SADRAJ: UVOD................................................................................1 SADRAJ.........................................................................2 CARINSKI SISTEM........................................................3 INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA..........................

3
................................................................................................................................... CARINSKI PRELAZ......................................................................................................................3 ................................................................................................................................... CARINSKO PODRUJE................................................................................................................3 ................................................................................................................................... CARINSKI POGRANINI POJAS..............................................................................................3 ................................................................................................................................... CARINSKA ROBA...........................................................................................................................4 ................................................................................................................................... PRIJAVLJIV ANJE CARINSKE ROBE.........................................................................................4 ................................................................................................................................... OBAVEZA PLAANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DABINA....................................5 .............................................................................................................CARINSKE POVLASTICE............................................................................................................5 ................................................................................................................................... CARINSKI NADZOR.....................................................................................................................6 .............................................................................................................SMETAJ CARINSKE ROBE.....................................................................................................6

ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU.....................8

JEDINSTVENA CARINSKA ISPRAVA (JCI).............................................................8 CARINSKA ISPRAVA ZA PRIJAVLJIVANJE ROBE (CIPR)................................9 SPECIFIKACIJA ZA RAZDUENJE PRIVREMENO UVEZENE IZVEZENE. .9 . ROBE

CARINSKA TARIFA......................................................9
SVRSTAVLJANJE ROBE U CARINSKOJ TARIFI...................................................9

CARINSKA OSNOVICA................................................................................................10 DODATNA CARINA.......................................................................................................10 SEZONSKE I PREFERENCIJALNE CARINSKE STOPE........................................10

INSTRUMENTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE...........................................................11

POJAM CARINE I NJEN ISTORIJSKI RAZVOJ......................................................11 VRSTE CARINA..............................................................................................................11 EFEKTI CARINE............................................................................................................17

ORGANIZACIJA UPRAVE CARINA..........................18

SEKTOR ZA CARINSKO POSLOVANJE.........................................................................18 SEKTOR ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE...........................................................19 SEKTOR FINANSIJSKIH INVESTICIJA I PRAVNIH POSLOVA...............................19 SEKTOR ZA KONTROLU PRIMENE CARINSKIH PROPISA.....................................19 SEKTOR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE I MEUNARODNU SARADNJU.............20 SEKTOR ZA REVIZIJU, UNUTRANJU KONTROLU I ANALITIKU.......................20 SEKTOR ZA LJUDSKE SEKTORE I OPTE POSLOVE...............................................20

BIRO DIREKTORA...............................................................................................................21

MEUNARODNA CARINSKA SARADNJA NA SUZBIJANJU KRIJUMARENJA...............................21

PETI SEKTOR UPRAVE CARIN........................................................................................21 KRIMINAL KOD NAS..........................................................................................................22 CARINSKI PREKRAJI I DELIKTI...................................................................................23 KRIJUMARENJE................................................................................................................24 NAINI KRIJUMARENJA................................................................................................24 OBLICI KRIJUMARENJA................................................................................................25 PRETRESANJE I PRIVREMENO ODUZIMANJE ROBE.............................................27 MERE ZA ZATITU PRAVA INTELEKTALNE SVOJINE...........................................27 MEUNARODNA SARADNJA U BORBI PROTIV KORUPCIJE.................................28 ZADACI I MOGUNOSTI NAIH ORGANA NA OTKRIVANJU I SUZBIJANJU KRIJUMARENJA................................................................................................................29 REZULTATI NAIH SLUBI NA SUZBIJANJU KRIJUMARENJA.........................30

ZAKLJUAK...................................................................32 LITERATURA.................................................................34

UVOD
Carinski sistem zasniva se na carinskom suverenitetu, kao neprikosnovenom pravcu jedne samostalne, suverene drave, ije je autonomno pravo da regulie sistem carinske zatite domaeg ekonomskog prostora. Treba razlikovati nacionalni i meunarodni carinski sistem. Nacionalni carinski sistem ine pojedine vrste carina koje primenjuje jedna drava, dok se meunarodni carinski sistem zasniva na Briselskoj emi carinske tarife. Carinski sistem je komponenta privrednog sistema. Iako zaokruena celina, carinski sistem je samo relativno samostalan u funkcionisanju. On je deo odreenog sistema, podsistem u okviru ireg sistemskog okruenja. Najvaniji zadatak carinskog sistema neke zemlje je da zatiti privredu od neravnopravne konkurencije i da na taj nain podri dugoroni privredni rast. Ovu funkciju carinski sistem ostvaruje pomou instituta( kao to su naprimer: carinska roba, carinska vrednost, carinsko podruje itd.) i instrumenata (carina, prelevmani, ramplasmani itd.) Uprava carina Republike Srbije posluje u okviru republikog Ministarstva finansija. Poslovna hiararhija Uprave carina, poslovi iz njene nadlenosti, podeljeni su po sektorima, a svaki sektor se sastoji iz vie odeljenja ili grupa. Tako da, svaki sektor pojedinano ima svoje ciljeve i zadatke koje izvravaju odeljena ili grupe u sektoru, u toku godine. Na kraju poslovne godine vri se pregled svih rezultata pojedinano po grupama,odeljenjima i sektorima, i tako se procenjuje uspenost rada Uprave carina. Uprava Carine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva Finansije Republike Srbije poslovi iz ovog delokruga obavlja preko Centralne Uprave carina i podrunih organa. Podeljena je u osam sektora gde svaki ima poseban skup poslova koje mora da obavi da bi zatitila domau privredu i poboljala poziciju nae zemlje na svetskom tritu. Preko ovih sektora se vre razni poslovi za prikljuivanje nae zemlje Evropskoj Uniji to je veoma bitno za razvoj nae zemlje. Meunarodna carinska saradnja podrazumeva saradnju svih carinskih i slubi koje se bave istim ili slinim poslovima u vidu razmene informacija, raznim vidovima pomoi pri otkrivanju carinskih nepravilnosti. Ovde je veoma bitna saradnja izmeu graninih carinskih i policijskih slubi sa istim slubama susedne drave ili dravama u okruenju. Ovakvom saradnjom se postiu bolji rezultati u otkrivanju kriminalnih pojava i time smanjuje opasnosnost po bezbednost drave i njenih graana. 3

Jedan od zadataka Carinskih slubi je da zajedno sa pripadnicima vojske i policije uvaju bezbednost svoje drave i graanja u njoj.

CARINSKI SISTEM SRBIJE

Carinski sistem srbije sastoji se od: Instituta Istrumenata Mera1

INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE

Instituti carinskog sistema su:

CARINSKI PRELAZ
Carinski prelaz je mesto odreeno za uvoz, izvoz i provoz robe kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graninom prelazu. O njihovom otvaranju odluku donosi Vlada Republike Srbije. Carinski prelazi mogu biti: Kopneni- to su prelazi koji su otvoreni na graninim prelazima a ine ih elezniki i drumski putevi otvoreni za meunarodni saobraaj Vodeni- u njih spadaju luke na moru i pristanita na graninim rekama Vazduni- njih ine pristanita odnosno aeorodromi otvoreni za meunarodni saobraaj Carinske prelaze takoe moemo podeliti na: Meunarodne- to su mesta koja su zakonom odreena za meunarodni promet putnika, robe i saobraajnih sredstava Pogranini- oni su odreeni bilateralnim sporazumima izmeu dveju zemalja Promet carinske robe kao i stvari koje se na carinsko podruje uvoze, unose i izvoze kao i promet putnika i motornih vozila mora se odvijati preko tih carinskih prelaza.

CARINSKO PODRUJE
Carinsko podruje je definisano Carinskim zakonom kao teritorijana kojoj se jedinstveno sprovode institute, istrumenti imere carinskog sistema. Po pravilu carinsko podruje se poklapa dravnom teritorijom zemlje gde se sprovode
1

Dr. S. Cvetanovi,mr. D. uri Osnovi carinskog sistima i politike, str.182. Ni, 2001.

zakonodavna, sudska i izvrna vlast. Ali postoje i izuzeci kad se nepoklapa sa dravnom teritorijom i to su carinski iskljuci i prikljuci. Carinsko podruje Srbije je jedinstveno i obuhvata teritorijalne vode, teritoriju na kopnu i vazduni proctor iznad Srbije i ono je ogranieno carinskom linijom koja se poklapa SA dravnom granicom Srbije.

CARINSKI POGRANINI POJAS

Carinski pogranini pojas je deo carinskog podruja uz granicu iju povrinu i irinu svaka drava autonomno odredjuje i propisuje posebne mere carinskog nadzora. Carinski pogranini pojas na kopnu i graninim rekam aobuhvata deo carinskog podruja u irini od 15 km od carinske linije u dubini teriitorije. Na graninim jezerima obuhvata deo carinskog podruja Srbije od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. Na moru obuhvata deo carinskog podruja u irrini od 5 km kopna od obale, podruje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora, kao i podruje u irini od 2 nautike milje raunajui od spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora.

CARINSKA ROBA
Carinska roba su sve stvari koje se u carinsko podruje uvoze, odnosno unose ili primaju i iz tog carinskog podruja izvoze, iznose, odnosno alju ili su preko carinskog podrija u tranzitu odnosno prneose se. Kao carinskom robom smatramo: ive ivotinje koje se uvoze, izvoze ili provoze Elektrina energija, gas ili tenosti koje se elektrinim vodovodima, gasovodima, naftovodima i cevovodima uvoze, izvoze ili provoze Persona odnosno prenosna sredstva kojima se roba i putnici prevoze preko carinske linije Brodovi i avionic koji se nabavljaju u inostranstvu ako se ponu privredno iskoriavati pre prelaska carinske linije Sve stvsri koje su dospele na carinsko podruje Srbije na neki drugi nain Domaa roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo u Srbiji preko stranog carinskog podruja Carinskom robom ne smatramo: Javne isprave Pismene poiljke koje nesadre carinsku robu Trgovaka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija ekovi, menace,obveznice, akcije infektivni novac

Carinsku robu takoe moemo podeliti na: Uvoznu Izvoznu Provoznu

PRIJAVLJIVANJE CARINSKE ROBE

Zakonom je predvieno da se sva roba koja se uvozi , izvozi ili provozi preko carinske linije, odnosno koja se unosi ili iznosi iz slobodne zone mora prijaviti graninoj ili drugoj nadlenoj carinarnici na nain koji je propisan odredbama carinskog zakona. Prilikom prijave robe podnose se odgovarajua dokumenta koja moraju biti pravilna i tano popunjena jer se snose posledice za nepridravanje ovih pravila.

OBAVEZA PLAANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DABINA

Odredbama carinskog zakona predvieno je da roba koja se uvozi na carinsko podruje Crbije podlene plaanju carine po stopama iz carinske tarife i drugih uvoznih dabina. Roba koja podlee plaanju carine je: Roba koja se uvozi Robu koju putnici sa sobom nose Avioni i brodovi kupljeni u inostranstvu ako se privredno iskoriavaju pre prelaska carinske linije Roba smetena u konsignacionom skladitu Roba koja je bila privremeno uvezena u carinsko podruje Roba koja se iz konsegnacionog skladita prenosi u carinsko skladite Tranzitna roba zadrana na carinskom podruju radi uvoza Roba koja se carini po slubenoj dunosti Roba proizvedena i oplemenjena u slobodnoj zoni i koja se stavlja u slobodan promet Plaanju carine i drugih u uvoznih dbina ne podoleu: Roba u tranzitu preko naeg carinskog podruja Izvezena domaa roba koja se vraa carinarnici neprodata ili nedovoljno kvalitetna u zemlji. Dokumentacija u vezi sa meunarodnim licitacijama tampani ili snimljeni material u vezi kulture, prosvete, nauke

CARINSKE POVLASTICE
Carinske povolastice su izuzetak od plaanja carine na uvoznu robu. Imamo dve vrste povlastica: 6

Carinska osloboenja Carinske olakice

U sluaju carinskih osloboenja plaanje carine na uvezenu robu se u potpunosti oslobaa. Dok se kod carinskih olakica radi o manjem carinskom optereenju ili blaem carinskom postupku. Ove olakice se daju odreenoj kategoriji lica za uvoz sredstava koja se u zemlji ne proizvode. Strana lica koja su osloboena od plaanja dabina su: efovi stranih drava i izaslanici efova, meunarodne organizacije, diplomatska i konzularna predstavnitva stranih drava, efovi stranih diplomatskih predstavnitva u srbiji, osoblje stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitva na robu koja je namenjena njihovoj linoj upotrebi kao i za potrebe domainstva, na robu koja je namenjena za vrenje njihovih slubenih delatnosti. Fizika lica domai dravljani kao i strain dravljani trajno naseljeni na teritoriji srbije i strain dravljani koji su dobili azil osloboeni su plaanja dabina na predmete koje unose iz inostranstva kao lini prtljag kao i na predmete u vrednosti do 100, na predmete za potrebe domainstva, na lekove za sopstvene potrebe, na predmete naslea, knjievna dela, ortopedska i druga pomagala i dr. Pravna lica su takoe osloboena plaanja carina na uvoz robe koja slui za vrenje njihovih delatnosti, a ne proizvodi se u naoj zemlji, a to su: razne humanitarne organizacije, vatrogasne slube, muzeji i galerije i druge organizacije.

CARINSKI NADZOR
Carinski nadzor obuhvata mere za spreavanje neovlaenog postupanja sa carinskom robom i obezbeenje njene istovetnosti dok se ne sprovede carinski postupak. Carinskom nadzoru podleu sve stvari koje se uvoze, izvoze ili provoze preko naeg carinskog podruja kao i putnici, posada i sama prevozna sredstva koja prelaze carinsku liniju. Carinski nadzor obuhvata: uvanje i pregled carinske robe Sprovoenje carinske robe Stavljanje carinskih obeleja Uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija i drugih podataka kojima se obezbeuje istovetnost robe Pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava kao i vozakog osoblja odnosno posade Pregled prtljaga i putnika kao i lini pretres putnika uvanje i pregled robe omoguava carinskim organima neposredan uvid nad carinskom robom u odreenom carinskom podruju. uvanje robe vre carinski organi nad robom koja se nalazi nad nadzorom. Pregled carinske robe se sprovodi radi utvrivanja njene istovetnosti sa stanjem navedenim u dokumentima koji je prate, a pregled se moe izvriti ne samo u graninim carinarnicama ve i u carinarnicama i skladitima unutar carinskog podruja. Sprovoenje robe je mera neposrednog carinskog nadzora i ree se primenjuje jer je veoma skupa.

Carinska obeleja su plombe, slubeni igovi, carinski peati i dr. i oni se stavljaju na carinsku robu da bi se obezbedila njena istovetnost. Takoe da bi se obezbedila istovetnost robe carinski organi uzimaju prospekte fotografije i druge podatke o robi. Da bi se spreilo ilegalno prenoenje robe carinski organi vre pregled i pretres prevoznih sredstava kao i pretres putnika i posade. Uesnici carinskog postupka duni su da omogue carinskim organima nesmetano vrenje carinskog nadzora.

SMETAJ CARINSKE ROBE

Smetaj carinske robe ima poseban znaaj za pravilnu primenu carinskih propisa. Zakonsko regulisanje smetaja carinske robe podrazumeva sprovoenje propisanog carinskog postupka i spreavanje neovlaenog raspolaganja carinskom robom. Pitanje smetaja carinske robe regulisano je odredbama Carinskog zakona, nain plaanja learine za smetaj carinske robe kao i rokovi leanja robe. Detaljno je regulisan postupak i nain smestaja carinske, mere carinskog nadzora, nain voenja evidencije i ostala pitanja. Carinski organi imaju obavezu da carinsku robu dre pod carinskim nadzorom od trenutka njenog prelaska preko carinske linije pa sve do stavljanja u slobodan promet. Carinska roba se moe smestiti u: eleznikocarinske magacine, carinska skladita, carinska smestita, konsignaciona skladita, specijalizovana skladita strane robe i robe domae proizvodnje, centralna skladita, slobodne i carinske zone, prostorije u kojima se odravaju meunarodni sajmovi i izlobe i slobodne carinske prodavnice. elezniko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja slui za smetaj carinske robe prevoene u eleznikom saobraaju. U elezniko-carinski magacin moe se smestiti carinska roba koja se uvozi, domaa ocarinjena roba spremna za izvoz, kao i roba koja se provozi. Carinsko skladite slui za smetaj carinske robe koja je pod nadzorom, tj. to je zatvorena prostorija ili ograeni pokriveni prostor, namenjen za smetaj carinske robe. U carinsko skladite se smeta i podie roba koja nije ocarinjena ili se nalazi u tranzitu. Moe se smestiti i domaa roba koja je ocarinjena i koja je spremna za izvoz, samo to se ove robe moraju drati odvojeno. Carinsko smestite je otvoreni ili zatvoreni prostor pojedinih preduzea u koja se smeta njihova roba. U carinska smestita se ne moe smestiti roba koja se nalazi u vlasnitvu drugih preduzea kao ni domaa roba. Carinskim zakonom rok leanja robe u carinskom smestitu je 60 dana. U opravdanim sluajevima carinarnica moe produiti rok leanja do 15 dana. Konsignaciono skladite je zatvoreno prostorija ili ograeni pokriveni ili nepokriveni prostor koje otvara preduzee ili drugo pravno lice registrovano za spoljno trgovinski promet radi smetaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima ima ugovor o konsignacionoj prodaji te robe na gomaem tritu.

U specijalizovano skladite strane robe i robe domae proizvodnje moe se smestiti domaa roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica, namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava (strani brodovi, strane jahte i amci namenjeni sportu ili rekreaciji koji imaju odobrenje za plovidbu u obalnom moru, odnosno rekama i jezerima, a nalaze se u domaim lukama i pristanitima). Centralno skladite je zatvorena prostorija namenjena preduzeu ili drugom pravnom licu ovlaenom za dranje slobodne prodavnice smetaju robe koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. Kao to naziv kae u centralno skladite se moe smestiti roba namenjena za istu svrhu. Slobodna carinska prodavnica je obezbeena tako da bez carinskog nadzora nije mogue unoenje i iznoenje robe. Slobodna carinska prodavnica je obezbeena tako da bez carinskog nadzora nije mogue unoenje i iznoenje robe. Slobodne carinske prodavnice u lukama i pristanitima otvorenim za meunarodni saobraaj i na drumskim graninim prelazima mogu se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smetaj robe. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se moe prodavati na vazduhoplovnom pristanitu, putnicima koji odlaze u inostranstvo posle obavljene carinske kontrole, a putnicima koji dolaze u SCG i putnicima u provozu preko carinskog podruja SCG pre obavljanja carinske kontrole. Dralac prostora odgovoran je za robu smetenu u tim prostorijama i prostorima, kao i za carinu i druge uvozne dabine prema stanju robe u trenutku unoenja u te prostorije i prostore, i duan je da se pridrava propisanih obaveza. Carinska zona je deo carinskog podruja SCG na kome se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i posebne olakice u pogledu carinskog postupka 2. Carinska zona se moe sastojati iz vie delova. Moe se ostvariti u pomorskoj luci, vazduhoplovnom ili renom pristanitu, otvorenim za meunarodni javni saobraaj i robnotransportnom centru. Carinsku zonu moe otvoriti preduzee ili drugo pravno lice koje ima pravo korienja zemljita u luci, pristanitu, na aerodromu i u robnotransportnom centru. U carinskoj zoni moze da se obavlja: Istovar, utovar, pretovar i uskladitenje neocarinjene robe koja se uvozi, domae ocarinjene i neocarinjene robe namenjene izvozu i robe koja se prevozi. U uobiajene pripreme robe za trite, i to: sortiranje, merenje, markiranje, pakovanje, egaliziranje, sastavljanje, rastavljanje i pravljenje uzoraka.

ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU

Zakonom propisane isprave koje sadre podatke neophodne za voenje carinskog postupka su: Jedinstvena carinska isprava (JCI)
2

Slobodne carinske zone su uvedene u carinski sistem SRJ novelacijama Carinskog zakona koje su izvrene 1963 god. Od uvoenja carinskih zakona u na carinski sistem definisan je njihov status u smislu carinskog podruja SRJ, za razliku od veine inostranih carinskih sistema u kojima carinske zone imaju karakter van carinskog prostora

Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) Specifikacija za razduenje privremeno uvezene-izvezene robe

JEDINSTVENA CARINSKA ISPRAVA (JCI) Mere carinskog nadzora nad robom koja se otprema ili doprema iz carinskog podruja Srbije ili naknadno upuuje drugoj carinarnici drumskim prevozom kao i postupak uvoznog odnosno izvoznog carinjenja i smetaja robe u skladita ili u druge prostorije sprovode se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI). Jedinstvena carinska isprava sastoji se iz pet primeraka. Prvi primerak zadrava carinarnica prilikom sprovoenja odreenog postupka, drugi primerak slui za potrebe statistike, trei primerak se uruuje podnosiocu JCI-a prilikom sprovoenja odreenog postupka dok se etvrti i peti primerak koriste u sprovoenju mera carinskog nadzora prilikom uvoza, izvoza i provoza robe.Rubrike JCI-a obeleene su brojevima i slovima. Rubrike obelezene brojevima popunjava podnosilac JCI-a , dok rubrike obeleene slovima popunjava nadlena carinska ispostava. Nakon provere tanosti podataka iz JCI-a carinski organ overava sva pet primeraka. Prilikom sprovoenja postupka uz JCI se podnose i dokumenta kao to su faktura, prevozna isprava, obraun trokova prevoza, uverenje o poreklu robe, uverenje o kvalitetu robe, veterinarska i fitosanitarna uverena i druge isprave. CARINSKA ISPRAVA ZA PRIJAVLJIVANJE ROBE (CIPR) CIPR je nacionalna isprava mera carinskog nadzora nad robom i koja se doprema u carinsko podruje Srbije, otprema iz carinskog podruja Srbije ili naknadno upuuje drugoj carinskoj ispostavi, odnosno carinskom referatu u eleznikim, vazdunim i brodskim prevoznim sredstvima. CIPR se koristi za sprovoenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u eleznikom, vazdunom i saobraaju vodenim putevima. Rubrike u CIPR obeleene su brojevima i slovima. Rubrike obeleene slovima popunjava podnosilac CIPR, a rubrike obeleene slovima carinski radnik carinske ispostave, odnosno carinskog referata. SPECIFIKACIJA ZA RAZDUENJE PRIVREMENO UVEZENE IZVEZENE ROBE Ova specifikacija se podnosi uz: JCI na osnovu koje se privremeno uvezena roba na oplemenjivanje i opravku vraa u inostranstvo Zahteva kojim se trai oslobaanje od obaveze vraanja u inostranstvo privremeno uvezene robe (unitena roba, roba predata carinarnici i sl.) U drugim sluajevima kada se razduuje evidencija o privremenom uvozu JCI na osnovu koje se privremeno izvezena roba posle oplemenjivanja i opravke vraa iz inostranstva 10

Uz zahtev kojim se trai oslobaanje od obaveze vraanja iz inostranstva privremeno izvezene robe (unitena i slino)

CARINSKA TARIFA
Propisi dravnih organa o tretmanu robe koja prelazi dravnu granicu nezavisno od toga da li se radi o robi koja se uvozi ili izvozi nazivaju se carinskim tarifama. Ukratko, carinska tarifa predstavlja sistematian pregled roba i carinskih stopa prema kojima se naplauje carina na osnovu zakonskih propisa. Donosi se, dopunjenje i menja po pravilu u oblik uzakona. U uem smislu sastoji se od naimenovanja robe po nomenklaturi, carinskih stopa, pravila za razvrstavanje roba prema carinskoj tarifi i tarifnih brojeva. Sva roba u carinskoj tarifi je klasifikovana u vee ili manje delove: odeljke, gleve, razrede i tarifne brojeve. SVRSTAVLJANJE ROBE U CARINSKOJ TARIFI Prema nainu donoenja razlikuju se Autonomne carinske tarife Konvencionalne carinske tarife Autonomne donosi zemlja samostalno na temelju vlastitih potreba i procena. Konvencionalne donosi zemlja na osnovu bilateralnog ili multilateralnog ugovora sa drugim ekonomijama. Od zavisnosti od toga kojim tretmanom se bave carinske tarife mogu biti uvozne, izvozne ili tranzitne. U zavisnosti od oblika carinskog optereenja carinska tarifa moe biti: Odreeni procenat od vrednosti Zasnovana na carinjenju fizike jedinice mere Zasnovana na kombinaciji kriterijuma po vrednosti i fizikim jednicama mere. Ekonomskopolitiku sutinu mogue je razlikovati carinske tarife bazirane na: Fiskalnim kriterijumima Zatitnim tj. protekcionistikim kriterijumima3 CARINSKA OSNOVICA Vrednost robe koja ini carinsku osnovicu je ugovorena cena (transakciona vrednost). Ugovorenom cenom smatra se stvarno plaena cena ili cena koju treba platiti za robu kupljunu radi uvoza u Srbiju. U carinsku osnovicu ne uraunavaju se trokovi i izdaci koji nastaju posle njenog uvoza. Ako se carinska osnovica robe koja se uvozi ne moe utvrditi, onda se uzima
3

Ne mali broj autora pored ove dve vrste istie i tzv. Antidampike carinske tarife, kompenzatorne carinske tarife, kaznene i itav niz drugih carinskih tarifa.

11

ugovorena cena iste ili sline robe kupljene radi uvoza, uvezene u isto ili priblino isto vreme kada i roba koja se carinai. DODATNA CARINA Ukoliko strana zemlja u toku carinskog postupka ili plaanja carine ne postupi sa robom srbskog porekla ili sa srbskim brodovima i drugim prevoznim sredstvima isto kao i sa robom, brodovima i drugim prevoznim sredstvima iz drugih zemalja, Vlada moe propustiti da se na uvoz robe iz odnose zemlje plaa dodatna carina. SEZONSKE I PREFERENCIJALNE CARINSKE STOPE Carinske stope u carinskoj predstavljaju instrumenat dugorone zatite domae proizvodnje. U sluaju da postoje carinske stope nisu u funkciji obezbeenja stabilnosti domae agrarne proizvodnje i domaeg trita poljoprivrednih proizvoda, organi dravne vlasti moe pored postojeih carinskih stopa propisati i sezonske stope. Carinskim zakonom je predviena mogunost da se za uvoz robe iz zemalja u razvoju mogu odrediti preferencijalne carinske stope. Davanje referencijalnog karaktera carini ima za cilj da se proizvodima iz odreene zemlje ili grupe zemalja obezbedi povoljniji tretman u odnosu na iste proizvode poreklom iz drugih zemalja.

INSTRUMENTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE

POJAM CARINE I NJEN ISTORIJSKI RAZVOJ
Savremeno svetsko trite ima razreena pravila kako se reavaju razlike u cenama u robnoj razmeni sa svetom. Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom, koji se priznaje kao mogua zatita domae proizvodnje od negativnog uticaja svetskog trita, je carina. Od toga da je carina nastala kao iskljuivo fiskalni instrument na uvoz, provoz i izvoz robe, dolo se do toga da carina postaje osnovna mera zatite domae proizvodnje. Carina je dabina koja se naplauje na stranu robu koja se uvozi na carinsko podruje odreene zemlje ili se sa tog podruja izvozi.

12

Carina je u principu troak poslovanja uvoznika, mada se najee prevaljuje, prilikom kalkulacija cene, na potroaa. Carina se obraunava i naplauje u procentu predvienom u Carinskoj tarifi ili iznosu od odreene vrednosti uvozne robe (carinske vrednosti). Karakteristike carine su sledee: Carina je dabina Carina je po pravilu troak uvoznika Carina je dravni prihod (fiskus) koji naplauje drava Carina moe biti instrument zatite domae proizvodnje (ako se formira na posebnom nivou, kao i duini vremena njene primene koja obezbedjuje racionalno ponaanje proizvodjaa u osnivanju nove proizvodnje i postizanja uslova privreivanja koji ga osposobljavaju za medjunarodnu konkurenciju).

VRSTE CARINA A. Carine prema pravcu kretanja robe

Carine se mogu podeliti na razliite vrste, zavisno od kriterijuma, dejstva i uloge u meunarodnoj robnoj razmeni. Najznaajnija podela je prema: Pravcu kretanja robe preko carinske linije Nainu obrauna i naplate Ekonomsko-politikom dejstvu. Prema pravcu kretanja robe carine se dele na: Uvozne Izvozne Provozne Uvozne carine u savremenim carinskim sistemima u svetu predstavljaju najvaniji instrument delovanja na obim i strukturu spoljne trgovine. Uvozna carina se plaa na stranu robu koja ulazi na carinsko podruje druge zemlje, s tim da se na tom prostoru zadri (po nameni to mogu biti: investicije i oprema, sirovine i repromaterijal i roba iroke potronje). Izvozne carine su imale neto znaajniju ulogu u uslovima kada su carine imale isto fiskalni karakter. Izvozne carine se uvode izuzetno kada postoji ekonomski isteres da se ogranii ili zabrani izvoz odreenih proizvoda. Provozne carine su bile atraktivne onda kada su bile ist fiskus za dravu, posebno u robovlasnikom i feudalnom drutveno-ekonomskom sistemu. Provozne carine su plaane na robu koja tranzitira preko carinskog podruja jedne suverene zemlje.

B. Vrste carina prema nainu obrauna i naplate

13

Zavisno od naina obrauna i naplate, carine se dele na: Carine od vrednosti Specifine carine Kombinovane carine

CARINE PO VREDNOSTI
Ona se naplauje se primenom odgovarajuih stopa iz Carinske tarife na vrednost uvozne robe. To znai da iznos carine zavisi direktno od visine vrednosti robe koja je predmet carinjenja, odnosno od realne cene na svetskom tritu. Korienje instrumenata carine od vrednosti uvezene robe ima kako pozitivne, tako i negativne strane u ostvarivanju same funkcije carine. Pozitivne strane primene carine od vrednosti su: Relativno proporcionalno jednako optereuje robu, zavisno od kvaliteta. U uslovima stabilnih cena na svetskom tritu uspeno se ostvaruje zatitna funkcija carine Nain obrauna carine je vrlo jednostavan(jer se primenjuje procenat carine na vrednost robe). to se podstie uvoz kvalitetnijih proizvoda, jer se zbog niih svetskih cena, plaanjem carine od vrednosti, postie veea konkurentnost na domaem tritu Uspeno se vri doziranje uticaja svetskog trita na domae, u meri i na nain utvren propisima, ime se uslovi privreivanja na domaem tritu prilagodjavanju delovanju zakonitosti robne proizvodnje koji vladaju na svetskkom ekonomskom prostoru. Negativna dejstva carine su: Prilikom znaajnih promena cena na inostranom tritu, menjaju i efekat zatitne funkcije Uvozom robe preko carina od vrednosti utie se na monetarnu politiku, kretanje trokova, uslove privreivanja Tekoe kod utvriivanja carinske osnovice, odnosno vrednosti uvozne robe na koju se primenjuju carina (ispostavljanje netanih rauna, falsifikovanje dokumentacije i dr.)

SPECIFINE CARINE
Da bi se izbegli nedostaci obrauna i nasplate carina od vrednosti, krajem devetnaestog veka dobile su na znaaju specifine carine. Specifina carina, kao dabina propisana od strane drave, primenjuje se na jedinicu mere robe koja se uvozi, odnosno izvozi (kilogram, litar, metar,komad i dr.) Primenom specifinih carina otklanjaju se nedostaci carine od vrednosti, jer se ne utvruje vrednost koja moe biti zloupotrebljena .

14

Nedostaci primene specifinih carina su: to neproporcionalno optereuju uvoznu robu, jer je carina srazmerno vea za robu menje vrednosti i obrnuto to se zbog neproporcionalnog optereenja robe, ne postie pravi zatitni karakter carine. Iako se obraunava i naplauje od vrednosti uvoezene robe, primena jedinstvene carinske stope ne pravi klasifikaciju robe koja je predmet carinjenja, te se kao efekat dobijaju rezultati kao da se primenjuje sprcifina carina.

KOMBINOVANE CARINE
Kako bi se otklonili nedostaci primene carine od vrednosti i specifine carine, a podstakli pozitivni efekti ovih carina, neke zemlje u svetu pristupile su primeni tzv.kombinovanih carina. Kao to sama re kae kombinovane carine se sastoje iz kombinovanja dobrih strana carine od vrednosti i specifinosti carina, iako je efekat kombinovanja relativan. Kombinovanje jednog i drugog sistema, kao kombinovane carine, primenjuje se uglavnom na sledei nain: Carina se odreuje od vrednosti, s tim da iznos po jedinici mere, ne moe da bude nii od odreenog iznosa Carina se odreuje delimino od vrednosti, a delimino kao specifina carina (od jedinice mere), a ukupan iznos dobija sabiranjem ova dva iznosa Iznos carine se odreuje po jedinici mere, ali tako da ne moe biti manja od odreenog procenta od vrednosti uvozne robe.

C. Vrste carina prema ekonomsko-politikom dejstvu Fiskalne carine

Fiskalne carine su one koje su uvedene na uvoz robe sa ciljem da se ostvare to vei prihodi za potrebe drave. Karakteristika fiskalnih carina je u tome da su one nie i da se uvode na relativno manji broj roba, ali uglavnom namenjene irokom obliku, a, a posebno od vrednosti robe koja se uvozi, podstiu uvoznike na to vei obim uvoza namenske robe, a time se ostvaruje vei fiskalni efekat za obezbeenje sredstava z afinansiranje budetske potronje. U svetu je nastala praksa da su, u onim zemljama gde je fiskalni karakter dominantan, organi carinske slube organizaciono, po pravilu, nalaze u sastavu ministarstva finansija. Time se carinski organ prevashodno usmerava da naplauje prihod od carine za potrebe drave.

Zatitne carine
Zatitne carine se javljaju usled neujednaenog razvoja svetske privrede i razliitih uslova uklapanja pojedinih drava u svetske ekonomske tokove.

15

U bogatstvu instrumenata zatite domae proizvodnje mera, sa najduom tradicijom, najvie hvaljena, a i kririkovana, jeste carina. Carina, kao instrument zatite privrede, posebno se afirmisala u razvoju tzv. mladih i nerazvijenih drava, danas najrazvijenijih svetskih sila: Amerike, Nemake, vedske, Austrije, Australije i dr. Carina je ekonomska kategorija koja je prisutna u razvoju proizvodnih snaga i produkcionih odnosa u svetu. Carina je menjala svoju funkciju u drutveno ekonomskim odnosima razvoja svetske privrede, pre svega u spoljnotrgovinskim odnosima. Carina moe da utie na uvoz robe, od slobodnoh uvoza do zabrane, a njen iznos je elemenat formiranja cene robe na domaem i svetskom tritu. Carinom se utvruje paritet cena na domaem tritu na kome se vri proizvodna preorjentacija prema programu proizvodnje koji se titi. Visina carine, takoe, utie i na nivo unutranjih cena robe, a samim tim i na formiranje vrednosti nacionalne valute. Carinsko optereenje utie depresivno i inflatorno na unutranje ene. Carinski sistem Srbije, takoe, sem carine, koristi niz drugih instrumenata i mera kojim se obezbeuje strategija privrednog razvoja i ciljevi mera tekue ekonomske politike.

Prohibitivne carine
Prohibitivna carina je ona carinska mera gde se visinom carine utie na takava nivo cene uvezene robe na domaem tritu da se praktino onemoguava uvoz ili izvoz. Poto se u praksi na administrativne mere zabrane uvoza robe u meunarodnim ekonomskim odnosima reaguje vrlo otro, to se najee ide na primenu prohibitivnih carina. Praksa je u svetskoj trgovini pokazala da uvoenje prohibitivnih carina od strane jedne zemlje izaziva kontra meru drave koje su oteene na taj nain da im je ogranien izvoz, te se uvode odgovarajue mere, po pravilu, carine koje se zovu retrozivne ili borbene carine.

Retorzivne carine
Retorzivne carine imaju pre svega politiki, a ne ekonomski karakter. Zemlja koja trpi zbog prohibitivnih carina drugih zemalja, uvoenjem retorzivnih carina nastoji da natera na poputanje zemlju koja je zavela posebnu trgovako-politiku meru. U carinskom sistemu Srbije postoji mogunosdt uvoenja retorzivnih (dodatnih) carina.

Preferencijalne carine
Kada drava uvodi nie carinske stope ili ih ukida, u odnosu na one iz Carinske tarife, za uvoz robe poreklom iz odreene zemlje ili regiona zemlje primenjuju se preferencijalne carine.

16

Osnovu za primenu preferencijalnih carina ine meudravni sporazumi o trgovini izmeu vlada ovih drava koji se ratifikuju od strane parlamenata. Dobra ekonomska saradnja, posle secije nekih republika iz bive SFRJ, kao i veoma dobri do potpisivanja Sporazuma o trgovini izmeu Vlade Srbije i Vlade Republike Makedonije, 1996. godine. Takvi sporazumi su ve ratifikovani sa Rusijom, Maarskom, Rumunijom, Bugarskom, Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Jasno je da se, za iznos carina, odnosno smanjenih carina i eventualnih dabina, cenovni tretman robe poreklom iz druge drave ugovornice na domaem tritu ini povoljnijim. Za robu iz ovih zemalja sa kojima je primenjena preferencijalna carina, prodajna cena robe je nia, odnosno roba je cenovno konkurentnija. Sve karakteristike robe iz zemalja sa kojima se ima tretman preferencijalne carinske zatite u uvozu, ima i izvoz proizvoda iz drave saugovaraa na tritu dotine zemlje.

Diferencijalne carine
Diferencijalnim carinama se roba poreklom iz odreene zemlje dovodi u nepovoljniji poloaj u odnosu na robu iz drugih zemalja. Po pravilu, diferencijalna carina ima politiki karakter. Sa stanovita odvijanja meunarodne robne razmene, izmeu zemlje koja je takvu carinu uvela i zemlje na iju se robu primenjuje, diferencijalna carina ima ili prohibitivan ili retorzivan karakter. Diferencijalna carina je i retorzivna ako je uvedena kao protivmera na uvoz ro9be iz zemlje koja je na uvoz odreene robe ili na postupak sa nekom robom uvela visoku carinu.

Antidempike carine
Da bi se obezbedilo uspeno osvajanje inostranog trita koriste se,pored drugih, i neekonomske cene kao elemenat cenovne konkurentnosti. U nizu odbrambenih mera koje drave preduzimaju u borbi protiv femping cena, jeste i dodatna carina. Dodatna carina koja je usmerena na neutralisanje demping cene popularno se zove antidempinka carina. Cilj antidempinke carine je da se izvri izravnanje depresirane cene robe na nivo normalne cene, kako bi se primenom carinske stope na novoutvrenu vrednost obezbedila realna funkcija carine. Carinski sistem Srbije, takoe, sadri instrument dodatne carine kojim se, pre obrauna carine, vri realna nivelacija dempinke cene na nivo realne meunarodne cene. Kriterijumi za utvrivanje demping cena koje su nie od normalnih cena su: Da je izvozna cena robe nia od one po kojoj se ta ili slina roba prodaje na tritu zemlje izvoznice. Kao uporediva cena uzima se cena na domaem tritu iz koje je iskljuen porez na promet, mare, unutranja taksa i dr.

17

Da je cena robe koja se uvozi nia od cena po kojoj se takva roba prodaje na drugom tritu izmeu nezavisnog kupca i prodavca Da je cena uvozne robe nia od najvie izvozn cene postignute kod izvoza u tree zemlje Da ikznos dodatne carine pveava fakturnu vrednost uvezene robe to se drugim elementima predstavlja carinsku osnovicu za obraun i naplatu carine.

Kompenzatorne carine
Kompenzatorne carine se uvode na uvoz robe, za koju se u zemlji izvoznici daje subvencija, premija ili refakcija (da bi ona bila cenovno nia), radi neutralisanja te subvencije i premije. Iznos kompezatorne carine, kao i kod antidepinke carine, ulazi u osnovicu na koju se primenjuju redovne stope iz carinske tarife predviene za tu robu. Iznos kompenzatorne carine ne sme da bude vei od iznosa premije odnosno subvencije zbog koje je uvedena. Karakter kompenzatornih carin je razliit od antidempinkih, pa se ne moe istovremeno za uvoz robe iz odreene zemlje naplatiti i antidempinka i kompenzatorna carina. Svaka od ovih carina ima svoju specifinost u izravnanju depresiranih cena uvoznih roba sa realnim, normalnim uvoznim cenama.

Sezonske carine
Sezonske carine se primenjuju samo na uvoz poljoprivrednih proizvoda u odreenom vremenskom periodu kada uvoz strane robe dovede do nestabilnosti domae proizvodnje i domaeg trita. Vlada moe, pored postojeih carinskih stopa, da na predlog ministra za finansije, a po prethodno pribavljenom miljenu ministra za poljoprivredu i ministra trgovine, da propie plaanje sezonske stope carine na uvoz odreenih poljoprivrednih proizvoda, uz ogranieno vremensko trajanje. Sezonska carinska stopa ne moe da bude vea od 20% od carinske osnovice proizvoda koji se uvozi.

EFEKTI CARINE Efekti carine na uvoz

Efekat carine na uvoz ostvaruje se pod uslovom da postoji domaa proizvodnja robe koja je predmet uvoza. Smanjenje traenje za uvozom robom iji je plasman usporen carinskim ogranienjima posebno ako su u pitanju velika potrona podruja, povratno utie na smanjenje potronje, a time i na pad cene na svetskom tritu, jer se cenovna konkurencija formira na niem nivou.

Uticaj carine na domau proizvodnju

18

Da li e racionalna carinska zatita, preko carine, uticati na razvoj domae proizvodnje, zavisi i od elastinosti domae potronje na poveani nivo cena uvoznih proizvoda zbog carine. Ako je domaa potronja elastina na poveanu cenu uvozne robbe za iznos prevoznih trokova i osiguranja do granice i carine, potraivanja e se smanjiti za vei procenat od procenta porasta cena. Kao rezultat takvih kretanj, smanjie se i izvoz za vei procenat nego to je stopa porasta cena, ukoliko je potranja u inostranstvu za domaom robom takoe elastina. Zbog negativnog dejstva elastinosti tranje, domaa proizvodnja e se smanjiti, iako je logino da je uvoenje carine na uvezenu robu trebalo da dovede do nekog poveanja.

Uticaj carine na cene

Uticaj carine na cene na domaem tritu je istovetan sa devalvacijom. Naime, za iznos carine uveava se cenovna inflacija, jer se poveavaju cene uvozne robe, a izvozne cene ostaju nepromenjene, jer su ve dobile realan izvozni cenovni paritet. Intezitet uticaja carine na cene na unutranjem tritu svakako da zavisi i od ekonomske stabilnosti zemlje, realnosti kursa domae valute i od obima i strukture proizvodnje, sistema korienja proizvodnih kapaciteta i drugih inilaca privreivanja. Carina nee uopte uticati na promenu cena na domaem tritu, ako je uvedena na onu robu koja se iz te zemlje i izvozi, jer bi u sluaju tkvog porasta cena izvoznici prodavali tu robu na domaem tritu. Carina moe uticati na poveanje cena na domaem tritu i za iznos vei od iznosa carine, ako se roba uvozi preko jednog ili vie posrednika koji zaraunavaju visoku uvoznu proviziju. Ako je carina na pojedine proizvode uvedena u zemlji koja je znaajan kupac tog artikla na svetskom tritu, to e izazvati pad svetske cene.

Kumulativno dejstvo carine

Pravi efekat carine ostvaruje se kumulativnim dejstvom, kada carina treba da se plati ne samo na uvoz finalnih proizvoda, ve i na uvoz poluproizvoda, kao osnovnoh faktora trokova proizvodnje u svim fazama proizvodnje, od poluproizvoda do finalnih proizvoda.

ORGANIZACIJA UPRAVE CARINA4

Uprava carina, kao organ uprave u sastavu Ministarstvo Finansije Republike Srbije, poslove iz ovog delokruga obavlja preko centralne uprave carina i podrunih organa. Osnovne centralne jedinice Centralne Uprave Carina su: Sektor za carinsko poslovanje Sektor za ljudske sektore i opte poslove Sektor informacione tehnologije Sektor finansijskih investicija i pravnih poslova
4

Sajt Uprave Carina

19

Sektor za kontrolu primene carinskih propisa Sektor za Evropske integracije i meunarodnu saradnju Sektor za reviziju, unutranju kontrolu i analitiku Biro direktora

SEKTOR ZA CARINSKO POSLOVANJE Ovaj sektor vrii sledee poslove kao to su; poslove praenja i primene carinskih propisa, spoljnotrgovinskih, deviznih i drugih propisa koji se primenjuju u carinskom postupku a kojima se reguluu mere carinskog nadzora i carinjenja robe; praenje i analiziranje primene instrumenata carinske politike; voenje drugostepenog Carinskog Upravnog postupka i dr. Poslovi iz delokruga rada ovog carinskog sektora vre se preko sledeih uih unutranjih jedinica: Odeljenje za Carinsko-Pravne poslove Odeljenje za Carinsku Tarifu Odeljenje za poreklo robe Odeljenje za Carinsku vrednost Odeljenje za Carinsko-Upravne poslove Grupa za TARIS

SEKTOR ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE Ovaj sektor vri poslove koji se odnose na: Plaanje razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija carinske slube; obezbeenje funkcionisanje i racionalne eksplatacije informaionog sistema carinske sube; stara se o pravnomernoj i jednobraznoj primeni sveih propisa koji se primenjuju u vrenju funkcija carinske slube; ostvaruje kontrolunu funkciju; obezbeuje odravanje, unapreivanje i razvoj procesa automatizacije u poslovanju strunih slubi, uprave carina i carinarnica ... Poslovi iz delokruga rada ovog sektora se obavljaju preko sledeih uih unutranjih jedinica: Odeljenje za projektovanje, programiranje i statistiku Odeljenje za sistemsku podrku i razvoj Odeljenje za tehniku podrku i kordinaciju rada SEKTOR ZA LJUDSKE SEKTORE I OPTE POSLOVE Ovaj sektor vri sledee poslove; vri prouavanja i praenje organizacije razvoja Carinske slube; priprema i izrada predloga akata o organizaciji i sistematizaciji raznih sistema; izrada programa i izvetaja o radu Carinske slube; primena propisa iz radnog odnosa i uee u pripremi nacrta Carinskog zakona i

20

predloga optih akata Uprave Carina koji se odnose na prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i drugi poslovi. Poslove iz delokruga rada ovog ssektora obavljaju sledee ue unutranje jedinice: Odeljenje za ljudske sektore Centar za struno obrazovanje Odeljenje za opte poslove SEKTOR FINANSIJSKIH INVESTICIJA I PRAVNIH POSLOVA U okviru ovog sektora se vre sledei poslovi; pripremanje nacrta programa razvoja i modernizacije Carinske slube; utvrivanje godinjih planova i predrauna za nabavku opreme; izrada analize poslovanja; izrada investicionih progarama; planiranje i raspodela sredstava za plate; nabavka opreme i inventara za potrebe Carinske slube; izrada ugovora i reenja u vezi sa imovinskim-pravnim odnosima i voenja sporova iz ove oblasti; vre se jo mnogi drugi poslovi. Poslove iz delokruga rada ovog sektora vre sledee unutranje jedinice: Odeljenje za investicije, nabavku i kordinaciju prodaje Sektor za budzet Sektor za pravne poslove Sektor za naplatu budzetskih prihoda

SEKTOR ZA KONTROLU PRIMENE CARINSKIH PROPISA Ovaj sektor vri poslove kao to su; suzbijanje krijumane, carinske isprave i obavetajne poslove; ove poslove sa drugim unutranjim jedinicama UC, kao i kroz saradnju sa odgovarajuim inspekcijskim i drugim slubama; bri poslove koji se odnose na kontrolu jedinica UC na poslovima carinjenja, carinskog nadzora, privremenog uvoza izvoza, naplate dabina, spreavanju ilegalnog unoenja oruja, droge, valute... Poslove iz delokruga rada ovog sektora vre sledee unutranje jedinice: Odeljenje za suzbijanje krijumarenja Odeljenje za zatitu intelektualne svojine Odeljenje za carinske istrage Odeljenje za obavetajne poslove SEKTOR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE I MEUNARODNU SARADNJU Ovaj sektor obavlja sledee poslove; izrada priloga i objedinjavanje isih u vezi sa procesom zakljuivanja sporazuma i stabilizacije i pristupanja Evropskoj uniji; u saradnji sa drugim sektorima vri komparativne analize i predlaganja naina Harmonizacije istih sa nacionalnim propisima iz oblasti carine; rad na procesu pristupanja Meunarodnoj Carinskoj Konvenciji i zakljuenju drugih

21

sporazuma u oblasti carine i praenje njihovog sprovoenja; praenje rada Svetske Trgovinske Organizacije na globalnom nivou; izrada priloga neophodnih za pristupanje u STO; i dr. Poslovi iz delokruga rada ovog sektora vre sledee ue unutranje jedinice: Odsek za Evropske integracije Grupa za Bilateralnu carinsku saradnju Grupa za multilateralnu carinsku saradnju SEKTOR ZA REVIZIJU, UNUTRANJU KONTROLU I ANALITIKU Ovaj sektor vri poslove: planiranje, organizovanje, koordiniranje, kontrola i analiza rada carinarnica na poslovim carinjenja robe, carinskog nadzora, privremenog uvoza izvoza, carinskog upravnog i prekrajnog postupka, materijalno finansijskog poslovanja, naplate prihoda budeta i dr. Voenje istraga i pripremanje izvetaja o istragama pokrenutim na osnovu postojanja osnove sumnje ili po prijavama za neprofesionalno ponaanje carinskih slubenika i zbog pokuaja korupcije; planiranje i analiziranje raspoloivih resursa, organizacija i kordinacija prilikom indetifikacije odgovarajuih ciljeva iz oblasti najvipe oekivanih razlika, aktuelnosti podataka, analiza razlika... Poslovi iz delokruga rada ovog sektora vre sledee ue unutranje jedinice: Odeljenje revizije Odeljenje za unutranu kontrolu Grupa za analizu razlika

BIRO DIREKTORA Ovaj sektor vri strune poslove za potrebe direktora i pomonika direktora; priprema materijale i organizuje sastanke , kolegijume, savetovanja i sastanke, izrauje zapisnike i zakljuke, vri sekretarske poslove za potrebe direktora i pomonika direktora. Carinarnica kao podruni organ vre poslove nadzora nad robom, putnicima, prevoznim sredstvima; carinjenje robe; devizno-valutnu kontrolu u meunarodnom putnikom prometu; otkrivanje i spreavaje carinskih prekraja ; vodi u prvom stepenu Upravni i prekrajni postupak i druge poslove. Poslovi iz delokruga rada ovog sektore se obavljaju preko odseka, referata, carinskih labaratorija, carinskih ispostava, carinskih referata i carinskih punktova.5

MEUNARODNA CARINSKA SARADNJA NA SUZBIJANJU KRIJUMARENJA

PETI SEKTOR UPRAVE CARIN
5

sajt Uprave Carina

22

Ovaj sektor se sastoji od devet odeljenja i grupa i to : Odeljenje za obavetajne poslove Odeljenje za zatitu intelektualne svojine Odeljenje za suzbijanje krijumarenja Odsek za carinsku kontrolu vodenih puteva Odeljenje za carinske istrage Grupa za evropske integracije TTFSE projektni implementacioni tim Odeljenje revizije Grupa za analizu rizika

Neki od planova Odeljenja za suzbijanje krijumarenja su:

izrada strategije sprovoenja mera carinske kontrole po dubini

teritorije, van graninih prelaza, za podruije svake carinarnice. izrada Upustva za rad carinskih slubenika na poslovima suzbijanja krijumarenja i kontrole primene carinskih propisa. organizovanje predavanja i strunih kolegijuma na temu Primena ovlaenja sadranih u odredbama novog Carinskog zakona (pretres lica i prostorija, privoenje lica, noenje i upotreba oruija, zaustavljanje vozila i dr.), u carinarnicama. stvaranje preduslova za formiranje tima Odeljenja za suzbijanje krijumarenja na teritoriji carinarnice abac. struno osposobljavanje u oblasti protiv deverzione zatite i obuka za korienje rentgen aparata.6

KRIMINAL KOD NAS

Kriminal u SRJ poeo je da cveta u vreme 90-tih godina dvadesetog veka, kada se tadanja drava nalazila u ekonomskoj blokadi i ratovima u okruenju. Najvie zbog sanakcija tj. mera blokade i iskljuenosti iz lanstva iz meunarodnih organizacija, tlo tadanje drave bilo je pogodno za sve vidove kriminala, ali i za skrivanje nekih svetski poznatih kriminalaca. Prema istraivanju Amnesti Internationala za SRJ Srbija i Crna Gora su na samom vrhu evropske i svetske lestvice po stepenu korumpiranosti drutva, a prema jednoj od izjava biveg direktora Uprave carina, V. Begovia, preko 50% robe koja pree granicu se ne carini se ve prolazi raznim ''sivim'' kanalima. Naa drava poev od 2000-te god. poinje aktivno suprotsavljanje kriminalitetu.U zadnje vreme , dolazi do ponovnog ukljuivanja nae zemlje u svetske i evropske organizacije. Ukljuivanjem naih slubi u meunarodnu saradnju pokuavamo da ubrzanom modernizacijom dostignemo neke prosene rezultate.
6

Carinski glasnik

23

Kriminal se javlja u raznim oblicima i vidovima. Da bi se izborili sa njim u javnim slubama, moramo izraditi strateki plan za borbu protiv kriminala. Obizorom da jo uvek nemamo jasnu politiku o borbi protiv kriminala, ipak su neke Javne slube donele svoje akte o suzbijanju kriminalnog delovanja svojih zapoljenih. Meu prvima koje su donele takav akt je i Carinska sluba Srbije. Da bi se uspeno vodila ova borba mora postojati :

jasna strategija borbe protiv kriminala jasno definisana pravna regulativa (zakoni i zakonski akti ) dobra tehniko-tehnoloka opremljenost dobre organizacione mere kadrovska politika mora biti precizno definisana materijalni poloaj zaposlenih mora biti na zavidnom nivou jasno definisana meunarodna saradnja

CARINSKI PREKRAJI I DELIKTI

U carinske prekraje i delikte spadaju lake i tee povrede carinskih propisa nae zemlje, od kojih neki mogu imati i teke posledice po bezbednost drave (krijumarenjeoruija, opojnih droga, ljudi tzv. belo roblje, ljudskih organa, i dr.). Veina ljudi koji prelaze dravnu granicu prekraje ine nehotice - iz ne znanja, dok carinske delikte prave ljudi sa odreenim ciljem ( u smislu sticanja prihoda na ne zakonit nain, i sl. ), ili moda iz revolta prema vlasto u dravi. Veina ljudi pravi carinske prekraje zbog toga to neznaju da li roba koju nose sa sobom podlee ili ne podlee obavezi plaanja carine. To su uglavnom prekraji koji nemaju veliki uticaj na optu ekonomsku situaciju u zemlji. Sa druge strane, oni koji prave ozbiljne carinske prekraje delikte, to rade organizovano i u odreenim grupama. Ove vrste prekraja imaju veliki uticaj na optu ekonomsku situaciju u zemlji, jer na ovaj nain zaraen novac kasnije kroz tzv.proces ''pranja novca'' ulazi u legalne tokove i tako utie na privredno ekonomska deavanja u zemlji. U carinske prekraje spadaju dela kojima se povreuju carinski propisi koji definiu prava i obaveze draoca carinske robe. Carinske prekraje po srodnosti i meusobnoj povezanosti moemo podeliti na :

carinske prekraje koji se ine izbegavanjem mera carinskog

nadzora i neprijavljivanjem robe carinske prekraje kojima se vre povrede carinskih propisa o carinskim povlasticama i drugm pogodnostima prilikom uvoza i izvoza robe carinske prekraje kojima se netano prijavljuje carinska roba

24

 carinske prekraje kojima se oteavaju mere carinskog nadzora,

blagovremena naplata carine i drugih uvoznih dabina carinske prekraje koji se vre stavljanjem u promet neocarinjene robe ili dranjem takve robe po ma kojem osnovu, kojom je izvren odreeni prekraj.7 Carinske prekraje, po nekim autorima, moemo svrstati u tri osnovne grupe, i to:

krijumarenje carinske utaje carinske neurednosti8

Po ovoj podeli najlake delo je delo carinske neurednosti, i ono podrazumeva obino nepotpune deklaracije o robi. Pod carinskom utajom se podrazumevaju prekraji kada je roba dostupna carinskim organima, ali subjekt koji je uinio prekraj ini pokuaje da izbegne carinski nadzor. Krijumarenje, je najtee krivino delo iz ove podele. Kod krijumarenja roba je uglavnom nedostupna carinskim i drugim organima koji vre kontrolu pregled. Krijmarenje moe imati jako teke posledice na dravu uopte.

KRIJUMARENJE
Kod nas pojam krijumarenje nije precizno odreen i definisan. Ovaj pojam se obino poistoveuje sa reima ''verc'' , ''crna berza'', ''kontrabanda'', i sl. Sve ove rei objanjavaju nedozvoljenu trgovinu predmetima i robama iji je promet ogranien ili zabranjen. Krijumarenje se sasatoji u unoenju ili iznoenju robe domaeg ili stranog porekla, preko granice, van carinskog nadzora. Krijumarenje je staro koliko i ljudsko drutvo. Menjalo se i razvijalo zajedno sa ljudkim drutvom. Krijumarenje kao nezakonita radnja pojedinaca i grupa u sebi sadi opasnost po drutvo i ekonomski sistem jedne ili vie zemalja, a to zavisi od tokova i kanala krijumarenja. Drutvena opasnost je u tesnoj vezi sa vrstom robe kojaje predmet krijumarenja, pa roba koja se krijumari moe se podeliti na :

robu ijim krijumarenjem drutvu preti ekonomska opasnost

( izazivanje nelojalne konkurencije na tritu, stvaranje budetskog deficita; automobili, zlato i plemeniti metali, roba iroke potronje, tehniki proizvodi, i dr.)

7 8

prof. Dr. T. Todorovi Carinsko poslovanje,str. 198. Beograd, 2004. Dr. S. Cvetanovi,mr. D. uri Osnovi carinskog sistima i politike, str.182. Ni, 2001.

25

 roba ijim se krijumarenjem izaziva bezbedonosna opasnost (oruije,

municija ,opojne droge, i dr.) Krijumari za svoje saradnike biraju uvek ljude iz svoje bliske sredine, sa kojima su na neki nain povezani. Saradnici za svoje usluge obino dobijaju novac ili deo krijumarene robe.

NAINI KRIJUMARENJA
Krijumarenje se relizuje u dva osnovna vida : masovno i pojedinano bez odreenog cilja grupno i organizovano sa posebnim modusom za svaku robu Masovnim krijumarenjem bave se pojedinci koji koriste pogodnu situaciju i unose u zemlju ogromne koliine robe namenjene preprodaji ili za line potrebe. Ovom vrstom krijumarenja bave se radnici na privremenom radu u inostranstvu, zanatlije, lica zaposlena na poslovima meunarodne pedicije, meunarodnog prevoza robe i putnika u suvozemnom, eleznikom, vazduhoplovnom i vodenom saobraaju. Grupno i organizovano krijuarenje, vre profesionalni krijumari koji po unapred briljivo pripremljenom planu unose ogromne koliine raznih predmeta i robe, koje potom preko mree preprodavaca rasturaju. Ove grupe su dobro organizovane, sastavljene su od velikog broja lica sa precizno utvrenim zadacima. Pripadnici se odlikuju nepoverljivou, tekom komuniciranju sa nepoznatim licima i veoma razraenim metodama kontakata sa potencijalnim kupcima krijumarene robe. Prenos robe preko graninih prelaza vre uz predhodnu dobru pripremu grupe, a na osnovu predhodnog praenja rada carinskih slubi, tehnike opremljenosti graninog prelaza i drugih okolnosti koje e im omoguitibezbedan prenos krijumarenih predmeta. Krijumarske grupe imaju dobro razraene puteve i kanale krijumarenja kao i naine skladitenja i rasturanja robe. Oganizaciona ema ovih grupa sastoji se od krijumarskog cetra, koji organizuje i finansira ovu delatnost, krijumarskog punkta, koji se nalazi na jednom ili vie mesta u zemlji i kojim rukovodi jedno lice koje organizuje prihvat robe, njenu distribuciju, organizuje mreu preprodavaca i posrednika, koji neposredno vre prodaju robe. Za izvrenje ovog dela , krijumari koriste kopnene,vazdune i vodene puteve. Na kopnu, najee koriste luksuzune automobile, autobuse, teretna vozila i vozove; u vazduhu avione i helikoptere, dok u vodenom saobraaju koriste putnike i teretne brodove, glisere, lepere, motorne amce, jedrilice i jahte. Roba 26

je prikrevena u navedenim prevoznim sredstvima, a transport se odvija po strogo razraenom planu.

OBLICI KRIJUMARENJA Krijumarenje oruija

Svaka drava na poseban nain ureuje legelan promet oruija i municije.odreene su prodavnice koje se bave ovim prometom, propisani su kalibri oruija koje graani mogu da poseduju, kao i postupak nabavljanja, dranja i noenja. Po vaeim propisima svaki punoletan graanin koji se ponaa u skladu u sa zakonom moe dobiti dozvolu za nabavku oruija. Ako graanin zlouptrebi ili nelegalno nabavi oruije, pored oduzimanja propisana je i odgovarajua kazna. Krijumarenje oruija, municije i eksplozivnih sredstava se obavlja organizovano i od strane ekstrmistikih organizacija . Putevi i kanali krijumarenja oruija su uvek briljivo odabrani i prilagoenisvakoj novoj promeni okolnosti. Drumski prevoz je jedan od najkarateristiniji za ilegalno ubacivanje oruija, ali ne iskjuuje i druge vidove transporta.

Krijumarenje opojnih droga

Krijumarenje bilo koje robe u sebi sadri rizik, ali i elju za brzom, velikom i lakom zaradom. Ovi krijumari imaju precizno organizovu mreu ilegalnog transportovanja i rasturanja droga po svim fazama, od proizvoaa do krajnjih potroaa. Na ovu vrstu krijumarenja posebno utiu sledei faktori : ne postoji ni jedna zemlja koja je imuna na zloupotrebu narkotika broj narkomana stalno raste narkomani su uvek spremni na diskreciju u pogledu naina nabavke opojne drogesu lako prenosive i pogodne za skrivavanje narkomani su spremni da plate i veu cenu i slino.9 Ako posmatramo put opojnih droga, moemo rei da se transport koriste sva sredstva. Ponekad se koriste potanske poiljke i pisma. Transport se najee vri kamionima koji vre usluge meunarodnog trasporta i autobusima, putnikim vozilima. . Poznato je da preko teritorije R. Srbije vodi magistralni krijumarski put koji zapoinje na Graninom prelazu Gradina i Dimitrovgrad, prolazi kroz Centralnu Srbiju, najee preko Graninog prelaza Horgo naputa zemlju i ide dalje ka Zapadnoj Evropi. Drugi put takoe, poinje na G.prelazu Gradina i Dimitrovgrad i ide preko Kosova do Crne Gore i dalje u Evropu.

Krijumarenje tehnikih proizvoda

9

asopis MUP-a R. Srbije Bezbednost 4/03, str.610.

27

Krijumarenje tehnike robe nema bezbedonosnu opasnost, ali zbog iznoenja novca ugroen je budet, a time i ekonomska opasnost po drutvenu zajednicu. Osnovni cilj je sticanje to veeg profita. Krijumari se sve to se moe lako prodati. Kompjuteri,video i tv tehnika,muziki aparati, kuni aparati, aparati za industrijske objekte i sva druga tehnika za kojom postoji tranja i koja se moe lako prodati. Krijumari unose velike koliine tehnike sumnjivog kvaliteta i prodaju je popovoljnim uslovima.

Krijumarenje plemenitih metala i dragog kamenja

Zlato, nakit i dijamanti uvek su bili na visokoj ceni. U mnogim krajevima predstavljaju znak prestia i moi. Legalan promet zlata u sistemu drave je vrlo komplikovan, ali je komprlikovan i put krijumara ove robe. Zlato je pogodno za krijumarenje. Moe se sakriti u prtljagu, delovima odee ili delovima prevoznih sredstava. Krijumarenje zlata i dragulja u nekim zemljama je skoro savreno organizovano. Obzirom da je naa drava na raskrsnici puteva Zapada i Istoka i da je tranzitno podruije. Nai organi nemaju nekih velikih iskustava u suzbijanju ove vrste krijumarenja. .

Zatitne i druge mere

Odredbe o zatitnim i drugim merama, lan 385 390., su preuzete iz dosadanjeg zakona. Zatitna mera oduzimanja robe, prevoznog, prenosnog i drugog sredstva, propisana je samo za neke tee prekraje, stim da e se prevozno sredstvo koje specijalno napravljeno ili prepravljeno da omogui skrivanje robe, oduzeti bez obzira na vrednost robe ili pravo svojine na tom prevoznom sredstvu. Carinski organ moe privremeno zadranu lako kvarljivu robu odmah prodati, ukoliko ne postoji mogunost da se odluka o prekraju donese u roku od 24 sata. lanom 387. je propisano da vlasnik robe, stavljene pod carinski nadzor, u skladu sa odredbama lana 386. ovog zakona, ima pravo na naknadu tete na teret dravnog budeta, ako se u sprovedenom prekrajnom postupku utvrdi da carinski prekraj nije postojao tj. da ne postoji prekrajna odgovornost ovog lica.10

PRETRESANJE I PRIVREMENO ODUZIMANJE ROBE

Pretresanje je jedna od najsloenih radnji koje preduzimaju carinski slubenici. Samo pretresanje je rutinski posao za ove ljude, ali se u obavljanju ovog pregleda deavaju mnoge neprijatnosti. Pretresanje se odnosi na sve od putnika,
10

sajt Uprave carina R.Srbije

28

preko prtljaga, vozila, prevoznog ili prenosnog sredstva, pa ak i plovnih objekata u renom saobraaju. Da bi se pretesanje uspeno odvijalo lica koja to rade moraju dobro da poznaju konstukciju sredstva koje slui za krijumarenje.. Privremeno oduzimanje robe se vri o optim pravilima u Carinskom zakonu. O robi koji oduzme carinik je duan da saini zapisnik, koji mora sadrati : - mesto u kome je izvren pretes - opte podatke o oduzetoj ili privremeno oduzetoj robi ( opis robe,koliina teina, stanje, jedinicu mere, datum, kao i podatke o licu koje je izvrilo oduzimanje) Zapisnik o oduzetoj robi trebalo bi da potpie i lice kod koga je roba naena. Ukoliko odbije da potpie zapisnik potpisuju ovlaena lica koja su prisustvovala pregledu, a navodi se i razlog odbijanja da podpi

MERE ZA ZATITU PRAVA INTELEKTALNE SVOJINE

U novom Carinskom zakonu kao novina pojavljuju se odredbe o merama za zatitu prava intelektualne svojine na granici. Ove odredbe obuhvaene su lanovima od 240 247. Carinskog zakona. Osnovna odredba u Carinskom zakonu jeste zabrana uvoza, izvoza i tranzita robe kojim se povreuju prava intelektualne svojine, bez obzira da li su ona utvrena meunarodnim ugovorima ili naim nacionalnim propisima. Carinski organi, u pogledu zatite intelektualne svojine, mogu da prekinu carinski postupak i putanje uvezene ili izvezene robe u dva sluaja : na zahtev nosioca prava intelektualne svojine po slbenoj dunosti Nosilac prava intelektualne svojine, uvoznik, izvoznik i vlasnik robe imaju pravo da identifikuju robu, ukljuujui i pregled robe, pod uslovom da se pregled obavi u carinskim prostorijama i pod carinskim nadzorom. Prekid carinskog postupka na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, nastaje onda kada nosioc tog prava, sumnja u ispravnost robe. Ako postoji i sumnja da se robom povreuju prava intelektualne svojine , carnski organi postupie po zahtevu. Zahtev moe da bude: pojedinaan, kada se odnosi na jednu poiljku robe opti, u sluaju kada nosilac prava intelektualne svojine dostavi carinskom organu podatke o originalnoj robi,proizvoaima i distributerima te robe

Prekid postupka po slubenoj dunosti, nastaje kada carinski organ po slubenoj dunosti prekine postupak i o tome je duan da odmah, bez odlaganja, obavesti uvoznika 29

nosioca prava intelektualne svojine, ako je carinskom organu poznata njegova adresa organa koji je nadlean za atitu prava intelektualne svojine

MEUNARODNA SARADNJA U BORBI PROTIV KORUPCIJE

Korupcija je novi vid kriminalnog delovanja, koji se javio u Srbiji krajem 20 tog veka. Ovaj vid kriminalnog delovanja je specifian za javne slube. Poto korupcija nije problem samo srpskoj carinskoj slubi, ve i slubi drugih zemalja u tranziciji, pa ak i pojedinih zemalja Evropske Unije, potrebno je ostvariti saradnju sa ovim zemljama radi izuavanja stranih iskustava u borbi protiv ove pojave, radi razmene informacija izmeu slubi koje su konkretno zaduene protiv nje i zajednikih akcija u borbi na osnovu zakljuenih sporazuma, ugovora i drugih oblika saradnje i uzajamne pomoi. Treba imati u vidu da se kao potencijalni izvori korupcije mogu javiti i povezane grupe carinskih slubenika iz vie zemalja koje organizuju nedozvoljen promet preko carinskih podruija svojih zemalja, inei tako usluge jedan drugome i firmama sa kojima su u bliskoj vezi. U uslovima sve veeg meunarodnog povezivanjai iskazanog interesa susednih zemalja za zakljuivanje posebnih sprazuma o slobodnoj trgovini, moe se oekivati da e meunarodna saradnja u borbi protiv korupcije sve vie dobijati na znaaju. U borbi prtiv korupije znaajno mesto zauzimaju odnosi sa javnou i sredstvima javnog informisanja. Neophodna je saradnja naih graninih slubi, policije i carine sa meunarodnima. Postji vie razloga za neophodnost saradnje naih graninih slubi carine i policije sa meunarodnim, a to su :

zato jer kod nosilaca krupnijih kriminalnih aktivnosti koncentrsani

kapital je vei nego sredstva subjekata granine kontrole koja su ograniena budetskom politikom drave jer su kriminalci u prednosti po tehniko-tehnolokoj opremeljenosti u odnosu na granine slube organi pograninih slubi su ogranieni pravnom regulativom tj.zakonskim normama i kodeksima ponaanja u pogledu svog ponaanja, dok kriminalci bezkurpulozno kre sve postojee norme delovanje ovih slubi je ogranieno teritorijalnom nadlenou njihove i suverenitetom susednih i drugih zemalja

30

 je to to se kriminal ispoljava kroz organizovane forme, ija je

struktura mnogo homogenija i gde su meuljudski onosi mnogo bolji, nego to je sluaj sa pripadnicima grninih slubi meunarodna saradnja izmeu nosilaca kriminalnih aktivnosti je u mnogome efikasnija i bolja nego meunarodna saradnja carinskih slubi11 Zbog ovih razloga je neophodna bra i efikasnija saradnja naih graninih slubi sa meunarodnim.

ZADACI I MOGUNOSTI NAIH ORGANA NA OTKRIVANJU I SUZBIJANJU KRIJUMARENJA

Krijumarske organizacije su tajne i pored injenice da ih sainjava veliki broj lica sa razliitim ulogama u delatnosti organizacije. Borba protiv ovog oblika kriminaliteta moe biti efikasna samo ako je stalna, planska i zasnovana na naunim dostignuima. Ona zavisi i od stepena organizovanosti kontrolnih organa, od poznavanjaopasnosti i metoda delovanja krijumarskih grupa, informisanosti i saradnje carinskih i policijskih organa, ali i od budnosti i sistematinosti u radu ovih organa. Najefikasnija metoda je otkrivanje uinoca na delu, jer se tako obezbeuju dokazi za dalji pravni postupak, to znai da se istovremeno otkriva krivino delo i poinioc. Ovu metodu carinski slubenici prmenjuju kroz pretresanje lica i vozila koja prelaze graninu liniju. U postupku otkrivanja i suzbijanja krijumarenja carinski organi su upueni na saradnju sa policijskim, trinim, poreskim i drugim dravnim organima. Ovom saradnjom se izrauje itava metodika postupanja i definie se uloga svakog organa pojedinca. Kroz ovakav zajedniki rad moe se oekivati i uspeh u suzbijanju krijumarenja i drugih vidova kriminalnog ponaanja. Krijumarima majstorima svog zanata, moraju se suprostaviti operativni radnici istog ili vieg nivoa znanja. Od stepena uspenosti predvianja redosleda radnji koje e krijumari preduzimati, zavisi uspeh koji e se ostvariti na njegovom suzbijanju. Krijumari neguju odreeni nain rada, po kome su prepoznatljivi. Nain rada krijumara zavisi od vrste robe koja je predmet krijumarenja. Dranjem u tajnosti svog naina rada krijumarska grupa titi svoje intertese. Onog momenta kad voa grupe posumnja, da je neki nain rada otkriven, on vri radikalnu promenu u nainu rada ili se menja sedite, ljudstvo i punktovi krijumarske organizacije. Svaki podak koji dobiju slube koje se bave suzbijanjem kriminaliteta, mora se doro analizirati, bez obzira da li se do njega dolo operativnim putem ili je dobijena od graana. Tokom rada na suzbijanju krijumarenja u saradnji policijskih i carinskih organa, mogue je koristiti i mere kontrolisanih isporuka, sklapanje simulovanih pravnih poslova i pruanje simulovanih usuga.
11

asopis MUP-a R. Srbije, Bezbednost, br. 2/03, str,187 i 188.

31

Mere kontolisanih isporuka, se rade kada uz saglasnost policije i dravnog tuioca u zemlju se dozvoljava uvoz nelegalnih i sumnjivih poiljaka uz znanje i pod nadzorm ovih slubi u vie zemalja, u cilju hvatanja na delu. Kontrolisana isporuka se sprovodi po pravilima lana 11. Konvencije Ujedinjenih Nacija protiv nezakonitog prometa robe i usluga i uz saglasnost zainteresovanih drava. Sklapanje simulativnih pravnih poslova i pruanje simulativnih usluga sprovode organi policije uz obavetenje carinskim organima. Ove mere se preduzimaju kada se radi o krijumarenju opasnih materija. U ovom poslu je potrebna velika opreznost i iskustvo ljudi koji rade.12

REZULTATI NAIH SLUBI NA SUZBIJANJU KRIJUMARENJA

Najznaajnije rezultate nae slube policije i carine postigle posle 2002. god., za vreme i posle akcije ''Sablja''. Ovom akcijom prvenstveno policije, zatim crinskih i drugih slubi koje se bave suzbijanjem kriminalnog delovanja, srueni su tzv. Paradavni centri moi. Uspeno su suzbijene aktivnosti tzv. naftne i duvanske mafije, auto-mafije, vodi se i borba protiv narko-mafije. Zavidne rezultate nai organi su postigli na suzbijanju trgovine ljudima ( belim robljem ), i piraterije. Crinska sluba Republike Srbije (Uprava carina Srbije), je postigla zavidne rezulte na suzbijanju svih vrsta krijumarenja, iako moemo rei da u odnosu na druge carnske slube Evrope i sveta, radi na principu '' pomou tapa i kanapa''. Srpska carnska sluba, iako je u toku reforma i modernizacija slube, jo uvek nema nivo tehnike opremljenosti kako zahteva EU. Crinska sluba Srbije bez obzira to u tehnikom pogledu zaostaje za EU, u rezultati koje postiu su mnogo bolji. esto moemo uti na na vestima iili proitati u dnevnoj tampi o rezultatima nae carinske slube, kako su presekli neki lanac krijumarenja, kako su u pojedinanim sluajevima zaplenili velike koliine narkotika, na Jugu Srbije esto doe i do zaplene oruija. Poto je granini prelaz Gradina,prema Bugarskoj, jedan od najprometnijih prelaza kod nas, on je i najbolje tehniki opremljen za kontrolu. Na ovom graninom prelazu postoje najmoderniji skeneri i pomona sredstva za to bolju i efikasniju kotrolu. U cilju suzbijanja krijumarnja neophodno je pojaati rad kontrolnih organa i to :13

pojaati kontolu putnika i vozila ija maruta kretanja obuhvata regione u kojima se tradicionalno krijumari oruije, droga, druga roba iroke potronje, i dr. (Tajland, Hongkong, Indija, Pakistan, Turska, Bugarska, Makedonija, itd.).

12 13

asopis MUP-a R.Srbije Bezbednost br. 4/03, str.618. asopis MUP-a R. Srbije Bezbednost, br. 4/03, str. 619

32

na aerodromimima i lukama pojaati kontrolu lica koja dolaze iz regiona u kojima se proizvode opojne droge i lica koja kao dolazni ili trazitni putnici borave u Srbiji panju usmeriti na putnike koji na osnovu izgleda i ponaanja mogu da se svrstaju u red onih koji su skloni krijumarenju ( hipici, narkomani, uglaeni, komunikativni, ...) u saradnji sa policijskim slubama na graninim prelazima usavravati indikativni metod rada za selekciju sumnjivih, kao i tehniku uzimanja tragova i obezbeivanja dokaza sa tajnih i skrovitih mesta

ZAKLJUAK
Carinski sistem je zaokruena celina ali on je i deo privrednog sistema zemlje. Pa tako carinski sistem mora delovati i ostvarivati svoju funkciju u okviru privrednog sistema. Najvanija delatnost tj. zadatak carinskog sistema jeste zatita domae proizvodnje od uticaja neravnopravne odnosno nelojalne konkurencije iz inostranstva. Naa privreda jo uvek nije spremna da podnese sama uslove konkurencija na svetskom tritu pajoj je potrebna zatita carinskog sistema. To se postie preko instrumenata i instituta carinskog sistema kao sto su carina, carinski prelaz, prijavljivanje robe za carinjenje i dr. Naprimer uvoenjem sezonskih carina titi se roba koja u to vreme stie, a to su najee poljoprivredni proizvodi, i koja je ba tada izloena poveanom uticaju nelojalne konkurencije. Da bi se bolje obavljali ovi poslovi Uprava Carine je podeljena na sektore tako da svaki sektor ima grupu zadataka koj mora da obavi. Suzbijanje krijumarenja je veoma teak i dugotrajan proces. Slube koje rade na suzbijanju moraju imati odgovarajue uslove i opremu da bi bili to uspeniji. Naa carinska sluba iako radi sa minimalnim sredstvima, ipak postie znaajne rezultate u ovoj delatnosti. Preko teritorije Srbije vode gotovi svi glavni krijumarski putevi, iz razloga to je ovde veoma pogodno tle za ovakvo delovanje. Pogodno tle je zbog mngih faktora, od kojih su najbitniji :

ekonomska nestbilnost, jer jo uvek nema znaajnih privrednih rezultata nae privrede period tranzicije u kome se nalazimo, jer nepostoji jasno definisana pravna regulativa, svi nai zakoni su u procesu usklaivanja sa meunarodnim, tako kako se argonski kae ''ima mnogo rupa u zakonu'' dugo vremena smo bili u ekonomskoj blokadi pod sanakcijama, bili smo pod neposrednom ratnom opanou veoma teak poloaj mladih tj. velika stopa nezapoljenosti poljuljan sistem moralnih vrednosti

33

Ve nekoliko puta je ponovljeno da naa carinska suba ima veoma teke uslove za rad. Suzbijanje krijumarenja trai od pripadnika u graninoj slubi bolju edukaciju i specijalizaciju kadrova i fleksibilnost u pogtledu prilagoavanja situaciji. Nai carinici se moraju to vie ukljuiti u rad svetskih i evropskih slubi i prisustvovati to veem broju seminara, savetovanjima i drugim vidovima razmene iskustava. U ovom smislu bilo bi dobro organizovati istraivanja, na regionalnom nivou u kojima bi bili obuhvaeni obim, struktura i dinamika krjumarenja u pograninim zonama. Na osnovu tih israivanja bi se mogla nainiti programska projekcija za suzbijanje i spreavanje. Iako su ona veoma skupa, doprinela bi uspenijoj i ekonominijoj zatiti dravne granice. U dananje vreme su primetni napori Vlade Republike Srbije, da donoenjem novih zakona i podzakonskih akata, smanji i svede na minimum nelegalne tokove robe i novca. Nadam se da e doi vreme kada emo imati tehnike mogunosti kao sve razvijene drave sveta, a da e rezultati naih carinskih slubi ostati na zavidnom nivou kao sada,( iako sada rade ''pomou tapa i kanapa).

34

LITERATURA

1. Osnovi carinskog sistema i politike dr. S. Cvetanovi, mr. D. uri, Ni, 2001 2. Carnsko poslovanje dr. T. Todorovi, Beograd, 2004.god 3. Carinski glasnik 4. sajt Uprave Carina 5. Carinski zakon iz 1995. god

35

36