proteklih tjedana. Vjerujem da sam
tada, kad sam se nervozno nasmijao, shvatio da sluĉaj Mannering,
unatoĉ mojoj oĉito sjajnoj istrazi, unatoĉ pohvalama mojih
prijatelja, ipak nije toliko vaţan u široj javnosti kako sam ja mislio
da jest.
Sasvim je moguće da smo posve civilizirano razmijenili nekoliko
rijeĉi prije nego sam se poĉeo povlaĉiti natrag prema svom stolu.
Danas mi se ĉini da je gospoĊica Hemmings s punim pravom
reagirala onako kako jest; kako je apsurdno da sam umišljao kako
će nešto poput sluĉaja Mannering biti dovoljno da nju
impresionira! No sjećam
28
se da sam se, kad sam ponovno sjeo, osjećao ljutito i poraţeno.
Palo mi je na pamet da nije rijeĉ samo o tome da sam maloĉas
napravio budalu od sebe pred gospoĊicom Hemmings, već sam to
stalno ĉinio tijekom cijelog proteklog mjeseca; da su mi se moji
prijatelji, unatoĉ ĉestitanjima, cijelo vrijeme smijali.
Sljedećeg sam dana već prihvatio ĉinjenicu da sam u potpunosti
zavrijedio udarac što sam ga primio. No taj dogaĊaj u Waldorfu
zacijelo je u meni pobudio osjećaj odbojnosti spram gospoĊice
Hemmings, kojeg se nikad nisam posve oslobodio - i koji je
nesumnjivo doprinio sinoćnjim nesretnim dogaĊajima. No u to sam
vrijeme cijeli incident nastojao smatrati od Boga poslanim. Na
kraju krajeva, pomogao mi je da shvatim kako je lako zanemariti
vlastite najdraţe ciljeve. Moja je namjera bila boriti se protiv zla -
posebice protiv podmuklog, skrivenog zla - a kao takva imala je
malo veze s popularnošću unutar društvenih krugova.
Nakon toga poĉeo sam daleko manje zalaziti u društvo i postajao
sam sve zaokupljeniji poslom. Prouĉavao sam istaknute sluĉajeve
iz prošlosti i upijao nova podruĉja spoznaja koja bi se jednoga
dana mogla pokazati korisnima. Negdje u to vrijeme takoĊer sam
poĉeo prouĉavati karijere raznih detektiva koji su za sebe stvorili
imena, te sam otkrio da mogu razlikovati karijeru stvorenu na
istinskim postignućima od one uglavnom steĉene zahvaljujući
poloţaju unutar nekog utjecajnog kruga; poĉeo sam shvaćati da
postoji istinski i laţni naĉin na koji detektiv moţe steći ugled.
Ukratko, iako su me uvelike uzbuĊivale ponude prijateljstva po
završetku sluĉaja Mannering, nakon susreta u VValdorfu ponovno
sam se sjetio primjera što su mi ga pruţali moji roditelji te sam
ĉvrsto odluĉio da me lakomislene preokupacije neće skrenuti s
puta.
29Drugo poglavlje
Budući da se sada prisjećam razdoblja svoga ţivota nakon sluĉaja
Mannering, moţda bi ovdje trebalo spomenuti moj neoĉekivani
ponovni susret s pukovnikom Chamberlainom nakon tako mnogo
godina. Moţda je zaĉuĊujuće, s obzirom na ulogu što ju je odigrao
u tako kritiĉnom trenutku moga djetinjstva, da nismo odrţavali
bliskiju vezu. No bez obzira na razlog, nismo to uĉinili, a kad sam
ga ponovno sreo - mjesec ili dva nakon onog susreta s gospoĊicom
Hemmings u VValdorfu - to je bilo posve sluĉajno.
Jednog kišnog poslijepodneva stajao sam u knjiţari na cesti
Charing Cross i prouĉavao ilustrirano izdanje Ivanhoea. Već sam
neko vrijeme bio svjestan nekoga tko stoji blizu iza mene, te sam
se maknuo u stranu pretpostavljajući da osoba ţeli prići tom dijelu
police. No osoba se i dalje zadrţala uza me, pa sam se na koncu
okrenuo.
Odmah sam prepoznao pukovnika jer su se njegove crte lica jedva
promijenile. MeĊutim, gledajući ga oĉima odrasla ĉovjeka, ĉinio
mi se krotkijim i otr-canijim od lika iz moga djetinjstva. Stajao je
ondje u kišnoj kabanici, plaho me promatrao, a tek nakon što sam
uskliknuo: - Ah, pukovniĉe! - nasmiješio se i ispruţio ruku.
- Kako si, mladiću? Bio sam siguran da si to ti. Nebesa! Kako si,
mladiću?
30
Iako su mu se u oĉima pojavile suze, njegovo je drţanje ostalo
nekako nelagodno, kao da se bojao da bi mi moglo smetati to
podsjećanje na prošlost. Svim sam se silama trudio pokazati
oduševljenje ponovnim susretom s njim, a dok je vani pljuštala
kiša, mi smo stajali i razgovarali u skuĉenoj knjiţari. Saznao sam
da još uvijek ţivi u VVorcestershireu, da je u London došao radi
jednog sprovoda i odluĉio »ostati nekoliko dana«. Kad sam ga
pitao gdje je odsjeo, neodreĊeno je odgovorio, a to me navelo na
pomisao da je uzeo skroman smještaj. Prije rastanka pozvao sam
ga na veĉeru sljedećeg dana, što je s oduševljenjem prihvatio, iako
je djelovao osupnuto kad sam spomenuo Dorchester. No ja sam i
dalje inzistirao. - To je najmanje što mogu uĉiniti nakon vaše
ljubaznosti u prošlosti - molio sam ga dok konaĉno nije pristao.
Razmišljajući sada o tome, moj izbor Dorchestera ĉini mi se
krajnje neobzirnim. Ipak sam, na kraju krajeva, već zakljuĉio da
pukovnik loše stoji s novcem; trebao sam shvatiti koliko će mu biti
teško ako ne plati barem polovicu raĉuna. No u tim danima takve
mi stvari nisu padale na pamet; bio sam previše zaokupljen,
pretpostavljam, time kako ću starcu pokazati koliko sam se
promijenio otkako me je zadnji put vidio.
Vjerojatno sam uspio postići taj cilj. Sluĉajno sam baš negdje u to
vrijeme dva puta bio pozvan u Dorchester, te me je, one veĉeri kad
sam se ondje sastao s pukovnikom Chamberlainom, sommelier
pozdravio s »drago mi je da vas ponovno vidim, gospodine«.
Potom je, nakon što je slušao kako razmjenjujem dosjetke sa šefom
sale i kad smo poĉeli jesti juhu, pukovnik odjednom prasnuo u
smijeh.
- Kad pomislim - rekao je - da je to isti onaj dripac koji je cmizdrio
kraj mene na onom brodu!
31Još se malo smijao, a tada se naglo prekinuo, moţda pobojavši
se da uopće nije smio aludirati na taj dogaĊaj. No ja sam se mirno
nasmiješio i rekao:
- Zacijelo sam vam bio jako naporan na onom putovanju,
pukovniĉe.
Starĉevo se lice naĉas namrštilo. Potom je ozbiljno rekao: - S
obzirom na okolnosti, mislio sam da si bio jako hrabar, momĉe.
Izrazito hrabar.
Sjećam se da je u tom trenutku zavladala neugodna tišina, a
prekinuli smo je kad smo obojica poĉeli govoriti o finom okusu
naše juhe. Za susjednim se stolom krupna dama veselo smijala, a
pukovnik je priliĉno indiskretno pogledao prema njoj. Tada mi se
uĉinilo da je donio neku odluku.
- Znaš, ĉudno je - rekao je. - Razmišljao sam o tome prije nego
sam veĉeras došao ovamo. O onom vremenu kad smo se ti i ja
upoznali. Pitam se sjećaš li se, mladiću. Ne vjerujem da se sjećaš.
Na kraju krajeva, tada si imao mnogo drugih stvari na umu.
- Upravo suprotno - rekoh - posve se jasno sjećam tog susreta.
To nije bila laţ. Ĉak i sada, ako bih na trenutak sklopio oĉi, s
lakoćom bih se mogao prenijeti natrag u ono vedro jutro u Šangaju
i ured gospodina Harolda Andersona, oĉeva šefa u velikoj
trgovaĉkoj kompaniji Morganbrook & Byatt. Sjedio sam u naslo-
njaĉu koji je mirisao po ulaštenoj koţi i hrastovim; naslonjaĉ kakav
se obiĉno nalazi iza nekog impresivnog pisaćeg stola, ali koji je u
toj prilici bio izvuĉen u sredinu prostorije. Osjećao sam da je to
naslonjaĉ rezerviran samo za najvaţnije liĉnosti, ali je tom pri-
likom, zahvaljujući teţini okolnosti, ili moţda nekoj vrsti utjehe,
bio dodijeljen meni. Sjećam se da, bez obzira koliko sam se trudio,
nisam mogao naći dostojanstveni naĉin sjedenja u njemu; posebno,
nisam mogao naći poloţaj koji bi mi dopuštao da oba lakta
istodobno drţim na fino izraĊenim naslonima za ruke. Štoviše, tog
sam jutra na sebi imao novu
32
novcatu jaknu izraĊenu od nekog krutog sivog materijala - nemam
pojma odakle je stigla - i jako mi je smetalo što su me natjerali da
je zakopĉam gotovo do vrata.
Prostorija je imala visoke, velebne stropove, veliki zemljovid na
jednom zidu, a iza pisaćeg stola gospodina Andersona goleme
prozore kroz koje je prodirala sunĉeva svjetlost i puhao povjetarac.
Pretpostavljam da su se iznad mene vrtjeli stropni ventilatori, iako
se toga zapravo ne sjećam. No sjećam se da sam sjedio u tom
naslonjaĉu nasred sobe, u središtu ozbiljne zabrinutosti i diskusije.
Svuda oko mene odrasli su raspravljali, većina stojeći; katkad bi
nekolicina odlutala do prozora, a njihovi bi se glasovi stišali dok su
se oko neĉega prepirali. TakoĊer se sjećam da sam se ĉudio naĉinu
na koji se gospodin Anderson osobno, visok muškarac sijede kose i
velikih brkova, prema meni ophodio kao da smo stari prijatelji - u
tolikoj mjeri da sam na trenutak pretpostavio da smo se poznavali
kad sam bio mlaĊi, a ja sam ga zaboravio. Tek sam se mnogo
kasnije uvjerio da se nikako nismo mogli sresti prije tog jutra. U
svakom sluĉaju, preuzeo je ulogu ujaka, stalno mi se smješkao,
tapkao me po ramenu, gurkao me i namigivao mi. Jednom mi je
ponudio šalicu ĉaja govoreći: - Hajde, Christophere, ovo će te
razvedriti - a potom se sagnuo prema meni i promatrao me dok
sam pio. Zatim je uslijedilo još mrmljanja i dogovaranja u pro-
storiji. Tada se gospodin Anderson ponovno pojavio preda mnom i
rekao:
- Dakle, Christophere. Sve je odluĉeno. Ovo je pukovnik
Chamberlain. Vrlo je ljubazno pristao da će se pobrinuti za tvoj
siguran povratak u Englesku.
Sjećam se da je u tom trenutku u prostoriji zavladala tišina.
Zapravo, u mislima mi je ostao dojam da su se svi odrasli povukli
unatrag dok se nisu posla-gali uza zid poput gledatelja. Gospodin
se Anderson takoĊer povukao uz još jedan ohrabrujući osmijeh.
33Tada sam prvi put ugledao pukovnika Chamber-laina. Polako mi
je prišao, sagnuo se da bi mi pogledao u lice, a zatim je ispruţio
ruku. Imao sam osjećaj da bih trebao ustati i rukovati se, ali ju je
tako brzo pruţio da sam se osjetio prikovanim za naslonjaĉ, te sam
je prihvatio i dalje sjedeći. Sjećam se da je tada rekao:
- Siroti djeĉaĉe. Najprije tvoj otac. Sada tvoja majka. Zasigurno se
osjećaš kao da se cijeli svijet ruši oko tebe. Ali sutra krećemo za
Englesku, nas dvojica. Ondje te ĉeka tvoja teta. Zato budi hrabar.
Uskoro ćeš ponovno srediti svoj ţivot.
Na trenutak nisam mogao pronaći svoj glas. Kad mi je to konaĉno
uspjelo, rekao sam: - To je jako ljubazno od vas, gospodine. Jako
sam zahvalan na vašoj ponudi i nadam se da me nećete smatrati
previše nepristojnim. Ali ako nemate ništa protiv, gospodine,
mislim da još ne bih trebao poći u Englesku. - Pukovnik nije
odmah odgovorio pa sam nastavio:
- Jer vidite, gospodine, detektivi se svim silama trude pronaći moju
majku i oca. A to su doista najbolji detektivi u Šangaju. Mislim da
će ih sigurno jako brzo pronaći.
Pukovnik je kimao glavom. - Siguran sam da policija ĉini sve što
je moguće.
- Dakle vidite, gospodine, iako veoma cijenim vašu ljubaznost,
mislim da ipak nije potrebno da odem u Englesku.
Sjećam se da je u tom trenutku prostorijom pro-strujio ţamor.
Pukovnik je nastavio kimati glavom, kao da pomno procjenjuje
stvari u mislima.
- Moţda si doista u pravu, momĉe - na koncu je rekao. - Iskreno se
nadam da jesi. Ali za svaki sluĉaj, zašto ipak ne poĊeš sa mnom?
Kad tvoji roditelji budu pronaĊeni, lako će poslati po tebe. Ili tko
zna? Moţda će odluĉiti da i oni poĊu u Englesku. Dakle, što kaţeš?
PoĊimo ti i ja sutra u Englesku. Potom ćemo ĉekati i vidjeti što će
se dogoditi.
34
- Ali vidite, gospodine, oprostite. Ali vidite, detektivi koji traţe
moje roditelje. To su najbolji detektivi.
Nisam siguran što je pukovnik toĉno rekao na to. Moţda je samo
nastavio kimati glavom. U svakom sluĉaju, u idućem se trenutku
sagnuo još bliţe k meni i poloţio mi ruku na rame.
- Poslušaj me. Znam kako se moraš osjećati. Cijeli se svijet srušio
oko tebe. Ali moraš biti hrabar. Osim toga, tvoja teta u Engleskoj.
Ona te oĉekuje, zar ne shvaćaš? Ne bi bilo u redu da sad
iznevjerimo gospoĊu, zar ne?
Dok smo te veĉeri sjedili nad juhom, ispriĉao sam mu kako se
sjećam tih njegovih posljednjih rijeĉi i nekako sam oĉekivao da će
se nasmijati. Umjesto toga, on je ozbiljno rekao:
- Bilo mi te je tako ţao, momĉe. Tako uţasno ţao. - Tada se je,
moţda osjetivši da je pogrešno procijenio moje raspoloţenje,
kratko nasmijao i vedrijim tonom rekao: - Sjećam se kako sam s
tobom ĉekao u luci. Stalno sam govorio:»Gledaj, sjajno ćemo se
zabavljati na tom brodu, zar ne? Izvrsno ćemo se provesti.« A ti si
samo odgovarao: »Da, gospodine. Da, gospodine. Da, gospodine.«
Dopustio sam mu da se u idućih nekoliko minuta prisjeti uspomena
povezanih s raznim starim poznanicima koji su tog jutra bili
nazoĉni u uredu gospodina Andersona. Niti jedno od tih imena
meni ništa nije znaĉilo. Potom je pukovnik zastao, a lice mu se
nakratko namrštilo.
- Što se tiĉe samog Andersona - na koncu je rekao - taj je ĉovjek u
meni uvijek izazivao nelagodan osjećaj. Nešto je bilo mutno u vezi
s njim. Bilo je nešto sumnjivo u cijeloj toj prokletoj stvari, ako
mene pitaš.
Tek što je to izustio, naglo se trgnuo i pogledao me. Prije nego sam
dospio odgovoriti, poĉeo je brzo ponovno govoriti, prebacivši se
na temu našeg puto-
35vanja u Englesku, što je nesumnjivo smatrao sigurnijim
podruĉjem. Uskoro se poĉeo vedro prisjećati naših suputnika,
brodskih ĉasnika, zabavnih dogodovština što sam ih davno
zaboravio ili ih uopće nisam ni registrirao. Uţivao je u tim
uspomenama, a ja sam ga u tome ohrabrivao, ĉesto se pretvarajući
da se neĉega sjećam samo da bih njega obradovao. MeĊutim, dok
je nastavljao govoriti o tim uspomenama, otkrio sam da postajem
pomalo razdraţljiv. Postupno se, iza vedrih anegdota, pojavljivala
moja slika na tom putovanju, a ja njome nisam bio zadovoljan.
Stalno je insinuirao da sam se povuĉeno i mrzovoljno kretao
brodom, sposoban briznuti u plaĉ zbog svake sitnice. Nema sumnje
da je pukovnik uţivao u ulozi junaĉkog staratelja, a ja sam shvatio
da nakon toliko vremena nema smisla usprotiviti mu se, što bi bilo
i neljubazno. No kao što kaţem, to me je sve više iritiralo. Jer
sudeći prema mojem vlastitom, sasvim jasnom sjećanju, vrlo sam
se vješto prilagodio promijenjenoj stvarnosti moje situacije.
Veoma se dobro sjećam da sam bio jako uzbuĊen pri pomisli na
ţivot na brodu i budućnost što se nalazila preda mnom, što je
daleko od mrzovolje i potištenosti. Naravno, katkad bi mi doista
nedostajali roditelji, ali sjećam se kako sam samome sebi govorio
da će uvijek biti drugih odraslih osoba koje ću s vremenom
zavoljeti i koje će steći moje povjerenje. Zapravo, na putovanju je
bilo nekoliko ţena koje su ĉule što mi se dogodilo i koje su se,
neko vrijeme, motale oko mene sa saţalnim izrazima lica, a sjećam
se da su me iritirale jednako kao i pukovnik te veĉeri u
Dorchesteru. Ĉinjenica je bila da nisam bio ni izbliza onako
potišten kako su odrasli oko mene, ĉini se, pretpostavljali. Koliko
se ja sjećam, samo sam jednom tijekom cijelog dugotrajnog
putovanja moţda mogao zavrijediti naziv »cmizdravi mali dripac«,
a ĉak se i to dogodilo baš prvoga dana putovanja.
36
Nebo je tog jutra bilo prekriveno tmurnim oblacima, a voda oko
nas djelovala je vrlo mutno. Stajao sam na palubi parobroda i zurio
natrag prema luci, prema obali pretrpanoj plovilima, mostićima,
kolibama od blata, tamnim drvenim gatovima, velikim zgradama
Šangaj Bunda iza toga, a sve se to pretvaralo u jednu maglovitu
mrlju.
- Dakle, momĉe? - zaĉuo sam pukovnikov glas kraj sebe. - Misliš li
da ćeš se jednoga dana vratiti?
- Da, gospodine, oĉekujem da ću se vratiti.
- Vidjet ćemo. Kad se jednom udomiš u Engleskoj, usuĊujem se
reći da ćeš sve ovo brzo zaboraviti. Šangaj nije loše mjesto. Ali
mislim da više od osam godina ne bih izdrţao, a pretpostavljam da
je to i za tebe sasvim dovoljno. Ostaneš li duţe, mogao bi se
pretvoriti u Kineza.
- Da, gospodine.
- Gledaj, momĉe. Doista bi se trebao razvedriti. Na kraju krajeva,
ideš u Englesku. Ideš kući.
Upravo zbog te posljednje primjedbe, te pomisli da »idem kući«,
svladale su me emocije - siguran sam u to - prvi i posljednji put na
tom putovanju. Ĉak su i tada moje suze više bile od gnjeva nego od
ţalosti. Jer su mi istinski zasmetale pukovnikove rijeĉi. Kako sam
ja to vidio, putovao sam u stranu zemlju gdje nisam poznavao ni
ţive duše, a grad koji je polako nestajao preda mnom sadrţi sve što
poznajem. Povrh svega, moji su roditelji još uvijek bili ondje,
negdje iza te luke, iza impozantnih graĊevina Bunda. Obrisavši
oĉi, posljednji sam put pogledao prema obali pitajući se hoću li
moţda sada ugledati svoju majku - ili ĉak oca - kako trĉi na gat,
maše i viĉe neka se vratim. No ĉak sam i tada bio svjestan
ĉinjenice da je takva nada tek puka djetinjasta ţelja. Dok sam
gledao kako grad koji je bio moj dom postaje sve slabije
raspoznatljiv, sjećam se da sam se vedra pogleda okrenuo
pukovniku i rekao: - Tre-
37bali bismo priliĉno brzo stići do mora, ne mislite li, gospodine?
No vjerujem da sam one veĉeri uspio prikriti svoju razdraţenost
pred pukovnikom. Svakako je, u trenutku kad se ukrcao u taksi u
Ulici South Audlev i mi smo se pozdravili, bio izvrsno raspoloţen.
Tek kad sam, nakon malo više od godinu dana, ĉuo da je umro,
osjetio sam se pomalo krivim jer te veĉeri u Dorchesteru nisam bio
malo topliji prema njemu. Ipak mi je, na kraju krajeva, jednom
uĉinio dobro djelo, a prema svemu što sam vidio, bio je pošten
ĉovjek. No pretpostavljam da će se uloga što ju je odigrao u mom
ţivotu - ĉinjenica da je tako sveobuhvatno povezan s onim što se
tada dogodilo -pobrinuti da u mojem sjećanju zauvijek ostane
ambivalentna liĉnost.
Najmanje tri ili ĉetiri godine nakon onog dogaĊaja u VValdorfu
Šarah Hemmings i ja imali smo jako malo veze jedno s drugim.
Sjećam se da sam je tijekom tog razdoblja jednom vidio na koktel
zabavi u stanu u Mavfairu. Mjesto je bilo krcato, ali ja nisam
poznavao mnoge od nazoĉnih te sam odluĉio rano otići. Kretao
sam se prema vratima kad sam opazio kako mi toĉno na putu stoji
Šarah Hemmings i s nekim razgovara. Moj je prvi poriv bio
okrenuti se i poći drugim putem. No to je bilo otprilike u doba
moga uspjeha u sluĉaju Rogera Parkera i ja sam se pomalo pitao
hoće li se gospoĊica Hemmings usuditi biti onako nadmena kao u
Waldorfu prije nekoliko godina. Stoga sam se nastavio gurati
izmeĊu gostiju i pazio da proĊem toĉno ispred nje. Dok sam to
ĉinio, vidio sam kako se njezin pogled zaustavio na mom licu.
Izraz zbunjenosti pojavio joj se na licu dok se pokušavala sjetiti
tko sam. Potom sam vidio da me je prepoznala te je, bez osmijeha,
bez kimanja glavom, ponovno pogledala osobu s kojom je
razgovarala.
38
No gotovo uopće nisam razmišljao o tom incidentu. Zbio se
tijekom razdoblja moje velike zaokupljenosti mnogim zanimljivim
sluĉajevima. Iako je to još uvijek bilo najmanje godinu dana prije
nego je moje ime steklo ugled što ga ima danas, već sam poĉeo
prvi put shvaćati kolika je odgovornost što je snosi detektiv koji se
na bilo koji naĉin proslavio. Oduvijek mi je bilo jasno, naravno, da
je zadatak iskorjenjivanja zla u njegovim najprikrivenijim
oblicima, ĉesto u posljednjem trenutku, veoma vaţan i ozbiljan
pothvat. No tek nakon iskustva u sluĉajevima kao što je umorstvo
Rogera Parkera postalo mi je posve jasno koliko to zapravo znaĉi
ljudima - ne samo onima kojih se to izravno tiĉe, već javnosti
općenito - da se oslobode takva zla koje svuda zadire. Slijedom
toga, postao sam odluĉniji nego ikad da nikad neću dopustiti da mi
pozornost zaokupe površniji prioriteti londonskog ţivota. I poĉeo
sam shvaćati, moţda, nešto od onoga što je mojim roditeljima
omogućilo da zauzmu stav koji su zauzeli. U svakom sluĉaju,
osobe poput Šarah Hemmings nisu naroĉito utjecale na moje misli
tijekom toga razdoblja, a moguće je da bih ĉak posve zaboravio na
njezino postojanje da toga dana u Kensington Gardensu nisam
naletio na Josepha Turnera.
U to sam vrijeme istraţivao sluĉaj u Norfolku, a vratio sam se na
nekoliko dana u London s namjerom da prouĉim opširne bilješke
što sam ih napravio. Dok sam jednog sivog jutra šetao Kensington
Gar-densom i razmišljao o neobiĉnim pojedinostima povezanim s
nestankom ţrtve, iz daljine me je zazvao ĉovjek u kojem sam brzo
prepoznao Turnera, muškarca kojeg sam površno poznavao iz
kretanja u društvenim krugovima. Ţurno mi se pribliţio i nakon što
me je pitao zašto me se tako rijetko »moţe vidjeti ovih dana«,
pozvao me na veĉeru što je on i jedan njegov prijatelj prireĊuju u
restoranu
39toga dana. Kad sam ljubazno odbio rekavši da moj sadašnji
sluĉaj iziskuje sve moje vrijeme i pozornost, on je rekao:
- Šteta. Šarah Hemmings će doći, a ona tako ţeli porazgovarati s
vama.
- GospoĊica Hemmings?
- Sjećate je se, zar ne? Ona se svakako sjeća vas. Kaţe da ste se
upoznali prije nekoliko godina. Uvijek se ţali kako vas se više ne
moţe naći.
Oduprijevši se porivu da stavim neku primjedbu, jednostavno sam
rekao: - Pa, molim vas, lijepo je pozdravite.
Gotovo odmah nakon toga pozdravio sam se s Turnerom, ali
priznajem da su me pomalo zaintrigi-rale rijeĉi o tome da me
gospoĊica Hemmings ţeli vidjeti. Na koncu sam samome sebi
rekao da se Tur-ner najvjerojatnije zabunio; ili je u najmanju ruku
pretjerivao u nadi da će me namamiti na svoju veĉeru. No tijekom
sljedećih mjeseci do mojih su ušiju doprli brojni sliĉni izvještaji.
Šarah Hemmings je navodno izraţavala ljutnju zbog toga što me,
unatoĉ tome da smo nekoć bili prijatelji, nikako ne moţe naći.
Štoviše, iz nekoliko sam izvora ĉuo kako je prijetila da će me
»istjerati iz jazbine«. Na koncu se, prošli tjedan, dok sam boravio u
selu Shackton u Oxfordshireu gdje sam istraţivao sluĉaj Studlevja
Grangea, gospoĊica Hemmings osobno pojavila, navodno s
namjerom da baš to uĉini.
Našao sam ograĊeni vrt - s umjetnim jezercem u kojem je
pronaĊeno tijelo Charlesa Emervja - u donjem dijelu imanja. Ĉetiri
kamene stube dovele su me do pravokutnog prostora tako
perverzno zaštićenog od sunca da je ĉak i za vedra jutra sve oko
mene bilo u sjenkama. Same je zidove prekrivao bršljan, ali ĉovjek
nekako nije mogao izbjeći dojmu da je stupio u zatvorsku ćeliju
bez krova.
40
Jezerce je dominiralo tim prostorom. Iako mi je nekoliko ljudi
reklo da sadrţi zlatne ribice, nisam vidio nikakvog znaka ţivota;
zapravo, bilo je teško zamisliti kako bilo što moţe ţivjeti u tako
mutnoj vodi - doista pravo mjesto za otkrivanje mrtvaca. Oko
jezerca bio je krug kamenih ploĉa prekrivenih mahovinom i
zabijenih u blato. Pretpostavljam da sam to podruĉje pregledavao
oko dvadeset minuta - bio sam na tlu i povećalom prouĉavao jednu
od kamenih ploĉa kraj vode - kad sam postao svjestan da me netko
promatra. U poĉetku sam pretpostavio da je to neki ĉlan obitelji
koji me je ponovno ţelio gnjaviti pitanjima. Budući da sam ranije
inzistirao na tome da me ne ometaju, odluĉio sam, ĉak i po cijenu
da djelujem nepristojno, pretvarati se da ništa nisam opazio.
Potom sam ĉuo struganje cipele po kamenu negdje blizu ulaza u
vrt. Tada je već poĉelo djelovati neprirodno što sam tako dugo
ostao na trbuhu i, u svakom sluĉaju, više nisam imao što istraţivati
u takvom poloţaju. Štoviše, nisam posve zaboravio da leţim
gotovo na istome mjestu na kojem je poĉinjeno umorstvo, a
ubojica je još uvijek na slobodi. Osjetio sam jezu dok sam ustajao,
otresao prašinu s odjeće i okrenuo se prema uljezu.
Pogled na Šarah Hemmings me je naravno priliĉno iznenadio, ali
siguran sam da se to nije vidjelo na mojem licu. Namjestio sam
izraz ljutnje pa pretpostavljam da je baš to vidjela jer su njezine
prve rijeĉi bile:
- Oh! Nisam vas kanila špijunirati. No to mi se ĉinilo previše
dobrom prilikom. Promatrati velikog ĉovjeka na njegovu poslu,
ţelim reći.
Pomno sam prouĉavao njezino lice, ali nisam vidio ni traga
sarkazmu. Unatoĉ tome, hladnim sam joj glasom rekao: -
GospoĊice Hemmings. Ovo je vrlo neoĉekivano.
41- Ĉula sam da ste ovdje. Provodim nekoliko dana s prijateljicom
u Pemleighu. To je malo dalje cestom.
Zastala je, sigurno oĉekujući da ću odgovoriti. Ništa nisam rekao,
ali ona nije pokazivala znakove zbunjenosti, već je pošla prema
meni.
- Ja sam priliĉno dobra prijateljica Emervjevih, jeste li to znali? -
nastavila je. - Strašno, to umorstvo.
- Da, strašno.
- Ah. Dakle i vi vjerujete da je rijeĉ o umorstvu. Pa, pretpostavljam
da je to na neki naĉin potvrda. Imate li neku teoriju, gospodine
Banks?
Slegnuo sam ramenima. - Imam nekoliko ideja, da.
- Šteta je za Emervjeve da se nisu sjetili zatraţiti vašu pomoć kad
se to dogodilo prošloga travnja. Ţelim reći, dovesti Celwyna
Hendersona za ovakav sluĉaj! Što su oĉekivali? Tog je ĉovjeka
odavno trebalo poslati u mirovinu. To samo pokazuje kako ljudi
izgube korak s vremenom kad ovdje ţive. Svatko u Londonu
mogao im je reći sve o vama, naravno.
Ova posljednja primjedba me je, moram priznati, pomalo
zaintrigirala, te sam, nakon trenutka oklijevanja, sam sebe
iznenadio pitanjem: - Oprostite, ali što bi im toĉno mogli reći?
- Pa, da ste najbriljantniji istraţiteljski um u Engleskoj, naravno.
Svi smo im to proljetos mogli reći, ali Emervjevi; dugo im je
trebalo da shvate. Bolje ikad nego nikad, valjda, ali pretpostavljam
da se dosad trag već priliĉno ohladio.
- Sluĉajno postoje neke prednosti ako se sluĉaj poĉne istraţivati
nakon proteka odreĊenog vremena.
- Doista? Kako zanimljivo. Uvijek sam mislila da je jako vaţno
brzo stići na mjesto dogaĊaja, da se nanjuši trag, znate.
- Upravo suprotno, nikad nije prekasno, kako vi kaţete, da bi se
nanjušio trag.
42
- Ali nije li veoma deprimirajuće kako je taj zloĉin ovdje nagrizao
ljudima duh? I nije rijeĉ samo o ukućanima. Cijeli je Shackton
poĉeo propadati. Ovo je nekoć bio zadovoljan i uspješan trgovaĉki
gradić. Pogledajte ih sada, jedva se mogu pogledati u oĉi. Cijela
ova stvar uvukla ih je u kal sumnji. Kaţem vam, gospodine Banks,
uspijete li riješiti tu stvar, zauvijek ćete im ostati u sjećanju.
- Zar doista mislite tako? To bi bilo neobiĉno.
- Nema sumnje. Bili bi vam tako zahvalni. Da, govorili bi o vama
generacijama.
Kratko sam se nasmijao. - Ĉini se da dobro poznajete selo,
gospoĊice Hemmings. A ja sam mislio da cijelo vrijeme boravite u
Londonu.
- O, mogu podnijeti London samo do odreĊene granice, a tada
jednostavno moram otići. Zapravo u srcu nisam gradska djevojka,
znate.
- IznenaĊujete me. Uvijek sam mislio da vas uvelike privlaĉi
gradski ţivot.
- Posve ste u pravu, gospodine Banks. - U glasu joj se osjetila
mrzovolja, kao da sam je stjerao u kut. -Nešto me doista vuĉe u
grad. Ondje postoji nešto... nešto što me privlaĉi. - Prvi je put
skrenula pogled s mene i osvrnula se po ograĊenom vrtu. - Što me
podsjeća - rekla je. - Pa, iskreno reĉeno, uopće me ne podsjeća.
Zašto bih se pretvarala? Razmišljala sam o tome za cijelo vrijeme
našeg razgovora. Ţeljela sam vas zamoliti za uslugu.
- Kakvu uslugu, gospoĊice Hemmings?
- Iz pouzdanih izvora saznajem da ste pozvani na ovogodišnju
veĉeru Zaklade Meredith. Je li to toĉno?
Nakon kratke šutnje odgovorio sam: - Da. To je toĉno.
- To je pravi uspjeh, dobiti poziv u vašim godinama. Ĉula sam da
je ove godine u ĉast sir Cecila Medhursta.
- Da, vjerujem da jest.
43- TakoĊer sam ĉula da se oĉekuje nazoĉnost Charlesa VVolfea.
- Violinista?
Vedro se nasmijala. - Zar se još neĉim bavi? Navodno i Thomasa
Bvrona.
Postala je vidno uzbuĊena, ali se ponovno okrenula i preletjela
pogledom okolinu lagano zadrhtavši.
- Jeste li rekli - na koncu sam pitao - da ste me ţeljeli zamoliti za
uslugu?
- O, da, da. Ţeljela sam... ţeljela sam da me pozovete da poĊem s
vama. Na veĉeru Zaklade Meredith.
Sad me je napeto promatrala. Potrajalo je trenutak dok nisam
smislio odgovor, ali kad jesam, govorio sam posve mirno.
- Rado bih vam udovoljio, gospoĊice Hemmings. Ali naţalost, već
sam poslao odgovor organizatorima, prije nekoliko dana. Bojim se
da bi bilo prekasno obavijestiti ih da ţelim dovesti gošću...
- Besmislice! - ljutito me je prekinula. - Vaše je ime u ovom
trenutku na svaĉijim usnama. Ţelite li dovesti gošću, bit će im jako
drago. Gospodine Banks, nećete me valjda iznevjeriti, je li? To
doista ne bi bilo dostojno vas. Na kraju krajeva, već smo neko
vrijeme dobri prijatelji.
Upravo ta posljednja primjedba - što me je podsjetila na stvarnu
povijest našeg »prijateljstva« - vratila mi je prisebnost.
- GospoĊice Hemmings - odluĉno sam rekao - to doista nije usluga
koju vam mogu pruţiti.
No sad se u oĉima Šarah Hemmings pojavio odluĉan izraz.
- Znam sve pojedinosti, gospodine Banks. U hotelu Claridge.
Sljedeće srijede uveĉer. Kanim biti ondje. Radujem se veĉeri i
ĉekat ću vas u predvorju.
- Predvorje Claridgea je, koliko je meni poznato, otvoreno za
ugledne javne liĉnosti. Odluĉite li ondje stajati sljedeće srijede
uveĉer, ja vas u tome nikako ne mogu sprijeĉiti, gospoĊice
Hemmings.
44
Pozorno me je pogledala, sada nesigurna u moje namjere. Na
koncu je rekla: - Onda ćete me iduće srijede sigurno ondje vidjeti,
gospodine Banks.
- Kao što sam rekao, to je vaša stvar, gospoĊice Hemmings. A
sada, molim vas, ispriĉajte me.
45Treće poglavlje
Trebalo mi je tek nekoliko dana za rješavanje zagonetke smrti
Charlesa Emervja. Sluĉaj nije privukao publicitet u onoj mjeri kao
neke moje druge istrage, ali duboka zahvalnost obitelji Emery - za-
pravo cijele zajednice Shacktona - pruţala mi je zadovoljstvo kao i
bilo koji sluĉaj što sam ga dotad u karijeri imao. Vratio sam se u
London obuzet samozadovoljstvom i stoga nisam previše
razmišljao o susretu sa Šarah Hemmings u ograĊenom vrtu prvoga
dana moje istrage. Ne mogu reći da sam posve zaboravio na
njezine najavljene namjere glede veĉere Zaklade Meredith, ali kao
što kaţem, bio sam trijumfalno raspoloţen i pretpostavljam da sam
svjesno odluĉio da se time neću zamarati. Moţda sam duboko u
sebi vjerovao da je njezina »prijetnja« bila tek trenutaĉna varka.
U svakom sluĉaju, kad sam juĉer naveĉer izišao iz taksija ispred
Claridgea, moje su misli bile negdje drugdje. Kao prvo, podsjećao
sam samoga sebe da sam svojim nedavnim uspjesima stekao pravo
na pozivnicu; da se drugi gosti neće pitati što ja radim na takvom
skupu, već će me ţeljno ispitivati o povjerljivim informacijama u
vezi s mojim sluĉajevima. TakoĊer sam se podsjećao na svoju
odluku da neću prerano otići, ĉak i ako je to znaĉilo izdrţati
povremena razdoblja usamljenog stajanja naokolo. Dakle, kad sam
ušao u veliĉanstveno predvorje, bio
46
sam posve nespreman za Šarah Hemmings koja je ondje
nasmiješeno ĉekala.
Bila je odjevena priliĉno impresivno u tamnu svilenu haljinu uz
diskretan, ali elegantan nakit. Njezino je drţanje dok mi se
pribliţavala bilo posve sigurno, toliko da je ĉak našla vremena
osmjehnuti se u znak pozdrava paru koji je prošao kraj nas.
- Ah, gospoĊice Hemmings - rekao sam dok sam se u mislima
pokušao hitro domisliti svega što se izmeĊu nas dogodilo onoga
dana u Studlev Grangeu. U tom trenutku, moram priznati, ĉinilo mi
se sasvim mogućim da ima posve pravo oĉekivati da ću joj
ponuditi ruku i povesti je unutra. Nema sumnje, osjetila je moju
nesigurnost pa se ĉinilo da postaje još sigurnija.
- Dragi Christophere - rekla je - izgledate veoma pristalo.
Oduševljena sam! O, nisam imala priliku ĉestitati vam. Bilo je
prekrasno, ono što ste uĉinili za Emervjeve. Bili ste jako mudri.
- Hvala vam. Stvar nije bila posebno komplicirana.
Već me je uhvatila pod ruku i da je u tom trenutku krenula prema
lakaju koji je upućivao goste prema stubištu, siguran sam da bih
bio nemoćan uĉiniti bilo što drugo osim onoga što ona ţeli. No
sada vidim da je tu poĉinila grešku. Moţda je ţeljela uţivati u tom
trenutku; moţda ju je na trenutak izdala njezina drskost. U svakom
sluĉaju, nije krenula prema stubištu, već mi je, promatrajući druge
goste koji su ulazili u predvorje, rekla:
- Sir Cecil još nije stigao. Doista se nadam da će mi se pruţiti
prilika razgovarati s njim. Tako je prikladno da je on ove godine
poĉasni gost, ne mislite li?
- Doista.
- Znate, Christophere, ne vjerujem da će proći mnogo godina prije
no što svi budemo ovdje u ĉast vama.
47Nasmijao sam se. - Ne mislim baš...
- Ne, ne. Sigurna sam u to. U redu, moţda ćemo morati priĉekati
još nekoliko godina. Ali taj će dan doći, vidjet ćete.
- Ljubazno je od vas da to kaţete, gospoĊice Hemmings.
I dalje me je drţala pod ruku dok smo ondje stajali i razgovarali.
Ĉesto bi se netko u prolazu nasmiješio ili pozdravio mene ili nju. I
moram reći, otkrio sam da priliĉno uţivam pri pomisli da me svi ti
ljudi - mnogi vrlo ugledni - vide rukom pod ruku sa Šarah
Hemmings. Zamišljao sam da u njihovim oĉima vidim, ĉak i dok
su nas pozdravljali, misao: »O, sad je njega uhvatila, je li? Pa, to je
sasvim prirodno.« Daleko od toga da sam se osjećao glupo ili na
bilo koji naĉin poniţeno, ta me je predodţba zapravo ispunjavala
ponosom. No tada sam odjednom - nisam siguran što je bilo uzrok
tome - bez ikakva upozorenja, poĉeo prema njoj osjećati golemi
bijes. Siguran sam da se u tom trenutku u mojem drţanju nije
osjetila nikakva promjena i mi smo još nekoliko minuta ljubazno
ĉavrljali, katkad kimajući u znak pozdrava nekom gostu u prolazu.
No kad sam svoju ruku oslobodio njezine i okrenuo se prema njoj,
to sam uĉinio ĉeliĉnom odluĉnošću.
- Pa, gospoĊice Hemmings, bilo mi je drago ponovno vas vidjeti.
No sad vas moram ostaviti i poći gore na ovo primanje.
Lagano sam se naklonio i poĉeo se udaljavati. To ju je oĉito
iznenadilo, te ako je pripremila neku taktiku za sluĉaj moje
nespremnosti na suradnju, na trenutak nije mogla djelovati u
skladu s tim. Tek nakon što sam se od nje udaljio nekoliko koraka,
i sam uhvatio korak s postarijim parom koji me je pozdravio, ona
je odjednom jurnula k meni.
- Christophere! - mahnito je prošaptala. - Ne biste se usudili!
Obećali ste mi!
- Znate da nisam uĉinio ništa sliĉno.
48
- Ne biste se usudili! Christophere, ne biste!
- Ţelim vam ugodnu veĉer, gospoĊice Hemmings.
Okrenuvši se od nje - i takoĊer, sluĉajno, od postarijeg para, koji se
svim silama trudio da ništa ne ĉuje - poĉeo sam se hitro penjati
veliĉanstvenim stubištem.
Kad sam stigao na gornju razinu, uveli su me u jarko osvijetljeno
predsoblje. Ondje sam se ukljuĉio u red gostiju koji su prolazili
kraj stola za kojim je sjedio muškarac bezizraţajna lica u odori,
provjeravajući imena osoba u registru. Kad je na mene došao red,
sa zadovoljstvom sam opazio bljesak uzbuĊenja na ravnodušnu
ĉovjekovu licu dok je stavljao kvaĉicu kraj mojeg imena. Potpisao
sam se u knjigu gostiju, a potom krenuo prema ulazu u veliku
prostoriju u kojoj je, vidio sam, već bilo mnogo gostiju. Kad sam
prešao prag i našao se usred ţamora, pozdravio me je i pruţio mi
ruku visok muškarac guste tamne brade. Pretpostavio sam da je on
jedan od veĉerašnjih domaćina, ali nisam registrirao mnogo od
onoga što mi je govorio jer mi je, iskreno reĉeno, u tom trenutku
bilo teško misliti na bilo što drugo osim na ono što se maloĉas
dogodilo u prizemlju. Ispunjavala me je neobiĉna praznina i morao
sam se podsjetiti da ni na koji naĉin nisam prevario gospoĊicu
Hemmings; da je za svako poniţenje što ju je snašlo sama kriva.
No kad sam se rastao od bradatog muškarca i krenuo dalje u
prostoriju, Šarah Hemmings je i dalje dominirala mojim mislima.
Bio sam neodreĊeno svjestan konobara koji mi je prilazio s
posluţavnikom aperitiva; raznoraznih ljudi koji su se okretali da bi
me pozdravili. U jednom sam se trenutku upustio u razgovor s
grupicom od tri ili ĉetiri muškarca -pokazalo se da su svi
znanstvenici i ĉinilo se da znaju tko sam ja. Tada sam, nakon što
sam u prosto-
49riji proveo petnaestak minuta, osjetio neznatnu promjenu
ugoĊaja. Osvrnuvši se naokolo, prema pogledima i mrmljanju
shvatio sam da je došlo do nekakve guţve blizu vrata kroz koja
smo ušli.
Tek što sam to shvatio, obuzeo me je krajnje zloslutni osjećaj i moj
je prvi poriv bio da pobjegnem dublje u prostoriju. No kao da me
je neka tajanstvena sila vukla natrag prema ulazu, uskoro sam se
ponovno našao kraj bradatog muškarca - koji je u tom trenutku
stajao leĊima okrenut gostima i s mukotrpnim izrazom na licu
promatrao dramu što se odvijala u predsoblju.
Virnuvši kraj njega, utvrdio sam da je gospoĊica Hemmings doista
uzrok meteţa. Zaustavila je procesiju gostiju koji su se upisivali u
knjigu za stolom. Nije baš vikala, ali ĉinilo se da joj je svejedno
tko je moţe ĉuti. Gledao sam je kako se istrgnula iz ruku postarijeg
hotelskog sluţbenika koji ju je pokušavao obuzdati; potom je,
nagnuvši se nad stol kako bi mogla pozornije pogledati ĉovjeka
ravnodušna lica koji je još uvijek sjedio kao i ranije, rekla glasom
vrlo blizu jecaju:
- Ali vi jednostavno nemate pojma! Ja jednostavno moram ući, zar
ne shvaćate? Ondje unutra imam tako mnogo prijatelja, ja
pripadam onamo, doista! O, budite razumni!
- Doista mi je ţao, gospoĊice... - poĉeo je ĉovjek bezizraţajna lica.
Ali Šarah Hemmings, kojoj se kosa spustila niz jednu stranu lica,
nije mu dopustila da završi.
- To je ionako najbudalastija zbrka, zar ne vidite? To je sve, stara
budalasta zabuna! I samo zbog toga vi se ponašate odurno, ne
mogu vjerovati! Jednostavno ne mogu vjerovati...
Svi koji smo bili svjedocima te scene kao da smo se na trenutak
ujedinili u ukoĉenoj nelagodi. Tada se bradati ĉovjek pribrao i
autoritativno ušao u predsoblje.
50
- Što se dogodilo? - rekao je umirujućim glasom.
- Draga mlada damo, zar je došlo do neke greške? Hajde, hajde,
sredit ćemo to, siguran sam. Stojim vam na raspolaganju. - Potom
se trgnuo i uzviknuo:
- Pa vi ste gospoĊica Hemmings, zar ne?
- Jasno da jesam! To sam ja! Zar ne vidite? Ovaj je ĉovjek tako
neugodan prema meni...
- Ali gospoĊice Hemmings, draga moja mlada damo, nema potrebe
da se ovako uzrujavate. Hajde, poĊimo na trenutak onamo...
- Ne! Ne! Nećete me odbiti! Neću to prihvatiti! Kaţem vam da
moram, apsolutno moram ući! Tako sam dugo sanjala o tome...
- Zasigurno se nešto moţe uĉiniti za mladu damu - javio se muški
glas izmeĊu okupljenih ljudi. - Zašto treba biti tako sitniĉav? Ako
se potrudila doći ovamo, zašto ne smije ući?
To je izazvalo opći ţamor odobravanja, ali sam opazio i nekoliko
lica s izrazima neodobravanja. Bradati je ĉovjek oklijevao, a potom
se ĉinilo da je zakljuĉio kako je njegov prioritet okonĉati tu scenu.
- Pa, moţda, posebno u tom sluĉaju... - Potom se okrenuo
ravnodušnom ĉovjeku za stolom i nastavio: - Siguran sam da
moţemo naći naĉin da udovoljimo gospoĊici Hemmings, ne
mislite li, gospodine Edvvards?
Još bih se ondje zadrţao, ali me tijekom te razmjene uhvatio strah
da bi me, u bilo kojem trenutku, gospoĊica Hemmings mogla
opaziti i uvući u taj neugodni prizor nekakvom optuţbom.
Zapravo, baš kad sam se poĉeo povlaĉiti, na sekundu je pogledala
ravno u mene. Ali ništa nije uĉinila, a u idućem trenutku njezin se
tjeskobni pogled vratio na bradata muškarca. Iskoristio sam tu
priliku i ţurno se udaljio.
Idućih dvadesetak minuta zadrţavao sam se u dijelovima dvorane
najudaljenijim od ulaza. IznenaĊujući broj nazoĉnih djelovao je
nepotrebno obuzet tom zgodom, u toj mjeri da se većina razgovora
-
51onih koje sam ĉuo oko sebe, kao i onih u kojima sam sudjelovao
- sastojala gotovo u cijelosti od uzajamnih komplimenata. Kad su
iscrpili sve komplimente, ljudi su prelazili na veliĉanje poĉasnoga
gosta. U jednom trenutku, nakon jednog takvog govora u kojem su
se nabrajala postignuća sir Cecila Medhursta, obratio sam se
postarijem muškarcu koji ga je izgovorio:
- Pitam se je li sir Cecil već stigao?
Moj je sugovornik pokazao svojom ĉašom, a ja sam malo dalje
ugledao visoki lik velikog drţavnika kako se sagnuo u razgovoru s
dvije sredovjeĉne dame. Tada, baš dok sam ga promatrao, vidio
sam kako se Šarah Hemmings probija kroz mnoštvo i kreće ravno
prema njemu.
Nije ostalo ni traga od saţaljenja vrijedna stvorenja iz predsoblja.
Djelovala je kao da zraĉi. Dok sam gledao, prišla je sir Cecilu i bez
trenutka oklijevanja poloţila mu šaku na ruku.
Stariji me je muškarac poĉeo s nekim upoznavati, pa sam se na
trenutak morao okrenuti na drugu stranu. Kad sam sljedeći put
pogledao prema sir Cecilu, vidio sam da dvije dame srednjih
godina stoje sa strane, nelagodno se smiješeći, a gospoĊica
Hemmings je uspjela posve zaokupiti njegovu pozornost. Dok sam
promatrao, sir Cecil je zabacio glavu i glasno se nasmijao neĉemu
što je govorila.
Uskoro su nas uveli u veliku blagovaonicu i smjestili oko golemog,
dugaĉkog stola ispod blještavih lustera. Laknulo mi je kad sam
vidio da je gospoĊica Hemmings smještena podalje od mene, te
sam neko vrijeme doista uţivao u primanju. Naizmjence sam
ĉavrljao s damama koje su sjedile kraj mene -obje su, na razliĉite
naĉine, bile veoma šarmantne -a hrana je bila ugodno raskošna. No
kako se veĉera nastavljala, uhvatio sam sebe kako se sve ĉešće
nagi-njem naprijed ne bih li ugledao gospoĊicu Hemmings malo
dalje za stolom, a iznova sam poĉeo u
52
mislima nabrajati sve razloge iz kojih sam imao pravo onako se
ponašati.
Moţda se upravo zbog zaokupljenosti time sada ne mogu sjetiti
više stvari povezanih s veĉerom. Negdje pri kraju odrţavali su se
govori; razne su liĉnosti ustajale i zasipale sir Cecila hvalom zbog
njegova doprinosa svjetskim pitanjima, a pogotovo zbog njegove
uloge u stvaranju Lige naroda. Na koncu je ustao i sir Cecil.
Njegov je govor, koliko se sjećam, bio samozatajan i optimistiĉan.
Njegov je stav bio da je ĉovjeĉanstvo uĉilo na svojim greškama,
strukture su sada ĉvrsto na svojim mjestima kako bi osigurale da
na zemaljskoj kugli više nikad ne doĊe do katastrofe sliĉne
Velikom ratu. Rat je, onako muĉan kakav je bio, predstavljao tek
»nezgrapni dio Ĉovjekove evolucije« kad je na nekoliko godina
naš tehniĉki napredak bio brţi od naših organizacijskih
sposobnosti. Sami smo sebe iznenadili naglim razvojem tehniĉkih
sila, a slijedom toga i sposobnošću voĊenja rata modernim
naoruţanjem, ali sad smo nadoknadili taj nedostatak. Nakon što
smo shvatili kakvi uţasi mogu zavladati meĊu nama, civilizirane
snage su preuzele situaciju u svoje ruke i uspostavile pravila.
Odrţao je govor u tom smislu, te su mu svi srdaĉno pljeskali.
Dame nas nisu ostavile nakon veĉere, već su nas sve zamolili da
poĊemo u plesnu dvoranu. Ondje je svirao gudaĉki kvartet, a
konobari su na posluţavni-cima nosili ţestoka pića, cigare i kavu.
Gosti su odmah poĉeli kruţiti naokolo, a ugoĊaj je bio mnogo
opušteniji nego prije veĉere. U jednom sam trenutku sluĉajno
uhvatio pogled gospoĊice Hemmings s druge strane prostorije i
iznenadio se kad mi se nasmiješila. Moja prva pomisao bila je da je
to smiješak neprijatelja koji kuje neku strahovitu osvetu; no
nastavio sam je promatrati i zakljuĉio da sam pogriješio kad sam to
pomislio. Shvatio sam da je Šarah Hemmings bila posve
zadovoljna.
53Nakon mjeseci, moţda godina planiranja, uspjela se naći na
ovome mjestu u ovome trenutku, a budući da je ostvarila svoj cilj,
ona je - nešto poput, kako se priĉa, ţene koja je upravo rodila dijete
- zaboravila na sve boli što ih je usput pretrpjela. Promatrao sam je
kako se kreće od jedne do druge skupine i ljubazno ĉavrlja. Palo
mi je na pamet da bih joj trebao prići i izgladiti naš sukob dok je
još tako dobro raspoloţena, ali sam odustao zbog mogućnosti da se
ona naglo okrene i priredi još jednu scenu.
Moţda je prošlo oko pola sata toga dijela veĉeri kad su me
konaĉno upoznali sa sir Cecilom Medhur-stom. Nisam se posebno
trudio da bih ga upoznao, ali pretpostavljam da bih bio pomalo
razoĉaran da sam otišao s primanja bez da sam razmijenio par
rijeĉi s uglednim drţavnikom. No meĊutim, njega su doveli do
mene - to je uĉinila lady Adams koju sam upoznao prije nekoliko
mjeseci tijekom jedne istrage. Sir Cecil mi je toplo stisnuo ruku i
rekao: -Ah, mladi prijatelju! Dakle, tu ste!
Nekoliko smo minuta ostali sami nasred prostorije. Tada je već
svuda oko nas vladao ţivahni ţamor, a dok smo razmjenjivali
uobiĉajene ljubaznosti, morali smo se nagnuti jedan prema
drugome i podići glasove. U jednom me je trenutku lagano gurnuo
i rekao:
- Sve ono što sam govorio ranije za veĉerom. O tome da je ovaj
svijet postao sigurnije, civiliziranije mjesto. Doista vjerujem u to,
znate. Barem - pritom me je uhvatio za ruku i uputio mi ĉudan
pogled -barem bih volio u to vjerovati. O da, svim bih srcem volio
u to vjerovati. Ali ne znam, mladi moj prijatelju. Ne znam hoćemo
li na kraju uspjeti zadrţati bujicu. Uĉinit ćemo sve što budemo
mogli. Organizirati se, vijećati. Navesti najveće ljude najmoćnijih
zemalja da se okupe i razgovaraju. No zlo će uvijek iza ugla
vrebati na nas. O da! Zauzeti su, ĉak i sada dok razgovaramo,
kovanjem zavjere koja
54
će zapaliti civilizaciju. I lukavi su, o, vraški lukavi. Dobri muškarci
i ţene mogu uĉiniti sve što je u njihovoj moći, posvetiti svoje
ţivote borbi protiv zla, ali bojim se da to neće biti dovoljno,
prijatelju. Bojim se da to neće biti dovoljno. Zli su ljudi previše
prepredeni za obiĉnog poštenog ĉovjeka. Okruţit će ga sa svih
strana, korumpirati ga, nahuškati ga protiv drugih ljudi. Vidim to,
sada to vidim cijelo vrijeme, a postat će još gore. Zato ćemo se
više nego ikad morati osloniti na takve poput vas, mladi prijatelju.
Nekolicinu na našoj strani koji su jednako lukavi kao i oni. Koji će
brzo prezreti njihovu igru, uništiti gljivice prije nego se uĉvrste i
rašire.
Moţda je malo previše popio; moţda je primanje djelovalo na
njega. U svakom sluĉaju, neko je vrijeme nastavio u istom stilu,
emotivno grabeći moju ruku dok je govorio. Moţda jednostavno
zato što je bio tako srdaĉan - ili moţda zato što sam cijele veĉeri
imao na umu to pitanje - kad je konaĉno zastao, rekao sam mu:
- Sir Cecile, vjerujem da ste nedavno neko vrijeme proveli u
Šangaju.
- U Šangaju? Svakako, prijatelju. Ĉesto sam putovao onamo.
Veoma je vaţno ono što se dogaĊa u Kini. Više ne moţemo gledati
samo Europu, znate. Ţelimo li sprijeĉiti kaos u Europi, sada
moramo gledati mnogo šire.
- Pitam vas to, gospodine, jer sam se rodio u Šangaju.
- Ma je li? Vidi, vidi.
- Samo sam se pitao, gospodine, jeste li ondje moţda susreli
jednog mog prijatelja. Naravno, nema pravog razloga za to, ali on
se zove Yamashita. Akira Yamashita.
- Yamashita? Hmm. Japanac, pretpostavljam. U Šangaju ima
mnogo Japanaca, naravno. Iz dana u dan postaju sve utjecajniji
ondje. Yamashita, kaţete.
- Akira Yamashita.
55- Ne mogu reći da sam ga sreo. Diplomat ili tako nešto?
- Zapravo, gospodine, ne bih znao. Bio mi je prijatelj u djetinjstvu.
- O, shvaćam. U tom sluĉaju, jeste li sigurni da je još uvijek u
Šangaju? Moţda je vaš ĉovjek otišao i vratio se u Japan.
- O, ne, siguran sam da je još ondje. Akira je jako volio Šangaj.
Osim toga, bio je ĉvrsto odluĉio da se neće vratiti u Japan. Ne,
siguran sam da je još uvijek ondje.
- Pa, nisam ga upoznao. Ĉesto sam viĊao onog momka, Saita. I
nekolicinu vojnih liĉnosti. Ali nikoga pod tim imenom.
- Pa... - kratko sam se nasmijao da bih prikrio svoje razoĉaranje. -
Doista je bilo malo vjerojatno. No samo sam se pitao.
Upravo u tom trenutku, pomalo uspaniĉeno, shvatio sam da Šarah
Hemmings stoji kraj mene.
- Dakle, napokon ste uhvatili velikog detektiva, sir Cerile - vedro
je rekla.
- Doista, draga moja - odgovorio je stari gospodin i ozareno joj se
nasmiješio. - Upravo sam mu govorio kako ćemo se svi morati
pouzdati u njega u godinama što dolaze.
Šarah Hemmings mi se nasmiješila. - Moram reći, sir Cerile,
otkrila sam da gospodin Banks nije baš uvijek posve pouzdan. Ali
moţda je on najbolje što imamo.
U tom sam trenutku odluĉio da bih trebao što prije otići, te sam se
pretvarao da sam opazio nekoga na drugom kraju prostorije,
ispriĉao se i udaljio od njih.
GospoĊicu Hemmings ponovno sam vidio tek dosta kasnije. Dotad
su već mnogi gosti poĉeli odlaziti, a u plesnoj je dvorani bilo
manje zagušljivo. Štoviše, konobari su otvorili balkonska vrata pa
je u sobu pro-
56
dirao osvjeţavajući veĉernji povjetarac. Unatoĉ svemu tome, veĉer
je ostala topla, a ja sam pošao prema jednom od balkona jer sam se
zaţelio malo zraka. Gotovo sam koraknuo van prije nego sam
shvatio da Šarah Hemmings već stoji ondje, leĊima okrenuta
prostoriji, s cigaretom u drţaĉu, zureći u noćno nebo. Krenuo sam
natrag, ali tada mi je nešto reklo da je, iako se nije pomaknula,
postala svjesna moje nazoĉnosti. Stoga sam izišao na balkon i
rekao:
- Dakle, gospoĊice Hemmings. Ipak ste postigli ono što ste ţeljeli.
- Ovo je bila veliĉanstvena veĉer - rekla je ne okrenuvši se.
Zadovoljno je uzdahnula, povukla dim cigarete, a zatim mi uputila
brzi smiješak preko ramena prije no što se ponovno zagledala u
zvjezdano nebo. - Bilo je toĉno onako kako sam zamišljala da će
biti. Svi ti divni ljudi. Kamo god se ĉovjek okrene. Divni ljudi. I sir
Cecil, on je tako drag, ne mislite li? Imala sam prekrasan razgovor
s Ericom Mitchellom o njegovoj izloţbi. Pozvat će me na privatno
razgledavanje sljedeći mjesec.
Na to ništa nisam rekao te smo nekoliko trenutaka jednostavno
ostali stajati jedno kraj drugoga uz ogradu balkona. Neobiĉno je
bilo - moţda je to imalo veze s gudaĉkim kvartetom ĉiji je zvuk
njeţnog valcera dopirao do nas - što tišina nije bila onako
neugodna kako bi ĉovjek oĉekivao. Na koncu je rekla:
- Pretpostavljam da mi se ĉudite.
- Ĉudim?
- Mojoj odluĉnosti da veĉeras uĊem ovamo.
- Ĉudio sam se, da. - Tada sam rekao: - Zašto mislite da je tako,
gospoĊice Hemmings? Da vam se ĉini imperativnim naći se u
ovakvom društvu kakvo je ovo veĉeras.
- Imperativnim? Vjerujete da mi se to ĉini imperativnim?
57- Rekao bih da je tako. A ono što sam ranije vidio na ulazu
podrţava moje mišljenje.
Priliĉno me iznenadila kad je odgovorila vedrim smijehom, a
potom se nasmiješila. - Ali zašto ne bih, Christophere? Zašto ne
bih ţeljela biti u društvu kakvo je ovo veĉeras? Nije li to
jednostavno... boţanstveno?
Ništa nisam rekao, a njezin je smiješak nestao.
- Pretpostavljam da me priliĉno osuĊujete - rekla je posve
drukĉijim glasom.
- Samo sam primijetio...
- U redu je. Imate posve pravo. Sve ono ranije smatrate
nepriliĉnim, i osuĊujete me. Ali što bih drugo trebala uĉiniti? Ne
ţelim se u poznim godinama osvrnuti na svoj ţivot i vidjeti neke
praznine. Ţelim vidjeti nešto ĉime ću se ponositi. Vidite, Chri-
stophere, ja sam ambiciozna.
- Nisam siguran da vas sasvim razumijem. Imate dojam da će vaš
ţivot biti vredniji ako se druţite sa slavnim ljudima?
- Zar me doista tako doţivljavate?
Okrenula se od mene, moţda istinski povrijeĊena, i ponovno
povukla dim iz cigarete. Gledao sam je kako zuri u opustjelu ulicu
ispod nas, te u bijela proĉelja zgrada prekoputa. Potom je tiho
rekla:
- Jasno mi je da to moţe tako izgledati. Barem nekome tko me
promatra ciniĉnim okom.
- Nadam se da vas ne promatram na taj naĉin. Uznemirilo bi me
kad bih pomislio da je tako.
- Onda biste trebali pokušati imati više razumijevanja. - Okrenula
se k meni s napetim izrazom lica, a potom je opet pogledala na
drugu stranu. - Da su moji roditelji danas ţivi - rekla je - govorili
bi mi kako je vrijeme da se udam. Moţda i jest. Ali ja neću uĉiniti
ono što sam vidjela da ĉini mnogo drugih djevojaka. Neću potratiti
svu svoju ljubav, svu svoju energiju, sav svoj intelekt, bez obzira
koliko skroman, na nekog beskorisnog muškarca koji se posvećuje
58
golfu ili prodaji dionica u Cityju. Kad se udam, to će biti za nekoga
tko će doista doprinijeti. Ţelim reći, doprinijeti ĉovjeĉanstvu,
boljem svijetu. Zar je to tako uţasna ambicija? Ne dolazim na
ovakva mjesta u potrazi za slavnim ljudima, Christophere. Dolazim
potraţiti one koji se po neĉemu istiĉu. Što me je briga za poneku
neugodnost tu i tamo? - mahnula je prema dvorani. - Ali neću
prihvatiti da je moja sudbina potratiti ţivot na nekog ugodnog,
pristojnog, moralno bezvrijednog ĉovjeka.
- Kad to tako prikaţete - rekoh - mogu shvatiti da sebe doţivljavate
poput, pa, gotovo poput zelota*.
- To je na neki naĉin toĉno, Christophere. O, koji je to komad što
ga sada sviraju? Poznat mi je. Je li to Mozart?
- Vjerujem da je Haydn.
- O, da, imate pravo. Da, Haydn. - Nekoliko je sekundi gledala u
nebo i ĉinilo se da sluša.
- GospoĊice Hemmings - na koncu sam rekao -nisam ponosan na
naĉin na koji sam se ranije ponio prema vama. Zapravo, sada se
jako kajem zbog toga. Ţao mi je. Nadam se da ćete mi oprostiti.
Nastavila je zuriti u noć, lagano milujući obraz drţaĉem za
cigarete. - To je vrlo ljubazno od vas, Christophere - tiho je rekla. -
Ali ja bih se trebala ispriĉati. Na kraju krajeva, samo sam vas
pokušala iskoristiti. Jasno da jesam. Sigurna sam da sam se ranije
pokazala u groznom svjetlu, ali nije me briga za to. MeĊutim, briga
me je za to što sam se onako ruţno ponijela prema vama. Moţda
mi nećete vjerovati, ali to je istina.
Nasmijao sam se. - Pa, dakle, pokušajmo oboje oprostiti jedno
drugome.
- Da, pokušajmo. - Okrenula se k meni, a na njezinu se licu
odjednom pojavio smiješak koji je djelovao gotovo djetinjasto.
Potom se vratio izraz umora i ona se okrenula natrag u noć. - Ĉesto
se ruţno pona-
*zelot - vatreni pristalica; fanatik
59šam prema ljudima - rekla je. - Pretpostavljam da to dolazi s
ambicioznošću. I s tim što mi više nije preostalo baš mnogo
vremena.
- Jeste li davno ostali bez roditelja? - pitao sam.
- Ĉini mi se kao da je prošla cijela vjeĉnost. Ali na drugi naĉin,
uvijek su sa mnom.
- Pa, drago mi je da ste ipak uţivali u veĉeri. Samo mogu još
jednom reći da ţalim zbog mog dijela u njoj.
- O, gledajte, svi odlaze. Kakva šteta! A ţeljela sam s vama
razgovarati o svemu i svaĉemu. O vašem prijatelju, na primjer.
- Mojem prijatelju?
- Onom o kojem ste pitali sir Cecila. Onom u Šangaju.
- Akira? On je bio samo prijatelj iz djetinjstva.
- Ali vidjelo se da je bio jako vaţan za vas. Uspravio sam se i
pogledao preko ramena. -
Imate pravo. Svi doista odlaze.
- Onda pretpostavljam da bih i ja trebala otići -rekla je. - Inaĉe će
moj odlazak biti jednako zamijećen kao i moj dolazak.
Ali nije ni pokušala otići, a na kraju sam se ja ispriĉao i vratio u
dvoranu. U jednom sam trenutku, kad sam pogledao natrag,
pomislio da ostavlja dojam usamljene figure dok je na balkonu
pušila svoju cigaretu, a prostorija iza nje se brzo praznila. Ĉak mi
je palo na pamet da bih se trebao vratiti i ponuditi joj svoju pratnju
pri odlasku. No njezino spominjanje Akire me je pomalo
uspaniĉilo, te sam zakljuĉio da sam za jednu veĉer uĉinio sasvim
dovoljno na poboljšanju odnosa izmeĊu sebe i Šarah Hemmings.
DRUGI DIO
London, 15. svibnja 1931.
60Ĉetvrto poglavlje
U straţnjem dijelu našeg vrta u Šangaju nalazila se travnata
uzvisina na ĉijem se vrhu uzdizao jedan jedini javor. Od vremena
kad smo Akira i ja imali oko šest godina uţivali smo igrajući se na
toj uzvisini i oko nje, a kad god sada pomislim na svog prijatelja iz
djetinjstva, sjetim se nas dvojice kako trĉimo uz i niz padine,
katkad skaĉući ondje gdje je bilo naj-strmije.
S vremena na vrijeme, kad bismo se umorili, sjedili bismo na vrhu
uzvisine leĊima oslonjeni na deblo javora. S tog smo mjesta imali
jasan pogled na moj vrt i veliku bijelu kuću na njegovom kraju.
Ako na trenutak zatvorim oĉi, posve jasno mogu prizvati u sjećanje
tu sliku: pomno njegovanu »englesku« tratinu, poslijepodnevne
sjenke što ih je bacao niz brijestova koji su dijelili moj vrt od
Akirinog; i samu kuću, golemu bijelu graĊevinu s brojnim krilima i
ograĊenim balkonima. Pretpostavljam da je ovo sjećanje na kuću u
velikoj mjeri djeĉje viĊenje, te da u stvarnosti nije ni izbliza bila
tako veliĉanstvena. Naravno, ĉak sam i tada bio svjestan da se
jedva moţe mjeriti s grandioznošću rezidencija iza ugla, na cesti
Bubbling Well. No kuća je svakako bila više nego adekvatna za
kućanstvo koje se sastojalo samo od mojih roditelja, mene, Mei Li
i naše posluge.
To je bilo vlasništvo tvrtke Morganbrook & Byatt, što je znaĉilo da
je ondje bilo mnogo ukrasa i slika
63koje nisam smio dirati. TakoĊer je znaĉilo da smo s vremena na
vrijeme imali »kućnoga gosta« - nekog djelatnika koji je tek stigao
u Šangaj i još nije našao trajni smještaj. Ne znam je li mojim
roditeljima to smetalo. Meni uopće nije smetalo jer bi kućni gost
obiĉno bio neki mladi ĉovjek koji bi sa sobom donio ozraĉje
engleskih staza i livada što sam ih poznavao iz Vjetra u vrbama, ili
pak maglovite ulice detektivskih romana Conana Dovlea. Ti su
mladi Englezi, nesumnjivo ţeljni stvoriti dobar dojam, bili skloni
udovoljavati mojim opširnim pitanjima i katkad nerazumnim
zahtjevima. Većina njih, pada mi na pamet, zacijelo je bila mlada
nego što sam ja danas, i vjerojatno zbunjena zbog udaljenosti od
doma. No tada su za mene svi oni bili osobe koje je trebalo pomno
prouĉiti i oponašati.
No da se vratim na Akiru: pada mi na pamet posebni primjer iz
jednog takvog poslijepodneva nakon što smo nas dvojica mahnito
trĉali gore dolje tom uzvisinom kako bismo odglumili jednu od
naših dugotrajnih drama. Nakratko smo sjeli uz javo-rovo stablo
kako bismo povratili dah, a ja sam zurio preko tratine prema kući i
ĉekao da mi se prsa prestanu ubrzano dizati i spuštati kad je Akira
iza mene rekao:
- Pazi, staro moj. Stonoga. Kraj tvog stopala. Jasno sam ĉuo da je
rekao »staro moj«, ali u tom
trenutku nisam se na to obazirao. No nakon što je jednom
upotrijebio taj izraz, ĉinilo se da je Akira njime jako zadovoljan te
mi se tijekom idućih nekoliko minuta, kad smo se nastavili igrati,
stalno tako obraćao: - Ovuda, staro moj! Brţe, staro moj!
- Slušaj, ne kaţe se staro moj - rekao sam mu na kraju, tijekom
jedne od prepirki o tome kako bi se naša igra trebala odvijati. -
Kaţe se stari moj.
Akira se, kako sam i oĉekivao, ţestoko pobunio. -Ni sluĉajno. Ni
sluĉajno. GospoĊa Brown. Tjera me
64
da kaţem opet i opet. Staro moj. Staro moj. Pravilan izgovor, sve.
Ona kaţe staro moj. Ona uĉiteljica.
Nije imalo smisla uvjeravati ga; otkako je poĉeo sa satovima
engleskog, bio je beskrajno ponosan na svoj poloţaj struĉnjaka za
engleski unutar obitelji. Unatoĉ tome, nisam bio spreman popustiti,
te se svaĊa na kraju tako razbuktala da je Akira jednostavno
bijesno otišao, napuštajući našu igru, kroz naša »tajna vrata« -
pukotinu u ţivici izmeĊu naša dva vrta.
Tijekom sljedećih nekoliko zajedniĉkih igara više me nije zvao
»staro moj«, niti je spominjao prepirku na uzvisini. Posve sam
zaboravio na taj dogaĊaj kad je jednoga jutra nekoliko tjedana
kasnije odjednom ponovno postao aktualan dok smo hodali duţ
ceste Bubbling Well, kraj grandioznih kuća i prelijepih tratina. Ne
sjećam se toĉno što sam mu tada rekao. U svakom sluĉaju, on je
odgovorio rijeĉima:
- Jako ljubazno od tebe, stari moj.
Sjećam se da sam odolio iskušenju da mu ukazem na to da je došlo
na moje. Tada sam već dovoljno dobro poznavao Akiru da bih
znao kako on ne kaţe »stari moj« zato da bi na suptilni naĉin
priznao da je ranije pogriješio; zapravo smo na neki ĉudan naĉin
obojica razumjeli da je ţelio reći kako je on uvijek bio taj koji je
tvrdio da se kaţe »stari moj«; da sada samo iznova iznosi svoju
tvrdnju, a to što se nisam pobunio, samo je potvrdilo njegovu
konaĉnu pobjedu. Doista, tijekom toga poslijepodneva stalno mi je
govorio »stari moj« sa sve samodo-padnijim izrazom lica, kao da
je ţelio reći: »Dakle, više ne ţeliš ispadati smiješan. Drago mi je
da si postao razumniji.«
Takvo ponašanje uopće nije bilo atipiĉno za Akiru, pa iako me je
uvijek ljutilo, iz nekog sam se razloga rijetko kada potrudio
pobuniti. Zapravo - a danas mi je to teško objasniti - osjećao sam
odreĊenu potrebu da podrţavam takve ideje radi Akirine
65dobrobiti, te da je, recimo, neka odrasla osoba pokušala presuditi
u svaĊi oko »staro moj«, najvjerojatnije bih stao na Akirinu stranu.
Time ne ţelim reći da je Akira dominirao nada mnom, ili da je
naše prijateljstvo u bilo kojem smislu bilo neuravnoteţeno. Imao
sam jednaku inicijativu u našim igrama, a najvjerojatnije sam
donosio više bitnih odluka. Rijeĉ je o tome da sam se smatrao inte-
lektualno superiornijim, a Akira je, na odreĊenoj razini, to
vjerojatno prihvatio. S druge strane, bilo je razliĉitih stvari koje su
mojem japanskom prijatelju davale veliki autoritet u mojim oĉima.
Tu su bili, primjerice, njegovi borilaĉki zahvati - koje bi primijenio
ako bih iznio neke tvrdnje koje bi ga oneraspoloţile, ili ako bih se
tijekom neke od naših drama opirao odreĊenom zapletu što ga je
on zamislio. Općenito, iako je zapravo bio samo mjesec dana stariji
od mene, doista sam imao osjećaj da je nekako iskusniji. Ĉinilo se
da zna o mnogim stvarima koje meni nisu bile poznate. Povrh
svega, tu je bila i njegova tvrdnja da je nekoliko puta zašao izvan
granica Naselja.
Pomalo me ĉudi, kada danas razmišljam o tome, ĉinjenica da smo
se kao djeĉaci onako slobodno i bez nadzora mogli kretati naokolo.
No sve je to bilo, naravno, unutar relativne sigurnosti
MeĊunarodnog naselja. Meni je bilo strogo zabranjeno zalaziti u
kineska podruĉja grada, a koliko je meni poznato, Akirini roditelji
nisu bili nimalo popustljiviji po tom pitanju. Ondje vani, govorili
su nam, prijete sve moguće opasne bolesti, prljavština i zli ljudi.
Najviše sam se pribliţio izlasku iz Naselja kad je koĉija u kojoj
smo se vozili moja majka i ja neoĉekivano krenula duţ onog dijela
potoka Soochovv koji graniĉi s okrugom Cha-pei; s druge strane
kanala mogao sam vidjeti niske stiješnjene krovove, a zadrţavao
sam dah što sam duţe mogao od straha da će pošast zrakom
doprijeti preko uskog potoka. Nije ni ĉudo što me se tako
66
dojmila prijateljeva tvrdnja da je nekoliko puta kri-šom bio u tim
podruĉjima.
Sjećam se da sam Akiru ĉesto ispitivao o tim izletima. Istina o
kineskim ĉetvrtima, rekao mi je, daleko je gora od glasina. Nije
bilo pravih zgrada, već samo straćara za straćarom, vrlo blizu jedna
drugoj. Sve je izgledalo, tvrdio je, uglavnom poput trţnice na cesti
Boone, samo što u svakom »štandu« ţivi cijela obitelj. Bilo je,
štoviše, mrtvih tijela svuda naokolo, nad njima su zujile muhe, a
nitko se na to nije obazirao. Jednom je prilikom Akira hodao
pretrpanom uliĉicom i vidio kako jednog ĉovjeka - nekog moćnog
diktatora, pretpostavio je - nose na nosiljci, a pratio ga je div koji
je nosio maĉ. Diktator je pokazivao koga god je htio, a div bi tada
toj osobi odsjekao glavu. Prirodno, ljudi su se pokušavali sakriti
kako su najbolje umjeli. No Akira je jednostavno stajao ondje i
prkosno zurio u diktatora. Ĉovjek je trenutak razmišljao hoće li
Akiru skratiti za glavu, ali ga se oĉito dojmila hrabrost moga
prijatelja, te se na koncu nasmijao, sagnuo i potapšao ga po glavi.
Potom je diktatorova skupina nastavila put ostavljajući za sobom
još mnoge odsjeĉene glave.
Ne sjećam se da sam ikad pokušao opovrgnuti bilo koju od
Akirinih tvrdnji. Sjećam se da sam jednom majci spomenuo nešto
o pustolovinama moga prijatelja izvan Naselja, a ona se
nasmiješila i rekla nešto ĉime je dovela u sumnju te priĉe. Bio sam
bijesan na nju, a vjerujem da sam nakon toga pomno izbjegavao
govoriti o bilo ĉemu povjerljivom u vezi s Akirom.
Moja je majka, usput reĉeno, bila jedina osoba koju je Akira
gledao s neobiĉnim strahopoštovanjem. Ako bih, recimo, unatoĉ
tome što me je drţao u zahvatu, još uvijek odbijao prihvatiti neku
njegovu zamisao, uvijek sam se mogao pozvati na to da će morati
odgovarati mojoj majci. Naravno, to nisam baš volio raditi; moj je
ponos priliĉno patio kad
67sam se u toj dobi morao pozivati na majĉin autoritet. No u onim
prilikama kad sam to morao ĉiniti, uvijek sam se ĉudio preobraţaju
što ga je to izazivalo -nemilosrdno ĉudovište ţeljezna stiska u
sekundi se moglo preobraziti u prestrašeno dijete. Nikad nisam bio
siguran zašto moja majka tako djeluje na Akiru; iako je uvijek bio
krajnje pristojan, općenito se nije bojao odraslih. Štoviše, ne mogu
se sjetiti da je majka ikad s njim razgovarala nekako drukĉije osim
ljubazno i prijateljski. Sjećam se da sam tada razmišljao o tom
pitanju, a na pamet su mi padale razliĉite mogućnosti.
Neko sam se vrijeme bavio mišlju da Akira tako doţivljava moju
majku jer je bila »lijepa«. Dok sam odrastao, prihvaćao sam kao
ĉinjenicu, posve ravnodušno, da je majka »lijepa«. To su o njoj
uvijek govorili, a vjerujem da sam rijeĉ »lijepa« jednostavno sma-
trao etiketom prilijepljenom na moju majku, ništa vaţnijom od
»visoka« ili »sitna« ili »mlada«. Istodobno, bio sam svjestan dojma
što ga je njezina »ljepota« ostavljala na druge. Naravno, u toj dobi,
nisam shvaćao dublje implikacije ţenskih ĉari. No dok sam je
pratio s jednog mjesta na drugo, uzimao sam zdravo za gotovo, na
primjer, zadivljene poglede neznanaca dok smo šetali javnim
vrtovima, ili prednost što su joj davali konobari u talijanskoj
kavani na cesti Nanking kamo smo subotom ujutro išli na kolaĉe.
Kad god sada pogledam njezine fotografije - imam ih sedam u
albumu što sam ga donio iz Šan-gaja - djeluje mi kao ljepotica na
stariji, viktorijanski naĉin. • Danas bi je moţda smatrali
»pristalom«; sigurno nije »zgodna«. Ne mogu je zamisliti, na pri-
mjer, da je ikad koketno slijegala ramenima ili zabacivala glavu
kao što to ĉine današnje mlade ţene. Na fotografijama - sve su bile
snimljene prije mog roĊenja, ĉetiri u Šangaju, dvije u Hong Kongu,
jedna u Švicarskoj - doista je elegantna, uspravna drţanja, moţda
ĉak ohola, ali s blagošću oko oĉiju koje se
68
dobro sjećam. U svakom sluĉaju, pokušavam objasniti da je za
mene bilo sasvim prirodno vjerovati, barem u poĉetku, da je Akirin
neobiĉan stav prema mojoj majci bio posljedica, kao i mnoge
druge stvari, njezine ljepote. No kad sam o tome paţljivije razmi-
slio, sjećam se da sam našao vjerojatnije objašnjenje: primjerice,
da je Akira bio neobiĉno impresioniran onim što je vidio onog
jutra kad je kompanijin sanitarni inspektor posjetio našu kuću.
Ĉesto se dogaĊalo da nas posjeti sluţbenik kompanije
Morganbrook & Byatt, neki ĉovjek koji bi proveo oko sat vremena
lutajući našom kućom, zapisujući nešto u svoju biljeţnicu, katkad
mrmljajući poneko pitanje. Sjećam se da mi je majka jednom rekla
da sam se, kad sam bio jako malen, volio igrati da sam Bvattov
sanitarni inspektor, te da me je ĉesto morala odgovarati od toga da
dugo vremena s olovkom u ruci prouĉavam naše kupaonice.
Moţda je doista bilo tako, ali koliko se ja sjećam, ti su posjeti bili
posve nezanimljivi i ja godinama nisam na to obraćao pozornost.
MeĊutim, sada shvaćam da su te inspekcije, provjeravajući ne
samo higijenska pitanja, već i znakove bolesti ili parazita medu
ĉlanovima kućanstva, mogle biti vrlo neugodne, i nema sumnje da
je kompanija za taj zadatak birala pojedince koji su imali takta i
obzirnosti. Doista, sjećam se niza poniznih, tihih ljudi - obiĉno
Engleza, ali katkad i Francuza - koji su uvijek bili puni poštovanja
ne samo prema majci, već i prema Mei Li - što se meni uvijek
posebno sviĊalo. Ali inspektor koji se tog jutra pojavio - tada mi je
moralo biti osam godina - uopće nije bio tipiĉan.
Danas se mogu sjetiti dviju stvari što sam ih zapazio na njemu:
imao je ovješene brkove i na straţnjem dijelu šešira bila je smeĊa
mrlja - moţda od ĉaja - što je nestajala ispod vrpce. Igrao sam se
ispred naše kuće na okruglom travnjaku okruţenom
69kolnim prilazom. Sjećam se da je toga dana bilo oblaĉno. Bio
sam zaokupljen igrom kad se ĉovjek pojavio na kapiji i pošao
prema kući. Dok je prolazio kraj mene, promrmljao je: - Zdravo,
momĉe. Majka kod kuće? - a potom je nastavio put ne ĉekajući
moj odgovor. Baš dok sam zurio za njim, opazio sam mrlju na
njegovu šeširu.
Sljedeće ĉega se sjećam zacijelo se dogodilo oko sat vremena
kasnije. Dotad je Akira već stigao i mi smo se igrali u mojoj
igraonici. Zvuk njihovih glasova - ne baš povišenih, ali ispunjenih
sve naglašenijom napetošću - natjerao nas je da zanemarimo igru,
krišom iziĊemo na odmorište i ĉuĉnemo kraj teškog ormara od
hrastovine ispred igraonice.
Naša je kuća imala priliĉno velebno stubište, a s mjesta kraj ormara
mogli smo vidjeti blistavi rukohvat kako slijedi zavoj stuba do
prostranog predvorja. Ondje su stajali moja majka i inspektor okre-
nuti jedno prema drugome, oboje jako ukoĉeni i uspravni, blizu
sredine prostorije, te su izgledali nekako poput dviju šahovskih
figura ostavljenih na ploĉi. Inspektor je, opazio sam, stezao na
prsima svoj šešir s mrljom. Što se tiĉe majke, ona je stisnula ruke
tik ispod grudi, onako kako je ĉinila prije nego bi zapjevala onih
veĉeri kad bi gospoda Lewis, ţena ameriĉkog kapelana, dolazila
svirati glasovir.
Prepirka što je uslijedila, iako bez vidljive vaţnosti sama po sebi,
vjerujem da je majci znaĉila nešto posebno, moţda predstavljajući
kljuĉni trenutak njezine moralne pobjede. Sjećam se da je to
redovito spominjala dok sam rastao, kao da je rijeĉ o neĉemu što bi
ţeljela da zapamtim; sjećam se da sam ĉesto slušao kako cijeli
dogaĊaj prepriĉava posjetiteljima, obiĉno zakljuĉujući kratkim
smijehom i primjedbom da je inspektor uklonjen s tog poloţaja
malo nakon tog incidenta. Slijedom toga, danas ne mogu biti
siguran koliko mog sjećanja na to jutro proistjeĉe iz onoga što sam
doista vidio s odmorišta, a u kojoj
70
se mjeri oslanja na ono što sam tijekom vremena zapamtio iz
majĉina prepriĉavanja dogaĊaja. U svakom sluĉaju, ĉini mi se da
je, dok smo Akira i ja virili iza ruba ormara od hrastovine,
inspektor govorio nešto sliĉno ovome:
- Uvelike poštujem vaše osjećaje, gospoĊo Banks. Unatoĉ tome,
ovdje ĉovjek nikad ne moţe biti previše oprezan. A kompanija je
doista odgovorna za dobrobit svih zaposlenika, ĉak i onih
iskusnijih kao što ste vi i gospodin Banks.
- Ţao mi je, gospodine VVright - odgovorila je moja majka - ali
vaše mi primjedbe još uvijek nisu posve jasne. Ta sluţinĉad o kojoj
govorite godinama nam je vjerno sluţila. Mogu sa sigurnošću
jamĉiti za njihove standarde higijene. I sami ste priznali da ne
pokazuju nikakve znakove bilo koje zarazne bolesti.
- Unatoĉ tome, gospoĊo, oni su iz Shantunga. A kompanija je
duţna svim zaposlenicima savjetovati neka u svoje kuće ne
uzimaju ljude iz te provincije. Što je proisteklo, smijem li dodati, iz
gorkog iskustva.
- Je li moguće da ozbiljno govorite? Ţelite da istjeram te naše
prijatelje - da, već ih odavno smatramo prijateljima! - samo zato
što dolaze iz Shantunga?
Tada je inspektorovo drţanje postalo priliĉno pompozno. Nastavio
je objašnjavati majci da se kompanija protivi posluzi iz Shantunga
ne samo zbog sumnji u vezi s njihovom higijenom i zdravljem, već
i zbog njihova poštenja. A budući da se u kući nalazi toliko
vrijednih stvari u vlasništvu kompanije - inspektor je kretnjama
pokazao oko sebe - on mora ponovno naglasiti vaţnost svoje
preporuke. Kad mu je majka ponovno upala u rijeĉ i pitala na
temelju ĉega se donose tako zaprepašćujuće generalizacije,
inspektor je umorno uzdahnuo i rekao:
- Jednom rijeĉju, gospodo, opijum. Ovisnost o opijumu u
Shantungu sada je toliko uznapredovala
71da se mogu naći cijela sela koja ne mogu bez lule. Odatle,
gospodo Banks, niski standardi higijene, visoka podloţnost zarazi.
I neminovno oni koji iz Shantunga dolaze raditi u Šangaj, ĉak i ako
su u biti pošteni ljudi, prije ili kasnije upuštaju se u kradu, radi
svojih roditelja, braće, bratića, ujaka, koga god, ĉije potrebe na
neki naĉin treba zadovoljiti... Nebesa, gospoĊo! Samo pokušavam
objasniti... U tom trenutku nije samo inspektor ustuknuo; Akira je
kraj mene naglo uvukao zrak, a kad sam ga pogledao, otvorenih je
usta zurio dolje u moju majku. Zbog toga sam prizora kasnije
povjerovao da je strahopoštovanje što ga je osjećao prema mojoj
majci proisteklo iz dogaĊaja toga jutra.
No iako su se inspektor i Akira trgnuli zbog neĉega što je majka u
tom trenutku uĉinila, ja osobno nisam vidio ništa neuobiĉajeno.
Meni se ĉinilo da se samo pripremila na ono što je kanila ustvrditi.
No s druge strane, pretpostavljam da sam ja već navikao na njezine
postupke; moţda je, onima koji nisu poznavali uobiĉajen izgled i
drţanje moje majke u takvim situacijama, doista mogla djelovati
pomalo
zastrašujuće.
Time ne ţelim reći da nisam bio posve pripravan na eksploziju
koja je uskoro uslijedila. Zapravo sam, od trenutka kad je inspektor
izustio rijeĉ »opijum«, znao da je nesretni ĉovjek otpisan.
Naglo je ušutio, nesumnjivo oĉekujući da će ga prekinuti. No
sjećam se da je majka dopustila da zavlada drhtava tišina - tijekom
koje nije skidala pogleda s inspektora - a potom je konaĉno pitala
tihim glasom u kojem se ipak osjećao obuzdavam
gnjev:
- UsuĊujete se, gospodine, meni govoriti u ime
ove tvrtke, o opijumu!
Uslijedila je tirada kontrolirane ţestine u kojoj je inspektoru
izloţila sluĉaj koji mi je tada već bio poznat, a o kojem sam kasnije
još mnogo puta slušao:
72
da su Britanci općenito, te posebno kompanija Mor-ganbrook &
Byatt, uvozom indijskog opijuma u Kinu u tako golemim
koliĉinama cijelom narodu donijeli neizrecivu bijedu i degradaciju.
Dok je govorila, majĉin je glas postajao napregnut, ali nikad nije
sasvim izgubila kontrolu nad njim. Na koncu ga je, i dalje ga
fiksirajući ljutitim pogledom, pitala:
- Nije li vas sram, gospodine? Kao kršćanina, kao Engleza, kao
ĉovjeka sa skrupulama? Zar se ne stidite raditi za takvu
kompaniju? Recite mi, kako moţete imati mirnu savjest dok
zaraĊujete za ţivot na takav naĉin?
Da je imao smjelosti za to, inspektor je mogao ukazati na
neprikladnost majĉinih prijekora, toga da takve rijeĉi izgovara ţena
zaposlenika iste kompanije koja ţivi u kompanijinoj kući. No
dotad je već shvatio da joj nije ravan, te se, mrmljajući nekoliko
fraza kako bi saĉuvao svoje dostojanstvo, povukao iz kuće.
U tim sam se danima još uvijek ĉudio kad bi neka odrasla osba -
kao tada inspektor - pokazala nepoznavanje majĉine kampanje
protiv opijuma. Tijekom većeg dijela mojeg odrastanja vjerovao
sam da je moja majka naširoko poznata i cijenjena kao glavni
neprijatelj Velikog Opijumskog Zmaja Kine. Opijumski fenomen,
moram reći, nije bio nešto što su odrasli u Šangaju posebno
nastojali sakriti od svoje djece, ali naravno, kad sam bio jako mlad,
malo sam toga razumio glede tog pitanja. Navikao sam na to da
svakodnevno vidim, iz koĉije kojom sam išao u školu, Kineze u
veţama duţ ceste Nanking, ispruţene na jutarnjem suncu, a neko
sam vrijeme, kad god bih ĉuo za majĉinu kampanju, zamišljao da
ona pomaţe toj odreĊenoj grupi ljudi. MeĊutim kasnije, kad sam
postao stariji, imao sam više prilike uoĉiti nešto od sloţenosti toga
pitanja. Morao sam, na primjer, biti nazoĉan na ruĉkovima što ih je
majka organizirala.
Odrţavali bi se u našoj kući, obiĉno tijekom tjedna kad je moj otac
bio u uredu. Obiĉno bi stiglo
73ĉetiri ili pet dama, te bi ih uveli u staklenik gdje bi bio
postavljen stol izmeĊu penjaĉica i palmi. Pomagao bih dodavajuĉi
šalice, tanjuriće i tanjure, te ĉekao trenutak za koji sam znao da će
doći: to jest, kad bi majka pitala svoje gošće kako, kad bi »preispi-
tale svoja srca i savjesti«, gledaju na politiku svojih kompanija. U
tom bi trenutku ugodno ĉavrljanje prestalo, a dame bi šuteći slušale
kako moja majka govori o vlastitom dubokom nezadovoljstvu
»postupcima naše kompanije« koje je smatrala »nekršćan-skim i
nebritanskim«. Koliko se sjećam, ti su ruĉko vi uvijek postajali tihi
i nelagodni od tog trenutka nadalje sve dok se, nedugo iza toga,
dame ne bi hladno oprostile i izišle do svojih koĉija i automobila
što su ih ĉekali. No po onome što mi je moja majka rekla znao sam
da je »prodrla« do odreĊenog broja ţena kompanijinih djelatnika, a
preobraćenice bi potom pozivala na svoje sastanke.
Ti su sastanci bili daleko ozbiljniji i ja nisam smio biti nazoĉan.
Odvijali bi se u blagovaonici iza zatvorenih vrata, a ako sam
sluĉajno bio u kući dok je trajao sastanak, morao sam na prstima
hodati naokolo. Katkad bi me majka upoznala s nekom liĉnošću
koju je posebno cijenila - recimo, sa svećenikom ili diplomatom -
ali uglavnom je Mei Li dobivala upute da me skloni s puta prije
dolaska prvih gostiju. Naravno, ujak Philip bio je jedan od onih
koji su uvijek bili nazoĉni, a ja sam se ĉesto trudio biti vidljiv kad
bi sudionici sastanka odlazili tako da uhvatim njegov pogled. Ako
bi me opazio, uvijek bi mi prišao sa smiješkom i malo bismo
razgovarali. Katkad bih ga, ako nije morao hitno otići, poveo u
stranu i pokazao mu crteţe što sam ih tog tjedna napravio, ili
bismo zajedno otišli na straţnju terasu i ondje neko vrijeme sjedili.
Kad bi se svi razišli, atmosfera u kući posve bi se promijenila.
Majĉino raspoloţenje uvijek se popravljalo, kao da je sastanak
izbrisao sve njezine brige.
74
Obiĉavao sam je ĉuti kako pjeva dok se kreće po kući i dovodi
stvari u red, a tada bih poţurio u vrt i ĉekao. Znao sam da će, kad
završi s pospremanjem, izići i potraţiti me, a preostalo vrijeme do
ruĉka posvetit će iskljuĉivo meni.
Kad sam postao malo stariji, baš smo u tim razdobljima, odmah
nakon sastanka, majka i ja odlazili u šetnje u Jessfield park. No kad
mi je bilo šest ili sedam godina, ostajali smo kod kuće i igrali neku
igru, ili se ĉak zabavljali mojim igraĉkama. Još uvijek se sjećam
odreĊene rutine što smo je razvili negdje u to doba. U tim se
danima na našoj tratini, blizu terase, nalazila ljuljaĉka. Majka bi
izišla iz kuće, još uvijek pjevajući, koraknula na travu i sjela na lju-
ljaĉku. Ja bih ĉekao na uzvisini u straţnjem dijelu vrta i dotrĉao do
nje, pretvarajući se da sam bijesan.
- Sidi, majko! Razbit ćeš je! - Skakao bih gore dolje ispred
ljuljaĉke i mahao rukama. - Prevelika si! Razbit ćeš je!
Moja bi se majka, pretvarajući se da me ne ĉuje i ne vidi, ljuljala
sve više i više, a cijelo bi vrijeme iz petnih ţila nastavljala pjevati
neku pjesmu kao što je Daisy, Daisy, Give Me Your Ansvoer Do.
Kad moje preklinjanje ne bi poluĉilo uspjeh, poĉeo bih pred njom
na travi izvoditi stoj na glavi, a smisao toga još uvijek mi nije
jasan. Njezino bi se pjevanje tada miješalo s glasnim smijehom sve
dok konaĉno ne bi sišla s ljuljaĉke, te bismo se pošli igrati s onim
što sam toga dana pripremio. Ĉak ni danas ne mogu razmišljati o
majĉinim sastancima bez da se sjetim tih ţeljno oĉekivanih
trenutaka što su uvijek uslijedili.
Prije nekoliko godina proveo sam nekoliko dana u Ĉitaonici
Britanskog muzeja i prouĉavao napise o prepirkama što su
bjesnjele oko trgovine opijumom u Kini u ono vrijeme. Dok sam
pregledavao mnoge novinske ĉlanke, pisma i dokumente toga
doba, postala su mi jasnija brojna pitanja koja su me u djetinjstvu
zbunjivala. MeĊutim, a to moram priznati,
75moj je glavni motiv za to istraţivanje bila nada da ću naići na
izvještaje o svojoj majci. Na kraju krajeva, kao što sam rekao, kao
dijete sam vjerovao da je ona bila kljuĉna figura u
protuopijumskim kampanjama. Stoga sam se razoĉarao jer niti
jednom nisam našao njezino ime. Bilo je drugih koje su citirali,
hvalili, kudili, ali u cjelokupnom materijalu što sam ga pregledao
niti jednom se nije spominjala moja majka. MeĊutim, u nekoliko
navrata naišao sam na ime ujaka Philipa. Jednom je, u pismu novi-
nama North China Daily Nezus, neki švedski misionar, koji je
osuĊivao brojne europske kompanije, spomenuo ujaka Philipa kao
»divljenja vrijednu zvijezdu vodilju ĉestitosti«. Ĉinjenica da nije
bilo majĉina imena predstavljala je veliko razoĉaranje, ali to o
ujaku Philipu doista je bilo okrutno izobliĉavanje stvarnosti, te sam
nakon toga posve odustao od istraţivanja.
No sada se ne ţelim prisjećati ujaka Philipa. Neko vrijeme, ranije
veĉeras, bio sam uvjeren da sam njegovo ime spomenuo Šarah
Hemmings tijekom naše poslijepodnevne voţnje autobusom - da
sam joj ĉak ispriĉao jednu ili dvije osnovne stvari o njemu. Ali
razmišljajući još jednom o svemu što se dogodilo, sad sam priliĉno
siguran da se ujak Philip uopće nije spominjao - i moram reći da
mi je laknulo. Moţda je to glupi naĉin razmišljanja, ali oduvijek
sam imao osjećaj da će ujak Philip biti manje stvarno biće dok
postoji samo u mojem sjećanju.
No tijekom poslijepodneva rekao sam joj nešto malo o Akiri, a sad
kad sam imao priliku razmisliti o tome, zapravo mi nije ţao što
sam to uĉinio. U svakom sluĉaju, nisam joj rekao baš mnogo, a ona
je djelovala iskreno zainteresirana. Nemam pojma što me je navelo
da joj odjednom poĉnem priĉati o takvim stvarima; sigurno je da
nisam imao takvu namjeru
76
kad smo se zajedno ukrcali u autobus na Havmar-ketu.
David Corbett, ĉovjek kojega sam površno poznavao, pozvao me
je da ruĉam s njim i »nekolicinom prijatelja« u restoranu u Ulici
Lovver Regent. To je pomodno mjesto za ruĉak, a Corbett je
rezervirao dugaĉki stol za dvanaest osoba u straţnjem dijelu
prostorije. Bilo mi je drago kad sam vidio da je i Šarah pozvana - i
pomalo sam se iznenadio jer nisam znao da je ona Corbettova
prijateljica - no kako sam priliĉno zakasnio, nisam mogao sjesti
dovoljno blizu njoj da bismo mogli razgovarati.
Dotad se već naoblaĉilo i konobar je zapalio nekoliko svijeća na
našem stolu. Jedan iz naše grupe, momak po imenu Heglev,
smatrao je dobrom šalom pogasiti svijeće, a potom pozvati
konobara natrag da ih ponovno upali. Uĉinio je to barem tri puta u
razmaku od dvadeset minuta - kad god bi prosudio da veseli
ugoĊaj jenjava - a ĉini se da se ostalima to doista ĉinilo zabavnim.
Prema onome što sam mogao vidjeti, Šarah se lijepo zabavljala i
smijala se zajedno s ostalima. Bili smo ondje moţda sat vremena -
dva su se muškarca ispriĉala i vratila u svoje urede - kad se
pozornost skrenula na Emmu Cameron, priliĉno napetu djevojku
koja je sjedila na Sarahinoj strani stola. Koliko ja znam, moţda je
već neko vrijeme onima oko sebe priĉala o svojim problemima; no
u tom ju je trenutku zatišje za ostatkom stola dovelo u središte
pozornosti cijele grupe. Uslijedila je napola ozbiljna, napola
ironiĉna rasprava o muĉnom odnosu Emme Cameron s njezinom
majkom - koji je oĉito dospio u novu krizu zbog Emmi-nih
nedavnih zaruka s jednim Francuzom. NuĊeni su joj svakojaki
savjeti. Ĉovjek po imenu Heglev, primjerice, predloţio je da se sve
majke - »i tete takoĊer, naravno« - smjeste u veliku ustanovu
sliĉnu zoološkom vrtu koja bi se izgradila kraj Serpentinea. Drugi
su stavljali korisnije primjedbe temeljene na
77vlastitim iskustvima, a Emma Cameron, uţivajući u tolikoj
pozornosti, nastavljala je govoriti o istoj temi dopunjavajući je
teatralnijim anegdotama kako bi ilustrirala posve nemoguću narav
tog roditelja. Rasprava je trajala moţda petnaestak minuta kad sam
vidio kako Šarah ustaje, nešto mrmlja u domaći-novo uho i izlazi
iz prostorije. Toaletna prostorija za dame nalazila se u predvorju
restorana, a ostali - oni koji su uopće opazili njezin izlazak -
nesumnjivo su pretpostavili da je krenula onamo. No ja sam
uhvatio nešto na njezinu licu dok je odlazila, te sam nekoliko
minuta kasnije i ja ustao i pošao za njom.
Našao sam je kako stoji blizu ulaza u restoran i kroz prozore
promatra Ulicu Lower Regent. Nije me opazila sve dok joj nisam
dotaknuo ruku i pitao:
- Je li sve u redu?
Trgnula se, a ja sam u njezinim oĉima opazio tragove suza koje je
smiješkom brzo pokušala sakriti.
- O da, dobro sam. Postalo mi je malo zagušljivo, to je sve. Sada
mi je dobro. - Kratko se nasmijala i ponovno se zagledala na ulicu.
- Ţao mi je, zasigurno je izgledalo strašno nepristojno. Doista bih
se trebala vratiti unutra.
- Ne vidim razloga da se vratite ukoliko to ne ţelite.
Pomno me je prouĉavala i potom pitala: - Govore li još uvijek o
onome o ĉemu su maloĉas govorili?
- Govorili su kad sam otišao. - Potom sam dodao: - Pretpostavljam
da nijedno od nas dvoje ne moţe mnogo doprinijeti simpoziju o
problematiĉnim majkama.
Odjednom se nasmijala i obrisala suze, više ih ne pokušavajući
sakriti od mene. - Ne - rekla je - pretpostavljam da smo
diskvalificirani. - Tada se opet nasmiješila i rekla: - To je tako
budalasto s moje strane. Na kraju krajeva, samo se zabavljaju uz
ruĉak.
- Oĉekujete li automobil? - pitao sam jer je ona i dalje promatrala
promet.
78
- Što? O ne, ne. Samo sam gledala. - Zatim je rekla: - Pitala sam se
hoće li naići autobus. Vidite, ondje, na drugoj strani ulice. Tamo je
autobusna postaja. Moja majka i ja obiĉavale smo mnogo vremena
provoditi u autobusima. Iz ĉistog zadovoljstva. Govorim o
vremenu kad sam bila malena. Ako nismo mogle dobiti prednje
sjedalo na gornjoj platformi, jednostavno bismo izišle iz autobusa i
ĉekale sljedeći. Katkad bismo se satima vozile Londonom,
promatrale sve naokolo, razgovarale i pokazivale stvari jedna
drugoj. Tako sam uţivala u tome. Zar vi nikad ne putujete
autobusom, Christophere? Trebali biste. Odozgo je tako lijep
pogled.
- Moram priznati da više volim hodati ili uzeti taksi. Priliĉno se
bojim londonskih autobusa. Uvjeren sam da će me, ako se ukrcam
u jedan, odvesti nekamo kamo ne ţelim ići, te ću ostatak dana
pokušavati naći put natrag.
- Da vam nešto kaţem, Christophere? - Glas joj je postao veoma
tih. - Jako je budalasto, ali to sam tek nedavno shvatila. Nikad mi
ranije nije palo na pamet. No majka je već zacijelo imala jake
bolove. Nije bila dovoljno jaka da sa mnom ĉini druge stvari. Zato
smo toliko vremena provodile u autobusima. To je bilo nešto što
smo još uvijek mogle ĉiniti zajedno.
- Ţelite li se sada voziti autobusom? - pitao sam. Ponovno je
pogledala na ulicu. - Ali zar niste
jako zaposleni?
- To bi mi bilo zadovoljstvo. Kao što kaţem, priliĉno se bojim sam
voziti autobusima. Budući da ste vi neka vrsta veterana, onda je
ovo moja prilika.
- U redu. - Odjednom se ozarila. - Pokazat ću vam kako se treba
voziti londonskim autobusom.
Na koncu se nismo ukrcali u Ulici Lovver Regent - nismo ţeljeli
da naše društvo s ruĉka iziĊe i vidi nas kako ĉekamo - već u
obliţnjem Havmarketu. Kad smo se popeli na gornju platformu,
pokazala je djetinjasto oduševljenje jer je našla slobodno pred-
79nje sjedalo, te smo ondje sjedili i zajedno se njihali dok je vozilo
tandrkalo putem prema Trafalgar Squa-reu.
London je danas izgledao veoma sivo, a dolje na ploĉnicima ljudi
su bili dobro opskrbljeni kišnim kabanicama i kišobranima. Rekao
bih da smo u tom autobusu proveli pola sata, moţda više. Prošli
smo Strandom, Chancerv Laneom, Clerkenwellom. Katkad smo
sjedili i u tišini promatrali prizor ispod nas; katkad smo
razgovarali, obiĉno o bezazlenim stvarima. Njezino se raspoloţenje
znatno popravilo od ruĉka, i više nije spomenula svoju majku.
Nisam siguran kako smo došli na tu temu, ali to je bilo baš nakon
što se mnogo putnika iskrcalo u High Hol-bornu i mi smo se kretali
cestom Grav's Inn kad sam shvatio da govorim o Akiri. Vjerujem
da sam ga u poĉetku samo usput spomenuo, opisujući ga kao pri-
jatelja iz djetinjstva. No ona me je zacijelo zapitkivala jer se
sjećam da sam uskoro nakon toga uz smijeh rekao:
- Uvijek mislim na ono vrijeme kad smo nešto zajedno ukrali.
- Oh! - uskliknula je. - Dakle, tu smo! Veliki detektiv ima tajnu
zloĉinaĉku prošlost! Znala sam da je taj japanski djeĉak vaţan.
Molim vas, ispriĉajte mi o svojoj pljaĉki.
- Teško da je to bila pljaĉka. Imali smo deset godina.
- Ali vam još uvijek muĉi savjest?
- Ni najmanje. Radilo se samo o jednoj sitnici. Ukrali smo nešto iz
prostorije za sluţinĉad.
- Ali kako fascinantno. I to je bilo u Šangaju? Pretpostavljam da
sam joj tada ispriĉao još neke
stvari iz prošlosti. Nisam joj otkrio ništa doista vaţno, ali nakon što
smo se rastali - na koncu smo sišli u New Oxford Streetu - bio sam
iznenaĊen i pomalo uspaniĉen zbog toga što sam joj uopće nešto
ispriĉao. Na kraju krajeva, nikome nisam pri-
3
j
ĉao o prošlosti svih ovih godina što sam ih proveo u ovoj zemlji, i
kao što kaţem, sigurno mi nije bilo ni na kraj pameti da to danas
poĉnem ĉiniti.
No moţda je tako nešto već neko vrijeme bilo u kartama. Jer istina
je da sam, tijekom protekle godine, postajao sve više zaokupljen
svojim uspomenama, a tu je zaokupljenost poticalo otkriće da su se
ta sjećanja - na moje djetinjstvo, na moje roditelje - u posljednje
vrijeme poĉela zamagljivati. U proteklom razdoblju nekoliko sam
se puta muĉio kako bih se sjetio neĉega za što sam prije dvije ili tri
godine vjerovao da mi se zauvijek usjeklo u pamćenje. Drugim
rijeĉima, morao sam prihvatiti ĉinjenicu da će, sa svakom godinom
što prolazi, moj ţivot u Šangaju postajati sve maglovitiji dok
jednoga dana ne ostane samo nekoliko zbrkanih sjećanja. Ĉak i
veĉeras, kad sam ovdje sjeo i pokušao na neki naĉin dovesti u red
stvari kojih se još uvijek sjećam, ponovno sam se iznenadio kad
sam shvatio kako je sve postalo maglovito. Uzmimo, na primjer,
dogaĊaj s majkom i sanitarnim inspektorom što sam ga upravo
prepriĉao: iako sam priliĉno siguran da se donekle toĉno sjećam
srţi dogaĊaja, dok o tome razmišljam, postajem sve manje siguran
kad je rijeĉ o nekim pojedinostima. Primjerice, više nisam siguran
da je inspektoru doista rekla: »Kako moţete imati mirnu savjest
dok zaraĊujete za ţivot na takav naĉin?« Sada mi se ĉini da bi ĉak i
u tako uzbuĊenom stanju bila svjesna nezgrapnosti tih rijeĉi,
ĉinjenice da su je mogle izloţiti ismijavanju. Ne vjerujem da je
majka ikad mogla do te mjere izgubiti kontrolu nad situacijom. S
druge strane, moguće je da sam joj pripisao toĉno te rijeĉi jer je
takvo pitanje zasigurno stalno sebi postavljala tijekom našeg ţivota
u Šangaju. Ĉinjenica da smo ţivjeli na raĉun kompanije ĉije je
aktivnosti identificirala kao zlo što ga treba iskorijeniti, zasigurno
je za nju predstavljala pravo muĉenje.
80
81Zapravo, ĉak je moguće da sam pogrešno zapamtio kontekst u
kojem je izgovorila te rijeĉi; da to pitanje nije postavila sanitarnom
inspektoru, već mojem ocu, jednog posve drugog jutra, tijekom
one prepirke u blagovaonici.
82
Peto poglavlje
Sada se ne sjećam je li se dogaĊaj u blagovaonici zbio prije ili
nakon posjeta sanitarnog inspektora. Sjećam se da je tog
poslijepodneva padala jaka kiša, da je u cijeloj kući bilo mraĉno, te
da sam sjedio u knjiţnici pod nadzorom Mei Li i uĉio aritmetiku.
Mi smo to zvali »knjiţnicom«, ali pretpostavljam da je to bilo
obiĉno predsoblje ĉiji su zidovi sluĉajno bili pokriveni policama za
knjige. Na sredini prostorije bilo je tek toliko mjesta da stane stol
od mahagonija, a ondje sam uvijek radio svoju zadaću, leĊima
okrenut prema vratima blagovaonice. Mei Li, moja amah*, moje je
obrazovanje smatrala veoma vaţnim, a ĉak ni kad bih radio sat
vremena, nikad joj nije padalo na pamet, dok je strogo stajala nada
mnom, da bi se mogla nagnuti na policu iza sebe ili sjesti na stolicu
uspravna naslona meni nasuprot. Sluţin-ĉad je odavno nauĉila da
ne smiju upadati unutra tijekom uĉenja, a ĉak su i moji roditelji
prihvatili ĉinjenicu da nas ne bi trebali uznemiravati, osim ako to
nije nuţno potrebno.
Stoga sam se pomalo iznenadio kad je otac toga poslijepodneva
prošao kroz knjiţnicu, nesvjestan naše nazoĉnosti, i ušao u
blagovaonicu, ĉvrsto zatvorivši vrata za sobom. Za nekoliko je
minuta isto uĉinila i majka, koja je takoĊer ţustrim kora-
*amah - dadilja na Dalekom istoku ili u Indiji
83cima prošla kraj nas i nestala u blagovaonici. Tijekom idućih
minuta mogao sam ĉuti, ĉak i kroz teška vrata, poneku rijeĉ ili
izraz po ĉemu sam zakljuĉio da se moji roditelji prepiru. No
frustriralo me je jer, kad god bih pokušao ĉuti nešto više, kad god
bi moja olovka previše oklijevala nad raĉunima, uslijedio bi
neizbjeţni prijekor Mei Li.
No tada - ne sjećam se toĉno kako je do toga došlo - Mei Li su
nekamo pozvali, a ja sam odjednom ostao sam za stolom u
knjiţnici. U poĉetku sam nastavio raditi, bojeći se onoga što bi se
dogodilo ako bi se Mei Li vratila i otkrila da sam se maknuo sa
svoga mjesta. No što je duţe izbivala, to je više jaĉala moja ţelja
da bolje ĉujem prigušene glasove iz susjedne prostorije. Na koncu
sam ipak ustao i prišao vratima, ali sam se ĉak i tada svakih
nekoliko sekundi ţurno vraćao do stola, uvjeren da ĉujem korake
svoje amah. Na kraju sam uspio ostati kraj vrata s ravnalom u ruci,
sjetivši se objašnjenja, ukoliko me Mei Li iznenadi, da upravo
mjerim dimenzije prostorije.
Unatoĉ tome, uspio sam ĉuti cijele reĉenice tek kad bi se moji
roditelji zaboravili i podigli glasove. U majĉinu ljutitu glasu mogao
sam razabrati isti pravedniĉki ton što ga je tog jutra upotrijebila u
razgovoru sa sanitarnim inspektorom. Ĉuo sam je kako ponavlja: -
Sramota! - nekoliko puta, a ĉesto je spominjala »grješnu trgovinu«.
U jednom je trenutku rekla: - Ti nas sve ĉiniš dijelom toga! Sve
nas! To je sramota! - Moj je otac takoĊer zvuĉio ljutito, iako na
neki obrambeni, oĉajniĉki naĉin. Stalno je govorio nešto ovako: -
To nije tako jednostavno. Nije ni izbliza tako jednostavno. - A u
jednom je trenutku viknuo:
- To je baš šteta! Ja nisam Philip. Nisam takav. Baš je šteta, velika
šteta!
Bilo je neĉega u njegovu glasu dok je to vikao, neke vrste uţasne
rezignacije, a ja sam se odjednom
84
razbjesnio na Mei Li jer me je ostavila u takvoj situaciji. I moţda
sam tada, dok sam stajao kraj vrata s ravnalom u ruci, uhvaćen
izmeĊu ţelje da nastavim slušati i poriva da pobjegnem u utoĉište
svoje igraonice i k svojim kositrenim vojnicima, ĉuo kako moja
majka izgovara te rijeĉi:
- Zar se ne sramiš što radiš za takvu kompaniju? Kako moţeš imati
mirnu savjest dok zaraĊuješ za ţivot na takav naĉin?«
Ne sjećam se što se nakon toga dogodilo: je li se Mei Li vratila;
jesam li se još uvijek nalazio u knjiţnici kad su moji roditelji izišli.
MeĊutim, sjećam se da je taj dogaĊaj izazvao jedno od duţih
razdoblja šutnje izmeĊu mojih roditelja - bolje reĉeno, takvo koje
je trajalo tjednima, a ne danima. Ne ţelim reći, naravno, da moji
roditelji uopće nisu komunicirali tijekom tog razdoblja, već samo
da su razgovarali strogo sluţbeno.
Navikao sam na takva razdoblja i nikad se time nisam nepotrebno
opterećivao. U svakom sluĉaju, na moj su ţivot djelovala samo u
najmanjim sitnicama. Na primjer, moj bi se otac pojavio na
doruĉku uz vedro: - Dobro jutro, svima! - i potom bi pljesnuo
rukama, a moja bi mu majka uputila ledeni pogled. U takvim bi
prilikama otac katkad pokušao prikriti svoju nelagodu tako da bi se
okrenuo prema meni i jednako vedrim tonom pitao:
- A što je s tobom, Vrapĉiću? Jesi li noćas štogod zanimljivo
sanjao?
Iz iskustva sam znao da moram odgovoriti samo neodreĊenim
zvukom i nastaviti jesti. Inaĉe sam se, kao što kaţem, mogao baviti
svojim poslom više ili manje kao i obiĉno. No pretpostavljam da
sam morao, barem katkad, razmišljati o tim pitanjima jer se sjećam
razgovora što sam ga vodio s Akirom kad smo se jednom igrali u
njegovoj kući.
85Sjećam se da je Akirina kuća, što se tiĉe arhitekture, bila jako
sliĉna našoj; zapravo, sjećam se da mi je otac priĉao kako je obje
kuće izgradila ista britanska tvrtka prije nekih dvadesetak godina.
No unutrašnjost prijateljeve kuće bila je nešto posve drugo, i
priliĉno me je fascinirala. Nije bila rijeĉ o obilju orijentalnih slika i
ukrasa - u Šangaju, u tom razdoblju mog ţivota, to mi se uopće ne
bi ĉinilo neobiĉnim -već se radilo o ekscentriĉnim idejama njegove
obitelji glede korištenja mnogih dijelova zapadnjaĉkog namještaja.
Sagovi što bih ih oĉekivao na podu, visjeli su na zidovima; stolice
su bile na neobiĉnim visinama u odnosu na stolove; svjetiljke su se
njihale ispod pretjerano velikih sjenila. Najupeĉatljivije su bile
dvije »kopije« japanskih soba što su ih Akirini roditelji uredili na
vrhu kuće. To su bile malene sobe s vrlo malo namještaja,
japanskim tatami prostirkama na podu i papirnatim pregradama
priĉvršćenim na zidovima, tako da kad bi netko onamo ušao -
barem prema Akirinim tvrdnjama - ne bi mogao znati da se ne
nalazi u jednoj od autentiĉnih japanskih kuća napravljenih od
drveta i papira. Sjećam su da su vrata tih soba bila posebno
neobiĉna; s vanjske, »zapadnjaĉke« strane bila su od hrastovine s
blistavim kvakama od mjedi; s unutrašnje, »japanske« strane, fini
papir s lakiranim ukrasima.
U svakom sluĉaju, jednog smo se sparnog dana Akira i ja igrali u
japanskoj sobi. Pokušavao me je nauĉiti neku igru s hrpama karata
na kojima su bili japanski znakovi. Uspio sam shvatiti osnove te
smo se nekoliko minuta igrali kad sam ga odjednom upitao:
- Prestaje li tvoja majka katkad razgovarati s tvojim ocem?
Tupo me je pogledao, vjerojatno zato što me nije razumio; njegovo
je poznavanje engleskog ĉesto zakazivalo kad bih nešto rekao tako
izvan konteksta.
86
Potom je, nakon što sam ponovio pitanje, slegnuo ramenima i
rekao:
- Majka ne govoriti s otac kad on u ured. Majka ne govoriti s otac
kad on u zahod!
Rekavši to, prasnuo je u namješteni smijeh, okrenuo se na leĊa i
poĉeo mlatarati nogama po zraku. Stoga sam na trenutak morao na
to zaboraviti. No budući da sam postavio pitanje, ĉvrsto sam
odluĉio ĉuti njegovo mišljenje, te sam se nekoliko minuta kasnije
vratio na istu temu.
Ĉinilo se da je ovoga puta osjetio moju ozbiljnost, ostavio je karte i
poĉeo mi postavljati brojna pitanja dok mu uglavnom nisam
ispriĉao sve o svojim brigama. Tada se ponovno okrenuo na leda,
ali je ovoga puta zamišljeno zurio u ventilator što se vrtio na stropu
iznad nas. Nekoliko trenutaka kasnije rekao je:
- Znam zašto prestati. Znam zašto. - Potom se okrenuo k meni i
rekao: - Christopher. Ti nisi dosta Englez.
Kad sam traţio da mi to objasni, još se jednom zagledao u strop i
ušutio. I ja sam se ispruţio na leda, a potom sam slijedio njegov
primjer i zurio u ventilator na stropu. Leţao je malo dalje od mene,
a kad je ponovno progovorio, sjećam se da je njegov glas zvuĉio
neobiĉno bestjelesno.
- Isto za mene - rekao je. - Majka i otac, oni prestati govoriti. Jer ja
ne dovoljno Japanac.
Kao što sam moţda već rekao, bio sam sklon Akiru smatrati
iskusnim autoritetom u mnogim aspektima ţivota, te sam ga toga
dana vrlo pomno slušao. Moji roditelji prestanu meĊusobno
razgovarati, rekao mi je, kad god postanu duboko nezadovoljni
mojim ponašanjem - a u mojem sluĉaju razlog je bio što se ne
ponašam kao pravi Englez. Ako razmislim o tome, rekao je, mogao
bih svaku roditeljsku tišinu povezati s nekim svojim propustom u
tom smislu. Što se njega tiĉe, on je uvijek znao kad je
87iznevjerio svoju japansku krv, i nikad se ne bi iznenadio kad bi
otkrio da su njegovi roditelji prestali razgovarati jedno s drugim.
Kad sam ga pitao zašto nas nisu grdili na uobiĉajeni naĉin ako smo
se loše ponašali, Akira mi je objasnio da nije rijeĉ o tome; govorio
je o prekršajima posve drukĉijim od uobiĉajenih nepodopština za
koje bismo mogli biti kaţnjeni. Govorio je o trenucima koji su tako
duboko razoĉarali naše roditelje da nas nisu mogli ni grditi.
- Majka i otac tako jako jako razoĉarati - tiho je rekao. - Tako
prestati govoriti.
Tada je sjeo i pokazao jednu od škura što je u tom trenutku
djelomice zaklanjala prozor. Mi djeca, rekao je, sliĉni smo
dašĉicama što drţe zajedno rebra škura. To mu je jednom ispriĉao
neki japanski redovnik. Mi to ĉesto nismo shvaćali, ali baš su djeca
povezivala ne samo obitelj, već i cijeli svijet. Ukoliko ne obavimo
svoju zadaću, sva će rebra pasti i rasuti se po podu.
Ne sjećam se više niĉega iz tog našeg razgovora, a osim toga, kao
što kaţem, nisam previše razmišljao o tim stvarima. Unatoĉ tome,
sjećam se da sam više no jednom došao u iskušenje da pitam
majku o onome što je moj prijatelj rekao. Na koncu to nikad nisam
uĉinio, iako sam jednom raspravljao o toj temi s ujakom Philipom.
Ujak Philip nije bio pravi ujak. Ţivio je s mojim roditeljima kao
»kućni gost« kad je stigao u Šangaj prije mog roĊenja, u vrijeme
dok je još uvijek radio za kompaniju Morganbrook & Byatt. Tada
je, dok sam još bio jako malen, napustio kompaniju zbog onoga što
je moja majka uvijek opisivala kao »duboko neslaganje s
poslodavcima o tome kako bi se Kina trebala razvijati«. Kad sam
dovoljno odrastao da znam za njega, on je vodio dobrotvornu
organizaciju pod nazivom Sveto drvo koja je nastojala poboljšati
ţivotne uvjete u kineskim dijelovima grada. Uvijek je bio obiteljski
prijatelj, ali kao što sam rekao,
postao je posebno ĉest gost u godinama majĉinih protuopijumskih
kampanja.
Sjećam se da sam s majkom ĉesto odlazio u Phi-lipov ured.
Nalazio se unutar prostora jedne od crkava u gradskom središtu -
sad mi se ĉini da je to bila crkva Union na cesti Soochow. Naša bi
koĉija ušla ravno u dvorište i zaustavila se kraj velike tratine u
sjenkama voćaka. Ondje je, unatoĉ zvukovima iz grada oko nas,
vladao smireni ugoĊaj, a moja bi majka izišla iz koĉije, zastala,
podigla glavu i primijetila: - Zrak. Ovdje je mnogo ĉišći. - Njezino
bi se raspoloţenje vidno razvedrilo, a katkad - ako smo malo
uranili - majka i ja bismo se nekoliko minuta igrali na travi. Ako
bismo se igrali lovice i trĉali jedno za drugim oko voćaka, majka bi
se ĉesto smijala i vriskala jednako uzbuĊeno kao i ja. Sjećam se da
je jednom, usred jedne takve igre, naglo stala kad je vidjela
svećenika kako izlazi iz crkve. Potom smo tiho stajali uz rub
tratine i pozdravili ga dok je prolazio. No ĉim se izgubio iz vida,
majka se okrenula, ĉuĉnula kraj mene i zavjereniĉki se nasmijala.
Ĉak je moguće da se tako nešto dogodilo više puta. U svakom
sluĉaju, sjećam se da me je fascinirala pomisao da moja majka
sudjeluje u neĉemu za što bi je, baš kao i mene, mogli »ukoriti«.
Moţda su upravo zbog te dimenzije takvi trenuci bezbriţne igre po
crkvenom dvorištu za mene bili pomalo posebni.
Ured ujaka Philipa ostao mi je u sjećanju kao priliĉno neuredan.
Svuda je bilo kutija svakojakih veliĉina, hrpa papira, ĉak i ladica,
još uvijek pretrpanih, sloţenih jedna na drugu. Oĉekivao bih da
majka neće odobravati takav nered, ali je za ured ujaka Philipa
uvijek govorila da je »ugodan« ili »uţurban«.
Prilikom svakog posjeta stvarao je guţvu oko mene, srdaĉno se
rukovao sa mnom, smjestio bi me na stolicu i nekoliko minuta
razgovarao sa mnom, a majka bi nas uz osmijeh promatrala. Ĉesto
mi je
89znao davati darove, nešto za što se pretvarao da je imao spremno
baš za mene - iako sam uskoro shvatio da mi je darovao nešto što
bi mu u danom trenutku zapelo za oko. - Pogodi što imam za tebe,
Vrapĉiću!
- rekao bi, a pogledom bi po sobi traţio nešto prikladno. Na taj sam
naĉin stekao poveću zbirku uredskog materijala što sam je drţao u
staroj komodi u igraonici: pepeljara, stalak za olovke od slonove
kosti, olovni pritiskivaĉ za papir. Jednom se prilikom dogodilo da
mi je najavio dar, ali nije baš ništa uspio pronaći u uredu.
Uslijedila je nelagodna stanka, a potom je naglo ustao i poĉeo
šetkati uredom, mrmljajući: - Kamo li sam ga stavio? Što li sam s
time uĉinio?
- dok napokon, moţda u oĉajanju, nije pošao do zida, skinuo
zemljovid pokrajine Yangtze, poderavši usput jedan kut, zamotao
ga i darovao meni.
Onoga dana kad sam mu se povjerio, ujak Philip i ja sjedili smo u
njegovu uredu i ĉekali da se majka odnekud vrati. Nagovorio me je
da zauzmem njegovu stolicu za stolom, a on je besciljno šetkao
prostorijom. Ĉavrljao je sa mnom kao i obiĉno, a u normalnim bi
me okolnostima zaĉas uspio nasmijati, ali tom prilikom - samo
nekoliko dana nakon razgovora s Akirom - nisam bio tako
raspoloţen. Ujak Philip je to uskoro opazio i rekao:
- Dakle, Vrapĉiću. Danas smo priliĉno mrzovoljni.
Ugledao sam svoju priliku i rekao: - Ujaĉe Phi-lipe, samo sam se
pitao. Što mislite, kako bi netko mogao postati više Englez?
- Više Englez? - Prekinuo je ono što je radio i pogledao me. Potom
je, zamišljena izraza lica, prišao bliţe k meni, privukao stolicu do
stola i sjeo.
- Dakle, zašto bi ţelio biti više Englez nego što jesi, Vrapĉiću?
- Samo sam mislio... pa, samo sam mislio da bih mogao.
- Tko kaţe da već sada nisi dovoljno Englez?
90
- Nitko zapravo. - Potom sam, sekundu kasnije, dodao: - Ali
mislim da moţda moji roditelji tako misle.
- A što ti misliš, Vrapĉiću? Misliš li da bi morao biti više Englez?
- Zapravo ne bih mogao reći, gospodine.
- Ne, pretpostavljam da ne bi mogao. Pa, toĉno je da ovdje odrastaš
okruţen mnogim razliĉitim ljudima. Kinezima, Francuzima,
Nijemcima, Amerikancima, što god. Ne bi bilo ĉudno da odrasteš
pomalo kao mješanac. - Kratko se nasmijao. Tada je nastavio: - Ali
to uopće nije loše. Znaš li što ja mislim, Vrapĉiću? Mislim da
uopće ne bi bilo loše kad bi svi djeĉaci tvojih godina odrastali uz
pomalo od svega. Moţda bismo se tada mnogo bolje odnosili jedni
prema drugima. Bilo bi manje ovih ratova, kao prvo. O da. Moţda
će jednoga dana svi ti sukobi završiti, a to neće biti zbog velikih
drţavnika, ili crkava, ili organizacija poput ove. Bit će to zato što
su se ljudi promijenili. Bit će poput tebe, Vrapĉiću. Više
pomiješani. Zato, zašto ne bi postao mješanac? To je zdravo.
- Ali ako bude tako, sve bi se moglo... - Prekinuo sam se.
- Sve bi se moglo što, Vrapĉiću?
- Poput one škure tamo - pokazao sam - ako bi pukla dašĉica što ih
povezuje. Sve bi se moglo rasuti.
Ujak Philip je zurio u škuru što sam je pokazao. Potom je ustao,
prišao prozoru i lagano ga taknuo.
- Sve bi se moglo rasuti. Moţda si u pravu. Pretpostavljam da se od
toga ne moţe lako pobjeći. Ljudi moraju osjećati da nekamo
pripadaju. Naciji, rasi. Inaĉe, tko zna što bi se moglo dogoditi?
Ova naša civilizacija, moţda će se jednostavno raspasti. I sve će se
rasuti, kako ti kaţeš. - Uzdahnuo je, kao da sam ga upravo
pobijedio u nekoj prepirci. - Dakle, ţeliš biti više Englez. No, no,
Vrapĉiću. Dakle, što nam je ĉiniti po tom pitanju?
91- Pitao sam se, ako je to u redu, gospodine, ako vam ne bude
previše smetalo. Pitao sam se smijem li vas katkad oponašati.
- Oponašati me?
- Da, gospodine. Samo katkad. Samo da nauĉim raditi stvari na
engleski naĉin.
- To je vrlo laskavo, stari moj. Ali ne misliš li da bi tvoj otac trebao
imati tu veliku privilegiju? On je Englez od glave do pete, rekao
bih.
Pogledao sam u stranu, a ujak Philip je zacijelo odmah osjetio da je
rekao nešto pogrešno. Vratio se do svoje stolice i ponovno sjeo
ispred mene.
- Gledaj - tiho je rekao. - Reći ću ti što ćemo uĉiniti. Budeš li ikad
u nedoumici kako bi trebao nešto obaviti, bilo što, ako te brine
pravi naĉin na koji to treba uĉiniti, onda jednostavno doĊi k meni
pa ćemo porazgovarati. Podrobno ćemo raspraviti dok toĉno ne
budeš znao što je što. Dakle, osjećaš li se bolje?
- Da, gospodine. Mislim da se osjećam bolje. -Uspio sam se
osmjehnuti. - Hvala vam, gospodine.
- Gledaj, Vrapĉiću. Ti si pravi mali uţas. Znaš to, naravno. No s
obzirom na to kakvi su mali uţasi, ti si priliĉno pristojan primjerak.
Siguran sam da se tvoji majka i otac uvelike ponose tobom.
- Doista tako mislite, gospodine?
- Mislim. Doista. Dakle, osjećaš li se bolje?
S tim je rijeĉima skoĉio na noge i nastavio šetkati uredom. Vrativši
se bezbriţnom tonu, poĉeo je neku besmislenu priĉu o gospodi u
susjednom uredu, od koje me je uskoro uhvatio neobuzdani smijeh.
Kako sam volio ujaka Philipa! Postoji li neki stvarni razlog za
pretpostavku da i on mene nije iskreno volio? Sasvim je moguće
da mi je u to doba ţelio samo dobro, da ni on, kao ni ja, nije imao
pojma kako će se stvari dalje razvijati.
92
Šesto poglavlje
Negdje u to doba - tog istog ljeta - neki aspekti Akirina ponašanja
poĉeli su me ozbiljno ţivcirati. Posebno mi je smetalo njegovo
beskrajno priĉanje o postignućima Japanaca. Uvijek je bio sklon
tome, ali ĉinilo se da je toga ljeta stigao do opsesivnih razina. Moj
bi prijatelj uvijek iznova prekidao neku igru samo da bi mi odrţao
predavanje o najnovijoj japanskoj graĊevini što se gradi u
poslovnom središtu, ili o skorom dolasku još jednog japanskog
ratnog broda u luku. Tada bi me natjerao da slušam o najsitnijim
pojedinostima i, svakih nekoliko minuta, tvrdio da je Japan postao
»velika, velika zemlja, baš kao Engleska«. Najiritantnije od svega
bilo je kad bi zapoĉeo prepirku o tome tko se lakše rasplaĉe,
Japanci ili Englezi. Ako bih uopće pokušao ustati u obranu
Engleza, moj bi prijatelj odmah zahtijevao da provedemo
testiranje, što je u praksi znaĉilo da će me on uhvatiti u jedan svoj
uţasni zahvat sve dok se ne bih predao ili prepustio suzama.
U to sam vrijeme Akirinu opsesiju natprosjeĉnom sposobnošću
svoje rase pripisivao ĉinjenici da je te jeseni trebao krenuti u školu
u Japanu. Njegovi su mu roditelji organizirali boravak kod roĊaka
u Naga-sakiju. Iako se u Šangaj trebao vraćati tijekom školskih
raspusta, znali smo da ćemo se mnogo manje viĊati, a to nas je u
poĉetku obojicu ĉinilo malodu-šnima. No kako je ljeto prolazilo,
ĉinilo se da je Akira samoga sebe uvjerio u superiornost svakog
93aspekta ţivota u Japanu, te se sve više uzbuĊivao oko odlaska u
novu školu. S druge strane, ja sam se toliko umorio od njegova
upornog hvalisanja na raĉun svega japanskoga da sam se krajem
ljeta već poĉeo radovati ĉinjenici da ću ga se riješiti. Doista, kad je
stigao taj dan i ja sam stajao pred njegovom kućom mašući
automobilu što ga je vozio u luku, vjerujem da uopće nisam bio
ţalostan.
MeĊutim, uskoro mi je poĉeo nedostajati. Nije rijeĉ o tome da
nisam imao drugih prijatelja. U blizini su, na primjer, ţivjela dva
brata iz Engleske s kojima sam se redovito igrao i koje sam mnogo
više viĊao nakon Akirina odlaska. Dobro sam se slagao s njima,
pogotovo kad smo bili sami. No katkad bi nam se pridruţili njihovi
prijatelji iz škole - drugi djeĉaci iz privatne škole u Šangaju - i tada
bi se njihovo ponašanje prema meni promijenilo, a ja bih katkad
postao metom za odreĊene psine. To mi uopće nije smetalo,
naravno, jer sam vidio da su svi zapravo pristojni momci koji mi
ne kane nauditi. Ĉak sam i tada shvaćao da u grupi od pet ili šest
djeĉaka, od kojih svi osim jednoga pohaĊaju istu školu, s vremena
na vrijeme uljez neizbjeţno postaje predmetom bezazlenog
zadirkivanja. Ţelim reći da nisam zamjerao svojim engleskim
prijateljima; no ipak su mi takve stvari onemogućavale da s njima
razvijem istu razinu intimnosti kakvu sam imao s Akirom, a kako
su mjeseci prolazili, pretpostavljam da mi je sve više i više
nedostajalo njegovo društvo.
No ta jesen bez Akire ni u kojem sluĉaju nije bila posebno tmurna.
Više je se sjećam kao razdoblja kad ĉesto nisam znao što ću sa
sobom, praznih poslije-podneva što su slijedila jedno za drugim, a
veći dio toga dosad se izgubio iz mog sjećanja. Unatoĉ tome,
tijekom tog razdoblja zbilo se nekoliko dogaĊaja koje sam kasnije
poĉeo smatrati posebno
vaţnima.
94
Tu je bio, na primjer, incident u vezi s našim putovanjem na
hipodrom s ujakom Philipom, a priliĉno sam siguran da je do toga
došlo nakon jednog od majĉinih sastanaka subotom ujutro. Kao što
sam moţda već rekao, iako me je majka zdušno ohrabrivala da se
druţim s ljudima u sobi za primanje gdje bi se najprije okupili, nije
mi bilo dopušteno ući u blagovaonicu gdje su se sastanci zapravo
odrţavali. Sjećam se da sam je jednom pitao smijem li biti na
sastanku, a ona je o tome, na moje ĉuĊenje, dugo razmišljala. Na
koncu je rekla:
- Ţao mi je, Vrapĉiću. Ni lady Andrevvs ni gospoĊa Callow ne ţele
da djeca budu nazoĉna. To je šteta. Mogao bi doista nauĉiti neke
vaţne stvari.
Mojem ocu, naravno, nije bio zabranjen pristup sastancima, ali
ĉinilo se da postoji prešutni sporazum da ni on neće biti nazoĉan.
Sada mi je teško reći tko je bio odgovoran za takvo stanje stvari,
ako su to uopće bili majka ili otac; no svakako je postojao neo-
biĉan ugoĊaj za doruĉkom onih subota kad se trebao odrţati
sastanak. Majka zapravo ne bi ocu spomenula sastanak, ali bi ga za
cijelo vrijeme obroka promatrala na naĉin koji je gotovo podsjećao
na gnušanje. Što se oca tiĉe, on bi se ponašao usiljeno veselo, a to
bi postajalo sve naglašenije kako se pribliţavao trenutak dolaska
gostiju. Ujak Philip je uvijek bio meĊu prvima, te bi on i moj otac
nekoliko minuta ĉavrljali u sobi za primanje, ĉesto se smijući.
Kako bi stizalo sve više gostiju, majka bi došla i povela ujaka
Philipa u neki kut gdje bi ozbiljno razgovarali o predstojećem
sastanku. Moj bi se otac uvijek u tom trenutku izgubio, a obiĉno bi
otišao u svoju radnu sobu.
Toga dana kojeg se sjećam ĉuo sam kako posjetitelji poĉinju
odlaziti na kraju sastanka, te sam izišao u vrt i ondje ĉekao majku -
pretpostavljao sam da će, kao i obiĉno, uskoro izići i zauzeti moju
ljuljaĉku, cijelo vrijeme pjevajući svojim zanosnim glasom.
95Kad se nakon nekog vremena nije pojavila, pošao sam u kuću
pogledati gdje se zadrţala. Ušavši u knjiţnicu, vidio sam da su
vrata blagovaonice sada odškrinuta; da je sastanak doista završio,
ali su majka i ujak Philip još uvijek ondje, posve zaokupljeni
razgovorom za stolom pokrivenim papirima. Tada se iza mene
pojavio moj otac, nesumnjivo takoĊer uvjeren da je jutarnji posao
završio. Zaĉuvši glasove iz blagovaonice, stao je i rekao mi:
- O, još su ovdje.
- Samo ujak Philip.
Moj se otac nasmiješio, a zatim prošao kraj mene i ušao u
blagovaonicu. Vidio sam kroz vrata kako ujak Philip ustaje, a
potom sam ĉuo kako se njih dvojica glasno zajedno smiju.
Trenutak kasnije izišla je moja majka, djelujući pomalo
razdraţeno, sa svojim dokumentima u naruĉju.
Tada je već bilo iza podneva. Ujak Philip je ostao na ruĉku pa je
bilo još vedrog smijeha. Kad smo završavali s ruĉkom, ujak Philip
je iznio prijedlog: zašto svi poslije podne ne poĊemo na hipodrom?
Majka je razmislila o tome i izjavila da je to izvrsna ideja. Otac je
takoĊer rekao da to smatra dobrom zamisli, ali će se morati
ispriĉati zbog posla što ga ĉeka u radnoj sobi.
- Ali svakako, draga - rekao je okrenuvši se majci - zašto ti ne bi
pošla s Philipom? Ovo se pretvara u prekrasno poslijepodne.
- Pa, znaš, mislim da bih baš mogla - rekla je majka. - Malo
uzbuĊenja svima bi nam moglo koristiti. Christopheru takoĊer.
I u tom su trenutku svi pogledali u mene. Iako mi je tada bilo samo
devet godina, vjerujem da sam priliĉno toĉno procijenio situaciju.
Naravno, znao sam da mi se nudi mogućnost izbora: poći na hipo-
drom ili ostati kod kuće s ocem. No vjerujem da sam takoĊer
shvatio i dublje implikacije: ako izaberem ostati kod kuće, majka
će odbiti poći na hipo-
96
drom samo u pratnji ujaka Philipa. Drugim rijeĉima, izlazak je
ovisio o tome hoću li poći s njima. Štoviše, znao sam - i u to sam
posve siguran - da je moj otac u tom trenutku oĉajniĉki ţelio da ne
poĊemo, da bi mu naš odlazak izazvao golemu bol. Ništa u
njegovu drţanju nije mi ukazivalo na to, već sam to zakljuĉio iz
onoga što sam - moţda nehotice - upijao tijekom proteklih tjedana
i mjeseci. Jasno, bilo je mnogo stvari koje uopće nisam razumio u
tim danima, ali to sam posve jasno vidio: u tom se trenutku moj
otac posve oslanjao na mene da spasim situaciju.
Ali moţda ipak nisam dovoljno razumio. Jer kad je moja majka
rekla: - Hajde, Vrapĉiću. Poţuri staviti cipele - uĉinio sam to s
vidljivim entuzijazmom, i to sam se svim silama trudio pokazati.
Do dana današnjega jasno se sjećam kako nas je otac ispratio do
vrata, rukovao se s Philipom, smijao se i mahao nam dok je koĉija
vozila majku, ujaka Philipa i mene na naš poslijepodnevni izlet.
Jedine druge uspomene koje su mi jasno ostale u sjećanju iz te
jeseni takoĊer se tiĉu mog oca: primjerice, oni neobiĉni sluĉajevi
njegova »hvalisanja«. Moj je otac uvijek bio skroman u svom
ponašanju, a hvalisanje drugih bilo mu je neugodno. Zato mi se
tada ĉinilo tako neobiĉnim ĉuti ga da govori na takav naĉin, u
nekoliko zasebnih prilika, negdje u to vrijeme. To su sve bili manje
vaţni primjeri i tek su me neznatno iznenadili, ali su unatoĉ tome
sve ove godine ostali u mom sjećanju. Jednom je, na primjer, za
veĉerom posve iznenada rekao majci:
- Jesam li ti rekao, draga? Onaj ĉovjek se vratio k meni, onaj
predstavnik luĉkih radnika. Ţelio mi je zahvaliti za sve što sam za
njih uĉinio. Baš je dobro govorio engleski. Jasno, ti Kinezi uvijek
pretjeruju, a njihove rijeĉi treba uzeti s rezervom. Ali znaš, draga,
imao sam snaţan osjećaj da doista misli ono
97što kaţe. Rekao je da sam ja njihov »poĉasni heroj«. Kako ti se
to sviĊa? Poĉasni heroj!
Otac se nasmijao, a zatim je paţljivo promatrao majku. Ona je na
trenutak nastavila jesti, a potom je rekla:
- Da, dragi. Već si mi to ispriĉao.
Otac je izgledao pomalo poraţeno, ali se u idućoj sekundi ponovno
vedro nasmiješio i uz smijeh rekao: - Jesam, doista! - Potom se
okrenuo k meni i rekao: -Ali Vrapĉić to još nije ĉuo. Zar ne,
Vrapĉiću? Poĉasni heroj. Tako zovu tvoga oca.
Ne sjećam se što je sve to znaĉilo, a vjerojatno me tada nije ni
posebno zanimalo. Zapamtio sam taj dogaĊaj samo zato što je, kao
što sam rekao, bilo posve nesvojstveno mome ocu da tako govori o
sebi.
Drugi dogaĊaj te vrste zbio se jednog poslijepod-neva kad smo
moji roditelji i ja pošli u javne vrtove slušati limenu glazbu. Baš
smo izišli iz naše koĉije u gornjem dijelu Bunda, a majka i ja smo
gledali preko širokog bulevara prema ulazu u vrtove. Bilo je
nedjeljno poslijepodne i sjećam se da su ploĉnici s obje strane bili
puni lijepo odjevenih šetaĉa koji su uţivali u povjetarcu iz luke.
Sam je Bund bio pretrpan koĉijama, automobilima i rikšama, a
majka i ja smo se pripremali da ga prijeĊemo kad nam je iza leĊa
prišao otac, nakon što je platio vozaĉu, te iznenada i priliĉno
glasno rekao:
- Vidiš, draga, oni sada znaju u tvrtki. Znaju da ja nisam od onih
koji se povlaĉe. Bentlev to zna. O da, sada to jako dobro zna!
Kao i onom prilikom u blagovaonici majka u poĉetku niĉim nije
pokazala da ga je ĉula. Uhvatila me je za ruku i mi smo prešli ulicu
do ulaza u vrtove. - Zar doista? - samo je ispod glasa pro-mrmljala
kad smo stigli na drugu stranu.
Ali nije na tome stalo. Ušli smo u javne vrtove i neko vrijeme,
poput svake druge obitelji koja je nedjeljom poslije podne odlazila
u vrtove, šetali oko
98
tratina i cvjetnih gredica pozdravljajući prijatelje i poznanike,
povremeno se zaustavljajući radi kratkog razgovora. Katkad bih
vidio djeĉake koje sam poznavao - iz škole ili sa satova glasovira
kod gospoĊe Levvis - ali i oni su, poput mene, hodali uza svoje
roditelje i pristojno se ponašali, te bismo se samo srameţljivo
pozdravili, ili ne bismo. Limena glazba poĉinjala je svirati toĉno u
sedamnaest i trideset, a iako su svi to znali, većina je ljudi ĉekala
da do njih dopru zvukovi glazbe i tek bi tada krenuli prema
paviljonu za koncerte.
Mi smo uvijek kasno kretali onamo pa bi sva sjedala bila zauzeta
kad bismo stigli. Meni to nije previše smetalo jer su se djeca
smjela slobodnije ponašati oko paviljona, pa bih se i ja katkad
pomiješao s ostalima i igrao se s drugim djeĉacima. Toga poslije-
podneva - zasigurno je već bila poodmakla jesen jer se sjećam da
je sunce već bilo nisko iza paviljona -majka se udaljila nekoliko
koraka kako bi razgovarala s nekim prijateljima koji su stajali u
blizini, a nakon nekoliko minuta slušanja glazbe pitao sam oca
smijem li poći do nekolicine ameriĉkih djeĉaka koje sam poznavao
i koji su se igrali uz rub mnoštva. Nastavio je zuriti u orkestar i nije
mi odgovorio, pa sam ga kanio ponovno pitati kad je tiho rekao:
- Svi ti ljudi ovdje, Vrapĉiću. Svi ti ljudi. Pitaj ih i svi će ustvrditi
da imaju mjerila. No kad odrasteš, vidjet ćeš da ih samo nekolicina
odista ima. Tvoja majka, meĊutim, ona je drukĉija. Nikad neće
iznevjeriti sebe. I znaš, Vrapĉiću, zato je napokon uspjela. Uĉinila
je tvoga oca boljim ĉovjekom. Mnogo boljim ĉovjekom. U redu,
moţda jest stroga, tebi to ne trebam govoriti, ha, ha! Pa, bila je
jednako stroga sa mnom kao i s tobom. A rezultat je, tako mi
svega, da sam zbog toga postao bolje ljudsko biće. Trebalo je
mnogo vremena, ali uspjela je. Ţelim da to znaš, Vrapĉiću, tvoj
otac više nije ista osoba koju si vidio onoga puta, znaš, onda kad
ste ti i majka uletjeli k
99meni. Sjećaš. se toga, naravno da se sjećaš. Onoga puta kad sam
bio u radnoj sobi. Ţao mi je da si uopće morao vidjeti oca u
takvom stanju. Pa, u svakom sluĉaju, to je bilo onda. Danas,
zahvaljujući tvojoj majci, postao sam mnogo snaţnija osoba.
Osoba, usuĊujem se reći, Vrapĉiću, kojom ćeš se jednoga dana
ponositi.
Malo sam razumio od onoga što mi je govorio, a osim toga, imao
sam osjećaj da bi se moja majka -koja se nalazila tek malo dalje od
nas - ljutila kad bi ĉula njegove rijeĉi. Stoga zapravo nisam
odgovorio ocu. Imam osjećaj da sam jednostavno ponovno pitao,
nekoliko trenutaka kasnije, smijem li se pridruţiti svojim
ameriĉkim prijateljima, i na tome smo završili.
No tijekom sljedećih dana doista sam razmišljao
0 tom neobiĉnom govoru moga oca, a posebno o njegovom
spominjanju dogaĊaja kad smo majka i ja »uletjeli« k njemu u
radnu sobu. Dugo nisam znao na što je mislio, te sam uzaludno
pokušavao spojiti ovo ili ono sjećanje s njegovim rijeĉima. Na
koncu sam zakljuĉio da je rijeĉ o jednoj uspomeni iz doba kad sam
još bio jako malen, kad mi nije moglo biti više od ĉetiri ili pet
godina - sjećanju koje je ĉak i tada, kad sam imao devet godina,
već pomalo izblijedjelo.
Radna soba moga oca nalazila se na najgornjem katu kuće, a imala
je lijep pogled na zemljište iza kuće. Obiĉno mi nije bilo dopušteno
ulaziti onamo,
1 općenito se nisam trebao igrati u blizini te prostorije. Postojao je,
meĊutim, uski hodnik što je vodio od odmorišta ispred vrata radne
sobe, duţ kojega je visio niz slika u teškim pozlaćenim okvirima.
Sve su to bile precizne slike šangajske luke, kao da ih je izradio
arhitekt, viĊene s toĉke na obali u Pootungu; to jest, vidjela su se
brojna plovila u luci i velike zgrade Bunda u pozadini. Slike su
vjerojatno
100
bile iz osamdesetih godina devetnaestog stoljeća, a pretpostavljao
sam da, poput mnogih drugih ukrasa i slika u kući, pripadaju
kompaniji. Dakle, toga se zapravo ne sjećam osobno, ali majka mi
je ĉesto govorila kako smo, dok sam bio jako malen, obiĉavali sta-
jati pred tim slikama i zabavljati se dajući neobiĉna imena raznim
plovilima na vodi. Prema majĉinim rijeĉima, uskoro bih se
previjao od smijeha, a katkad ne bih ţelio prekinuti igru sve dok
svakom vidljivom plovilu ne bismo nadjenuli ime. Ako je bilo tako
-ako smo se doista grohotom smijali za cijelo vrijeme te naše igre -
onda je gotovo sigurno da ne bismo dolazili gore i tako se
zabavljali dok je moj otac radio u radnoj sobi. No kad sam dalje
razmišljao o oĉevim rijeĉima onoga dana kraj paviljona, poĉeo sam
se prisjećati jedne prilike kad smo majka i ja doista zajedno stajali
u potkrovlju, koliko znam igrajući tu našu igru, kad se ona naglo
prekinula i postala vrlo mirna.
Moja je prva pomisao bila da će me izgrditi, moţda zbog neĉega
što sam upravo rekao i time je oneraspoloţio. Ĉak nije bilo ni tako
neobiĉno za moju majku da naglo mijenja raspoloţenje usred
skladne igre i prekori me zbog neke nepodopštine koje se
odjednom sjetila, a poĉinio sam je ranije toga dana. No kad sam
ušutio pripravan za baš takvu eksploziju, shvatio sam da ona
osluškuje. U idućem se trenutku okrenula i vrlo naglo otvorila
vrata oĉeve radne sobe.
Kraj majĉina sam tijela ugledao dio prostorije. Trajno mi se u
pamćenje usjekao prizor oca nagnutog nad stolom, lica prekrivena
znojem i iskrivljena od frustriranosti. Moguće je da je jecao, a taj
je zvuk zaokupio majĉinu pozornost. Ispred njega, na stolu, bilo je
papira, poslovnih knjiga, biljeţnica. Opazio sam - vjerujem da sam
slijedio majĉin pogled -još papira i biljeţnica na podu, kao da ih je
u napadaju bijesa bacio onamo. Pogledao nas je, iznena-
101den, a u idućem je trenutku rekao glasom koji me je šokirao: '
- Ne moţemo to uĉiniti! Nikad se nećemo vratiti! Ne moţemo to
uĉiniti! Previše traţiš, Diana. To je previše!
Majka mu je nešto ispod glasa rekla, zasigurno neki prijekor kako
bi ga natjerala da se pribere. Otac se u tom trenutku ipak malo
smirio i, pogledavši kraj majke, prvi put vidio mene. No gotovo
trenutno njegovo se lice opet iskrivilo od oĉaja te je, okrenuvši se
majci, ponovno rekao, bespomoćno odmahujući glavom:
- Ne moţemo to uĉiniti, Diana. To bi nas uništilo. Sve sam
prouĉio. Nikad se nećemo vratiti u Englesku. Ne moţemo skupiti
dovoljno. Bez tvrtke jednostavno smo nemoćni.
Tada se ĉinilo da je ponovno izgubio kontrolu nad sobom, a kad je
majka poĉela govoriti nešto drugo - tihim, ljutitim glasom - otac je
poĉeo vikati, ne toliko na nju koliko na zidove svoje radne sobe:
- Neću to uĉiniti, Diana! Moj Boţe, za koga me smatraš? To nije u
mojoj moći, ĉuješ li? Nije u mojoj moći! Ne mogu to uĉiniti!
Moţda je majka u tom trenutku zatvorila vrata radne sobe i odvela
me odande. Ne sjećam se više niĉega u vezi s tim. I naravno, ne
mogu biti siguran da je bilo baš tako, niti da su to toĉne rijeĉi što ih
je moj otac tada izgovorio. No tako sam, priznajem nakon mnogo
razmišljanja, oblikovao to sjećanje.
U ono je doba to za mene bilo samo zbunjujuće iskustvo, pa iako
mi se vjerojatno ĉinilo zanimljivim da moj otac, poput mene, ima
trenutaka plakanja i vikanja, nisam se previše opterećivao pitanjem
o ĉemu se zapravo radilo. Osim toga, kad sam sljedeći put vidio
oca, bio je opet onaj stari, a majka nikad nije spominjala taj
incident. Da moj otac nije, godinama kasnije, odrţao onaj neobiĉni
govor kraj pavi-
102
ljona, vjerojatno bih posve izbrisao iz sjećanja taj dogaĊaj.
No kao što kaţem, uz izuzetak tih neobiĉnih epizoda, malo se što
ĉini vrijednim sjećanja iz te jeseni i tmurne zime što je uslijedila.
Bio sam nekako trom veći dio tog razdoblja, te sam se oduševio
kad me je Mei Li jednog poslijepodneva posve leţerno obavijestila
da se Akira vratio iz Japana, da baš u tom trenutku iskrcavaju
njegovu prtljagu iz automobila na kolnom prilazu susjedne kuće.
103Sedmo poglavlje
Oduševio sam se kad sam saznao da se Akira nije vratio u Šangaj
samo u posjet, već za doglednu budućnost, s planovima da se vrati
u svoju staru školu na cesti North Szechwan na poĉetku ljetnog
semestra. Ne sjećam se jesmo li nas dvojica na neki posebni naĉin
proslavili njegov povratak. Imam dojam da smo jednostavno
nastavili prijateljevati ondje gdje smo jesenas stali, bez mnogo
zbrke. Veoma me je zanimalo ĉuti o Akirinim iskustvima u Japanu,
ali me je uvjerio da bi bilo djetinjasto -nekako ispod naše razine -
raspravljati o tim stvarima, te smo nastavili po našim starim
obiĉajima kao da nas u tome ništa nije prekinulo. Naravno,
pogodio sam da mu u Japanu nije bilo dobro, ali nisam
pretpostavio ni polovicu onoga što se dogaĊalo do onog toplog
proljetnog dana kad je rasparao rukav svog kimona.
Kad smo se igrali vani, Akira se obiĉno odijevao sliĉno kao i ja - u
košulju, kratke hlaĉe i, za toplijih dana, šeširić za zaštitu od sunca.
No kad smo se tog jutra igrali na uzvisini u straţnjem dijelu našeg
vrta, imao je na sebi kimono - ništa posebno, već samo jedan od
odjevnih predmeta što ih je ĉesto nosio po svojoj kući. Trĉali smo
gore dolje po uzvisini, glumeći jednu od naših drama, kad je
odjednom stao blizu vrha i namrgoĊeno sjeo. Pomislio sam da se
ozlijedio, ali kad sam mu prišao, vidio sam da promatra poderani
dio rukava svoga kimona. Ĉinio
104
je to s krajnjom zabrinutošću, a ĉini mi se da sam mu rekao nešto
kao:
- Što se dogodilo? Tvoja će sluškinja ili netko drugi zaĉas to sašiti.
Nije odgovorio - ĉinilo se da je na trenutak posve zaboravio na
moju nazoĉnost - a ja sam shvatio da pred mojim oĉima tone u
duboku potištenost. Još je nekoliko sekundi nastavio prouĉavati
poderano mjesto, a potom je spustio ruku i zagledao se u tlo pred
sobom, kao da se upravo zbila golema tragedija.
- Ovo treći put - tiho je promrmljao. - Treći put isti tjedan ĉinim
loša stvar.
Nastavio sam ga pomalo zbunjeno promatrati, a on je rekao: -
Treća loša stvar. Sad me majka i otac poslati natrag u Japan.
Meni, naravno, nije bilo jasno kako neznatno poderani stari
kimono moţe izazvati takve posljedice, ali sam se tada dovoljno
uspaniĉio pri toj pomisli da sam ĉuĉnuo kraj njega i usrdno
zahtijevao objašnjenje njegovih rijeĉi. No tog sam jutra malo uspio
izvući iz prijatelja - postajao je sve potišteniji i zatvoreniji - i ĉini
mi se da se nismo rastali kao najbolji prijatelji. MeĊutim, tijekom
nekoliko sljedećih tjedana postupno sam otkrio što se krilo iza
njegova neobiĉna ponašanja.
Akira se već od prvoga dana u Japanu osjećao krajnje jadno. Iako
to nikad nije izrijekom priznao, zakljuĉio sam da su ga
nemilosrdno bojkotirali jer je bio »stranac«; njegovo ponašanje,
stavovi, naĉin govora, stotinu drugih stvari izdvajali su ga kao
drukĉijeg, a nisu ga maltretirali samo njegovi suuĉe-nici, već i
uĉitelji, pa ĉak i - nagovijestio je to više puta - roĊaci u ĉijoj je kući
boravio. Na koncu je postao tako duboko nesretan da su ga roditelji
usred školske godine morali vratiti kući.
Pomisao da bi se ponovno morao vratiti u Japan muĉila je mog
prijatelja. Ĉinjenica je bila da je njegovim roditeljima Japan veoma
nedostajao i ĉesto su
105razgovarali o povratku obitelji onamo. Budući da se njegova
starija sestra, Etsuko, uopće nije protivila ţivljenju u Japanu, Akira
je shvatio da samo on ţeli da obitelj ostane u Šangaju; da samo
njegovo ţestoko protivljenje ideji spreĉava njegove roditelje da se
spakiraju i otplove za Nagasaki, a uopće nije bio siguran koliko će
još njegove ţelje imati prednost pred sestri-nima i roditeljevima.
Situacija je bila krajnje osjetljiva i svako nezadovoljstvo što ga je
izazvao - svaka nepodopština, svako zaostajanje u školi - mogla bi
prevagnuti na njegovu štetu. Odatle njegova pretpostavka da bi
neznatno oštećeni rukav kimona lako mogao izazvati najozbiljnije
posljedice.
Kako se pokazalo, poderani kimono nije izazvao gnjev njegovih
roditelja kako se on bojao, i sigurno se zbog toga ništa znaĉajno
nije dogodilo. No tijekom mjeseci nakon njegova povratka stalno
se dogaĊala jedna nezgoda za drugom, a to je moga prijatelja
bacalo natrag u jamu strahova i malodušnosti. Pretpostavljam da je
najvaţniji od tih dogaĊaja bio onaj u vezi s Ling Tienom i našom
»pljaĉkom« - »zloĉinom iz moje prošlosti« koji je tako pobudio
Sarahino zanimanje tijekom naše voţnje autobusom danas poslije
podne.
Ling Tien je bio s Akirinom obitelji otkako su ţivjeli u Šangaju.
Moja prva sjećanja o igrama u susjednoj kući odnose se na starog
slugu koji se, vukući noge, s metlom kretao naokolo. Izgledao je
vrlo staro, a uvijek je nosio tešku tamnu halju, ĉak i ljeti, kapu i
perĉin. Za razliku od drugih kineskih slugu u susjedstvu, rijetko se
kada smiješio djeci, ali nije se ni mrgodio ili vikao na nas, i da nije
bilo Akirina stava prema njemu, vjerojatno ga nikad ne bih drţao
zastrašujućim. Doista, sjećam se da me je u poĉetku najviše
zbunjivala panika što bi zahvatila Akiru kad god bi se sluga
pojavio u našoj blizini. Ako bi primjerice Ling Tien prolazio
hodnikom,
106
moj bi prijatelj prekinuo ono što smo radili i ukoĉeno stao u dio
sobe što ga starac nije mogao vidjeti, a ne bi se maknuo sve dok
opasnost ne bi prošla. U tim prvim danima našeg prijateljstva još
nisam bio zaraţen Akirinim osjećajem strepnje jer sam pretpostav-
ljao da je to proizišlo iz neĉeg odreĊenog što se dogodilo izmeĊu
njega i Ling Tiena. Kao što rekoh, bio sam povrh svega zbunjen,
ali kad god bih Akiru zamolio da objasni svoje ponašanje, on bi me
jednostavno ignorirao. S vremenom sam poĉeo shvaćati kako je
duboko posramljen svojom nesposobnošću da kontrolira strah od
Ling Tiena, te sam nauĉio šutjeti kad god bi na taj naĉin došlo do
prekida naše igre.
No kako smo postajali stariji, pretpostavljam da je Akira poĉeo
osjećati potrebu opravdati svoj strah. Kad nam je bilo sedam ili
osam godina, moj se prijatelj više ne bi ukoĉio pri pogledu na Ling
Tiena; umjesto toga, prekinuo bi ono što je radio i promatrao me s
neobiĉnim osmijehom na licu. Tada bi primaknuo usta mojem uhu
i neobiĉno monotonim glasom - sliĉnim onome redovnika koje
smo ĉuli kako pjevajućim tonom govore na trţnici ceste Boone -
iznosio uţasavajuća otkrića o starom slugi.
Tako sam saznao za Ling Tienovu zastrašujuću strast prema
šakama. Akira je jednom sluĉajno pogledao niz hodnik za poslugu
prema Ling Tienovoj sobi, u rijetkoj prilici kad je starac ostavio
odškrinuta vrata, te je na podu vidio hrpu odsjeĉenih šaka
muškaraca, ţena, djece, majmuna. Drugi put, kasno noću, Akira je
vidio kako sluga u kuću nosi košaru punu odsjeĉenih malenih ruku
majmuna. Uvijek moramo biti na oprezu, govorio je Akira.
Pruţimo li mu i najmanju priliku, Ling Tien bi nam bez oklijevanja
odsjekao šake.
Kad sam ga, nakon nekoliko takvih izvještaja, pitao zašto je Ling
Tien tako opĉinjen šakama, Akira me je paţljivo pogledao, a zatim
me je pitao
107moţe li mi povjeriti najmraĉniju obiteljsku tajnu. Kad sam ga
uvjerio da moţe, još je malo razmišljao prije no što je konaĉno
rekao:
- Onda ti kazati, stari moj! Uţasan razlog! Zašto Ling odsjeći šake.
Ja ti reći!
Ling Tien je navodno otkrio naĉin pretvaranja odsjeĉenih šaka u
pauke. U svojoj je sobi imao mnogo zdjela ispunjenih raznim
tekućinama u kojima je po nekoliko mjeseci namakao mnoge šake
što ih je skupio. Prsti bi se polako poĉeli micati sami od sebe - u
poĉetku samo lagani trzaji, a potom svijanje; na koncu bi izrasle
tamne dlake, a Ling Tien bi ih izvadio iz tekućina i pustio na slo-
bodu, kao pauke, po cijelom susjedstvu. Akira je ĉesto ĉuo kako se
stari sluga u gluho doba noći šulja iz kuće kako bi baš to napravio.
Moj je prijatelj ĉak jednom vidio u vrtu, kako se kreće kroz
raslinje, mutanta kojeg je Ling prerano izvadio iz otopine pa još
uvijek nije u potpunosti sliĉio pauku i lako ga se moglo
identificirati kao odsjeĉenu šaku.
Iako ĉak ni u toj dobi nisam posve vjerovao u te priĉe, sigurno su
me uznemirile i neko je vrijeme sam pogled na Ling Tiena bio
dovoljan da premrem od straha. Doista, kako smo postajali stariji,
niti jedan od nas nije se posve riješio straha od Ling Tiena. To je
uvijek muĉilo Akirin ponos, a kad nam je bilo oko osam godina,
ĉinilo se da je imao potrebu stalno stavljati na kušnju te stare
strahove. Sjećam se da me je ĉesto znao odvući do nekog mjesta u
svojoj kući odakle smo mogli špijunirati Ling Tiena koji je meo
stazu ili nešto sliĉno. To mi špijuniranje nije previše smetalo, ali
strepio sam od Akirinih upornih izazova da se pribliţim Ling
Tienovoj sobi.
Dotad smo se drţali podalje od te sobe, pogotovo jer je Akira
tvrdio da nas isparavanja iz Ling Tieno-vih tekućina mogu
hipnotizirati i povući nas kroz vrata. No sad je zamisao o
pribliţavanju sobi postala nekakva opsesija moga prijatelja. Mogli
smo razgova-
108
rati o neĉemu posve razliĉitom, a na njegovu bi se licu pojavio
neobiĉan smiješak i poĉeo bi šaptati: -Ti se bojati? Christopher, ti
se bojati?
Tada bi me natjerao da ga slijedim kroz kuću, kroz one neobiĉno
namještene sobe, do luka napravljenog od debelih greda što je
oznaĉavao poĉetak prostora za poslugu. Kad bismo prošli ispod
luka, našli bismo se u mraĉnom hodniku od golih ulaštenih dasaka,
a u dnu hodnika bila su vrata Ling Tienove sobe.
Najprije sam morao samo stajati ispod luka i gledati kako se Akira
oprezno kreće hodnikom dok ne bi prešao otprilike pola
udaljenosti do te uţasne sobe. Još uvijek mogu u mislima vidjeti
svog prijatelja, njegovo bucmasto tijelo ukoĉeno od napetosti,
njegovo lice, kad god bi pogledao prema meni, blistavo od znoja,
sileći se da pode još nekoliko koraka dalje prije nego bi se okrenuo
i potrĉao natrag s pobjedniĉkim osmijehom na licu. Potom bi
uslijedilo njegovo nagovaranje i zadirkivanje dok na koncu ne bih
skupio hrabrosti i izveo isti pothvat. Neko su vrijeme, kao što
kaţem, ti ispiti hrabrosti povezani s Ling Tienovom sobom priliĉno
opsjedali Akiru i time ĉinili manje ugodnima odlaske u njegovu
kuću.
MeĊutim, proteklo je još mnogo vremena dok se nismo usudili
prići do samih vrata, da i ne govorim o ulasku u sobu. Kad smo
konaĉno ušli u Ling Tie-novu sobu, obojica smo imali deset
godina, a to je bila - iako to tada nisam znao, naravno - moja
posljednja godina u Šangaju. Tada smo Akira i ja poĉinili našu
malenu pljaĉku - impulzivan ĉin ĉije šire posljedice, u našem
uzbuĊenju, nismo uopće mogli predvidjeti.
Znali smo da će Ling Tien poĉetkom kolovoza otputovati na šest
dana kako bi posjetio svoje rodno selo blizu Hangchovva i ĉesto
smo planirali kako ćemo tada iskoristiti priliku i konaĉno ući u
109sobu. I doista, prvog poslijepodneva nakon Ling Tie-nova
odlaska stigao sam u Akirinu kuću i našao prijatelja posve
zaokupljena tim pitanjem. Tada sam već bio, moram reći, općenito
mnogo samouvjerenija osoba nego godinu dana ranije, a ako sam
još uvijek osjećao malo onog starog straha pred Ling Tienom,
sigurno to ne bih pokazao. Zapravo, vjerujem da sam bio mnogo
smireniji pri pomisli na ulazak u sobu - nešto što je moj prijatelj
sigurno opazio i doţivio kao posebnu dimenziju izazova.
No pokazalo se da je Akirina majka cijelog poslijepodneva šivala
haljinu, a to je iz nekog razloga iziskivalo njezino stalno kretanje iz
jedne sobe u drugu, a Akira je ustvrdio da je previše riziĉno
pokušati izvesti našu zamisao. Meni to sigurno nije smetalo, ali
sam siguran da je Akira s većim olakšanjem doĉekao ispriku.
MeĊutim, sljedeći je dan bila subota, a kad sam stigao u Akirinu
kuću, njegovi su roditelji već bili izišli. Akira nije imao amah kao
ja, a kad smo bili mladi, ĉesto smo se prepirali oko toga koji od nas
ima više sreće. On je uvijek tvrdio da japanskoj djeci nije potrebna
amah jer su »hrabrija« od zapadnjaĉke djece. Tijekom jedne takve
prepirke pitao sam ga tko će se pobrinuti za njegove potrebe ako
mu je majka izišla, a on ţeli, recimo, malo hladne vode, ili ako se
poreze. Sjećam se da mi je rekao da japanske majke nikad ne izlaze
osim ako im dijete to posebno ne dopusti - tvrdnja u koju mi je bilo
teško vjerovati jer sam znao da se japanske gospoĊe sastaju u
svojim krugovima, jednako kao i europske gospoĊe, u Astor
Houseu ili u Marcellovoj ĉajani na cesti Szechvvan. No kad mi je
ukazao na to da se za sve njegove potrebe u majĉinoj odsutnosti
brine sluškinja, a on istodobno moţe raditi što god hoće bez
ikakvih ograniĉenja, doista sam poĉeo vjerovati da sam ja izvukao
kraći kraj. Neobiĉno je da sam nastavio u to vjerovati iako je u
praksi, u onim prili-
110
kama kad smo se igrali u njegovoj kući dok mu je majka bila vani,
ovaj ili onaj sluga uvijek imao zadatak paziti na svaki naš pokret.
Doista, pogotovo dok smo bili mlaĊi, to bi znaĉilo neku osobu bez
osmijeha, koja se nesumnjivo bojala teških posljedica ako nam se
nešto loše dogodi, kako stoji u neposrednoj blizini dok smo se mi
nastojali u miru igrati.
No tog smo se ljeta već smjeli mnogo slobodnije kretati bez
nadzora. Tog jutra kad smo ušli u Ling Tienovu sobu, igrali smo se
u jednoj od Akirinih oskudno namještenih soba na trećem katu dok
je postarija sluškinja - jedina druga osoba u kući -bila zaokupljena
šivanjem u prostoriji toĉno ispod nas. Sjećam se da je Akira u
jednom trenutku prekinuo ono što smo radili, na prstima otišao do
balkona i nagnuo se preko ograde, tako daleko da sam se pobojao
da bi mogao pasti. Kad se ţurno vratio unutra, opazio sam da se na
njegovu licu pojavio neobiĉni osmijeh. Šaptom me je izvijestio da
je sluškinja zaspala, kao što je i oĉekivao.
- Sad morati poći unutra! Ti se bojati, Christo-pher? Ti se bojati?
Akira je odjednom postao tako napet da su me na trenutak
preplavili svi moji stari strahovi u vezi s Ling Tienom. No tada
više ni za jednog od nas povlaĉenje nije dolazilo u obzir, te smo što
je moguće tiše krenuli u prostorije za poslugu dok se još jednom
nismo našli u onom mraĉnom hodniku.
Sjećam se da smo s jako malo oklijevanja hodali hodnikom dok
nismo stigli na ĉetiri ili pet metara od Ling Tienovih vrata. Tada
nas je nešto natjeralo da zastanemo i sekundu niti jedan od nas nije
mogao nastaviti; da se Akira u tom trenutku okrenuo i potrĉao,
siguran sam da bih i ja uĉinio isto. No ĉinilo se da je moj prijatelj
tada našao dodatnu hrabrost te mi je pruţio ruku i rekao: - Hajde,
stari moj! Mi poći zajedno!
111Uhvatili smo se za ruke i tako prešli posljednjih nekoliko
koraka. Tada je Akira otvorio vrata i mi smo obojica virnuli
unutra.
Ugledali smo malenu, oskudno namještenu, urednu sobu s dobro
pometenim podom od dasaka. Prozor je bio zastrt zastorom protiv
sunca, ali je svjetlost prodirala oko rubova. U zraku se osjećao
lagani miris tamjana, u udaljenom se kutu nalazila spremnica s
moćima, te niski uski krevet i zaĉuĊujuće veliĉanstvena komoda,
prekrasno lakirana, s kićenim ruĉkama na svakoj ladici.
Ušli smo i nekoliko sekundi ostali nepomiĉni, jedva dišući. Potom
je Akira uzdahnuo i okrenuo se k meni sa širokim osmijehom na
licu, oĉito oduševljen što je konaĉno pobijedio svoj stari strah. No
trenutak kasnije ĉinilo se da je njegov osjećaj pobjede brzo
zamijenila zabrinutost da će ispasti smiješan zbog pomanjkanja
bilo kakvih prijetećih karakteristika u sobi. Prije nego sam uspio
bilo što reći, brzo je pokazao komodu i napeto šapnuo:
- Ondje! Ondje unutra! Oprez, oprez, stari moj! Pauci, oni ondje
unutra!
Uopće nije bio uvjerljiv i zacijelo je to i sam shvatio. Unatoĉ tome,
na sekundu ili dvije, glavom mi je prošao prizor kako se pred
našim oĉima otvaraju te ladice i stvorenja - u raznim stadijima
izmeĊu šake i pauka - izbacuju svoje krakove. No sad je Akira
uzbuĊeno pokazivao malenu bocu što je stajala na niskom stoliću
kraj Ling Tienova kreveta.
- Losion! - šapnuo je. - Ĉarobni losion koji koristi! Ondje je!
Došao sam u iskušenje da izvrgnem ruglu taj oĉajniĉki pokušaj
oĉuvanja fantazije koju smo zapravo davno prerasli, ali sam u tom
trenutku imao još jednu iznenadnu viziju otvaranja ladica, a ostaci
starog straha sprijeĉili su me da bilo što kaţem. Štoviše, poĉeo sam
strepiti od mnogo vjerojatnije mogućnosti: primjerice, da će nas
sluškinja ili neka
112
druga odrasla osoba otkriti u toj sobi. Nisam mogao ni zamisliti
sramotu što bi potom uslijedila, kazne, dugotrajne razgovore
izmeĊu mojih i Akirinih roditelja. Nisam imao nikakvu ideju kako
bismo mogli objasniti svoje ponašanje.
Akira je baš tada koraknuo naprijed, pograbio bocu i stisnuo je uza
se.
- Idi! Idi! - procijedio je i odjednom nas je obojicu obuzela panika.
Tiho se smijuljeći, istrĉali smo iz sobe i niz hodnik.
Vrativši se u sigurnost sobe u potkrovlju - sluškinja je dolje i dalje
spavala - Akira je ponovno ustvrdio da su ladice bile pune
odsjeĉenih šaka. Sad mi je bilo jasno kako se uistinu boji da ću
ismijati našu dugotrajnu fantaziju, a nekako sam i ja osjećao
potrebu da je ostavim nedirnutu. Stoga nisam ništa rekao kako bih
pobio njegovu tvrdnju, niti sam na bilo koji naĉin nagovijestio da
je Ling Tienova soba predstavljala razoĉaranje ili da smo na
pogrešan naĉin dokazivali svoju hrabrost. Stavili smo bocu na
tanjur na sredini poda, a zatim sjeli i prouĉavali
Je-
Akira je oprezno skinuo ĉep. Unutra se nalazila blijeda tekućina s
neodreĊenim mirisom anisova sjemena. Do dana današnjeg nemam
pojma za što je stari sluga koristio taj losion; pretpostavljam da je
to bio nekakav lijek što ga je kupio za lijeĉenje neke kroniĉne
bolesti. U svakom sluĉaju, našoj je svrsi dobro posluţio neodreĊeni
izgled tekućine. Vrlo smo oprezno umakali granĉice u boĉicu i
pustili da kaplju na neki papir. Akira je upozoravao da ne smijemo
dopustiti da kap tekućine padne na naše šake jer bismo se ujutro
mogli probuditi s paucima na kraju ruku. Niti jedan od nas nije u to
doista vjerovao, ali ponavljam, ĉinilo se vaţnim radi Akirinih
osjećaja da se pretvaramo kako ipak vjerujemo, te smo s
pretjeranim oprezom nastavili prouĉavati tekućinu.
113Na koncu je Akira vratio ĉep na bocu i spremio je u kutiju što
ju je imao za posebne stvari, tvrdeći da ţeli izvesti još nekoliko
pokusa s losionom prije nego ga vrati. Sve u svemu, kad smo se
tog jutra rastali, bili smo priliĉno zadovoljni sami sobom.
No kad je Akira sljedećeg poslijepodneva došao u moju kuću,
odmah sam vidio da su se pojavili neki problemi; bio je veoma
zabrinut i ni na što se nije uspijevao koncentrirati. Bojeći se da su
njegovi roditelji nekako saznali za naš pothvat od prethodnog dana,
neko sam vrijeme izbjegavao pitati što ga muĉi. No na koncu više
nisam mogao izdrţati i traţio sam da mi kaţe loše vijesti.
MeĊutim, Akira je rekao da njegovi roditelji ni u što ne sumnjaju, a
potom je opet utonuo u tmurno raspoloţenje. Tek nakon još mnogo
upornog navaljivanja s moje strane konaĉno je popustio i ispriĉao
mi što se dogodilo.
Akira nije mogao obuzdati svoj pobjedniĉki osjećaj, pa je svojoj
sestri Etsuko otkrio što je uĉinio. Na njegovo iznenaĊenje, Etsuko
se uţasnula. Kaţem iznenaĊenje jer se Etsuko - koja je bila ĉetiri
godine starija od nas - nikad nije slagala s našim mišljenjem da je
Ling Tien opasan. No sada je, nakon što je ĉula Akirinu priĉu,
uţasnuto zurila u njega kao da je oĉekivala da će se pred njezinim
oĉima presaviti i umrijeti. Tada je rekla Akiri da je imao golemu
sreću; da je ona osobno poznavala sluge koji su ranije radili u kući,
a usudili su se uĉiniti ono što je on uĉinio, i koji su slijedom toga
nestali - njihovi su ostaci tjednima kasnije otkriveni u nekoj uliĉici
iza granica Naselja. Akira je rekao sestri da ga samo pokušava
prestrašiti, da joj ni na trenutak nije povjerovao. No oĉito je bio
potresen, a i ja sam osjetio ţmarce kad sam ĉuo tu »potvrdu« - i to
od autoriteta kao što je Etsuko - da smo se s pravom bojali Ling
Tiena.
Tek sam tada shvatio što je toliko muĉilo Akiru: netko je bocu
morao vratiti u Ling Tienovu sobu prije nego se stari sluga za tri
dana vrati s putovanja.
114
No jasno se vidjelo da je naša smjelost od prethodnoga dana posve
nestala, a pomisao da bismo ponovno morali ući u tu sobu ĉinila se
nezamislivom.
Nismo se mogli dogovoriti za jednu od naših uobiĉajenih igara, te
smo odluĉili poći na naše posebno mjesto kraj kanala. Cijelim smo
putem raspravljali o našem problemu iz svakog kuta. Što bi se
dogodilo kad ne bismo vratili bocu? Moţda je losion veoma
dragocjen pa će pozvati policiju da istraţuje. Ili moţda Ling Tien
neće nikome reći za njezin nestanak, ali će odluĉiti da se na nas
okomi nekom uţasnom osvetom. Sjećam se da je u našim glavama
vladala priliĉna zbrka o tome ţelimo li i dalje odrţavati našu
fantaziju o Ling Tienu, te do koje mjere ţelimo logiĉki razmisliti o
tome kako ćemo najbolje izbjeći ozbiljne nevolje. Sjećam se, na
primjer, da smo u jednom trenutku pomislili na mogućnost da je
losion lijek što ga je Ling Tien kupio nakon što je mjesecima
štedio novac i da će bez toga postati strašno bolestan; no već u
idućem dahu, ne zaboravljajući na tu posljednju ideju, uzeli smo u
obzir druge pretpostavke koje su podrazumijevale da je losion ono
što smo uvijek govorili da jest. Naše mjesto kraj kanala, petnaestak
minuta hoda od naših kuća, nalazilo se iza nekih skladišta u vla-
sništvu kompanije Jardine Matheson. Nikad nismo bili sigurni
ometamo li zapravo tuĊi posjed; kako bismo stigli onamo, prolazili
bismo kroz kapiju što je uvijek ostajala otvorena, a potom prešli
betonirano dvorište kraj nekolicine kineskih radnika koji su nas
sumnjiĉavo promatrali, ali nas nikad nisu zaustavljali. Zatim bismo
zaobišli trošnu kućicu za ĉamce i pošli duţ jednog mola dok ne
bismo sišli na naš komadić tvrdoga tamnoga tla toĉno na obali
kanala. Ondje je bilo tek toliko mjesta da sjednemo jedan uz
drugoga okrenuti prema vodi, ali ĉak i za najtoplijih dana skladišta
iza nas osiguravala su nam hlado-
115vinu, a kad god bi prošao neki ĉamac ili dţunka, voda bi
umirujući zapljuskivala naša stopala. Na suprotnoj se obali nalazilo
još skladišta, ali sjećam se da je gotovo toĉno nasuprot nama bio
procjep izmeĊu dvije zgrade kroz koji smo mogli vidjeti cestu
omeĊenu drvoredom. Akira i ja smo ĉesto dolazili na to mjesto,
iako smo pomno pazili da to nikad ne spomenemo roditeljima iz
straha da bi nam zabranili odlaziti onamo i igrati se tako blizu
vode.
Toga poslijepodneva, nakon što smo sjeli, pokušali smo na neko
vrijeme zaboraviti svoje brige. Sjećam se da me je Akira poĉeo
pitati, što je ĉesto ĉinio kad bismo dolazili na naše mjesto, da li
bih, u sluĉaju neke hitnoće, uspio doplivati do ovog ili onog
plovila što se vidjelo na rijeci. Ali nije dugo izdrţao i odjednom je,
na moje zaprepaštenje, poĉeo plakati.
Iznimno sam rijetko vidio prijatelja plakati. Zapravo, danas mi je u
sjećanju ostao samo taj sluĉaj. Ĉak i kad mu je veliki komad ţbuke
pao na nogu kad smo se igrali iza Ameriĉke misije, iako je sasvim
pozelenio, nije plakao. Ali tog poslijepodneva kraj kanala Akira je
oĉito stigao do ruba.
Sjećam se da je u rukama imao nekakav komad vlaţnog slojevitog
drveta s kojeg je, dok je jecao, otkidao komadiće i bacao ih u vodu.
Silno sam ga ţelio utješiti, ali budući da nisam znao što bih rekao,
sjećam se da sam ustao i potraţio još takvih komada drveta koje
sam lomio i davao njemu, kao da je to neki nuţni lijek. Tada više
nije bilo drva za bacanje i Akira je obuzdao svoje suze.
- Kad roditelji saznati - na koncu je rekao - oni biti tako bijesni.
Onda mi ne dopustiti ostati ovdje. Onda mi svi otići u Japan.
Još uvijek nisam znao što bih trebao reći. Tada je, zureći u brodicu
što je prolazila, promrmljao: -Nikad ne ţelim ţivjeti u Japan.
116
Budući da sam to uvijek radio kad bi on to izgovorio, ponovio sam
poput jeke: - A ja nikad ne ţelim poći u Englesku.
Nakon toga obojica smo nekoliko trenutaka šutjeli. No kod smo
nastavili zuriti u vodu, u mojim je mislima sve jaĉe dolazio do
izraţaja jedini oĉiti ĉin kojim bismo mogli sprijeĉiti strašne poslje-
dice, a na koncu sam mu jednostavno rekao da samo moramo na
vrijeme vratiti bocu i sve će biti u redu.
Ĉinilo se da me Akira nije ĉuo, pa sam ponovio svoje rijeĉi.
Nastavio me je ignorirati, a ja sam tek tada shvatio kako je stvaran
postao njegov strah od Ling Tiena nakon naše pustolovine
prethodnoga dana; doista, vidio sam da je jednako snaţan sada kao
i dok smo bili mladi, ali sada to Akira, naravno, nije mogao
priznati. Shvaćao sam njegov problem i trudio se pronaći neki
izlaz. Na koncu sam tiho rekao:
- Akira-chan. Ponovno ćemo to zajedno uĉiniti. Baš kao prošli put.
Uhvatit ćemo se za ruke, ući, vratiti bocu onamo gdje smo je našli.
Uĉinimo li to tako zajedno, bit ćemo sigurni, ništa nam se loše ne
moţe dogoditi. Baš ništa. Tada nitko nikad neće saznati što smo
uĉinili.
Akira je razmislio o tome. Potom se okrenuo i pogledao me, a ja
sam na njegovu licu vidio duboku i iskrenu zahvalnost.
- Sutra poslije podne, tri sata - rekao je. - Majka otići u park. Ako
sluškinja opet zaspati, onda imati prilika.
Uvjeravao sam ga da će sluškinja sigurno ponovno zaspati i
ponovio da se nemamo ĉega bojati ukoliko zajedno poĊemo u
sobu.
- Mi ĉiniti zajedno, stari moj! - rekao je uz iznenadni osmijeh i
ustao.
Na povratku smo razradili svoje planove. Obećao sam da ću idućeg
dana doći u Akirinu kuću mnogo
117prije odlaska njegove majke, a ĉim ona ode, mi ćemo poći gore
i zajedno ĉekati, Ling Tienova boca bit će spremna da sluškinja
zaspi. Akirino se raspoloţenje znatno razvedrilo, ali se sjećam da
se moj prijatelj, kad smo se toga poslijepodneva rastali, okrenuo k
meni s neuvjerljivom leţernošću i upozorio me neka narednoga
dana ne kasnim.
Sljedeći je dan ponovno bio vruć i vlaţan. Tijekom godina mnogo
sam puta razmišljao o svemu ĉega se sjećam o tome danu,
nastojeći suvislo sloţiti razne pojedinosti. Ne sjećam se baš
podrobno onoga što se dogaĊalo ujutro. Vidim prizor pozdravljanja
s ocem kad je odlazio na posao. Već sam bio vani i motao se oko
kolnog prilaza ĉekajući da on iziĊe. Na koncu se pojavio, u bijelom
odijelu i šeširu, s aktovkom i štapom. Zaškiljio je i pogledao prema
našoj kapiji. Tada, dok sam ĉekao da poĊe prema meni, na pragu
iza njega pojavila se majka i nešto rekla. Moj je otac pošao
nekoliko koraka natrag, razmijenio s njom nekoliko rijeĉi,
nasmiješio se, lagano je poljubio u obraz, a zatim dugim koracima
pošao prema meni. To je sve ĉega se sjećam u vezi s njegovim
odlaskom toga dana. Ne sjećam se jesmo li se rukovali, je li me
potapšao po ramenu, je li se na kapiji okrenuo i još jednom
mahnuo. Sve u svemu, uvjeren sam da u njegovu odlasku toga
jutra nije bilo niĉega po ĉemu bi se razlikovao od naĉina na koji je
svakog drugog dana odlazio na posao.
Sve što mi je ostalo u sjećanju od ostatka jutra je da sam se na sagu
u spavaćoj sobi igrao sa svojim kositrenim vojnicima, a moje su
misli stalno skretale na teški zadatak što nas oĉekuje kasnije toga
dana. Sjećam se da je moja majka u jednom trenutku izišla, te da
sam ruĉao u kuhinji s Mei Li. Nakon ruĉka morao sam potrošiti
vrijeme do tri sata, te sam pošao malo dalje cestom do mjesta gdje
su rasla
118
dva velika hrasta, malo dalje od ceste, a ipak dosta ispred najbliţeg
vrtnog zida.
Moţda je razlog tome bila ĉinjenica da sam već prikupljao
hrabrost, ali tog sam se dana uspio popeti na hrast do nove visine.
Pobjedniĉki sam se smjestio medu granama i otkrio da se moj
pogled pruţa preko ţivica i zemljišta svih susjednih kuća. Sjećam
se da sam neko vrijeme ondje sjedio, osjećajući vjetar na licu, i sve
više strepio od zadatka što me oĉekuje. Palo mi je na pamet da je,
iako sam osjećao tjeskobu, Akirin strah od Ling Tienove sobe sada
mnogo snaţniji, te da ću ovoga puta ja morati biti »voĊa«. Shvaćao
sam kakvu je odgovornost to podrazumijevalo i odluĉio djelovati
što je moguće sigurnije kad se pojavim u njegovoj kući. No dok
sam tako sjedio u krošnji stabla, stalno su mi padale na pamet
brojne nezgode koje bi mogle osujetiti naš plan: sluškinja neće
zaspati; mogla bi ĉak današnji dan izabrati za ĉišćenje hodnika
ispred Ling Tienove sobe; ili će se Akirina majka predomisliti i
neće izići kako oĉekujemo. Naravno, bili su tu i stari, manje
racionalni strahovi kojih se, koliko god se trudio, nisam mogao
posve osloboditi.
Na koncu sam sišao s hrasta i poţelio poći kući kako bih popio
ĉašu vode i pogledao koliko je sati. Kad sam ušao kroz našu
kapiju, na kolnom sam prilazu ugledao dva automobila. Pobudili
su u meni neodreĊenu znatiţelju, ali tada sam već bio previše
zabrinut da bih im poklanjao veću pozornost. Dok sam prolazio
hodnikom, pogledao sam kroz otvorena vrata sobe za primanje i
vidio tri muškarca kako stoje sa šeširima u rukama i razgovaraju s
majkom. U tome nije bilo niĉeg posebno neobiĉnog - bilo je
sasvim moguće da su došli razgovarati o majĉinoj kampanji - ali
nešto u ugoĊaju navelo me je da zastanem u hodniku. Kad sam to
uĉinio, glasovi su zamuknuli i vidio sam kako se okreću prema
meni. U jednome sam prepoznao gospodina Simpsona,
119oĉeva kolegu iz Bvatta; drugu dvojicu nisam poznavao. Tada
se na vidiku pojavila i moja majka jer se nagnula naprijed i
pogledala me. Pretpostavljam da sam moţda tada osjetio da se
dogaĊa nešto neuobiĉajeno. U svakom sluĉaju, u sljedećem sam
trenutku poţurio prema kuhinji.
Tek što sam stigao u kuhinju, zaĉuo sam korake i ušla je majka.
Ĉesto sam se nastojao sjetiti njezina lica - toĉnog izraza što ga je
imala - u tom trenutku, ali bez uspjeha. Moţda mi je neki nagon
govorio neka ga ne gledam. No sjećam se njezine nazoĉnosti, koja
mi se ĉinila prijetećom i velikom, kao da sam odjednom ponovno
postao jako malen, i tkanine svijetle ljetnje haljine što ju je imala
na sebi. Obratila mi se tihim, ali savršeno pribranim glasom:
- Christophere, ljudi s gospodinom Simpsonom su iz policije.
Moram završiti razgovor s njima. Odmah nakon toga ţelim
razgovarati s tobom. Hoćeš li me priĉekati u knjiţnici?
Zaustio sam da ću se pobuniti, ali me je majka ušutkala strogim
pogledom.
- Dakle, u knjiţnici - rekla je i okrenula se. - Doći ću ĉim završim s
gospodom. - Zar se nešto dogodilo ocu? - pitao sam.
Majka se ponovno okrenula k meni. - Tvoj otac jutros uopće nije
stigao u ured. Ali sigurna sam da postoji savršeno jednostavno
objašnjenje. Ĉekaj me u knjiţnici. Brzo ću doći.
Slijedio sam je iz kuhinje i pošao prema knjiţnici. Ondje sam sjeo
za stol i ĉekao, ali nisam razmišljao o ocu, već o Akiri i kako ću
zakasniti. Pitao sam se hoće li imati hrabrosti sam vratiti bocu; ĉak
i ako to uĉini, ipak će se jako ljutiti na mene. U tom sam trenutku
osjetio takvu zabrinutost za Akirinu situaciju, da sam doista
razmišljao kako bih trebao jednostavno otići i oglušiti se na
majĉinu zapovijed. U meĊuvremenu mi se ĉinilo da razgovor u
sobi za primanje traje beskonaĉno dugo. Na zidu u knjiţnici
120
nalazila se ura, a ja sam zurio u njezine kazaljke. U jednom sam
trenutku izišao u hodnik, nadajući se da ću uhvatiti majĉin pogled i
zatraţiti dopuštenje da odem, ali otkrio sam da su vrata sobe za
primanje sada zatvorena. Tada, dok sam se motao ondje u hodniku,
još jednom razmišljajući o iskradanju, pojavila se Mei Li i strogo
pokazala prema knjiţnici. Kad sam se vratio unutra, zatvorila je za
mnom vrata, a ja sam ĉuo kako šetka ondje vani. Ponovno sam sjeo
i nastavio promatrati uru. Kad su kazaljke prošle tri i trideset,
obuzela me potištenost i ispunio gnjev prema majci i Mei Li.
Tada sam konaĉno ĉuo da muškarci odlaze. Ĉuo sam kako jedan
od njih govori:
- Uĉinit ćemo sve što je u našoj moći, gospodo Banks. Moramo se
nadati najboljemu i uzdati se u Boga.
Nisam ĉuo majĉin odgovor.
Ĉim su muškarci otišli, istrĉao sam van i zatraţio dopuštenje da
odem do Akire. Ali majka je, razbje-snivši me, posve ignorirala
moju molbu i rekla: -Vratimo se u knjiţnicu.
Iako sam bio frustriran, uĉinio sam kako mi je rekla. U knjiţnici
me je posjela, ĉuĉnula preda me i rekla mi, vrlo mirno, da je moj
otac toga jutra nestao. Njegov je ured pozvao policiju koja je
pokrenula potragu, ali zasad bez rezultata.
- Ali sasvim je moguće da će se on do veĉere pojaviti - uz osmijeh
je rekla.
- Naravno da hoće - rekao sam glasom za koji sam se nadao da će
joj prenijeti moju ljutnju zbog takve guţve. Potom sam ustao sa
stolice i ponovno zatraţio dopuštenje da odem. No tada sam to već
uĉinio s manje ţara jer sam na uri vidio da više nema smisla poći k
Akiri. Njegova se majka zasigurno vratila; uskoro će mu posluţiti
veĉernji obrok. Osjećao sam da je jako nepravedno to što me
majka zadrţala u kući samo zato da bi mi rekla
121ono što sam više ili manje naslutio prije sat i pol. Kad mi je
napokon rekla da smijem ići, jednostavno sam otišao u svoju sobu,
poslagao vojnike po sagu i svim se silama trudio da ne razmišljam
o Akiri ili njegovim trenutnim osjećajima prema meni. Ali cijelo
sam se vrijeme sjećao svega što je reĉeno kraj kanala, i pogleda
zahvalnosti što mi ga je uputio. Štoviše, jednako kao ni Akira, ni ja
nisam ţelio da se on vrati u Japan.
Moja je potištenost potrajala do duboko u noć, ali to je naravno
protumaĉeno kao moja reakcija na situaciju s ocem. Tijekom
veĉeri majka je govorila stvari kao što su: - Nećemo se prepuštati
potišteno-sti. Zasigurno postoji vrlo jednostavno objašnjenje. -A
Mei Li je bila neuobiĉajeno njeţna sa mnom dok mi je pomagala
pri kupanju. No takoĊer se sjećam da je majka, kako je veĉer
prolazila, imala sve više »odsutnih« trenutaka koje sam tijekom
narednih tjedana tako dobro upoznao. Zapravo, vjerujem da je već
te iste veĉeri, dok sam leţao u krevetu, još uvijek zaokupljen onim
što ću reći Akiri kad ga idući put vidim, moja majka promrmljala,
tupo zureći na drugu stranu sobe:
- Bez obzira što će biti, moţeš se ponositi njime, Vrapĉiću. Uvijek
se moţeš ponositi onime što je uĉinio.
122
Osmo poglavlje
Ne sjećam se previše jasno dana neposredno nakon nestanka mog
oca, osim da sam se ĉesto zabrinjavao zbog Akire - posebno me je
muĉilo što ću mu reći kad ga idući put vidim - te se nisam
uspijevao usredotoĉiti na bilo što drugo. Unatoĉ tome, stalno sam
odgaĊao odlazak u susjednu kuću, a neko sam se vrijeme Ĉak
poigravao mišlju da se moţda nikad neću morati suoĉiti s njim - da
njegovi roditelji, tako gnjevni zbog naše nepodopštine, već u ovom
trenutku pakiraju svoje stvari i spremaju se u Japan. Tijekom tih
dana svaka buka vani natjerala bi me da potrĉim do prednjih
prozora na katu odakle sam mogao promatrati susjedno dvorište i
vidjeti ima li znakova ukrcavanja prtljage.
Nakon što su prošla tri ili ĉetiri dana, jednog oblaĉnog jutra, igrao
sam se sam na okrugloj tratini ispred naše kuće kad sam postao
svjestan zvukova što su dopirali s Akirine strane ograde. Brzo sam
shvatio da se Akira kreće naokolo po kolnom prilazu na sestrinu
biciklu; ĉesto sam ga gledao kako pokušava voziti taj bicikl,
prevelik za njega, te sam prepoznao zvukove struganja što su ih
stvarali kotaĉi dok je nastojao odrţati ravnoteţu. U jednom sam
trenutku zaĉuo tresak i povik kad je pao. Palo mi je na pamet da
me je Akira sa svog prozora na katu opazio kako se vani igram, te
je izišao na biciklu ne bi li time privukao moju pozornost. Nakon
još nekoliko trenutaka oklijevanja - tijekom kojih je Akira nasta-
123vio padati sa svoje strane ograde - konaĉno sam izišao iz našeg
dvorišta, okrenuo se i zagledao u njegov prednji vrt.
Akira je doista zajahao Etsukin bicikl, zaokupljen pokušajima da
izvede neki cirkuski manevar koji je iziskivao dizanje ruku s
upravljaĉa baš pri naglom zaokretu. Djelovao je previše zauzet
time da bi me opazio, a ĉak ni kad sam mu prišao, nije niĉim poka-
zao da me je vidio. Na koncu sam jednostavno rekao:
- Ţao mi je što onoga dana nisam mogao doći. Akira me je
mrzovoljno pogledao, a potom se
vratio svojim manevrima. Kanio sam mu objasniti zašto sam ga
iznevjerio, ali iz nekog razloga nisam više ništa mogao reći. Još
sam neko vrijeme ondje stajao i promatrao ga. Potom sam
koraknuo prema njemu i šaptom pitao:
- Što se dogodilo? Jesi li je vratio?
Moj mi je prijatelj uputio bijesan pogled koji je odbijao intimnost
što ju je podrazumijevao moj ton, a zatim je naglo okrenuo bicikl.
Osjetio sam kako mi nadiru suze, ali sjetivši se naše dugotrajne
prepirke o tome tko se lakše rasplaĉe, Englezi ili Japanci, uspio
sam ih zadrţati. Ponovno sam pomislio da bih mu trebao ispriĉati o
nestanku mog oca, a to mi se odjednom uĉinilo više nego
opravdanim razlogom ne samo zato što sam ga iznevjerio, već i za
golemo samosaţaljenje što sam ga osjećao. Zamislio sam šok i
sram što će preobraziti Akirino lice ĉim izustim rijeĉi: »Nisam
mogao doći onoga dana jer... jer su moga oca oteli!«, ali nekako to
nisam mogao izgovoriti. Umjesto toga, vjerujem da sam se
jednostavno okrenuo i trkom se vratio kući.
Sljedećih nekoliko dana nisam vidio Akiru. Tada je jednog
poslijepodneva došao do naših straţnjih vrata i pitao Mei Li za
mene, kao i obiĉno. Znam da sam nešto radio, ali sam sve to
ostavio i izišao k svojem prijatelju. Nasmiješeno me je pozdravio,
a
124
dok me je vodio prema svom vrtu, srdaĉno me je tapšao po leĊima.
Ja sam, naravno, jedva ĉekao da saznam što se dogodilo po pitanju
Ling Tiena, ali nisam ţelio otvarati stare rane pa sam odolio porivu
da se raspitujem o tome.
Pošli smo u straţnji dio njegova vrta - do gustoga grmlja koje smo
zvali našom »dţunglom« -i uskoro smo se sasvim uţivjeli u jednu
od naših dramatiĉnih priĉa. Imam osjećaj da smo glumili prizore iz
Ivanhoea, što sam u ono vrijeme ĉitao - ili se moţda radilo o jednoj
od Akirinih samurajskih pustolovina. U svakom sluĉaju, nakon sat
vremena ili više, moj se prijatelj odjednom zaustavio i neobiĉno
me pogledao. Potom je rekao:
- Ako ti ţeliš, mi igrati nova igra.
- Novu igru?
- Novu igru. O Christopher ocu. Ako ti ţeliš. Iznenadio sam se i ne
sjećam se što sam tada
rekao. Prišao mi je nekoliko koraka bliţe kroz visoku travu, a ja
sam vidio da me promatra gotovo s izrazom njeţnosti.
- Da - rekao je. - Ako ti ţeliš, mi se igrati detektiva. Mi traţiti oca.
Mi spasiti oca.
Tada sam shvatio da su vijesti što ih je ĉuo o mojem ocu - koje su
nesumnjivo poĉele kolati susjedstvom - dovele Akiru natrag do
mojih vrata. TakoĊer sam shvatio da je taj prijedlog njegov naĉin
pokazivanja svoje brige i ţelje da pomogne, te sam osjetio kako
moja ljubav prema njemu raste. No na koncu sam ravnodušno
rekao:
- U redu. Ako ţeliš da to igramo, moţe.
I tako je poĉelo ono što mi se danas usjeklo u sjećanje kao cijela
era - iako je zapravo moglo biti tek razdoblje od dva mjeseca ili
manje - kad smo iz dana u dan izmišljali i glumili beskrajne
varijacije na temu spašavanja mog oca.
U meĊuvremenu se nastavljala prava istraga o nestanku mog oca.
To sam znao po posjetima muška-
125raca koji su šešire drţali u rukama i ozbiljno razgovarali s
majkom; po prigušenim razgovorima izmeĊu majke i Mei Li kad bi
se majka, stisnutih usana, krajem poslijepodneva vratila kući; a
posebno je tu bio onaj razgovor što sam ga s njom imao u dnu
stubišta. Zapravo se ne sjećam što smo ona ili ja radili prije tog
trenutka. Poĉeo sam trĉati uza stube jer sam nešto ţelio uzeti iz
igraonice, kad sam shvatio da se majka pojavila na vrhu i poĉela
silaziti. Zacijelo je kanila izići jer je na sebi imala svoju specijalnu
beţ haljinu, onu koja je oko sebe širila onaj neobiĉni miris trulog
lišća. Pretpostavljam da sam morao osjetiti nešto u njezinu drţanju
jer sam stao na trećoj ili ĉetvrtoj stubi i ĉekao je. Kad mi se
pribliţila, nasmiješila se i ispruţila ruku. Uĉinila je to dok se još
uvijek nalazila nekoliko stuba iznad mene, pa sam pomislio kako
ţeli da joj pomognem sići niz preostale stube, onako kako je moj
otac katkad ĉinio kad ju je ĉekao u dnu stubišta. No pokazalo se da
mi je jednostavno poloţila ruku oko ramena te smo zajedno sišli
niz nekoliko posljednjih stuba. Tada me je pustila i pošla prema
stalku za šešire na drugoj strani predvorja. Usput je poĉela
govoriti:
- Vrapĉiću, znam kako ti je teško bilo posljednjih nekoliko dana.
Zasigurno ti se ĉini kao da se cijeli svijet ruši na tebe. Pa, i meni je
bilo teško. Ali moraš ĉiniti isto što i ja. Moraš se nastaviti moliti
Bogu i nadati se. Nadam se da nisi zaboravio na svoje molitve, je
li, Vrapĉiću?
- Ne, nisam - zbunjeno sam odgovorio.
- Ţalosna je ĉinjenica - nastavila je - da se u ovakvom gradu s
vremena na vrijeme doista dogaĊaju otmice. To se zapravo dogaĊa
priliĉno ĉesto, a u mnogo sluĉajeva, išla bih tako daleko i rekla u
većini sluĉajeva, ljudi se sigurno vrate. Dakle, moramo biti
strpljivi. Vrapĉiću, slušaš li me?
- Naravno da te slušam. - Dotad sam joj već okrenuo leĊa i rukama
se objesio za ogradu.
- Moramo biti zahvalni na ĉinjenici - rekla je majka nakon kratke
stanke - da na sluĉaju rade najbolji detektivi grada. Razgovarala
sam s njima i oni s velikim optimizmom vjeruju da će uskoro naći
rješenje.
- Ali kada će to biti? - zlovoljno sam pitao.
- Ne smijemo gubiti nadu. Moramo imati povjerenja u detektive.
Moţda će potrajati neko vrijeme, ali moramo biti strpljivi. Na kraju
će se najvjerojatnije sve razriješiti i sve će biti baš kao i ranije.
Moramo se nastaviti moliti Bogu i uvijek zadrţati nadu. Vrapĉiću,
što to radiš? Jesi li me ĉuo?
Nisam odmah odgovorio jer sam pokušavao vidjeti koliko stuba
mogu prijeći dok se još uvijek drţim za stup ograde. Tada sam
pitao:
- Ali što ako detektivi imaju previše posla? Uza sve one druge
stvari što ih moraju riješiti? Umorstva i pljaĉke. Ne mogu sve
uĉiniti.
Ĉuo sam kako se majka vraća nekoliko koraka prema meni, a kad
je sljedeći put progovorila, u njezin se glas uvukao oprezni,
promišljeni prizvuk.
- Vrapĉiću, uopće nema govora o tome da bi detektivi imali
»previše posla«. Svi u Šangaju, najvaţniji ljudi ove zajednice
krajnje su zabrinuti za oca i svim srcem ţele da se to rašĉisti.
Mislim na ljude kao što je gospodin Forester. I gospodin
Carmichael. Ĉak i generalni konzul osobno. Znam da su se osobno
zauzeli za to da se otac vrati što je moguće prije. Dakle vidiš,
Vrapĉiću, uopće ne dolazi u obzir da detektivi ne uĉine sve što je u
njihovoj moći. A to i ĉine, sada, baš u ovom trenutku. Shvaćaš li,
Vrapĉiću, da je sam inspektor Kung na ĉelu te istrage? Da, tako je:
inspektor Kung. Dakle vidiš, imamo razloga nadati se.
Nema sumnje da je taj razgovor djelovao na mene jer se sjećam da
se idućih nekoliko dana nisam previše zabrinjavao. Ĉak i noću, kad
bi se moja tjeskoba obiĉno vraćala, ĉesto bih usnuo razmiš-
126
127ljajući o šangajskim detektivima koji se kreću po cijelom gradu
i sve jaĉe steţu obruĉ oko otmiĉara. Katkad bih, leţeći u tmini,
smišljao zakuĉaste drame prije nego bih zaspao, a mnoge bi idućeg
dana sluţile kao materijal za Akiru i mene.
Ne ţelim stvoriti pogrešan dojam da se tijekom tog razdoblja Akira
i ja nismo igrali i drugih igara, posve nepovezanih s mojim ocem;
katkad bismo se satima izgubili u nekoj od naših tradicionalnijih
fantazija. No kad god bi moj prijatelj osjetio da sam zabrinut, ili da
sam odsutan duhom tijekom naše igre, rekao bi: - Stari moj. Mi
igrati igru spašavanje oca.
Naši prikazi u vezi s mojim ocem imali su, kao što kaţem,
beskonaĉno mnogo varijacija, ali smo priliĉno brzo uspostavili
osnovnu nit priĉe koja se ponavljala. Mog su oca drţali zarobljena
u jednoj kući negdje izvan granica Naselja. Njegovi su otmiĉari
bili banda koja je ţeljela iznuditi golemu otkupninu. Priliĉno brzo
razvili su se mnogi manji detalji koji su takoĊer postali stalni
dijelovi priĉe. Kuća u kojoj su drţali mog oca, primjerice, uvijek je
bila udobna i ĉista, unatoĉ tome što je bila okruţena uţasima
kineske ĉetvrti. Zapravo, još uvijek se sjećam kako je došlo do tog
ustaljenog pravila. Moţda smo drugi ili treći put iskušavali tu igru,
a Akira i ja smo se izmjenjivali u ulozi legendarnog inspektora
Kunga - ĉiji smo pristali izgled i kicoški nakrivljen šešir obojica
dobro poznavali iz novinskih fotografija. Bili smo posve
zaokupljeni igrom, kad mi je iznenada, u trenutku prvog
pojavljivanja mog oca u našoj priĉi, Akira kretnjom pokazao da
bih ja trebao glumiti njega i rekao: - Ti vezan na stolici.
Bili smo u punom zamahu, ali sam tada stao.
- Ne - rekao sam. - Moj otac nije vezan. Kako moţe cijelo vrijeme
biti vezan?
Akira nije volio da mu se protivim dok razvija priĉu, te je
nestrpljivo ponovio da je moj otac vezan
128
na stolici i da bih ja to trebao bez odlaganja odglu-miti u podnoţju
stabla. Viknuo sam: - Ne! - i ljutito se udaljio. MeĊutim, nisam
otišao iz Akirina vrta. Sjećam se da sam stajao na mjestu gdje je
poĉinjala njegova tratina - gdje je naša »dţungla« završavala - i
tupo zurio u guštera koji se penjao uz deblo brijesta. Trenutak
kasnije zaĉuo sam iza sebe Akirine korake i pripremio se za
ţestoku prepirku. Ali na moje iznenaĊenje, kad sam se okrenuo
prema njemu, vidio sam da me moj prijatelj promatra pomirljivim
pogledom. Prišao je bliţe i blago rekao:
- Imaš pravo. Otac nije vezan. Njemu jako udobno. Otmiĉareva
kuća udobna. Jako udobna.
Nakon toga Akira je uvijek pomno pazio na udobnost i
dostojanstvo mog oca u svim našim dramama. Otmiĉari su mu se
uvijek obraćali kao da su njegovi sluge, donosili su mu hranu, piće
i novine ĉim bi ih zatraţio. U skladu s tim, karakteri otmiĉara
postali su blaţi; pokazalo se da zapravo nisu zli, već jednostavno
ljudi koji imaju izgladnjele obitelji. Istinski su ţalili što su morali
poduzeti nešto tako drastiĉno, objašnjavali su mojem ocu, ali nisu
mogli gledati kako im djeca umiru od gladi. Znali su da je ono što
ĉine pogrešno, ali što im je drugo preostalo? Izabrali su baš
gospodina Banksa jer je bilo dobro poznato kakav je njegov stav
prema teškom stanju u kojem se nalaze siromašniji Kinezi, te će on
vjerojatno razumjeti njihove razloge. Na to bi moj otac -kojeg sam
uvijek ja glumio - suosjećajno uzdahnuo, ali bi tada rekao da se
zloĉin ne moţe oprostiti, bez obzira na ţivotne nedaće. Osim toga,
neizbjeţno je da će inspektor Kung prije ili kasnije doći sa svojim
ljudima i uhititi ih, a tada će ih baciti u zatvor i moţda pogubiti.
Kako će tada biti njihovim obiteljima? Otmiĉari bi - koje je glumio
Akira - odgovorili da će se mirno predati kad policija pronaĊe
njihovo skrovište, te gospodinu Banksu zaţeljeti sve najbolje kad
se pridruţi svojoj obitelji. No do tada moraju
129svim silama nastojati ostvariti svoj plan. Potom bi mog oca
pitali što ţeli za veĉeru, a ja bih u njegovo ime naruĉio golem
obrok sastavljen od njegovih omiljenih jela - uvijek bih ukljuĉio
peĉeni goveĊi bubreţ-njak, pastrnjak na maslacu i bakalar. Kao što
kaţem, Akira je više nego ja inzistirao na tim luksuznim
pojedinostima, i on je dodao mnoge druge sitne, ali vaţne detalje:
oĉeva soba bi imala lijepi pogled preko krovova do rijeke; krevet
bi bio posebno za njega ukraden iz hotela Palaĉe, što je znaĉilo
krajnju udobnost. S vremenom bismo Akira i ja postajali detektivi
- iako smo katkad glumili sebe - dok bi na kraju, nakon potjera,
tuĉnjava i oruţanih sukoba po uliĉicama sliĉnih labirintu u
kineskim ĉetvrtima, kakve su već bile naše varijacije i drame, naše
priĉe uvijek završavale veliĉanstvenom sveĉanošĉu u Jess-field
parku kad bismo mi, jedan za drugim, kora-knuli na posebno
podignutu pozornicu - moja majka, otac, Akira, inspektor Kung i ja
- da bismo pozdravili veliko mnoštvo koje nam je klicalo. To je,
kao što kaţem, bila naša osnovna priĉa, a pretpostavljam da sam
baš tu priĉu više ili manje uvijek iznova izvodio tijekom prvih
maglovitih dana u Engleskoj, kad sam vrijeme ispunjavao lutanjem
kroz paprat blizu tetine kuće, ispod glasa mrmljajući Akirinu
ulogu.
Tek oko mjesec dana nakon oĉeva nestanka konaĉno sam skupio
hrabrost i pitao Akiru što se dogodilo s Ling Tienovom bocom.
Malo smo se odmarali od igre, sjedili u hladovini javorova stabla
na vrhu naše uzvisine i pili ledenu vodu što nam ju je Mei Li
donijela u šalicama za ĉaj. Na moje olakšanje Akira više nije
pokazivao znakove gorĉine.
- Etsuko vratila bocu - rekao je.
Njegova je sestra u poĉetku bila krajnje susretljiva. No sada, kad
god je ţeljela Akiru prisiliti da
130
nešto uĉini, prijetila bi da će njegovu tajnu otkriti roditeljima. No
Akiru nije previše muĉila ta situacija.
- Ona takoĊer ići u sobu. Znaĉi ona isto loša kao ja. Neće reći.
- Dakle, nije bilo problema - rekoh.
- Nikakvi problem, stari moj.
- Znaĉi, nećeš morati otići ţivjeti u Japan.
- Nikakav Japan. - Okrenuo se k meni i nasmiješio se. - Ja ostati u
Šangaj zauvijek. - Tada me je ozbiljno pogledao i pitao: - Ako se
otac ne naći. Ti moraš poći u Engleska?
Ta iznenaĊujuća pomisao iz nekog mi razloga nikad nije pala na
pamet. Razmislio sam o tome i potom rekao:
- Ne. Ĉak i ako se oca ne pronaĊe, uvijek ćemo ovdje ţivjeti.
Majka se nikad neće htjeti vratiti u Englesku. Osim toga, Mei Li ne
bi ţeljela poći. Ona je Kineskinja.
Akira je na trenutak nastavio razmišljati, zureći u kocke leda u
svojoj šalici. Zatim je podigao pogled prema meni i ozareno se
nasmiješio.
- Stari moj! - rekao je. - Mi ţivjeti ovdje zajedno, uvijek!
- Tako je - rekoh. - Zauvijek ćemo ţivjeti u Šan-gaju.
- Stari moj! Zauvijek!
Zbio se još jedan maleni incident u tjednima iza oĉeva nestanka za
kojeg sada vjerujem da je jako znaĉajan. Nisam ga uvijek takvim
smatrao; zapravo, to sam više ili manje zaboravio kad se prije
nekoliko godina, posve sluĉajno, dogodilo nešto zbog ĉega sam se
ne samo sjetio tog incidenta, već sam prvi put spoznao dublje
implikacije onoga što sam toga dana vidio.
To je bilo u razdoblju uskoro nakon sluĉaja Man-nering, kad sam
pomalo istraţivao pozadinu onih godina što sam ih proveo u
Šangaju. Vjerujem da
131sam već spomenuo to istraţivanje, od kojeg sam veći dio
obavio u Britanskom muzeju. Pretpostavljam da je to bio, barem
dijelom, moj pokušaj da kao odrastao ĉovjek shvatim prirodu onih
sila koje kao dijete ni u kojem sluĉaju nisam mogao razumjeti.
TakoĊer sam kanio pripremiti teren za dan kad ću se svim silama
baciti u istraţivanje cijelog dogaĊaja u vezi s mojim roditeljima -
koji je, unatoĉ stalnim naporima šangajske policije, ostao neriješen
do dana današnjega. Usput reĉeno, i dalje ostajem pri odluci da ću
se u skoroj budućnosti upustiti u takvu istragu. Zapravo, siguran
sam da bih to već uĉinio da ne vlada takva potraţnja za mojim
uslugama.
U svakom sluĉaju, kao što kaţem, prije nekoliko godina proveo
sam mnoge sate u Britanskom muzeju i skupljao materijal o
povijesti trgovine opijumom u Kini, o poslovima tvrtke
Morganbrook & Byatt, te o sloţenoj politiĉkoj situaciji u Šangaju u
to doba. TakoĊer sam, s vremena na vrijeme, slao pisma u Kinu i
traţio podatke do kojih nisam mogao doći u Londonu. Tako sam
jednoga dana primio poţutjeli novinski izrezak iz novina North
China Daily Nezvs koje su tiskane oko tri godine nakon mog
odlaska iz Šangaja. Moj mi je poslovni prijatelj poslao ĉlanak o
promjenama trgovinskih propisa u koncesijskim lukama - što sam
ga nesumnjivo zatraţio - ali moju je pozornost odmah zaokupila
fotografija što se sluĉajno nalazila na drugoj strani.
Zadrţao sam tu staru novinsku fotografiju u ladici svog pisaćeg
stola, u limenoj kutiji za cigare, a s vremena na vrijeme sam je
vadio i zurio u nju. Prikazuje tri muškarca u aveniji punoj lišća,
kako stoje ispred veliĉanstvenog automobila. Sva su trojica Kinezi.
Dvojica sa strane nose zapadnjaĉka odijela s uštirkanim
ovratnicima, a drţe pustene šešire i štapove. Deblji muškarac u
sredini na sebi ima tradicionalnu kinesku odoru: tamnu halju, kapu
i perĉin. Kao i na većini novinskih fotografija iz tog vremena,
132
osjeća se teatralno poziranje, a ĉovjek koji mi je fotografiju poslao,
odrezao je moţda cijelu lijevu ĉetvrtinu snimke. Unatoĉ tome, ĉim
sam je prvi put ugledao, fotografija je - središnji lik u tamnoj halji,
da budem precizniji - za mene bila izvor posebnog interesa.
Uz tu fotografiju, u limenoj kutiji za cigare u ladici, drţim i pismo
što sam ga primio od istog poslovnog prijatelja oko mjesec dana
kasnije, kao odgovor na daljnje upite. U pismu me obavještava da
je debeljuškasti muškarac u halji i kapi VVang Ku, diktator koji je
u vrijeme kad je fotografija snimljena imao veliku moć u provinciji
Hunan, a plaćao je šaroliku vojsku od gotovo tristo ljudi. Poput
većine sliĉnih njemu, veći dio svoje moći izgubio je nakon uspona
Chiang-Kai-sheka, ali postoje glasine koje govore da je još uvijek
ţiv i zdrav, te sasvim dobro ţivi negdje u Nankingu. Što se tiĉe
mog odreĊenog upita, moj poslovni prijatelj kaţe da nije mogao sa
sigurnošću utvrditi je li VVang Ku ikad imao veze s kompanijom
Morganbrook & Byatt. MeĊutim, prema njegovu mišljenju, »nema
razloga pretpostaviti da u nekom trenutku nije poslovao s prije spo-
menutom kompanijom«. U tim je danima, naglašava moj dopisnik,
svaka pošiljka opijuma - ili bilo koje druge poţeljne robe - što je
putovala duţ Yangtzea kroz Hunan bila podloţna pljaĉki od strane
razbojnika i gusara koji su terorizirali to podruĉje. Samo su
diktatori kroz ĉije je teritorije pošiljka putovala mogli ponuditi
donekle uĉinkovitu zaštitu, a kompanija kao što je Bvattova
zasigurno je na neki naĉin nastojala osigurati prijateljstvo takvih
ljudi. U doba moga djetinjstva u šangaju, VVang Kua bi, s obzirom
na moć što ju je tada imao, smatrali posebno poţeljnim
saveznikom. Pismo završava isprikama moga poslovnog prijatelja
jer mi nije mogao pruţiti kon-kretnije pojedinosti.
133Kao što sam rekao, te sam informacije dobio tek pet ili šest
tjedana nakon što sam otkrio novinsku fotografiju. Razlog
kašnjenja bio je taj što se, iako sam bio siguran da sam ĉovjeka
vidio u prošlosti, dugo nisam mogao sjetiti u kakvoj je to situaciji
bilo. Ĉovjek je bio povezan s nekim prizorom koji je za mene bio
sramotan ili neugodan, ali osim toga niĉega se nisam mogao sjetiti.
Tada jednog jutra, posve neoĉekivano, dok sam hodao Ulicom
Kensing-ton High u potrazi za taksijem, odjednom sam se svega
sjetio.
Nisam previše obraćao pozornost na debeljuškastog muškarca kad
je prvi put došao u našu kuću. Na kraju krajeva, to je bilo tek dva
ili tri tjedna nakon oĉeva nestanka pa su brojni neznanci dolazili i
odlazili: policajci, ljudi iz britanskog konzulata, ljudi iz Bvatta,
dame koje bi, ĉim bi ušle u kuću i ugledale moju majku, ispruţile
ruke i ţalosno uzvi-knule. Na ove posljednje, sjećam se, moja je
majka uvijek odgovarala pribranim smiješkom, pošla bi prema
gospodi, namjerno izbjegavajući zagrljaj, i sigurnim glasom rekla
nešto poput: - Agnes, kako mi je drago. - Potom bi uhvatila
gošćine ruke -moţda još uvijek nezgrapno ispruţene u zraku - i
povela je u sobu za primanje.
U svakom sluĉaju, kao što kaţem, dolazak debeljuškastog Kineza
nije pobudio moje posebno zanimanje. Sjećam se da sam pogledao
kroz prozor igraonice i vidio ga kako izlazi iz automobila. Tom je
prilikom izgledao, ĉini mi se, uglavnom kao i na novinskoj
fotografiji: tamna halja, kapa, perĉin. Opazio sam da je automobil
golem i blistav, te da je imao dvojicu koji su mu pomagali, kao i
vozaĉa, ali ĉak ni to nije bilo naroĉito znakovito; u tim danima
nakon oĉeva nestanka u našoj su se kući već pojavili brojni otmjeni
posjetitelji. No zapeo mi je za oko naĉin na koji je ujak Philip, koji
je bio u kući već sat vremena
134
ili više, izletio iz kuće da bi pozdravio debeljuškastog ĉovjeka.
Najsrdaĉnije su se pozdravili - kao da su najbolji prijatelji - a tada
je ujak Philip poveo posjetitelja u kuću.
Ne sjećam se ĉime sam se bavio idućih nekoliko minuta. Ostao
sam u kući - iako ne zbog nepoznatog ĉovjeka koji me, kao što
kaţem, nije previše zanimao. Zapravo, kad sam zaĉuo komešanje u
prizemlju, ostalo mi je u sjećanju da sam se iznenadio što je
posjetitelj još uvijek kod nas. Jurnuo sam natrag do prozora i vidio
da se automobil još uvijek nalazi na kolnom prilazu, a tri sluge koji
su ostali u vozilu -i takoĊer ĉuli komešanje - zabrinutih izraza lica
ţurno su izišli iz automobila. Tada sam ispod sebe vidio
debeljuškastog muškarca koji je posve mirno hodao prema
automobilu, kretnjom pokazavši svojim ljudima da nema razloga
za zabrinutost. Vozaĉ je ĉovjeku otvorio vrata, a dok se on
ukrcavao, na vidiku se pojavila majka. Zapravo me je njezin glas
naveo da potrĉim k prozoru. Pokušavao sam se uvjeriti da je to isti
glas kojim je govorila kad se ljutila na mene ili na našu sluţinĉad,
ali kad se pojavila ispod mene, a svaka se njezina rijeĉ dobro ĉula,
trud je postao besmislen. Nešto u njoj izmaklo je kontroli, nešto što
nikad ranije nisam vidio, a ipak sam odmah shvatio da ću to morati
prihvatiti kao posljedicu oĉeva nestanka.
Vikala je na debeljuškastog muškarca, a ujak Philip ju je zapravo
morao fiziĉki obuzdavati. Majka je ĉovjeku govorila da je izdajica
vlastite rase, da je vraţji sluga, da joj ne treba pomoć takvih kao
što je on, da će, ako se ikad vrati u našu kuću, »pljunuti na njega
kao na prljavu ţivotinju što on i jest«.
Debeljuškasti je ĉovjek sve to vrlo mirno primio. Dao je znak
svojim ljudima neka uĊu u automobil, a tada se kroz prozor, dok je
njegov vozaĉ vrtio ruĉicu, gotovo s odobravanjem nasmiješio
majci, kao da ga ona najljubaznije pozdravlja. Zatim je auto-
135mobil otišao, a ujak Philip je nagovarao majku neka ude u
kuću.
Kad su ušli u predvorje, majka je šutjela. Ĉuo sam kako ujak Philip
govori: - Ali moramo pokušati na svaki mogući naĉin, zar ne
shvaćaš? - Njegovi su koraci slijedili majĉine u sobu za primanje,
vrata su se zatvorila i ja više ništa nisam ĉuo.
Mene je, naravno, duboko uznemirilo kad sam vidio majku da se
tako ponaša. No ako joj je vikanje na posjetitelja donijelo
olakšanje nakon tjedana drţanja osjećaja na ĉvrstoj uzdi, onda sam
i ja osjetio nešto sliĉno. To što sam bio svjedokom njezina ispada
dopustilo mi je, nakon najmanje dva ili tri tjedna, da konaĉno
prihvatim vaţnost onoga što nam se dogodilo, a to je sa sobom
donijelo golemi osjećaj olakšanja.
Moram priznati, usput reĉeno, da ne mogu biti sasvim siguran da je
debeljuškasti Kinez kojeg sam vidio onoga dana baš ovaj s
novinske fotografije -ĉovjek sada identificiran kao diktator Wang
Ku. Samo mogu reći da mi se, od trenutka kad sam prvi put
ugledao fotografiju, to lice - doista je rijeĉ o licu, a ne o halji, kapi
i perĉinu, što je naravno moglo pripadati bilo kojem kineskom
gospodinu -uĉinilo licem koje sam vidio u danima neposredno
nakon oĉeva nestanka. Što sam više razmišljao o tom incidentu, to
sam postajao sigurniji da je muškarac na fotografiji baš onaj koji je
toga dana posjetio našu kuću. Vjerujem da je to otkriće veoma
vaţno - takvo koje bi moglo pomoći pri otkrivanju sadašnjeg
boravišta mojih roditelja i pokazati se bitnim za istragu koju ću,
kao što sam rekao, uskoro zapoĉeti.
136
Deveto poglavlje
Postoji još jedan aspekt incidenta što sam ga upravo opisao, ali
oklijevam ga ovdje spomenuti jer nisam siguran je li po neĉemu
vaţan. Rijeĉ je drţanju ujaka Philipa toga dana dok je nastojao
obuzdati majku ispred naše kuće; tu je još i nešto u njegovu glasu
kad je rekao dok su ulazili: - Ali moramo pokušati na svaki mogući
naĉin, zar ne shvaćaš? -Nije bilo baš niĉega konkretnog na što bih
mogao ukazati prstom, ali dijete je katkad vrlo osjetljivo na manje
opipljive stvari. U svakom sluĉaju, imao sam osjećaj da je ujak
Philip toga dana bio na neki naĉin vrlo ĉudan. Ne znam zašto, ali
stekao sam izraziti dojam da u toj prilici ujak Philip nije bio na
»našoj strani«; da je intimnost što ju je dijelio s debe-ljuškastim
Kinezom bila veća od one što ju je dijelio s nama; ĉak i to - sasvim
je moguće da sam to samo umislio - da su on i debeljuškasti
muškarac razmijenili poglede dok se automobil udaljavao. Kao što
kaţem, niĉim konkretnim ne mogu potkrijepiti takve dojmove, a
više je nego moguće da unatrag projiciram odreĊene percepcije u
svjetlu onoga što se na koncu dogodilo s ujakom Philipom.
Ĉak i danas mi teško pada sjećanje na naĉin na koji je završio moj
odnos s ujakom Philipom. Kao što sam zacijelo jasno prikazao, on
je tijekom godina postao moj idol, ĉak do te mjere da sam se u
prvim danima po oĉevu nestanku bavio mišlju da se ne moram
previše uzrujavati jer ujak Philip uvijek
137moţe zauzeti oĉevo mjesto. Priznajem, ta mi se zamisao na
kraju ĉinila neobiĉno neuvjerljivom, ali ţelim reći da je ujak Philip
za mene bio posebna osoba, pa nije ni ĉudo da sam toga dana
zaboravio na oprez i pošao za njim.
Kaţem »zaboravio na oprez« jer sam neko vrijeme prije toga
posljednjega dana, sa sve većom zabrinutošću pazio na majku. Ĉak
i kad je zahtijevala da je ostavim samu, pomno sam pazio na
prostoriju u koju je ušla, te na vrata i prozore kroz koje bi otmiĉari
mogli ući. Noću sam leţao budan i osluškivao kako se kreće po
kući, a uza se sam uvijek drţao svoje oruţje - štap s naoštrenim
vrhom što mi ga je Akira dao.
MeĊutim, kad temeljitije razmislim o tome, imam osjećaj da u tom
razdoblju duboko u sebi još uvijek nisam istinski vjerovao da bi se
moje bojazni mogle ostvariti. Ĉak i ĉinjenica da sam zašiljeni štap
smatrao adekvatnim oruţjem protiv otmiĉara - da sam ĉesto znao
usnuti maštajući o tome da se borim s desecima uljeza koji nadiru
uz naše stube, a koje bih svojim štapom jednog po jednog obarao -
vjerojatno svjedoĉi o neobiĉno nestvarnoj razini na kojoj su se tada
još uvijek nalazila moja strahovanja.
Unatoĉ svemu tome, nema sumnje da sam strepio nad majĉinom
sigurnošću i ĉudio se da odrasli ljudi nisu poduzeli nikakve korake
da bi je zaštitili. Nisam volio ispuštati majku iz vida tijekom tog
razdoblja, i kao što kaţem, sigurno toga dana ne bih zaboravio na
oprez da se radilo o bilo kome drugome, a ne o ujaku Philipu.
Bilo je sunĉano, vjetrovito jutro. Sjećam se da sam s prozora
igraonice gledao kako vjetar nosi lišće po kolnom prilazu. Ujak
Philip je bio dolje s majkom, a stigao je odmah nakon doruĉka, te
sam se na neko vrijeme mogao opustiti vjerujući da joj se ništa ne
moţe dogoditi dok je on s njom.
138
Negdje sredinom jutra ĉuo sam kako me ujak Philip zove. Izišao
sam na odmorište i, pogledavši preko ograde, vidio majku i ujaka
Philipa kako stoje u predvorju i gledaju prema meni. Prvi put
nakon nekoliko tjedana osjetio sam neku vedrinu u njima, kao da
su upravo uţivali u nekoj šali. Ulazna su vrata bila odškrinuta i
dugaĉka pruga sunĉeve svjetlosti pruţala se preko predvorja. Ujak
Philip je rekao:
- Slušaj, Vrapĉiću. Uvijek govoriš da ţeliš imati harmoniku. Pa,
kanim ti je kupiti. Juĉer sam u jednom izlogu na cesti Hankow
opazio krasan francuski model. Vlasnik dućana oĉito nema pojma
koliko vrijedi. Predlaţem da nas dvojica poĊemo onamo i
pogledamo je. Ako ti se svidi, tvoja je. Dobar plan?
To me je natjeralo da se velikom brzinom sjurim niza stube.
Preskoĉio sam posljednje ĉetiri stube i poĉeo kruţiti oko njih,
mašući rukama poput ptice grabljivice. Dok sam to ĉinio, na svoje
sam oduševljenje ĉuo kako se majka smije - smije onako kako je
već dugo nisam ĉuo. Zapravo, moguće je da je baš taj ugoĊaj - taj
osjećaj da se stvari moţda vraćaju u normalu - odigrao vaţnu ulogu
u mojem »zaboravljanju na oprez«. Pitao sam ujaka Philipa kada
moţemo poći, a on je na to slegnuo ramenima i rekao:
- Zašto ne sada? Ostavimo li je ondje, netko drugi bi je mogao
opaziti. Moţda je netko kupuje u ovom trenutku, ĉak dok mi
razgovaramo!
Jurnuo sam prema vratima, a majka se ponovno nasmijala. Potom
mi je rekla da ću morati obuti cipele i staviti jaknu. Sjećam se da
sam se poţelio pobuniti zbog jakne, ali sam odustao od straha da se
oni ne predomisle, ne samo što se tiĉe harmonike, već i vedrog
raspoloţenja u kojem smo svi uţivali.
Bezbriţno sam mahnuo majci kad smo ujak Philip i ja krenuli
prednjim dvorištem. Nekoliko koraka dalje, dok sam ţurio prema
koĉiji što nas je ĉekala,
139ujak Philip me je zgrabio za rame i rekao: - Gledaj! Mahni
majci! - iako sam to već uĉinio. No tada mi se to nije uĉinilo
neobiĉnim, pa sam ga poslušao, okrenuo se i još jednom mahnuo
majci koja je otmjena drţanja stajala na ulaznim vratima.
Većim dijelom puta koĉija se kretala ulicama kojima smo majka i
ja obiĉno išli u središte grada. Ujak Philip je cijelo vrijeme šutio,
što me pomalo ĉudilo, ali nikad ranije nisam bio sam s njim u
koĉiji, te sam pretpostavio da je to moţda njegovo uobiĉajeno
drţanje tijekom voţnje. Kad god bih mu pokazao nešto kraj ĉega
smo prolazili, on bi posve vedro odgovorio; no u idućem bi
trenutku ponovno bez rijeĉi zurio kroz prozor. Zelenilom bogati
bulevari ustupili su mjesto uskim, pretrpanim ulicama, a naš je
vozaĉ poĉeo vikati na rikše i pješake koji su mu se isprijeĉili na
putu. Prošli smo kraj malenih prodavaonica rariteta na cesti
Nanking, a sjećam se da sam iskrivio vrat kako bih vidio izlog
prodavaonice igraĉaka na uglu ceste Kvvangse. Baš sam poĉeo
oĉekivati zaudaranje trule robe kad smo se pribliţili trţnici povrća,
kad je ujak Philip odjednom lupio štapom kako bi zaustavio koĉiju.
- Odavde idemo pješice - rekao mi je. - Poznajem dobru preĉicu.
Brţe ćemo stići.
To je imalo savršenog smisla. Iz iskustva sam znao kako uliĉice uz
cestu Nanking mogu biti tako zatrpane ljudima da se koĉija ili
automobil ne bi mogli pomaknuti po pet ili ĉak deset minuta. Stoga
sam mu bez prepirke dopustio da mi pomogne sići iz koĉije. No
tada sam, sjećam se, imao prvi predosjećaj da nešto nije u redu.
Moţda je to bilo nešto u dodiru ujaka Philipa dok me je spuštao iz
koĉije; moţda nešto drugo u njegovu ponašanju. No tada se
nasmiješio i rekao nešto što nisam ĉuo zbog buke oko nas. Pokazao
je prema obliţnjoj uliĉici, a ja sam ostao sasvim blizu njega dok
smo se gurali kroz dobro raspoloţeno mnoštvo. S jarkog sunca pre-
140
šli smo u sjenu, a tada je stao i okrenuo se k meni, baš ondje, usred
uţurbanog mnoštva. Poloţio mi je ruku na rame i pitao:
- Christophere, znaš li gdje se sada nalazimo? Moţeš li pogoditi?
Osvrnuo sam se oko sebe. Tada sam pokazao prema kamenom
luku ispod kojeg se mnoštvo guralo oko štandova s povrćem i
odgovorio: - Da. Ondje iza prolaza je cesta Kiukiang.
- Ah. Znaĉi da toĉno znaš gdje se nalazimo. -Neobiĉno se
nasmijao. - Jako se dobro snalaziš ovuda.
Kimnuo sam i ĉekao, a iz dubine ţeluca dizao se osjećaj da će se
uskoro dogoditi nešto uţasno. Moţda je ujak Philip kanio još nešto
reći - moţda je sve to posve drukĉije isplanirao - ali u tom
trenutku, dok smo stajali tako da su nas gurali sa svih strana, vje-
rujem da je na mojem licu vidio da je igra gotova. Uţasan izraz
smućenosti prešao je njegovim licem, a potom je rekao, tako da
sam ga u buci jedva ĉuo:
- Dobar djeĉak.
Ponovno me je pograbio za rame i osvrnuo se naokolo. Tada se
ĉinilo da je donio odluku što sam je već predvidio.
- Dobar djeĉak! - rekao je, sada glasnije, a glas mu je podrhtavao
od emocija. Potom je dodao: -Nisam ţelio da stradaš. Razumiješ li
to? Nisam ţelio da stradaš.
Rekavši to, naglo se okrenuo i nestao u mnoštvu. Bezvoljno sam
ga pokušao slijediti, a trenutak kasnije opazio sam njegov bijeli
sako kako ţuri kroz guţvu. Tada je prošao ispod luka i nestao iz
vida.
Sljedećih nekoliko trenutaka ostao sam stajati u mnoštvu, nastojeći
ne razmišljati o logici onoga što se upravo dogodilo. Potom sam se
odjednom poĉeo kretati, natrag u smjeru iz kojeg smo upravo došli,
do ulice u kojoj smo ostavili koĉiju. Zaboravljajući na svaki
osjećaj pristojnosti, gurao sam se kroz mno-
141štvo, katkad prodirući silom, katkad se provlaĉeći kroz
pukotine, tako da su se ljudi smijali ili ljutito vikali na mene.
Stigao sam do ulice i, naravno, otkrio da je koĉija odavno otišla
svojim putem. Nekoliko smućenih sekundi stajao sam nasred ulice,
pokušavajući u glavi stvoriti plan puta do kuće. Tada sam poĉeo
trĉati koliko su me noge nosile.
Trĉao sam niz cestu Kiukiang, preko tvrdog neravnog kamenja
ceste Yunnan, gurao se kroz mnoštvo na cesti Nanking. Kad sam
konaĉno stigao do ceste Bubbling Well, već sam dahtao, ali me je
ohrabrila pomisao da mi je preostala samo ta jedna dugaĉka ravna
cesta, relativno bez guţve.
Moţda je to bilo zato što sam bio svjestan izrazito osobne prirode
mojih strepnji - ili moţda se u meni već iz temelja mijenjao stav -
ali niti jednom mi nije palo na pamet da zatraţim pomoć od neke
odrasle osobe kraj kojih sam prolazio, ili da pokušam zaustaviti
neku koĉiju ili automobil. Potrĉao sam tom dugaĉkom cestom, a
iako sam uskoro poĉeo patetiĉno dahtati, iako sam znao da se moje
ponašanje zasigurno ĉini zaprepašćujućim nekome tko me gleda,
iako sam katkad od vrućine i iscrpljenosti jedva hodao, vjerujem
da niti jednom nisam stao. Tada sam konaĉno prošao kraj
rezidencije ameriĉkog konzula, a zatim kraj kuće obitelji
Robertson. Skrenuo sam s ceste Bubbling Well na našu cestu, a još
jedno skretanje dovelo me je do naše kapije.
Ĉim sam ušao u dvorište, znao sam - iako nije bilo niĉeg oĉitog -
da sam zakasnio, da je sve davno završilo. Našao sam zakraĉunana
ulazna vrata. Potrĉao sam do straţnjih vrata, koja sam uspio
otvoriti, i jurnuo kroz kuću dozivajući, iz nekog razloga ne svoju
majku, već Mei Li - moţda ĉak ni tada nisam ţelio prihvatiti
posljedice doziva-nja majke.
Ĉinilo se da je kuća prazna. Dok sam zbunjeno stajao u predvorju,
ĉuo sam zvuk smijuljenja. Dopi-
142
rao je iz knjiţnice, a kad sam se okrenuo i pošao onamo, kroz
poluotvorena vrata vidio sam Mei Li kako sjedi za mojim radnim
stolom. Sjedila je vrlo uspravno, a kad sam se ja pojavio na
vratima, pogledala me je i ponovno ispustila zvuk sliĉan smijulje-
nju, kao da uţiva u privatnoj šali i nastoji obuzdati smijeh. Tada mi
je sinulo da Mei Li plaĉe i znao sam, kao što sam znao tijekom
mukotrpne jurnjave do kuće, da moje majke nema. U meni je
rastao hladan bijes prema Mei Li u kojoj sam, unatoĉ strahu i
poštovanju što sam ih godinama osjećao prema njoj, sada
prepoznao varalicu: nekoga tko uopće nije sposoban kontrolirati
ovaj zbunjujući svijet koji se pojavljuje oko mene; patetiĉnu sitnu
ţenu koja je laţima izgradila svoju sliku u mojim oĉima, koja ništa
nije znaĉila u sukobu velikih sila. Stajao sam na vratima i zurio u
nju s izrazom krajnjeg prezira.
Sad je kasno - prošlo je dobrih sat vremena otkako sam zapisao
posljednju reĉenicu - a ipak sam ovdje, još uvijek za svojim
pisaćim stolom. Pretpostavljam da sam prekopavao po tim
sjećanjima, a neka od njih godinama mi nisu padala na pamet. No
takoĊer sam gledao i naprijed, prema danu kad ću se na koncu
vratiti u Šangaj; mislio sam na sve ono što ćemo Akira i ja ondje
zajedno raditi. Jasno, u gradu je zasigurno došlo do velikih
promjena. No znao sam da će me Akira s uţitkom povesti naokolo,
praviti se vaţan svojim dobrim poznavanjem gradskih intimnijih
dijelova. Znat će baš prava mjesta u kojima treba jesti, piti, šetati;
najbolje restorane u koje bismo mogli poći nakon napornoga dana,
sjediti i razgovarati do duboko u noć, razmjenjivati priĉe o svemu
što nam se dogodilo otkako smo se zadnji put vidjeli.
No sada moram malo odspavati. Ujutro me oĉekuje mnogo posla, a
ja moram nadoknaditi vrijeme što sam ga potratio danas poslije
podne
143dok sam se sa Šarah vozio Londonom u gornjem dijelu
autobusa.
144
TREĆI DIO
London, 12. travnja 1937.Deseto poglavlje
Juĉer je, kad se mlada Jennifer vratila iz kupovine s gospoĊicom
Givens, svjetlost u mojoj radnoj sobi već bila slaba. Ova visoka
uska kuća, što sam je kupio nasljedstvom dobivenim nakon tetine
smrti, ima pogled na trg, a iako uţiva odreĊeni prestiţ, dobiva
manje sunca od susjednih zgrada. Promatrao sam s prozora radne
sobe kako na trgu ide do taksija i natrag, slaţe torbe od kupovine
uz ogradu, dok gospoĊica Givens u torbici traţi novac za voţnju.
Kad su konaĉno ušle, ĉuo sam ih kako se svaĊaju. Doviknuo sam
im pozdrav s odmorišta, ali sam odluĉio da neću sići. Njihova se
svaĊa ĉinila trivijalnom - nešto o tome što jesu, a što nisu kupile,
ali sam u tom trenutku još uvijek bio uzbuĊen zbog jutrošnjeg
pisma - i zakljuĉaka do kojih me je dovelo - pa nisam ţelio da se
moje pobjedniĉko raspoloţenje pokvari.
Kad sam na koncu ipak sišao, njihova je prepirka davno završila, a
Jennifer sam našao kako se s povezom na oĉima kreće sobom za
primanje, ruku ispruţenih prema naprijed.
- Zdravo, Jenny - rekao sam kao da na njoj nisam opazio ništa
neobiĉno. - Jesi li nabavila sve što ti je potrebno za novo
polugodište?
Opasno se pribliţila vitrini, ali sam odolio porivu da viknem. Stala
je u posljednjem trenutku, opipala rukama i nasmijala se.
- O, ujaĉe Christopher! Zašto me nisi upozorio?
147- Upozorio te? Na što?
- Oslijepila sam! Zar ne vidiš? Slijepa sam! Pogledaj!
- Ah, da. Tako je.
Ostavio sam je da tapka oko namještaja i pošao u kuhinju gdje je
gospoĊica Givens vadila stvari iz torbe na kuhinjski stol. Pristojno
me je pozdravila, ali se pobrinula da opazim njezin ljutiti pogled
prema ostacima mog ruĉka na drugom kraju stola. Otkako je Polly,
naša sluškinja, prošli tjedan otišla, gospoĊica Givens je prezrela
svaki nagovještaj da bi ona morala preuzeti takve duţnosti, makar
privremeno.
- GospoĊice Givens - rekao sam joj - ima nešto o ĉemu moram
razgovarati s vama. - Potom sam pogledao preko ramena i spustio
glas: - Rijeĉ je o neĉemu što je vaţno za Jennifer.
- Naravno, gospodine Banks.
- Zapravo, gospoĊice Givens, pitam se ne bismo li mogli poći u
staklenik. Kao što kaţem, priliĉno je vaţno.
No baš u tom trenutku iz sobe za primanje zaĉuo se tresak.
GospoĊica Givens se progurala kraj mene i viknula s vrata:
- Jennifer, prekini s tim! Rekla sam ti da će se to dogoditi!
- Ali ja sam slijepa - zaĉuo se odgovor. - Ništa ne mogu uĉiniti.
GospoĊica Givens, sjetivši se da sam joj se obratio, kao da je bila u
nedoumici. Na koncu se vratila natrag i tiho rekla: - Oprostite,
gospodine Banks. Govorili ste?
- Zapravo, gospoĊice Givens, mislim da ćemo moći slobodnije
razgovarati nakon što Jennifer pode na spavanje.
- Vrlo dobro. Doći ću kasnije k vama.
Ako je gospoĊica Givens imalo strepila od onoga o ĉemu sam ţelio
razgovarati, tada to niĉim nije
148
pokazala. Uputila mi je jedan od svojih bezizraţajnih osmijeha, a
zatim pošla u sobu za primanje.
Sada su već prošle gotovo tri godine otkako sam prvi put ĉuo za
Jennifer. Moj stari školski prijatelj, Osbourne, kojeg već neko
vrijeme nisam vidio, pozvao me je na veĉeru. Tada je još ţivio na
cesti Gloucester, a ja sam te veĉeri prvi put sreo mladu ţenu koja je
u meĊuvremenu postala njegovom suprugom. MeĊu njegovim
ostalim gostima te veĉeri bila je lady Beaton, udovica dobro
poznatog dobroĉinitelja. Moţda zato što su meni svi gosti bili
nepoznati - veći dio veĉeri proveli su priĉajući anegdote o ljudima
o kojima ništa nisam znao - priliĉno sam mnogo razgovarao s lady
Beaton, do te mjere da sam se katkad bojao kako sam joj na teret.
U svakom sluĉaju, baš nakon što je posluţena juha poĉela mi je
priĉati o ţalosnom sluĉaju na kojeg je nedavno naišla u svojstvu
blagajnika dobrotvorne organizacije koja se bavi dobrobiti
siroĉadi. Jedan se braĉni par utopio u nesreći s brodom u
Cornvvallu prije dvije godine, a njihovo jedino dijete, djevojĉica
kojoj je sada deset godina, trenutno ţivi u Kanadi sa svojom
bakom. Ta je stara gospoĊa oĉito lošeg zdravlja, rijetko izlazi ili
prima posjete.
- Kad sam prošlog mjeseca bila u Torontu - priĉala mi je lady
Beaton - odluĉila sam je osobno posjetiti. Siroto je dijete tako
ţalosno, strašno joj nedostaje Engleska. A što se tiĉe stare
gospoĊe, jedva moţe o sebi voditi raĉuna, da i ne spominjem
djevojĉicu.
- Hoće li joj vaša organizacija moći pomoći?
- Uĉinit ću za nju sve što je u mojoj moći. Ali imamo tako mnogo
sluĉajeva, znate. I strogo govoreći, ona nije prioritet. Na kraju
krajeva, ipak ima krov nad glavom i njezini su je roditelji ostavili
priliĉno dobro opskrbljenu. U ovoj je vrsti posla najvaţnije da
ĉovjek sve to ne doţivljava previše osobno.
149No nakon što sam upoznala djevojĉicu, ne mogu ostati hladna.
Ima toliko duha, priliĉno neobiĉno, iako je oĉito veoma nesretna.
Moguće je da mi je još ponešto ispriĉala o Jenni-fer dok smo
nastavljali s jelom. Sjećam se da sam pristojno slušao, ali sam
malo govorio. Tek mnogo kasnije, vani u predvorju, dok su gosti
odlazili, a Osbourne nas je sve nagovarao neka ostanemo još malo,
poveo sam lady Beaton u stranu.
- Nadam se da ovo nećete smatrati neprikladnim - rekao sam. - Ali
ona djevojĉica o kojoj ste mi ranije priĉali. Jennifer. Rado bih
nešto uĉinio da pomognem. Zapravo, lady Beaton, bio bih spreman
uzeti je k sebi.
Moţda joj ne bi trebalo zamjeriti da je u prvom trenutku
sumnjiĉavo ustuknula. Tako se barem meni uĉinilo. Na koncu je
rekla:
- To je jako lijepo od vas, gospodine Banks. Ako smijem, javit ću
vam se u svezi s tim pitanjem.
- Posve sam ozbiljan, lady Beaton. Nedavno sam dobio jedno
nasljedstvo, a to znaĉi da joj mogu osigurati pristojan ţivot.
- Sigurna sam da je tako, gospodine Banks. Pa, još ćemo
razgovarati o tome. - Tada se okrenula drugim gostima i s njima
razmijenila srdaĉne pozdrave.
No lady Beaton mi se doista javila za manje od tjedan dana. Moţda
se je raspitivala o meni; moguće je da je jednostavno imala
vremena razmisliti o stvarima; u svakom sluĉaju, njezin se stav
sasvim promijenio. Za ruĉkom u Cafe Royalu, i tijekom naših
narednih sastanaka, nije mogla biti ugodnija prema meni, a
Jennifer je stigla u moju novu kuću samo ĉetiri mjeseca nakon
veĉere u Osbourneovu stanu.
Pratila ju je kanadska medicinska sestra, gospoĊica Hunter, koja je
tjedan dana kasnije otputovala, veselo poljubivši djevojĉicu u
obraz i podsjetivši je neka piše baki. Jennifer je pomno razmislila o
biranju
150
jedne od tri spavaće sobe što sam joj ih ponudio, te je izabrala
najmanju jer će, rekla je, malena drvena polica što se pruţala duţ
jednog zida biti savršena za njezinu »zbirku«. Uskoro sam otkrio
da je rijeĉ o pomno izabranim školjkama, orasima i lješnjacima,
suhom lišću, kamenĉićima i još nekoliko takvih stvarĉica što ih je
skupila tijekom godina. Paţljivo je sve to razmjestila na polici i
jednog me dana pozvala u inspekciju.
- Svemu sam dala ime - objasnila je. - Jasno mi je da je to
budalasto, ali doista ih volim. Jednoga dana, ujaĉe Christopher,
kad budem imala vremena, ispriĉat ću ti sve o svakom komadu.
Molim te, hoćeš li reći Polly neka bude posebno oprezna kad ovdje
ĉisti.
Lady Beaton mi je došla pomoći u razgovorima za izbor dadilje, ali
se sama Jennifer, koja je prisluškivala iz susjedne sobe, pokazala
najodluĉnijim utjecajem. Izišla bi nakon odlaska svake
kandidatkinje i izricala nepovoljnu presudu. - Potpuni uţas - rekla
je za jednu ţenu. - To su oĉite gluposti da je posljednje dijete koje
je ĉuvala umrlo od upale pluća. Ona ga je otrovala. - Za drugu je
rekla: - Nikako je ne moţemo uzeti. Previše je nervozna.
GospoĊica Givens mi se tijekom intervjua ĉinila dosadnom i
priliĉno hladnom, ali je baš ona, iz nekog razloga, naišla na
Jenniferino odobravanje, a moram reći da je u protekle dvije i pol
godine posve opravdala Jenniferino povjerenje.
Gotovo svi s kojima sam upoznao Jennifer govorili su kako djeluje
pribrano za nekoga tko je doţivio onakvu tragediju. Doista, bila je
puna samopouzdanja, a znala je vedro gledati na neuspjehe koji bi
rasplakali druge djevojĉice njezine dobi. Dobar primjer za to bila je
njezina reakcija na dogaĊaj sa škrinjom.
U tjednima nakon što je stigla ĉesto je spominjala svoju škrinju
koja će morem stići iz Kanade. Sjećam
151se, na primjer, da mi je jednom potanko opisala drveni vrtuljak
što ga je netko za nju izradio, a stići će u škrinji. Drugom prilikom,
kad sam pohvalio neki kostim što su ga ona i gospoĊica Givens
donijele iz Selfridgea, ozbiljno me je pogledala i rekla: -Imam i
vrpcu za kosu koja će mu savršeno odgovarati. Dolazi u mojoj
škrinji.
MeĊutim, jednoga sam dana primio pismo brodarske kompanije u
kojem su se ispriĉavali za gubitak škrinje na moru i nudili
kompenzaciju. Kad sam o tome obavijestio Jennifer, najprije je
samo zurila. Potom se kratko nasmijala i rekla:
- Pa, u tom sluĉaju, gospoĊica Givens i ja morat ćemo se baciti u
golemi trošak.
Kad nakon dva ili tri dana još uvijek nije pokazivala nikakve
znakove tuge zbog gubitka, osjetio sam da moram s njom
porazgovarati. Jednoga jutra iza doruĉka opazio sam je kako šeće
vrtom i pošao joj se pridruţiti.
Bilo je svjeţe, sunĉano jutro. Moj vrt nije velik, ĉak ni po
gradskim mjerilima - zeleni pravokutnik na koji brojni naši susjedi
imaju dobar pogled - ali je dobro osmišljen i pruţa, unatoĉ svemu,
ugodan osjećaj utoĉišta. Kad sam stigao na tratinu, Jennifer je
lutala vrtom s drvenim konjićem u ruci, sanjivo ga vodeći duţ
vrhova ţivica i grmova. Sjećam se da mi je palo na pamet da će
rosa oštetiti konjića i baš sam je na to htio upozoriti. No na koncu
sam joj prišao i jednostavno rekao:
- Baš nisi imala sreće sa svojim stvarima. To si jako dobro primila,
ali zacijelo je bio strašan šok.
- Oh... - Nastavila je bezbriţno micati konjića. -Doista je bilo
nezgodno. Ali s novcem od kompenzacije uvijek mogu nabaviti
nove stvari. GospoĊica Givens je rekla da u utorak moţemo poći u
kupovinu.
- Svejedno. Ĉuj, mislim da si jako hrabra. Ali nema potrebe, znaš,
glumiti, ako shvaćaš na što
152
T
mislim. Ako se ţeliš malo prepustiti osjećajima, onda to trebaš
uĉiniti. Ja neću nikome reći, a siguran sam da neće ni gospoĊica
Givens.
- U redu je. Nisam se uzrujala. Na kraju krajeva, to su samo stvari.
Kad netko izgubi majku i oca, ne moţe mu biti previše stalo do
stvari, zar ne? - Tada se opet kratko nasmijala.
To je bila jedna od rijetkih prilika u kojoj je spomenula svoje
roditelje. I ja sam se nasmijao te rekao: - Valjda ne moţe. - Poĉeo
sam se vraćati prema kući, ali sam se ponovno okrenuo prema njoj
i rekao:
- Znaš, Jenny, nisam siguran da je to istina. Mogla bi tako nešto
reći mnogim ljudima i oni bi ti vjerovali. Ali vidiš, ja znam da to
nije istina. Kad sam ja došao iz Šangaja, stvari što su stigle u mojoj
škrinji, te su mi stvari bile vaţne. Još uvijek su mi vaţne.
- Hoćeš li mi ih pokazati?
- Pokazati ih? Pa, veći dio toga ne bi ti ništa znaĉio.
- Ali ja oboţavam kineske stvari. Voljela bih sve to vidjeti.
- Većina stvari nije kineska - rekao sam. - Pa, pokušavam ti reći da
je za mene moja škrinja bila posebna. Da se izgubila, ja bih se bio
uzrujao.
Slegnula je ramenima i prinijela konjića obrazu. -Bila sam
uzrujana. Ali više nisam. Ĉovjek mora gledati naprijed u ţivotu.
- Da. Onaj tko ti je to rekao na neki je naĉin sasvim u pravu. U
redu, kako hoćeš. Zasad zaboravi na svoju škrinju. Ali zapamti... -
Prekinuo sam se jer nisam znao što sam kanio reći.
-Što?
- O, ništa. Samo zapamti, ako mi nešto ţeliš reći, ili ako te nešto
muĉi, ja sam uvijek ovdje.
- U redu - vedro je rekla.
153Kad sam se vratio do kuće, osvrnuo sam se preko ramena i
vidio da ponovno šeće vrtom, a konjića pomiĉe zrakom u
sanjarskim lukovima.
Nisam joj takva obećanja davao tek tako. U ono sam vrijeme imao
ĉvrstu namjeru da ću ih ispunjavati, a Jennifer mi je postajala sve
draţa u danima što su slijedili. Ipak sam danas ovdje, kujem
planove kako ću je napustiti; ĉak ne znam ni na koliko dugo.
Moguće je, naravno, da ona uopće nije toliko ovisna o meni koliko
ja mislim da jest. Štoviše, ako sve proĊe u redu, mogao bih se
vratiti u London prije sljedećeg školskog raspusta, a ona neće ni
opaziti moju odsutnost. Ipak, moram priznati, kao što sam sinoć
morao priznati gospoĊici Givens kad mi je postavila otvoreno
pitanje, da me moţda neće biti mnogo duţe. Baš je ta nesigurnost
ono što remeti moje prioritete, a uopće ne sumnjam da će Jennifer
na brzinu donijeti vlastite zakljuĉke. Bez obzira kakav će hrabar
izraz navući na lice, znam da će moju odluku doţivjeti kao izdaju.
Nije lako objasniti kako je došlo do toga. Mogu samo reći da je sve
poĉelo prije nekoliko godina -mnogo prije Jenniferina dolaska -
kao neodreĊeni osjećaj što bih ga katkad imao; osjećaj da mi netko
nešto zamjera i jedva to uspijeva prikriti. Neobiĉno je, ali takvi su
trenuci nailazili u društvu baš onih ljudi od kojih bih oĉekivao da
uvelike cijene moja postignuća. Kad bih razgovarao s nekim
drţavnikom na veĉeri, recimo, ili s nekim policajcem, ili ĉak s kli-
jentom, odjednom bi me iznenadila hladnoća rukovanja, oštra
primjedba ubaĉena usred ljubaznosti, pristojno suzdrţavanje baš
ondje gdje bih oĉekivao izljeve zahvalnosti. U poĉetku bih, kad
god bi se tako nešto dogodilo, u sjećanju traţio nešto ĉime sam
nehotice uvrijedio tu osobu; no na koncu sam morao zakljuĉiti da
takve reakcije imaju veze s
154
neĉim općenitijim u naĉinu na koji me ljudi doţivljavaju.
Budući da je ono o ĉemu ovdje govorim tako nejasno, nije se lako
sjetiti primjera koji bi mogli posluţiti kao jasne ilustracije. No
pretpostavljam da je jedan primjer neobiĉan razgovor što sam ga
prošle jeseni vodio s policijskim inspektorom iz Exetera na onoj
mraĉnoj stazi blizu sela Coring u Somersetu.
To je bio jedan od najdepresivnijih zloĉina koji sam ikad
istraţivao. U selo sam stigao tek ĉetiri dana nakon otkrića djeĉjih
tijela kraj staze, a stalna je kiša jarak u kojem su naĊeni pretvorila
u blatnjavi potok - što je priliĉno zakompliciralo skupljanje rele-
vantnog dokaznog materijala. Unatoĉ tome, kad sam ĉuo
pribliţavanje inspektorovih koraka, već sam stvorio priliĉno jasnu
sliku onoga što se dogodilo.
- Vrlo muĉna stvar - rekao sam mu kad mi je prišao.
- Meni se smuĉilo, gospodine Banks - rekao je inspektor. Doista mi
se smuĉilo.
Dotad sam ĉuĉao i pregledavao ţivicu, ali sam se tada uspravio pa
smo stajali na kisici, okrenuti jedan prema drugome. Potom je on
rekao:
- Znate, gospodine, upravo u ovom trenutku svim srcem ţalim što
nisam postao tesar. To je moj otac ţelio. Doista ţalim, gospodine.
Danas, nakon ovoga, doista ţalim.
- Strašno je, slaţem se. Ali ĉovjek ne smije odustati. Moramo se
pobrinuti da pravda pobijedi.
Ţalosno je odmahnuo glavom. Tada je rekao: -Došao sam ovamo,
gospodine, pitati vas jeste li stvorili mišljenje o sluĉaju. Jer vidite...
- Podigao je pogled prema krošnji stabla iznad nas, a potom je s
naporom nastavio: - Vidite, moja me vlastita istraga vodi prema
odreĊenom zakljuĉku. Zakljuĉku do kojeg nekako ne ţelim doći.
Ozbiljno sam ga pogledao i kimnuo. - Bojim se da je vaš zakljuĉak
toĉan - rekao sam. - Prije ĉetiri
155dana ovo je izgledalo kao najuţasniji zloĉin što ga ĉovjek moţe
zamisliti. Ali sada se ĉini da je istina još odvratnija.
- Kako je to moguće, gospodine? - Inspektor je posve problijedio. -
Kako tako nešto moţe biti moguće? Ĉak i nakon svih tih godina ne
mogu shvatiti tako... - Ušutio je i okrenuo se od mene.
- Naţalost, ne vidim drugu mogućnost - tiho sam rekao. - Doista je
šokantno. Ĉini se kao da gledamo ravno u središte mraka.
- Neki luĊak koji je prolazio, nešto tome sliĉno mogao bih
prihvatiti. Ali ovo... Još uvijek ne mogu vjerovati.
- Bojim se da morate - rekoh. - Moramo to prihvatiti. Jer se baš to
dogodilo.
- Sigurni ste u to, gospodine?
- Siguran sam.
Zurio je preko obliţnjih polja prema nizu kućica u daljini.
- U ovakvim trenucima - rekoh - mogu posve razumjeti da se
ĉovjek obeshrabri. No ako smijem primijetiti, dobro je da niste
poslušali oca. Jer su ljudi vaših sposobnosti, inspektore, priliĉno
rijetki. A oni medu nama ĉija je duţnost boriti se protiv zla, mi
smo... kako bih to mogao reći? Mi smo poput dašĉice koja drţi
zajedno rebra škura. Ne budemo li ĉvrsti, sve će se raspasti. Veoma
je vaţno, inspektore, da nastavite sa svojim poslom.
Jedan je trenutak šutio. Kad je ponovno progovorio, priliĉno me
iznenadila grubost njegova glasa.
- Ja sam samo obiĉan ĉovjek, gospodine. Stoga ću ostati ovdje i
uĉiniti sve što mogu. Ostat ću ovdje i svim se silama boriti protiv
otrovnice. Ali to je zvijer s mnogo glava. Odsijeĉete li joj jednu
glavu, narast će tri nove. Tako se meni ĉini, gospodine. Postaje sve
gore. Iz dana u dan postaje sve gore. Ovo što se ovdje dogodilo, ta
sirota djeĉica... - Okrenuo se pa sam mogao vidjeti gnjev na
njegovu licu. - Ja sam
156
samo obiĉan ĉovjek. Da sam veći ĉovjek - i tu je, izvan svake
sumnje, optuţujući pogledao ravno u moje oĉi - da sam veći
ĉovjek, kaţem vam, gospodine, onda više ne bih oklijevao. Pošao
bih do njezina srca.
- Do njezina srca?
- Srca otrovnice. Pošao bih onamo. Ĉemu gubiti vrijeme hrvajući
se s njezinim mnogim glavama? Odmah bih pošao do mjesta gdje
se nalazi srce otrovnice i uništio ga jednom zauvijek prije... prije...
Ĉinilo se da mu je ponestalo rijeĉi pa je samo stajao ondje i ljutito
me promatrao. Ne sjećam se toĉno što sam mu odgovorio. Moţda
sam promrmljao nešto kao: - Pa, to bi bilo hvale vrijedno - i
okrenuo se.
Zatim je tu bio i onaj incident od prošlog ljeta, kad sam posjetio
Kraljevsko zemljopisno udruţenje da bih slušao predavanje H. L.
Mortimera. Bila je izrazito topla veĉer. Publika se sastojala od
stotinjak posebno pozvanih ljudi svih zanimanja; prepoznao sam,
izmeĊu ostalih, ĉlana Parlamenta Liberalne stranke i slavnog
oxfordskog povjesniĉara. Profesor Mortimer govorio je malo više
od jednog sata, a u predavaonici je postajalo sve zagušljivije.
Njegovo je predavanje pod naslovom »Predstavlja li nacizam
prijetnju za kršćanstvo?« zapravo bila polemika o tome je li opće
pravo glasa ozbiljno oslabilo britanski utjecaj na meĊunarodnom
planu. Kad je na kraju došlo vrijeme za postavljanje pitanja, u
prostoriji se razvila priliĉno oštra prepirka, ne o idejama profesora
Mortimera, već o kretanju njemaĉke vojske u podruĉju Rajne. Ĉuli
su se strastveni glasovi u prilog i protiv njemaĉke akcije, ali ja sam
te veĉeri bio iscrpljen nakon tjedana intenzivnog rada, pa se nisam
potrudio slijediti raspravu.
Na koncu su nas pozvali u susjednu prostoriju gdje su posluţili
nešto za osvjeţenje. Prostorija nije ni izbliza bila dovoljno velika, a
kad sam ja ušao -
157i nisam ni sluĉajno bio medu posljednjima - ljudi su već bili
neudobno stiješnjeni jedni uz druge. Iz te mi je veĉeri u sjećanju
ostao prizor krupnih ţena s pregaĉama koje su se silovito gurale
kroz mnoštvo s pladnjevima serija, te sijedih profesora koji su raz-
govarali u parovima, glava malo nagnutih unatrag kako bi zadrţali
civiliziranu udaljenost pri razgovoru. Osjećao sam da je nemoguće
ostati u takvom okruţenju, te sam se gurao prema izlazu kad sam
osjetio dodir na svom ramenu. Okrenuo sam se i vidio kako mi se
smiješi kanonik Moorlv, svećenik koji mi je bio od neprocjenjive
vrijednosti prilikom nedavne istrage, te sam se morao zaustaviti i
pozdraviti ga.
- Ovo je doista bila fascinantna veĉer - rekao je. -Pruţila mi je
mnogo materijala za razmišljanje.
- Da, vrlo zanimljivo.
- Ali moram reći, gospodine Banks, kad sam vas ugledao na
drugom kraju prostorije, nadao sam se da ćete nešto reći.
- Bojim se da sam se veĉeras osjećao priliĉno umornim. Osim toga,
ĉinilo se da baš svi u prostoriji mnogo više znaju o temi.
- O, besmislice, besmislice. - Nasmijao se i lup-nuo me po prsima.
Potom se nagnuo bliţe - moţda ga je netko straga gurnuo - tako da
mu se lice našlo na samo nekoliko centimetara od mojeg, i rekao: -
Da budem posve iskren, pomalo sam se iznenadio da se niste
osjetili ponukanim intervenirati. Sve te priĉe o krizi u Europi.
Kaţete da ste bili umorni; moţda ste samo bili pristojni. Unatoĉ
tome, ĉudi me da ste to odšutjeli.
- Odšutio?
- Ţelim reći, oprostite mi, kako je posve prirodno da neki od
gospode okupljene veĉeras ovdje smatraju Europu središtem
sadašnjeg vrtloga. Ali vi, gospodine Banks. Naravno, vi znate
istinu. Vi znate da se pravo srce naše sadašnje krize nalazi mnogo
dalje.
158
Oprezno sam ga pogledao i zatim rekao: - Oprostite, gospodine, ali
nisam sasvim siguran na što ciljate.
- Ma hajde, hajde. - Smiješio se s razumijevanjem. - Vi od svih
ljudi.
- Doista, gospodine, nemam pojma zašto mislite da bih ja trebao
nešto posebno znati o tim stvarima. Istina je, tijekom godina
istraţivao sam mnoge zloĉine, i moţda sam stvorio opću sliku o
tome kako se manifestiraju odreĊeni oblici zla. Ali kad je rijeĉ o
odrţavanju ravnoteţe sila, kako bismo mogli obuzdati nasilni
sukob teţnji u Europi, bojim se da o tim stvarima nemam nikakvu
teoriju.
- Nikakvu teoriju? Moţda nemate. - Kanonik Moorlv mi se
nastavio smiješiti. - No ipak imate, moţemo reći, poseban odnos
prema izvoru svih naših sadašnjih problema. Ma hajde, dragi moj!
Savršeno dobro znate o ĉemu govorim! Bolje od ikoga znate da se
središte oluje uopće ne moţe naći u Europi, već na Dalekom
istoku. U Šangaju, toĉnije reĉeno.
- Šangaj - nesigurno sam rekao. - Da, pretpostavljam...
pretpostavljam da u tom gradu postoje odreĊeni problemi.
- Problemi, da. A onome što je nekoć bio samo lokalni problem
dopušteno je da se razvija i raste. Da tijekom godina širi svoj otrov
diljem svijeta, sve do naše civilizacije. Ali vas ne moram na to
podsjećati.
- Mislim da ćete shvatiti, gospodine - rekao sam više ne nastojeći
prikriti svoju razdraţenost - da sam tijekom godina naporno radio
kako bih sprijeĉio širenje kriminala i zla gdje god su se pojavili.
Ali naravno, to sam mogao raditi samo unutar vlastite ograniĉene
sredine. Što se tiĉe dogaĊaja u dalekim mjestima, zasigurno,
gospodine, ne moţete od mene oĉekivati...
- Ma hajde! Doista!
159Lako se moglo dogoditi da izgubim strpljenje, ali se baš u tom
trenutku jedan drugi svećenik progurao kroz mnoštvo kako bi ga
pozdravio. Kanonik Moorlv nas je upoznao, ali ja sam brzo
iskoristio priliku da se udaljim.
Bilo je još nekoliko takvih incidenata koji su se, iako ne baš tako
otvoreni, s vremenom skupljali i gurali me u odreĊenom smjeru.
Tu je, naravno, bio i susret sa Šarah Hemmings na Dravcoatsovu
vjenĉanju.
160
Jedanaesto poglavlje
Od tada je prošlo već više od godinu dana. Sjedio sam u straţnjem
dijelu crkve - mlada je trebala stići tek za nekoliko minuta - kad
sam s druge strane laĊe ugledao Šarah koja je ulazila u društvu sir
Cecila Medhursta. Sir Cecil nije djelovao zamjetljivo stariji otkako
sam ga zadnji put vidio one veĉeri kad je Zaklada Meredith
priredila primanje njemu u ĉast; no mnogi izvještaji o tome da se
uvelike pomladio kad je oţenio Šarah bili su pomalo pretjerani.
Ipak, izgledao je priliĉno sretno dok je veselo mahao ljudima koje
je prepoznao.
Razgovarao sam sa Šarah tek nakon obreda. Šetao sam crkvenim
dvorištem izmeĊu razdraganih gostiju, a baš sam zastao kako bih
se divio cvjetnoj gredici kad se odjednom pojavila kraj mene.
- Dakle, Christophere - rekla je. - Vi ste doslovno jedini koji mi
nije dao kompliment glede šešira. Celia Matheson izradila ga je za
mene.
- Prekrasan je. Doista, vrlo impresivan. A kako ste vi?
To je bio prvi naš razgovor nakon priliĉno mnogo vremena i
vjerujem da smo nekoliko trenutaka ljubazno ĉavrljali dok smo se
polako kretali uz rub mnoštva. Kad smo ponovno zastali, pitao
sam:
- Sir Cecil je dobro? Doista izvrsno izgleda.
- O, sjajno se osjeća. Christophere, vi mi moţete reći. Jesu li ljudi
bili krajnje uţasnuti kad sam se udala za njega?
161- Uţasnuti? O ne, ne. Zašto bi bili?
- Mislim, jer je toliko stariji od mene. Naravno, nama to nitko neće
reći. Ali vi mi recite. Ljudi su bili uţasnuti, zar ne?
- Koliko ja znam, svi su bili oduševljeni. Naravno, ljudi su se
iznenadili. Sve je bilo tako naglo. Ali ne, vjerujem da su svi bili
oduševljeni.
- Dakle, to samo dokazuje ono ĉega sam se bojala. Zasigurno su
me već vidjeli kao usidjelicu. Zato nisu bili uţasnuti. Da se to
dogodilo prije nekoliko godina, sigurno bi se bili uţasnuli.
- Doista...
Šarah se nasmijala mojoj nelagodi i dotaknula mi ruku. -
Christophere, vi ste tako dragi. Ne brinite. Uopće ne brinite o
tome. - Potom je dodala: -Znate, morate nas doći posjetiti. Cecil se
sjeća da vas je upoznao, na primanju. Rado bi vas ponovno vidio.
- Sa zadovoljstvom.
- O, ali sad je vjerojatno prekasno. Odlazimo, znate. Plovimo za
Daleki istok za osam dana.
- Doista. Hoćete li dugo izbivati?
- Moţda mjesecima. Moţda ĉak i godinama. Ipak, morate nas
posjetiti kad se vratimo.
Pretpostavljam da sam na neki naĉin ostao bez teksta kad sam ĉuo
tu vijest. No baš u tom trenutku na vidiku su se pojavili mladenci,
a Šarah je rekla:
- Nisu li prekrasan par? Tako odgovaraju jedno drugome. -
Trenutak ih je sanjarski promatrala. Tada je rekla: - Maloĉas sam
ih pitala što ţele od budućnosti. Alison je rekla da ţele samo
malenu kućicu u Dorsetu iz koje niti jedno od njih ne bi moralo
godinama izlaziti. Sve dok ne budu imali djece i dok ne poĉnu
dobivati sijedu kosu i bore. Ne mislite li da je to divno? Doista im
to ţelim. I tako je krasno, naĉin na koji su se posve sluĉajno
upoznali.
\
162
Nastavila je zuriti u njih kao da je hipnotizirana. Na koncu se
izvukla iz transa, te vjerujem da smo nekoliko minuta razmjenjivali
vijesti o zajedniĉkim prijateljima. Tada su nam se pridruţili ostali,
a ja sam se malo kasnije udaljio.
Još sam jednom sreo Šarah, kasnije toga dana, u seoskom hotelu iz
kojeg se pruţao pogled na South Dovvns i gdje se odrţavao prijem.
Bliţio se kraj posli-jepodneva i sunce je već bilo nisko na nebu.
Dotad je već konzumirana neobiĉna koliĉina pića, i sjećam se da
sam hodao kroz hotel kraj skupina razbarušenih gostiju, smještenih
po kauĉima i nesigurno poduprtih u nišama, dok nisam izišao na
terasu i opazio Šarah naslonjenu na ogradu kako promatra krajolik.
Hodao sam prema njoj kad sam iza sebe zaĉuo glas, okrenuo se i
ugledao krupna muškarca crvena lica kako ţuri preko terase za
mnom. Uhvatio me je za ruku i stajao ondje hvatajući dah,
zagledavši se u mene ozbiljna izraza lica. Tada je rekao:
- Ĉujte, ja sam promatrao. Vidio sam što se dogodilo, a vidio sam
ih i ranije. To je sramota, a kao brat mladoţenje, ja vam se ţelim
ispriĉati. Oni pijani klipani, ne znam tko su oni. Ţao mi je, stari
moj, zasigurno je bilo vrlo neugodno.
- O, molim vas, ne zabrinjavajte se - rekao sam i nasmijao se. -
Uopće nisam uvrijeĊen. Malo su previše popili i samo su se
zabavljali.
- To je barbarsko ponašanje. Vi ste gost, baš kao i oni, a ako se ne
mogu pristojno ponašati, morat će otići.
- Pa doista mislim da ste se previše uzrujali. Nisu mislili ništa loše.
U svakom sluĉaju, ja se nisam uvrijedio. Ĉovjek mora katkad znati
primiti poneku šalu na svoj raĉun.
- Ali oni se tako ponašaju cijelo poslijepodne. Vidio sam ih ranije,
ĉak i u crkvi. Ovo je vjenĉanje mojega brata. Neću trpjeti takvo
ponašanje. Zapravo, cijelu ću stvar rašĉistiti ovdje i sada. PoĊite sa
mnom,
163stari moj. Vidjet ćemo smatraju li vas još uvijek tako
zabavnim.
- Ne, gledajte, vi ne razumijete. Moram reći da sam i ja uţivao u
šali jednako kao i oni.
- Ali ja to neću trpjeti! Previše se takvih stvari dogaĊa ovih dana.
Oprašta im se sve više i više, ali ne danas. Ne na vjenĉanju mojega
brata. Hajde, doĊite sa mnom.
Potezao me je za ruku, a ja sam na njegovu licu vidio kapljice
znoja. Nisam siguran što bih bio zatim uĉinio, ali baš nam je tada
prišla Šarah, drţeći koktel u jednoj ruci, i rekla ĉovjeku crvena
lica:
- O, Roderick, doista si se previše uzrujao. To su Christopherovi
prijatelji. Osim toga, Christopher je posljednja osoba kojoj je
potrebna zaštita.
Muškarac crvena lica pogledavao je ĉas nju ĉas mene. Na koncu je
pitao Šarah: - Jesi li sigurna? Jer sam vidio da to cijeli dan ne
prestaje. Kad god im se ovaj momak pribliţi...
- Previše brineš, Roderick. To su Christopherovi prijatelji. Da se
imalo ljuti na njih, brzo bi saznao za to. Christopher je sasvim
sposoban sam se pobrinuti za njih. Zapravo, Christopher bi ih
mogao prestrašiti, ili ih navesti da mu jedu iz ruke, što god ţeli,
dok trepneš okom. Dakle poĊi, Roderick. PoĊi i zabavljaj se.
Ĉovjek crvena lica promatrao me je s novim izrazom poštovanja, a
potom je smućeno pruţio ruku. -Ja sam Jamiejev brat - rekao je
kad sam je prihvatio. - Drago mi je. Ako mogu bilo što uĉiniti, pa,
potraţite me. Ţao mi je ako je došlo do nesporazuma. Pa,
zabavljajte se.
Gledali smo ga kako se vraća prema kući. Tada je Šarah rekla:
- Hajde, Christophere. Zašto ne doĊete i malo razgovarate sa
mnom?
164
Otpila je gutljaj iz svoje ĉaše i okrenula se. Slijedio sam je preko
terase do ograde i zagledao se u krajolik.
- Hvala vam za ovo - na koncu sam rekao.
- O, sve je to dio usluge. Christophere, što ste radili cijelo
poslijepodne?
- Pa, ništa naroĉito. Zapravo, samo sam razmišljao. O onoj veĉeri
prije nekoliko godina, o primanju za sir Cecila. Pitao sam se jeste li
te veĉeri kad ste ga upoznali imali pojma da ćete jednoga dana...
- O, Christophere - upala mi je u rijeĉ, a ja sam shvatio da je
pomalo pijana - reći ću vam. Vama mogu reći. Kad sam te veĉeri
upoznala Cecila, zakljuĉila sam da je veoma šarmantan. Ali doista
više nisam razmišljala o njemu. Tek mnogo kasnije, godinu dana
kasnije, ĉak i više. O da, ispriĉat ću vam, vi ste tako drag prijatelj.
Bila sam na toj veĉeri i ljudi su razgovarali o Mussoliniju, a neki
su muškarci govorili da to više nije bezazleno, da bi moglo doći do
još jednog rata, još goreg od onog prošlog. Tada je netko
spomenuo Cecilovo ime. Rekao je da su nam sada više nego ikad
potrebni ljudi poput njega, te da se zapravo nije smio povući jer još
zasigurno ima mnogo snage. Potom je netko rekao da je on ĉovjek
za veliku misiju, a netko drugi je primijetio da to ne bi bilo pošteno
prema njemu, prestar je, više nema bliskih kolega, više nema ĉak
ni ţene. I tada mi je sinulo. Pomislila sam, pa, ĉak i tako velik
ĉovjek, sa svim svojim postignućima, treba nekoga, nekoga tko će
unijeti promjenu. Nekoga tko će mu pomoći da na kraju svoje
karijere pronaĊe ono što je potrebno za još jedan, posljednji veliki
pothvat.
Na trenutak je ušutjela, pa sam ja rekao: - Ĉini se da je i sir Cecil
prihvatio to mišljenje.
- Znam biti uvjerljiva kada to ţelim, Christophere. Osim toga, kaţe
da se zaljubio u mene već onda kad me je prvi put ugledao, na
primanju.
- Kako krasno.
165Ispod nas, dolje na travi, malo dalje od kuće, nekoliko se
gostiju obijesno zabavljalo oko ribnjaka. Vidio sam kako se jedan
muškarac, kojemu je ovratnik stršio na zatiljku, zalijeće prema
nekakvim guskama. Na koncu sam rekao:
- To o sir Cecilovu posljednjem pothvatu. Njegovom najvećem
postignuću. Što ste zapravo imali na umu za njega? Je li to razlog
vašem odlasku na nekoliko mjeseci?
Šarah je duboko udahnula, a njezin je pogled postao ozbiljan i
miran. - Christophere. Vi morate znati odgovor.
- Kad bih znao odgovor...
- O, za Boga miloga. Idemo u Šangaj, naravno. Teško je opisati
kako sam se toĉno osjećao kad
sam ĉuo njezine rijeĉi. Moţda je još uvijek postojao neki element
iznenaĊenja. Ali više od svega ostaloga, sjećam se neke vrste
olakšanja; neobiĉan osjećaj da je jedan moj dio, od trenutka kad
sam je prije toliko godina prvi put vidio u klubu Charingworth,
ĉekao baš taj trenutak; da se u nekom smislu cijelo moje
prijateljstvo sa Šarah uvijek kretalo prema jednoj toĉki, a sad je
konaĉno stiglo do te toĉke. Nekoliko rijeĉi što smo ih potom
razmijenili zvuĉale su mi nekako poznato, kao da smo ih negdje
već mnogo puta isprobavali.
- Cecil dobro poznaje to mjesto - govorila je. -Osjeća da bi ondje
mogao pomoći pri rješavanju problema pa je smatrao da mora
poći. I tako krećemo. Sljedećeg tjedna. Naše su torbe već
spakirane.
- Pa, u tom sluĉaju, ţelim sir Cecilu svako dobro, oboma vam
ţelim sve najbolje u ostvarivanju misije u Šangaju. Radujete li se
tome? Imam dojam da se radujete.
- Naravno. Naravno da se radujem tome. Dugo sam ĉekala nešto
takvo. Tako sam umorna od Londona i... i svega ovoga - mahnula
je rukom prema hotelu. - Ne postajem mlada, a katkad sam mislila
166
da moja prilika nikad neće doći. Ali eto nas, idemo u Šangaj. No,
Christophere, što se dogodilo?
- Pretpostavljam da bi vam ovo moglo zvuĉati priliĉno jadno -
rekoh. - Ali ipak ću reći. Vidite, oduvijek mi je bila namjera da se i
sam vratim u Šangaj. Ţelim reći, kako bih... kako bih ondje riješio
probleme. To mi je oduvijek bila namjera.
Na trenutak je nastavila zuriti u zalazak sunca. Tada se okrenula i
nasmiješila mi se, a meni se uĉinilo da je njezin osmijeh pun tuge, i
trunke prijekora. Ispruţila je ruku i njeţno mi dotaknula obraz, a
potom se opet okrenula krajoliku.
- Moţda će Cecil brzo riješiti probleme u Šangaju - rekla je. -
Moţda neće. U svakom sluĉaju, moţda ćemo se ondje dugo
zadrţati. Dakle, ako je toĉno ono što kaţete, Christophere, onda je
sasvim moguće da ćemo se ondje vidjeti. Zar ne?
- Da - rekoh. - Doista.
Više nisam vidio Šarah Hemmings prije nego je otplovila. Ako je
imala potpuno pravo prekoriti me zbog mojeg odugovlaĉenja
tijekom godina, kakvo li ću tek razoĉaranje izazvati ako sad ne
budem djelovao? Jer je oĉito da, bez obzira na napredak što ga je
sir Cecil ostvario u proteklim mjesecima, rješenje nije ni na vidiku.
Napetost i dalje raste diljem svijeta; znalci našu civilizaciju
usporeĊuju sa stogom sijena na koji se bacaju upaljene šibice. U
meĊuvremenu ja još uvijek ljenĉarim u Londonu. No moţe se reći
da su s prispjećem juĉerašnjeg pisma i posljednji djelići slagalice
došli na svoje mjesto. Zasigurno je konaĉno došlo vrijeme da i ja
poĊem onamo, u Šangaj, da poĊem onamo i - nakon svih tih
godina -»uništim otrovnicu«, kako je rekao pošteni inspektor
VVest Countrvja.
No za to ću morati platiti odreĊenu cijenu. Ranije jutros, jednako
kao i juĉer, Jennifer je pošla u kupovinu - po nekoliko posljednjih
sitnica za koje tvrdi
167da su joj nuţne za novo polugodište. Kad je otišla, djelovala je
uzbuĊeno i sretno; još uvijek ništa ne zna o mojim planovima, niti
o stvarima o kojima smo gospoĊica Givens i ja sinoć raspravljali.
Pozvao sam gospoĊicu Givens u sobu za primanje gdje sam joj tri
puta morao ponuditi da sjedne prije nego je to uĉinila. Moţda je
nešto slutila o onome što sam joj ţelio reći, te je osjećala da bi, ako
sjedne sa mnom, to podrazumijevalo nekakav tajni sporazum. Iznio
sam joj situaciju što sam bolje mogao; nastojao joj objasniti
golemu vaţnost sluĉaja; da je to, štoviše, sluĉaj u koji sam već dugi
niz godina i osobno upleten. Ravnodušno je slušala, a kad sam
zastao, postavila je jednostavno pitanje: koliko dugo ću biti
odsutan? Vjerujem da sam tada još neko vrijeme govorio,
pokušavajući objasniti zašto je nemoguće dati jasni vremenski
okvir za sluĉaj te vrste. Ĉini mi se da me je ona na koncu prekinula
da bi postavila neko pitanje, a nakon toga proveli smo nekoliko
minuta razmatrajući razne praktiĉne implikacije mojeg odlaska.
Tek nakon što smo priliĉno opširno raspravili o tim pitanjima i ona
je ustala da poĊe, rekao sam joj:
- GospoĊice Givens, posve sam svjestan ĉinjenice da će u kratkom
razdoblju, ĉak i uz vaša svesrdna nastojanja, moja odsutnost
Jennifer izazvati poteškoće. No pitam se jeste li razmislili da je na
duge staze gotovo sigurno najbolje za nas, Jenny i mene, da
krenem putem što sam vam ga upravo opisao. Na kraju krajeva,
kako će Jennifer ikad moći voljeti i cijeniti staratelja za kojeg bi
znala da je okrenuo leĊa svojoj najznaĉajnijoj duţnosti kad je
poziv konaĉno stigao? Bez obzira što ona sada moţda ţeli, samo bi
me prezirala kad bude starija. Kakvo bi dobro to donijelo bilo
kome od nas?
GospoĊica Givens se dugim pogledom zagledala u mene, a onda je
rekla: - Imate pravo, gospodine
1
Banks. - Potom je dodala: - Ali nedostajat ćete joj, gospodine
Banks, bez obzira na sve.
- Da. Da, usuĊujem se reći da je tako. Ali gospoĊice Givens, zar ne
shvaćate? - Moţda sam u tom trenutku podigao glas. - Zar ne
shvaćate kako su stvari postale krajnje napete? Sve veća
uznemirenost diljem svijeta? Moram poći!
- Naravno, gospodine Banks.
- Ţao mi je. Iskreno se ispriĉavam. Veĉeras sam pomalo premoren.
Sve u svemu, ovo je bio poseban dan.
- Ţelite li da joj ja kaţem? - pitala je gospoĊica Givens.
Razmislio sam o tome, a tada odmahnuo glavom. - Ne, ja ću s
njom razgovarati. Uskoro ću razgovarati s njom. Bio bih vam
zahvalan da joj ništa ne govorite dok ne popriĉam s njom.
Sinoć sam odluĉio da ću danas u neko doba razgovarati s Jennifer.
No kad sam bolje razmislio, zakljuĉio sam da bi to bilo
preuranjeno; moglo bi, štoviše, posve nepotrebno pokvariti njezino
trenutno vrlo pozitivno raspoloţenje u vezi s predstojećim
polugodištem. Sve u svemu, bit će bolje zasad ostaviti stvari kakve
jesu, a kada dovršim sve pripreme, moći ću je posjetiti u školi.
Jennifer je dijete izvanredna duha i nema razloga pretpostaviti da
će je moj odlazak tako pogoditi.
MeĊutim, ne mogu zaboraviti onaj zimski dan prije dvije godine
kad sam je prvi put posjetio u školi St Margaret. Provodio sam
istragu negdje u blizini, a budući da je tek nedavno krenula u tu
školu, odluĉio sam je posjetiti i provjeriti je li sve u redu.
Škola se sastoji od velikog vlastelinskog dvora okruţenog s
nekoliko jutara zemlje. Iza kuće tratina se spušta prema jezeru.
Moţda je upravo jezero krivo da je magla obavijala cijelo to mjesto
kad god sam posjetio školu, ukupno ĉetiri puta. Guske slobodno
lutaju naokolo, a mrzovoljni vrtlari obraĊuju
168
169moĉvarno tlo. Vlada općenito priliĉno tmurni ugoĊaj, iako je
nastavno osoblje, koliko sam ja vidio, daleko gostoljubivije od
okoline. Sjećam se da me je toga dana neka gospoĊica Nutting,
ljubazna ţena pedesetih godina, vodila hladnim hodnicima. U
jednom je trenutku zastala kraj neke niše i tihim mi glasom rekla:
- Kad se sve uzme u obzir, gospodine Banks, prilagodila se onoliko
dobro koliko se moţe oĉekivati. Na kraju krajeva, neminovno je da
u poĉetku naiĊe na neke poteškoće, dok je druge djevojĉice još
uvijek smatraju pridošlicom. A jedna ili dvije katkad doista znaju
biti okrutne. Ali do sljedećeg semestra sve će to biti iza nje,
sigurna sam.
Jennifer me je ĉekala u velikoj, hrastovinom obloţenoj prostoriji
gdje je cjepanica tinjala u kaminu. Uĉiteljica nas je ostavila, a
Jennifer se pomalo plaho osmjehnula s mjesta na kojem je stajala,
ispred kamina.
- Ovdje nije baš previše toplo - rekao sam trljajući ruke i
pribliţavajući se vatri.
- O, trebao bi vidjeti kako je hladno u našoj spavaonici. Komadići
leda na našim plahtama! - Nasmijala se.
Sjeo sam na stolicu blizu vatre, ali je ona ostala stajati. Pribojavao
sam se da će se nelagodno osjećati kad me vidi u drukĉijem
okruţenju, ali je uskoro poĉela posve slobodno ĉavrljati o svom
badmintonu, djevojĉicama koje su joj se sviĊale, hrani za koju je
rekla da je »gulaš, gulaš, gulaš«.
- Katkad je teško - primijetio sam u jednom trenutku - kad si nova.
One se nisu... grupirale protiv tebe ili tako nešto?
- O, ne. - rekla je. - Pa, katkad ima malo zadir-kivanja, ali time ne
misle ništa loše. Ovdje su sve drage djevojĉice.
170
Razgovarali smo dvadesetak minuta ili više kad sam ustao i pruţio
joj kartonsku kutiju što sam je donio u svojoj torbi za spise.
- O, što je to? - uzbuĊeno je uskliknula.
- Jenny, to nije... to nije poklon u pravom smislu rijeĉi.
Opazila je upozorenje u mojem glasu i odjednom je oprezno
pogledala kutiju u svojim rukama. - Onda što je? - pitala je.
- Otvori je. Vidjet ćeš.
Gledao sam je kako skida poklopac s kutije -otprilike veliĉine
kutije za cipele - i zuri unutra. Njezin izraz lica, već ionako
oprezan, nije se uopće promijenio. Zatim je stavila unutra ruku i
nešto dotaknula.
- Bojim se - blago sam rekao - da je to sve što sam uspio spasiti.
Otkrio sam da tvoja škrinja uopće nije bila izgubljena na moru, već
ukradena zajedno s još ĉetiri druge škrinje iz jednog londonskog
skladišta. Uĉinio sam sve što sam mogao, ali bojim se da su lopovi
jednostavno uništili ono što nisu mogli prodati. Nisam mogao ući u
trag odjeći i takvim stvarima. Našao sam jedino te sitnice.
Izvadila je narukvicu i stala je pomno prouĉavati, kao da traţi
oštećenja. Vratila ju je u kutiju, a potom izvadila par sićušnih
srebrnih zvona te i njih na isti naĉin pregledala. Tada je vratila
poklopac na kutiju i pogledala me.
- To je bilo jako ljubazno od tebe, ujaĉe Christo-pher - tiho je
rekla. - A zasigurno imaš mnogo posla.
- Nije mi bilo teško. Samo mi je ţao da nisam još ponešto mogao
spasiti.
- To je bilo jako ljubazno od tebe.
- Pa, trebao bih te pustiti da se vratiš na sat zemljopisa. Nisam
došao baš u prikladno vrijeme.
Nije se pomaknula, već je nastavila ondje bez rijeĉi stajati i zuriti u
kutiju u svojim rukama. Tada je rekla:
171- Kad si u školi, katkad zaboraviš. Samo katkad. Brojiš dane do
raspusta kao i druge djevojĉice, a tada misliš da ćeš ponovno
vidjeti mamu i tatu.
Ĉak sam se i u tim okolnostima iznenadio kad sam je ĉuo kako
spominje roditelje. Ĉekao sam da kaţe još nešto, ali nije;
jednostavno me je pogledala kao da mi je upravo postavila pitanje.
Na koncu sam rekao:
- Katkad je veoma teško, znam. Kao da se cijeli svijet srušio oko
tebe. Ali za tebe se slobodno moţe reći sljedeće, Jenny: izvrsno se
snalaziš u ponovnom izgraĊivanju. Doista. Znam da nikad ne moţe
biti kao ranije, ali znam da ti imaš snage poći naprijed i za sebe
izgraditi sretnu budućnost. A ja ću uvijek biti tu da ti pomognem,
ţelim da to znaš.
- Hvala ti - rekla je. - I hvala ti za ovo. Koliko se sjećam, tako je
završio naš sastanak
toga dana. Udaljili smo se od relativne topline kraj kamina i izišli
na hodnik, a ondje sam promatrao kako se vraća u uĉionicu.
Tog zimskog poslijepodneva prije dvije godine nisam imao pojma
da će se moje obećanje pokazati neistinitim. Kad sljedeći put
posjetim školu St Marga-ret, kako bih se pozdravio, lako bi se
moglo dogoditi da ćemo se sastati baš u onoj istoj prostoriji, kraj
iste vatre. Bude li tako, za mene će sve biti još teţe, jer maleni su
izgledi da se Jennifer neće vrlo jasno sjetiti našeg posljednjeg
susreta ondje. Ali ona je inteligentna djevojĉica i, bez obzira na
trenutne emocije, doista bi mogla razumjeti sve ono što ću joj reći.
Mogla bi ĉak shvatiti, brţe nego njezina dadilja sinoć, da će joj kad
bude starija - kad ovaj sluĉaj postane pobjedniĉko sjećanje - biti
doista drag da sam odgovorio na izazov svojih odgovornosti.

172
ĈETVRTI DIO
Hotel Cathay, Šangaj 20. rujna 1937.Dvanaesto poglavlje
Putnici u arapskim zemljama ĉesto su znali stavljati primjedbe o
naĉinu na koji domoroci neugodno blizu primiĉu svoje lice tijekom
razgovora.To je, naravno, samo lokalni obiĉaj koji se sluĉajno
razlikuje od našega, a svaki susretljivi posjetitelj uskoro se na to
neće obazirati. Palo mi je na pamet da bih na sliĉan naĉin trebao
pokušati prihvatiti nešto što je, u ova tri tjedna otkako sam u
Šangaju, postalo trajnim izvorom razdraţljivosti: primjerice, naĉin
na koji su ljudi u svakoj prilici zaklanjali neĉiji pogled. Tek što bi
ĉovjek ušao u neku prostoriju ili izišao iz automobila, već bi mu se
netko nasmiješeno isprijeĉio na putu i tako onemogućio
najosnovniji pregled okoline. Ĉesto je rijeĉ baš o ĉovjekovu
domaćinu ili trenutnom vodiĉu; no ako nije rijeĉ o takvoj osobi,
uvijek se nade dovoljan broj promatraĉa koji ţude za tim da to
isprave. Koliko ja mogu utvrditi, sve nacionalne skupine koje ĉine
ovdašnju zajednicu - Englezi, Kinezi, Francuzi, Amerikanci,
Japanci, Rusi - s podjednakim se ţarom tako ponašaju, a neizbjeţni
je zakljuĉak da je to obiĉaj što se razvio iskljuĉivo ovdje, unutar
šangajskog MeĊunarodnog naselja, bez obzira na sve rasne ili
klasne razlike.
Potrajalo je dobrih nekoliko dana dok nisam prepoznao tu lokalnu
ekscentriĉnost, i shvatio da je baš to razlog mojoj dezorijentaciji
koja me je muĉila nekoliko dana po dolasku ovamo. Sada, iako me
to još uvijek katkad ljuti, ipak se previše ne uzrujavam.
175Osim toga, otkrio sam drugu, komplementarnu šan-gajsku
praksu koja je malo olakšavala ţivot: ĉini se da je ovdje posve
prihvatljiva primjena iznenaĊujuće gruboga guranja kako bi se
nekoga maknulo s puta. Iako se još uvijek nisam odvaţio da to
iskoristim, već sam u nekoliko navrata vidio kako se otmjene dame
na društvenim okupljanjima odluĉno guraju, a nitko se na to niti ne
obazire.
Kad sam druge veĉeri ušao u plesnu dvoranu u potkrovlju hotela
Palaĉe, još uvijek nisam bio svjestan tih neobiĉnih obiĉaja, a
slijedom toga veĉer mi je bila upropaštena frustriranošću onim što
sam tada doţivio kao pretjeranu guţvu u MeĊunarodnom naselju.
Izišavši iz dizala, jedva sam opazio raskošni sag što je vodio u
plesnu dvoranu - i niz kineskih portira poslaganih duţ saga - kad je
jedan od mojih domaćina za tu veĉer, gospodin MacDonald iz
britanskog konzulata, smjestio preda me svoje široko tijelo. Dok
smo hodali prema ulazu u dvoranu, opazio sam priliĉno šarmantan
naĉin na koji se svaki portir, dok smo prolazili, klanjao i podizao
svoje spojene šake u bijelim rukavicama. Ali tek što smo prošli
kraj trećeg ĉovjeka - vjerojatno ih je bilo šest ili sedam - kad mi je
ĉak i taj vidik zatvorio moj drugi domaćin, gospodin Gravson, koji
je zastupao šangajsko Gradsko vijeće, jer je uhvatio korak sa
mnom i nastavio govoriti o onome o ĉemu je govorio dok smo se
penjali dizalom. Ĉim sam koraknuo u prostoriju u kojoj ćemo,
prema rijeĉima mojih domaćina, vidjeti »najbolji gradski kabare i
skup šangajske elite«, našao sam se usred uzavrelog mnoštva.
Visoki stropovi iznad mene, sa svojim raskošnim lusterima, naveli
su me na pretpostavku da je prostorija veoma velika, iako to neko
vrijeme niĉim nisam mogao potkrijepiti. Dok sam slijedio svoje
domaćine kroz mnoštvo, duţ jedne strane prostorije vidio sam
velike prozore kroz koje se je, u tom trenutku, prosipala sunĉeva
svjetlost. Opazio sam i pozornicu na dru-
176
gom kraju na kojoj se kretalo i razgovaralo nekoliko glazbenika.
Ĉinilo se da oni, kao i svi ostali, nešto ĉekaju - moţda samo da se
spusti noć. Općenito je vladao neki nemir, a ljudi su se gurali i
kruţili naokolo bez odreĊene svrhe.
Gotovo sam izgubio iz vida svoje domaćine, ali sam tada vidio
kako me MacDonald kretnjom poziva k sebi, a na koncu sam se
našao za malenim stolom pokrivenim uštirkanim bijelim
stolnjakom do kojeg su se moji domaćini progurali. Iz te sam
visine vidio da je zapravo veliki dio poda ostao prazan -moţda za
kabare - te da su se gotovi svi nazoĉni natisnuli u relativno usku
traku duţ ostakljene strane prostorije. Stol za kojim smo mi sjedili
pripadao je dugaĉkom nizu, ali kad sam pokušao vidjeti dokle se
niz proteţe, ponovno su me u tome sprijeĉili. Nitko nije sjedio za
nama susjednim stolovima, vjerojatno zato što je to
onemogućavalo nemirno mnoštvo. Doista, uskoro je naš stol poĉeo
podsjećati na sićušni brod na koji sa svih strana navaljuju plime
šangaj-skog visokog društva. Štoviše, moj dolazak nije prošao
nezamijećeno; ĉuo sam kako se oko mene širi mrmljanje i prenosi
vijest, a sve se više pogleda okretalo prema nama.
Unatoĉ svemu tome, sjećam se da sam pokušavao nastaviti
razgovor što sam ga sa svojim domaćinima zapoĉeo tijekom
voţnje do hotela Palaĉe, sve dok to nije postalo sasvim nemoguće.
Sjećam se da sam u jednom trenutku govorio MacDonaldu:
- Doista cijenim vaš prijedlog, gospodine. Ali iskreno reĉeno,
radije ću sam istraţivati. Navikao sam tako raditi.
- Kako god ţelite, stari moj - rekao je MacDonald. - Samo mi je
palo na pamet. Neki od tih ljudi o kojima govorim, doista se dobro
snalaze u ovom gradu. A najbolji medu njima su jednako dobri kao
i bilo tko u Scotland Yardu. Samo sam
177mislio da bi vam uštedjeli, kao i svima nama, malo
dragocjenog vremena.
- Ali sjetit ĉete se da sam vam rekao, gospodine MacDonald.
Otišao sam iz Engleske tek nakon što sam stvorio jasno mišljenje o
sluĉaju. Drugim rijeĉima, moj dolazak ovamo nije poĉetak, veĉ
kulminacija mnogih godina rada.
- Drugim rijeĉima - odjednom se oglasio Gray-son - došli ste k
nama kako biste jednom zauvijek zakljuĉili sluĉaj. Kako
fantastiĉno! To su divne vijesti!
MacDonald je ĉovjeku iz Gradskog vijeća uputio omalovaţavajući
pogled, a potom je nastavio kao da on nije ni govorio.
- Ne ţelim baciti sumnju na vaše sposobnosti, stari moj. Vaši
uspjesi govore sami za sebe, na kraju krajeva. Samo sam predloţio
malo pojaĉanje kad je rijeĉ o ljudima. Strogo pod vašim
zapovjedništvom, prirodno. Samo, znate, da se stvari ubrzaju.
Budući da ste tek stigli ovamo, moţda vam neće biti sasvim jasno
kako je situacija postala hitna. Ovdje sve djeluje priliĉno opušteno,
znam. Ali bojim se da nam nije preostalo mnogo vremena.
- Posve shvaćam hitnost, gospodine MacDonald. Ali mogu samo
ponoviti, imam razloga vjerovati da će u relativno kratkom roku
doći do zadovoljavajućeg zakljuĉivanja sluĉaja. Pod uvjetom,
naravno, da mogu neometano provoditi svoja ispitivanja.
- To su izvrsne vijesti! - uskliknuo je Gravson i tako zaradio još
jedan hladan MacDonaldov pogled.
Veći dio vremena što sam ga toga dana proveo u njegovu društvu,
obuzimala me sve naglašenija nestrpljivost s MacDonaldovim
pretvaranjem da je tek sluţbenik konzulata zaokupljen
protokolarnim pitanjima. Nije se radilo samo o njegovoj
pretjeranoj znatiţelji glede mojih planova - ili njegovoj svesrdnoj
ţelji da mi nametne »pomoćnike« - koja ga je razotkrivala; već i o
rafiniranoj dvoliĉnosti što se osjećala uz njegovo mlitavo, pristojno
ponašanje koje ga je
I
odmah obiljeţavalo kao starijeg obavještajca. Do tog trenutka
veĉeri zacijelo sam se već umorio od sudjelovanja u njegovoj
šaradi, jer sam postavio svoj zahtjev kao da smo već odavno
prihvatili istinu.
- Budući da smo na pitanju pomoći, gospodine MacDonald - rekao
sam mu - zapravo postoji nešto što biste moţda mogli za mene
uĉiniti, a znaĉilo bi golemu pomoć.
- Iskušajte me, stari moj.
- Kao što sam ranije spomenuo, posebno me zanima ono što, ĉini
mi se, ovdašnja policija zove ubojstvima Ţute Zmije.
- O da? - Vidio sam kako se na MacDonaldovu licu pojavljuje
oprez. S druge strane, ĉinilo se da Gravson ne zna o ĉemu
govorim, te je pogledavao ĉas jednog ĉas drugog.
- Zapravo - nastavio sam paţljivo promatrajući MacDonalda - tek
nakon što sam prikupio dovoljno dokaza o takozvanim ubojstvima
Ţute Zmije, odluĉio sam konaĉno doći ovamo.
- Shvaćam. Dakle, zanima vas ta stvar sa Ţutom Zmijom. -
MacDonald se leţerno osvrnuo po prostoriji. - Gadna stvar. Ali ne
baš toliko znaĉajna, rekao bih, u širem smislu.
- Upravo suprotno. Vjerujem da je veoma relevantna.
- Ţao mi je - konaĉno je uspio izgovoriti Gravson. - Ali što su
zapravo ta ubojstva Ţute Zmije? Nikad nisam za to ĉuo.
- Tako ljudi zovu one komunistiĉke odmazde -rekao mu je
MacDonald. - Crveni ubiju roĊake jednog od svojih koji se
okrenuo protiv njih i postao doušnik. - Potom se obratio meni: - To
se katkad dogaĊa. Crveni su divljaci u tim pitanjima. Ali to je
unutrašnja stvar Kineza. Chiang-Kai-shek drţi Crvene pod strogom
kontrolom i kani tako nastaviti, bez obzira na Japance. Mi se
nastojimo drţati iznad
178
179toga, znate. Ĉudi me da vas sve to tako zanima, stari moj.
- Ali baš taj niz odmazdi - rekoh - ta ubojstva Ţute Zmije. Traju
već dugo vremena. S vremena na vrijeme tijekom posljednje ĉetiri
godine. U tom je razdoblju do danas umoreno trinaest ljudi.
- Vi zacijelo bolje od mene znate pojedinosti, stari moj. Ali prema
onome što sam ja ĉuo, odmazda je tako dugotrajna jer Crveni ne
znaju tko je njihov izdajica. Poĉeli su klanjem pogrešnih ljudi.
Malo je aproksimativan, znate, taj boljševiĉki doţivljaj pravde.
Kad god promijene mišljenje o tome tko bi mogao biti taj kojeg
zovu Ţutom Zmijom, podu i zakolju još jednu obitelj.
- Uvelike bi mi pomoglo, gospodine MacDonald, kad bih mogao
razgovarati s tim doušnikom. Ĉovjekom kojeg zovu Ţuta Zmija.
MacDonald je slegnuo ramenima. - To je sve izmeĊu Kineza, stari
moj. Nitko od nas ĉak ni ne zna tko je Ţuta Zmija. Po mojemu
mišljenju, kineska bi vlada dobro postupila kad bi obznanila
njegov identitet prije nego strada još neduţnih ljudi koje će
pogrešno smatrati njegovim roĊacima. Ali iskreno, stari moj, to je
sve unutrašnja stvar Kineza. Bolje da tako i ostane.
- Vaţno je da razgovaram s doušnikom.
- Pa, budući da to smatrate tako vaţnim, poraz-govarat ću s nekim
ljudima. Ali ne mogu mnogo obećati. Ĉini se da je taj momak
priliĉno koristan za vladu. Chiangovi ga ljudi priliĉno dobro
ĉuvaju, rekao bih.
Tada sam već postao svjestan da se oko nas nati-snulo još više
ljudi, ţeljnih ne samo da me uţivo vide, već i da ĉuju nešto od
našeg razgovora. U takvim okolnostima nisam mogao oĉekivati da
će MacDonald otvoreno govoriti, te sam zakljuĉio da zasad moram
odustati. Zapravo, u tom me je trenutku svladao snaţan poriv da
ustanem i doĊem
180
do malo zraka, ali prije nego sam se uspio maknuti, Gravson se
nagnuo naprijed i uz vedri smiješak rekao:
- Gospodine Banks, jasno mi je da ovo moţda nije najbolji
trenutak. Ali ţelio sam samo par rijeĉi na brzinu. Vidite,
gospodine, dobio sam ugodan zadatak da organiziram sveĉanost.
Ţelim reći, sveĉanost dobrodošlice.
- Gospodine Gravson, ne ţelim djelovati nezahvalno, ali kao što je
gospodin MacDonald maloĉas rekao, nemamo baš previše
vremena. A drţim da mi je tako mnogo velikodušne gostoljubivosti
sasvim dovoljna dobrodošlica...
- Ne, ne, gospodine - Gravson se nervozno nasmijao - mislio sam
na onu sveĉanost dobrodošlice. Ţelim reći, onu sveĉanost koja će
se prirediti vašim roditeljima nakon godina provedenih u
zatoĉeništvu.
Priznajem da me je to priliĉno iznenadilo, pa sam moţda sekundu
samo zurio u njega. Još se jednom nervozno nasmijao i rekao:
- Jasno, shvaćam da je to malo preuranjeno. Najprije morate
obaviti svoj posao. I naravno, ne ţelim izazivati sudbinu. Unatoĉ
tome, vidite, naša je obveza da se pripremimo. Ĉim objavite da ste
riješili sluĉaj, svi će od nas oĉekivati, od Gradskog vijeća, da orga-
niziramo sveĉanost vrijednu takvoga trenutka. Ţeljet će sasvim
poseban dogaĊaj, i ţeljet će ga odmah. Ali vidite, gospodine, uopće
nije jednostavno organizirati nešto na razini o kojoj govorimo.
Dakle, vidite, pitao sam se mogu li vam ponuditi nekoliko
osnovnih opcija. Moje prvo pitanje, gospodine, prije svega
ostaloga, slaţete li se s izborom Jessfieldova parka za ceremoniju?
Trebat će nam, znate, dovoljno veliki prostor...
Dok je Gravson govorio, postajao sam sve svjesniji zvuka -
odnekud iza Zagora mnoštva - udaljene pucnjave. No tada je
Gravsonove rijeĉi naglo prekinuo glasni prasak koji je potresao
prostoriju. Prestra-
181šeno sam podigao pogled, ali sam vidio kako se ljudi svuda oko
mene smiješe, ĉak i smiju, s ĉašama koktela u rukama. Trenutak
kasnije razabrao sam da se mnoštvo kreće prema prozorima, kao da
je vani nastavljeno natjecanje u kriketu. Odluĉio sam iskoristiti
priliku i udaljiti se od stola, te sam ustao i pridruţio se struji. Preda
mnom je bilo previše ljudi da bih nešto mogao vidjeti, pa sam se
pokušavao progurati naprijed kad sam postao svjestan da mi sje-
dokosa dama kraj mojeg ramena nešto govori.
- Gospodine Banks - govorila je - imate li uopće pojma kako nam
je svima laknulo sada kad ste napokon s nama? Naravno, nismo to
ţeljeli pokazati, ali postajali smo krajnje zabrinuti zbog, pa -
pokazala je prema zvuku pucnjave - moj muţ, on tvrdi da se
Japanci nikad ne bi usudili napasti MeĊunarodno naselje. Ali
znate, on to kaţe barem dvadeset puta na dan, a to baš nije
uvjerljivo. Kaţem vam, gospodine Banks, kad su stigle vijesti o
vašem skorom dolasku, to su bile prve dobre vijesti što smo ih
ovdje ĉuli u nekoliko posljednjih mjeseci. Moj je muţ ĉak prestao
ponavljati onu svoju maniru o Japancima, barem na nekoliko dana.
Nebesa!
Još je jedna gromoglasna eksplozija zatresla prostoriju, izazvavši
nekoliko ironiĉnih uzvika. Tada sam opazio da su malo ispred
mene otvorena francuska vrata, a ljudi su se gurali na balkon.
- Ne brinite, gospodine Banks - rekao je neki mladi ĉovjek
uhvativši me za lakat. - Nema opasnosti da će nešto od toga stići
ovamo. Obje su strane izuzetno oprezne nakon Krvavog
ponedjeljka.
- Ali odakle to dolazi? - pitao sam ga.
- Oh, to je japanski ratni brod u luci. Granate zapravo lete iznad
nas i padaju ondje, s druge strane potoka. Kad se spusti mrak, to je
zanimljiv prizor. Nešto sliĉno promatranju meteora.
- Što ako neka granata padne prije vremena?
182
Na to se nije nasmijao samo mladić s kojim sam razgovarao, već i
nekolicina ljudi oko nas - malo previše glasno, uĉinilo mi se. Tada
je neki drugi glas rekao:
- Morat ćemo imati povjerenja u Japance da će to uĉiniti kako
treba. Na kraju krajeva, postanu li traljavi, moţe im se dogoditi da
granatom pogode i svoje redove.
- Gospodine Banks, ţelite li ovo?
Netko mi je pruţao kazališni dvogled. Kad sam ga prihvatio, bilo
je kao da sam im dao neki znak. Mnoštvo se preda mnom
razdvojilo, a ja sam se našao doslovno voden prema otvorenim
francuskim vratima.
Izišao sam na maleni balkon. Osjećao sam topli povjetarac, a nebo
je bilo tamnoruţiĉasto. Gledao sam s priliĉno velike visine, a kanal
se vidio iza sljedećeg niza zgrada. Iza vode nalazila se masa koliba
i ruševina iz koje se prema veĉernjem nebu uzdizao stup sivog
dima.
Prinio sam dvogled oĉima, ali je fokus bio posve pogrešan za mene
pa ništa nisam vidio. Kad sam izoštrio sliku, ugledao sam kanal i
donekle se iznenadio opazivši da raznorazne brodice i dalje plove u
neposrednoj blizini bitke. Izdvojio sam jedno plovilo -nešto sliĉno
teglenici na kojoj se nalazio samo jedan ĉovjek s veslom - tako
pretrpano sanducima i zaveţljajima da se ĉinilo nemogućim da će
proći ispod niskog mosta toĉno ispod mene. Dok sam promatrao,
plovilo se brzo pribliţavalo mostu, a ja sam bio uvjeren da ću
vidjeti kako barem jedan ili dva sanduka padaju s vrha hrpe u
vodu. Idućih nekoliko sekundi nastavio sam kroz dvogled zuriti u
brodicu, sasvim zaboravivši na bitku. Sa zanimanjem sam uoĉio da
je veslaĉ, baš kao i ja, posve zaokupljen sudbinom svog tereta i
posve nesvjestan rata što je bjesnio pedesetak metara desno od
njega. Tada je plovilo nestalo ispod mosta, a kad sam ga vidio
kako gra-
183ciozno klizi van na drugoj strani, teret i dalje na svome mjestu,
spustio sam dvogled i uzdahnuo.
Shvatio sam da se iza mene okupilo mnogo ljudi dok sam
promatrao kanal. Pruţio sam dvogled nekome u blizini i, ne
obraćajući se nikome posebno, rekao: - Dakle, to je rat. Vrlo
zanimljivo. Ima li mnogo ţrtava, što mislite?
To je izazvalo mnogo komentara. Neki je glas rekao: - Ima mnogo
mrtvih prijeko, u Chapeiju. Ali Japanci će za nekoliko dana
pobijediti i sve će se opet smiriti.
- Ne bih bio tako siguran - rekao je netko drugi. - Kuomintang je
dosad sve uspio iznenaditi, a kladio bih se da će tako i nastaviti.
Kladio bih se da će još dugo izdrţati.
Ĉinilo se da su se tada svi oko mene poĉeli odjednom prepirati.
Nekoliko dana, nekoliko tjedana, u ĉemu je razlika? Kinezi će se
prije ili kasnije morati predati, pa zašto to ne uĉine odmah? Na to
se nekoliko glasova pobunilo da stvar uopće nije tako jednostavna.
Situacija se mijenja iz dana u dan, a mnogi faktori utjeĉu jedni na
druge.
- Osim toga - netko je glasno pitao - nije li se pojavio gospodin
Banks?
To je pitanje, oĉito s namjerom da bude retoriĉko, ipak neobiĉno
visjelo u zraku, izazvavši zatišje i skretanje svih pogleda prema
meni. Zapravo, stekao sam dojam da nije utihnula samo skupina
oko balkona, već cijela plesna dvorana i svi su oĉekivali moj
odgovor. Palo mi je na pamet da je ovo sasvim dobar trenutak za
davanje izjave - one koja se vjerojatno oĉekivala od trenutka kad
sam ušao u prostoriju - te sam proĉistio grlo i glasno rekao:
- Dame i gospodo. Posve jasno vidim da je situacija ovdje postala
priliĉno muĉna. Nije mi ţelja da u takvim trenucima budim laţne
nade. No dopustite mi da kaţem kako sada ne bih bio ovdje kad ne
bih bio optimistiĉan glede svojih izgleda za uspješno
184
zakljuĉivanje ovog sluĉaja u vrlo bliskoj budućnosti. Zapravo,
dame i gospodo, rekao bih da sam više nego optimistiĉan. Stoga
vas molim za strpljenje u narednim tjednima. Nakon toga, pa,
vidjet ćemo što smo postigli.
Kad sam izgovorio posljednje rijeĉi, u plesnoj je dvorani odjednom
zasvirao dţez orkestar. Nemam pojma je li to bila samo sluĉajnost,
ali je u svakom sluĉaju glazba lijepo zaokruţila moju izjavu.
Osjetio sam kako pozornost mnoštva skreće s mene i vidio da se
ljudi poĉinju vraćati unutra. Ja sam se takoĊer vratio u prostoriju, a
dok sam pokušavao iznova naći naš stol - na trenutak sam malo
izgubio orijentaciju -opazio sam da je skupina plesaĉica zauzela
podij.
Bilo je moţda dvadesetak plesaĉica, od kojih su mnoge bile
»Euroazijke«, odjevenih u oskudne kostime s ptiĉjim motivima.
Dok su plesaĉice izvodile svoju predstavu na podiju, ĉinilo se da su
svi u prostoriji izgubili zanimanje za bitku s druge strane vode,
iako se buka još uvijek jasno ĉula povrh vesele glazbe. Kao da je
za ove ljude jedna zabava završila, a druga je poĉela. Osjetio sam,
ne prvi put otkako sam stigao u Šangaj, val gnušanja prema njima.
Nije bila rijeĉ samo o ĉinjenici da se tijekom godina nisu uspjeli
nositi s izazovom sluĉaja, da su dopustili da se sve razvije do
sadašnje zapre-pašćujuće razine sa svim svojim golemim posljedi-
cama. Ono što me je šokiralo, od trenutka moga dolaska, bilo je
odbijanje svih ljudi ovdje da prihvate svoju golemu krivnju.
Tijekom ĉetrnaest dana koliko sam ovdje, kroza sve doticaje s
ovim graĊanima, iz svih slojeva, nisam vidio - niti jednom - ništa
što bi moglo proći kao iskreni stid. Drugim rijeĉima, ovdje, u srcu
vrtloga koji prijeti usisavanjem cijelog civiliziranog svijeta, postoji
patetiĉna zavjera nijekanja; nijekanje odgovornosti koja se
okrenula sama prema sebi i izopaĉila, manifestirajući se u nekoj
vrsti pompozne defenzivnosti na koju sam tako
185ĉesto nailazio. A sad su ovdje, takozvana elita Šan-gaja, i s
takvim se prezirom odnose prema patnji svojih kineskih susjeda s
druge strane kanala.
Kretao sam se duţ reda leĊa koja su se poslagala kako bi gledali
kabare, nastojeći obuzdati svoj osjećaj gaĊenja, kad sam osjetio da
me netko vuĉe za ruku, okrenuo se i ugledao Šarah.
- Christophere - rekla je - cijelu veĉer pokušavam doprijeti do vas.
Zar nemate vremena pozdraviti stare prijatelje iz domovine?
Gledajte, Cecil je ondje, maše vam.
Potrajalo je neko vrijeme dok kroz mnoštvo nisam ugledao sir
Cecila; sjedio je sam za stolom u udaljenom kutu prostorije i doista
mi je mahao. Mahnuo sam i ja njemu, a potom sam pogledao
Šarah.
To je bio naš prvi susret od mog dolaska. Te sam veĉeri stekao
dojam da je jako dobro; šangajsko je sunce donekle uklonilo
njezino uobiĉajeno bljedilo. Štoviše, dok smo razmjenjivali
nekoliko prijateljskih rijeĉi, njezino je drţanje ostalo vedro i
samouvjereno. Tek sada, nakon sinoćnjih dogaĊaja, ponovno sam
poĉeo razmišljati o tom prvom susretu, nastojeći dokuĉiti kako sam
se dao tako zavarati. Moţda me samo intuicija navela da se sjetim
neĉega previše naglašenog u njezinu osmijehu, pogotovo kad god
bi spomenula sir Cecila. Iako smo uglavnom razmijenili samo
ljubaznosti, nakon onoga sinoć, cijeli me dan proganja jedna
reĉenica što ju je te veĉeri izgovorila - koja me je ĉak i tada
priliĉno zbunjivala.
Raspitivao sam se kako su ona i sir Cecil proveli godinu dana
koliko su ovdje. Uvjeravala me je da iako sir Cecil nije postigao
ono ĉemu se nadao, ipak je uĉinio mnogo toga ĉime je zasluţio
zahvalnost zajednice. Tada sam pitao, bez posebne namjere:
- Dakle, onda ne kanite uskoro otići iz Šangaja? Na to se Šarah
nasmijala, još jednom pogledala
prema sir Cecilovu kutu i rekla: - Ne, zasad smo se ovdje udomili.
Hotel Metropole je vrlo udoban.
186
Ne oĉekujem da ćemo uskoro nekamo poći. Ne, osim ako nas
netko ne doĊe spasiti.
Sve je to rekla - ukljuĉujući i posljednju primjedbu o spašavanju -
kao da izgovara šalu, pa iako nisam toĉno znao što je time mislila,
odgovorio sam kratkim smijehom u skladu s njezinim. Potom smo,
koliko se sjećam, razgovarali o zajedniĉkim prijateljima u
Engleskoj sve dok Gravsonov dolazak nije uĉinkovito zakljuĉio
naoko jednostavan razgovor.
Tek sada, kao što kaţem, nakon sinoćnjih dogaĊaja, pretraţujem
sjećanje na moje razne susrete sa Šarah tijekom protekla tri tjedna,
i stalno se vraćam na tu jednu reĉenicu, što ju je kao neku usputnu
misao dodala svom vedrom odgovoru.
187Trinaesto poglavlje
Veći dio juĉerašnjeg poslijepodneva proveo sam u mraĉnoj,
škripavoj kućici za ĉamce u kojoj su otkrivena tri tijela. Policija je
poštivala moju ţelju da neometano vodim istragu do te mjere da
sam posve zaboravio na vrijeme i jedva opazio da vani zalazi
sunce. Kad sam prešao Bund i krenuo cestom Nanking, već su se
upalila jarka svjetla i ploĉnici su bili puni veĉernjih šetaĉa. Nakon
dugaĉkog, obes-hrabrujućeg dana osjećao sam potrebu da se malo
rastresem, te sam pošao do ugla cesta Nanking i Kiangse gdje se
nalazi maleni klub kamo su me odveli u danima odmah nakon mog
dolaska. To mjesto nije ni po ĉemu posebno; samo tihi podrum u
kojem gotovo svake veĉeri usamljeni francuski pijanist izvodi
sjetne skladbe Bizeta ili Gershwina. No sasvim odgovara mojim
potrebama i tijekom proteklih tjedana već sam nekoliko puta bio
ondje. Sinoć sam moţda sat vremena sjedio za stolom u kutu, jeo
francuska jela i pisao bilješke o onome što sam otkrio u kućici za
ĉamce, dok su se plaćene plesaĉice njihale u ritmu glazbe sa
svojim mušterijama.
Popeo sam se stubama natrag do ulice s nakanom da se vratim u
hotel, kad sam sluĉajno poveo razgovor s ruskim vratarom. On je
nekakav grof i izvrsno govori engleski, a nauĉio ga je, kaţe, od
svoje guvernante prije Revolucije. Stekao sam naviku da s njim
razmijenim nekoliko rijeĉi kad god svratim u klub, a to sam
ponovno ĉinio i sinoć kad je - više
188
se ne sjećam o ĉemu smo razgovarali - sluĉajno spomenuo da su sir
Cecil i lady Medhurst bili ondje ranije te veĉeri.
- Pretpostavljam - primijetio sam - da su potom krenuli kući.
Na to je grof ĉasak razmišljao, a potom je rekao: -Kuća Lucky
Chance. Da, vjerujem da je sir Cecil spomenuo da idu onamo.
To mi mjesto nije bilo poznato, ali mi je grof bez da sam ga pitao
dao upute, a budući da nije bilo daleko, krenuo sam onamo.
Njegove su upute bile dovoljno jasne, ali još uvijek se posve ne
snalazim po sporednim ulicama oko ceste Nanking, pa sam uspio
malo zalutati. To mi nije previše smetalo. UgoĊaj u tom dijelu
grada nije zastrašujući, ĉak ni kad se spusti mrak, pa iako me
zaustavio neki stari prosjak i jednom se u mene zaletio pijani
mornar, našao sam se nošen strujom noćnih ptica u priliĉno
smirenom raspoloţenju. Nakon deprimirajućeg rada u kućici za
ĉamce bilo je olakšanje naći se usred tih tragaĉa za zadovoljstvima
svih rasa i klasa; osjećati miris hrane i tamjana kad god bih prošao
kraj nekog jarko osvijetljenog ulaza.
Sinoć sam se takoĊer osvrtao naokolo promatrajući lica u mnoštvu,
nadajući se da ću opaziti Akiru, što sam u posljednje vrijeme sve
ĉešće ĉinio. Ĉinjenica je da sam gotovo sigurno vidio svog starog
prijatelja brzo po dolasku u Šangaj - moje druge ili treće veĉeri
ovdje. To je bilo one veĉeri kad su gospodin Kesvvick iz Jardine
Mathesona i neki drugi ugledni graĊani zakljuĉili da bih trebao
»iskusiti noćni ţivot«. Još uvijek sam se nalazio u onom pomalo
dezorijentiranom stanju, pa me je obilazak plesnih barova i
klubova zamarao. Bili smo u podruĉju za razonodu Francuske
koncesije - sad mi je jasno da su moji domaćini uţivali šokirajući
me nekim kriĉavijim mjestima - i baš smo izlazili iz jednog kluba
kad sam u mnoštvu ugledao njegovo lice.
189Bio je u grupi Japanaca odjevenih u elegantna odijela, oĉito u
potrazi za uţicima. Naravno, vidio sam ga samo na trenutak - to su
bili samo obrisi ljudi na svjetlosti niza lampiona što su visjeli u
jednom ulazu - pa nisam mogao biti posve siguran da je to Akira.
Moţda iz tog razloga, moţda iz nekog drugog, ništa nisam uĉinio
kako bih privukao pozornost starog prijatelja. To je moţda teško
razumjeti, ali samo mogu reći da je bilo tako. Valjda sam tada pret-
postavljao da će biti još mnogo takvih prilika; moţda sam osjećao
da je sresti se na takav naĉin, sluĉajno, kad smo obojica u društvu
drugih ljudi, neprikladno - ĉak nevrijedno susreta što sam ga tako
dugo išĉekivao. U svakom sluĉaju, dopustio sam da taj trenutak
proĊe i jednostavno slijedio gospodina Kesvvicka i ostale do
limuzine što nas je ĉekala.
MeĊutim, tijekom proteklih tjedana mnogo sam puta poţalio što
sam te veĉeri propustio priliku. Iako sam, ĉak i kad sam imao
najviše posla, uporno pretraţivao mnoštvo na ulicama ili u
hotelskim predvorjima, još uvijek ga nisam ponovno opazio. Jasno
mi je da bih mogao poduzeti odreĊene korake da ga pokušam
pronaći; ali doista, zasad rad na sluĉaju mora imati prioritet.A
Šangaj nije tako golemo mjesto; sigurno ćemo prije ili kasnije
naletjeti jedan na drugoga.
No da se vratim sinoćnjim dogaĊajima. Vratarove upute na koncu
su me dovele do nekakvoga trga gdje su se kriţale brojne uliĉice, a
guţva je bila veća nego drugdje. Bilo je ljudi koji su pokušavali
nešto prodati, drugih koji su pokušavali prositi, a mnogi su samo
stajali naokolo, razgovarali i promatrali. Usamljena rikša zalutala
je u mnoštvo i zapela u sredini, a dok sam prolazio, vlasnik rikše se
bijesno svaĊao s nekim prolaznikom. Vidio sam kuću Lucky
Chance na udaljenom uglu i uskoro su me vodili uz usko stubište
pokriveno grimiznim sagom.
190
Najprije sam ušao u prostoriju veliĉine prosjeĉne hotelske sobe,
gdje se desetak Kineza okupilo oko kartaškog stola. Kad sam pitao
je li u zgradi sir Cecil, dvojica djelatnika su se hitro savjetovala, a
potom mi je jedan dao znak neka ga slijedim.
Poveli su me uz još jedne stube, duţ mraĉnog hodnika, a zatim u
prostoriju ispunjenu dimom u kojoj je skupina Francuza igrala
karte. Kad sam odmahnuo glavom, ĉovjek je slegnuo ramenima i
ponovno mi dao znak neka poĊem za njim. Na taj sam naĉin brzo
utvrdio da je zgrada priliĉno velika kockarnica, sastavljena od
mnogo manjih prostorija, a u svakoj je u tijeku neka igra. No poĉeo
me ţivcirati naĉin na koji je moj vodiĉ mudro kimnuo glavom kad
god bih ponovio Sarahino ili sir Cecilovo ime, samo da bi me
poveo u još jednu zadimljenu prostoriju gdje bi me odmjeravale
oprezne oĉi neznanaca. U svakom sluĉaju, što sam više toga vidio,
sve mi se manje vjerojatnim ĉinilo da bi sir Cecil doveo Šarah na
takvo mjesto, a baš sam kanio odustati kad sam koraknuo kroz
jedna vrata i ugledao sir Cecila kako sjedi za stolom i zuri u rulet.
Unutra se nalazilo dvadesetak ljudi, uglavnom muškaraca.
Prostorija nije bila onako zadimljena kao neke druge, ali se ĉinilo
da je ovdje toplije. Sir Cecil je bio posve zaokupljen igrom, te mi
je samo kratko mahnuo i ponovno prikovao pogled za kuglicu.
Uz rub prostorije bilo je nekoliko otrcanih naslonjaĉa pokrivenih
nekom crvenkastom tkaninom. U jednome je neka stara Kineskinja
- u zapadnjaĉkoj odjeći i okupana u znoju - mirno hrkala. Jedini
drugi zauzeti naslonjaĉ nalazio se u mraĉnom kutu najudaljenijem
od kockarskog stola, a ondje je Šarah odmarala glavu na dlanu,
napola zatvorenih oĉiju.
Trgnula se kad sam sjeo kraj nje. - O, Christo-phere. Što radite
ovdje?
191- Bio sam samo u prolazu. Ţao mi je. Nisam vas ţelio
prestrašiti.
- Samo u prolazu? Ovdje? Ne vjerujem. Traţili ste nas.
Govorili smo tiho kako ne bismo uznemirili igraĉe za stolom.
Odnekud iz zgrade dopirali su jedva ĉujni zvukovi trube, kao da
netko vjeţba sviranje.
- Moram priznati - rekoh - doista sam sluĉajno ĉuo da ćete poći
ovamo. A budući da sam prolazio ovuda...
- O, Christophere, bili ste usamljeni.
- Teško. No imao sam priliĉno teţak dan, pa sam se poţelio malo
opustiti, to je sve. Iako moram priznati da bih oklijevao da sam
znao kakvo je ovo mjesto.
- Nemojte biti okrutni. Cecil i ja, mi uţivamo u porocima. Zabavno
je. Sve je to sastavni dio Šangaja. Sad mi priĉajte o svom teškom
danu. Djelujete malo-dušno. Pretpostavljam da još niste poluĉili
uspjeh u svom sluĉaju.
- Još nema uspjeha, ali nisam malodušan. Stvari poĉinju dobivati
oblik.
Kad sam joj poĉeo opisivati kako sam više od dva sata proveo na
koljenima u trulom ĉamcu u kojem su naĊena tri tijela u stanju
raspadanja, napravila je grimasu i prekinula me.
- Sve je to tako jezovito. Netko je danas u teniskom klubu govorio
da su tijela bila bez ruku i nogu. Je li to toĉno?
- Bojim se da jest.
Napravila je još jednu grimasu. - Previše je strašno da bi se o tome
priĉalo. Ali to su bili kineski tvorniĉki radnici, zar ne? Oni
zasigurno ne mogu imati mnogo veze s... s vašim roditeljima.
- Zapravo, vjerujem da taj zloĉin uvelike utjeĉe na sluĉaj mojih
roditelja.
192
- Doista? U teniskom su klubu govorili da su sva ta umorstva dio
one stvari sa Ţutim Štakorom.
- Ţuta Zmija.
- Molim?
- Komunistiĉki doušnik. Ţuta Zmija.
- Oh, da. Pa, u svakom sluĉaju, tako je grozno. Što ti Kinezi rade,
meĊusobno se kolju u ovakvom vremenu? Ĉovjek bi oĉekivao da
će Crveni i vlada stvoriti jedinstveni front protiv Japanaca, barem
na neko vrijeme.
- Pretpostavljam da je mrţnja izmeĊu komunista i nacionalista
priliĉno duboko usaĊena.
- To i Cecil kaţe. O, pogledajte ga, kako moţe tako igrati?
Slijedio sam njezin pogled i vidio da se sir Cecil -leĊima okrenut
prema nama - posve nagnuo na jednu stranu, tako da je njegova
teţina uglavnom poĉivala na stolu. Ĉinilo se da je sasvim moguće
da će kliznuti sa stolice.
Šarah me je pomalo neobiĉno pogledala. Potom je ustala, pošla k
njemu, poloţila mu ruke na ramena i tiho mu govorila u uho. Sir
Cecil se probudio i osvrnuo oko sebe. Moguće je da sam u tom
trenutku na sekundu skrenuo pogled s njih jer uopće nisam siguran
što se toĉno potom dogodilo. Vidio sam kako se Šarah zavrtjela
unatrag, kao da ju je netko udario, i naĉas se ĉinilo da će izgubiti
ravnoteţu, ali se tada uspravila. Pogledao sam sir Cecila koji je
ponovno uspravno sjedio i koncentrirao se na igru, te ne bih mogao
reći je li on kriv da je Šarah zateturala.
Vidjela je da zurim u nju, pa se nasmiješila, vratila do mene i
ponovno sjela.
- Umoran je - rekla je. - Ima tako mnogo energije. No s obzirom na
godine, doista bi se morao više odmarati.
- Dolazite li vas dvoje ĉesto ovamo?
193Kimnula je. - I na još nekoliko sliĉnih mjesta. Cecil baš ne voli
ona velika blistava mjesta. Ne vjeruje da je ondje moguće izići kao
pobjednik.
- Zar ga uvijek pratite na ovim pohodima?
- Netko mora paziti na njega. Više nije mlad, znate. O, meni ne
smeta. Priliĉno je uzbudljivo. To je zapravo bit ovoga grada.
Kolektivni se uzdah zaĉuo oko kockarskog stola i igraĉi su poĉeli
razgovarati. Vidio sam da je sir Cecil pokušao ustati i tek sam tada
shvatio koliko je pijan. Skljokao se natrag na stolicu, ali je pri
drugom pokušaju uspio ustati i nesigurno poći prema nama. Ustao
sam, oĉekujući da ćemo se rukovati, ali on mi je poloţio ruku na
rame, uglavnom da bi uspostavio ravnoteţu, te rekao:
- Dragi moj momĉe, dragi moj momĉe. Drago mi je da vas vidim.
- Jeste li imali sreće, gospodine?
- Sreće? O ne, ne. Ovo je bila loša veĉer. Cijeli bijedni tjedan, bio
je loš, loš, loš. Ali ĉovjek nikad ne zna. Ponovno ću se uzdići, ha,
ha! Uzdići se iz pepela.
Šarah je takoĊer ustala i ispruţila ruku kako bi ga pridrţala, ali ju
je on odgurnuo ni ne pogledavši je. Potom mi je rekao:
- Ĉujte. Jeste li za koktel? Dolje je bar.
- To je vrlo ljubazno od vas, gospodine. Ali doista bih se morao
vratiti u svoj hotel. Sutra me oĉekuje još jedan naporan dan.
- Lijepo je vidjeti da naporno radite. Naravno, i ja sam došao u
ovaj grad u nadi da ću malo srediti stvari. Ali vidite - primaknuo
mi je lice dok nije bilo udaljeno samo nekoliko centimetara - to je
preduboko za mene, momĉe. Doista preduboko.
- Cecil, dragi, poĊimo sada kući.
- Kući? Zar ti onu štakorsku rupu od hotela zoveš domom? Ti si u
prednosti u odnosu na
194
mene, draga moja, budući da si takva skitnica. Zato ti to ne smeta.
- PoĊimo sada, dragi. Umorna sam.
- Umorna si. Moja mala skitnica je umorna. Banks, imate li vani
automobil?
- Bojim se da nemam. Ali ako ţelite, pokušat ću naći taksi.
- Taksi? Mislite li da ste na Piccadillvju? Oĉekujete da ovdje
moţete zaustaviti taksi? Prije će vam prerezati grkljan, ti Kinezi.
- Cecil, dragi, molim te sjedni ovdje dok Christo-pher ne naĊe
Borisa. - Potom se obratila meni: - Naš bi vozaĉ trebao biti negdje
u blizini. Hoće li vam jako smetati? Siroti je Cecil veĉeras priliĉno
izmoren.
Svim silama nastojeći izgledati dobro raspoloţen, izišao sam iz
zgrade, pokušavajući zapamtiti put natrag. Vani je trg i dalje bio
pretrpan ljudima, ali sam malo dalje ugledao ulicu u kojoj su rikše
i automobili ĉekali u redovima. Pošao sam onamo i nakon što sam
neko vrijeme išao od automobila do automobila izgovarajući sir
Cecilovo ime vozaĉima raznih nacionalnosti, konaĉno sam dobio
odgovor.
Kad sam se vratio do kockarnice, Šarah i sir Cecil su već bili vani.
Objema ga je rukama pridrţavala, ali se ĉinilo da će je njegovo
visoko, pogrbljeno tijelo svakog trenutka svladati. Kad sam im se
ţurno pribliţio, ĉuo sam ga kako govori:
- Ovima unutra se ti ne sviĊaš, draga moja. Kad sam ovamo
dolazio sam, uvijek su se prema meni odnosili kao prema
kraljevskoj liĉnosti. O da, baš tako. Ne sviĊaju im se ţene tvoje
vrste. Ţele samo prave dame ili obiĉne kurve. A ti nisi ni jedno ni
drugo. Dakle, vidiš, uopće im se ne sviĊaš. Ovdje nikad nisam
imao problema dok ti nisi inzistirala da me pratiš.
- DoĊi, dragi. Tu je Christopher. Izvrsno, Christo-phere. Gledaj,
dragi, našao je Borisa za nas.
195Do hotela Metropole nije bilo daleko, ali se automobil ĉesto
jedva provlaĉio izmeĊu pješaka i rikši. Za cijelo vrijeme voţnje
Šarah je sir Cecila drţala za ruku i rame dok je on lebdio izmeĊu
sna i jave. Kad god bi došao k sebi, pokušavao je odgurnuti Šarah,
ali bi se ona nasmijala i nastavila ga drţati u vozilu koje se trzalo.
Na meni je bio red da mu pomognem dok smo svladavali vrata na
okretanje hotela Metropole, a potom ušli u dizalo, dok je Šarah
vedro pozdravljala osoblje u predvorju. Tada smo konaĉno stigli u
apartman braĉnog para Medhurst, a ja sam mogao sir Cecila
spustiti u naslonjaĉ.
Mislio sam da će zadrijemati, ali se odjednom ponovno razbudio i
poĉeo mi postavljati besmislena pitanja koja nisam mogao uhvatiti
ni za glavu ni za rep. Kad je Šarah izišla iz kupaonice s ruĉnikom i
poĉela mu brisati ĉelo, rekao mi je:
- Banks, momĉe, moţete govoriti otvoreno. Ova bludnica ovdje.
Kao što vidite, mnogo je godina mlaĊa od mene. Nije ni ona mlada
poput rose, ni sluĉajno, ha, ha! Ali ipak, mnogo je godina mlaĊa od
mene. Recite mi otvoreno, momĉe, mislite li da bi u onakvom
mjestu kao veĉeras, gdje ste nas veĉeras našli, na takvomu mjestu,
mislite li da bi neznanac koji nas dvoje vidi zajedno... Pa,
govorimo otvoreno! Zapravo vas pitam, mislite li da ljudi moju
ţenu smatraju droljom?
Sarahin izraz lica, barem koliko sam ja vidio, nije se promijenio,
iako je poĉela još usrdnije raditi oko njega, kao da se nadala da će
njezino ponašanje izazvati promjenu raspoloţenja. Sir Cecil je
razdraţeno mahao glavom, kao da izbjegava muhu, a zatim je
rekao:
- Hajde, momĉe. Recite mi otvoreno.
- Hajde, hajde, dragi - tiho je rekla Šarah. -Postao si neugodan.
- Odat ću vam jednu tajnu, momĉe. Odat ću vam tajnu. Priliĉno
uţivam u tome. SviĊa mi se kad ljudi moju ţenu pogrešno smatraju
droljom. Zato volim odlaziti na mjesta kakvo je ono veĉeras.
Makni se od mene! Ostavi me na miru! - Odgurnuo je Šarah i
nastavio: - Drugi razlog je, naravno, zasigurno ste pogodili, taj da
dugujem nešto novca. Malo sam se zaduţio, znate. Ništa što neću
dobiti natrag, naravno.
- Dragi, Christopher je bio jako ljubazan. Ne smiješ mu dosaĊivati.
- Što to drolja govori? Jeste li ĉuli što je rekla, momĉe? Pa,
nemojte. Nemojte je slušati. Ne slušajte bludnice, to ja kaţem.
Odvest će vas stranputicom. Pogotovo u vrijeme rata i sukoba.
Nikad ne slušajte bludnicu u ratna vremena.
Bez pomoći je ustao iz naslonjaĉa i na trenutak stajao njišući se
pred nama nasred sobe, a njegov nepriĉvršćeni ovratnik stršio mu
je oko vrata. Potom je otišao u spavaću sobu i za sobom zatvorio
vrata.
Šarah mi se nasmiješila, a zatim je ušla za njim. Da nije bilo tog
osmijeha - ili bolje reĉeno, neĉega sliĉnog molbi u tom osmijehu -
sigurno bih se u tom trenutku povukao. Ovako sam ostao u sobi i
odsutnim pogledom prouĉavao kinesku zdjelu na stalku blizu
ulaza. Neko sam vrijeme ĉuo kako sir Cecil nešto viĉe, a tada je
zavladala tišina.
Šarah je izišla nakon moţda pet minuta, a doimala se iznenaĊenom
što me je još uvijek ondje našla.
- Je li mu dobro? - pitao sam.
- Sada spava. Bit će mu dobro. Ţao mi je što smo vas doveli u
neugodan poloţaj, Christophere. Teško da je to ono što ste traţili
kad ste veĉeras pošli za nama. Organizirat ćemo nešto da se
iskupimo. Povest ćemo vas nekamo na veĉeru. Kuća Astor još
uvijek ima dobru hranu.
196
197Povela me je prema vratima, ali sam ja zastao i rekao:
- Ovakve stvari. DogaĊaju li se ĉesto?
Uzdahnula je. - Priliĉno ĉesto. Ali ne smijete misliti da mi to
smeta. Samo me katkad zabrinjava. Radi njegova srca, znate. Zato
sad uvijek idem s njim.
- Dobro se brinete za njega.
- Ne smijete stvoriti pogrešan dojam. Cedl je dobar ĉovjek.
Moramo vas uskoro povesti na veĉeru. Kad budete imali vremena.
Ali pretpostavljam da nikad nemate vremena.
- Zar sir Cecil ovako provodi sve svoje veĉeri?
- Većinu. Neke od svojih dana takoĊer.
- Mogu li na bilo koji naĉin pomoći?
- Pomoći? - Kratko se nasmijala. - Gledajte, Chri-stophere, meni je
dobro. Doista, ne smijete steći pogrešan dojam o Cecilu. On je
drag ĉovjek. Ja... ja ga doista volim.
- Pa, onda, ţelim vam laku noć.
Koraknula je prema meni i neodreĊeno podigla ruku. Prihvatio sam
je, ali nisam znao što da dalje uĉinim, pa sam joj poljubio
nadlanicu. Tada sam još jednom promrmljao laku noć i izišao u
hodnik.
- Ne morate se zabrinjavati zbog mene, Christo-phere - šapnula je s
vrata. - Sve je u najboljem redu.
To su bile njezine rijeĉi što mi ih je sinoć uputila. Ali danas mi se u
sjećanje uporno vraćaju one njezine ranije rijeĉi, one što ih je
izgovorila prije tri tjedna kad sam je prvi put vidio u plesnoj
dvorani hotela Palaĉe. »Ne oĉekujem da ćemo uskoro nekamo
poći«, rekla je tada. »Osim ako nas netko ne doĊe spasiti.« Kakva
joj je bila namjera kad mi je te veĉeri to rekla? Kao što kaţem, ĉak
me je i tada to zbunjivalo, a moţda bih je bio još pitao o tome da se
baš u tom trenutku Gravson nije izdvojio iz mnoštva i potraţio me.
198
PETI DIO
Hotel Cathay, Šangaj 29. rujna 1937.Ĉetrnaesto poglavlje
Loše sam postupao tijekom jutrošnjeg sastanka s MacDonaldom u
britanskom konzulatu, a dok veĉeras o tome razmišljam, samo
postajem frustriran. Ĉinjenica je da se on dobro pripremio, a ja
nisam. Uvijek sam mu iznova dopuštao da me povede laţnim
stazama, da trati moju energiju na prepirke oko stvari koje mi je
ionako kanio odobriti. Ako ĉemo pravo, bolje sam stajao u odnosu
na njega prije ĉetiri tjedna, one veĉeri u plesnoj dvorani hotela
Palaĉe kad sam mu prvi put spomenuo razgovor sa Ţutom Zmijom.
Tada sam MacDonalda uhvatio nespremna i barem sam ga natjerao
da prizna koja je njegova prava uloga ovdje u Šangaju. Jutros,
meĊutim, nisam ga uspio navesti ni da se odrekne šarade o tome da
je on samo sluţbenik zaduţen za protokolarna pitanja.
Pretpostavljam da sam ga podcijenio. Mislio sam da samo moram
ući i ukoriti ga zbog sporosti u organiziranju onoga što sam
zatraţio. Tek sada shvaćam kako je postavljao svoje zamke,
svjestan da će me lakše nadmudriti ako se naljutim. Bilo je glupo
onako pokazati svoju razdraţenost; ali niz dana intenzivnog rada
ostavio je svoj trag. I naravno, tu je bio i neoĉekivani susret s
Gravsonom, ĉovjekom iz Gradskog vijeća, putem do
MacDonaldova ureda. Zapravo, rekao bih da me je to više nego
bilo što drugo jutros izbacilo iz ravnoteţe, do te mjere da
201su tijekom većeg dijela razgovora s MacDonaldom moje misli
bile negdje drugdje.
Pustili su me da nekoliko minuta ĉekam u malenom predvorju na
drugom katu zgrade konzulata. Tajnica je konaĉno stigla i
obavijestila me da je Mac-Donald spreman, a ja sam prešao
mramorom pokriveni hodnik i ĉekao pred vratima dizala kad se
stubama ţurno spustio Gravson i dovikivao mi.
- Dobro jutro, gospodine Banks! Tako mi je ţao, moţda ovo nije
najbolji trenutak.
- Dobro jutro, gospodine Gravson. Kad smo već kod toga, nije baš
idealno. Upravo sam krenuo gore, posjetiti našeg prijatelja,
gospodina MacDo-nalda.
- Oh, onda dobro, neću vas zadrţavati. Samo što sam se sluĉajno
našao u zgradi, a ĉuo sam da ste i vi ovdje. - Njegov vedri smijeh
odzvanjao je oko nas.
- Krasno je ponovno vas vidjeti, gospodine Gravson. Ali u ovom
trenutku...
- Neću vas dugo zadrţati, gospodine. Ali ako smijem, vidite, malo
vam je teško ući u trag u posljednje vrijeme.
- Pa, gospodine Gravson, ako moţemo biti jako kratki.
- O, jako kratki. Vidite, gospodine, jasno mi je da bi to moglo
izgledato kao trĉanje pred rudo, ali te stvari iziskuju malo
planiranja unaprijed. Ako tako vaţan dogaĊaj ne bude na
odreĊenoj razini, bude li se nešto ĉinilo traljavim ili amaterskim...
- Gospodine Gravson...
- Oprostite mi. Samo sam ţelio ĉuti vaše mišljenje o nekoliko
pojedinosti vezanih uz sveĉanost dobrodošlice. Dogovorili smo se
da će se ceremonija odrţati u Jessfieldovu parku. Podići ćemo
veliki šator s pozornicom i razglasom... Oprostite, odmah ću prijeći
na stvar. Gospodine Banks, zapravo sam s vama ţelio razgovarati o
vašoj ulozi u sveĉanosti. Drţimo da bi ceremonija trebala biti
jednostavna. Mislio
sam da biste vi moţda mogli reći nekoliko rijeĉi o tome kako ste
riješili sluĉaj. Koji su vas vitalni tragovi doveli do vaših roditelja,
tako nešto. Samo nekoliko rijeĉi, a posjetitelji bi bili oduševljeni.
A tada, na kraju vašega govora, moţda bi oni bili voljni izići na
pozornicu.
- Oni, gospodine Gravson?
- Vaši roditelji, gospodine. Moja je zamisao da bi oni mogli izići
na pozornicu, mahnuti, prihvatiti klicanje, a zatim se povući. Ali
naravno, to je samo ideja. Siguran sam da ćete vi imati neke druge
izvrsne prijedloge...
- Ne, ne, gospodine Gravson - odjednom sam osjetio kako me
preplavljuje strašan umor - sve to krasno zvuĉi, krasno. Dakle, ako
je to sve, ja doista moram...
- Još samo jedna stvar, gospodine. Jedna sitnica, ali takva koja bi
mogla biti vrlo efektna ako bi se tako izvela. Mislio sam da bi u
trenutku kad vaši roditelji iziĊu na pozornicu limena glazba mogla
poĉeti svirati. Moţda nešto poput skladbe Zemlja nade i slave.
Neki moji kolege nisu baš oduševljeni tom idejom, ali meni se
ĉini...
- Gospodine Gravson, vaša mi se ideja ĉini izvrsnom. Štoviše,
doista sam polaskan vašim posvemašnjim povjerenjem u moje
sposobnosti kad je rijeĉ o rješavanju tog sluĉaja. Ali sada, molim
vas, gospodin MacDonald me ĉeka.
- Naravno. Pa, mnogo vam hvala što ste odvojili vrijeme za
razgovor sa mnom.
Pritisnuo sam puce dizala, a dok sam ondje stajao i ĉekao, Gravson
se i dalje motao oko mene. Zapravo sam mu okrenuo leĊa i gledao
u vrata dizala kad sam ga ĉuo kako govori:
- Jedina druga stvar o kojoj sam razmišljao, gospodine Banks.
Imate li neku ideju o tome gdje će vaši roditelji boraviti na dan
ceremonije? Vidite, morat
202
203ćemo se pobrinuti za prijevoz do parka i natrag uz što manje
guţve.
Ne mogu se sjetiti što sam mu na to odgovorio. Moţda su se u tom
trenutku otvorila vrata dizala, te sam se mogao udaljiti samo uz
kratki pozdrav. Ali to posljednje pitanje ostalo je u mojim mislima
za cijelo vrijeme sastanka s MacDonaldom, i ono me je, kao što
kaţem, više od bilo ĉega drugoga spreĉavalo da jasno razmišljam o
temi našeg razgovora. Veĉeras ponovno, sad kad su dnevni napori
iza mene, to mi se isto pitanje neprestano mota po glavi.
Nije rijeĉ o tome da uopće nisam razmišljao o pitanju eventualnog
smještaja mojih roditelja. Samo što mi se to uvijek ĉinilo
preuranjenim - moţda ĉak i »izazivanjem sudbine« - razmišljati o
takvim pitanjima dok još uvijek nije razriješena velika sloţenost
sluĉaja. Pretpostavljam da sam tijekom proteklih tjedana doista
razmišljao o tome samo one veĉeri kad sam se sastao sa svojim
starim školskim prijateljem, Anthonvjem Morganom.
To je bilo nedugo nakon mog dolaska ovamo -treće ili ĉetvrte
veĉeri. Već sam neko vrijeme znao da Morgan ţivi u Šangaju, ali
budući da u St Dun-stanu nikad nismo bili posebno dobri prijatelji
- unatoĉ tome što smo cijelo vrijeme bili u istom razrednom odjelu
- nisam ništa posebno organizirao kako bih se s njim sastao. No
ujutro trećega dana primio sam njegov telefonski poziv. Osjetio
sam da ga je priliĉno povrijedilo to što nisam stupio s njim u vezu,
a na koncu sam pristao da se te veĉeri naĊemo u jednom hotelu u
Francuskoj koncesiji.
Već se davno spustio mrak kad sam ga našao kako sjedi u slabo
osvijetljenom hotelskom predvorju. Nisam ga vidio otkako smo
završili školu, te me je šokirao njegov umorni izgled i debljina. No
nastojao sam da se to ne osjeti u mojem glasu dok smo
razmjenjivali tople pozdrave.
204
- Ĉudno - rekao je tapšući me po leĊima. - Ne ĉini mi se da je
prošlo tako mnogo vremena. A ipak na neki naĉin, kao da je to bilo
u nekoj drugoj eri.
- Doista je tako.
- Znaš li - nastavio je - da sam neki dan dobio pismo od Emerica
Danea? Sjećaš ga se? Emeric Dane! Godinama nisam ništa ĉuo o
njemu! Ĉini se da sad ţivi u Beĉu. Stari Emeric. Sjećaš li ga se?
- Da, naravno - rekao sam iako sam se tek maglovito sjećao toga
djeĉaka. - Dobri stari Emeric.
Idućih pola sata ili više Morgan je brbljao gotovo bez prekida.
Došao je u Hong Kong odmah nakon Oxforda, a prije jedanaest
godina preselio je u Šangaj nakon što je osigurao posao u Jardine
Mathesonu. U jednom je trenutku prekinuo svoju priĉu i rekao:
- Ne bi vjerovao kakve uţasne probleme imam s vozaĉima otkako
su poĉele sve ove nevolje. Moj je stalni šofer poginuo prvoga dana
japanskog granatiranja. Našao sam drugoga, ali se pokazalo da je
to bio nekakav bandit. Morao je stalno nekamo juriti kako bi
obavljao svoje banditske duţnosti i nikad ga se nije moglo naći kad
sam ţelio nekamo poći. Jednom me je pokupio u ameriĉkom
klubu, a košulja mu je bila puna krvi. Uskoro sam shvatio da to
nije bila njegova krv. Nije se niti jednom rijeĉju ispriĉao, tipiĉni
Kinez. To je za mene bila posljednja kap. Potom sam imao još
dvojicu koji uopće nisu znali voziti. Jedan je naletio na ĉovjeka s
rikšom i nanio mu teške ozljede, sirotanu. Vozaĉ kojeg sada imam
nije mnogo bolji, pa drţimo palĉeve da će nas ţive i zdrave dovesti
onamo.
Nisam imao pojma što je mislio tom posljednjom izjavom, jer
koliko sam se ja sjećao, nismo se dogovorili da ćemo te veĉeri poći
još nekamo. No nisam imao volje zapitkivati ga o tome, a on je
brzo nastavio priĉati o nestašicama što utjeĉu na hotel. Predvorje u
kojem sjedimo, povjerio mi je, nije uvijek
205bilo tako slabo osvijetljeno: rat je zaustavio opskrbu ţaruljama
iz tvornica u Chapeiju; u nekim drugim dijelovima hotela gosti
moraju po mraku lutati naokolo. TakoĊer je spomenuo da najmanje
tri ĉlana plesnog orkestra u drugom dijelu prostorije uopće ne
sviraju na svojim instrumentima.
- To je zato jer su oni zapravo portiri. Pravi glazbenici su ili
pobjegli iz Šangaja ili su poginuli u borbi. Ipak, dobro glume, zar
ne?
Kad mi je na to ukazao, vidio sam da je njihova gluma doista
jadna. Jedan je ĉovjek izgledao kao da se beskrajno dosaĊuje i
jedva se trudio drţati gudalo blizu violine; drugi je stajao s posve
zaboravljenim klarinetom u rukama i otvorenih usta zadivljeno gle-
dao prave glazbenike oko sebe. Tek nakon što sam ĉestitao
Morganu na tako intimnom poznavanju hotela, rekao mi je da već
zapravo više od mjesec dana ţivi ondje, procijenivši da je njegov
stan u Hongkewu previše blizu borbama. Kad sam promrmljao
nekoliko rijeĉi suosjećanja zbog toga što je morao napustiti svoj
dom, njegovo se rapoloţenje naglo promijenilo, a ja sam prvi put u
njemu opazio sjetu koja je dozvala u sjećanje nesretnog i usamlje-
nog djeĉaka kojeg sam poznavao u školi.
- Ionako to nije bio neki dom - rekao je zagledavši se u svoj koktel.
- Samo ja i nekoliko slugu koji su dolazili i odlazili. Zapravo,
bijedno malo mjesto. Na neki je naĉin to bila samo isprika, te
bitke. Pruţile su mi dobar razlog da odem odande. To je bilo
bijedno malo mjesto. Sav je moj namještaj bio kineski. Nigdje
nisam mogao udobno sjediti. Jednom sam imao pticu pjevicu, ali je
uginula. Ovdje je bolje za mene. Brţe stiţem do svojih bunara. -
Tada je pogledao na sat, iskapio ĉašu i rekao: - Pa, bolje da ih ne
puštamo ĉekati. Automobil je vani.
Bilo je neĉega u Morganovu drţanju - neke vrste leţerne usrdnosti
- što mi je oteţavalo stavljanje primjedbi. Osim toga, to su još
uvijek bili tek moji prvi
206
dani u gradu, kad sam već navikao da me razni domaćini vode
naokolo. Stoga sam slijedio Morgana iz zgrade i uskoro sam se
našao na straţnjem sjedalu njegova automobila što se kretao kroz
šarolike noćne ulice Francuske koncesije.
Gotovo je odmah zamalo došlo do sudara s nadolazećim
tramvajem, te sam pomislio da će Morgan opet poĉeti priĉati o
svojim problemima s vozaĉima. No sad je zapao u introspektivno
raspoloţenje, te je šutke zurio kroz prozor u neonske reklame i
kineske zastave. U jednom trenutku, kad sam, u pokušaju da nešto
saznam o predstojećem dogaĊaju, postavio pitanje: - Misliš li da
ćemo zakasniti? - pogledao je na sat i odsutno odgovorio: - Već te
tako dugo ĉekaju da im neće smetati još nekoliko minuta. - Potom
je dodao: - Ovo ti se mora ĉiniti jako ĉudnim.
Nakon toga smo se neko vrijeme vozili dalje uglavnom u tišini.
Jednom smo prošli sporednom ulicom duţ koje su ploĉnici s obje
strane bili puni pogrbljenih figura. Vidio sam ih na svjetlosti
uliĉnih svjetiljki kako sjede, ĉuĉe, neki spavaju sklupĉani na tlu,
stisnuti jedni uz druge, tako da je bilo tek toliko mjesta da se
promet moţe odvijati sredinom ulice. Bilo ih je svih godina - vidio
sam dojenĉad kako spava u naruĉju majki - a njihove su stvari bile
svuda oko njih; zaveţljaji od krpa, krletke za ptice, poneka kolica
natrpana imovinom. Sad sam već navikao na takve prizore, ali te
sam veĉeri zapanjeno zurio kroz prozor automobila. Lica su uglav-
nom bila kineska, ali kad smo se pribliţili kraju ulice, vidio sam
skupine europske djece - Rusi, pretpostavio sam.
- Izbjeglice sa sjeverne strane kanala - ravnodušno je rekao
Morgan i okrenuo se. Iako je i sam bio izbjeglica, ĉinilo se da ne
suosjeća previše sa svojim siromašnijim supatnicima. Ĉak kad mi
se jednom uĉinilo da smo prešli preko nekoga tko je spavao na
kolniku pa sam se u panici okrenuo, Morgan je samo
207promrmljao: - Ne zabrinjavaj se. Vjerojatno je to samo neki
stari zaveţljaj.
Potom me je, nakon nekoliko minuta tišine, iznenadio smijehom. -
Školski dani - rekao je. - Sve ti se to vraća. Nisu bili tako loši,
valjda.
Pogledao sam ga i opazio kako mu se suze skupljaju u oĉima. Tada
je rekao:
- Znaš, trebali smo se udruţiti. Dva nesretna samotnika. To smo
trebali uĉiniti. Ti i ja, trebali smo se udruţiti. Ne znam zašto nismo.
Ne bismo se osjećali tako iskljuĉenima iz svega da smo to uĉinili.
Zapanjeno sam se okrenuo prema njemu. Ali sam na njegovu licu,
uhvaćenom svjetlom u prolazu, vidio da je jako daleko.
Kao što sam rekao, priliĉno sam se dobro sjećao da je Anthonv
Morgan bio nešto poput »nesretnog samotnika« u školi. Nije rijeĉ
o tome da smo ga mi ostali posebno maltretirali ili zadirkivali;
koliko se sjećam, Morgan je jako rano zapravo sam sebi dodijelio
tu ulogu. On se sam izdvajao i nekoliko metara zaostajao za
grupom; za vrućih ljetnjih dana nije se prikljuĉivao zabavi, već je
sam ostajao u sobi i biljeţnicu ispunjavao ĉrĉkarijama. Svega se
toga jako dobro sjećam. Zapravo, ĉim sam ga te veĉeri ugledao u
tmurnom hotelskom predvorju, odmah sam u mislima vidio kako
mrzovoljno, usamljeno hoda iza nas ostalih dok smo prelazili
ĉetverokutno dvorište od umjetniĉke uĉionice do samostana. No
njegova tvrdnja da sam i ja bio »nesretni samotnik«, takav s kojim
je mogao stvoriti par, bila je tako zapanjujuća da mi je trebalo neko
vrijeme dok nisam shvatio da je to jednostavno samozavaravanje s
Morganove strane - vrlo vjerojatno nešto što je izmislio prije
mnogo godina kako bi uspomene na nesretno razdoblje uĉinio
prihvatljivijima. Kao što kaţem, to mi nije odmah palo na pamet,
te mi se sada ĉini da
208
sam pomalo bezosjećajno odgovorio. Sjećam se da sam rekao
nešto sliĉno ovome:
- Zasigurno si me zamijenio s nekim drugim, stari moj. Ja sam se
uvijek dobro uklapao. UsuĊujem se reći da misliš na onog momka
Biggleswortha. Adrian Bigglesvvorth. On je doista bio usamljenik.
- Bigglesworth? - Morgan je razmislio o tome, a zatim je
odmahnuo glavom. - Sjećam se toga momka. Priliĉno krupan,
velike uši? Stari Biggles-worth. Boţe, Boţe. Ali ne, nisam mislio
na njega.
- Pa, to nisam bio ni ja, stari moj.
- Neobiĉno. - Ponovno je odmahnuo glavom, a zatim se opet
okrenuo prozoru.
Ja sam se takoĊer okrenuo i neko vrijeme zurio u noćnu vrevu.
Ponovno smo se kretali kroz podruĉje bogato zabavnim
sadrţajima, a ja sam promatrao lica u mnoštvu nadajući se da ću
opaziti Akiru. Tada smo se našli u rezidencijalnoj ĉetvrti punoj
ţivica i stabala, a šofer je uskoro zaustavio automobil u dvorištu
velike kuće.
Morgan je ţurno izišao iz vozila. I ja sam izišao -vozaĉ nije ni
pokušao pomoći - i pošao za njim pošljunĉanom stazom što je
vodila oko ugla kuće. Pretpostavljam da sam oĉekivao nekakav
doĉek, ali sam vidio da nas to ne oĉekuje; kuća je većim dijelom
bila u mraku, a osim našeg automobila, samo se još jedno vozilo
nalazilo u dvorištu.
Morgan je oĉito dobro poznavao kuću i uskoro smo stigli do
sporednih vrata kraj kojih se s obje strane nalazilo visoko grmlje.
Otvorio ih je bez da je pozvonio i poveo me unutra.
Našli smo se u prostranom hodniku osvijetljenom svijećama.
Vireći naprijed, razabrao sam trošne per-gamene, goleme
porculanske vaze i lakiranu komodu. Miris u zraku - tamjan
pomiješan s blatom - bio je neobiĉno umirujući.
Nije se pojavio nikakav sluga ili domaćin. Moj je pratilac i dalje
stajao kraj mene, ništa ne govoreći.
209Nakon nekog vremena palo mi je na pamet da ĉeka neki moj
komentar o okolini. Stoga sam rekao:
- Malo znam o kineskoj umjetnosti. No ĉak je i meni jasno da smo
okruţeni s nekoliko priliĉno finih stvari.
Morgan je zapanjeno zurio u mene. Zatim je slegnuo ramenima i
rekao: - Pretpostavljam da imaš pravo. Pa, idemo unutra.
Poveo me je dalje u unutrašnjost kuće. Nekoliko smo koraka
uĉinili u mraku, a tada sam ĉuo glasove na mandarinskom i opazio
svjetlost što je dopirala kroz vrata sa zastorom od nanizanih
kuglica. Prošli smo kroz vrata, a zatim kroz još jedan zastor i ušli u
veliku sobu osvijetljenu svijećama i lampionima.
Ĉega se sada sjećam od ostatka te veĉeri? Već mi je u mislima
postala pomalo maglovita, ali dopustite da je pokušam prepriĉati
što jasnije mogu. Moja prva pomisao po ulasku u tu sobu bila je da
smo omeli neku obiteljsku proslavu. Vidio sam veliki stol pretrpan
hranom, a oko njega je sjedilo osam ili devet ljudi. Svi su bili
Kinezi; najmlaĊi - dva muškarca dvadesetih godina - imali su na
sebi zapadnjaĉka odijela, ali su ostali bili tradicionalno odjeveni.
Jednoj starijoj ţeni, smještenoj na kraju stola, pri jelu je pomagala
sluškinja. Postariji gospodin - iznenaĊujuće visok i širok za
istoĉnjaka - kojeg sam smatrao glavom kućanstva, ustao je ĉim
smo ušli, a potom su i drugi muškarci slijedili njegov primjer. No
tada je moj dojam o tim ljudima još uvijek bio neodreĊen jer je
moju pozornost jako brzo poĉela zaokupljati sama prostorija.
Strop je bio visok i ispresijecan gredama. Iza ljudi za stolom
nalazila se neka vrsta menestrelove galerije s ĉije su ograde visjeli
papirnati lampioni. Taj je dio sobe privukao moj pogled, te sam
zurio kraj stola onamo, tako da sam jedva ĉuo domaćinove rijeĉi
dobrodošlice. Poĉeo sam shvaćati da je cijela straţnja polovica
prostorije u kojoj sam sada stajao nekoć za-
210
pravo bilo ulazno predvorje naše stare šangajske kuće.
Oĉito je tijekom godina došlo do mnogih pregraĊivanja i
nadograĊivanja. Na primjer, nikako nisam mogao shvatiti kakve
veze imaju prostori kroz koje smo Morgan i ja maloĉas ušli s
našim nekadašnjim predvorjem. Ali menestrelova galerija u
straţnjem dijelu sasvim je odgovarala balkonu na vrhu našeg
veliĉanstvenog zavojitog stubišta.
Nesvjesno sam pošao naprijed i vjerojatno sam ondje neko vrijeme
stajao, prateći pogledom put kojim su se nekad pruţale naše stube.
A dok sam to ĉinio, otkrio sam da mi se vraća staro sjećanje na
razdoblje djetinjstva, kad sam imao naviku spuštati se stubištem
velikom brzinom i skoĉiti s dvije ili tri posljednje stube - obiĉno uz
mlataranje rukama -te završiti na udobnom kauĉu smještenom
malo dalje. Moj bi se otac nasmijao kad god bi to vidio, ali majka i
Mei Li bi se ljutile. Doista, moja je majka, koja nikad nije mogla
jasno objasniti zašto je taj moj ĉin pogrešan, uvijek prijetila da će
maknuti kauĉ ako nastavim to raditi. Tada sam jednom, kad mi je
bilo oko osam godina, pokušao to izvesti prvi put nakon nekoliko
mjeseci i otkrio da kauĉ više ne moţe izdrţati nalet moje povećane
teţine. Jedan se dio kauĉa posve raspao, a ja sam tresnuo na pod,
sav u šoku. No sjećam se da je u sljedećem trenutku majka sišla
stubama iza mene, a ja sam se pripremio na najstrašniju grdnju. Ali
moja se majka nadvila nad mene i prasnula u smijeh. - Pogledaj si
lice, Vrap-ĉiću! - uskliknula je. - Kad bi si barem mogao vidjeti
lice!
Uopće se nisam ozlijedio, ali kad se majka nastavila smijati - i
moţda zato što sam se još uvijek bojao prijekora - poĉeo sam
maksimalno iskorištavati bol što sam je osjećao u gleţnju. Majka
se tada prestala smijati i njeţno mi je pomogla da ustanem. Sjećam
se da me je potom polako vodila u krug predvorjem,
211obgrlivši me rukom oko ramena, govoreći: - No sada, ovako je
bolje, zar ne? Samo ćemo šetati. Hajde sada, nije to ništa.
Nikad me nisu izgrdili zbog incidenta, a nekoliko dana kasnije
ušao sam i vidio da je kauĉ popravljen; iako sam i dalje ĉesto
skakao s druge ili treće stube, više se nikad nisam pokušao baciti
na kauĉ.
Uĉinio sam nekoliko koraka po prostoriji, pokušavajući
odgonetnuti gdje se toĉno nalazio kauĉ. Dok sam to ĉinio, shvatio
sam da se samo vrlo nejasno sjećam kako je zapravo izgledao -
iako se vrlo ţivo sjećam osjećaja svilenkaste tkanine.
Tada sam konaĉno postao svjestan ostalih u prostoriji i ĉinjenice da
me svi promatraju blago se smiješeći. Morgan i postariji Kinez su
tiho razgovarali. Kad je vidio da sam se okrenuo, Morgan je
koraknuo naprijed, proĉistio grlo i poĉeo s upoznavanjem.
Oĉito je bio u prijateljskim odnosima s obitelji i bez oklijevanja je
izgovarao njihova imena. Dok je to ĉinio, svatko od njih se lagano
naklonio i nasmiješio, sklapajući ruke. Samo je stara gospoda na
kraju stola, koju je Morgan s posebnim poštovanjem predstavio,
bezizraţajno nastavila zuriti u mene. Obitelj se zvala Lin - ne
sjećam se nikakvih drugih imena - a od tog je trenutka glavnu rijeĉ
preuzeo gospodin Lin osobno, stariji, krupni muškarac.
- Vjerujem, dobri gospodine - rekao je engleskim jezikom s jedva
zamjetljivim naglaskom - da je ugodan osjećaj ponovno se vratiti
ovamo.
- Da, jest. - Ovlaš sam se nasmijao. - Da. I pomalo je neobiĉno.
- Ali to je prirodno - rekao je gospodin Lin. -Sad vas molim da se
udobno smjestite. Gospodin Morgan kaţe da ste već veĉerali. Ali
kao što vidite, mi smo pripremili jela za vas. Nismo znali sviĊa li
vam se kineska kuhinja. Stoga smo posudili kuhara naših engleskih
susjeda.
- Moţda gospodin Banks nije gladan.
212
To je rekao jedan od mlaĊih muškaraca u odijelu. Potom se
okrenuo k meni i nastavio: - Moj djed je priliĉno staromodan. Jako
se uvrijedi ako gost ne prihvati svaki djelić gostoljubivosti. -
Mladić se široko nasmiješio starcu. - Molim vas, nemojte dopustiti
da vas gnjavi, gospodine Banks.
- Moj unuk vjeruje da sam staromodni Kinez -rekao je gospodin
Lin primaknuvši se k meni, a smiješak nije silazio s njegova lica. -
No istina je da sam roĊen i odgojen u Šangaju, ovdje u
MeĊunarodnom naselju. Moji su roditelji morali bjeţati pred
snagama carice udove i potraţiti utoĉište ovdje, u gradu stranaca, a
ja sam odrastao kao pravi ţitelj Šangaja. Moj unuk nema pojma
kakav je ţivot u pravoj Kini. On mene drţi staromodnim!
Ignorirajte ga, dragi gospodine. U ovoj kući ne treba se
opterećivati protokolom. Ako ne ţelite jesti, nije vaţno. Ja vas
sigurno neću gnjaviti.
- Ali vi ste svi tako ljubazni - rekao sam, moţda malo odsutno, jer
sam zapravo još uvijek pokušavao shvatiti kako je zgrada
promijenjena.
Tada je stara dama odjednom rekla nešto na mandarinskom.
Mladić koji mi se ranije obratio sada je rekao:
- Moja baka kaţe kako je mislila da nikad nećete doći. Tako je
dugo ĉekala. Ali sad kad vas je vidjela, jako joj je drago da ste
ovdje.
Ĉak i prije nego je završio s prijevodom, stara je dama ponovno
govorila. Ovog puta, kad je završila, mladić je trenutak šutio.
Pogledao je djeda, kao da traţi savjet, a zatim se ĉinilo da je donio
odluku.
- Morate ispriĉati moju baku - rekao je. - Katkad je pomalo
ekscentriĉna.
Stara je gospoĊa, moţda razumjevši engleski, nestrpljivom
kretnjom zatraţila da prevede. Na koncu je mladić uzdahnuo i
rekao:
213- Baka kaţe da vas je prezirala dok veĉeras niste došli ovamo.
Ţelim reći, ljutila se da ĉete nam uzeti dom.
Pogledao sam mladog ĉovjeka, posve zbunjen, ali je stara dama
ponovno govorila.
- Kaţe da se dugo vremena - preveo je njezin unuk - nadala da ĉete
ostati daleko. Vjerovala je da ovaj dom sada pripada našoj obitelji.
No veĉeras, nakon što vas je osobno vidjela, nakon što je vidjela
emocije u vašim oĉima, moţe razumjeti. Sad u srcu vjeruje da je
dogovor pravedan.
- Dogovor? Ali zasigurno...
Dopustio sam da mi rijeĉi zamru na usnama. Jer sam se unatoĉ
zbunjenosti što sam je osjećao, dok je mladić prevodio bakine
rijeĉi, poĉeo neodreĊeno prisjećati nekakvog dogovora glede stare
kuće i mog eventualnog povratka. Ali kao što kaţem, vrlo sam se
nejasno toga sjećao, a osjećao sam da bih samo sebe doveo u
neugodnu situaciju ako bih poveo razgovor o tom pitanju. U
svakom sluĉaju, gospodin Lin je baš u tom trenutku rekao:
- Bojim se da smo svi vrlo neobzirni prema gospodinu Banksu. Tu
stojimo i tjeramo ga da ĉavrlja s nama, a on zacijelo ţudi za tim da
ponovno razgleda ovu kuću. - Potom se uz ljubazni osmijeh
okrenuo k meni i rekao: - PoĊite sa mnom, dobri gospodine. Bit će
kasnije vremena za razgovor sa svima. DoĊite ovuda i ja ću vam
pokazati kuću.
214
Petnaesto poglavlje
Narednih nekoliko minuta slijedio sam gospodina Lina po cijeloj
zgradi. Unatoĉ svojim godinama, moj domaćin nije pokazivao
znakove nemoći; hodao je ravnomjerno, iako polako, a jedva je
katkad zastao da doĊe do daha. Slijedio sam njegovu tamnu halju i
tihe papuĉe uz i niz uske stube, te duţ straţnjih hodnika ĉesto
osvijetljenih samo jednim lampionom. Vodio me je kroz prostorije
koje su bile bez namještaja i pune pauĉine, kraj brojnih uredno
poslaganih drvenih sanduka riţina vina. Drugdje je kuća postajala
raskošna; bilo je prekrasnih zaslona i zidnih ukrasa, zbirki
porculana izloţenih u nišama. S vremena na vrijeme bi otvorio
neka vrata, a potom koraknuo unatrag da bi me propustio unutra.
Ulazio sam u razne vrste prostorija, ali - barem neko vrijeme -
nisam vidio ništa poznato.
Tada sam konaĉno prošao kroz jedna vrata i osjetio da se u meni
budi sjećanje. Potrajalo je još nekoliko sekundi dok, preplavljen
emocijama, nisam prepoznao našu staru »knjiţnicu«. Uvelike su je
promijenili: strop je bio mnogo viši, a jedan su zid srušili i tako
dobili prostoriju u obliku slova L; ondje gdje su nekoć bila
dvokrilna vrata što su vodila u našu blagovaonicu sad se nalazila
pregrada uz koju je bilo poslagano još sanduka riţina vina. No bio
sam siguran da je to ista prostorija u kojoj sam kao dijete pisao
svoju domaću zadaću.
215Krenuo sam dalje u unutrašnjost prostorije osvrćući se oko
sebe. Malo kasnije postao sam svjestan da me gospodin Lin
promatra te sam mu uputio smeteni smiješak. On je tada rekao:
- Nema sumnje da se mnogo toga promijenilo. Molim vas,
prihvatite moju ispriku. Ali morate razumjeti da su tijekom
osamnaest godina, koliko mi ovdje ţivimo, bile nuţne neke
promjene zbog potreba moga kućanstva i moga posla. A koliko
znam, stanari prije nas, i oni prije njih, unijeli su mnoge preinake.
To je vrlo nezgodno, dobri moj gospodine, ali pretpostavljam da je
malo tko mogao predvidjeti da ćete se vi i vaši roditelji jednoga
dana...
Glas mu je zamro, moţda zato jer je mislio da ga ne slušam, moţda
zato što mu je kao većini Kineza ispriĉavanje bilo neugodno. Još
sam neko vrijeme gledao oko sebe, a potom sam ga pitao:
- Dakle, ova kuća više nije u vlasništvu kompanije Morganbrook &
Byatt?
Djelovao je zapanjeno, a tada se nasmijao. - Gospodine, ja sam
vlasnik ove kuće.
Vidio sam da sam ga uvrijedio i ţurno rekao: -Da, naravno.
Iskreno se ispriĉavam.
- Ne zabrinjavajte se, dobri gospodine - njegov se ljubazni
smiješak brzo vratio - to nije bilo nerazumno pitanje. Na kraju
krajeva, kad ste vi i vaši dragi roditelji ovdje ţivjeli, nema sumnje
da je bilo tako. Ali vjerujem da se to odavno promijenilo. Dobri
moj gospodine, kad biste samo razmislili o tome koliko se Šangaj
tijekom godina promijenio. Sve, baš sve se mijenjalo i opet
mijenjalo. Sve ovo -uzdahnuo je i pokazao naokolo - to su zapravo
male promjene. Postoje dijelovi ovoga grada koje sam nekoć jako
dobro poznavao, mjesta kojima sam svakodnevno prolazio, a kad
sad poĊem onamo, ne znam kamo moram skrenuti. Promjene,
stalno promjene. A sada Japanci, oni ţele unijeti svoje pro-
216
mjene. Moţda nam najstrašnije promjene tek predstoje. Ali ĉovjek
ne smije biti pesimistiĉan.
Na trenutak smo stajali ondje u tišini i nastavili gledati naokolo.
Tada je tiho rekao:
- Moja će obitelj, naravno, sa ţaljenjem napustiti ovu kuću. Moj je
otac ovdje umro. Dvoje se unuka ovdje rodilo. No kad je moja
ţena ranije govorila -ne smijete joj zamjeriti na otvorenosti,
gospodine Banks - govorila je u ime svih nas. Smatrat ćemo
velikom ĉašću i privilegijom to što ovu kuću moţemo vratiti vama
i vašim roditeljima. Sada, dobri moj gospodine, poĊimo dalje ako
nemate ništa protiv.
Vjerujem da smo se uskoro nakon toga uspeli sagom pokrivenim
stubištem - koje sigurno nije postojalo u moje vrijeme - i ušli u
raskošno ureĊenu spavaću sobu. Ondje sam vidio luksuzne tkanine
i lampione što su oko sebe širili crvenkasti sjaj.
- Soba moje ţene - rekao je gospodin Lin. Vidio sam da je to
utoĉište, ugodan budoar u
kojem je stara dama zacijelo boravila veći dio dana. U toploj
svjetlosti lampiona razabrao sam stolić za kartanje, a ĉinilo se da je
ondje u tijeku nekoliko razliĉitih igara; pisaći stol s nizom ladica
ukrašenih sićušnim zlatnim vrpcama na jednoj strani; veliki krevet
s baldahinom sa slojevima velova sliĉnih zastora. Drugdje je moj
pogled uhvatio razliĉite ukrase i predmete za zabavu ĉiju toĉnu
svrhu nisam mogao odgonetnuti.
- GospoĊa zasigurno voli ovu sobu - na koncu sam rekao. - Vidim
ovdje njezin svijet.
- Odgovara joj. Ali ne smijete se zabrinjavati zbog nje, dobri moj
gospodine. Naći ćemo joj drugu sobu koju će jednako tako
zavoljeti.
Govorio je kako bi me umirio, ali je neka slabost ušla u njegov
glas. Pošao je dalje u sobu, prišao toaletnom stoliću i zagledao se u
neki maleni predmet
217ondje - moţda broš. Nekoliko trenutaka kasnije tiho je rekao:
- Bila je veoma lijepa kad je bila mlaĊa. Najljepši cvijet, dobri moj
gospodine. Ne moţete zamisliti. U tom smislu, ja sam u srcu poput
zapadnjaka. Nikad nisam ţelio niti jednu drugu ţenu osim nje.
Jedna ţena, sasvim dovoljno. Naravno, uzimao sam i druge. Ja sam
Kinez, na kraju krajeva, iako sam cijeli ţivot proţivio ovdje, u
gradu stranaca. Osjećao sam se obveznim uzeti druge ţene. Ali ona
je jedina do koje mi je iskreno stalo. Drugih sada više nema, a ona
je ostala. Nedostaju mi ostale, ali drago mi je, u srcu mi je drago da
smo u poznim godinama ostali samo nas dvoje. - Ĉinilo se da je na
nekoliko sekundi zaboravio na moju nazoĉnost. Potom se okrenuo
k meni i rekao: Ova soba. Pitam se kako ćete je upotrebljavati.
Oprostite mi, to je veoma drsko. Ali mislite li da će ova soba biti
za vašu dobru ţenu? Naravno, svjestan sam, kod mnogih stranaca,
bez obzira koliko su imućni, muţ i ţena dijele istu sobu. Stoga se
pitam hoće li ova soba biti za vas i vašu dobru ţenu. Jasno mi je da
je moja radoznalost veoma drska. Ali ova je soba doista posebna za
mene. Nadam se da će i za vas imati vaţnu ulogu.
- Da... - Ponovno sam se oprezno osvrnuo naokolo. Tada sam
rekao: - Moţda ne za moju ţenu. Moja ţena, vidite, iskreno
govoreći... - Shvatio sam da mi je pred oĉima bila Šarah dok sam
govorio o svojoj ţeni. Prikrivajući svoju smućenost, brzo sam
nastavio: - Ţelim reći, gospodine, da ja još nisam oţenjen. Nemam
ţene. Ali mislim da će ova soba odgovarati mojoj majci.
- Ah, da. Nakon svih neugodnosti što ih je morala propatiti, ova će
soba biti idealna za nju. A vaš otac? Pitam se, hoće li je dijeliti s
njom na zapadnjaĉki naĉin? Molim vas, oprostite mi na smetnji.
- Nije to nikakva smetnja, gospodine Lin. Na kraju krajeva, time
što ste me uveli ovamo, vi ste
T
mi dopustili veliku intimnost. Imate posve pravo postavljati takva
pitanja. Rijeĉ je samo o tome da je sve ovo priliĉno naglo došlo, a
ja još nisam imao vremena stvoriti planove...
Ušutio sam i nastavio promatrati sobu. Trenutak kasnije rekao sam
mu: - Gospodine Lin, bojim se da bi vas ovo moglo uzrujati. Ali
bili ste otvoreniji i velikodušniji no što sam ikad mogao oĉekivati,
te osjećam da zasluţujete moju iskrenost. Maloĉas ste sami rekli
kako je neizbjeţno da kuća doţivi preinake kad god se promijene
stanari. Pa, gospodine, bez obzira koliko su vam ove sobe prirasle
srcu, bojim se da ćemo unijeti vlastite promjene kad moja obitelj
ponovno bude ovdje ţivjela. Bojim se da će se i ova soba
promijeniti tako da je se neće moći prepoznati.
Gospodin Lin je zatvorio oĉi i uslijedila je teška tišina. Pitao sam
se hoće li se naljutiti, pa sam naĉas poţalio svoju iskrenost. No kad
je ponovno otvorio oĉi, blago me je promatrao.
- Naravno - rekao je - to je sasvim prirodno. Ţeljet ćete vratiti ovu
kuću u stanje u kakvom je bila kad ste bili djeĉak. To je posve
prirodno. Dobri moj gospodine, ja to savršeno razumijem.
Trenutak sam razmislio o tome, a potom sam rekao: - Pa, zapravo,
gospodine Lin, vjerojatno je ne bismo baš sasvim vratili u prijašnje
stanje. Kao prvo, koliko se sjećam, bilo je mnogo stvari s kojima
nismo bili zadovoljni. Moja majka, na primjer, nikad nije imala
vlastitu radnu sobu. Uza sav njezin rad na kampanji, malena
komoda u njezinoj spavaćoj sobi nikad nije bila dovoljna. Moj je
otac takoĊer ţelio malenu radionicu za svoju stolariju. Pokušavam
reći da nema potrebe vraćati sat unatrag bez odreĊenog razloga.
- To je vrlo mudro, gospodine Banks. Pa iako još nemate ţene,
moţda će uskoro doći dan kad ćete morati razmišljati o potrebama
ţene i djece.
218
219- To je svakako moguće. Naţalost, u ovom trenutku, to pitanje
ţene, u mojem sluĉaju, premda zapadnjaĉki obiĉaji... - Posve sam
se zbunio i ušutio. Starac je mudro kimnuo glavom i rekao:
- Naravno, u pitanjima srca stvari nikad nisu jednostavne. - Potom
je pitao: - Ţelite imati djece, dobri gospodine? Pitam se koliko ćete
ih imati.
- Kad smo već kod toga, ja već imam dijete. Djevojĉicu. Iako mi
ona zapravo nije kći. Bila je siroĉe, a sad je pod mojim
skrbništvom. Doista je smatram kćerkom.
Već neko vrijeme nisam razmišljao o Jennifer, a kad sam je ovako
neoĉekivano spomenuo, u meni se probudio snaţan osjećaj.
Glavom su mi proletjeli prizori u kojima je ona; zamislio sam je u
školi, pitao se kako je i što je toga dana radila.
Moţda sam se okrenuo kako bih sakrio svoje osjećaje. U svakom
sluĉaju, kad sam ga sljedeći put pogledao, gospodin Lin je
ponovno kimao glavom.
- Mi Kinezi smo navikli na takve stvari - rekao je. - Krv je vaţna.
Ali vaţno je i kućanstvo. Moj je otac uzeo djevojĉicu siroĉe, a ona
je odrastala s nama kao da mi je sestra. Smatrao sam je sestrom
iako sam uvijek znao za njezino porijeklo. Kad je umrla, u epide-
miji kolere dok sam još bio mladić, osjećao sam jednaku bol kao i
kad su umrle moje prave sestre.
- Ako smijem primijetiti, gospodine Lin, veliko je zadovoljstvo
razgovarati s vama. Rijetkost je naći nekoga tko je odmah tako pun
razumijevanja.
Lagano se naklonio, spojivši vrškove prstiju ispred sebe. - Kad
ĉovjek ţivi ovako dugo kao ja, i to u tako burnom razdoblju,
upozna mnoge radosti i tuge. Nadam se da će vaša usvojena kći
ovdje biti sretna. Pitam se koju ćete joj sobu dati. Ali naravno,
oprostite mi! Kao što kaţete, promijenit ćete mnogo toga.
- Zapravo, jedna od soba što smo ih ranije vidjeli bila bi idealna za
Jennifer. Ima malenu drvenu policu duţ jednog zida.
220
- SviĊa joj se takva polica?
- Da. Za njezine stvari. I zapravo postoji još jedna osoba koju ću
udomiti u ovoj kući. Pretpostavljam da je sluţbeno bila neka vrsta
sluškinje, ali je u našem kućanstvu uvijek bila mnogo više. Zove se
Mei Li.
- Ona je bila vaša amah, dobri gospodine? Kimnuo sam. - Sad je
već starija i siguran sam da
bi se rado odmorila od posla. Djeca mogu biti veoma naporna.
Uvijek mi je bila ţelja da ona nastavi ţivjeti s nama kad ostari.
- To je veoma lijepo od vas. Ĉovjek ĉesto ĉuje o stranim obiteljima
koje izbace iz kuće svoje amah kada djeca odrastu. Takve se ţene
ĉesto mogu vidjeti kako na kraju ţivota prosjaĉe po ulicama.
Nasmijao sam se. - Teško mi je povjerovati da bi se tako nešto
moglo dogoditi Mei Li. Zapravo, sama je pomisao posve apsurdna.
U svakom sluĉaju, kao što kaţem, ona će ţivjeti ovdje s nama. Ĉim
izvršim svoj zadatak, krenut ću u potragu za njom. Ne oĉekujem da
će to biti posebno teško.
- I recite mi, dobri gospodine, hoćete li joj dati sobu u dijelu kuće
za sluţinĉad ili u onom za ĉlanove obitelji?
- Za ĉlanove obitelji, svakako. Moji roditelji moţda neće biti
oduševljeni time. No zapravo, sad sam ja glava kuće.
Gospodin Lin se nasmiješio. - Sudeći prema vašim obiĉajima, to će
doista biti tako. Kod nas Kineza, srećom po mene, starcima je
dopušteno upravljati kućom i kad već priliĉno zaĊu u svoje
budalaste godine.
Starac se tiho nasmijao i okrenuo prema vratima. Kanio sam poći
za njim, ali baš u tom trenutku -posve iznenada i veoma ţivo -
vratilo mi se još jedno sjećanje. Otad sam razmišljao o tome, ali
nemam pojma zašto sam se sjetio baš toga, a ne neĉega drugoga.
Sjetio sam se jednog dogaĊaja iz vremena kad mi je bilo šest ili
sedam godina, kad smo se majka i
221ja utrkivali po tratini. Ne znam gdje je to toĉno bilo;
pretpostavljam da smo bili u jednom od parkova -moţda u
Jessfieldovu parku - jer se sjećam rešetkaste ograde kraj koje smo
trĉali, pokrivene cvjetovima i biljkama penjaĉicama. Bio je topao
dan, ali ne posebno sunĉan. Impulsivno sam izazvao majku na
utrku do neke oznake na kratkoj udaljenosti ispred nas, kao naĉin
da joj pokaţem koliko se popravilo moje trĉanje. Bio sam siguran
da ću je pobijediti, a ona će tada, na svoj uobiĉajeni naĉin, izraziti
svoje oduševljenje i ĉuĊenje najnovijim razvojem mojih
sposobnosti. No ljutio sam se jer je cijelim putem drţala korak sa
mnom i smijala se, iako sam ja trĉao svom snagom. Ne sjećam se
tko je od nas na koncu »pobijedio«, ali još uvijek pamtim koliko
sam bio bijesan na nju, te svoj osjećaj da sam pretrpio veliku
nepravdu. Taj mi se dogaĊaj vratio u sjećanje one veĉeri dok sam
stajao u ugodno zaštićenom ugoĊaju spavaće sobe gospoĊe Lin. Ili
bolje reĉeno, samo djelić tog dogaĊaja: sjećanje na to kako sam se
svom snagom gurao protiv vjetra; majĉina smijeha kraj mene;
šuštanja njezine suknje i moje sve naglašenije frustriranosti.
- Gospodine - rekao sam svom domaćinu - ne znam smijem li vas
pitati. Kaţete da ste cijeli ţivot proţivjeli ovdje u Naselju. Pitam se
jeste li u tom razdoblju ikad upoznali moju majku.
- Nikad nisam imao tu sreću da je osobno upoznam - rekao je
gospodin Lin. - Ali naravno, znao sam za nju i za njezinu veliku
kampanju. Divio sam joj se, poput svih poštenih ljudi. Siguran sam
da je ona otmjena dama. I ĉuo sam kako se priĉalo o njezinoj
izrazitoj ljepoti.
- Pretpostavljam da je tako. Ĉovjek nikad ne misli o tome je li
njegova majka lijepa.
- O, ĉuo sam da se priĉa kako je ona najljepša Engleskinja u
Šangaju.
- Pretpostavljam da je to moguće. Ali naravno, sad će biti starija.
222
- OdreĊena vrsta ljepote nikad ne izblijedi. Moja ţena - kretnjom je
pokazao prema sobi - za mene je jednako lijepa sada kao i onoga
dana kad sam je oţenio.
Kad je to rekao, odjednom sam se osjetio poput uljeza, a ovog sam
puta ja prvi krenuo prema vratima.
To je uglavnom sve ĉega se sjećam o mojem posjetu kući te veĉeri.
Moţda smo se zadrţali još jedan sat, razgovarali i jeli s obitelji za
stolom. U svakom sluĉaju, znam da sam se s obitelji Lin rastao u
najboljem raspoloţenju. MeĊutim, dok smo se vraćali
automobilom, Morgan i ja smo se na neki naĉin sukobili.
Vjerojatno sam to ja skrivio. Tada sam već bio umoran i pomalo
razdraţen. Neko smo se vrijeme u tišini vozili kroz noć, a moje su
se misli moţda poĉele vraćati golemom zadatku što mi je
predstojao. Sjećam se da sam, pomalo iznebuha, Morganu rekao:
- Ĉuj, ti si već ovdje nekoliko godina. Reci mi, jesi li naišao na
odreĊenog inspektora Kunga?
- Inspektor Kung? Policajac ili tako nešto?
- Kad sam kao dijete ţivio ovdje, inspektor Kung je bio neka vrsta
legende. Zapravo, on je bio policajac koji je u poĉetku radio na
sluĉaju mojih roditelja.
Na moje iznenaĊenje, ĉuo sam kako se Morgan zagrcnuo od
smijeha. Potom je rekao:
- Kung? Stari Ĉovjek Kung? Da, naravno, nekoć je bio policijski
inspektor. Pa u tom sluĉaju, nije ni ĉudo što se tada ništa nije
riješilo.
Njegov me ton iznenadio, pa sam priliĉno hladno rekao: -
Inspektor Kung je u tim danima bio najcjenjeniji detektiv u
Šangaju, ako ne i u cijeloj Kini.
- Pa, još uvijek je priliĉno poznat, vjeruj mi. Stari Ĉovjek Kung.
Tko bi rekao.
- Drago mi je barem ĉuti da je još uvijek u gradu. Imaš li neku
ideju o tome gdje bih ga mogao naći?
223- Najjednostavniji naĉin je da prošećeš Frenc-htownom kad se
spusti mrak, bilo koje veĉeri. Sigurno ćeš prije ili kasnije naletjeti
na njega. Obiĉno ga se moţe vidjeti kako leţi na ploĉniku. Ili ako
su ga pustili u neku rupu od bara, naći ćeš ga kako hrĉe u mraĉnom
kutu.
- Zar ţeliš reći da je inspektor Kung postao pijanac?
- Alkohol. Opijum. Uobiĉajeni poroci Kineza. Ali on je pravi.
Priĉa priĉe o svojim slavnim danima, a ljudi mu daju sitniš.
- Drţim da misliš na pogrešnog ĉovjeka, stari moj.
- Ne vjerujem, ĉovjeĉe. Stari Ĉovjek Kung. Dakle, doista je bio
policajac. Uvijek sam mislio da sve to izmišlja. Većina njegovih
priĉa jest nevjerojatna. Što je bilo, stari moj?
- Tvoj je problem, Morgane, da stalno stvaraš nekakvu zbrku.
Najprije si pomiješao mene i Biggles-vvortha. Sad si inspektora
Kunga pomiješao s nekom bezvrijednom ništarijom. Boravak
ovdje malo ti je pomutio razum, ĉovjeĉe.
- Slušaj sada, smiri se malo. Ovo što ti govorim, reći će ti i svatko
drugi koga budeš pitao. I priliĉno me vrijeĊaju tvoje primjedbe.
Moj je razum sasvim u redu.
Zacijelo smo se vratili na neznatno civiliziraniji razgovor do
trenutka kad me je iskrcao ispred Cat-haya, ali naš je rastanak bio
izrazito hladan i otad više nisam vidio Morgana. Što se tiĉe
inspektora Kunga, nakon te veĉeri imao sam namjeru bez odga-
Ċanja ga potraţiti, ali iz nekog razloga - moţda sam se bojao da je
Morgan govorio istinu - nikad tome nisam dao prednost - barem ne
do juĉer kad je moje pretraţivanje policijskih arhiva ponovno izba-
cilo inspektorovo ime, i to na najdramatiĉniji naĉin.
Usput reĉeno, kad sam jutros MacDonaldu spomenuo inspektora
Kunga, njegova reakcija bila je
224
sliĉna Morganovoj. Pretpostavljam da je to bio još jedan razlog za
moje nestrpljenje s MacDonaldom dok smo sjedili jedan nasuprot
drugome u njegovu zagušljivom uredu s pogledom na zemljište
konzulata. Unatoĉ tome, znam da bih bio mnogo uspješniji da sam
se malo više potrudio. Jutros je moja osnovna greška bila u tome
što sam mu dopustio da me tako izazove da sam izgubio ţivce.
Bojim se da sam u jednom trenutku praktiĉki vikao na njega.
- Gospodine MacDonald, jednostavno nije dovoljno stvari
prepustiti onome što vi uporno nazivate mojim »moćima«! Ja
nemam takvih »moći«! Ja sam obiĉan smrtnik, a svoje ciljeve
mogu postići jedino ako dobijem osnovnu pomoć koja mi dopušta
da na miru obavljam svoj posao. Nisam mnogo traţio od vas,
gospodine. Jedva da sam nešto i traţio! A ono što sam traţio, jasno
sam vam objasnio. Ţelim razgovarati s komunistiĉkim doušnikom.
Samo razgovarati s njim, kratak intervju bit će dovoljan. Nisam
vam to mogao jasnije objasniti. Ne mogu razumjeti zašto se to još
nije sredilo. Zašto je tome tako, gospodine? Zašto? Što vas
onemogućava?
- Ali gledajte, stari moj, to baš nije moj posao. Ako ţelite,
organizirat ću vam sastanak sa šefom policije. Pazite, ĉak ni tada
ne mogu biti siguran da će vam to koristiti. Nisu oni ti koji imaju
Ţutu Zmiju...
- Posve mi je jasno da kineska vlada štiti Ţutu Zmiju. Zato sam se
obratio vama, a ne policiji. Svjestan sam ĉinjenice da policija
uopće nije vaţna u tako vaţnoj stvari.
- Vidjet ću što mogu uĉiniti, stari moj. Ali morate razumjeti, ovo
nije britanska kolonija. Ne moţemo nareĊivati Kinezima. No
razgovarat ću s nekim u odgovarajućem uredu. MeĊutim, nemojte
oĉekivati da će se nešto brzo dogoditi. Chiang-Kai-shek je i ranije
imao doušnike, ali nikad nekoga tko tako dobro poznaje mreţu
Crvenih. Chiang bi prije izgu-
225bio mnoge bitke s Japancima nego dopustio da se bilo što
dogodi toj Ţutoj Zmiji. Što se Chianga tiĉe, vidite, pravi neprijatelj
nisu Japanci, već Crveni.
Glasno sam uzdahnuo. - Gospodine MacDonald, nije me briga za
Chiang-Kai-sheka ili za njegove prioritete. Trenutno imam jedan
sluĉaj što ga treba riješiti i ţelio bih da vi uĉinite sve što je u vašoj
moći kako biste mi osigurali razgovor s tim doušnikom. Stavljam
to vama osobno na dušu, a ukoliko svi moji napori budu uzaludni
jer vi nećete udovoljiti jednostavnom zahtjevu, neću oklijevati da
obznanim kako sam se obratio vama...
- No doista, stari moj, molim vas! Nema potrebe za takve rijeĉi!
Uopće nema potrebe! Ovdje smo svi prijatelji. Svi ţelimo da
uspijete. Vjerujte mi na rijeĉ, doista ţelimo. Gledajte, rekao sam da
ću uĉiniti sve što mogu. Razgovarat ću s nekoliko ljudi, znate, ljudi
koji se time bave. Razgovarat ću s njima, reći im koliko vaţnim to
drţite. Ali morate razumjeti, postoje granice do kojih smijemo ići
kad je rijeĉ o Kinezima. - Tada se nagnuo naprijed i povjerljivo
rekao: -Znate, mogli biste pokušati kod Francuza. Imaju mnogo
malih sporazuma s Chiangom. Znate, onih nesluţbenih. Stvari
kakve mi ne bismo ni taknuli. Takvi su vam Francuzi.
Moţda ima neĉega u MacDonaldovu prijedlogu. Moţda bih doista
mogao dobiti korisnu pomoć od francuskih vlasti. Ali iskreno
reĉeno, od jutros nisam mnogo razmišljao o toj mogućnosti. Jasno
mi je da MacDonald okoliša, zasad iz nepoznatih razloga, te će,
kad jednom shvati golemu vaţnost udovoljavanja mojem zahtjevu,
uĉiniti sve što je potrebno. Naţalost, vjerojatno sam jutrošnji
sastanak tako zabrljao da ću ga morati još jednom posjetiti. To nije
nešto ĉemu se posebno radujem, ali ću sljedeći put barem imati
drukĉiji pristup, a njemu neće biti lako otpraviti me praznih ruku.
ŠESTI DIO
Hotel Cathay, Šangaj 20. listopada 1937.
226Šesnaesto poglavlje
Znao sam da se nalazimo negdje u Francuskoj koncesiji, ne daleko
od luke, ali inaĉe nisam znao gdje smo. Vozaĉ je već neko vrijeme
vijugao uskim uliĉicama, posve neprikladnim za automobil, i
stalno trubio kako bi mu se pješaci maknuli s puta, a ja sam se
poĉeo osjećati smiješnim, poput ĉovjeka koji je u kuću doveo
konja. No automobil se na koncu zaustavio, a vozaĉ mi je otvorio
vrata i pokazao prema ulazu u gostionicu Jutarnja radost.
Unutra me je uveo mršavi Kinez koji je imao jedno oko. Danas se
sjećam sveopćeg dojma niskih stropova, tamnog vlaţnog drva i
uobiĉajenog smrada kanalizacije. No ĉinilo se da je gostionica
priliĉno ĉista; u jednom smo trenutku zaobišli tri stare ţene koje su
kleĉale i marljivo ribale daske na podu. Negdje blizu straţnjeg
dijela zgrade došli smo do hodnika s dugaĉkim nizom vrata. To me
je podsjetilo na konjušnicu, ili ĉak zatvor, ali pokazalo se da se u
tim sobicama nalaze gosti. Jednooki je ĉovjek pokucao na jedna
vrata, a potom ih je otvorio ne ĉekajući odgovor.
Ušao sam u maleni uski prostor. Nije bilo prozora, ali pregrade
nisu dopirale do stropa - posljednjih tridesetak centimetara ĉinila je
ţiĉana mreţa - te su svjetlost i zrak mogli cirkulirati. Unatoĉ tome,
sobiĉak je bio zagušljiv i mraĉan tako da je ĉak i jarko sunce
izvana samo stvaralo neobiĉne sjenke ţiĉane mreţe na podu. Ĉinilo
se da osoba koja je
229leţala na krevetu spava, ali je pomaknula noge kad sam se
zaustavio u procjepu izmeĊu kreveta i zida. Jednooki je ĉovjek
nešto promrmljao i nestao, zatvorivši vrata za sobom.
Bivši inspektor Kung bio je sama kost i koţa. Lice i vrat bili su mu
naborani i posuti mrljama; usta su mu mlitavo visjela otvorena;
gola noga sliĉna štapu virila je ispod grube deke, iako je na
gornjem dijelu tijela imao iznenaĊujuće bijelu potkošulju. U
poĉetku nije ni pokušao sjesti, a ĉinilo se da je tek neodreĊeno
svjestan moje nazoĉnosti. A ipak nije izgledao kao da je pod
izravnim utjecajem opijuma ili alkohola i s vremenom je, dok sam
ja govorio tko sam i zašto sam ga došao posjetiti, postajao suvisliji
te je ĉak pokazivao znakove uljudnosti.
- Ţao mi je, gospodine - njegov je engleski, kad ga je poĉeo
upotrebljavati, bio priliĉno teĉan -nemam ĉaja. - Poĉeo je mrmljati
nešto na mandarinskom i micati noge ispod deke. Potom se ĉinilo
da se pribrao te je rekao: - Molim vas, oprostite mi. Nije mi dobro.
Ali uskoro ću ponovno ozdraviti.
- Doista se nadam da hoćete - rekoh. - Na kraju krajeva, vi ste bili
jedan od najboljih detektiva u SMP-u.
- Doista? Kako lijepo od vas da to kaţete, gospodine. Da, moţda
sam jednom bio dobar policajac. -Uloţivši iznenadni napor,
podigao se u sjedeći poloţaj i oprezno spustio stopala na pod.
Moţda mu je bilo nelagodno ili hladno, ali zadrţao je deku skup-
ljenu oko srednjeg dijela tijela. - Ali na kraju - nastavio je - ovaj
vas grad porazi. Svaki ĉovjek izdaje prijatelja. Vjerujete nekome, a
ispostavi se da ga plaća neki gangster. Vlada je takoĊer
gangsterska. Kako jedan detektiv moţe u takvome mjestu obavljati
svoju duţnost? Moţda imam cigaretu za vas. Ţelite li cigaretu?
230
- Ne, hvala vam, gospodine, dopustite da kaţem samo ovo. Kad
sam bio djeĉak, s velikim sam divljenjem pratio vaše podvige.
- Kad ste bili djeĉak?
- Da, gospodine. Djeĉak iz susjedstva i ja -kratko sam se nasmijao
- obiĉavali smo se igrati da smo vi. Bili ste... bili ste naš junak.
- Ma je li? - Starac je odmahnuo glavom i nasmiješio se. - Zar je
doista tako? Pa onda mi je još više ţao da vam ništa ne mogu
ponuditi. Nema ĉaja. Nema cigarete.
- Zapravo, gospodine, moţda ćete mi moći ponuditi nešto mnogo
vaţnije. Došao sam danas k vama jer vjerujem da biste mi mogli
dati nadasve vaţni trag. U proljeće godine 1915. radili ste na
jednom sluĉaju, istraţivali ste pucnjavu do koje je došlo u resto-
ranu Wu Cheng Lou na cesti Foochovv. Troje je ljudi poginulo i
još ih je nekoliko bilo ranjeno. Uhitili ste dva ĉovjeka odgovorna
za to. U policijskim dosjeima to se vodi pod nazivom Wu Cheng
Lou pucnjava. Znam da je to bilo prije mnogo godina, ali
inspektore Kung, pitam se sjećate li se tog sluĉaja?
Iza mene, moţda dva ili tri sobiĉka dalje, zaĉuo se zvuk ţestokog
kašljanja. Inspektor Kung ostao je duboko zamišljen, a potom je
rekao: - Jako se dobro sjećam sluĉaja Wu Cheng Lou. To je bio
jedan od mojih uspješnijih trenutaka. Katkad razmišljam o tom
sluĉaju, ĉak i ovih dana, dok leţim na ovom krevetu.
- Onda ćete se moţda sjetiti da ste ispitivali osumnjiĉenika za
kojeg ste kasnije utvrdili da nije povezan s pucnjavom. Sudeći
prema dosjeima, ĉovjek se zvao Chiang Wei. Ispitivali ste ga u
vezi sa sluĉajem Wu Cheng Lou, ali je on priznao nešto sasvim
drugo.
Iako je njegovo tijelo bilo mlitava vreća kostiju, oĉi starog
detektiva sad su bile pune ţivota. - Tako je - rekao je. - Nije imao
nikakve veze s pucnjavom.
231Ali bojao se i poĉeo je priĉati. Sve je priznao. Sjećam se da je
priznao kako je nekoliko godina ranije bio ĉlan bande otmiĉara.
- Izvrsno, gospodine! Baš tako piše i u dosjeima. Dakle, inspektore
Kung, ovo je veoma vaţno. Taj vam je ĉovjek dao neke adrese.
Adrese kuća u kojima je banda drţala svoje zatoĉenike.
Inspektor Kung je zurio u muhe koje su zujale oko ţiĉane mreţe
blizu stropa, ali tada se njegov pogled polako okrenuo prema meni.
- To je toĉno -tiho je rekao. - Ali gospodine Banks, mi smo sve te
kuće temeljito pregledali. Otmice o kojima je govorio zbile su se
mnogo godina ranije. U tim kućama nismo našli ništa sumnjivo.
- Znam, inspektore Kung, vi biste savjesno obavili sve što je vaša
duţnost od vas traţila. Ali naravno, tada ste istraţivali pucnjavu.
Bilo bi posve prirodno da svoju energiju niste trošili na sporednu
stvar. Pokušavam reći da, ako su neki moćni ljudi nastojali
sprijeĉiti pretraţivanje jedne od tih kuća, moţda ne biste posebno
uporno na tome inzistirali.
Stari se detektiv ponovno duboko zamislio. Na koncu je rekao: -
Bila je jedna kuća. Sad se sjećam. Moji su mi ljudi donijeli
izvještaje. Za sve ostale kuće, njih sedam, primio sam izvještaje.
Sjećam se da me u ono vrijeme to muĉilo. Jedna posljednja kuća,
bez izvještaja. Moje su ljude na neki naĉin onemogućavali. Da,
sjećam se da mi je to bilo ĉudno. Detektivski nos. Zacijelo znate na
što mislim, gospodine.
- Ta preostala kuća. Nikad niste vidjeli izvještaj o njoj.
- Toĉno, gospodine. Ali kao što kaţete, to tada nije imalo prioritet.
Razumijete, sluĉaj Wu Cheng Lou bio je velika stvar. Izazvao je
mnogo gnjeva. Lov na ubojice trajao je tjednima.
- Vjerujem da dvojica vaših starijih kolega nisu imali uspjeha.
232
Inspektor Kung se nasmiješio. - Kao što sam rekao, to je bio
izrazito uspješan trenutak moje karijere. Preuzeo sam sluĉaj kad su
ostali doţivjeli poraz. Grad nije ni o ĉemu drugome govorio. Već
za nekoliko dana uspio sam uhvatiti ubojice.
- Proĉitao sam zapise. Bio sam ispunjen divljenjem.
No sad me je starac napeto promatrao. Na koncu je polako rekao: -
Ta kuća. Kuća u koju moji ljudi nisu uspjeli ući. Ta kuća. Vi
kaţete... ?
- Da. Vjerujem da su baš ondje drţali moje roditelje.
- Shvaćam. - Neko je vrijeme šutio, probavljajući tu kolosalnu
ideju.
- Nema govora o nemaru s vaše strane - rekoh. -Dopustite da još
jednom kaţem, s velikim sam divljenjem ĉitao izvještaje. Vaši
ljudi nisu ušli u kuću jer su ih u tome sprijeĉile osobe na višim
poloţajima u policiji. Ljudi za koje sada znamo da su bili na
platnom popisu zloĉinaĉkih organizacija.
Kašljanje je ponovno poĉelo. Inspektor Kung je još trenutak šutio,
a zatim me ponovno pogledao i polako rekao: - Došli ste mene
pitati. Došli ste me pitati mogu li vam pomoći da naĊete tu kuću.
- Naţalost, arhivi su u kaosu. Sramota je kako se upravljalo
stvarima u ovom gradu. Dokumenti su pogrešno zavedeni, drugi su
posve zagubljeni. Na kraju sam zakljuĉio da će biti najbolje
obratiti se vama. Pitati vas, iako je to malo vjerojatno, sjećate li se.
Neĉega, bilo ĉega o toj kući.
- Ta kuća. Dopustite da se pokušam sjetiti. - Starac je zatvorio oĉi
koncentrirajući se, ali je nešto kasnije odmahnuo glavom. - Wu
Cheng Lou pucnjava zbila se prije više od dvadeset godina. Ţao mi
je. Ne sjećam se niĉega o toj kući.
- Molim vas, pokušajte se neĉega sjetiti, gospodine. Sjećate li se u
kojoj je ĉetvrti bila? Je li se moţda nalazila u MeĊunarodnom
naselju?
233Još je malo razmišljao, a zatim je opet odmahnuo glavom. - To
je bilo jako davno. Moja glava više ne funkcionira na normalan
naĉin. Katkad se niĉega ne sjećam, ĉak ni prethodnoga dana. Ali
nastojat ću se sjetiti. Moţda sutra, moţda dan kasnije, probudit ću
se i neĉega se sjetiti. Gospodine Banks, tako mi je ţao. Ali u ovom
trenutku, ne, niĉega se ne sjećam.
Bila je veĉer kad sam se vratio u MeĊunarodno naselje. Vjerujem
da sam sat vremena ili više proveo u svojoj sobi, iznova
prouĉavajući bilješke, nastojeći zaboraviti na razoĉaranje što ga je
donio susret sa starim inspektorom. Na veĉeru sam sišao tek iza
osam, a tada sam sjeo za svoj uobiĉajeni stol u kutu veliĉanstvene
blagovaonice. Sjećam se da te veĉeri nisam imao naroĉiti apetit, te
sam baš kanio ostaviti glavno jelo i vratiti se poslu kad mi je kono-
bar donio Sarahino pisamce.
Sada ga imam pred sobom. To je tek ĉrĉkarija na bijelom
komadiću papira s istrgnutim gornjim rubom. Sumnjam da je
previše razmišljala o rijeĉima; jednostavno me pozvala da se
odmah doĊem sastati s njom na poluodmorištu izmeĊu trećeg i
ĉetvrtog kata hotela. Dok ga sada ponovno promatram, ĉini mi se
oĉitom povezanost s onim malenim incidentom prije tjedan dana u
kući gospodina Tonvja Kesvvicka; to jest, Šarah vjerojatno uopće
ne bi napisala poruku da nije bilo onoga što se meĊu nama tada
dogodilo. MeĊutim, neobiĉno je da to nisam povezao kad mi je
konobar donio pisamce, te sam nekoliko trenutaka ondje sjedio
posve zbunjen zbog naĉina na koji me je pozvala.
Ovdje bih trebao spomenuti da sam je dotad sreo još tri puta nakon
one veĉeri u kući Lucky Chance. Dva smo se puta vidjeli samo
nakratko u nazoĉnosti drugih ljudi, te smo razmijenili jako malo
rijeĉi. Prilikom trećeg susreta - na veĉeri u kući gospodina Kes-
vvicka, predsjednika tvrtke Jardine Matheson - pret-
234
postavljam da smo takoĊer bili na javnome mjestu i jedva
razmijenili koju rijeĉ; ipak, kad o tome razmišljam unatrag, naš bi
se susret ondje mogao smatrati nekom vrstom vaţne prekretnice.
Te sam veĉeri stigao priliĉno kasno i kad su me uveli u golemi
staklenik gospodina Keswicka, šezdesetak je gostiju već zauzimalo
svoja mjesta za nekoliko stolova smještenih izmeĊu lisnatih biljaka
i penjaĉica. Opazio sam Šarah na drugom kraju prostorije - sir
Cecil nije bio nazoĉan - ali sam vidio da i ona traţi svoje mjesto pa
joj nisam ni pokušao prići.
Ĉini se da je u Šangaju obiĉaj da gosti na takvim primanjima, ĉim
se posluţi desert - ĉak i prije nego su ga dospjeli pojesti - napuste
svoje prvobitno mjesto i slobodno se kreću naokolo. Nema sumnje
da sam imao na umu, ĉim doĊe taj trenutak, poći do Šarah i s njom
razmijeniti nekoliko rijeĉi. MeĊutim, kad se desert konaĉno
pojavio, nisam se mogao udaljiti od ţene koja je sjedila kraj mene i
ţeljela mi potanko objasniti politiĉku situaciju u Indokini. No tek
što sam se uspio osloboditi te ţene, naš je domaćin ustao i najavio
kako je vrijeme za »nastupe«. Nastavio je s predstavljanjem prve
izvoĊaĉice -vitke dame koja je, ustavši od stola iza mene, pošla
naprijed i poĉela recitirati duhovitu pjesmu, što ju je oĉito sama
napisala.
Potom je izišao muškarac koji je bez pratnje otpjevao nekoliko
stihova Gilberta i Sullivana, a ja sam zakljuĉio.da je većina onih
oko mene došla spremna za nastup. Gosti su ustajali jedan za
drugim, katkad u parovima ili u troje; bilo je madrigala, komiĉnih
skeĉeva. Ton je stalno bio lakomislen, katkad ĉak besraman.
Tada je krupni muškarac crvena lica - direktor banke u Hong
Kongu i Šangaju, što sam kasnije saznao - krenuo naprijed, a preko
smokinga je prebacio neku vrstu tunike. Poĉeo je sa svitka ĉitati
monolog u
235kojem je satiriĉki prikazao razne aspekte šangajskog ţivota.
Gotovo sve što je spomenuo - pojedince, kupaonice u odreĊenim
klubovima, nedavne incidente - meni nije ništa znaĉilo, ali se cijela
prostorija vrlo brzo ispunila smijehom. Tada sam se osvrnuo
naokolo i pogledom potraţio Šarah. Vidio sam je kako sjedi u kutu
usred skupine ţena i od srca se smije, poput svih ostalih. Ţena kraj
nje, koja je oĉito priliĉno popila, urlala je od smijeha tako da je
djelovala gotovo nepristojno.
Predstava ĉovjeka crvena lica trajala je moţda pet minuta - za kojih
se ĉinilo da razina gromoglasnog smijeha samo raste - kad je
izgovorio posebno efektne tri ili ĉetiri reĉenice zbog kojih je
prostorija doslovno zaurlala. U tom sam trenutku sluĉajno još
jednom pogledao Šarah. Najprije mi se uĉinilo da je prizor jednak
kao i ranije: ondje je bila Šarah i bespomoćno se smijala zajedno sa
svojim druţicama. Nastavio sam je promatrati još nekoliko sekundi
samo zato jer me je ĉudilo da je nakon jedva godinu dana već
toliko intimna sa šangajskim društvom da je te nejasne šale mogu
dovesti u takvo stanje. I baš sam tada, dok sam gledao u nju i
razmišljao o tome, odjednom shvatio da se ona uopće ne smije; da
ona ne briše suze od smijeha, kako sam pretpostavio, već da
zapravo plaĉe. Na trenutak sam nastavio zuriti u nju, nesposoban
vjerovati svojim oĉima. Urnebesni je smijeh i dalje trajao, a ja sam
tiho ustao i krenuo kroz mnoštvo. Nakon malo manevriranja našao
sam se iza nje, a sad više nije bilo nikakve sumnje. Usred sveg tog
veselja Šarah je nekontrolirano plakala.
Prišao sam joj s leĊa, pa se trgnula kad sam joj ponudio svoj
rupĉić. Potom je podigla glavu i zagledala se u mene - na moţda
ĉetiri ili pet sekundi - s neobiĉnim izrazom u oĉima gdje se
zahvalnost miješala s neĉim sliĉnim pitanju. Nagnuo sam glavu
kako bih lakše odgonetnuo njezin pogled, ali je tada uzela
236
moj rupĉić i opet se okrenula prema ĉovjeku crvena lica. Kad je
prostoriju potresao sljedeći urlik smijeha, Šarah se takoĊer
nasmijala, pokazujući impresivnu snagu volje, iako je na oĉi
pritisnula rupĉić.
Svjestan ĉinjenice da bih na nju mogao privući neţeljenu
pozornost, vratio sam se do svog mjesta i više joj se te veĉeri
nisam pribliţavao, osim što smo jedno drugom formalno zaţeljeli
laku noć na izlazu, što su i mnogi drugi gosti ĉinili na rastanku.
No pretpostavljam da sam nekoliko dana iza toga neodreĊeno
oĉekivao da će mi se javiti i reći nešto o onome što se dogodilo.
Stoga je dobar pokazatelj moje zaokupljenosti istragom ĉinjenica
da, kad sam primio pisamce u blagovaonici hotela Cathav, to
nisam povezao s ranijim incidentom, već sam se zaputio stubištem
pitajući se zašto me ţeli vidjeti.
Ono što je Šarah opisala kao »poluodmorište« zapravo je priliĉno
veliki prostor s nekoliko naslonjaĉa, ponekim stolićem i biljkama
lonĉanicama. Pretpostavljam da je to mjesto, pogotovo ujutro kad
su veliki prozori otvoreni i ventilatori na stropu se vrte, priliĉno
ugodno za ĉitanje novina i ispijanje kave. MeĊutim, uveĉer djeluje
nekako napušteno; moţda zbog nestašica nije osvijetljeno, a jedina
svjetlost dopire sa stubišta i nešto malo s ulice kroz prozore. Te
veĉeri ondje nije bilo nikoga osim Šarah ĉiji se obris ocrtavao na
golemom prozoru gdje je stajala i zurila u noćno nebo. Dok sam joj
se pribliţavao, udario sam u stolicu, a zvuk ju je naveo da se
okrene.
- Mislila sam da će se vidjeti mjesec - rekla je. -Ali nema ga.
Veĉeras ĉak ne ispaljuju ni granate.
- Da. Mirno je posljednjih nekoliko noći.
- Cecil kaţe da su vojnici na obje strane iscrpljeni.
- Moţe biti.
- Christophere, doĊi ovamo. U redu je, ništa ti neću uĉiniti, ali
moramo razgovarati tiše.
237Prišao sam joj bliţe i stao kraj nje. Sad sam mogao vidjeti
Bund ispod nas, kao i niz uliĉnih svjetiljki što su oznaĉavale
promenadu na obali.
- Sve sam sredila - tiho je rekla. - Nije bilo lako, ali sad je gotovo.
- Što si toĉno uĉinila?
- Sve. Dokumente, brodove, sve. Više ne mogu ostati ovdje. Dala
sam sve od sebe, ali sada sam tako umorna. Odlazim.
- Shvaćam. A Cecil? Jesu li mu poznate tvoje namjere?
- To mu neće biti baš kompletno iznenaĊenje. Ali pretpostavljam
da će ipak biti šok. Jesi li ti šokiran, Christophere?
- Ne, zapravo nisam. Prema onome što sam vidio, pretpostavio sam
da je ovako nešto u kartama. Ali prije nego poduzmeš tako
drastiĉan korak, jesi li sigurna da nema... ?
- O, razmišljala sam o svemu o ĉemu se moglo razmišljati. Ne
vrijedi. Ĉak i kad bi Cecil bio voljan sutra se vratiti u Englesku.
Osim toga, ovdje je izgubio tako mnogo novca. Ĉvrsto je odluĉio
da se neće vratiti dok to ne dobije natrag.
- Vidim da ovo putovanje nije ispunilo tvoja nadanja. Ţao mi je.
- Teško da je rijeĉ samo o putovanju ovamo. -Nasmijala se, a zatim
je utihnula. Trenutak kasnije je rekla: - Pokušala sam voljeti
Cecila. Doista sam se trudila. On nije loš ĉovjek. Ti vjerojatno
misliš da jest jer si ga vidio u onakvom stanju. Ali nije uvijek bio
takav. I jasno mi je da mnogo toga ima veze sa mnom. U ovom
razdoblju njegova ţivota trebao mu je dobar odmor. Ali tada sam
ja naišla, a on je osjećao da mora još nešto uĉiniti. Za to sam ja
kriva. Kad smo došli ovamo, doista je pokušao u poĉetku, jako se
trudio. Ali to je bilo izvan njegove moći, a mislim da je upravo to
razlog, to ga je slomilo. Moţda će se ponovno pribrati kad ja
odem.
238
- Ali kamo ćeš poći? Hoćeš li se vratiti u Englesku?
- U ovom trenutku nema dovoljno novca za povratak. Idem u
Macao. Nakon toga, vidjet ću. Svašta bi se moglo dogoditi.
Zapravo, zato sam ţeljela razgovarati s tobom. Christophere,
priznajem, priliĉno se bojim. Ne ţelim poći onamo posve sama.
Pitala sam se bi li pošao sa mnom.
- Ţeliš reći, da poĊem s tobom u Macao? Da sutra poĊem s tobom?
- Da. PoĊi sutra sa mnom u Macao. Nakon toga moţemo odluĉiti
kamo ćemo dalje. Ako bi ţelio, mogli bismo neko vrijeme
jednostavno lutati Juţnim kineskim morem. Ili bismo mogli poći u
Juţnu Ameriku, pobjeći poput lopova u noći. Zar to ne bi bilo
zabavno?
Pretpostavljam da sam se iznenadio kad sam je ĉuo kako izgovara
te rijeĉi; ali ono ĉega se sada sjećam, jaĉi od svega ostaloga bio je
gotovo opipljivi osjećaj olakšanja. Doista, sekundu ili dvije osjećao
sam onu vrstu omamljenosti kakvu bi mogao osjećati ĉovjek koji
iznenada doĊe na svjetlost i svjeţi zrak nakon što je dugo vremena
boravio u nekoj mraĉnoj komori. Kao da je taj njezin prijedlog -
što ga je, koliko ja znam, mogla iznijeti posve impulsivno -
sadrţavao u sebi golemu moć, nešto što mi je donijelo neku vrstu
osloboĊenja ĉemu se nikad nisam usudio nadati.
MeĊutim, tek što me je preplavio taj osjećaj, pretpostavljam da je
neki drugi dio mene brzo posumnjao da bi to mogao biti nekakav
test što ga je za mene smislila. Sjećam se da sam, kad sam konaĉno
odgovorio, rekao sljedeće:
- Problem je moj rad ovdje. Najprije ću morati to završiti. Na kraju
krajeva, cijeli je svijet na rubu katastrofe. Što bi ljudi mislili o
meni kad bih ih napustio u takvom trenutku? Kad smo već kod
toga, što bi ti mislila o meni?
239- O, Christophere, oboje smo jednako glupi. Moramo prestati
tako razmišljati. Inaĉe neće biti niĉega ni za jedno od nas, već
samo još onoga što smo imali sve ove godine. Samo još više
usamljenosti, još dana bez iĉega u našim ţivotima, osim onoga što
nam govori da još uvijek nismo uĉinili dovoljno. Sada sve to
moramo ostaviti iza sebe. Ostavi svoj posao, Christophere. Već si
dovoljno svog ţivota potrošio na sve to. Otidimo sutra, nemojmo
više potratiti ni dana, poĊimo dok ne bude prekasno za nas.
- Prekasno za što, toĉno?
- Prekasno za... oh, ne znam. Samo znam da sam potratila sve ove
godine traţeći nešto, neku vrstu trofeja što ću ga dobiti ako doista,
doista uĉinim dovoljno da bih ga zavrijedila. Ali više ga ne ţelim,
sada ţelim nešto drugo, nešto toplo i zaštitniĉko, nešto na što se
mogu osloniti bez obzira što ĉinim, bez obzira tko postanem. Nešto
što će jednostavno biti ondje, uvijek, poput sutrašnjeg neba. To
sada ţelim, a mislim da bi i ti to trebao ţeljeti. Ali uskoro će biti
kasno. Postat ćemo previše ovisni o navikama da bismo se
promijenili. Ako sada ne iskoristimo svoju priliku, druga se moţda
više nikad neće pruţiti, nijednome od nas. Christophere, što radiš
toj sirotoj biljci?
Doista, shvatio sam da sam odsutnim pokretima trgao listove s
palme što je stajala kraj nas i bacao ih na sag.
- Ţao mi je - kratko sam se nasmijao - priliĉno destruktivno. -
Potom sam rekao: - Ĉak i ako si u pravu, u ovome što si maloĉas
rekla, ĉak i tada, za mene to nije tako lako. Jer, vidiš, tu je i
Jennifer.
Kad sam to rekao, pred oĉima mi se pojavila jasna slika prizora
kad smo ona i ja posljednji put razgovarali, kad smo se pozdravili
u ugodnom dnevnom boravku u straţnjem dijelu škole, a sunĉeva
svjetlost blagog engleskog poslijepodneva padala je
240
na zidove obloţene hrastovinom. Odjednom sam se ponovno sjetio
njezina lica kad je prvi put shvatila što joj govorim, zamišljena
kimanja glavom dok je
0 tome razmišljala, a zatim onih tihih neoĉekivanih rijeĉi što ih je
izgovorila.
- Vidiš, tu je i Jennifer - ponovio sam, svjestan da bi me moglo
obuzeti sanjarsko raspoloţenje. - Ĉak i sada, ona me zacijelo ĉeka.
- Ali ja sam mislila na to. O svemu sam vrlo pomno razmislila.
Jednostavno znam da bismo ona
1 ja mogle postati prijateljice. Više nego prijateljice. Nas troje,
mogli bismo biti, pa, malena obitelj, poput svake druge obitelji.
Razmišljala sam o tome, Christophere, moglo bi biti predivno za
sve nas. Mogli bismo poslati po nju, ĉim stvorimo ĉvrsti plan.
Mogli bismo se ĉak vratiti u Europu, recimo u Italiju, a ona bi nam
se ondje mogla pridruţiti. Znam da bih joj mogla biti majka,
Christophere, sigurna sam da bih mogla.
Nekoliko sam trenutaka razmišljao, a tada sam rekao. - Vrlo dobro.
- Kako to misliš, Christophere, »vrlo dobro«?
- Mislim, da, poći ću s tobom. Poći ću s tobom i uĉinit ćemo kako
ti kaţeš. Da, moţda imaš pravo. Jennifer, mi, sve bi to moglo
uspjeti.
Ĉim sam to izgovorio, osjetio sam kako se s mene diţe golemi
teret, ĉak do te mjere da sam moţda glasno uzdahnuo. U
meĊuvremenu je Šarah prišla još jedan korak bliţe meni i na
trenutak se zagledala u moje lice. Ĉak sam pomislio da će me
poljubiti, ali se ĉinilo da se u posljednjem trenutku suzdrţala i
umjesto toga rekla:
- Onda slušaj. Slušaj paţljivo jer to moramo pravilno izvesti.
Spakiraj samo jedan kofer. I nemoj slati nikakve škrinje. U Macau
će nas ĉekati nešto novca, pa ćemo ondje moći kupiti ono što nam
bude potrebno. Poslat ću nekoga po tebe, vozaĉa, sutra poslije
podne u tri i trideset. Pobrinut ću se da to bude
241netko u koga se moţe imati povjerenja, ali ipak mu nemoj reći
ništa što nije nuţno. Dovest će te do mjesta gdje ću te ja ĉekati.
Christophere, izgledaš kao da te je nešto teško upravo tresnulo po
glavi. Nećeš me iznevjeriti, zar ne?
- Ne, ne. Bit ću spreman. Sutra u tri i trideset poslije podne. Ne
brini, ja ću... slijedit ću te bilo kamo, kamo god ţeliš poći.
Moţda je to jednostavno bio impuls; moţda se radilo o sjećanju na
ono kako smo se rastali one veĉeri kad smo sir Cecila doveli iz
kockarnice; u svakom sluĉaju, odjednom sam ispruţio ruke,
uhvatio njezinu šaku u obje svoje i poljubio je. Vjerujem da sam
nakon toga podigao pogled, još uvijek steţući njezinu ruku,
nesiguran što da dalje ĉinim; ĉak je moguće da sam se nezgrapno
nasmijao. Na koncu je blago oslobodila ruku i dotaknula mi obraz.
- Hvala ti, Christophere - tiho je rekla. - Hvala ti što si pristao. Sve
mi se odjednom ĉini posve drukĉijim. Ali bolje da sada poĊeš,
prije nego nas netko vidi ovdje. Hajde, poĊi.
242
Sedamnaesto poglavlje
Te sam veĉeri pošao u krevet pomalo zabrinut, ali kad sam se
sljedećeg jutra probudio, otkrio sam da me je preplavila neka vrsta
smirenosti. Kao da mi je netko skinuo golemi teret s ramena, a dok
sam se odijevao, ponovno sam razmislio o svojoj novoj situaciji i
shvatio da sam priliĉno uzbuĊen.
Većeg dijela tog jutra sad se sjećam kao kroz maglu. Znam da me
je opsjedala pomisao da bih, u preostalom vremenu, trebao dovršiti
što je moguće više poslova planiranih za idućih nekoliko dana;
pokazao bih se nesavjesnim ukoliko to ne uĉinim. Oĉita
nelogiĉnost tog stava nekako mi je promaknula te sam se nakon
doruĉka zdušno bacio na posao, jureći uz i niz stubišta, tjerajući
svoje vozaĉe kroz pretrpane gradske ulice. Iako mi to danas nema
mnogo smisla, moram reći da sam bio veoma ponosan na sebe kad
sam malo iza dva sata sjeo za ruĉak, a dotad sam više ili manje
obavio sve što sam naumio.
No istodobno, kad se prisjećam toga dana, imam sveopći dojam da
sam bio neobiĉno odijeljen od svojih aktivnosti. Dok sam ţurio
Naseljem i razgovarao s mnogim najutjecajnijim graĊanima, dio
mene se smijao usrdnom naĉinu na koji su pokušavali odgovarati
na moja pitanja, patetiĉnom naĉinu na koji su nastojali pomoći. Jer
istina je da sam poĉeo sve više prezirati takozvane voĊe zajednice
što sam duţe boravio u Šangaju. Moja je istraga gotovo svakoga
dana otkri-
243vala još jedan djelić nemara, korupcije ili neĉeg još goreg što
ide njima na dušu. A ipak za svih ovih dana otkako sam stigao, niti
jednom nisam naišao na nekoga tko se iskreno stidi, niti na jedno
priznanje da situacija nikad ne bi dospjela do sadašnje krize da nije
bilo oklijevanja, kratkovidnosti, ĉesto i nepošte-nja sa strane onih
koji su imali vlast u rukama. U jednom trenutku toga jutra našao
sam se u klubu Šangaj gdje sam se sastao s tri ugledna pripadnika
»elite«. Iznova suoĉen s njihovom ispraznom pompoznošću,
upornim nijekanjem vlastite odgovornosti u cijeloj ţalosnoj stvari,
osjetio sam ushićenje pri pomisli da ću se jednom zauvijek riješiti
takvih ljudi. Doista, u takvim sam trenucima osjećao posvemašnju
sigurnost da sam donio pravu odluku; da pretpostavka što je ovdje
dijele doslovno svi - kako sam jedino ja odgovoran za razrješenje
krize - uopće nije utemeljena, već zasluţuje najveći prezir.
Zamišljao sam zaprepaštenje koje će se uskoro pojaviti na tim
istim licima kad ĉuju vijest o mojem odlasku -gnjev i paniku što će
brzo uslijediti - i priznajem da su mi takve misli donosile veliko
zadovoljstvo.
Tada sam, za vrijeme ruĉka, poĉeo razmišljati o svom posljednjem
susretu s Jennifer onog sunĉanog poslijepodneva u njezinoj školi:
nas dvoje u upravite-ljiĉinoj sobi kako nelagodno sjedimo u
naslonjaĉima, sunĉeve zrake poigravaju se po hrastovinom obloţe-
nim zidovima, iza nje se kroz prozor vidi jezero do kojeg vodi
travnjak. Šutke je slušala dok sam joj objašnjavao, kako sam
najbolje znao, zašto je nuţno da otputujem, golemu vaţnost
zadatka što me oĉekuje u Šangaju. Nekoliko sam puta zastao
oĉekujući da će postavljati pitanja, ili barem staviti neku pri-
mjedbu. Ali ona je svaki put ozbiljno kimnula glavom i ĉekala da
nastavim. Na koncu, kad sam shvatio da sam se poĉeo ponavljati,
prekinuo sam se i rekao joj:
- Dakle, Jenny. Imaš li štogod reći?
244
Ne znam što sam oĉekivao. Ali nakon što me je još trenutak
promatrala pogledom bez trunke gnjeva, Jennifer je odgovorila:
- Ujaĉe Christopher, jasno mi je da ni u ĉemu nisam naroĉito
dobra. Ali to je zato što sam još uvijek priliĉno mlada. Kad budem
starija, a to će biti uskoro, moći ću ti pomoći. Moći ću ti pomoći,
obećavam da hoću. Zato dok si daleko, hoćeš li se sjetiti, molim
te? Sjetiti se da sam ja ovdje, u Engleskoj, i da ću ti pomoći kad se
vratiš?
To nije bilo baš ono što sam oĉekivao, a iako sam ĉesto razmišljao
o njezinim rijeĉima otkako sam stigao ovamo, još uvijek nisam
siguran kakvu mi je poruku ţeljela prenijeti toga dana. Je li htjela
reći kako, bez obzira na sve što sam joj upravo ispriĉao, nije
vjerojatno da ću postići uspjeh u svojoj misiji u Šangaju? Da ću se
morati vratiti u Englesku i nastaviti svoj posao tijekom narednih
godina? Jednako je moguće da su to jednostavno bile rijeĉi
zbunjenog djeteta koje se svim silama trudilo prikriti svoju
uznemirenost, te je besmisleno analizirati ono što je rekla. Uza sve
to, ponovno sam razmišljao o našem posljednjem susretu dok sam
tog poslijepodneva sjedio za ruĉkom u hotelskoj blagovaonici.
Dok sam dovršavao svoju kavu, prišao mi je vratar i rekao da me
hitno trebaju na telefon. Uputio me je prema telefonskoj govornici
tik ispred blagovaonice, a nakon malo zbrke s telefonisticom,
zaĉuo sam glas koji mi je bio neodreĊeno poznat.
- Gospodine Banks? Gospodine Banks? Gospodine Banks,
napokon sam se sjetio.
Šutio sam od straha da neĉim ne ugrozim naše planove. No tada je
glas rekao:
- Gospodine Banks? Ĉujete li me? Sjetio sam se neĉeg vaţnog. O
kući koju nismo mogli pretraţiti.
Shvatio sam da je to inspektor Kung; njegov glas, iako hrapav,
zvuĉao je iznenaĊujuće pomlaĊeno.
245- Inspektore, oprostite mi. Iznenadili ste me. Molim vas, recite
mi ĉega ste se sjetili.
- Gospodine Banks. Katkad, znate, kad se prepustim luli, to mi
pomogne pri sjećanju. Mnoge davno zaboravljene stvari lebde pred
mojim oĉima. Stoga sam pomislio, vrlo dobro, još ću se jednom
vratiti luli. I sjetio sam se neĉega što nam je osumnjiĉenik rekao.
Kuća koju nismo mogli pretraţiti. Nalazi se toĉno nasuprot kući
ĉovjeka po imenu Yeh Chen.
- Yeh Chen? Tko je to?
- Ne znam. Mnogi siromašniji ljudi ne rabe uliĉne adrese. Govore
o objektima koji sluţe kao vodiĉ. Kuća koju nismo mogli
pretraţiti. Nalazi se nasuprot Yeh Chenove kuće.
- Yeh Chen. Jeste li sigurni da se tako zvao?
- Da, siguran sam. Posve sam se jasno sjetio.
- Je li to ĉesto ime? Koliko bi se ljudi u Šangaju moglo tako zvati?
- Srećom postoji još jedna pojedinost što nam ju je osumnjiĉenik
dao. Taj Yeh Chen je slijep. Kuća koju traţite nalazi se nasuprot
kući Yeh Chena koji je slijep. Naravno, moţda se preselio, ili je
umro. Ali kad biste mogli otkriti gdje je taj ĉovjek ţivio u vrijeme
naše istrage...
- Naravno, inspektore. Dakle, to je doista jako korisno.
- Drago mi je. Mislio sam da će vam se ĉiniti korisnim.
- Inspektore, ne znam kako bih vam zahvalio.
Shvatio sam koliko je sati, a kad sam spustio slušalicu, nisam se
vratio na ruĉak, već sam pošao ravno gore u sobu spakirati stvari.
Sjećam se neobiĉnog osjećaja nestvarnosti što me je preplavio dok
sam razmišljao koje ću stvari ponijeti. U jednom sam trenutku sjeo
na krevet i zagledao se u djelić neba što sam ga vidio kroz prozor.
Ĉinilo mi se krajnje neobiĉnim da bi, samo dan ranije, informacija
što sam je maloĉas dobio postala najvaţnijom
246
stvari u mojem ţivotu. No sad sam tek usput razmišljao o njoj i već
mi se ĉinila neĉim što pripada prošlosti, neĉim što ne moram
zapamtiti ukoliko ne ţelim. Zacijelo sam se brzo spakirao te mi je
ostalo dovoljno slobodnog vremena, jer kad se toĉno u tri i trideset
zaĉulo kucanje na vratima, već sam neko vrijeme sjedio u
naslonjaĉu i ĉekao. Otvorio sam vrata mladom Kinezu, moţda ĉak
mlaĊem od dvadeset godina, odjevenom u halju i s kapom u
rukama.
- Ja sam vaš vozaĉ, gospodine - tiho je rekao. -Ako imate kofer, ja
ću nositi.
Dok je mladi ĉovjek upravljao automobilom, zurio sam u uţurbano
mnoštvo na cesti Nanking u poslijepodnevnom suncu, a osjećao
sam se kao da ih promatram iz velike daljine. Potom sam se udob-
nije smjestio na sjedalu i sve prepustio svomu vozaĉu koji je,
unatoĉ mladosti, djelovao sigurno i sposobno. Došao sam u
iskušenje pitati ga kakva je njegova veza sa Šarah, ali sam se tada
sjetio njezina upozorenja neka ne govorim više no što je nuţno.
Stoga sam šutio, a moje su misli uskoro skrenule na Macao i neke
fotografije toga mjesta što sam ih prije mnogo godina vidio u
Britanskom muzeju.
Nakon što smo se vozili moţda desetak minuta, odjednom sam se
nagnuo naprijed prema mladiću i rekao: - Ĉujte, oprostite. Ovo je
jako malo vjerojatno. Ali poznajete li sluĉajno nekoga po imenu
Yeh Chen? . Mladić nije skidao pogleda s prometa ispred sebe, a ja
sam baš kanio ponoviti pitanje kad je rekao:
- Yeh Chen. Slijepi glumac?
- Da. Pa, znam da je slijep, ali nisam znao da je glumac.
- Ne slavan glumac. Yeh Chen. Bio jednom glumac, prije mnogo
godina, kad ja bio djeĉak.
- Ţelite li reći... poznajete ga?
- Ne poznajem ga. Ali znam tko je on. Zanima vas Yeh Chen,
gospodine?
247- Ne, ne. Ne posebno. Netko mi ga je sluĉajno spomenuo.
Zapravo nije vaţno.
Tijekom ostatka puta više ništa nisam rekao mladiću. Vozili smo
se zbunjujućim nizom malenih uliĉica, a ja sam posve izgubio
orijentaciju kad smo se zaustavili u tihoj sporednoj ulici.
Mladić mi je otvorio vrata i pruţio kofer.
- Ona prodavaonica - rekao je i pokazao. - S gramofonom.
Na drugoj strani ulice bila je malena prodavaonica s prljavim
izlogom u kojem se doista nalazio gramofon. TakoĊer sam vidio
natpis na engleskom: »Gramofonske ploĉe. Klavirske note.
Manuskripti.« Pogledavši uz i niz ulicu, vidio sam da smo, uz izu-
zetak dvojice vlasnika rikši koji su ĉuĉali kraj svojih vozila i
ĉavrljali, mladić i ja sami. Podigao sam kofer i baš sam kanio
prijeći ulicu kad me je nešto navelo da mu kaţem:
- Pitam se, moţete li ovdje malo priĉekati? Mladić je djelovao
zbunjeno. - Lady Medhurst
kaţe samo da vas dovedem ovamo.
- Da, da. Ali sad vas ja pitam, shvaćate. Ţelio bih da samo još malo
priĉekate, za sluĉaj da mi zatrebaju vaše usluge. Naravno, moţda
mi nećete trebati. Ali znate, za svaki sluĉaj. Gledajte - posegnuo
sam u dţep i izvadio nekoliko novĉanica - gledajte, isplatit će vam
se.
Mladićevo je lice porumenjelo od gnjeva, te se naglo okrenuo od
novca kao da mu pruţam nešto ogavno. Mrzovoljno se vratio u
automobil i tresnuo vratima.
Vidio sam da sam nešto pogrešno procijenio, ali u tom se trenutku
nisam mogao time zamarati. Osim toga, unatoĉ ljutnji, mladić nije
upalio motor. Gurnuo sam novac natrag u dţep, opet podigao kofer
i krenuo preko ulice.
Unutrašnjost prodavaonice bila je vrlo skuĉena. Poslijepodnevne
zrake sunca slijevale su se unutra,
248
ali su osvjetljavale samo nekoliko prašnjavih djelića prostora. Na
jednoj se strani nalazio klavir s bezbojnim tipkama i nekoliko
gramofonskih ploĉa izloţenih bez omotnica. Na ploĉama sam vidio
prašinu i pauĉinu. Bilo je nekoliko komada debelog baršuna -ĉinilo
se da su to dijelovi kazališnih zastora - ĉavli-ćima priĉvršćenih na
zidove, a uz njih fotografije opernih pjevaĉa i plesaĉa. Moţda sam
oĉekivao da će Šarah stajati ondje, ali jedina nazoĉna osoba bio je
izrazito mršavi Europljanin tamne šiljaste bradice koji je sjedio za
pultom.
- Dobar dan - rekao je s njemaĉkim naglaskom podigavši pogled s
poslovne knjige otvorene pred njim. Zatim me je oprezno odmjerio
od glave do pete i pitao: - Vi ste Englez?
- Da, jesam. Dobar dan.
- Imamo nekoliko ploĉa iz Engleske. Na primjer, imamo snimku
Mirni Johnson koja pjeva / Only Have Eyes for You. SviĊa li vam
se to?
Nešto u opreznom naĉinu na koji je ovo izgovorio ukazivalo je na
to da je rijeĉ o prvom dijelu dogovorene lozinke. No iako sam se
nastojao sjetiti neke rijeĉi ili fraze koju mi je Šarah moţda rekla,
ništa mi nije padalo na pamet. Na koncu sam rekao:
- Nemam gramofona u Šangaju. Ali jako mi se sviĊa Mirni
Johnson. Zapravo, prije nekoliko godina bio sam na jednom
njezinom koncertu.
- Doista? Mirni Johnson, da.
. Stekao sam izraziti dojam da sam ga zbunio pogrešnim
odgovorom. Stoga sam rekao: - Slušajte, zovem se Banks.
Christopher Banks.
- Banks. Gospodin Banks. - Muškarac je ravnodušno izgovorio
moje ime, a potom je rekao: - Ako vam se sviĊa Mirni Johnson, /
Only Have Eyes for You, pustit ću vam tu ploĉu. Molim.
Sagnuo se ispod pulta, a ja sam iskoristio priliku i pogledao kroz
izlog na ulicu. Dva vlasnika rikši još uvijek su se smijala i
razgovarala, a umirilo me kad
249sam vidio da moj momak i dalje sjedi u automobilu. Baš kad
sam se poĉeo pitati nije li došlo do golemog nesporazuma,
prostoriju je ispunio topli spori zvuk dţez orkestra. Mirni Johnson
je poĉela pjevati, a ja sam se sjetio kako je pjesma prije nekoliko
godina na juriš osvojila sve londonske klubove.
Nešto kasnije opazio sam da mi mršavi muškarac pokazuje mjesto
pokriveno teškim tamnim zastorima na straţnjem zidu. Dotad
nisam primijetio ta vrata, ali kad sam razmaknuo zastore, doista
sam koraknuo u unutrašnju prostoriju.
Šarah je sjedila na drvenom sanduku, odjevena u lagani ogrtaĉ i
šešir. Cigareta je gorjela u drţaĉu, a prostorija sliĉna ormaru već je
bila puna dima. Svuda oko nas nalazile su se hrpe gramofonskih
ploĉa i notnih listova pohranjenih u nizu kartonskih kutija i
sanducima za ĉaj. Nije bilo prozora, ali sam vidio straţnja vrata, u
tom trenutku neznatno odškrinuta, koja su vodila van.
- Pa, evo me - rekoh. - Ponio sam samo jedan kofer, kao što si
rekla. Ali vidim da si ti uzela tri.
- Ova torba ovdje je samo za Ethelberta. Mog pli-šanog
medvjedića. Bio je sa mnom od, pa, zapravo oduvijek. Budalasto,
zar ne?
- Budalasto? Ne, uopće nije.
- Kad smo Cecil i ja doputovali ovamo, pogriješila sam i stavila
Ethelberta s gomilom drugih stvari. No kad sam otvorila kofer,
vidjela sam da mu je otpala ruka. Našla sam je u kutu; zapela je u
jednoj papuĉi. Zato sada ima cijelu torbu samo za sebe, uz izutetak
nekoliko šalova. To jest budalasto.
- Ne, ne. Sasvim te razumijem. Ethelbert, da. Oprezno je spustila
drţaĉ za cigarete i ustala.
Tada smo se ljubili - baš poput, pretpostavljam, nekog para na
filmskom ekranu. Bilo je gotovo toĉno onako kako sam uvijek
zamišljao da će biti, osim što je u našem zagrljaju bilo neĉeg
neobiĉno nezgrapnog, a ja sam nekoliko puta pokušavao pro-
250
mijeniti svoj poloţaj; no moja je desna noga zapela za tešku kutiju
pa nisam mogao izvesti potreban okret bez opasnosti od gubitka
ravnoteţe. Potom je Šarah koraknula unatrag, duboko dišući, cijelo
vrijeme promatrajući moje lice.
- Je li sve spremno? - pitao sam je.
Nije odmah odgovorila, a ja sam pomislio da me kani ponovno
poljubiti. No na koncu je jednostavno rekla:
- Sve je u redu. Moramo priĉekati još samo nekoliko minuta. Tada
ćemo izići onuda - pokazala je straţnja vrata - poći do pristaništa i
sampan će nas odvesti do parobroda tri kilometra nizvodno. Nakon
toga, Macao.
- A Cecil, ima li pojma o ovome?
- Cijeli dan ga nisam vidjela. Krenuo je na jedno od svojih
omiljenih mjesta odmah nakon doruĉka, a vjerujem da je još uvijek
ondje.
- To je velika šteta. Doista, netko bi mu morao reći neka se sredi.
- Pa, to više nije na nama.
- Ne, pretpostavljam da nije. - Odjednom sam se nasmijao. -
Pretpostavljam da više ne moramo ĉiniti baš ništa što ne ţelimo.
- Tako je. Christophere, zar nešto nije u redu?
- Ne, ne. Samo sam pokušavao... samo sam ţelio...
Posegnuo sam prema njoj s namjerom da je ponovno zagrlim, ali je
ona podigla ruku i rekla:
- Christophere, mislim da bi trebao sjesti. Ne brini, bit će vremena
za sve, sve, kasnije.
- Da, da. Oprosti.
- Kad jednom stignemo u Macao, moţemo dobro razmisliti o
svojoj budućnosti. Razmisliti o tome gdje bi za nas bilo dobro. I
gdje bi bilo dobro za Jennifer. Raširit ćemo zemljovide na krevetu,
promatrati more iz sobe i prepirati se o svemu tome. O, sigurna
sam
251da ćemo se prepirati. Radujem se ĉak i našim prepirkama.
Hoćeš li sjesti? Gledaj, sjedni ovamo.
- Slušaj... ako moramo nekoliko minuta ĉekati, dopusti da poĊem
nešto obaviti.
- Nešto obaviti? Što toĉno?
- Samo... samo nešto. Gledaj, doista, neću dugo izbivati, samo
nekoliko minuta. Vidiš, samo moram nekoga nešto pitati.
- Koga? Christophere, mislim da u ovom trenutku ni s kim ne
bismo trebali razgovarati.
- Nisam na to mislio. Posve shvaćam da je potreban oprez i tako
dalje. Ne, ne, ne zabrinjavaj se. Rijeĉ je samo o onome mladiću.
Onome koga si poslala, koji me dovezao ovamo. Samo ga moram
nešto pitati.
- Ali zasigurno je otišao.
- Ne, nije. Još uvijek je ondje vani. Gledaj, odmah ću se vratiti.
Ţurno sam se vratio u prodavaonicu gdje me je mršavi muškarac
iznenaĊeno pogledao.
- SviĊala vam se Mirni Johnson? - pitao je.
- Da, da. Prekrasno. Samo moram na trenutak izići.
- Smijem li jasno naglasiti, gospodine, da sam ja Švicarac. IzmeĊu
vaše i moje zemlje nema neprijateljstva.
- Ah, da. Sjajno. Zaĉas ću se vratiti.
Poţurio sam preko ceste prema automobilu. Mladić me je oĉito
vidio, jer je spustio staklo na prozoru i pristojno se nasmiješio;
ĉinilo se da je njegov gnjev od ranije posve nestao. Sagnuo sam se
do njega i tiho rekao:
- Slušajte me. Taj Yeh Chen. Imate li neku ideju o tome gdje bih
ga mogao naći?
- Yeh Chen? Ţivi jako blizu ovdje.
- Yeh Chen. Govorim o slijepom Yeh Chenu.
- Da. Ondje prijeko.
- Njegova je kuća ondje prijeko?
252
- Da, gospodine.
- Slušajte, ĉini se da me ne razumijete. Tvrdite li da Yeh Chen,
slijepi Yeh Chen, da je njegova kuća odmah ondje prijeko?
- Da, gospodine. Moţete pješaĉiti tamo, ali ako ţelite, ja vas
odvezem automobilom.
- Poslušajte me, ovo je jako vaţno. Znate li koliko dugo Yeh Chen
ţivi u toj kući?
Mladić je razmislio, a zatim rekao: - On uvijek ţivi ondje,
gospodine. Kad sam bio djeĉak, on ţivi ondje.
- Jeste li sigurni? Dakle slušajte, ovo je veoma vaţno. Jeste li
sigurni da je to slijepi Yeh Chen, te da ondje ţivi već dugo
vremena?
- Rekao sam vam, gospodine. On bio tamo kad sam ja mali djeĉak.
Mislim da on ondje ţivi mnogo, mnogo godina.
Uspravio sam se, duboko udahnuo i razmislio o svim
implikacijama ovoga što sam upravo ĉuo. Tada sam se ponovno
sagnuo i rekao: - Mislim da biste me trebali odvesti onamo.
Automobilom, ţelim reći. Moramo tome oprezno pristupiti. Ţelio
bih da me odvezete onamo, ali zaustavite automobil malo dalje.
Negdje odakle moţemo jasno vidjeti kuću nasuprot Yeh Chenovoj
kući. Razumijete li?
Ušao sam u automobil, a mladić je upalio motor. Okrenuo je vozilo
na drugu stranu, a zatim smo krenuli drugom uskom sporednom
ulicom. Dok smo to ĉinili, mnoge su me misli istodobno muĉile.
Pitao sam se trebam li mladiću objasniti vaţnost ovoga što ĉinimo,
te sam ĉak pomislio da bih ga mogao pitati ima li pištolj u
automobilu - no na koncu sam zakljuĉio da bi ga takvo pitanje
samo prestrašilo.
Skrenuli smo iza ugla u uliĉicu još uţu od prethodne. Tada smo
ponovno skrenuli i stali. Na trenutak sam pomislio da smo stigli do
našeg odredišta, ali sam tada shvatio zašto smo stali. U uliĉici
ispred nas nalazila se velika skupina djeĉaka koji su poku-
253šavali obuzdati uznemirenog bivola. Medu djeĉacima se
odvijala neka vrsta prepirke, a dok sam gledao, jedan od njih je
bivola tresnuo štapom po njušci. Osjetio sam paniku jer sam se
sjetio majĉinih upozorenja tijekom svoga djetinjstva da su te
ţivotinje jednako opasne kao i bikovi ako ih se draţi. MeĊutim,
ţivotinja nije ništa uĉinila, a djeĉaci su se nastavili prepirati.
Mladić je nekoliko puta zatrubio, ali bez rezultata, a na koncu je uz
uzdah poĉeo voziti unatrag putem kojim smo došli.
Pošli smo drugom obliţnjom uliĉicom, ali ĉinilo se da je ta smetnja
zbunila moga vozaĉa jer je nakon nekoliko skretanja ponovno stao
i još jednom krenuo unatrag, iako ovoga puta nije bilo zapreke na
cesti. U jednom trenutku izbili smo na širu izrovanu stazu od blata
uz koju su se s obje strane nalazile trošne drvene kolibe.
- Molim vas, poţurite - rekao sam. - Imam jako malo vremena.
Upravo u tom trenutku snaţni je prasak potresao tlo po kojem smo
se vozili. Mladić je nastavio voziti, ali je nervozno pogledao u
daljinu.
- Bitka - rekao je. - Bitka ponovno poĉela.
- Zvuĉalo je strašno blizu - rekoh.
Narednih nekoliko minuta vozili smo se kroz još uskih kriţanja i
kraj malenih drvenih kuća, a moj je vozaĉ trubio kako bi mu se
djeca i psi maknuli s puta. Zatim je automobil ponovno naglo stao,
a ja sam ĉuo kako je mladić ozlojeĊeno uzdahnuo. Pogledavši kraj
njega, vidio sam da je put blokiran barikadom od vreća s pijeskom
i bodljikave ţice.
- Moramo poći skroz naokolo - rekao je. - Nema drugi put.
- Ali gledaj, zacijelo smo već jako blizu.
- Jako blizu, da. Ali cesta blokirana, pa mi moramo poći skroz
naokolo. Budite strpljivi, gospodine. Uskoro stići tamo.
254
No u mladićevu je ponašanju došlo do izrazite promjene. Njegovo
je prijašnje samopouzdanje nestalo, a sad mi se ĉinio smiješno
mladim da bi vozio automobil, moţda nema više od petnaest ili
šesnaest godina. Neko smo se vrijeme vozili kroz blatnjave,
smrdljive ulice, niz još neke uliĉice gdje mi se ĉinilo da ćemo u
svakom trenutku upasti u nekakav jarak - no mladić je nekako
uvijek uspijevao zadrţati kotaĉe na samom rubu. Cijelo smo
vrijeme mogli ĉuti zvuk pucnjave u daljini i vidjeti ljude kako ţure
natrag u sigurnost svojih kuća i skloništa. No još uvijek je bilo
djece i pasa koji naizgled nikome nisu pripadali, a trĉali su na sve
strane ispred nas, ne obazirući se ni na kakvu opasnost. U jednom
trenutku, dok smo poskakivali preko dvorišta neke malene
tvornice, pitao sam momka:
- Dakle, slušajte, zašto jednostavno ne stanete i pitate za put?
- Budite strpljivi, gospodine.
- Da budem strpljiv? Ali vi nemate pojma kamo idemo, baš kao ni
ja.
- Uskoro ćemo stići, gospodine.
- Kakva besmislica. Zašto nastavljate s tom šara-dom? To je
tipiĉno za vas Kineze. Izgubili ste se, ali to ne ţelite priznati. Sad
se već vozimo... pa, ĉini mi se kao cijela vjeĉnost.
Ništa nije rekao, već je skrenuo na blatnjavu cestu što se strmo
penjala izmeĊu velikih gomila tvorniĉkog otpada. Potom je
uslijedio još jedan gromoglasni prasak negdje zabrinjavajuće blizu,
a mladić je smanjio brzinu do puţeva koraka.
- Gospodine. Mislim da se sada vratimo.
- Vratimo se? Kamo se vratimo?
- Borbe jako blizu. Ovdje nije sigurno.
- Kako to mislite, da su borbe blizu? - Tada mi je sinulo. - Jesmo li
negdje blizu Chapeija?
- Gospodine. Mi u Chapei. Već neko vrijeme mi u Chapei.
255- Što? Ţelite li reći da smo izišli iz Naselja?
- Mi sada u Chapei.
- Ali... Dobri Boţe! Doista smo izvan Naselja? U Chapeiju?
Slušajte me, vi ste budala, znate? Budala! Rekli ste mi da je kuća
jako blizu. Sad smo se izgubili. Moţda smo opasno blizu ratnoj
zoni. I izišli smo iz Naselja! Vi ste ono što ja zovem pravom buda-
lom. Znate li zašto? Reći ću vam. Pretvarate se da znate mnogo
više od onoga što doista znate. Previše ste ponosni da biste priznali
svoje nedostatke. Baš je to moja toĉna definicija budale. Obiĉna
budala! Ĉujete li me? Prava i obiĉna budala!
Zaustavio je automobil. Zatim je otvorio vrata i, ne okrenuvši se,
otišao.
Potrajalo je trenutak dok se nisam smirio i procijenio situaciju.
Prešli smo veći dio puta uz brdo, a automobil se sada nalazio na
izoliranome mjestu na blatnjavoj stazi okruţenoj hrpama zidarskog
materijala, kolutova ţice i neĉega što je sliĉilo zgnjeĉenim
ostacima biciklistiĉkih kotaĉa. Vidio sam mladića kako ţustro
hoda stazom preko vrha brda.
Izišao sam i potrĉao za njim. Sigurno me je ĉuo kako se
pribliţavam, ali niti je ubrzao korak niti se osvrnuo preko ramena.
Sustigao sam ga i zaustavio uhvativši ga za rame.
- Gledajte, ţao mi je - rekao sam pomalo hvatajući dah. -
Ispriĉavam se. Nisam smio izgubiti ţivce. Ispriĉavam se, doista.
Nema opravdanja za to. Ali vidite, vi nemate pojma što sve ovo
znaĉi. Sad vas molim - pokazao sam natrag prema automobilu -
poĊimo dalje.
Mladić me nije htio pogledati. - Više nema voţnje - rekao je.
- Ali gledajte, rekao sam da mi je ţao. Molim vas, budite razumni.
- Više nema voţnje. Ovdje previše opasno. Borbe jako blizu.
256
- Ali slušajte, jako je vaţno da stignem do te kuće. Doista je jako
vaţno. Sad mi iskreno recite, molim vas. Jeste li se izgubili ili
doista znate gdje je ta kuća?
- Znam. Znam kuću. Ali sada previše opasno. Borbe jako blizu.
Kao da je ţeljela potvrditi njegove rijeĉi, oko nas je odjednom
odjeknula paljba iz automatske puške. Ĉinila se dovoljno dalekom,
ali je bilo nemoguće odrediti iz kojeg smjera dolazi. Obojica smo
se osvrnuli oko sebe, odjednom se osjećajući izloţenima na
breţuljku.
- Znate kako ćemo - rekao sam i iz dţepa izvadio biljeţnicu i
olovku. - Vidim da više ne ţelite sudjelovati u svemu ovome i
mogu razumjeti vaš stav. Još se jednom ispriĉavam što sam ranije
bio nepristojan prema vama. Ali ţelio bih da za mene uĉinite još
dvije stvari prije nego poĊete kući. Prvo, ţelio bih da mi ovdje
napišete adresu Yeh Chenove kuće, molim vas.
- Nema adresa, gospodine. Nema nikakva adresa.
- Vrlo dobro, onda nacrtajte plan. Napišite mi upute. Bilo što.
Molim vas, uĉinite to za mene. Nakon toga, ţelio bih da me
odvezete do najbliţe policijske postaje. Naravno, to sam trebao
odmah uĉiniti. Trebat će mi uvjeţbani, naoruţani ljudi. Molim vas.
Pruţio sam mu biljeţnicu i olovku. Nekoliko je stranica bilo
ispunjeno bilješkama s ispitivanja što sam ih obavio ranije toga
dana. Okretao je malene stranice dok nije stigao do prazne. Tada je
rekao:
- Ne engleski. Ne znam pisati engleski, gospodine.
- Onda pišite kako god znate. Nacrtajte plan. Bilo što. Molim vas,
poţurite.
Ĉinilo se da je sada shvatio vaţnost onoga što sam traţio od njega.
Nekoliko je sekundi razmišljao,
257a zatim je poĉeo brzo pisati. Ispunio je jednu stranicu, zatim
drugu. Nakon ĉetiri ili pet stranica uvukao je olovku natrag u hrbat
biljeţnice i vratio mi je. Preletio sam pogledom ono što je napisao,
ali nisam mogao odgonetnuti kinesko pismo. Unatoĉ tome, rekao
sam:
- Hvala vam. Mnogo vam hvala. Sada, molim vas. Odvedite me do
policijske postaje. Tada moţete poći kući.
- Policijska postaja ovim putem, gospodine. -Pošao je još nekoliko
koraka u smjeru u kojem se kretao. Tada je s vrha brda pokazao
prema dnu padine gdje je, moţda dvjesto metara dalje, poĉinjala
masa sivih zgrada.
- Policijska postaja tamo, gospodine.
- Tamo? Koja zgrada?
- Tamo. Sa zastava.
- Vidim, da. Sigurni ste da je to policijska postaja?
- Siguran, gospodine. Policijska postaja.
S mjesta na kojem smo stajali doista je izgledala kao policijska
postaja. Štoviše, vidio sam da bi bilo besmisleno pokušati voziti do
nje; automobil je ostao na drugoj strani brda, a staza kojom smo
došli gore nije bila dovoljno široka za vozilo; vidio sam da bismo
se lako mogli ponovno izgubiti u pokušaju da naĊemo put oko
brda. Vratio sam biljeţnicu u dţep i pomislio da bih mu trebao dati
nekoliko novĉanica, ali sam se sjetio kako ga je to ranije uvrijedilo.
Stoga sam jednostavno rekao:
- Hvala vam. Mnogo ste mi pomogli. Odavde ću se sam snaći.
Mladić je kratko kimnuo - ĉinilo se da je još uvijek ljut na mene -
okrenuo se i pošao natrag niz padinu u smjeru automobila.
258
Osamnaesto poglavlje
Policijska je postaja djelovala napušteno. Kad sam sišao niz
padinu, ugledao sam razbijena stakla na prozorima i jedno krilo
ulaznih vrata kako visi na šarkama. No kad sam kroz razbijeno
staklo i ušao u prijamni ured postaje, naišao sam na tri Kineza;
dvojica su u mene uperila puške, a treći je zamahnuo vrtlarskom
lopatom. Jedan od njih - koji je na sebi imao kinesku vojnu odoru -
na nesigurnom me je engleskom pitao što ţelim; Kad sam im uspio
objasniti tko sam, te da ţelim razgovarati s nekom odgovornom
osobom, poĉeli su se meĊusobno prepirati. Na koncu je onaj s
lopatom nestao u straţnjoj prostoriji, a ostali su me drţali na nišanu
dok smo ĉekali na njegov povratak. Iskoristio sam priliku da se
osvrnem naokolo i zakljuĉio kako je malo vjerojatno da je u postaji
ostao neki policajac. Iako je na zidovima ostalo nekoliko postera i
obavijesti, ĉinilo se da je ovo mjesto davno napušteno. Kabeli su
visjeli s jednoga zida, a straţnji je dio prostorije pocrnio od vatre.
Nakon moţda pet minuta vratio se ĉovjek s lopatom. Razmijenili
su još nekoliko rijeĉi, pretpostavljam na šangajskom dijalektu, a
tada mi je vojnik pokazao neka poĊem za ĉovjekom s lopatom.
Slijedio sam ga u straţnju prostoriju koju su takoĊer ĉuvali
naoruţani ljudi. No ti su nam se maknuli s puta i uskoro sam se
spuštao klimavim stubama u podrum policijske postaje.
259Sad se više ne sjećam posve jasno kako smo stigli do bunkera.
Vjerojatno je bilo još nekoliko prostorija; znam da smo hodali kroz
neku vrstu tunela, sagi-njući se kako bismo izbjegli niske grede; tu
je takoĊer bilo vojnika na straţi, a kad god bismo naišli na kojega,
morao sam se stisnuti uz hrapavi zid kako bih se kraj njega
provukao.
Na koncu su me uveli u prostoriju bez prozora pretvorenu u neku
vrstu improviziranog vojnog stoţera. Osvjetljavale su je dvije
ţarulje što su jedna uz drugu visjele sa središnje grede. Zidovi su
bili od gole cigle, a u zidu s moje desne strane nalazila se rupa
dovoljno velika da se provuĉe ĉovjek. U suprotnom je kutu bio
montiran slupani primopre-dajnik, a na sredini prostorije nalazio se
veliki pisaći stol - odmah sam vidio da je bio prepiljen na pola, a
potom konopcem i ĉavlima ponovno spojen. Nekoliko naopako
okrenutih drvenih sanduka sluţilo je za sjedenje, a na jedinoj
pravoj stolici bio je vezan muškarac bez svijesti. Imao je na sebi
japansku mornariĉku odoru, a jedna mu je strana lica bila izuda-
rana.
Unutra su se još nalazila dva kineska vojna ĉasnika, obojica na
nogama, sagnuta nad nekakvom kartom raširenom na stolu. Podigli
su glave kad sam ušao, a potom je jedan koraknuo naprijed i pruţio
mi ruku.
- Ja sam poruĉnik Chow. Ovo je satnik Ma. Obojica smo veoma
poĉašćeni vašim posjetom, gospodine Banks. Jeste li nam došli
pruţiti svoju moralnu podršku?
- Pa, istina je, poruĉnice, da sam došao s odreĊenom molbom.
MeĊutim, nadam se da će se moral znatno podići kad jednom
dovršim svoj zadatak. Vaš i moral svih ostalih. No trebat će mi
mala pomoć i zato sam došao k vama.
Poruĉnik je nešto rekao satniku, koji oĉito nije razumio engleski, a
tada su obojica pogledala u
260
mene. Onesviješteni je Japanac odjednom povratio po svojoj odori.
Svi smo se okrenuli i zagledali u njega; potom je poruĉnik rekao:
- Kaţete da vam je potrebna pomoć, gospodine Banks. U kojem
obliku?
- Ovdje imam neke upute, opis kako da doĊem do jedne odreĊene
kuće. Jako je vaţno da bez odgaĊanja stignem do te kuće. Upute su
napisane na kineskom, a ja to ne znam proĉitati. Ali vidite, ĉak i
kad bih to mogao proĉitati, trebao bi mi vodiĉ, netko kome je
poznato ovo podruĉje.
- Dakle, ţelite vodiĉa.
- Ne samo to, poruĉnice. Trebat će mi ĉetiri ili pet dobrih ljudi,
više ako je moguće. Morali bi biti uvjeţbani i iskusni jer je ovo
osjetljiv zadatak.
Poruĉnik se kratko nasmijao; tada se uozbiljio i rekao: -
Gospodine, u ovom trenutku imamo jako malo takvih ljudi. Ova je
baza presudni dio naše obrane. A ipak ste i sami vidjeli kako je
slabo ĉuvana. Zapravo, ljudi koje ste vidjeli na putu ovamo su ili
ranjeni, ili bolesni, ili neiskusni dobrovoljci. Svakog ĉovjeka
sposobnog za borbu poslali smo na frontu.
- Jasno mi je, poruĉnice, da se nalazite u teškoj situaciji. Ali
morate razumjeti, ne govorim tek o nekom obiĉnom istraţivanju
što ga ţelim obaviti. Kad kaţem da je jako vaţno stići do te kuće...
Pa, poruĉnice, reći ću vam jer to ne mora ostati tajna. Vi i satnik
Ma moţete prvi za to saznati. Kuća koju ţelim pronaći, a znam da
nam je sada jako blizu, baš je ona u kojoj drţe moje roditelje. Tako
je, poruĉnice! Ne govorim ni o ĉemu drugome, već o rješavanju
tog sluĉaja nakon svih tih godina. Sada shvaćate zašto sam osjećao
da je moj zahtjev, ĉak i u ovako teškom trenutku za vas, posve
opravdan.
Poruĉnik nije skidao pogleda s mene. Satnik ga je pitao nešto na
mandarinskom, ali mu poruĉnik nije odgovorio. Potom se obratio
meni:
261- Ĉekamo da se neki ljudi vrate sa zadatka. Otišla su
sedmorica. Ne znamo hoće li se svi vratiti. Kanio sam ih odmah
poslati na drugu lokaciju. Ali sada... U tom sluĉaju preuzet ću
odgovornost na sebe. Ti će vas ljudi, bez obzira koliko ih se vrati,
pratiti na vašem zadatku.
Nestrpljivo sam uzdahnuo. - Zahvaljujem vam, poruĉnice. Ali
koliko dugo ćemo morati ĉekati te ljude? Nije li moguće da uzmem
nekoliko ljudi koji stoje ondje vani, samo na nekoliko minuta? Na
kraju krajeva, kuća je negdje u neposrednoj blizini. I vidite, netko
me ĉeka... - Odjednom sam se sjetio Šarah te me je obuzela neka
vrsta panike. Koraknuo sam naprijed i rekao: - Zapravo, poruĉnice,
pitam se smijem li upotrijebiti vaš telefon. Doista bih morao s
njom razgovarati.
- Bojim se da ovdje nema telefona, gospodine Banks. To je radio
spojen samo s našim stoţerom i s našim drugim bazama.
- Pa u tom je sluĉaju još vaţnije da bez odgaĊanja rašĉistim to
pitanje! Vidite, gospodine, dok mi govorimo, jedna dama ĉeka!
Smijem li predloţiti da uzmem tri ili ĉetiri ĉovjeka meĊu onima
koji ĉuvaju bazu...
- Gospodine Banks, molim vas, smirite se. Uĉinit ćemo sve što
moţemo kako bismo vam pomogli. Ali kao što sam već rekao,
ljudi ondje vani nisu sposobni za takav zadatak. Samo bi ga
ugrozili. Shvaćam da ste mnogo godina ĉekali kako biste riješili taj
sluĉaj. Savjetujem vam da sada ne postupate nepromišljeno.
Poruĉnikove su rijeĉi imale smisla. Uzdahnuo sam i sjeo na jedan
od preokrenutih sanduka za ĉaj.
- Moji bi ljudi uskoro trebali stići - rekao je poruĉnik. - Gospodine
Banks, smijem li vidjeti te upute što ih imate?
Nisam se ţelio rastati od svoje biljeţnice ĉak ni na nekoliko
sekundi. No na koncu sam je pruţio ĉasniku, otvorenu na
odgovarajuće stranice. Neko je
262
vrijeme prouĉavao upute, a potom mi je vratio biljeţnicu.
- Gospodine Banks, moram vam reći. Ta kuća. Neće biti lako stići
do nje.
- Ali ja sluĉajno znam, gospodine, da se nalazi jako blizu.
- Blizu je, to je toĉno. Unatoĉ tome, neće biti lako. Zapravo,
gospodine Banks, sad bi se već mogla nalaziti iza japanskih linija.
- Japanskih linija? Pa, pretpostavljam da bih se uvijek mogao
sporazumjeti s Japancima. Ja nisam s njima u sukobu.
- Gospodine, ako biste pošli sa mnom. Pokazat ću vam, dok
ĉekamo moje ljude, kakav je naš toĉan poloţaj.
Trenutak je nešto ţurno govorio satniku. Potom je krenuo prema
ormaru u kutu, otvorio vrata i koraknuo unutra. Potrajalo je
trenutak dok nisam shvatio da bih ga trebao slijediti, ali kad sam
pokušao ući u ormar, zamalo sam naletio na pete poruĉnikovih
ĉizama koje su se nalazile toĉno ispred mog lica. Iz tmine odozgo
zaĉuo sam njegov glas:
- Molim vas, slijedite me, gospodine Banks. Ima ĉetrdeset osam
preĉki. Bolje je da se drţite barem pet preĉki ispod mene.
Njegova su stopala nestala. Ušao sam dublje u ormar, ispruţio ruke
i našao metalne preĉke na zidu od cigle ispred sebe. Daleko gore
vidio sam maleni djelić neba. Pretpostavio sam da se nalazimo u
dnu dimnjaka ili tornja za motrenje što ga je koristila policija.
U poĉetku sam se osjećao vrlo nelagodno; ne samo što sam se
bojao da u mraku ne promašim neku preĉku, tu je još bila i strepnja
da će se poruĉnik poskliznuti i pasti na mene. No djelić neba je
polako postajao sve veći, a tada sam vidio kako poruĉnik iznad
mene izlazi van. Pridruţio sam mu se minutu ili dvije kasnije.
263Stajali smo na visokom ravnom krovu sa svih strana
okruţenom gusto zbijenim krovovima. U daljini, moţda oko
osamsto metara prema istoku, vidio sam kako se stup dima diţe
prema nebu.
- Neobiĉno je - rekao sam osvrnuvši se oko sebe. - Kako se ljudi
kreću ondje dolje? Ĉini se da uopće nema ulica.
- Odavde sigurno tako izgleda. Ali moţda biste ţeljeli pogledati
kroz ovo.
Pruţio mi je dalekozor. Prinio sam ga oĉima i neko ga vrijeme
izoštravao dok nisam mogao jasno vidjeti, a tada sam shvatio da
gledam u dimnjak nekoliko metara dalje. No na koncu sam uspio
izoštriti sliku na stupu dima u daljini. Poruĉnikov se glas javio iz
moje neposredne blizine:
- Sada gledate labirint, gospodine Banks. Ondje ţive tvorniĉki
radnici. Siguran sam da tijekom svoga djetinjstva ovdje nikad niste
posjetili labirint.
- Labirint? Ne, mislim da nisam.
- Gotovo je sigurno da niste. Stranci rijetko kada vide takva mjesta,
osim ako nisu misionari. Ili moţda komunisti. Ja sam Kinez, ali
meni, kao ni mnogim mojim istomišljenicima, nikad nije bilo
dopušteno pribliţiti se takvim mjestima. Gotovo ništa nisam znao o
labirintu do 1932. godine, kad smo se posljednji put borili s
Japancima. Ne biste vjerovali da ljudska bića mogu tako ţivjeti. To
je kao u mravinjaku. Te kuće, su namijenjene najsiromašnijim
ljudima. Kuće sa sićušnim sobama, niz za nizom, jedna do druge.
Labirint. Ako paţljivo pogledate, moţda ćete vidjeti staze. Malene
uliĉice široke tek toliko da ljudi mogu ući u svoje domove. U
straţnjem dijelu kuće uopće nemaju prozora. Straţnje su sobe crne
rupe, a naslanjaju se na kuće iza njih. Oprostite mi, ali ovo vam
govorim s dobrim razlogom, kao što ćete vidjeti. Sobe su tako
malene jer su napravljene za siromašne ljude. Nekoć je sedam ili
osam ljudi dijelilo takvu sobu. Kako su godine prolazile, obitelji
264
su morale stavljati pregrade, ĉak i u tako malenim sobama, kako bi
stanarinu podijelili s drugom obitelji. Ako još uvijek nisu mogli
plaćati kućevlasnicima, još bi jednom pregradili sobu. Sjećam se
sićušnih crnih rupa podijeljenih na ĉetiri dijela, a u svakom je
ţivjela jedna obitelj. Ne vjerujete, gospodine Banks, da ljudska
bića mogu tako ţivjeti?
- Doista se ĉini nevjerojatnim, ali ako ste vi osobno vidjeli te
uvjete, poruĉnice...
- Kad završi borba protiv Japanaca, gospodine Banks, razmislit ću
o pruţanju svojih usluga komunistima. Mislite li da je opasno tako
govoriti? Ima mnogo ĉasnika koji bi se radije borili za komuniste
nego za Chianga.
Prešao sam dalekozorom preko guste mase trošnih krovova. Sad
sam vidio da su mnogi probijeni. Štoviše, uspio sam pronaći staze
što ih je poruĉnik spomenuo, uske prolaze izmeĊu nastambi.
- Ali ovo nije naselje dašĉara - nastavio je poruĉnikov glas. - Ĉak i
ako su pregrade što su ih stanari podigli tanke, same graĊevine,
labirint, napravljene su od cigle. To se pokazalo jako korisnim
1932. kad su Japanci napali, a takvim se dokazuje i sada.
- To vidim - rekoh. - Ĉvrsti labirint što ga brane vojnici. Nije baš
lako za Japance, unatoĉ njihovom suvremenom oruţju.
- Imate pravo. Japansko naoruţanje, ĉak i njihova obuka, ondje
dolje gotovo ništa ne znaĉe. Borbe se svode na puške, bajunete,
noţeve, pištolje, lopate, mesarske sjekirice. Prošli je tjedan
japanska linija zapravo gurnuta natrag. Vidite li onaj dim,
gospodine Banks? To su mjesto prošli tjedan drţali neprijatelji. Ali
sad smo ih gurnuli natrag.
- Ima li civila koji još uvijek ţive ondje dolje?
- Ima, svakako. Moţda nećete vjerovati, ali ĉak i blizu borbene
linije neke su kuće labirinta još uvijek naseljene. To još više
oteţava Japancima. Ne smiju
265nasumce granatirati. Znaju da ih zapadne sile promatraju i boje
se da bi bezobzirnost skupo platili.
- Koliko dugo mogu izdrţati vaše trupe?
- Tko zna? Moţda će nam Chiang-Kai-shek poslati pojaĉanje. Ili
bi Japanci mogli odustati i prera-sporediti se, usredotoĉiti se na
Nanking ili Chunking. Ni u kojem sluĉaju nije sigurno da nećemo
izići kao pobjednici. No borbe su nas u posljednje vrijeme skupo
stajale. Ako dalekozor okrenete lijevo, gospodine Banks, vidite li
cestu? Da? Cesta je ondje poznata kao Svinjska uliĉica. Ne djeluje
impresivno, ali je sada veoma vaţna za ishod bitke. Vidite, to je
jedina cesta koja ide uz rub labirinta. Zasad su je naše trupe uspjele
zatvoriti i tako zadrţati Japance vani. Uspiju li zauzeti cestu,
prodrijet će u labirint duţ cijele te strane. Naši pokušaji pruţanja
otpora ne bi imali smisla. Opkolili bi nas. Traţili ste ljude koji će
vas pratiti do kuće u kojoj se nalaze vaši roditelji. Ljudi koji će vas
pratiti inaĉe bi bili rasporeĊeni u jedinicu koja brani barikadu na
poĉetku Svinjske uliĉice. Ondje se, posljednjih nekoliko dana, moji
ljudi oĉajniĉki bore. U meĊuvremenu, naravno, takoĊer moramo
drţati našu liniju na drugoj strani labirinta.
- Odavde se ne bi reklo da se ondje dolje toliko toga dogaĊa.
- Doista. Ali uvjeravam vas, situacija je sada vrlo loša u
unutrašnjosti labirinta. Govorim vam sve to, gospodine Banks, jer
vi kanite poći onamo.
Trenutak ili dva nastavio sam u tišini zuriti kroz dalekozor. Tada
sam rekao: - Poruĉnice, ta kuća, ona u kojoj drţe moje roditelje.
Mogu li je vidjeti odavde?
Naĉas mi je dotaknuo rame, ali ja nisam skinuo dalekozor s oĉiju.
- Vidite li, gospodine Banks, ostatke onog tornja s lijeve strane?
Izgleda poput jednog od onih kipova na Uskrsnim otocima. Da, da,
baš to. Ako povuĉete crtu od toga do ostataka one velike crne
zgrade
266
desno, starog skladišta tekstila, to je jutros bila linija do koje su
naši ljudi vratili Japance. Kuća u kojoj drţe vaše roditelje je
otprilike u razini onog visokog dimnjaka a vaše lijeve strane. Ako
povuĉete crtu, sasvim ravno preko labirinta, dok ne doĊete tek
malo lijevo od mjesta na kojemu mi sada stojimo. Da, da...
- Mislite blizu onoga krova ĉije se strehe izvijaju prema gore u
nekoj vrsti luka...
- Da, tako je. Naravno, ne mogu biti posve siguran. Ali sudeći
prema uputama što ste mi ih pokazali, kuća se nalazi otprilike
ondje.
Zurio sam kroz dalekozor u taj krov. Neko vrijeme nisam mogao
prestati zuriti, iako sam bio svjestan da zadrţavam poruĉnika.
Malo kasnije poruĉnik je rekao:
- Zacijelo je to neobiĉan osjećaj. Pomisao da gledate baš u kuću u
kojoj se nalaze vaši roditelji.
- Da. Da, to jest pomalo neobiĉan osjećaj.
- Naravno, moţda to nije ta kuća. To je samo moje nagaĊanje. Ali
bit će negdje u neposrednoj blizini. Onaj visoki dimnjak što sam
vam ga pokazao, gospodine Banks. Mještani ga zovu Istoĉnom
peći. Dimnjak što ga vidite mnogo bliţe nama, gotovo u istoj
ravnini s onim drugim, pripada Zapadnoj peći. Prije poĉetka borbi
stanovnici su obiĉavali spaljivati otpad na jednom od tih mjesta.
Savjetujem vam, gospodine, da se pećima sluţite kao putokazima
kad uĊete u labirint. Stranac se inaĉe teško moţe orijentirati. Još
jednom pozorno pogledajte onaj udaljeniji dimnjak, gospodine.
Zapamtite, kuća koju traţite malo je dalje od njega, ravno prema
jugu.
Na koncu sam spustio dalekozor. - Poruĉnice, bili ste jako ljubazni.
Nemam rijeĉi kojima bih izrazio svoju zahvalnost. Zapravo,
ukoliko vam to ne bi bilo neugodno, moţda ćete mi dopustiti da
vaše ime spomenem tijekom ceremonije koja će se odrţati
267u Jessfieldovu parku u ĉast oslobaĊanja mojih roditelja.
- Doista, moja pomoć nije toliko vaţna. Osim toga, gospodine
Banks, ne smijete pretpostavljati da je vaš zadatak završen. Dok
stojimo ovdje gore, to ne izgleda jako daleko. Ali u unutrašnjosti
labirinta ima mnogo borbe. Iako vi ne sudjelujete u tome, ipak će
vam biti teško kretati se od kuće do kuće. Osim dviju peći,
preostalo je malo objekata po kojima se moţete ravnati. Zatim
morate izvesti roditelje na sigurno. Drugim rijeĉima, još uvijek
vam predstoji teţak posao. Ali sada, gospodine Banks, predlaţem
da se vratimo dolje. Ljudi su se dosad moţda već vratili i ĉekaju
moje naloge. Što se vas tiĉe, gospodine Banks, morate se nastojati
vratiti prije nego padne noć. Dovoljno je pakleno danju se kretati
labirintom. Noću će biti poput kretanja kroz najgore noćne more.
Ako vas ondje zatekne mrak, savjetujem vam da naĊete neko
sigurno mjesto i ĉekate do jutra. Juĉer su dva moja ĉovjeka ubila
jedan drugoga, tako su bili dezorijentirani u mraku.
- Zapamtio sam sve što ste mi rekli, poruĉnice. Dakle, vratimo se
dolje.
Dolje je satnik Ma razgovarao s vojnikom u posve razderanoj
odori. Ĉinilo se da ĉovjek nije ranjen, ali se ĉinilo da je u šoku.
Japanac na stolici je hrkao, kao da uţiva u mirnom snu, ali sam
opazio da je ponovno povraćao po svojoj odjeći.
Poruĉnik je kratko razgovarao sa satnikom, a potom je ispitao
vojnika u poderanoj odori. Tada se okrenuo k meni i rekao:
- Loše vijesti. Ostali se nisu vratili. Dvojica su sigurno poginula.
Ostali su u klopci, iako postoje dobre šanse da će pobjeći.
Neprijatelj je, makar privremeno, malo napredovao i sasvim je
moguće da je i kuća u kojoj se nalaze vaši roditelji sada iza nji-
hovih linija.
268
- Bez obzira na to, poruĉnice, ja ipak moram krenuti, i to bez
daljnjeg odgaĊanja. Slušajte, ako se ljudi koje ste mi obećali nisu
vratili, onda moţda, iako shvaćam da mnogo traţim, moţda biste
vi bili tako dobri i pošli sa mnom. Iskreno reĉeno, gospodine, ne
pada mi na pamet tko bi mi u ovom trenutku mogao pomoći bolje
od vas.
Poruĉnik je ozbiljna izraza lica razmotrio moj prijedlog. - Vrlo
dobro, gospodine Banks - na koncu je rekao. - Uĉinit ću kako
ţelite. Ali moramo poţuriti. Zapravo uopće ne bih smio napuštati
ovo mjesto. Uĉiniti to na bilo koje vrijeme moglo bi imati strašne
posljedice.
Ţustro je dao upute satniku, a zatim je otvorio ladicu stola, poĉeo
uzimati stvari i stavljati ih u dţepove i za pojas.
- Bolje je da vi ne nosite pušku, gospodine Banks. Ali imate li
pištolj? Ne? Onda uzmite ovaj. Njemaĉki je i vrlo pouzdan. Morate
ga drţati skrivenog, a ukoliko naiĊemo na neprijatelja, morate bez
oklijevanja odmah i jasno objaviti svoju neutralnost. Sada, ako ćete
poći za mnom.
Uzeo je pušku što je bila oslonjena na pisaći stol, dugim koracima
pošao do rupe izdubljene na suprotnom zidu i vješto se provukao
van. Gurnuo sam pištolj za pojas, gdje ga je uglavnom pokrivala
moja jakna, a zatim poţurio za njim.
269Devetnaesto poglavlje
Samo kad unatrag razmišljam o tome, prvi dio puta ĉini se
relativno lakim. Tada, dok sam teturao za poruĉnikom, sigurno mi
se nije ĉinio takvim. Stopala su me uskoro poĉela boljeti zbog
kretanja po kršom pokrivenom podu, a uvijanje potrebno za pro-
vlaĉenje kroz rupe u zidovima takoĊer mi je teško padalo.
Ĉinilo se da tih rupa ima beskonaĉno mnogo, a sve su bile više ili
manje sliĉne onoj u podrumu baze. Neke su bile manje, neke
dovoljno velike da se istodobno mogu provući dva ĉovjeka; ali sve
su bile izdubljene tako da su ostali oštri rubovi, a trebalo je i malo
skoĉiti da bi se prošlo onuda. Uskoro sam osjetio da sam jako blizu
iscrpljenosti; tek što sam se provukao kroz jednu takvu rupu, a već
bih pred sobom ugledao poruĉnika koji se vješto provlaĉio kroz
sljedeći zid.
Nisu više svi zidovi stajali; katkad bismo vijugali kroz ruševine
moţda tri ili ĉetiri kuće prije nego bismo naišli na još jedan zid.
Gotovo svi krovovi bili su pogoĊeni, ĉesto ih uopće nije bilo pa
smo imali dovoljno dnevnog svjetla s neba - iako bi tu i tamo
nailazili na duboke sjenke gdje je ĉovjek lako gubio korak. Prije
nego sam se donekle navikao na teren, moja je noga više puta
bolno skliznula izmeĊu dva oštra komada zida ili do gleţnja upala
u krš.
U takvim je okolnostima bilo jako lako zaboraviti da prolazimo
kroz ostatke onoga što je prije samo
270
nekoliko tjedana bilo dom stotina ljudi. Zapravo, ĉesto sam imao
dojam da se ne krećemo kroz sirotinjsko naselje, već kroz neko
golemo, uništeno zdanje s beskrajno mnogo soba. Ipak mi je s
vremena na vrijeme padalo na pamet da u ruševinama ispod naših
nogu leţe dragi predmeti iz obiteljske baštine, djeĉje igraĉke,
jednostavni ali voljeni predmeti iz obiteljskog ţivota, a tada bi me
odjednom preplavio obnovljeni gnjev spram onih koji su dopustili
da takva sudbina zadesi tako mnogo neduţnih ljudi. Ponovno sam
pomislio na one pompozne ljude iz MeĊunarodnog naselja, na sva
okolišanja radi izbjegavanja vlastite odgovornosti tijekom mnogih
godina, a u takvim sam trenucima dopuštao da moj bijes naraste do
takvih granica da sam poţelio zaustaviti poruĉnika samo da bih si
dao oduška.
Poruĉnik je u jednom trenutku ipak stao, a kad sam ga sustigao,
rekao mi je:
- Gospodine Banks, molim vas, dobro pogledajte ovo. - Pokazivao
je malo. lijevo od nas, prema velikom objektu sliĉnom kotlu koji
je, iako pokriven prašinom, uglavnom ostao netaknut. - To je
Zapadna peć. Ako pogledate gore, vidjet ćete bliţi od dva visoka
dimnjaka što smo ih ranije gledali s krova. Istoĉna je peć po
izgledu sliĉna ovoj i bit će naš sljedeći jasan putokaz. Kad
stignemo do nje, znat ćemo da smo jako blizu kuće.
Pomno sam prouĉio peć. Dimnjak priliĉno velikog opsega uzdizao
se na vrhu, a kad sam prišao nekoliko koraka bliţe i pogledao gore,
vidio sam kako se golemi dimnjak uzdiţe visoko prema nebu. Još
uvijek sam zurio u njega kad sam ĉuo kako moj pratilac kaţe:
- Molim vas, gospodine Banks. Moramo nastaviti. Vaţno je da
dovršimo zadatak prije zalaza sunca.
Nekoliko minuta nakon Zapadne peći poruĉni-kovo je drţanje
postalo zamjetno opreznije. Napre-
271dovao je sporije, a kod svake bi rupe najprije virnuo na drugu
stranu, sa spremnom puškom, pozorno osluškivao i tek se tada
provukao na drugu stranu. TakoĊer sam poĉeo opaţati sve više i
više vreća s pijeskom ili namota bodljikave ţice, vrlo blizu rupa.
Kad sam prvi put ĉuo automatsku pušku, naglo sam se ukoĉio,
uvjeren da netko puca na nas. No tada sam vidio da poruĉnik i
dalje hoda preda mnom, te sam duboko udahnuo i pošao za njim.
Na koncu sam prošao kroz jednu rupu i našao se u mnogo većem
prostoru. Zapravo sam, onako iscrpljen, pomislio da sam ušao u
bombardirane ostatke jedne od onih veliĉanstvenih plesnih dvorana
kamo su me vodili u Naselju. Tada sam shvatio da stojimo na
mjestu gdje se nekoć nalazilo nekoliko soba; pregradni zidovi su
gotovo sasvim nestali tako da je sljedeći cijeli zid bio udaljen
cijelih osam metara. Ondje sam vidio sedam ili osam vojnika u
redu, licima okrenutih prema zidu. U poĉetku sam pomislio da je
rijeĉ o zarobljenicima, ali sam tada vidio da svaki ĉovjek stoji
ispred malene rupe kroz koju je provukao cijev puške. Poruĉnik je
već prešao tu razdaljinu i obratio se ĉovjeku koji je ĉuĉao iza
mitraljeza montiranog na postolju. Taj je mitraljez bio smješten
ispred najveće rupe - one kroz koju bismo se mi morali provući
kako bismo nastavili svoj put. Štoviše, kad sam se pribliţio, vidio
sam da je opseg rupe smanjen bodljikavom ţicom pa je ostalo tek
toliko mjesta da se moţe pomicati cijev oruţja.
Najprije sam pretpostavio da poruĉnik traţi od ĉovjeka neka tu
prepreku makne s puta, ali tada sam vidio kako su svi nazoĉni
postali napeti. Ĉovjek za mitraljezom nije skidao pogleda s rupe
ispred sebe za cijelo vrijeme razgovora s poruĉnikom. Drugi su
vojnici takoĊer, duţ cijelog zida, ostali nepomiĉni i spremni, a
svoju su pozornost usmjerili na ono što se nalazilo s druge strane.
272
Kad sam shvatio što znaĉi ovakav prizor, osjetio sam poriv da se
vratim natrag kroz prijašnju rupu. No tada sam vidio kako se
poruĉnik vraća k meni pa sam ostao na svome mjestu.
- Imamo nekih problema - rekao je. - Prije nekoliko sati Japanci su
se uspjeli pomaknuti još malo naprijed. Sad smo ih ponovno
gurnuli natrag i linija se opet nalazi ondje gdje je bila i jutros.
MeĊutim, ĉini se da se nekoliko japanskih vojnika nije povuklo s
ostalima, te su sada u klopci iza naše linije. Posve su odsjeĉeni i
stoga izrazito opasni. Moji ljudi vjeruju da se u ovome trenutku
nalaze s druge strane ovoga zida.
- Poruĉnice, vi valjda ne predlaţete da ĉekamo dok se ova stvar ne
riješi?
- Bojim se da ćemo morati ĉekati, svakako.
- Ali kako dugo?
- Teško je predvidjeti. Ti su vojnici u klopci i na koncu će biti ili
zarobljeni ili ubijeni. No u meĊuvremenu imaju oruţje i jako su
opasni.
- Ţelite li reći da bismo satima mogli ĉekati? Ĉak i danima?
- Moguće je. U ovom bi trenutku bilo veoma opasno da poĊemo
dalje.
- Poruĉnice, iznenaĊujete me. Imao sam dojam da vi, kao
obrazovan ĉovjek, u potpunosti shvaćate koliko je hitan ovaj naš
pothvat. Zasigurno postoji neki drugi put kojim bismo mogli poći i
zaobići vojnike.
- Postoje drugi putevi. No stoji da ćemo i dalje biti u velikoj
opasnosti, bez obzira kojim putem pošli. Naţalost, gospodine, ne
vidim drugog rješenja osim ĉekanja. Moguće je da će se situacija
brzo razriješiti. Ispriĉajte me.
Jedan od vojnika kraj zida davao mu je znakove, a poruĉnik je
krenuo preko krša prema njemu. No baš je tada mitraljezac ispalio
zaglušujući rafal, a kad je prestao, iza zida se zaĉuo dugotrajni
vrisak.
273Vrisak je poĉeo kao vrlo glasan, a potom se pretvorio u
prodorno cviljenje. Zvuk je bio jezovit, a ja sam ga slušao kao
opĉinjen. Tek kad je poruĉnik dotrĉao natrag k meni i povukao me
iza nekih ruševina, shvatio sam da meci udaraju o zid iza mene.
Sad su i ostali pucali, a mitraljezac je ispalio još jedan rafal. Ĉinilo
se da je snaga njegova oruţja utišala sve ostale, a nakon toga meni
se ĉinilo da je prošlo pretjerano mnogo vremena; ĉuo se jedino
ranjeni ĉovjek iza zida. Njegovi prodorni krikovi trajali su još neko
vrijeme, a tada je poĉeo nešto vikati na japanskom; s vremena na
vrijeme glas bi se podigao do mahnitog vriska, a zatim bi se opet
pretvorio u cviljenje. Bestjelesni je glas muĉno odjekivao ruševi-
nama, ali su kineski vojnici preda mnom ostali posve nepomiĉni,
posve usredotoĉeni na ono što su vidjeli kroz rupe u zidu.
Mitraljezac se odjednom okrenuo i povratio po tlu kraj sebe, a
potom se odmah ponovno zagledao kroz rupu pred sobom. Po
naĉinu na koji je to uĉinio nije bilo lako odrediti ima li njegova
muĉnina veze sa ţivcima, sa zvukovima umirućeg ĉovjeka ili
jednostavno s nekim problemom ţeluca.
Tada su se svi vojnici konaĉno vidljivo opustili, iako se njihovo
drţanje tek neznatno promijenilo. Ĉuo sam kako poruĉnik kraj
mene govori:
- Dakle sada vidite, gospodine Banks, da odavde uopće nije lako
nastaviti put.
Bili smo na koljenima, a ja sam opazio da je moje svijetlo odijelo
sada gotovo posve prekriveno prašinom i blatom. Nekoliko sam
sekundi razmišljao, a potom rekao:
- Shvaćam kakva je opasnost. Ali unatoĉ tome moramo nastaviti.
Uz ovoliko pucnjave nikako ne smijemo ostaviti moje roditelje u
toj kući dulje no što je nuţno. Smijem li predloţiti da povedemo
ove ljude sa sobom? U tom bismo sluĉaju bili mnogo jaĉi ako se ti
japanski vojnici okome na nas.
274
- Kao zapovjednik nikako ne mogu odobriti takvu ideju,
gospodine Banks. Kad bi ovi ljudi napustili svoj poloţaj, stoţer bi
bio doveden u veliku opasnost. Osim toga, nepotrebno bih ugrozio
ţivote svojih ljudi.
OzlojeĊeno sam uzdahnuo. - Moram reći, poruĉnice, da je to što su
dopustili Japancima da se uvuku iza vaše linije bilo priliĉno
traljavo od strane vaših ljudi. Da su svi vaši ljudi obavljali svoje
zadatke kako treba, siguran sam da se tako nešto nikad ne bi
dogodilo.
- Moji su se ljudi borili s hvalevrijednom hra-brošću, gospodine
Banks. Nisu oni krivi što se vaša misija, barem zasad, mora
odgoditi.
- Što time ţelite reći, poruĉnice? Što podrazumijevaju vaše rijeĉi?
- Molim vas, smirite se, gospodine Banks. Samo kaţem da moji
ljudi nisu krivi ako...
- Onda tko je kriv? Jasno mi je što ţelite reći! O, da! Znam da već
neko vrijeme tako mislite. Pitao sam se kad ćete to konaĉno glasno
izgovoriti.
- Gospodine, nemam pojma što...
- Posve dobro znam što ste mislili cijelo ovo vrijeme, poruĉnice!
Vidio sam to u vašim oĉima. Vjerujete da sam za sve ja kriv, za
sve ovo, baš sve, za ovu uţasnu patnju, ovo uništavanje, vidio sam
to na vašem licu dok smo maloĉas prolazili kroz ruševine. Ali to je
zato jer vi ništa ne znate, praktiĉki, ništa, gospodine, o tom pitanju.
Vjerojatno znate ponešto o borbi, ali kaţem vam da je posve druga
stvar riješiti tako kompliciran sluĉaj kakav je ovaj. Oĉito nemate
pojma o ĉemu je zapravo rijeĉ. Takve stvari iziskuju vremena,
gospodine! Sluĉaj kao što je ovaj, za to je potrebna izrazita
suptilnost. Pretpostavljam da vi mislite kako jednostavno moţete
uletjeti onamo sa svojim bajunetama i puškama, je li? Trebalo je
mnogo vremena, to prihvaćam, ali to je priroda ovakva sluĉaja. Ali
ne znam zašto se uopće tru-
275dim govoriti vam sve ovo. Kako biste vi to mogli razumjeti,
obiĉan vojnik?
- Gospodine Banks, nema potrebe da se svaĊamo. Iskreno vam
ţelim da uspijete. Samo vam govorim što je moguće...
- Sve me manje zanima vaša zamisao o tome što jest i što nije
moguće, poruĉnice. Ako smijem primijetiti, vi baš niste dobra
reklama za kinesku vojsku. Trebam li shvatiti da ćete sada povući
svoju rijeĉ? Ne ţelite me pratiti dalje od ove toĉke? Ĉini se da je
tako. Prepušten sam samome sebi pri izvršavanju ovog teškog
zadatka. Vrlo dobro, uĉinit ću tako! Sam ću upasti u kuću!
- Mislim, gospodine, da biste se trebali smiriti prije nego još nešto
kaţete...
- I još nešto, gospodine! Moţete biti sigurni da vaše ime neću
spomenuti na proslavi u Jessfieldovu parku. Ili ako to ipak uĉinim,
neće biti u pohvalnom kontekstu...
- Gospodine Banks, molim vas, poslušajte me. Ako ste ĉvrsto
odluĉili nastaviti, unatoĉ opasnostima, ja vas ne mogu sprijeĉiti.
Ali nema sumnje da ćete sami biti sigurniji. Ako ja poĊem s vama,
sigurno bi postojala opasnost da će netko zapucati na nas. S druge
strane, vi ste bijelac u civilnoj odjeći. Ukoliko budete jako oprezni
i jasno se najavite prije svakog susreta, moguće je da vam se ništa
neće dogoditi. Naravno, ponovno preporuĉujem da priĉekate dok
se situacija ne razriješi. No opet, i ja imam starije roditelje pa
mogu razumjeti vaš osjećaj hitnoće.
Ustao sam i otresao sa sebe barem dio prašine. -Dakle, ja idem -
hladno sam rekao.
- U tom sluĉaju, gospodine Banks, molim vas, uzmite ovo sa
sobom. - Pruţio mi je malenu baterij-sku svjetiljku. - Kao i ranije,
savjetujem vam da stanete i ĉekate ako do svog cilja ne stignete
prije mraka. No po vašem sadašnjem stavu vidim da ćete radije ići
do kraja. U tom će vam sluĉaju sigurno
276
trebati baterijska svjetiljka. Baterije nisu nove pa je koristite samo
kad je to nuţno.
Spustio sam baterijsku svjetiljku u dţep, a zatim sam mu priliĉno
mrzovoljno zahvalio, već poţalivši svoj ispad. Umirući je ĉovjek
prestao s pokušajima govorenja, a sad je ponovno samo vriskao.
Zaputio sam se prema zvuku, ali je poruĉnik rekao:
- Ne moţete poći tim putem, gospodine Banks. Morat ćete neko
vrijeme ići prema sjeveru, a kasnije se pokušati vratiti na pravi put.
DoĊite ovamo, gospodine.
Nekoliko me je minuta vodio stazom okomitom na put kojim smo
dotad išli. Uskoro smo stigli do još jednog zida s izdubljenom
rupom.
- Trebali biste barem osamsto metara hodati u ovom smjeru, a
potom opet skrenuti na istok. Moţda ćete ipak naići na vojnike, s
bilo koje strane. Zapamtite što sam vam rekao. Pištolj drţite
skriven i uvijek objavite svoju neutralnost. NaiĊete li na stanovnike
ovog naselja, pitajte ih kako ćete stići do Istoĉne peći. Ţelim vam
sreću, gospodine, i ţao mi je što vam više ne mogu pomoći.
Nakon što sam se nekoliko minuta kretao prema sjeveru, opazio
sam da su kuće manje oštećene. MeĊutim, to nije olakšalo moje
kretanje; manje oštećeni krovovi znaĉili su da se moram snalaziti
pri daleko slabijem svjetlu - odluĉio sam ĉuvati baterijsku
svjetiljku za noć - i ĉesto sam morao opipavati neki zid dok ne bih
našao otvor. Iz nekog je razloga tu bilo daleko više razbijenog
stakla, a takoĊer i velikih podruĉja prekrivenih ustajalom vodom.
Ĉesto sam ĉuo velike skupine štakora kako bjeţe, a jednom sam
stao na uginulog psa, ali više nisam ĉuo zvukove borbe.
Negdje u tom dijelu puta poĉeo sam sve više razmišljati o Jennifer
kako sjedi u upraviteljiĉinu uredu onog sunĉanog poslijepodneva
kad smo se rastali -
277te posebno o njezinu licu dok je onako usrdno izgovarala one
neobiĉne rijeĉi, o tome kako će mi »pomoći« kad bude starija.
Jednom, dok sam se naslijepo kretao naprijed, u mojoj se glavi
pojavila apsurdna slika sirotog djeteta kako me s mukom slijedi
kroz ovaj odvratni kraj, odluĉna da ispuni svoje obećanje, te su me
odjednom preplavile emocije koje su mi zamalo izmamile suze na
oĉi.
Tada sam naišao na rupu u zidu kroz koju sam vidio samo mrkli
mrak, ali iz koje je dopirao odvratni smrad izmetina. Znao sam da
bih se trebao provući kroz rupu u tu prostoriju ako ţelim ostati na
pravom putu, ali jednostavno nisam mogao podnijeti tu pomisao pa
sam nastavio hodati. Tu sam gadljivost skupo platio jer priliĉno
dugo nisam našao drugi otvor, a slijedom toga imao sam dojam da
se sve više udaljavam s pravog puta.
Kad se sasvim smraĉilo i ja sam poĉeo koristiti baterijsku
svjetiljku, poĉeo sam nailaziti na sve više znakova naseljenosti.
Ĉesto bih naletio na tek neznatno oštećenu komodu ili spremnicu s
moćima, ĉak i na cijele sobe u kojima je namještaj bio gotovo
netaknut što je stvaralo dojam da je obitelj samo nakratko nekamo
otišla. No tada bih tik uz takva mjesta nailazio na posve uništene ili
poplavljene prostorije.
Bilo je takoĊer sve više i više pasa lutalica -mršavih zvijeri ĉijeg
sam se napada pribojavao, ali bi se uvijek reţeći povukle kad bih u
njih uperio snop svjetlosti. Jednom sam naišao na tri psa koji su
nešto divlje trgali, te sam izvukao pištolj jer sam bio uvjeren da će
navaliti na mene; no ĉak su me i te ţivotinje plaho gledale dok sam
prolazio, kao da su nauĉile cijeniti pokolj što ga je ĉovjek sposoban
poĉiniti.
Stoga se nisam previše iznenadio kad sam naišao na prvu obitelj.
Otkrio ih je snop svjetlosti moje bate-rijske lampe, skutrene u
mraĉnom kutu: nekoliko
278
djece, tri ţene i stariji muškarac. Oko njih su se nalazili zaveţljaji i
kuhinjske potrepštine. Prestrašeno su zurili u mene, mašući
improviziranim oruţjem, a spustili su ga tek nakon što sam
izgovorio nekoliko umirujućih rijeĉi. Pokušao sam se raspitati
jesam li blizu Istoĉne peći, ali oni su me samo s nerazumijevanjem
promatrali. U obliţnjim sam kućama naišao na još tri ili ĉetiri
takve obitelji - sve sam više mogao koristiti vrata umjesto rupa u
zidovima - ali ni tu nitko nije odgovarao na moja pitanja.
Potom sam ušao u veći prostor ĉiju je drugu stranu obasjavala
crvenkasta svjetlost lampiona. Ondje je u sjenkama stajalo mnogo
ljudi - ponovno uglavnom ţene i djeca, a medu njima nekoliko
starijih muškaraca. Poĉeo sam izgovarati svoje uobiĉajene rijeĉi
smirivanja kad sam osjetio neki neobiĉan ugoĊaj, te sam se
prekinuo i posegnuo za pištoljem.
Lica su se okrenula prema meni. No pogledi su se gotovo odmah
vratili u udaljeni kut gdje je desetak djeĉaka i djevojĉica stajalo
oko neĉega na podu. Poneko je dijete štapom guralo ono što se
nalazilo na podu, a tada sam opazio da mnogi odrasli drţe
naoštrene lopate, sjekirice i drugo improvizirano oruţje. Ĉinilo se
kao da sam omeo neki mraĉni obred, a moj je prvi poriv bio da
poĊem dalje. Moţda sam to uĉinio jer sam ĉuo neki zvuk, ili
moţda me na to navelo šesto ĉulo; ali tada sam, s izvuĉenim pišto-
ljem, pošao prema krugu što su ga ĉinila djeca. Ĉinilo se da ne ţele
otkriti što imaju, ali su se ipak polako razmaknuli. Tada sam u
slabom crvenkastom sjaju ugledao tijelo japanskog vojnika kako
nepomiĉno leţi na boku. Ruke su mu bile vezane na leĊima; noge
su mu takoĊer vezali. Imao je zatvorene oĉi, a vidio sam kako je
tamna mrlja promoĉila njegovu odoru ispod pazuha. Lice i kosa
bili su mu pokriveni prašinom i poprskani krvlju. Unatoĉ svemu
tome, bez problema sam prepoznao Akiru.
279Djeca su se ponovno poĉela okupljati, a jedan je djeĉak štapom
gurnuo Akirino tijelo. Naredio sam im neka se maknu, mašući
pištoljem, a djeca su se na koncu malo povukla unatrag, i dalje me
pozorno promatrajući.
Akirine su oĉi ostale zatvorene dok sam ga pregledavao. Njegova
je odora bila poderana na leĊima, sve do oguljene koţe, što je
ukazivalo na to da su ga vukli po tlu. Rana kraj njegova pazuha
vjerojatno je bila od šrapnela. Na straţnjem dijelu njegove glave
vidio sam oteklinu i posjekotinu. No bio je tako pokriven
prljavštinom, a lampion je davao tako malo svjetlosti da je bilo
teško odrediti koliko su teške njegove ozljede. Kad sam ga
osvijcLlio baterij-skom svjetiljkom, svuda su se pojavile duboke
sjenke, a to je još više oteţavalo situaciju.
Nakon što sam ga nekoliko trenutaka pregledavao, otvorio je oĉi.
- Akira! - rekao sam primaknuvši mu lice sasvim blizu. - To sam
ja. Christopher!
Palo mi je na pamet da mu djelujem poput zastrašujućeg obrisa na
svjetlosti što dopire iza moje glave. Stoga sam ga ponovno zazvao
po imenu, ali sam ovoga puta osvijetlio svoje lice. Moguće je da
sam tada djelovao poput neke strašne prikaze, jer je Akira iskrivio
lice u grimasu, a potom je prezirno pljunuo na mene. Nije imao
snage pa je slina kliznula niz njegov obraz.
- Akira! To sam ja! Kakva je sreća da sam te ovako našao. Sada ti
mogu pomoći.
Pogledao me je i potom rekao: - Pusti me umrijeti.
- Nećeš umrijeti, stari moj. Izgubio si malo krvi i u posljednje
vrijeme ti je bilo priliĉno teško. Ali odvest ću te onamo gdje će ti
pomoći i bit će ti dobro, vidjet ćeš.
- Svinja. Svinja.
- Svinja?
280
- Ti. Svinja. - Ponovno je pljunuo na mene, a slina je opet nemoćno
kliznula niz njegov obraz.
- Akira. Oĉito je da ti još uvijek nije jasno tko sam ja.
- Pusti me umrijeti. Umrijeti kao vojnik.
- Akira, to sam ja. Christopher.
- Ja ne znati. Ti svinja.
- Slušaj, ĉekaj da ti skinem ove konopce. Tada ćeš se mnogo bolje
osjećati. Uskoro će ti se vratiti zdrav razum.
Pogledao sam preko ramena, pomislivši da ću zatraţiti neki alat za
presijecanje konopaca. Tada sam vidio da su se svi iz prostorije
okupili tik iza mene - mnogi su drţali svakojako oruţje - kao da
poziraju za prijeteću grupnu fotografiju. Pomalo sam se iznenadio -
na trenutak sam zaboravio na njih - i potraţio svoj pištolj. No
Akira je baš u tom trenutku s obnovljenom energijom rekao:
- Ako prerezan" konopac, ja te ubiti. Upozoriti te, u redu, Englez?
- O ĉemu to govoriš? Gledaj, tupoglavĉe, to sam ja, tvoj prijatelj.
Pomoći ću ti.
- Ti svinja. Prerezati konopac, ja te ubiti.
- Gledaj, ovi će ljudi jednako brzo ubiti tebe. U svakom sluĉaju,
tvoje će se rane uskoro inficirati. Moraš mi dopustiti da ti
pomognem.
Odjednom su dvije Kineskinje poĉele vikati. Ĉinilo se da se jedna
obraća meni, a druga je vikala okupljenim ljudima. Na trenutak je
zavladala zbrka, a potom se pojavio djeĉak od kojih desetak godina
sa srpom u ruci. Kad je stigao do svjetla, vidio sam komadić krzna
- moţda ostatke nekog glodavca -kako visi s vrha oštrice. Palo mi
je na pamet da djeĉak tako oprezno drţi srp kako taj komadić ne bi
pao, ali je ţena koja je vikala na mene pograbila srp i ono je palo
na tlo.
281- Slušajte me - ustao sam i viknuo na okupljene. - Pogriješili
ste. Ovo je dobar ĉovjek. Moj prijatelj. Prijatelj.
Ţena je ponovno viknula, kretnjama mi pokazujući neka se
maknem u stranu.
- Ali on nije vaš neprijatelj - nastavio sam. - On je prijatelj. Pomoći
će mi. Pomoći će mi da riješim slu-ĉaj.
Podigao sam pištolj i ţena je koraknula unatrag. U meĊuvremenu
su svi poĉeli odjednom govoriti, a jedno je dijete zaplakalo. Potom
su jednog starca gurnuli naprijed, a neka ga je djevojĉica drţala za
ruku.
- Ja govoriti engleski - rekao je.
- Pa, hvala nebesima na tome - rekoh. - Molim vas, recite svima
nazoĉnima da je ovaj ĉovjek moj prijatelj. Da će mi on pomoći.
- On. Japanski vojnik. On ubiti Yun.
- Siguran sam da nije. Nije on osobno.
- On ubiti i krasti.
- Ali ne ovaj ĉovjek. Ovo je Akira. Je li netko vidio njega, baš
ovog ĉovjeka, da ubija ili krade? Hajde, pitajte ih.
Starac se priliĉno nevoljko okrenuo i nešto promrmljao. To je
izazvalo još više prepirke, a drugo oruţje, naoštrena lopata,
dodavana je naokolo dok je nije pograbila jedna druga ţena u
prvom redu.
- Dakle? - pitao sam starca. - Nisam li u pravu? Nitko nije vidio
Akiru osobno da ĉini neko zlo.
Starac je odmahnuo glavom, moţda u znak neslaganja, moţda
kako bi pokazao da me nije razumio. Iza mene je Akira stvorio
nekakav zvuk i ja sam se okrenuo k njemu.
- Dakle, vidiš? Baš je dobro što sam naišao. Pomiješali su te s
nekim drugim ĉovjekom i ţele te ubiti. Za Boga miloga, zar još
uvijek ne znaš tko sam? Akira! To sam ja, Christopher!
Skrenuo sam pogled s okupljenih ljudi i sasvim se okrenuo k
njemu, te još jednom osvijetlio svoje
282
lice. Kad sam ugasio baterijsku lampu, prvi put sam na njegovu
licu opazio znakove prepoznavanja.
- Christopher - vrlo je nesigurno rekao. - Christopher.
- Da, to sam ja. Doista. Prošlo je mnogo vremena. A ĉini se da sam
se pojavio u posljednjem trenutku.
- Christopher. Moj prijatelj.
Uspravio sam se i pogledao okupljene, a zatim sam kretnjom
pozvao djeĉaka koji je drţao kuhinjski noţ. Kad sam mu uzeo noţ,
ţena sa srpom prijeteći se pomaknula prema meni, ali sam podigao
pištolj i viknuo joj neka se drţi podalje. Potom sam opet kleknuo
kraj Akire i poĉeo mu presijecati konopce. Vidio sam da je vezan
starim uzetom koje je noţ s lakoćom sjekao.
- Recite im - rekao sam starcu nakon što sam oslobodio Akirine
ruke - recite im da je on moj prijatelj. I da ćemo zajedno riješiti
sluĉaj. Recite im da su jako pogriješili. Hajde, recite im!
Kad sam se okrenuo Akirinim nogama, ĉuo sam kako starac nešto
mrmlja, a medu ljudima ponovno poĉinje prepirka. Tada je Akira
oprezno sjeo i pogledao me.
- Moj prijatelj Christopher - rekao je. - Da, mi prijatelji.
Osjetio sam kako se gomila pribliţava i skoĉio na noge. Moţda
sam od straha za prijatelja viknuo nepotrebno kreštavim tonom: -
Da se nitko nije pribliţio! Pucat ću, doista hoću! - Okrenuo sam se
starcu i viknuo: - Recite im neka se maknu natrag! Recite im neka
podu natrag ako znaju što je dobro za njih!
Ne znam kako je to starac preveo. U svakom sluĉaju, u skupini
ljudi - ĉija je ratobornost, sada shvaćam, bila preuveliĉana - to je
izazvalo posvemašnju zbunjenost. Polovica je izgleda vjerovala
kako ţelim da podu do zida s naše lijeve strane, a ostatak je
zakljuĉio da sam naredio neka sjednu na pod. Oĉito
283su svi bili prestrašeni mojim ponašanjem, a u svojoj ţelji da me
poslušaju spoticali su se jedan preko drugoga i uspaniĉeno vikali.
Akira je shvatio da mora iskoristiti priliku pa je pokušao stati na
noge. Povukao sam ga za ruku pa smo na trenutak stajali i zajedno
se nesigurno njihali. Morao sam vratiti pištolj za pojas kako bih
oslobodio drugu ruku, a tada smo pokušali uĉiniti korak ili dva.
Njegova je rana jako zaudarala, ali sam to istisnuo iz misli i viknuo
preko ramena, više se ne opterećujući time tko će me razumjeti:
- Uskoro ćete vidjeti! Vidjet ćete da ste pogriješili!
- Christopher - Akira je mrmljao u moje uho. -Moj prijatelj.
Christopher.
- Slušaj - tiho sam mu rekao. - Moramo se maknuti od ovih ljudi.
Ona vrata tamo u kutu. Misliš li da ćeš uspjeti stići do njih?
Akira se svom teţinom oslonio na moje rame i zagledao se u
tminu. - U redu. Mi poći.
Ĉinilo se da mu noge nisu ozlijeĊene pa je priliĉno dobro hodao.
No nakon šest ili sedam koraka Akira se spotaknuo, a na trenutak
su oni koji su nas promatrali zacijelo pomislili da se hrvamo jer
smo nezgrapno nastojali sprijeĉiti pad. No uspjeli smo poboljšati
svoj poloţaj i nastavili smo hodati. Jednom je neki maleni djeĉak
potrĉao naprijed i bacio blato na nas, ali su ga odmah povukli
natrag. Tada smo Akira i ja stigli do vrata - zapravo, samo do
otvora gdje su nekoć stajala vrata - i teturavim koracima prešli u
drugu kuću.
284
Dvadeseto poglavlje
Kad smo prošli kroz sljedeća dva zida i još uvijek nije bilo
znakova da nas netko progoni, prvi put sam osjetio neku vrstu
ushićenja što sam ponovno našao svog starog prijatelja. Nekoliko
sam se puta nasmijao dok smo zajedno teturali naprijed; tada se i
Akira nasmijao, a godine što su nas dijelile kao da su se istopile.
- Koliko je vremena prošlo, Akira? Ĉini mi se strašno mnogo.
S mukom se kretao uza me, ali je uspio reći: -Dugo vremena, da.
- Znaš, bio sam ondje. U staroj kući. Pretpostavljam da je tvoja još
uvijek u susjedstvu.
- Da. U susjedstvu.
- O, jesi li i ti bio ondje? Ali naravno, ti si cijelo vrijeme bio tu.
Tebi se to ne ĉini kao nešto posebno.
- Da - s naporom je ponovio. - Dugo vremena. U susjedstvu.
Stao sam i smjestio ga na ostatke nekog zida. Tada sam mu
oprezno skinuo poderanu jaknu odore i ponovno mu pregledao
rane, koristeći se baterijskom svjetiljkom i povećalom. Još uvijek
nisam mogao utvrditi kakvo je stanje; bojao sam se da je rana
ispod njegove ruke zahvaćena gangrenom, ali sad mi je palo na
pamet da smrad moţe dopirati od neĉega na njegovoj odjeći,
moţda od neĉega na ĉemu je leţao. S druge strane, opazio sam da
je zabrinjavajuće vruć i posve natopljen znojem.
285Skinuo sam svoju jaknu i otrgnuo nekoliko traka podstave za
zavoje. Tada sam rupĉićem oĉistio ranu što sam bolje mogao. Iako
sam nastojao njeţno ukloniti gnoj, njegovo naglo uvlaĉenje daha
reklo mi je da mu nanosim bol.
- Ţao mi je, Akira. Nastojat ću biti manje nespretan.
- Nespretan - rekao je kao da mu je ta rijeĉ zanimljiva. Potom se
iznenada nasmijao i rekao: -Ti mi pomoći. Hvala ti.
- Jasno da ti pomaţem. I uskoro ćeš dobiti pravu lijeĉniĉku pomoć.
Tada ćeš se zaĉas oporaviti. Ali prije toga ti ćeš morati pomoći
meni. Najprije moramo obaviti veoma hitan zadatak, a ti ćeš bolje
od ikoga shvatiti zašto je tako hitan. Vidiš, Akira, konaĉno sam je
našao. Kuću u kojoj drţe moje roditelje. U ovom smo joj trenutku
jako blizu. Znaš, stari moj, neko sam vrijeme mislio da ću morati
sam ući u tu kuću. Uĉinio bih to, ali doista bi bilo strašno opasno.
Sam Bog zna koliko se otmiĉara ondje nalazi. Najprije sam mislio
da ću dobiti nekoliko kineskih vojnika za pomoć, ali to se pokazalo
nemogućim. Ĉak sam razmišljao o tome da za pomoć zamolim
Japance. Ali sada ćemo to uĉiniti nas dvojica; zajedno ćemo
sigurno uspjeti.
Cijelo to vrijeme pokušavao sam oko njegova tijela i vrata vezati
improvizirani zavoj tako da se na ranu stavi odreĊeni pritisak.
Akira me je pomno promatrao, a kad sam prestao govoriti, on se
nasmiješio i rekao:
- Da. Ja ti pomoći. Ti pomoći meni. Dobro.
- Ali, Akira, moram ti nešto priznati. Nekako sam se izgubio.
Priliĉno mi je dobro išlo do nekoliko trenutaka prije no što sam
naišao na tebe. Ali sada, doista ne znam kojim putem treba poći.
Moramo potraţiti nešto što se zove Istoĉna peć. Velika graĊevina s
visokim dimnjakom. Pitam se, stari moj, imaš li neku ideju o tome
gdje bismo mogli naći tu peć?
286
Akira me je nastavio gledati, a prsa su mu se naglašeno dizala i
spuštala. Kad sam ga takvog vidio, odjednom sam se sjetio
vremena kad smo tako ĉesto zajedno sjedili na vrhu uzvisine u
našem vrtu, hvatajući dah. Baš sam mu to kanio spomenuti kad je
on rekao:
- Znam. Znam to mjesto.
- Znaš kako ćemo stići do Istoĉne peći? Odavde? Kimnuo je. - Ja
se ovdje boriti, mnogo tjedana.
Ovdje znati sve, baš kao - odjednom se nacerio -kao u moje rodno
selo.
I ja sam se nasmiješio, ali me je primjedba zbunila. - Na koje
rodno selo misliš? - pitao sam.
- Rodno selo. Gdje ja roĊen.
- Misliš na Naselje?
Akira je trenutak šutio, a zatim je rekao: - Dobro. Da. Naselje.
MeĊunarodno naselje. Moje rodno selo.
- Da - rekoh. - Pretpostavljam da je to i moje rodno selo.
Obojica smo se poĉeli smijati i nekoliko smo se trenutaka zajedno
cerekali i smijali, moţda pomalo nekontrolirano. Kad smo se
donekle smirili, poĉeo sam govoriti:
- Reći ću ti nešto neobiĉno, Akira. Tebi to mogu reći. Za sve ove
godine koliko sam ţivio u Engleskoj, nikad nisam osjećao da sam
kod kuće. MeĊunarodno naselje. To će uvijek biti moj dom.
- Ali MeĊunarodno naselje... - Akira je odmahnuo glavom. - Jako
slabo. Sutra, idući dan... -zamahnuo je rukom po zraku.
- Znam što ţeliš reći - rekoh. - A kad smo bili djeca, ĉinilo nam se
tako sigurnim. Ali kao što si maloĉas rekao, to je naše rodno selo.
Jedino koje imamo.
Poĉeo sam mu navlaĉiti odoru, pomno pazeći da mu ne nanosim
nepotrebnu bol.
- Je li sada malo bolje, Akira? Ţao mi je što u ovom trenutku ne
mogu nešto više uĉiniti za tebe.
287Pobrinut ću se da te uskoro pregleda lijeĉnik. Ali sada imamo
vaţnog posla. Reci mi kamo treba poći.
Polako smo napredovali. Bilo mi je teško drţati baterijsku
svjetiljku uperenu naprijed i ĉesto smo se spoticali, što je bilo
veoma teško za Akiru. Doista, više puta je zamalo izgubio svijest,
a njegova je teţina na mojim ramenima bila golema. Nisam ni ja
prošao bez ozljeda; najviše mi je smetalo što se moja desna cipela
raspala, a stopalo mi je bilo puno posjekotina tako da mi je svaki
korak izazivao ţestoke bolove. Katkad smo bili tako iscrpljeni da
smo uspijevali prijeći tek desetak koraka prije ponovnog
zaustavljanja. No ĉvrsto smo odluĉili da u takvim prilikama
nećemo sjesti, te bismo se njihali na nogama, hvatali dah, mijenjali
poloţaje tijela u pokušaju ublaţavanja jednog bola na raĉun
drugoga. Odvratni smrad njegove rane postajao je sve gori, a stalno
šuškanje štakora oko nas bilo je muĉno, ali u to vrijeme nismo ĉuli
zvukove borbe.
Ĉinio sam sve što sam mogao kako bih podigao naš moral,
stavljajući bezbriţne primjedbe kad god bih za to imao daha.
MeĊutim, zapravo su u tim trenucima moji osjećaji u vezi s ovim
susretom bili pomalo sloţeni. Nema sumnje da sam osjećao
golemu zahvalnost jer nas je sudbina spojila baš u pravom trenutku
za naš veliki pothvat. No istodobno je jedan moj dio bio ţalostan
jer je do našeg susreta -o kojem sam tako dugo razmišljao - došlo u
tako muĉnim okolnostima. Sigurno je to mnogo drukĉije od prizora
što sam ih uvijek zamišljao - nas dvojica kako sjedimo u nekom
udobnom hotelskom predvorju, ili moţda na verandi Akirine kuće
s pogledom na tihi vrt, kako satima razgovaramo i prisjećamo se.
U meĊuvremenu je Akira, unatoĉ svojim problemima, zadrţao
jasan osjećaj za smjer kretanja. Ĉesto bi nas poveo putem za koji
sam se bojao da će završiti slijepom ulicom, ali bi se na koncu
uvijek pojavila neka vrata ili otvor. S vremena na vrijeme
288
nailazili smo na ponekog stanovnika, a ĉesto je to bila samo neĉija
nazoĉnost što bismo je osjećali u tmini; katkad bismo naišli na
skupinu ljudi okupljenih oko lampiona ili vatre, a oni bi s takvim
neprijateljstvom zurili u Akiru da sam se bojao napada. No
uglavnom smo neometano prolazili, a jednom sam ĉak uspio
nagovoriti neku staricu da nam dade vode za piće u zamjenu za
posljednje novĉanice iz moga dţepa.
Zatim se teren osjetno promijenio. Više nije bilo ostataka
kućanstava, a jedini ljudi na koje smo nailazili bili su izolirani
pojedinci prazna pogleda, koji su mrmljali ili plakali. Niti je više
bilo preţivjelih vrata, već samo izdubljenih rupa kroz kakve smo
se poruĉnik i ja provlaĉili na samom poĉetku. Svaka od tih rupa
predstavljala je problem za sebe jer se Akira nije mogao provući -
ĉak ni uz moju svesrdnu pomoć - bez da si nanosi strahovite
bolove.
Odavno smo već odustali od razgovora, te smo samo stenjali u
ritmu s koracima, kad je Akira naglo stao i podigao glavu. Tada
sam i ja zaĉuo glas, nekoga tko je izvikivao nareĊenja. Bilo je
teško odrediti koliko nam je blizu - moţda dvije ili tri kuće dalje.
- Japanac? - šaptom sam pitao.
Akira je nastavio slušati, a tada je odmahnuo glavom.
- Kuomintang. Christopher, mi sada jako blizu kraj... kraj...
- Fronta?
- Da, fronta. Mi sada jako blizu fronta. Christopher, ovo jako
opasno.
- Je li doista nuţno proći ovim podruĉjem kako bismo stigli do
kuće?
- Nuţno, da.
Odjednom je zapucala neka puška, a malo dalje oglasio se
mitraljez. Instinktivno smo ĉvršće stisnuli jedan drugoga, ali se
Akira tada oslobodio i sjeo.
289- Christopher - tiho je rekao. - Mi sada odmoriti.
- Ali moramo stići do kuće.
- Mi sada odmoriti. Previše opasno poći u borbena zona po mrak.
Nas ubiti. Morati ĉekati jutro.
Shvatio sam da to ima smisla, a u svakom sluĉaju, sad smo obojica
bili previše iscrpljeni da bismo nastavili put. Sjeo sam i ja, a potom
ugasio baterijsku svjetiljku.
Neko smo vrijeme sjedili u mraku, a tišinu je remetilo samo naše
disanje. Zatim je odjednom ponovno poĉela pucnjava, a divlje
pucanje trajalo je moţda minutu ili dvije. Naglo je prestalo; nakon
još trenutka tišine neobiĉan se zvuk širio izmeĊu zidova. To je bio
dugotrajni, slabašni zvuk, poput ţivotinjskog zova u divljini, ali je
završio prodornim krikom. Potom je uslijedilo kriještanje i jecanje,
a tada je ranjeni ĉovjek poĉeo izvikivati neke rijeĉi. Zvuĉio je
neobiĉno sliĉno umirućem japanskom vojniku kojeg sam ranije
slušao, a onako iscrpljen, pretpostavio sam da je rijeĉ o istom
ĉovjeku; baš sam Akiri kanio reći kako je taj pojedinac jedinstveno
nesretna osoba, kad sam shvatio da viĉe na mandarinskom, a ne na
japanskom. Spoznaja da je rijeĉ o dva razliĉita ĉovjeka izazvala je
u meni jezu. Tako su identiĉni bili njihovi ţalosni jecaji, naĉin na
koji su oĉajniĉka zapomaganja zamjenjivala vriskove, a potom obr-
nuto, da mi je palo na pamet kako će svatko od nas sve to
proţivjeti na putu do smrti - da su ti uţasni zvukovi jednako
univerzalni kao i plaĉ novoroĊenĉadi.
Nešto kasnije postao sam svjestan ĉinjenice da sjedimo na sasvim
nepovoljnom mjestu ukoliko se borba proširi i do naše prostorije.
Baš sam Akiri kanio predloţiti da prijeĊemo na neko skrovitije
mjesto, ali sam tada opazio da je usnuo. Ponovno sam upalio
baterijsku lampu i oprezno osvijetlio naokolo.
Ĉak i prema najnovijim mjerilima, razaranje oko nas bilo je
uţasno. Vidio sam oštećenja od granata,
290
rupe od metaka svuda naokolo, uništene cigle i drvenu graĊu.
Nasred prostorije leţao je uginuli bivol, moţda dva do dva i pol
metra dalje od nas; bio je pokriven prašinom i kršom, a jedan mu je
rog bio uperen prema krovu. Nastavio sam snopom svjetlosti
prelaziti naokolo dok nisam utvrdio s kojih bi mjesta borci mogli
ući u naše skrovište. Još vaţnije, na drugoj strani prostorije, iza
bivola, otkrio sam maleno udubljenje koje je jednom moţda sluţilo
kao mjesto za kuhanje ili ognjište. To mi se uĉinilo najsigurnijim
mjestom na kojemu moţemo prenoćiti. Probudio sam Akiru i
prebacio njegovu ruku oko svoga vrata te smo s mukom ustali.
Kad smo stigli do udubljenja, odgurnuo sam nešto krša i rašĉistio
prostor od glatkih dasaka, dovoljno velik da se obojica moţemo
ispruţiti. Raširio sam svoju jaknu za Akiru i oprezno ga spustio na
zdravi bok. Potom sam i ja legao, ĉekajući da mi san doĊe na oĉi.
No onako iscrpljen, uz stalne krikove umirućeg ĉovjeka, obuzet
strahom da ćemo biti uhvaćeni usred bitke i mislima o izuzetno
vaţnom zadatku što nam predstoji, nikako nisam mogao zaspati.
Znao sam da je i Akira ostao budan, a kad sam ga ĉuo kako se
uspravlja u sjedeći poloţaj, pitao sam:
- Kako ti je rana?
- Moja rana. Nema problema, nema problema.
- Daj da je ponovno pogledam...
- Ne, ne. Nema problema. Ali hvala ti. Ti dobar prijatelj.
Iako smo bili meĊusobno udaljeni samo nekoliko centimetara,
uopće se nismo mogli vidjeti. Nakon dugotrajne stanke ĉuo sam ga
kako govori:
- Christopher. Ti morati nauĉiti japanski.
- Da, morat ću.
- Ne, mislim sada. Ti sada nauĉiti japanski.
- Pa, iskreno reĉeno, dragi moj, ovo baš nije idealni trenutak za...
291- Ne. Ti morati nauĉiti. Ako japanski vojnik ući dok ja spavati,
ti im reći. Reći im da mi biti prijatelj. Morati im reći ili oni pucati
u mrak.
- Da. Shvaćam što misliš.
- Zato ti nauĉiti. Za sluĉaj ja spavati. Ili ja mrtav.
- Dakle slušaj, ne ţelim slušati takve besmislice. Uskoro ćeš biti
zdrav kao dren.
Uslijedila je još jedna stanka, a ja sam se sjetio kako me Akira
prije mnogo godina nije razumio ako bih koristio fraze. Stoga sam
sasvim polako rekao:
- Posve ćeš se oporaviti. Razumiješ li, Akira? Ja ću se za to
pobrinuti. Ozdravit ćeš.
- Vrlo ljubazno - rekao je. - Ali oprez najbolji. Moraš nauĉiti reći.
Na japanski. Ako japanski vojnik doći. Ja te nauĉiti rijeĉ. Ti
zapamtiti.
Poĉeo je nešto govoriti na vlastitom jeziku, ali je bilo previše
opširno i ja sam ga prekinuo.
- Ne, ne, nikada to neću nauĉiti. Nešto mnogo kraće. Samo da bih
im jasno stavio do znanja da mi nismo neprijatelji.
Trenutak je razmišljao, a potom izgovorio reĉenicu koja je bila tek
neznatno kraća od prethodne. Pokušao sam, ali je on gotovo odmah
rekao:
- Ne, Christopher. Pogreška.
Nakon još nekoliko pokušaja rekao sam mu: -Gledaj, to ne valja.
Daj mi samo jednu rijeĉ. Rijeĉ koja znaĉi »prijatelj«. Veĉeras ne
mogu ništa drugo nauĉiti.
- Tomodachi - rekao je. - Ti reći. To-mo-da-chi. Nekoliko sam puta
ponovio tu rijeĉ, ĉinilo mi se
savršeno toĉno, ali sam tada shvatio da se on smije u mraku. Ja
sam se takoĊer nasmijao, a tada smo se, sliĉno kao i ranije, obojica
poĉeli nekontrolirano smijati. Smijali smo se moţda cijelu minutu,
a vjerujem da sam nakon toga odmah zaspao.
Kad sam se probudio, u prostoriju je dopirala
292
rana svjetlost zore. To je bila blijeda, plavkasta svjetlost, kao da je
uklonjen samo jedan sloj mraka. Umirući je ĉovjek utihnuo, a
odnekud je dopirao ptiĉji cvrkut. Sad sam vidio da je veći dio
krova nad nama nestao, pa sam s mjesta na kojem sam leţao,
ramena pritiješnjena uza zid od cigle, mogao vidjeti zvijezde na
jutarnjem nebu.
Nekakva mi je kretnja zapela za oko i ja sam u panici sjeo. Tada
sam vidio tri ili ĉetiri štakora kako se motaju oko uginulog bivola,
te sam nekoliko trenutaka sjedio i zurio u njih. Tek sam se tada
okrenuo i pogledao Akiru, strepeći od onoga što ću vidjeti. Leţao
je kraj mene posve nepomiĉno, izrazito blijeda lica, ali sam s
olakšanjem vidio da pravilno diše. Našao sam svoje povećalo i
poĉeo mu oprezno pregledavati ranu, ali sam ga jedino uspio
probuditi.
- To sam samo ja - šapnuo sam kad je sjeo i osvrnuo se oko sebe.
Djelovao je prestrašeno i smućeno, ali se ĉinilo da se tada svega
sjetio, a u oĉima mu se pojavio omamljeni izraz.
- Sanjao si? - pitao sam. Kimnuo je. - Da. Sanjao.
- O nekom mjestu boljem od ovoga, nadam se -rekao sam i kratko
se nasmijao.
- Da. - Uzdahnuo je i potom dodao: - Sanjam o tome kad bio
maleni djeĉak.
Trenutak smo šutjeli. Tada sam rekao:
- Zacijelo je to bio ruţan šok. Doći iz svijeta što si ga sanjao u ovaj
ovdje.
Zurio je u bivolju glavu što je stršila iz krša.
- Da - na koncu je rekao. - Sanjam o tome kad bio djeĉak. Moja
majka, moj otac. Maleni djeĉak.
- Sjećaš se, Akira. Svih onih igara što smo ih obiĉavali igrati? Na
uzvisini, u našem vrtu? Sjećaš li se, Akira?
- Da. Sjećati se.
- To su lijepe uspomene.
- Da. Jako lijepe uspomene.
293- To su bili divni dani - rekoh. - Naravno, tada nismo znali
kako su divni. Djeca to nikad ne znaju, pretpostavljam.
- Ja imati dijete - odjednom je rekao Akira. - Djeĉak. Pet godina.
- Doista? Volio bih ga upoznati.
- Ja izgubiti fotografija. Juĉer. Dan prije. Kad ja ranjen. Izgubiti
fotografija. Od sin.
- Dakle slušaj, stari moj, nemoj oĉajavati. Uskoro ćeš ponovno
vidjeti sina.
Neko je vrijeme nastavio zuriti u bivola. Jedan se štakor naglo
pokrenuo i oblak muha vinuo se u zrak, a potom se opet vratio na
ţivotinju.
- Moj sin. On u Japan.
- O, poslao si ga u Japan? To me ĉudi.
- Moj sin. U Japan. Ako ja umrijeti, ti mu reći, molim.
- Reći mu da si umro? Ţalim, ne mogu to uĉiniti. Jer ti nećeš
umrijeti. Zasad još nećeš.
- Ti mu reći. Ja umrijeti za domovina. Reći mu, biti dobar prema
majka. Ĉuvati. I graditi dobar svijet. - Sad je već gotovo šaptao,
muĉio se da naĊe rijeĉi na engleskom, borio se protiv plaĉa. -
Graditi dobar svijet - ponovio je i zamahnuo rukom po zraku,
poput zidara koji zagladuje zid. Pogledom je slijedio ruku kao da
se ĉudi. - Da. Graditi dobar svijet.
- Kad smo bili djeĉaci - rekoh - ţivjeli smo u dobrom svijetu. Ova
djeca, ova djeca na koju smo nailazili, kako je strašno za njih da su
tako rano saznali kako su stvari zapravo ogavne.
- Moj sin - rekao je Akira. - Pet godina star. U Japan. On ništa ne
znati, ništa. On misliti svijet dobro mjesto. Ljubazni ljudi. Njegove
igraĉke. Njegova majka, otac.
- Pretpostavljam da smo i mi bili takvi. Ali valjda nije sve samo
nizbrdo. - Svim sam se silama borio protiv opasne malodušnosti
što je zahvaćala moga prijatelja. - Na kraju krajeva, kad smo mi
bili djeca,
294
ako bi nešto pošlo po zlu, nismo mogli pomoći da se to popravi.
Ali sad smo odrasli, sada moţemo. U tome je stvar, shvaćaš?
Pogledaj nas, Akira. Nakon tako mnogo vremena konaĉno
moţemo dovesti stvari u red. Sjećaš li se, stari moj, kako smo se
obiĉavali igrati onih igara? Uvijek iznova? Kako smo se obiĉavali
pretvarati da smo detektivi koji traţe mog oca? Sad smo odrasli i
konaĉno moţemo dovesti stvari u red.
Akira dugo nije ništa rekao. Tada je rekao: - Kad moj djeĉak. On
otkriti da svijet nije dobar. Ţelim... -Prekinuo se, moţda zbog
bolova, a moţda nije mogao naći pravu englesku rijeĉ. Rekao je
nešto na japanskome, a zatim nastavio: - Ţelim da ja s njim.
Pomoći mu. Kad on otkriti.
- Slušaj, ti veliki majmune - rekoh - sve je ovo previše
deprimirajuće. Ponovno ćeš vidjeti svog sina, ja ću se za to
pobrinuti. I sve to kako je svijet dobro izgledao kad smo bili
djeĉaci. Pa, sve su to besmislice na neki naĉin. Rijeĉ je samo o
tome da su nas odrasli zavaravali. Ĉovjek ne smije biti previše
nostalgiĉan kad razmišlja o svom djetinjstvu.
- Nos-tal-gi-ĉan - rekao je Akira kao da je to rijeĉ što ju je traţio.
Zatim je rekao rijeĉ na japanskom, moţda japanski izraz za
»nostalgiĉan«. - Nos-tal-gi-ĉan. Dobro biti nos-tal-gi-ĉan. Jako
vaţno.
- Doista, stari moj?
- Vaţno. Jako vaţno. Nostalgiĉan. Kad mi nostalgiĉan, mi se
sjećati. Svijet bolji od ovoga koga otkriti kad mi odrasti. Mi se
sjećati i ţeljeti da se dobar svijet vratiti. Zato jako vaţno. Baš sada,
ja sanjati. Biti djeĉak. Majka, otac, kraj mene. U naša kuća.
Ušutio je i nastavio zuriti preko prostorije.
- Akira - rekao sam osjećajući da što duţe traje ovaj razgovor, to je
veća neka opasnost o kojoj nisam ţelio podrobnije razmišljati.
Morali bismo krenuti dalje. Imamo mnogo posla.
295Kao odgovor na to zaĉuo se rafal iz mitraljeza. Bio je dalje
nego prethodne veĉeri, ali smo se obojica trgnuli.
- Akira - rekoh. - Je li kuća daleko? Moramo je pokušati naći prije
nego opet poĉnu ţestoke borbe. Koliko je daleko?
- Ne daleko. Ali mi ići oprezno. Kineski vojnik jako blizu.
Ĉinilo se da nas san uopće nije osvjeţio, već nas je još više iscrpio.
Kad smo ustali i Akira se svojom teţinom oslonio na mene,
zastenjao sam od bola što je prostrujio mojim vratom i ramenima.
Neko je vrijeme, dok se naša tijela nisu ponovno navikla, zajed-
niĉko hodanje bilo prava muka.
Ako i zanemarimo fiziĉko stanje u kojem smo se nalazili, teren što
smo ga tog jutra prešli bio je dosad daleko najteţi. Oštećenja su
bila tako velika da smo ĉesto morali stati jer nismo mogli naći put
kroz ruševine. Iako nema sumnje da nam je bilo lakše kad smo
vidjeli kamo gazimo, postajali smo sve malodušniji pri pogledu na
sve one odvratne stvari što ih je ranije skrivao mrak. Usred
ruševina mogli smo vidjeti krv -katkad svjeţu, katkad tjednima
staru - na tlu, na zidovima, po razbijenom namještaju. Još gore - a
naši bi nas nosevi upozorili prije nego bismo to ugledali - nailazili
smo, uznemirujuće ĉesto, na hrpe ljudskih crijeva u razliĉitim
stadijima raspadanja. Kad smo se jednom zaustavili, spomenuo
sam to Akiri, a on je jednostavno rekao:
- Bajoneti. Vojnik uvijek staviti bajonet u trbuh. Ako staviti ovdje -
pokazao je rebra - bajonet više ne izići. Tako vojnik nauĉiti. Uvijek
trbuh.
- Barem nema tijela. Barem toliko uĉine.
I dalje smo ĉuli povremenu pucnjavu, a svaki put mi se ĉinilo da
smo joj se malo pribliţili. To me je zabrinjavalo, ali ĉinilo se da je
Akira sada posve
296
siguran da idemo pravim putem, a kad god bih ga pitao o tome,
nestrpljivo je odmahivao glavom.
Kad smo naišli na tijela dvojice kineskih vojnika, svjetlost
jutarnjeg sunca dopirala je kroz razbijene krovove. Nismo prošli
dovoljno blizu da bismo ih dobro pregledali, ali pretpostavio sam
da su umrli prije samo nekoliko sati. Jedan je leţao potrbuške na
kršu; drugi je umro na koljenima, ĉela oslonjenog na zid, kao da ga
je obuzela sjeta.
U jednom je trenutku moje uvjerenje da ćemo se uskoro naći usred
unakrsne vatre postalo tako snaţno da sam zaustavio Akiru i rekao:
- Dakle, slušaj. Kakva je tvoja igra? Kamo nas vodiš?
Ništa nije rekao, već je stajao naslonjen na mene, sagnute glave,
hvatajući dah.
- Znaš li doista kamo idemo? Akira, odgovori mi! Znaš li kamo
idemo?
Umorno je podigao glavu, a zatim pokazao preko mog ramena.
Okrenuo sam se - morao sam to polako uĉiniti jer se on još uvijek
naslanjao na mene - i kroz razbijeni zid, samo desetak koraka dalje,
ugledao ono što je nesumnjivo bila Istoĉna peć.
Ništa nisam rekao, već sam nas poveo onamo. Jednako kao druga
identiĉna peć, Istoĉna peć je dobro podnijela napade. Bila je
prekrivena prašinom, ali je izgledala kao da svakog trenutka moţe
poĉeti raditi. Pustio sam Akiru - on je odmah sjeo na neke ruševine
- pošao sam ravno do peći. Kao i kod druge peći, vidio sam kako
dimnjak stremi k oblacima. Vratio sam se do mjesta gdje je Akira
sjedio i blago mu dotaknuo zdravo rame.
- Akira, ispriĉavam se zbog prijašnjeg tona. Ţelim da znaš koliko
sam ti zahvalan. Sam to nikad ne bih našao. Doista, Akira,
beskrajno sam ti zahvalan.
297- Dobro. - Sad je malo lakše disao. - Ti pomoći meni. Ja
pomoći tebi. Dobro.
- Ali Akira, sad smo zasigurno jako blizu kuće. Da vidim. Ondje -
pokazao sam - uliĉica prolazi onim putem. Moramo poći uliĉicom.
Ĉinilo se da Akira ne ţeli ustati, ali sam ga podigao te smo
ponovno krenuli. Poĉeo sam hodati uskom uliĉicom koja je oĉito
bila ona što ju je poruĉnik pokazao s krova, ali gotovo odmah naš
je put posve blokirala hrpa ruševina. Popeli smo se kroza zid u
obliţnju kuću, a potom nastavili hodati paralelno s uliĉicom, nadao
sam se, mukotrpno se probijajući kroz kršem pokrivene prostorije.
Kuće u kojima smo se sada nalazili bile su manje oštećene i oĉito
se u njima bolje ţivjelo nego u onima kroz koje smo nedavno
prošli. Bilo je stolica, toaletnih stolića, ĉak i nekoliko zrcala i vaza,
još uvijek netaknutih usred ruševina. Ţelio sam hodati dalje, ali je
Akirino tijelo poĉelo jako malaksati pa smo opet morali stati. Sjeli
smo na srušenu gredu, a dok smo hvatali dah, moj je pogled pao na
rukom napisanu ploĉicu s imenom što je leţala u kršu pred nama.
Pukla je na pola, ali su dva dijela leţala jedan kraj drugoga;
takoĊer sam vidio izrezbareno drvo kojim je bila priĉvršćena na
ulazna vrata. To sigurno nije bio prvi put da smo naišli na tako
nešto, ali neki je instinkt privukao moju pozornost na tu stvarĉicu.
Prišao sam joj, izvukao dva komadića drva iz krša i ponio ih natrag
onamo gdje smo sjedili.
- Akira - rekao sam - moţeš li ovo proĉitati? -Spojio sam komadiće
drva pred njim.
Neko je vrijeme zurio u natpis, a tada je rekao: -Moj kineski, ne
dobar. Ime. Neĉije ime.
- Akira, slušaj paţljivo. Pogledaj ova slova. Zasigurno znaš nešto o
njima. Molim te, pokušaj ih proĉitati. Jako je vaţno.
298
Nastavio je gledati ploĉicu, a zatim je odmahnuo glavom.
- Akira, slušaj - rekoh. - Je li moguće da tu piše Yeh Chen? Moţe
li to biti ime koje je ovdje napisano?
- Yeh Chen... - Akira se zamislio. - Yeh Chen. Da, moguće. Ovo
slovo ovdje... Da, moguće. Tu pisati Yeh Chen.
- Doista? Jesi li siguran?
- Ne siguran. Ali... moguće. Jako moguće. Da -kimnuo je - Yeh
Chen. Mislim.
Spustio sam dva komadića drveta i oprezno krenuo preko krša
prema prednjem dijelu kuće u kojoj smo se nalazili. Ondje gdje su
nekoć bila vrata, zjapila je rupa, a kad sam pogledao kroz nju, vani
sam vidio usku uliĉicu. Pogledao sam prema kući toĉno nasuprot.
Proĉelja obliţnjih kuća bila su jako oštećena, ali ĉinilo se da je ta
kuća preţivjela sve napade. Jedva je bilo nekih znakova štete:
škure na prozoru, gruba rešetkasta klizna vrata, ĉak i hamajlija što
je visjela iznad vrata, sve je to ostalo netaknuto. Nakon onoga što
smo dotad vidjeli, to se ĉinilo poput prikaze iz nekog drugog,
civiliziranijeg svijeta. Stajao sam i neko vrijeme zurio u tu kuću.
Potom sam kretnjom pozvao Akiru.
- Gledaj, doĊi ovamo - rekao sam gotovo šap-tom. - To mora biti
naša kuća. Ne moţe biti nijedna druga.
Akira se nije maknuo, već je duboko uzdahnuo. -Christopher. Ti
prijatelj. Meni se jako sviĊati.
- Govori tiše. Akira, stigli smo. To je ta kuća. Osjećam to u
kostima.
- Christopher... - S mukom se podigao i polako pošao prema meni.
Kad je stigao do mene, pokazao sam kuću. Zrake jutarnjeg sunca
padale su u uliĉicu i obasjavale dijelove proĉelja.
- Ondje, Akira. Evo je.
Sjeo je kraj mojih nogu i još jednom uzdahnuo. -Christopher. Moj
prijatelj. Mora jako paţljivo razmis-
299liti. To je mnogo godina. Mnogo, mnogo godina sada...
- Nije li neobiĉno - primijetio sam - kako je borba jedva dotaknula
ovu kuću? Kuću u kojoj su moji roditelji.
Izgovarajući te rijeĉi, odjednom sam osjetio kako me preplavljuju
osjećaji. No pribrao sam se i rekao: - Akira, sad moramo poći
unutra. Uĉinit ćemo to zajedno, rukom pod ruku. Baš kao i tada
kad smo ušli u Ling Tienovu sobu. Sjećaš li se, Akira?
- Christopher. Moj dragi prijatelj. Mora jako paţljivo razmisliti. To
je mnogo, mnogo godina. Moj prijatelj, molim, ti slušati. Moţda
majka i otac. Sad je tako mnogo godina...
- Sada ćemo zajedno ući. Zatim, ĉim obavimo ono što moramo
obaviti, osigurat ćemo ti pravu lijeĉniĉku pomoć, obećavam.
Zapravo, moguće je da će biti neĉega za prvu pomoć u toj kući.
Barem malo ĉiste vode, moţda zavoja. Moja će majka moći pogle-
dati tvoju ranu, moţda će ti staviti svjeţi zavoj. Ništa ne brini,
zaĉas će ti biti dobro.
- Christopher. Ti mora misliti jako paţljivo. Tako mnogo godina
prošlo...
Ušutio je kad su se na suprotnoj strani uliĉice uz škripu otvorila
vrata. Tek sam posegnuo za pištoljem kad je izašla malena kineska
djevojĉica.
Mogla je imati oko šest godina. Njezino je lice bilo nepomiĉno i
priliĉno lijepo. Kosa joj je bila uredno vezana u malene ĉupiće.
Jednostavna jakna i široke hlaĉe bile su joj malo prevelike.
Osvrnula se oko sebe, trepćući na suncu, a zatim je pogledala
prema nama. Lako nas je opazila - niti jedan se nije pomaknuo - i
pošla prema nama s iznenaĊujućom neustrašivošću. Zaustavila se u
uliĉici samo nekoliko metara dalje i rekla nešto na mandarinskom
pokazujući prema kući.
- Akira, što govori?
- Ne razumjeti. Moţda nas pozvati unutra.
300
- Ali kako ona moţe biti umiješana? Misliš li da ima neke veze s
otmiĉarima? Što kaţe?
- Mislim da pita mi pomoći njoj.
- Morat ćemo joj reći neka se skloni - rekao sam i izvukao pištolj. -
Moramo oĉekivati otpor.
- Da, ona pita mi pomoći. Kaţe pas ozlijeĊen. Mislim da kaţe pas.
Moj kineski ne dobar.
Potom dok smo gledali, negdje iz njezine uredno vezane kose
poĉela je curiti krv preko njezina ĉela i niz obraz. Ĉinilo se da
djevojĉica nije ništa opazila, već nam se ponovno obratila ponovno
pokazujući prema kući.
- Da - rekao je Akira. - Kaţe pas. Pas ozlijeĊen.
- Njezin pas? Ona je ozlijeĊena. Moţda teško.
Koraknuo sam prema njoj s namjerom da joj pregledam ranu. No
ona je moju kretnju shvatila kao pristanak, okrenula se i potrĉala
preko uliĉice prema svojim vratima. Ponovno ih je otvorila, mole-
ćivo nas pogledala i potom nestala u unutrašnjosti.
Trenutak sam ondje stajao i oklijevao. Potom sam pruţio ruku
svom prijatelju.
- Akira, to je to - rekoh. Moramo poći unutra. PoĊimo unutra
zajedno.
301Dvadeset prvo poglavlje
Dok smo prelazili uliĉicu, pokušao sam drţati pištolj spreman. Ali
Akirina je ruka bila oko moga vrata, a ja sam morao nositi toliko
njegove teţine da je naš hod, dok smo zajedno teturali u kuću, bio
daleko od autoritativnog. Bio sam neodreĊeno svjestan dekorativne
vaze na ulazu, a ĉini mi se i da su ukrasi što sam ih vidio kako vise
iznad vrata malo zazvonili dok smo onuda prolazili. Tada sam
zaĉuo glas djevojĉice pa sam se osvrnuo naokolo.
Iako je proĉelje kuće ostalo doslovno netaknuto, cijela straţnja
polovica prostorije u kojoj smo se nalazili bila je u ruševinama.
Dok danas o tome razmišljam, rekao bih da je granata prošla kroz
krov, srušila gornji kat i uništila straţnji dio kuće, zajedno s ima-
njem iza nje. No tada sam u prvom redu traţio svoje roditelje, pa
nisam siguran što sam toĉno registrirao. Moja prva misao bila je da
su otmiĉari pobjegli. Zatim, kad sam ugledao tijela, uţasno sam se
prestrašio da pripadaju mojoj majci i ocu - da su ih otmiĉari zaklali
kad su vidjeli kako se pribliţavamo. Moram priznati da je moja
sljedeća emocija bila golemo olakšanje kad sam vidio da tri tijela u
prostoriji pripadaju Kinezima.
Blizu straţnjeg zida nalazilo se tijelo ţene koja je mogla biti
djevojĉiĉina majka. Moguće je da ju je onamo bacio pritisak
izazvan eksplozijom te je leţala ondje gdje je pala. Na licu joj se
ocrtavao šok. Jedna joj je ruka istrgnuta na laktu, a batrljak je
pokazivao
302
prema nebu, moţda u smjeru odakle je došla granata. Nekoliko
metara dalje u kršu jedna je starica takoĊer zurila u rupu na stropu.
Jedna strana lica bila joj je pougljenjena, ali nisam vidio krv ili
znakove sakaćenja. Na koncu, najbliţe mjestu na kojem smo stajali
- najprije ga je skrivala srušena polica -leţao je djeĉak tek neznatno
stariji od djevojĉice za kojom smo pošli unutra. Jedna mu je noga
raznesena u kuku odakle su se širili iznenaĊujuće dugi dijelovi
crijeva, poput ukrasnih traka na zmaju.
- Pas - rekao je Akira.
Zurio sam u njega, a zatim sam slijedio njegov pogled. Usred
ruševina, blizu mrtvog djeĉaka, djevojĉica je kleknula kraj
ozlijeĊenog psa koji je leţao na boku i njeţno mu milovala dlaku.
Pas je slabašno mahao repom. Dok smo stajali i gledali je, podigla
je glavu i nešto rekla, a glas joj je ostao posve miran i
ravnomjeran.
- Što kaţe, Akira?
- Mislim ona kaţe mi pomoći pas - rekao je Akira. - Da, ona kaţe
mi pomoći pas. - Tada se odjednom poĉeo bespomoćno smijuljiti.
Djevojĉica je ponovno poĉela govoriti, ovog se puta obraćajući
meni jer je Akiru moţda odbacila kao luĊaka. Potom je spustila
lice do pseće njuške i nastavila mu njeţno milovati dlaku.
Koraknuo sam prema njoj, oslobodivši se prijateljeve ruke, a kad
sam to uĉinio, Akira je tresnuo na neki razbijeni namještaj.
Prestrašeno sam ga pogledao, ali on se nastavio smijuljiti, a osim
toga, djevojĉica je neometano nastavila moljakati. Spustio sam
pištolj na nešto, prišao joj i taknuo je po ramenu.
- Poslušaj me... Sve ovo - pokazao sam prema pokolju što ga ona,
ĉinilo se, uopće nije primjećivala - to je velika nesreća. Ali gledaj,
ti si preţivjela, i doista, vidjet ćeš, sasvim ćeš se dobro snaći kad bi
samo... kad bi samo ostala hrabra... - Razdraţeno sam se okrenuo
Akiri i viknuo: - Akira! Prekini s
303tom bukom! Za Boga miloga, nemaš se ĉemu smijati! Ova
sirota djevojĉica...
No djevojĉica je zgrabila moj rukav. Ponovno je progovorila,
paţljivo i polako, gledajući me u oĉi.
- Gledaj, doista - rekoh - ti si strašno hrabra. Dajem ti rijeĉ da oni
koji su ovo poĉinili, bez obzira tko je poĉinio ove strahote, neće
proći nekaţnjeno. Ti moţda ne znaš tko sam ja, ali sluĉajno, ja
sam... pa, ja sam baš osoba koja ti je potrebna. Pobrinut ću se da ne
proĊu nekaţnjeno. Ništa ti ne brini. Ja ću... ja ću... - Traţio sam po
jakni, ali sam tada našao svoje povećalo i pokazao joj ga. - Gledaj,
vidiš?
Šutnuo sam s puta krletku za ptice i prišao majci. Tada sam se,
moţda iz navike više nego iz nekog drugog razloga, sagnuo i
poĉeo je pregledavati kroz povećalo. Njezin je batrljak izgledao
neobiĉno ĉisto; kost što je virila iz mesa bila je blistavo bijela,
gotovo kao da ju je netko glancao.
Moje sjećanje na te trenutke više nije naroĉito jasno. Ali imam
osjećaj da sam se u tom trenutku, odmah nakon što sam kroz
povećalo zurio u ţenin batrljak, naglo uspravio i poĉeo traţiti svoje
roditelje. Mogu samo reći, kako bih barem djelomice objasnio ono
što je uslijedilo, da se Akira još uvijek smijuljio ondje gdje je pao,
i da je djevojĉica nastavila prekli-njati istim ravnomjernim,
upornim glasom. Drugim rijeĉima, ugoĊaj je postao priliĉno napet,
a to bi donekle moglo objasniti naĉin na koji sam išao naokolo i
naglavce okretao ono što je ostalo od te malene kuće.
U straţnjem se dijelu nalazila sićušna soba, posve uništena
granatiranjem, a ja sam tu poĉeo svoju potragu, podiţući razbijene
daske s poda, nogom od stola razbijajući vrata prevrnutog ormara.
Tada sam se vratio u glavnu prostoriju i poĉeo micati u stranu hrpe
krša, udarajući nogom od stola po svemu što se smjesta nije
uklonilo pred mojim udarcima nogom. S vremenom sam postao
svjestan da se
304
Akira prestao smijati i sad me je slijedio naokolo, vukao me za
rame i nešto mi govorio u uho. Ignorirao sam ga i nastavio svoju
potragu, a nisam zastao ĉak ni kad sam sluĉajno odbacio jedno
tijelo. Akira me je i dalje vukao za rame, a nakon nekog vremena
ja sam se okrenuo, nesposoban shvatiti zašto se baš ona osoba na
ĉiju sam pomoć raĉunao svim silama trudi sprijeĉiti me u mom
poslu, i viknuo nešto poput:
- Makni se s mene! Makni se! Ako ne ţeliš pomoći, onda odlazi!
PoĊi u svoj kut i cerekaj se!
- Vojnici! - siktao mi je u uho. - Vojnici dolaziti!
- Makni se s mene! Moja majka, moj otac! Gdje su? Nisu ovdje!
Gdje su? Gdje su?
- Vojnici! Christopher, stani, mora smiriti! Mora smiriti ili nas
ubiti! Christopher!
Tresao me je, unijevši mi se u lice. Tada sam shvatio da se u blizini
doista ĉuju neĉiji glasovi.
Dopustio sam Akiri da me povuĉe u straţnji dio prostorije. Opazio
sam da je djevojĉica utihnula i samo je njeţno drţala glavu psa.
Pas je još uvijek povremeno slabašno mahao repom.
- Christopher - usrdnim šaptom rekao je Akira. -Ako vojnik Kinez,
ja mora sakriti. - Pokazao je prema kutu. - Kineski vojnik ne smije
naći. Ali ako Japanac, ti mora reći rijeĉ koja nauĉiti.
- Ništa ne mogu reći. Gledaj, stari moj, ako mi ne ţeliš pomoći...
- Christopher! Vojnik dolaziti!
Teturao je preko sobe i nestao u ormaru što je nakrivljen stajao u
kutu. Vrata su bila tako oštećena da mu se jasno vidjela cijela
potkoljenica i ĉizma. To je bio tako patetiĉni pokušaj skrivanja da
sam se poĉeo smijati, i baš sam mu kanio doviknuti da ga još
uvijek vidim kad su se na vratima pojavili vojnici.
Prvi vojnik koji je ušao pucao je na mene, ali je metak pogodio zid
iza mene. Tada je opazio moje uzdignute ruke i ĉinjenicu da sam
strani civil, te je
305nešto doviknuo svojim drugovima koji su se nagurali iza njega.
Bili su Japanci, a sljedeće ĉega se sjećam je prepirka što je medu
njima uslijedila, tijekom koje su me drţali na nišanima. Ušlo je još
vojnika koji su poĉeli pretraţivati kuću. Ĉuo sam kako Akira iz
svog skrovišta nešto dovikuje na japanskom, a kad su se vojnici
okupili oko njegova ormara, vidio sam ga kako izlazi. Opazio sam
da nije djelovao posebno zadovoljno što ih vidi, kao ni oni što vide
njega. Drugi su se okupili oko djevojĉice, takoĊer se prepi-rući oko
toga što im je ĉiniti. Tada je ušao neki ĉasnik, svi su vojnici stali u
stav mirno, a tišina je zavladala prostorijom.
Ĉasnik - mladi satnik - pogledao je naokolo. Njegov je pogled pao
na dijete, potom na mene, a zatim se zaustavio na Akiri kojeg su
sada pridrţavala dva vojnika. Uslijedio je razgovor na japanskom u
kojem Akira nije sudjelovao. U oĉima mu se pojavio rezignirani
izraz s elementima straha. Jednom je pokušao satniku nešto reći,
ali ga je on odmah prekinuo. Došlo je do još jedne brze razmjene
rijeĉi, a tada su vojnici Akiru poveli van. Strah mu se sada jasno
vidio na licu, ali se nije opirao.
- Akira! - doviknuo sam za njim. - Akira, kamo te vode? Što nije u
redu?
Akira se osvrnuo unatrag i uputio mi kratki, odani osmijeh. Potom
je nestao prema uliĉici, a vojnici oko njega onemogućavali su mi
da ga vidim.
Mladi je satnik promatrao dijete. Tada se okrenuo k meni i rekao:
- Vi Englez? -Da.
- Molim, gospodine, što raditi ovdje?
- Ja sam - osvrnuo sam se naokolo. - Traţio sam svoje roditelje.
Zovem se Banks. Christopher Banks. Ja sam poznati detektiv.
Moţda ste...
Nisam znao kako bih nastavio, a osim toga, shvatio sam da već
neko vrijeme jecam, što nije ostavljalo
306
posebno povoljan dojam na satnika. Obrisao sam lice i nastavio: -
Došao sam ovamo naći svoje roditelje. Ali oni više nisu ovdje.
Zakasnio sam.
Satnik je još jednom preletio pogledom preko krša, tijela,
djevojĉice s umirućim psom. Zatim je nešto rekao najbliţem
vojniku koji nije skidao pogleda s mene. Na koncu se obratio meni:
-Molim, gospodine, vi poći sa mnom.
Napravio je pristojnu, ali odluĉnu kretnju i pokazao mi neka ispred
njega iziĊem na uliĉicu. Nije spremio pištolj u futrolu, ali nije ga ni
uperio u mene.
- Ova djevojĉica - rekoh. - Hoćete li je odvesti na neko sigurno
mjesto?
Bez rijeĉi je zurio u mene. Potom je rekao: -Molim, gospodine. Vi
sada otići.
Sve u svemu, Japanci su se sasvim pristojno odnosili prema meni.
Drţali su me u malenoj straţnjoj prostoriji u zgradi u kojoj se
nalazio njihov stoţer - bivša vatrogasna postaja - gdje su mi dali
jesti, a lijeĉnik se pobrinuo za nekoliko ozljeda što sam ih jedva
opazio. Stavio mi je zavoje na stopalo i dali su mi veliku ĉizmu za
tu nogu. Vojnici zaduţeni za mene nisu znali engleski, a ĉinilo se
da nisu sigurni jesam li ja zarobljenik ili gost, no ja sam bio previše
iscrpljen da bi me to opterećivalo; leţao sam na poljskom krevetu
što su ga namjestili u sobiĉku i nekoliko sam sati lebdio izmeĊu
sna i jave. Nisam bio zakljuĉan; zapravo, vrata prema susjednom
uredu nisu se dobro zatvarala pa sam, kad god bih se probudio, ĉuo
prepirke na japanskom ili nekoga kako viĉe na telefon, vjerojatno u
vezi sa mnom. Sada mi se ĉini da sam za cijelo to vrijeme imao
laganu vrućicu; dok sam tako lebdio izmeĊu sna i jave, glavom su
mi kruţili dogaĊaji od upravo proţivljenih sati, ali i od nekoliko
proteklih tjedana. Tada su se postupno, jedna po jedna, maglice
poĉele
307raspršivati te sam, kad me je kasno poslije podne probudio
dolazak pukovnika Hasegavve, otkrio da imam posve novi pristup
prema svemu što me je muĉilo glede sluĉaja.
Pukovnik Hasegavva - ţustar muškarac ĉetrdesetih godina -
pristojno se predstavio i rekao: - Drago mi je vidjeti da se mnogo
bolje osjećate, gospodine Banks. Vjerujem da su se moji ljudi
dobro brinuli o vama. Radujem se što vam mogu reći kako sam
dobio upute da vas odvedem u britanski konzulat. Smijem li
predloţiti da odmah poĊemo?
- Zapravo, pukovniĉe - rekao sam i nesigurno ustao - više bih volio
da me odvedete na jedno drugo mjesto. Vidite, priliĉno je hitno.
Nisam siguran kako glasi toĉna adresa, ali nije daleko od ceste
Nanking. Moţda vam je poznato. Rijeĉ je o prodavaonici u kojoj
se prodaju gramofonske ploĉe.
- Tamo ţelite kupiti gramofonske ploĉe? Nisam bio raspoloţen za
objašnjavanje pa sam
samo rekao: - Vaţno je da stignem onamo što je moguće brţe.
- Naţalost, gospodine, dobio sam upute da vas odvedem u britanski
konzulat. Bojim se da bismo izazvali velike probleme kad bih
drukĉije postupio.
Uzdahnuo sam. - Pretpostavljam da imate pravo, pukovniĉe. U
svakom sluĉaju, kad bolje promislim, vjerojatno bih zakasnio.
Pukovnik je pogledao na sat. - Da, bojim se da je tako. Ali ako
smijem predloţiti, ukoliko odmah krenemo, uskoro ćete opet
uţivati u svojoj glazbi.
Vozili smo se u otvorenom vojnom vozilu, a za volanom je bio
pukovnikov posilni. Bilo je lijepo poslijepodne i sunce je
obasjavalo ruševine Chapeija. Polako smo se kretali jer, iako je
rašĉišćen dobar dio puta - goleme hrpe krša nalazile su se uz cestu
-cesta je bila puna rupa od granata. Katkad bismo prošli ulicom
gotovo bez znakova rušenja; ali tada bismo skrenuli iza ugla i
vidjeli katkad do temelja
308
porušene kuće, a svaki preţivjeli telegrafski stup stajao je pod
neobiĉnim kutem izmeĊu isprepletenih kabela. Dok smo se kretali
kroz takvo podruĉje, jednom sam vidio priliĉno daleko preko
ruševina, te sam opazio dimnjake dvaju peći.
- Engleska je divna zemlja - govorio je pukovnik Hasegawa. -
Mirna, dostojanstvena. Prekrasna zelena polja. Još uvijek sanjam o
tome. I vaša knjiţevnost. Dickens, Thackerav. Orkanski visovi.
Posebno mi se sviĊa vaš Dickens.
- Pukovniĉe, oprostite što ovo spominjem. Ali kad su me vaši ljudi
juĉer našli, bio sam s nekim. S jednim japanskim vojnikom. Moţda
sluĉajno znate što se s njim dogodilo?
- Taj vojnik. Nisam siguran što se s njim dogodilo.
- Doista se pitam gdje bih ga ponovno mogao naći.
- Ţelite ga ponovno naći? - Pukovnikovo se lice uozbiljilo. -
Gospodine Banks, savjetujem vam da se više ne opterećujete tim
vojnikom.
- Pukovniĉe, je li on u vašim oĉima poĉinio neki prekršaj?
- Prekršaj? - S blagim je osmijehom promatrao ruševine kraj kojih
smo prolazili. - Gotovo je sigurno da je taj vojnik davao podatke
neprijatelju. Vjerojatno se tako oslobodio iz zarobljeništva. Koliko
sam shvatio, vi ste sami u svojoj izjavi rekli da ste ga našli blizu
Kuomintangovih linija. To uvelike ukazuje na kukaviĉluk i izdaju.
Zaustio sam da ću se pobuniti, ali sam shvatio da sukob s
pukovnikom nije ni u Akirinu ni u mojem interesu. Nakon
nekoliko trenutaka šutnje pukovnik je rekao:
- Nije mudro biti previše sentimentalan. Njegov naglasak, koji je
inaĉe bio impresivan,
zakazao je na ovoj posljednjoj rijeĉi pa ju je izgovorio kao »sen-ĉi-
men-tol-an«. To mi je priliĉno zasmetalo
309pa sam se okrenuo ne odgovorivši mu. No trenutak kasnije
suosjećajnim je tonom pitao:
- Taj vojnik. Upoznali ste ga negdje ranije?
- Mislio sam da jesam. Mislio sam da mi je on prijatelj iz
djetinjstva. Ali sada više nisam tako siguran. Poĉinjem shvaćati da
mnoge stvari nisu onakve kakvima sam ih zamišljao.
Pukovnik je kimnuo. - Sada se ĉini da je naše djetinjstvo tako
daleko. Sve ovo - zamahnuo je prema ruševinama - toliko patnje.
Jedna od naših japanskih pjesnikinja, dvorska dama od prije
mnogo godina, napisala je kako je to ţalosno. Pisala je kako
djetinjstvo postaje stranom zemljom kad jednom odrastemo.
- Pa, pukovniĉe, za mene to baš nije strana zemlja. Na mnoge sam
naĉine baš ondje nastavio ţivjeti cijeli svoj ţivot. Tek sam se sada
poĉeo udaljavati od toga.
Prošli smo kroz japanska kontrolna mjesta i ušli u Hongkew,
sjevernu ĉetvrt Naselja. I u tom je podruĉju bilo znakova rušenja,
kao i tjeskobnih vojnih priprema. Vidio sam mnoge hrpe vreća s
pijeskom i kamione pune vojnika. Kad smo se pribliţili kanalu,
pukovnik je rekao:
- Jednako kao i vi, gospodine Banks, ja veoma volim glazbu.
Posebno Beethovena, Mendelssohna, Brahmsa. Chopina takoĊer.
Treća sonata je veliĉanstvena.
- Kulturan ĉovjek poput vas, pukovniĉe - primijetio sam -
zasigurno ţali zbog svega ovoga. Mislim na sav ovaj pokolj što ga
je izazvala invazija vaše zemlje na Kinu.
Bojao sam se da će se naljutiti, ali on se mirno nasmiješio i rekao:
- To je ţalosno, slaţem se. No ako Japan ţeli postati velika zemlja
poput vaše, gospodine Banks, onda je nuţno. Baš kao što je
jednom bilo nuţno za Englesku.
310
Nekoliko smo trenutaka šutjeli. Tada je pitao:
- Sigurno ste juĉer, u Chapeiju, vidjeli neugodnih prizora?
- Da. Doista jesam.
Odjednom se neobiĉno nasmijao, a ja sam se trgnuo. - Gospodine
Banks - rekao je - shvaćate li, imate li uopće pojma o tome kakve
nas još strahote oĉekuju?
- Nastavite li s invazijom na Kinu, siguran sam...
- Oprostite, gospodine - sad je govorio priliĉno ţivahno - ne
govorim samo o Kini. Cijela zemaljska kugla, gospodine Banks,
cijela zemaljska kugla uskoro će se naći u ratu. Ono što ste upravo
vidjeli u Chapeiju, to je tek sitna ĉestica prašine u usporedbi s
onim što će svijet uskoro doţivjeti! - To je izgovorio pobjedniĉkim
tonom, ali je potom ţalosno odmahnuo glavom. - Bit će uţasno -
tiho je rekao. - Uţasno. Ne moţete ni zamisliti, gospodine.
Ne sjećam se jasno onih prvih nekoliko sati nakon što sam se
vratio. No pretpostavljam da moj dolazak na teren britanskog
konzulata, u japanskom vojnom vozilu i izgleda više ili manje
poput skitnice, nije naroĉito povoljno djelovao na moral tjeskobne
zajednice. NeodreĊeno se sjećam sluţbenika koji su istrĉali pred
nas, a zatim, kad su me uveli u zgradu, izraza lica generalnog
konzula dok je ţurno silazio stubama. Ne znam koje mi je prve
rijeĉi uputio, ali se sjećam da sam mu rekao, moţda ĉak i prije bilo
kakvog pozdrava:
- Gospodine George, moram vas zamoliti da mi bez odgaĊanja
dopustite razgovarati s vašim ĉovjekom MacDonaldom.
- MacDonaldom? Johnom MacDonaldom? Ali zašto ţelite s njim
razgovarati, stari moj? Gledajte, vama je potreban odmor. Pobrinut
ćemo se da vas pregleda lijeĉnik...
311- Jasno mi je da od umora loše izgledam. Ne brinite, poći ću se
malo osvjeţiti. Ali molim vas, neka me MacDonald priĉeka. Jako
je vaţno.
Odveli su me u gostinjsku sobu u zgradi konzulata, a ondje sam se
uspio obrijati i okupati unatoĉ cijelom nizu ljudi koji su mi kucali
na vrata. Jedan od njih bio je ozbiljni škotski kirurg koji me je
pregledavao dobrih pola sata, uvjeren da od njega skrivam neku
tešku ozljedu. Drugi su se dolazili raspitivati o mojoj dobrobiti, a
barem trojicu od njih poslao sam natrag s nestrpljivim upitom u
vezi s MacDonaldom. Dobio sam samo neodreĊene odgovore o
tome da ga još nisu pronašli; i tada me je, kako je veĉer prolazila,
iscrpljenost - ili moţda nešto što mi je lijeĉnik dao -poslala u
dubok san.
Nisam se probudio sve do kasno idućeg jutra. Zamolio sam da mi
doruĉak pošalju u sobu, a zatim sam se preodjenuo u ĉistu odjeću
što su je donijeli iz Cathava dok sam spavao. Tada sam se osjetio
mnogo bolje pa sam odluĉio smjesta poći u potragu za
MacDonaldom.
Mislio sam da ću se sjetiti puta do MacDonal-dova ureda, ali
zgrada konzulata bila je priliĉno zamršena pa sam se ĉesto morao
raspitivati kod ljudi koje sam susretao. Još uvijek sam bio pomalo
izgubljen dok sam silazio nekakvim stubama, a tada sam na
odmorištu ispod sebe opazio sir Cecila Medhursta.
Jutarnje se sunce probijalo kroz visoke prozore na odmorištu i
osvjetljavalo sivi kamen oko njega. Više nikoga nije bilo na
odmorištu, a sir Cecil je lagano pogrbljen, s rukama na leĊima,
zurio u dvorište konzulata. Došao sam u iskušenje da se povuĉem
natrag uza stube, ali to je bio tihi dio zgrade pa je postojala
mogućnost da će ga moji koraci navesti da pogleda gore. Stoga
sam nastavio silaziti, a kad sam mu se
312
pribliţio, okrenuo se kao da je cijelo vrijeme bio svjestan moga
dolaska.
- Zdravo, stari moj - rekao je. - Ĉuo sam da ste se vratili. Bilo je
malo panike kad ste nestali, kaţem vam. Osjećate li se bolje?
- Da. Dobro mi je, hvala. Samo mi stopalo zadaje malo problema.
Ne stane mi u cipelu.
Sunce mu je obasjavalo lice tako da je izgledao staro i umorno.
Ponovno se okrenuo prema prozoru i virnuo van; stao sam kraj
njega i takoĊer pogledao van. Ispod nas su tri policajca ţurila
naprijed natrag preko tratine i slagala vreće pijeska na hrpu.
- Ĉuli ste da je otišla? - pitao je sir Cecil. -Da.
- Naravno, kad ste nestali istodobno, poĉeo sam napreĉac donositi
zakljuĉke. Kao i još nekoliko ljudi, rekao bih. Zato sam jutros
došao ovamo. Kako bih vam se ispriĉao. No rekli su mi da spavate.
Pa sam samo... pa, samo sam ovdje dangubio.
- Doista nema potrebe za ispriĉavanjem, sir Cecil.
- O da, ima. Ĉini mi se da sam neku veĉer išao naokolo i govorio
ono što nije trebalo. Znate. Napreĉac sam donosio zakljuĉke.
Naravno, sada svi znaju da sam od sebe pravio budalu. No ipak
sam mislio da je bolje doći ovamo i objasniti svoje postupke.
Dolje na tratini vidio sam kineskog teţaka koji je na kolicima
dovezao još vreća pijeska. Policajci su ih poĉeli istovarivati.
- Je li ostavila pismo? - pitao sam nastojeći zvu-ĉiti ravnodušno.
- Ne. Ali sam jutros primio brzojav. Ona je u Macau, znate. Kaţe
da joj je dobro i da je na sigurnom. Kaţe da je sama i da će mi
uskoro pisati. -Potom se okrenuo k meni i uhvatio me za lakat. -
Banks, znam da će i vama nedostajati. Na neki naĉin, znate, više
bih volio da je otišla s vama. Znam da ona... ima jako lijepo
mišljenje o vama.
313- Zacijelo je to bio veliki šok - primijetio sam jer nisam znao
što bih drugo mogao reći.
Sir Cecil se okrenuo od mene i neko je vrijeme zurio u policajce.
Tada je rekao: - Zapravo i nije, iskreno reĉeno. Uopće nije bio šok.
- Potom je nastavio: - Uvijek sam joj govorio da bi trebala otići,
govorio sam joj neka pode i nade ljubav, znate, pravu ljubav. Ona
to zasluţuje, ne mislite li? Sad je otišla. Pošla je potraţiti pravu
ljubav. Moţda će je naći. Ondje, na Juţnom kineskom moru, tko
zna? Moţda će upoznati nekog putnika, u jednoj luci, u hotelu, tko
zna? Postala je romantiĉna, shvaćate? Morao sam je pustiti da ode.
- U oĉima su mu se poĉele skupljati suze.
- Što ćete sada uĉiniti, gospodine? - blago sam pitao.
- Što ću uĉiniti? Tko zna? Trebao bih poći kući, valjda.
Pretpostavljam da ću to uĉiniti. Poći kući. To jest, ĉim ovdje
namirim nekoliko dugova.
Ĉuo sam kako se iza nas stubištem spuštaju koraci, ali sad su
usporili i stali, a mi smo se obojica okrenuli. Priliĉno sam se
obeshrabrio kad sam ugledao Gravsona, sluţbenika iz Gradskog
vijeća.
- Dobro jutro, gospodine Banks. Dobro jutro, sir Cecil. Gospodine
Banks, svima nam je neizmjerno drago da ste se vratili ţivi i
zdravi.
- Hvala vam, gospodine Gravson. - No kad je jednostavno nastavio
stajati u dnu stubišta glupavo se smiješeći, dodao sam: - Vjerujem
da sve pripreme za sveĉanost u Jessfieldovu parku napreduju na
vaše zadovoljstvo.
- O da, da. - NeodreĊeno se nasmijao. - No sada sam vas došao
potraţiti, gospodine Banks, jer sam ĉuo da ţelite razgovarati s
gospodinom MacDonal-dom.
- Da, tako je. Zapravo, baš sam krenuo u potragu za njim.
314
- Ah. Pa, nećete ga naći u njegovom uredu. Ako poĊete za mnom,
gospodine, odvest ću vas k njemu.
Blago sam stisnuo sir Cecilovo rame - okrenuo se prema prozoru
kako bi sakrio suze - a potom sam ţustro krenuo za Gravsonom.
Poveo me je kroz pusti dio zgrade, a tada smo stigli do hodnika iz
kojeg se ulazilo u niz ureda. Ĉuo sam kako netko razgovara
telefonom, a muškarac koji je izišao iz jednog ureda kimnuo je
Gray-sonu. Gravson je otvorio druga vrata i kretnjom me pozvao
neka uĊem prije njega.
Ušao sam u maleni, ali dobro opremljeni ured u kojem je
dominirao veliki pisaći stol. Stao sam na pragu jer u sobi nije bilo
nikoga, ali me je Gravson gurnuo unutra i potom je zatvorio vrata.
Tada je zaobišao stol, sjeo i pokazao prema praznoj stolici.
- Gospodine Gravson - rekoh - nemam vremena za ove budalaste
šale.
- Ţao mi je - rekao je Gravson - znam da ste ţeljeli vidjeti
MacDonalda. Ali vidite, MacDonaldovo podruĉje rada je protokol.
Vrlo dobro obavlja svoje duţnosti, ali njegovo se podruĉje zapravo
ne širi mnogo dalje.
Nestrpljivo sam uzdahnuo, ali prije no što sam uspio progovoriti,
Gravson je nastavio:
- Vidite, stari moj, kad ste rekli da ţelite MacDonalda, pretpostavio
sam da ţelite mene. Ja sam onaj s kojim trebate razgovarati.
Tada sam opazio da je Gravson nekako drukĉiji. Njegovo
ulagivanje je nestalo i mirno me je promatrao preko stola. Kad je
na mojem licu vidio da sam poĉeo shvaćati, još je jednom pokazao
stolicu.
- Molim vas, udobno se smjestite, stari moj. I doista se ispriĉavam
što sam vas priliĉno zavaravao otkako ste stigli ovamo. Ali vidite,
morao sam se pobrinuti da ne poĉinite nešto što bi izazvalo velike
probleme s drugim silama. Dakle, da vidim, ĉini mi se da ţelite
sastanak sa Ţutom Zmijom.
315- Da, gospodine Gravson. Pitam se moţete li srediti tako nešto.
- Sluĉajno se dogodilo da smo konaĉno primili vijest dok vas nije
bilo. Ĉini se da su sada sve strane spremne udovoljiti vašem
zahtjevu. - Potom se nagnuo naprijed i rekao mi: - Dakle,
gospodine Banks. Osjećate li da ste blizu?
- Da, gospodine Gravson. Konaĉno, vjerujem da jesam.
Tako sam se sinoć, odmah iza jedanaest sati, vozio automobilom
kroz otmjena rezidencijalna podruĉja Francuske koncesije u
društvu dvojice ĉasnika iz kineske tajne policije. Prolazili smo
avenijama s drvoredima, kraj velikih kuća od kojih su neke bile
posve skrivene iza visokih zidova i ţivica. Potom smo ušli kroz
kapiju s jakim osiguranjem i zaustavili se u pošljunĉanom dvorištu.
Mraĉna kuća, ĉetiri ili pet katova visoka, stajala je pred nama.
Unutra je sve bilo slabo osvijetljeno, a u sjenkama su se nazirali
straţari. Dok sam svoje vodiĉe slijedio središnjim stubištem,
stekao sam dojam da je kuća donedavno pripadala imućnom
Europljaninu, ali je sada, iz nekog razloga, dospjela u ruke
kineskih vlasti; vidio sam primitivne obavijesti i rasporede pri-
ĉvršćene na zidovima tik do sjajnih djela zapadnjaĉke i kineske
umjetnosti.
Sudeći prema dekoru, soba u koju su me uveli donedavno je
sadrţavala stol za bilijar. Sad je nasred sobe zjapio prazan prostor,
a tu sam ja šetkao dok sam ĉekao. Nakon dvadesetak minuta ĉuo
sam kako u dvorište stiţe još automobila, ali kad sam pokušao
pogledati kroz prozore, otkrio sam da gledaju na vrtove sa strane
kuće pa nisam vidio što se dogaĊa sprijeda.
Prošlo je moţda još pola sata dok me konaĉno nisu pozvali. Odveli
su me još jedan kat više, a zatim hodnikom kraj drugih straţara.
Tada su oni
316
koji su me pratili stali, a jedan je pokazao vrata nekoliko metara
dalje. Nastavio sam hodati bez pratnje i na koncu sam ušao u
prostoriju koja je podsjećala na veliku radnu sobu. Pod mojim
nogama nalazio se debeli sag, a na gotovo svim zidovima bile su
police s knjigama. Na drugom kraju, gdje su teški zastori skrivali
izbojke s prozorima, nalazio se pisaći stol sa stolicama s obje
strane. Stolna lampa bacala je toplu svjetlost na stol, ali je inaĉe
veći dio prostorije bio u sjenkama. Dok sam stajao promatrajući
okolinu, netko je ustao iza pisaćeg stola, polako ga zaobišao i
pokazao prema stolici s koje je ustao.
- Zašto ondje ne sjedneš, Vrapĉiću? - rekao mi je ujak Philip. -
Sjećaš se, zar ne? Uvijek si volio sjediti na mojoj stolici iza
pisaćeg stola.
317Dvadeset drugo poglavlje
Da nisam oĉekivao da ću ga vidjeti, sasvim je moguće da ne bih
prepoznao ujaka Philipa. Tijekom godina se udebljao; iako nije bio
debeo, vrat mu je postao širi i obrazi su mu se objesili. Kosa mu je
bila tanka i bijela. No oĉi su djelovale smireno i vedro, baš onako
kako sam ih se sjećao.
Nisam se smiješio dok sam mu prilazio; niti sam pošao iza stola do
stolice što mi ju je ponudio. - Sjest ću ovdje - rekao sam i
zaustavio se kraj druge stolice.
Ujak Philip je slegnuo ramenima. - Pa, to ionako nije moj pisaći
stol. Zapravo, nikad ranije nisam bio u ovoj kući. Ima li to neke
veze s tobom, ovo mjesto?
- Ni ja nikad ranije nisam bio ovdje. Smijem li predloţiti da
sjednemo?
Kad smo sjeli, prvi put smo mogli jasno vidjeti jedan drugoga na
svjetlosti stolne lampe, te smo se trenutak pomno prouĉavali.
- Nisi se baš previše promijenio, znaš, Vrapĉiću -rekao je. - U tebi
je lako vidjeti djeĉaka, ĉak i sada.
- Bio bih ti zahvalan da me ne zoveš tim imenom.
- Oprosti. Priliĉno bezobrazno, priznajem. Dakle tu smo, uspio si
mi ući u trag. Ranije sam uporno odbijao susret s tobom. No
pretpostavljam da sam te na kraju poţelio ponovno vidjeti.
Dugujem ti poneko objašnjenje, valjda. Ali nisam bio siguran,
znaš, što misliš o meni. Prijatelj ili neprijatelj, takve
318
stvari. No ovih dana više za većinu ljudi ne znam što misle. Znaš li
da su mi rekli neka ovo drţim uza se, za svaki sluĉaj? - Izvadio je
maleni srebrni pištolj i podigao ga prema svjetlu. - Moţeš li to
vjerovati? Mislili su da ćeš me htjeti napasti.
- Ali vidim da si ga ipak ponio.
- O, ali nosim ga svuda. Ovih dana ima tako mnogo ljudi koji mi
ţele nauditi. Zapravo ga nisam donio radi tebe. Jedan od onih ljudi
koji stoje vani. Moţda su mu platili da upadne ovamo i izbode me
noţem. Tko moţe znati? Tako je to sa mnom, bojim se. Još otkako
je poĉela ova lakrdija sa Ţutom Zmijom.
- Da. Ĉini se da si posebno sklon izdajstvu.
- To je pomalo oštro, ako ţeliš nagovijestiti ono što ja mislim da
ţeliš. Što se tiĉe komunista, u redu, da, postao sam izdajica. Ĉak ni
u tom sluĉaju to nikad nije bila moja namjera, znaš. Jednog su me
dana uhvatili Chiangovi ljudi i zaprijetili da će me muĉiti.
Priznajem, to me uopće nije privlaĉilo, baš nimalo. No na koncu su
uĉinili nešto mnogo pametnije. Trikom su me naveli na izdaju. I
tada, vidiš, to je bilo to. Jer kao što si vidio, nitko izdajice ne
kaţnjava onako okrutno kao moji bivši drugovi.
- Sudeći prema mojim istragama - rekoh - mnogi su ljudi zbog tebe
izgubili ţivot. I ne samo oni koje si izdao.. Jednom, prije godinu
dana, dopustio si da komunisti povjeruju kako je Ţuta Zmija neki
drugi ĉovjek. Mnogi ĉlanovi njegove obitelji, ukljuĉujući troje
djece, ubijeni su u prvom valu odmazde.
- Ne smatram sebe vrijednim divljenja. Ja sam kukavica i to znam
već jako dugo. Ali teško me se moţe drţati odgovornim za
divljaštvo Crvenih. Pokazali su se jednako opakima kao i Chiang-
Kai-shek, a ja ih više uopće ne poštujem. Ali slušaj, ne vjerujem da
si došao razgovarati o svemu tome.
- Ne, nisam.
319- Dakle, Vrapĉiću. Oprosti. Christophere. Dakle. Što ću ti
ispriĉati? Gdje ćemo poĉeti?
- Od mojih roditelja. Gdje su oni?
- Bojim se da je tvoj otac mrtav. Već dugi niz godina. Ţao mi je.
Ništa nisam rekao, već sam ĉekao. Na koncu je on rekao:
- Reci mi, Christophere. Što misliš da se dogodilo tvom ocu?
- Zar se tebe tiĉe što ja mislim? Došao sam ovamo ĉuti što ćeš ti
reći.
- U redu. No zanimalo me je do kojih si zakljuĉaka sam došao. Na
kraju krajeva, stekao si priliĉno velik ugled u takvim stvarima.
To me je iritiralo, ali mi je palo na pamet da će ujak Philip
suraĊivati samo pod svojim uvjetima. Na koncu sam rekao: - Moja
je pretpostavka bila da je moj otac zauzeo stav, hrabro se
usprotivio svojim poslodavcima u vezi s profitom od trgovine opi-
jumom. Uĉinivši to, pretpostavio sam da je ustao protiv golemih
interesa i stoga su ga uklonili.
Ujak Philip je kimnuo. - Oĉekivao sam da si tako nešto vjerovao.
Tvoja majka i ja mnogo smo razgovarali o tome što bi ti trebao
vjerovati. A odluĉili smo se više ili manje za ovo što si upravo
rekao. Znaĉi da smo uspjeli. Bojim se da je istina, Vrapĉiću,
mnogo prozaiĉnija. Tvoj je otac jednoga dana pobjegao sa svojom
ljubavnicom. Ţivio je s njom godinu dana u Hong Kongu, sa
ţenom po imenu Elizabeth Cornwallis. Ali Hong Kong je strašno
uštogljen i britanski, znaš. Oni su bili sablazan i na koncu su
morali pobjeći u Malaccu ili neko takvo mjesto. Tada je on dobio
tifus i umro, u Singapuru. To je bilo dvije godine nakon što vas je
napustio. Ţao mi je, stari moj, teško je sve to ĉuti, znam. Ali
pripremi se. Imam ti još mnogo toga ispriĉati do kraja ove veĉeri.
- Kaţeš da je moja majka znala? U ono vrijeme?
320
- Da. Pazi, ne u poĉetku. Mjesec dana ili više. Tvoj je otac dobro
zameo svoje tragove. Tvoja je majka to saznala zato što joj je
pisao. Ona i ja smo jedini koji smo znali istinu.
- Ali detektivi. Kako je moguće da detektivi nisu otkrili što je
uĉinio?
- Detektivi? - Ujak Philip se kratko nasmijao. -Oni loše plaćeni,
premoreni detektivĉići? Oni ne bi našli ni slona koji je nestao na
cesti Nanking. - Ja sam šutio, a on je nastavio: - S vremenom bi ti
bila rekla. Ali ţeljeli smo te zaštititi. Zato smo te naveli da vjeruješ
u one bajke.
Poĉeo sam se osjećati nelagodno sjedeći tako blizu stolne lampe,
ali stolica uspravna naslona nije mi dopuštala da se naslonim
unatrag. Budući da sam šutio još nekoliko trenutaka, ujak Philip je
rekao:
- Dopusti da budem pošten prema tvom ocu. Njemu je bilo teško.
Uvijek je volio tvoju majku, jako ju je volio. Posve sam siguran da
je nije prestao voljeti do samoga kraja. Na neki naĉin, Vrapĉiću,
baš je u tome bio problem. Previše ju je volio, idealizirao ju je. Za
njega je jednostavno bilo preteško ispunjavati ono što je on
smatrao njezinim oĉekivanjima. Pokušavao je. O da, pokušavao je
i to ga je gotovo slomilo. Mogao je jednostavno reći: »Slušaj,
mogu uĉiniti samo toliko jer sam takav.« Ali on ju je oboţavao.
Oĉajniĉki je ţelio postati dovoljno dobar za nju, a kad je shvatio da
to nema u sebi, pa, otišao je. S nekim kome je bio dobar onakav
kakav je bio. Meni se ĉini da se samo ţelio odmoriti. Toliko se tru-
dio tijekom cijelog niza godina, a tada se poţelio odmoriti. Nemoj
ruţno misliti o njemu, Vrapĉiću. Mislim da nikad nije prestao
voljeti tebe ili tvoju majku.
- A moja majka? Što je bilo s njom?
Ujak Philip se nagnuo naprijed, oslonio se na lak-tove i lagano
zabacio glavu. - Koliko već znaš o njoj? - pitao je.
321Vedrina koju je ranije nastojao unijeti u svoj glas sasvim je
nestala. Sad je izgledao poput izmuĉenog starca kojeg izjeda
mrţnja prema samome sebi. Pozorno me je promatrao, a ţuta
svjetlost stolne lampe otkrivala je dlaĉice što su mu rasle iz
nosnica. Odozdo su dopirali zvukovi gramofona na kojem je
svirala kineska vojna glazba.
- Ne pokušavam te razljutiti - rekao je kad nisam odgovorio. - Ne
ţelim o tome govoriti više no što je nuţno. Hajde. Koliko si toga
otkrio?
- Nedavno sam bio pod dojmom da su oba moja roditelja
zatoĉenici u Chapeiju. Dakle, vidiš, nisam bio previše pametan.
Ĉekao sam da progovori. Ostao je neko vrijeme u svom neobiĉnom
poloţaju, a tada se nagnuo na naslon stolice i rekao:
- Ovoga se nećeš sjećati. Ali uskoro nakon što je tvoj otac otišao,
došao sam u vašu kuću posjetiti tvoju majku. Tog je dana došao još
jedan ĉovjek. Jedan kineski gospodin.
- Govoriš o diktatoru po imenu VVang Ku.
- Ah. Onda nisi bio baš tako glup.
- Saznao sam njegovo ime. No pretpostavljam da sam nakon toga
bio previše zaokupljen laţnim tragom.
Uzdahnuo je i oslušnuo. - Slušaj - rekao je. -Kuomintangove
himne. Sviraju ih kako bi mi se rugali. Kamo god me odvedu,
uvijek je ovako. DogaĊa se previše ĉesto da bi bila sluĉajnost. -
Ništa nisam rekao, a on je ustao i pošao u sjenke kraj teških
zavjesa.
- Tvoja majka - na koncu je rekao - bila je odana našoj kampanji.
Kako bi se prekinuo uvoz opijuma u Kinu. Mnoge europske
kompanije, ukljuĉujući i onu u kojoj je radio tvoj otac, sjajno su
zaraĊivale uvozeći indijski opijum u Kinu i pretvarajući milijune
Kineza u bespomoćne ovisnike. U onim danima ja sam bio jedan
od glavnih u kampanji. Dugo je vremena
322
naša strategija bila priliĉno naivna. Mislili smo da moţemo
posramiti te kompanije, pa će se same odreći svojih zarada od
opijuma. Pisali smo pisma, pribavljali dokaze koji su pokazivali
koliko štete opijum nanosi kineskom narodu. Da, moţeš se smijati,
bili smo jako naivni. Ali vidiš, mislili smo da imamo posla s
kršćanima kakvi smo i mi. Pa, na koncu smo vidjeli da nas to
nikamo ne vodi. Otkrili smo da ti ljudi, osim što su veoma voljeli
zaradu, zapravo ţele da Kinezi budu beskorisni. Ţeljeli su da meĊu
njima vlada kaos, da budu ovisnici, nesposobni vladati svojom
zemljom. Tako bi se zemljom moglo upravljati doslovno kao
kolonijom, ali bez uobiĉajenih obveza. Stoga smo promijenili
taktiku. Postali smo sofisticiraniji. Tada su, baš kao i sada, pošiljke
opijuma putovale rijekom Yangtze. Brodovi su ih morali prevoziti
uzvodno, kroz podruĉja u vlasti bandita. Bez adekvatne zaštite
pošiljke ne bi stigle mnogo dalje od usjeka duţ Yangtzea bez da
budu opljaĉkane. Zato su sve kompanije, Morganbrook & Byatt,
Jardine Matheson i ostale, obiĉavale sklapati dogovore s lokalnim
diktatorima kroz ĉije su teritorije pošiljke prolazile. Ti diktatori
zapravo su bili samo voĊe bandita, ali imali su vojske, imali su
moć osigurati neometan prolaz pošiljkama. Dakle, osmislili smo
novu strategiju. Više nismo pokušavali djelovati na trgovaĉke
kompanije. Obraćali smo se diktatorima. Apelirali smo na njihov
rasni ponos. Ukazivali smo na to da oni mogu prekinuti profita-
bilnost trgovine opijumom, ukloniti najveću zapreku koja
Kinezima onemogućava da u vlastite ruke preuzmu svoju sudbinu,
svoju zemlju. Naravno, nekima je bilo previše stalo do isplata što
su ih primali. Ali imali smo nekoliko obraćenika. VVang Ku je u
ono vrijeme bio jedan od moćnijih meĊu tim banditskim voĊama.
Njegovo je podruĉje pokrivalo nekoliko stotina kvadratnih
kilometara na sjeveru Hunana. Priliĉno okrutan ĉovjek, ali su ga
toliko poštivali i bojali
323ga se da je bio doista dragocjen trgovaĉkim kompanijama.
Dakle, VVang Ku je postao pun razumijevanja za našu stvar. Ĉesto
je dolazio u Šangaj, sviĊao mu se ovdašnji ţivot na visokoj nozi, te
smo tijekom tih posjeta uspjeli utjecati na njega. Vrapĉiću, jesi li
dobro?
- Da, dobro sam. Slušam.
- Moţda bi sada trebao otići, Vrapĉiću. Ne moraš ĉuti ono što ću ti
uskoro ispriĉati.
- Ispriĉaj mi. Slušam.
- U redu. Drţim da bi to trebao ĉuti, ukoliko moţeš podnijeti. Jer...
pa, jer je moraš naći. Još uvijek postoji šansa da ćeš je naći.
- Znaĉi, moja je majka ţiva?
- Nemam razloga misliti da nije.
- Onda mi reci. Nastavi priĉati ono što si poĉeo. Vratio se do stola i
ponovno sjeo ispred mene. -
Onaj dan kad je VVang Ku došao u vašu kuću -rekao je. - U redu
je da se sjećaš toga dana. Posve si u pravu kad sumnjaš da je bio
vaţan. Toga je dana tvoja majka otkrila da VVang Kuovi motivi ni
izdaleka nisu ĉisti. Jednostavno reĉeno, planirao je za sebe
prisvojiti pošiljke opijuma. Naravno, sve je to priliĉno
zakomplicirao tako da su u igri bile još tri ili ĉetiri druge skupine,
vrlo kineski, ali na kraju, da, sve se svodilo na to. Većina nas je to
već znala, ali tvoja majka nije. Drţali smo je u neznanju, moţda
glupo, jer smo osjećali da ona to neće prihvatiti. Mi ostali, prirodno
je da nas je to muĉilo, ali smo ipak odluĉili suraĊivati s VVangom.
Da, on je opijum kanio prodavati istim ljudima kao i trgovaĉke
kompanije. No vaţno je bilo zaustaviti uvoz. Trgovinu uĉiniti
neprofitabilnom. Naţalost, onoga dana kad je VVang Ku došao u
vašu kuću rekao je nešto po ĉemu je tvoja majka prvi put shvatila
kakva je njegova veza s nama. Pretpostavljam da se osjećala glupo.
Moţda je cijelo vrijeme sumnjala u tako nešto, ali to nije ţeljela
prihvatiti pa je bila jednako
324
ljuta na sebe i mene kao i na VVanga. U svakom sluĉaju, posve je
izgubila kontrolu nad sobom, zapravo ga je udarila. Samo lagano,
shvaćaš, ali njezina je ruka dotaknula njegov obraz. I naravno, u
lice mu je rekla sve što je imala reći. Tada sam znao da će trebati
platiti neku uţasnu cijenu. Pokušao sam stvar riješiti ondje i tada.
Objasnio sam mu kako je tvoj otac nedavno otišao, da je tvoja
majka doista veoma uzrujana, nastojao sam mu sve to prikazati
dok je odlazio. Nasmiješio se i rekao neka se ne zabrinjavam, ali ja
sam brinuo, o da, doista sam bio zabrinut. Znao sam da se s onim
što je tvoja majka uĉinila ne moţe tako lako izvući. Laknulo bi mi,
kaţem ti, da je VVang jednostavno prestao sudjelovati u našem
planu. Ali on je ţelio opijum, već je mnogo toga organizirao. Osim
toga, uvrijedila ga je stranki-nja, a on je ţelio da se to ispravi.
Kad sam se nagnuo prema njemu i osvijetljenom dijelu prostorije,
imao sam neobiĉan osjećaj da mi iza leda mrak raste i raste, pa se
ondje otvorio golemi crni prostor. Ujak Philip je zastao i dlanom
obrisao znoj s ĉela. No tada me je napeto pogledao i nastavio:
- Kasnije toga dana posjetio sam VVang Kua u hotelu Metropole.
Uĉinio sam sve što sam mogao da bih pokušao sprijeĉiti katastrofu
za koju sam znao da će uslijediti. Ali nije koristilo. Toga poslije-
podneva rekao mi je da se ne ljuti na tvoju majku, već na njezin
duh - tako je to nazvao, njezin »duh« smatra izuzetno privlaĉnim.
Ĉak u toj mjeri da je ţeli povesti sa sobom kao konkubinu, natrag u
Hunan. Odluĉio je »ukrotiti« tvoju majku, kao što bi uĉinio s
divljom kobilom. Moraš razumjeti, Vrapĉiću, s obzirom na to
kakva je situacija tada bila u Šangaju, u Kini, ako je ĉovjek poput
VVang Kua odluĉio uĉiniti tako nešto, teško ga je netko mogao
sprijeĉiti u tome. To moraš razumjeti. Baš se ništa ne bi postiglo
ako bi se traţilo da policija ili netko drugi
325ĉuva tvoju majku. To bi moţda donekle usporilo tijek
dogaĊaja, ali ništa više. Nitko nije tvoju majku mogao zaštititi od
namjera takvoga ĉovjeka. Ali vidiš, Vrapĉiću, ja sam se najviše
bojao za tebe. Nisam bio siguran što kani uĉiniti s tobom, a radi
tebe sam ga zapravo preklinjao. Na koncu smo se uspjeli
dogovoriti. Trebao sam se pobrinuti da tvoja majka bude sama, bez
ĉuvara, a istodobno sam te mogao maknuti s mjesta dogaĊaja.
Samo sam to ţelio. Nisam htio da i tebe uzme. Tvoja majka, to je
bilo neizbjeţno. Ali kad je rijeĉ o tebi, bilo je opravdano
preklinjati. A to sam i uĉinio.
Uslijedila je podulja stanka. Potom sam rekao:
- Nakon tako zgodnog dogovora, trebam li zakljuĉiti da je VVang
Ku nastavio suraĊivati u vašem planu?
- Nemoj biti ciniĉan, Vrapĉiću.
- Ali je li nastavio?
- Sluĉajno, jest. Zadovoljio se uzimanjem tvoje majke. Postupio je
onako kako smo mi ţeljeli, a usuĊujem se reći da je njegov
doprinos utjecao na eventualnu odluku kompanija da prekinu
trgovinu.
- Dakle, moglo bi se reći da je moja majka ţrtvovana za veću stvar.
- Gledaj, Vrapĉiću, u tome nitko od nas nije imao mogućnost
izbora. To moraš shvatiti.
- Jesi li ikad ponovno vidio moju majku? Nakon što ju je taj ĉovjek
oteo?
Vidio sam kako oklijeva. No tada je rekao:
- Da. Zapravo, jesam. Jednom, sedam godina kasnije. Sluĉajno sam
putovao Hunanom i prihvatio VVang Kuov poziv da budem
njegov gost. A ondje, u njegovoj tvrĊavi, da, još sam jednom vidio
tvoju majku.
Njegov se glas utišao gotovo do šapta. Gramofon u prizemlju više
nije svirao tako da je meĊu nama zavladala nekakva nepomiĉnost.
- I... i što se s njom dogodilo?
326
- Bila je zdrava. Bila je, naravno, jedna od nekoliko konkubina. U
danim okolnostima, rekao bih da se dobro prilagodila svom novom
ţivotu.
- Kako su se ophodili prema njoj?
Ujak Philip je pogledao u stranu. Potom je tiho rekao: - Kad sam je
vidio, pitala je za tebe, naravno. Rekao sam joj ono što sam znao.
Bila je zadovoljna. Vidiš, dok je tada nisam vidio, ona je bila
posve odsjeĉena od vanjskog svijeta. Sedam godina ĉula je samo
ono što je VVang odluĉio da smije ĉuti. Ţelim reći da nije bila
sigurna poštuje li se financijski dogovor. Zato je, kad sam je vidio,
to ţeljela znati, a ja sam je mogao umiriti vijestima da je s te strane
sve u redu. Nakon sedam godina muĉne nesigurnosti njezin se um
mogao smiriti. Ne mogu ti opisati kako joj je laknulo. - To je sve
što sam ţeljela znati - stalno je ponavljala. - To je sve što sam
ţeljela znati.
Sad me je vrlo pozorno promatrao. Nakon još jednog trenutka
postavio sam pitanje što ga je ĉekao.
- Ujaĉe Philip, kakav financijski dogovor? Zagledao se u svoje
nadlanice i neko ih vrijeme
prouĉavao. - Da nije bilo tebe, Vrapĉiću, znam da bi tvoja majka
bez trenutka oklijevanja poĉinila samoubojstvo prije nego bi
dopustila da je onaj nitkov takne. Našla bi neki naĉin i uĉinila bi
to. Ali trebalo je misliti na tebe. Tako je na koncu, kad je shvatila
kakva je situacija, sklopila jedan dogovor. Ti ćeš biti financijski
zbrinut u zamjenu za... za njezinu poslušnost. Ja sam se osobno
pobrinuo za veći dio toga, sredio sam preko kompanije. Jedan
ĉovjek ondje u Bvattu, nije imao pojma o ĉemu je rijeĉ. Mislio je
da osigurava siguran prolaz za svoj opijum. Ha, ha! Bio je budala,
taj ĉovjek! - Ujak Philip je odmahnuo glavom i nasmiješio se.
Zatim se njegovo lice ponovno smraĉilo, kao da je rezignirano
prihvatio smjer kojim je naš razgovor krenuo.
327- Moj dţeparac - tiho sam rekao. - Moje nasljedstvo...
- Tvoja teta u Engleskoj. Ona nikad nije bila imućna. Tvoj pravi
dobroĉinitelj, sve ove godine, bio je Wang Ku.
- Znaĉi sve ovo vrijeme ja sam ţivio... ja sam ţivio na raĉun... -
Nisam mogao nastaviti pa sam jednostavno ušutio.
Ujak Philip je kimnuo. - Tvoje školovanje. Tvoje mjesto u
londonskom društvu. Ĉinjenica da si postao ono što jesi. Sve to
duguješ Wang Kuu. Ili bolje reĉeno, ţrtvi svoje majke.
Ponovno je ustao, a kad me je pogledao, na njegovu sam licu
opazio nešto novo, nešto gotovo poput mrţnje. No tada se okrenuo
i pomaknuo u sjenke, a ja više ništa nisam vidio.
- Kad sam zadnji put vidio tvoju majku - rekao je. - U onoj tvrĊavi.
Posve je izgubila zanimanje za kampanju protiv opijuma. Ţivjela je
samo za tebe, brinula za tebe. Dotad je trgovina već bila zabra-
njena. No ĉak joj ni ta vijest više ništa nije znaĉila. Jasno da je to u
meni izazivalo gorĉinu, kao i ostalima koji su svoje godine
posvetili kampanji. Napokon smo ostvarili svoj cilj, mislili smo.
Trgovina opijumom zabranjena. Trebalo je samo godinu ili dvije
da shvatimo što je zabrana doista znaĉila. Trgovina je jednostavno
prešla u druge ruke, to je bilo sve. Sad je opijumom trgovala
Chiangova vlada. Više ovisnika nego ikad, ali sad se opijum
prodavao kako bi se platila Chiang Kai-shekova vojska, kako bi se
platila njegova moć. Tada sam se pridruţio Crvenima, Vrapĉiću.
Mislio sam da će tvoja majka biti oĉajna kad sazna što je proizišlo
iz naše kampanje, ali nju više nije bilo briga. Jedino je ţeljela da ti
budeš zbrinut. Ţeljela je samo vijesti o tebi. Znaš li, Vrapĉiću - u
njegovu se glasu odjednom osjetila neobiĉna oštrina - kad sam je
tada vidio, ĉinilo se da je dosta dobro. No dok sam bio ondje, pitao
sam druge
328
u kućanstvu, ljude koji su mogli znati. Ţelio sam otkriti istinu,
saznati kako su se doista ophodili prema njoj, jer... jer sam znao da
će jednoga dana neizbjeţno doći ovaj trenutak, ovaj sastanak što ga
sada imamo. I otkrio sam. O da, otkrio sam. Sve.
- Zar me namjerno pokušavaš muĉiti?
- Nije se radilo samo... samo o tome da mu se preda u krevetu.
Redovito ju je biĉevao pred svojim gostima na veĉeri. Nazivao je
to kroćenjem bijele ţene. I to nije bilo sve. Znaš li...
Već sam pokrio uši, ali sad sam glasno viknuo: -Dosta! Zašto me
ovako muĉiš?
- Zašto? - Glas mu je postao ljutit. - Zašto? Jer ţelim da znaš
istinu! Tijekom svih ovih godina smatrao si me prezira vrijednim
stvorenjem. Moţda i jesam, ali to ovaj svijet ĉini od ĉovjeka.
Nikad nisam ţelio da bude ovako. Ţelio sam ĉiniti dobro na ovom
svijetu. Na svoj naĉin, jednom sam donosio hrabre odluke. A
pogledaj me sada. Ti me prezireš. Prezirao si me sve te godine,
Vrapĉiću, ti koji si mi bio gotovo poput sina, i još uvijek me
prezireš. No shvaćaš li sada kakav je zapravo svijet? Shvaćaš li što
je omogućilo tvoj udoban ţivot u Engleskoj? Kako si mogao
postati slavni detektiv? Detektiv! Kakva je korist od toga bilo
kome? Ukradeni dragulji, aristokrati umoreni zbog nasljedstva.
Misliš li da je to sve ĉime se treba zadovoljiti? Tvoja je majka
ţeljela da zauvijek ţiviš u svom ĉarobnom svijetu. Ali to nije
moguće. Na koncu se mora raspasti. Pravo je ĉudo da je za tebe
toliko potrajalo. Dakle, Vrapĉiću, evo. Pruţit ću ti ovu priliku.
Evo.
Ponovno je izvadio pištolj. Izišao je iz sjenki i prišao mi, a kad sam
podigao pogled, visoko je stršio iznad mene, sliĉno kao i dok sam
bio dijete. Razgr-nuo je sako i prislonio pištolj na prsluk blizu srca.
- Evo - rekao je sagnuvši se i šapćući tako da sam mogao osjetiti
njegov zadah iz usta. - Evo, momĉe. Moţeš me ubiti. Kao što si
uvijek ţelio.
329Zato sam toliko dugo ostao ţiv. Nitko drugi ne bi trebao imati
tu privilegiju. Ĉuvao sam se, vidiš, za tebe. Povuci okidaĉ. Evo,
gledaj. Pobrinut ćemo se da to izgleda kao da sam te napao. Ja ću
drţati pištolj i pasti na tebe. Kad udu, vidjet će moje tijelo na tebi i
sve će izgledati kao samoobrana. Gledaj, evo, ja ga drţim. Ti
povuci okidaĉ, Vrapĉiću.
Njegov je prsluk bio tik do moga lica, pomiĉući se gore dolje u
ritmu njegova disanja. Osjetio sam gaĊenje i pokušao se
odmaknuti, ali je on svojom slobodnom rukom - koţa je djelovala
neopisivo osušeno - zgrabio moju u pokušaju da me privuĉe k sebi.
Palo mi je na pamet da će on sam povući okidaĉ ako moja šaka
samo dotakne pištolj. Ţestoko sam se povukao od njega, srušio
stolicu i zateturao unatrag.
Na trenutak smo obojica uplašeno pogledali prema vratima da
bismo vidjeli hoće li buka privući straţare. Ali ništa se nije
dogodilo, te se ujak Philip na koncu nasmijao, podigao stolicu i
paţljivo je namjestio ispred stola. Tada je sam sjeo na nju, stavio
pištolj na stol i neko vrijeme hvatao dah. Još sam se nekoliko
koraka udaljio od stola, ali u toj prostoriji sliĉnoj špilji nije bilo
više niĉega, te sam jednostavno stao, još uvijek okrenut leĊima
prema njemu. Tada sam ĉuo kako kaţe:
- U redu. Vrlo dobro. - Još je nekoliko puta duboko udahnuo. -
Onda ću ti reći. Moje najmraĉnije priznanje.
No tijekom iduće minute iza sebe sam ĉuo samo njegovo teško
disanje. Tada je konaĉno rekao:
- Vrlo dobro. Priznat ću ti istinu. O tome zašto sam dopustio da
Wang Ku onoga dana otme tvoju majku. Ono što sam ranije rekao,
da, to je istina. Morao sam tebe Ĉuvati. Da, da, sve što sam ranije
rekao više ili manje stoji. No da sam to doista ţelio, da sam doista
ţelio spasiti tvoju majku, znam da bih našao naĉin za to. Sad ću ti
nešto reći, Vrap-
330
ĉiĉu. Nešto što dugi niz godina ĉak ni sebi nisam mogao priznati.
Pomogao sam VVangu da otme tvoju majku jer je jedan moj dio
ţelio da ona postane njegovom robinjom. Da je tako iskorištava, iz
noći u noć. Jer vidiš, ja sam uvijek ţudio za njom, još od onih dana
kad sam došao kao stanar u vašu kuću. O da, ţelio sam je, a kad je
tvoj otac onako otišao, vjerovao sam da je to moja šansa, da sam ja
njegov prirodni nasljednik. Ali... ali tvoja majka me nikad nije
doţivljavala u tom svjetlu, a to sam shvatio tek nakon što je tvoj
otac otišao. Poštovala me je kao nekoga... Ne, ne, to nije bilo
moguće. Ni za tisuću godina ne bih joj mogao na taj naĉin
pristupiti. I bio sam gnjevan. Obuzeo me je takav gnjev. A kad se
sve ono dogodilo, s VVang Kuom, to me je uzbuĊivalo. Ĉuješ li
me, Vrapĉiću? UzbuĊivalo me je! Nakon što ju je odveo, u
najmraĉnijim noćnim satima, uzbuĊivalo me je. Sve te godine
ţivio sam posredno preko VVanga. Bilo je gotovo kao da sam je i
ja svladao. Pruţao sam sebi zadovoljstvo, mnogo, mnogo puta,
zamišljajući sve ono što joj se dogaĊalo. Sada, sada, ubij me! Zašto
me poštedjeti? Ĉuo si! Evo, ubij me kao štakora!
Dugo sam ostao stajati u mraĉnom dijelu sobe, leĊima okrenut
prema njemu, slušajući ga kako diše. Potom sam se okrenuo k
njemu i posve tiho rekao:
- Ranije si rekao kako vjeruješ da je moja majka još uvijek ţiva. Je
li još uvijek s VVang Kuom?
- VVang je umro prije ĉetiri godine. Njegovu je vojsku, u svakom
sluĉaju, Chiang raspustio. Ne znam gdje je ona sada, Vrapĉiću.
Doista ne znam.
- Pa, ja ću je naći. Neću odustati.
- Neće biti lako, mladiću. U zemlji bjesni rat. Uskoro će zahvatiti
sve oko nas.
- Da - rekoh. - UsuĊujem se reći da će uskoro zahvatiti cijeli svijet.
Ali to nije moja krivnja. Zapravo, više me se to uopće ne tiĉe.
Kanim krenuti iz
331poĉetka i ovoga je puta naći. Moţeš li mi reći još nešto što bi
mi pomoglo u traganju?
- Bojim se da ne mogu, Vrapĉiću. Sve sam ti rekao.
- Onda zbogom, ujaĉe Philip. Ţao mi je što ti ne mogu udovoljiti.
- Ne brini. Ima dovoljno ljudi koji su voljni udovoljiti Ţutoj Zmiji.
- Kratko se nasmijao. Tada je umornim glasom rekao: - Zbogom,
Vrapĉiću. Nadam se da ćeš je naći.
SEDMI DIO
London, 14. studenog 1958.
332Dvadeset treće poglavlje
To je bilo moje prvo dugo putovanje nakon mnogo godina, pa sam
se dva dana po dolasku u Hong Kong osjećao priliĉno umornim.
Putovanje zrakom je impresivno brzo, ali uvjeti su skuĉeni i izazi-
vaju dezorijentaciju. Bolovi u kuku vratili su se svom ţestinom, a
glavobolja me je muĉila tijekom većeg dijela boravka ondje, što je
nesumnjivo pokvarilo moj doţivljaj kolonije. Poznajem ljude koji
su putovali onamo i vratili se puni hvale. »Napredno mjesto«,
uvijek kaţu. »I nevjerojatno lijepo.« Ipak su, tijekom većeg dijela
toga tjedna, tmurni oblaci skrivali nebo, a ulice su bile pretrpane.
Pretpostavljam da sam tu i tamo - u kineskim natpisima iznad
prodavaonica, ili samo pri pogledu na Kineze koji su na trţnicama
obavljali svoje poslove - osjetio neki neodreĊeni odjek Šangaja. No
s druge strane, takvi su odjeci ĉešće bili neugodni nego ugodni.
Bilo je kao da sam na jednoj od onih dosadnih veĉera u Ken-
singtonu ili Bayswateru naišao na daleku roĊakinju ţene koju sam
nekoć volio; ĉije kretnje, izrazi lica, maleni pokreti izazivaju
neodreĊena sjećanja, ali koja ostaje nezgrapna, ĉak i groteskna
parodija voljene uspomene.
Na kraju mi je bilo drago što je Jennifer sa mnom. Kad je prvi put
spomenula da bi trebala poći sa mnom, namjerno sam je ignorirao.
Jer je ĉak i u tom poznom razdoblju - govorim o vremenu od prije
samo pet godina - još uvijek bila sklona sma-
335trati me nekom vrstom invalida kad god bi se prošlost, odnosno
Daleki istok, vratila u moj ţivot. Pretpostavljam da je jedan moj
dio uvijek mrzio tu pretjeranu zabrinutost i tek kad mi je palo na
pamet da ona iskreno ţeli na neko vrijeme pobjeći od svakidašnjice
- da ona ima vlastitih briga, a takvo bi joj putovanje moglo koristiti
- pristao sam da poĊe sa mnom.
Jennifer je predloţila da svoje putovanje pokušamo proširiti na
Šangaj i pretpostavljam da to ne bi bilo nemoguće. Mogao sam
razgovarati s nekoliko starih poznanika, ljudima koji su još uvijek
imali utjecaja u Ministarstvu vanjskih poslova, i siguran sam da
smo bez većih problema mogli dobiti dopuštenje za ulaz u Kinu.
Znam za druge koji su baš to uĉinili. No prema svim
pokazateljima, Šangaj je danas sablasna sjenka grada kakav je
nekoć bio. Komunisti su odustali od fiziĉkog uništenja grada, a to
znaĉi da veći dio nekadašnjeg MeĊunarodnog naselja i danas
postoji. Ulicama su promijenili nazive, ali su ostale prepoznatljive,
te se priĉa da bi se ondje snašao svatko tko je poznavao stari
Šangaj. No stranci su, naravno, svi protjerani, a ono što su nekoć
bili raskošni hoteli i noćni klubovi sad su birokratski uredi vlade
predsjednika Maoa. Drugim rijeĉima, današnji bi se Šangaj
zacijelo pokazao jednako bolnom parodijom staroga grada kao i
Hong Kong.
Usput reĉeno, ĉuo sam da se bijeda - kao i ovisnost o opijumu
protiv koje se moja majka nekoć tako ţestoko borila - uvelike
ublaţila pod komunistima. Do koje su se mjere iskorijenila ta zla
treba tek vidjeti, ali svakako se ĉini da je komunizam za samo
nekoliko godina uspio postići ono što filantropija i vatrene
kampanje nisu mogle ostvariti desetljećima. Sjećam se da sam se
pitao što bi moja majka mislila o takvim razmišljanjima one prve
veĉeri što smo je proveli u Hong Kongu, dok sam šetkao
336
sobom u hotelu Excelsior, njegujući svoj kuk i općenito nastojeći
uspostaviti ravnoteţu.
U Rosedale Manor otišao sam tek trećega dana. Odavno je bilo
jasno da ću onamo poći sam, a Jennifer, koja je tijekom jutra
motrila na svaki moj pokret, ispratila me je nakon ruĉka bez
nepotrebne guţve.
Tog su poslijepodneva sunĉeve zrake probile oblake, a dok sam se
taksijem penjao uz padine brda, ekipe vrtlara zalijevale su i kosile
dobro odrţavane tratine s obje strane ceste. Na koncu se teren
poravnao, a taksi je stao ispred velike bijele kuće izgraĊene u
britanskom kolonijalnom stilu s dugaĉkim nizom prozora sa
škurama i dodatnim krilom sa strane. Nekoć je to zasigurno bila
veliĉanstvena rezidencija s pogledom na vodu i veći dio zapadne
strane otoka. Kad sam zastao na povjetarcu i pogledao preko luke,
vidio sam kako se u daljini ţiĉara uspinje uz brdo. MeĊutim, kad
sam se okrenuo prema kući, vidio sam da je zapuštena; boja na
okvirima prozora i vrata ispucala je i gulila se.
Unutra, u predvorju, osjećao se blagi miris kuhane ribe, ali je
mjesto izgledalo besprijekorno ĉisto. Kineska redovnica povela me
hodnikom do ureda sestre Belinde Heanev, ţene srednjih ĉetrdese-
tih godina ozbiljna, pomalo mrzovoljna izraza lica. Ondje sam, u
tom pretrpanom malenom uredu, saznao kako je ţena koju su
poznavali kao »Dianu Roberts« stigla k njima preko organizacije
za vezu zaduţene za strance koji su se zatekli u komunistiĉkoj
Kini. Kineske vlasti su o njoj znale samo to da je, otkako je završio
rat, ţivjela u ustanovi za mentalno bolesne u Chunkingu.
- Moguće je da je ondje boravila i tijekom rata -rekla je sestra
Belinda. - Teško je podnijeti pomisao na to, gospodine Banks,
kakvo je to mjesto bilo. Lako se moţe dogoditi da se za osobu,
jednom zatvorenu u takvome mjestu, više nikad ne ĉuje. Izdvojili
su je samo zato što je bijela ţena. Kinezi nisu znali
337što će s njom. Na kraju krajeva, ţele da svi stranci odu iz Kine.
Tako je na koncu došla ovamo, a s nama je već gotovo dvije
godine. Kad je stigla k nama, bila je vrlo nemirna. No za mjesec ili
dva poĉele su djelovati sve uobiĉajene dobrobiti Rosedale Manora,
mir, red, molitve. Sad u njoj ne biste prepoznali siroto stvorenje
koje je došlo ovamo. Mnogo je smirenija. Rekli ste da ste joj vi
roĊak?
- Da, to je doista moguće - rekoh. - A budući da sam se našao u
Hong Kongu, smatrao sam da bih je trebao posjetiti. To je
najmanje što mogu uĉiniti.
- Pa, dobro nam je došla svaka vijest o roĊacima, bliskim
prijateljima i bilo kakvoj vezi s Engleskom. Inaĉe, svaki je
posjetitelj dobro došao.
- Ima li mnogo posjetitelja?
- Redovito je posjećuju. Imamo dogovor s uĉenicima St Joseph's
Collegea.
- Shvaćam. Slaţe li se dobro s ostalima koji borave ovdje?
- O da. I uopće nam ne stvara probleme. Kad bih to barem mogla
reći i za neke od ostalih!
Sestra Belinda me je povela drugim hodnikom do velike sunĉane
prostorije - moţda je to nekoć bila blagovaonica - gdje je
dvadesetak ţena, sve u haljinama beţ boje, sjedilo ili se kretalo
naokolo. Francuska vrata bila su otvorena prema zemljištu oko
kuće, a sunĉeva je svjetlost padala kroz prozore na parket. Da nije
bilo velikog broja vaza ispunjenih svjeţim cvijećem, moţda bih
pomislio da sam ušao u djeĉji vrtić; na svim su zidovima bili
priĉvršćeni akvareli jarkih boja, a na nekoliko su se mjesta nalazili
maleni stolovi s crteţima, igraćim kartama, papirom i bojicama.
Sestra Belinda ostavila me ja kraj vrata, a ona je pošla do druge
redovnice koja je sjedila kraj glasovira. Neke su ţene prekinule
ono što su radile i poĉele zuriti u mene. Ĉinilo se da su se druge
smutile pa su se nastojale sakriti. Gotovo sve su bile sa Zapada, ali
sam vidio i jednu ili dvije Euroazijatkinje.
338
Tada je netko poĉeo glasno zavijati u prostorijama iza mene, a to
je, zaĉudo, na ţene imalo uĉinak opušta-nja. Jedna se ţena oštre
kose nasmijala i rekla mi:
- Ništa ne brinite, dušo, to je samo Martha. Opet je pošašavila!
U njezinom sam glasu osjetio vorkshirski naglasak i pitao se kakva
ju je sudbina dovela ovamo, kada se sestra Belinda vratila.
- Diana bi trebala biti vani - rekla je. - Ako poĊete za mnom,
gospodine Banks.
Izišli smo kroz francuska vrata na dobro njegovano zemljište što se
penjalo i spuštalo u svim pravcima, podsjećajući nas da se
nalazimo blizu vrha brda. Dok sam sestru Belindu slijedio kraj
cvjetnih gredica gdje su cvale pelargonije i tulipani, otvarao mi se
pogled preko uredno podrezanih ţivica. Tu i tamo su stare dame u
beţ haljinama sjedile na suncu, plele, ĉavrljale meĊusobno ili
bezazleno mrmljale sebi u bradu. Sestra Belinda je u jednom tre-
nutku zastala i osvrnula se naokolo, a zatim me je povela niz
tratinu kroz bijela vrtna vrata u maleni ograĊeni vrt.
Ondje se nalazila samo jedna starija dama koja je sjedila na suncu
na drugom kraju vrta i igrala karte na stoliću od kovanog ţeljeza.
Bila je zaokupljena svojom igrom i nije podigla glavu dok smo joj
se pribliţavali. Sestra Belinda joj je njeţno dotaknula rame i rekla:
- Diana. Došao vas je posjetiti jedan gospodin. On je iz Engleske.
Moja nam se majka nasmiješila, a zatim se ponovno okrenula
svojim kartama.
- Diana ne razumije uvijek ono što joj se kaţe -rekla je sestra
Belinda. - Ako ţelite da nešto uĉini, jednostavno to morate stalno
uporno ponavljati.
- Pitam se smijem li nasamo razgovarati s njom. Ĉinilo se da se
sestri Belindi ne sviĊa ta ideja i na
trenutak kao da je pokušavala smisliti razlog da me
339odbije. No na koncu je rekla: - Ako biste tako ţeljeli,
gospodine Banks, sigurna sam da je u redu. Bit ću u dnevnoj sobi.
Kad se sestra Belinda udaljila, pozorno sam promotrio svoju majku
dok je dijelila karte. Bila je mnogo manja no što sam oĉekivao, a
ramena su joj se jako pogrbila. Srebrna joj je kosa bila stisnuta u
ĉvrstu punĊu. Dok sam je gledao, ona je povremeno dizala glavu i
smiješila mi se, ali opazio sam izraz straha kojeg nije bilo u
nazoĉnosti sestre Belinde. Lice joj nije bilo jako izborano, ali je
ispod oĉiju imala tako duboke podoĉnjake da su djelovali gotovo
poput oţiljaka. Vrat joj se, moţda uslijed neke ozljede ili bolesti,
uvukao duboko u tijelo tako da je morala micati i ramena dok je
gledala s jedne na drugu stranu stola. Jedna joj je kapljica visjela s
vrha nosa, a ja sam izvadio rupĉić kako bih je maknuo prije nego
sam shvatio da bih je mogao bespotrebno uplašiti ako to uĉinim.
Na koncu sam tiho rekao:
- Ţao mi je što te nisam mogao na neki naĉin upozoriti. Jasno mi je
da bi ovo mogao biti šok za tebe. - Prekinuo sam se jer je bilo oĉito
da me ne sluša. Potom sam rekao: - Majko, to sam ja. Christo-pher.
Podigla je pogled, nasmiješila se jednako kao i ranije, a potom se
opet okrenula kartama. Pretpostavljao sam da igra pasijans, ali dok
sam je gledao, vidio sam da se drţi nekog svog neobiĉnog sustava.
U jednom je trenutku povjetarac odnio nekoliko karata sa stola, ali
se ĉinilo da joj to ne smeta. Kad sam podigao karte s trave i vratio
joj ih, nasmiješila se i rekla:
- Mnogo vam hvala. Ali to ne treba raditi, znate. Ja ih volim pustiti
dok se mnogo karata ne nakupi na tratini. Tek tada poĊem po njih,
sve odjednom, shvaćate. Na kraju krajeva, ne mogu odletjeti s
brda, zar ne?
Nastavio sam je promatrati još nekoliko trenutaka. Tada je moja
majka poĉela pjevati. Pjevala je
340
tiho za sebe, gotovo ispod glasa, a njezine su ruke nastavile
podizati i spuštati karte. Glas je bio slabašan - nisam mogao
razabrati koju pjesmu pjeva -ali veoma melodiozan. Dok sam je
tako promatrao i slušao, vratio mi se djelić sjećanja: vjetrovit
ljetnji dan u našem vrtu, moja majka na ljuljaĉki, smije se i pjeva
punim glasom, a ja skaĉem gore dolje pred njom i viĉem joj neka
prestane.
Ispruţio sam ruku i njeţno dotaknuo njezinu. Trenutno ju je
povukla i bijesno se zagledala u mene.
- K sebi ruke, gospodine! - rekla je zaprepaštenim šaptom. - Drţite
ih uza se!
- Ţao mi je. - Malo sam se odmaknuo kako bih je umirio. Vratila se
svojim kartama, a kad je sljedeći put pogledala prema meni,
nasmiješila se kao da se ništa nije dogodilo.
- Majko - polako sam rekao - to sam ja. Došao sam iz Engleske.
Doista mi je iskreno ţao da je trebalo toliko vremena. Jasno mi je
da sam te iznevjerio. Jako. Davao sam sve od sebe, ali vidiš, na
koncu se pokazalo da nisam dorastao zadatku. Jasno mi je da je
ovo beznadno kasno.
Zacijelo sam poĉeo plakati jer je majka podigla glavu i zagledala
se u mene. Tada je rekla:
- Zar vas boli zub, ĉovjeĉe? Ako je tako, bit će bolje da se obratite
sestri Agnes.
- Ne, dobro mi je. No pitam se jesi li razumjela što sam rekao? To
sam ja. Christopher.
Kimnula je i rekla: - Nema smisla odgaĊati, ĉovjeĉe. Sestra Agnes
će vam ispuniti obrazac.
Tada mi je nešto palo na pamet. - Majko - rekoh - to sam ja,
Vrapĉić. Vrapĉić.
- Vrapĉić. - Odjednom se posve umirila. - Vrapĉić.
Moja je majka dugo šutjela, ali se izraz njezina lica posve
promijenio. Ponovno je podigla glavu, ali se njezin pogled
usredotoĉio na nešto iznad mog ramena, a blagi smiješak pojavio
joj se na licu.
341- Vrapĉić - tiho je ponovila, a na trenutak se ĉinilo da je
izgubljena od sreće. Potom je odmahnula glavom i rekla: - Taj
djeĉak. On me tako zabrinjava.
- Oprosti - rekoh. - Oprosti. Recimo da je taj tvoj djeĉak, taj
Vrapĉić, recimo da si saznala kako je dao sve od sebe, nastojao te
pronaći svim silama, ĉak i ako mu na koncu to nije uspjelo. Kad bi
to znala, misliš li... misliš li da bi mu mogla oprostiti?
Majka je nastavila zuriti preko mog ramena, ali se sad na njezinu
licu pojavio izraz zbunjenosti.
- Oprostiti Vrapĉiću? Jeste li rekli oprostiti Vrap-ĉiću? Što, za ime
svijeta? - Tada se opet radosno ozarila. - Taj djeĉak. Kaţu da mu
dobro ide. Ali ĉovjek nikad ne moţe biti siguran s njim. Oh, on je
takva briga za mene. Nemate pojma.
- Moţda ti se to ĉini glupim - rekao sam Jennifer kad smo prošli
mjesec ponovno razgovarali o putovanju - ali tek kad je to rekla,
tek sam tada shvatio. Ţelim reći, shvatio sam da me nikad nije
prestala voljeti, cijelo to vrijeme. Uvijek je samo ţeljela da ja
imam dobar ţivot. A sve ono ostalo, svi moji pokušaji da je naĊem,
pokušaji da spasim svijet od zla, to joj ništa ne bi znaĉilo. Njezini
osjećaji prema meni, oni su jednostavno uvijek bili tu, ni o ĉemu
nisu ovisili. Pretpostavljam da me to ne bi trebalo ĉuditi. Ali
trebalo mi je tako mnogo vremena da to shvatim.
- Zar doista misliš - pitala je Jennifer - da ona uopće nije naslutila
tko si ti?
- Siguran sam da nije. Ali mislila je ono što je rekla i znala je što
govori. Rekla je da mi nema što oprostiti i iskreno ju je zbunio
nagovještaj da moţda ipak ima. Da si joj vidjela lice kad sam prvi
put spomenuo taj nadimak, ni ti uopće ne bi sumnjala u to. Nikad
me nije prestala voljeti, niti u jednom trenutku.
342
- Ujaĉe Christopher, što misliš, zašto redovnicama nisi rekao tko
si?
- Nisam siguran. Ĉini se ĉudno, znam, ali jednostavno nisam. Osim
toga, nisam vidio nikakav razlog da je odande odvedem. Ĉinila se
nekako zadovoljnom. Ne baš sretnom. Ali kao da je bol prošla. Ne
bi joj bilo nimalo bolje u nekom domu u Engleskoj. Pretpostavljam
da je to bilo uvelike sliĉno pitanju o tome gdje bi trebala poĉivati.
Nakon što je umrla razmišljao sam o tome da je preselim na
groblje ovdje. No opet, nakon što sam razmislio, odluĉio sam da to
ne ĉinim. Cijeli je ţivot proţivjela na Istoku. Mislim da bi više
voljela ondje poĉivati.
Bilo je hladno listopadsko jutro, a Jennifer i ja hodali smo
zavojitom stazom u Gloucestershireu. Prenoćio sam u svratištu
nedaleko od pansiona u kojem ona trenutno ţivi, a posjetio sam je
odmah nakon doruĉka. Moţda nisam dovoljno dobro prikrio svoju
tugu kad sam vidio kako je jadno njezino boravište, jer je ona brzo
inzistirala na tome da će mi, unatoĉ hladnoći, pokazati kakav je
pogled s obliţnjega groblja na dolinu Windrush. Nakon što smo
prešli odreĊeni dio staze, u dnu sam ugledao ulaz na neku farmu;
ali prije nego smo onamo stigli, povela me je puteljkom kroz otvor
u ţivici.
- Ujaĉe Christopher, doĊi i pogledaj. Oprezno smo se provukli kroz
gusto izraslu
koprivu dok nismo stigli do neke ograde. Tada sam mogao vidjeti
kako se polja proteţu niz obronke prema dolini.
- Pogled je prekrasan - rekao sam.
- S groblja se moţe još dalje vidjeti. Zar ti nikad ne razmišljaš o
preseljenju ovamo? London je postao pretrpan.
- Nije kao nekad, to je istina.
Stajali smo ondje trenutak, jedno do drugoga, zagledavši se u
prizor pred sobom.
343- Ţao mi je - rekao sam joj - što u posljednje vrijeme nisam
ĉešće dolazio ovamo. Pretpostavljam da je prošlo već nekoliko
mjeseci. Ne znam zašto je tako.
- O, ne bi trebao toliko brinuti za mene.
- Ali ja brinem. Naravno, brinem.
- Sad je sve to iza mene - rekla je - cijela prošla godina. Više nikad
neću pokušati tako nešto. To sam ti već obećala. Ono je bila samo
posebno loša situacija, to je sve. Osim toga, zapravo to nisam ni
kanila uĉiniti. Pazila sam da prozor ostane otvoren.
- Ali ti si još uvijek mlada ţena, Jenny. Toliko je toga pred tobom.
Deprimira me ĉinjenica da si uopće razmišljala o neĉemu takvom.
- Mlada ţena? Trideset jedna godina, bez djece, bez braka.
Pretpostavljam da još ima vremena. Ali morat ću naći volju, znaš,
da još jednom proĊem kroz sve to. Sad sam tako umorna da katkad
mislim kako bih se rado pomirila s mirnim usamljeniĉkim ţivotom.
Mogla bih negdje raditi u prodavaonici, jednom tjedno odlaziti u
kino i nikome ne nauditi. Nema niĉega lošeg u takvom ţivotu.
- Ali ti se nećeš time zadovoljiti. To mi ne zvuĉi poput Jennifer
koju ja poznajem.
Kratko se nasmijala. - Ali ti nemaš pojma kako je to. Ţena mojih
godina koja pokušava naći ljubav u ovakvome mjestu.
Kućevlasnice i stanari šapuću o tebi kad god izideš iz sobe. Što bih
zapravo trebala uĉiniti? Dati oglas? Dakle, to bi im dalo materijala
za priĉe, iako je meni sasvim svejedno što govore.
- Ali ti si vrlo privlaĉna ţena, Jenny. Ţelim reći, kad te ljudi
pogledaju, mogu vidjeti tvoj duh, tvoju ljubaznost, tvoju njeţnost.
Siguran sam da će ti se nešto dogoditi.
- Misliš da ljudi vide moj duh? Ujaĉe Christo-pher, to je samo zato
jer ti u meni još uvijek vidiš djevojĉicu koju si nekoć poznavao.
Okrenuo sam se i pozorno je pogledao. - O, ali ona je još uvijek tu
- rekoh. - Vidim je. Još je uvijek
344
tu, ispod, ĉeka. <Svijet te nije promijenio onoliko koliko misliš da
jest, draga moja. Samo ti je priredio jedan šok, to je sve. I usput
reĉeno, na ovom svijetu postoji nekoliko pristojnih ljudi, tako da
znaš. Moraš se samo prestati svim silama truditi da ih izbjegavaše
- Dobro, ujaĉe Christopher. Nastojat ću sljedeći put biti uspješnija.
Ako bude sljedećeg puta.
Na trenutak smo nastavili promatrati okolinu, a lagani je povjetarac
milovao naša lica. Na koncu sam rekao:
- Trebao sam više za tebe uĉiniti, Jenny. Ţao mi
je-
- Ali što si ti mogao uĉiniti? Ako ja zabijem u svoju budalastu
glavu...
- Ne, mislio sam... mislio sam ranije. Dok si odrastala. Trebao sam
više vremena provoditi s tobom. Ali bio sam previše zauzet
pokušajima da riješim svjetske probleme. Trebao sam za tebe
uĉiniti mnogo više od onoga što sam uĉinio. Ţao mi je. Eto. Uvijek
sam ti to ţelio reći.
- Kako se moţeš ispriĉavati, ujaĉe Christopher? Gdje bih ja sada
bila da nisam imala tebe? Bila sam siroĉe, bez ikoga. Nikad se ne
smiješ ispriĉavati. Sve tebi dugujem.
Ispruţio sam ruku i dotaknuo mokru pauĉinu što je visjela preko
ograde. Razbila se i ostala visjeti na mojim prstima.
- O, mrzim taj osjećaj! - uskliknula je. - Ne mogu ga podnijeti!
- Meni se uvijek priliĉno sviĊao. Kad sam bio djeĉak, obiĉavao
sam skidati rukavice kako bih to uĉinio.
- O, kako si mogao? - Glasno se nasmijala, a ja sam odjednom
ugledao nekadašnju Jennifer. - A što je s tobom, ujaĉe
Christopher? Kako bi bilo da se ti oţeniš? Zar nikad ne razmišljaš
o tome?
- Za to je definitivno prekasno.- O, ne znam. Sasvim se dobro
snalaziš dok ţiviš sam. Ali to ti baš ne odgovara. Zapravo ne. Ĉini
te mrzovoljnim. Trebao bi razmisliti o tome. Uvijek spominješ
svoje prijateljice. Zar te nijedna od njih ne ţeli?
- Ţele me na ruĉku. Ali to je uglavnom sve, bojim se. - Potom sam
dodao: - Postojao je netko jednom. Davno. No to je pošlo nizbrdo
kao i sve ostalo. - Neveselo sam se nasmijao. - Moj prevaţni poziv
stao je na put mnogoĉemu, zapravo.
Zacijelo sam se okrenuo od nje. Osjetio sam kako mi je dotaknula
rame, a kad sam se osvrnuo, njeţno se zagledala u moje lice.
- Ne smiješ uvijek tako ogorĉeno govoriti o svojoj karijeri, ujaĉe
Christopher. Uvijek sam ti se divila zbog onoga što si pokušavao
uĉiniti.
- Pokušavao je prava rijeĉ. Na koncu se sve svelo na jako malo. U
svakom sluĉaju, sad je sve to iza mene. Ovih dana je moj glavni
cilj u ţivotu svladati ovaj reumatizam.
Jennifer se odjednom nasmiješila i provukla ruku ispod moje. -
Znam što ćemo uĉiniti - rekla je. -Imam plan. Odluĉila sam. Naći
ću dobrog, pristojnog ĉovjeka za kojeg ću se udati i imat ću troje,
ne, ĉetvero djece. Ţivjet ćemo negdje u blizini tako da uvijek
moţemo doći ovamo i gledati dolinu. A ti moţeš otići iz svog
zagušljivog malenog stana u Londonu i doći ţivjeti s nama. Budući
da te tvoje prijateljice ne ţele, moţeš prihvatiti poloţaj ujaka svoj
mojoj budućoj djeci.
Uzvratio sam joj smiješak. - To zvuĉi kao dobar plan. Iako ne
znam što bi tvoj muţ mislio o tome da ja stalno budem po kući.
- O, onda ćemo za tebe naći neku staru dašĉaru ili tako nešto.
- Dakle, to doista zvuĉi primamljivo. Odrţi svoj dio pogodbe, a ja
ću razmisliti o tome.
346
- Ako je to obećanje, onda ti je bolje da pripaziš. Jer ja ću se
pobrinuti da se sve to dogodi. Onda ćeš morati doći i ţivjeti u
svojoj dašĉari.
Tijekom ovog posljednjeg mjeseca, za ovih sivih dana u Londonu,
dok sam lutao kroz Kensington Gardens u društvu jesenskih turista
i uredskih djelatnika koji su izišli na ruĉak, povremeno sreo nekog
starog znanca i pošao s njim na ruĉak ili ĉaj, ĉesto sam razmišljao
o mojem razgovoru s Jennifer onog jutra. Ne moţe se zanijekati da
me je razvedrio. Imam mnogo razloga vjerovati da je sada prošla
kroz mraĉni tunel svog ţivota i izišla na drugom kraju. Treba tek
vidjeti što je dalje oĉekuje, ali ona po prirodi nije od onih koji
prihvaćaju poraz. Doista, više je nego moguće da će krenuti u
ostvarivanje plana što mi ga je iznijela - samo napola u šali -dok
smo onog jutra stajali i promatrali dolinu. Ukoliko za nekoliko
godina stvari doista budu onakve kakvima ih je zamislila, onda nije
reĉeno da neću prihvatiti njezin prijedlog i poći ţivjeti s njom na
selo. Naravno, ne bi mi se previše sviĊala njezina dašĉara, ali
uvijek bih mogao unajmiti kolibu u blizini njezine kuće. Zahvalan
sam na tome što imam Jennifer. Nagonski razumijemo brige jedan
drugoga, a razgovori kakav je bio onaj u hladno jutro pokazali su
se tijekom godina velikim izvorom utjehe za mene.
No s druge strane, ţivot na selu mogao bi se pokazati previše
mirnim, a ja sam se u posljednje vrijeme priliĉno vezao za London.
Osim toga, još uvijek mi s vremena na vrijeme prilaze osobe koje
se sjećaju mog imena iz vremena prije rata i ţele moj savjet po
nekom pitanju. Zapravo, kad sam prošli tjedan pošao na veĉeru k
Osbournima, upoznali su me s damom koja me je odmah uhvatila
za ruku i uzviknula: -Ţelite reći da ste vi onaj Christopher Banks?
Detektiv?
347Pokazalo se da je veći dio svog ţivota provela u Singapuru
gdje je bila Sarahina »jako dobra prijateljica«. - Obiĉavala je cijelo
vrijeme govoriti o vama - rekla mi je. - Doista osjećam kao da vas
već poznajem.
Braĉni par Osbourne pozvao je još nekoliko ljudi, ali kad smo sjeli,
našao sam se baš kraj te dame i naš se razgovor neizbjeţno vratio
na Šarah.
- Bili ste joj dobar prijatelj, zar ne? - pitala je u jednom trenutku. -
Uvijek je s divljenjem govorila o vama.
- Bili smo dobri prijatelji, svakako. Jasno, pomalo smo izgubili
vezu kad je otišla na Istok.
- Ĉesto je priĉala o vama. Imala je toliko priĉa o slavnom
detektivu, priliĉno nas je zabavljala kad bismo se umorili od
bridţa. Uvijek je jako lijepo govorila o vama.
- Dirnulo me to što me se tako dobro sjećala. Kao što kaţem,
izgubili smo vezu, iako sam jednom primio pismo od nje, oko
dvije godine nakon rata. Do tada nisam znao kako je provela rat.
Vedro je prikazala internaciju, ali siguran sam da joj nije bilo lako.
- O, sigurno joj nije bilo lako. Moj muţ i ja lako smo mogli
doţivjeti istu sudbinu. U posljednjem smo trenutku uspjeli otići u
Australiju. Ali Šarah i M. de Villefort uvijek su imali toliko
povjerenja u sudbinu. Bili su od onih parova koji bi uveĉer izlazili
bez ikakva plana, sasvim zadovoljni onima na koje bi naletjeli.
Uglavnom priliĉno šarmantno, ali ne kad su vam Japanci na
kućnom pragu. Jeste li i njega poznavali?
- Nikad nisam imao zadovoljstvo upoznati grofa. Shvatio sam da
se nakon Sarahine smrti vratio u Europu, ali naši se putovi nikad
nisu ukrstili.
- Oh, po naĉinu na koji je govorila o vama zakljuĉila sam da ste s
oboje prijateljevali.
- Ne. Vidite, ja sam zapravo poznavao Šarah tijekom ranijeg
razdoblja njezina ţivota. Oprostite,
348
moţda vi na ovo nećete moći odgovoriti, ali jesu li vam se ĉinili
kao sretan par, Šarah i taj Francuz?
- Sretan par? - Moja se sugovornica naĉas zamislila. - Naravno,
ĉovjek nikad ne moţe biti siguran, ali iskreno reĉeno, bilo bi teško
vjerovati da nisu bili sretni. Doista su djelovali posve odani jedno
drugome. Nikad nisu imali mnogo novca, a to znaĉi da nikad nisu
mogli biti onako bezbriţni kako su moţda ţeljeli. Ali grof je uvijek
djelovao tako, pa, tako romantiĉno. Smijete se, gospodine Banks,
ali baš je to prava rijeĉ. Jako ga je teško pogodila njezina smrt. To
je skrivila internacija, znate. Poput tako mnogo ostalih, ni ona se
nikad nije posve zdravstveno oporavila. Doista mi nedostaje. Tako
šarmantna u društvu.
Nakon tog susreta prošli tjedan ponovno sam nekoliko puta izvadio
i ĉitao Sarahino pismo - jedino koje sam primio otkako smo se
prije mnogo godina rastali u Šangaju. Datirano je 18. svibnja
1947., a poslano je iz brdske postaje u Malavi. Moţda sam se
nadao da ću, nakon razgovora s njezinom prijateljicom, u onim
priliĉno formalnim, gotovo bljutavo ljubaznim reĉenicama, otkriti
neku dosad skrivenu dimenziju. No pismo zapravo i dalje pruţa tek
malo više od golih ĉinjenica iz njezina ţivota po odlasku iz
Šangaja. Piše o Macau, Hong Kongu i Singapuru kao o
»predivnim«, »šarolikim«, »fascinantnim« gradovima. Nekoliko
puta spominje svog francuskog pratioca, ali uvijek samo usput, kao
da ja već znam sve što se o njemu moţe znati. Leţerno spominje
internaciju pod Japancima, a svoje zdravstvene probleme opisuje
kao »dosadnu gnjavaţu«. Na pristojan se naĉin raspituje o meni, a
svoj ţivot u osloboĊenom Singapuru naziva »priliĉno pristojnim
snalaţenjem«. Takvo bi pismo ĉovjek mogao jednog
poslijepodneva impulsivno napisati prijatelju kojeg se tek
neodreĊeno sjeća. Samo jednom, pri kraju,
349ton pisma daje naslutiti intimnost što smo je nekoć dijelili.
Mogu ti reći, najdraţi Christophere, napisala je, da sam tada bila
doista razoĉarana, najblaţe reĉeno, naĉinom na koji su se stvari
odvijale meĊu nama. Ali ne zabrinjavaj se, već sam se odavno
prestala ljutiti na tebe. Kako bih se mogla i dalje ljutiti kad je
Sudbina na kraju odluĉila biti tako ljubazna prema meni? Osim
toga, sada vjerujem da si donio pravilnu odluku kad si onoga dana
odustao od odlaska sa mnom. Uvijek si osjećao da moraš izvršiti
ţivotni zadatak, misiju, a usuĊujem se reći da svoje srce nikad ne
bi mogao pokloniti nekome ili neĉemu dok to ne obaviš. Mogu se
samo nadati da su tvoji zadaci sada iza tebe, te da si i ti uspio naći
sreću i prijateljstvo koje ja u posljednje vrijeme gotovo smatram
samo po sebi razumljivim.
Postoji nešto u tim dijelovima njezina pisma -pogotovo u ovim
posljednjim reĉenicama - što mi nikad ne zvuĉi sasvim istinitim.
Neka suptilna nota što se provlaĉi cijelim pismom - zapravo, sama
ĉinjenica da mi je pisala u tom trenutku - nekako je u suprotnosti s
njezinim pisanjem o danima ispunjenim »srećom i prijateljstvom«.
Je li njezin ţivot s francuskim grofom doista ono što je pošla
potraţiti onoga dana kad je koraknula na gat u Šangaju? Nekako
sumnjam u to. Imam osjećaj da misli na sebe jednako kao i na
mene kad govori o misiji, te o uzaludnosti pokušaja zanemarivanja
iste. IMoţda postoje ljudi koji ţive bez opterećivanja takvim
stvarima. Ali oni poput nas, ĉija je sudbina suoĉiti se sa svijetom
kao siroĉad, dugi će niz godina loviti sjenke svojih nesta-lih
roditelja. Nemamo drugog izlaza osim nastojanja da ispunimo
svoje misije, kako najbolje znamo, jer dok to ne uĉinimo, nećemo
imati mira,)
Ne ţelim zvuĉiti samodopadno; ali dok moji dani prolaze ovdje u
Londonu, vjerujem da doista mogu do odreĊene mjere biti
zadovoljan. Uţivam u šetnjama parkovima, obilazim galerije; a u
posljednje vrijeme sve više uţivam u budalastom ponosu dok u
ĉitaonici Britanskog muzeja prelistavam stare novinske ĉlanke o
svojim sluĉajevima. Drugim rijeĉima, ovaj mi je grad postao dom,
te ne bih imao ništa protiv da ostatak ţivota provedem ovdje.
Unatoĉ tome, postoje trenuci kad neka vrsta praznine ispunjava
moje sate, pa ću i dalje ozbiljno razmišljati o Jenniferinu pozivu.