Mr Cvetkovi Sran

(odlomak iz knjige u tampi) IZMEU SRPA I EKIA Represija u Srbiji 1944-1953

Beograd 2006

rbija i njeni gradovi, kao centar kolaboracije, leglo buroazije i narodnih neprijatelja, kao nosioci velikosrbskog hegemonizma bili su posebno na meti revolucionarnih snaga. U jesen 1944. sa rikom topova, koji su se primicali s juga, u Beogradu meu stanovnitvom, meala su se dvojaka oseanja - strah i euforija. Euforiju zbog osloboenja od naci-faizma mutio je strah i podozrenje od uspostavljanja komunistikog reima. Strah je hranjen glasovima koji su pronosile izbeglice iz LJiga, Valjeva, aka, Kraljeva i drugih mesta u Srbiji o komunistikim istkama i streljanjima svakoga za koga se sumnjalo da je bio u bilo kakvoj saradnji sa Nemcima. Prialo se da je u Uikoj Poegi izbeglo skoro svo muko stanovnitvo u okolne ume plaei se odmazde. Broj mesta za odlazak iz zemlje je bio ogranien i rezervisan preteno za najbitnije eksponente antikomunistikih pokreta a poslednjim vozom krenuo je sam Ljoti (12.X 1944., a veina funkcionera pa i M.Nedi krenula jo 6.X 1944) dok su sovjetske trupe doprle su do periferije 8.oktobra.1 U kafanama u Umci i Ripnju kraj Beograda mogle su se videti scene masovnog ianja i brijanja etnika, neto iz razoarenja zbog kraljevog proglasa od 12. septembra a vie iz razloga bezbednosti kako bi ostali neprimeeni u pokuaju da se sakriju u grad ili se dokopaju Bosne gde se glavnina povlaila.2
1 2

Audio dokument : Intervju Dragog Stojadinovia Borisavu Pekiu, London,1974., u posedu autora Kasnije su im najvei problem predstavljali beli vratovi na koje su partizanski oficiri na Sremskom frontu obraali naroitu panju., TV-dokument Crveni teror , Ugljea Krsti , Nepristajanje, Bgd, 1997

Trijumfalni i harizmatini ulazak Josipa Broza Tita na belom konju 20.oktobra 1944. preko Panevakog mosta u tek osloboeni grad, okruenog svojim najbliim saradnicima, istovremeno je uneo zebnju u srca mnogih Beograana. Potvrdu o postojanju revolucionarnog nasilja, po osloboenju Srbije i Beograda, nalazimo ak i kod vodeih aktera revolucije. V.Dedijer navodi pismo Tita P.Dapeviu od 16.X 1944.:Poalji mi hitno preko B.Crkve za Vrac jednu od najboljih jakih brigada, eventualno Krajiku. Potrebno mi je da oistim Vrac od vapskih stanovnika.3 U tom smislu interesantna je i polemika izmeu M.ilasa i V.Dedijera oko uloge u pomenutim dogaanjima. ilas potvruje da je bilo vansudskih progona: Jo pre naeg ulaska u Beograd mi smo ustanovili kriterijume po kojima e sledbenici Nedia i Ljotia biti ubijani na licu mesta. Ovo je ve bilo objavljeno iako se veina sledbenika LJotia i Nedia povlaila sa Nemcima. Zasigurno meu ubijenima bilo je i onih koje bi i najgori i najnepravedniji sud potedeo. Meutim, odrie da su on i Rankovi bili tvrda ruka kako to tvrdi Dedijer, ve da je sve konce vukao Tito pitajui se i o najsitnijim pitanjima ..a Rankovi je bio samo produena ruka Titova, po potrebi, nekad stroga nekad blaga....4 Beograd, kao najvaniji centar srpske reakcije, u oima vodeih komunista, trebalo je s posebnom panjom oistiti od nenarodnih elemenata. Uspostavljanje narodne vlasti pratio je divlji obraun sa nosiocima kulturnog, politikog i javnog ivota okupirane Srbije ali i suparnikog pokreta
3 4

V.Dedijer, Novi prilozi za biografiju druga Tita, Beograd, 1983., str.145 V.Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Zagreb, 1981, str.722; M.ilas,Vlast, London, 1983., str.14

otpora pobeenog u graanskom ratu. Divlja ienja obavljana su u najveoj tajnosti i pod okriljem noi, po pravilu bez pisanih tragova, tako da je danas gotovo nemogue doi do irih i preciznih saznanja, ak i u sluaju da su arhivi odgovarajuih slubi i instuitucija sasvim dostupni. Ne treba gubiti iz vida da se sve odvijalo u atmosferi jo uvek nezavrenog rata, u vreme kada su se jo mogle uti topovske salve sa Sremskog fronta udaljenog svega stotinak kilometara. Takoe se i meu umskima naao raznoliki svet koji nije potovao partizansku disciplinu niti obiaje ratovanja voen linim lukrativnim razlozima ili osvetom. Prilikom aprilskog sloma 1941. dolo je i do rasputanja robijaanica pa su se mnogi kriminalci obreli u partizanskim redovima kao prvoborci(andarmi i uvari su radije odlazili u etnike).5 Ono to danas znamo o ovom nasilju uglavnom se nasluuje iz izjava, svedoenja i memoara rtava i savremenika, a ree aktera a posebno onih glavnih. U tom smislu jako je znaajna ispovest majora OZN-e Milana Trenjia kasnijeg generalnog konzula SFRJ u tutgartu, ija je probuena savest progovorila pre izvesnog vremena.6 NJegovo svedoenje kao uesnika, omoguava nam da jasnije sagledamo atmosferu u kojoj je likvidirano nekoliko hiljada saradnika okupatora ali i nevinih graana. Kako kae, predloen je za oficira OZN-e u prvoj brigadi este like divizije, aprila 1944., pred desant na Drvar, od strane jednog od visokih oficira bezbednosti - Dragoslava Peia. Pri oslobaanju Beograda oktobra 1944., dobio je zadatak da zauzme zgradu XII kvarta Uprave grada
5

Takvi su na primer: Coja Prvoborac i Tenda -Kragujevaki odred(Coja kasnije i islednik u OZN-i, aruga- Kosmajski odred, Petko robija-u okolini Prokuplja i drugi, Pogledi, Specijalno izdanje.br.1, 2004 6 M.Trenji, Vreme razlaza, Beograd, 1988, str.7; Krug, br .8, 1999., Intervju M.Trenjia ,

Beograda na Dedinju i otpone uspostavljanje narodne vlasti prikupljanje podataka o dranju stanovnitva u vreme okupacije, hapenje saradnika okupatora i pripadnika zaostalih jedinica Nedieve garde i andarmerije. tab savezne OZN-e nalazio se pri Vrhovnom tabu i istovremeno u tabu II korpusa smetenom u Maglajskoj ulici na Dedinju a kasnije je premeten u centar grada (tanije na uglu Zmaj Jovine i Simine). Njome su u prvo vreme rukovodili uro Stankovi, Sreten Vuli, Sran Gruji (svi iz este like), Pavle Peki, Moma Dugonji i Dragoslav Pei. Oni su primali oficire OZN-e iz XVI kvartova u Beogradu koji su im dolazili na referisanje sa spiskovima pripadnika kvislinkog aparata i graana optuenih za saradnju sa okupatorom. Ratnu psihologiju i mrnju oslobodioca prema beogradskoj ariji delimino oslikava uspomena majora OZN-e Trenjia ..Zakleo sam se jo kao skojevac, kad doem u Beograd i upadnem u ove vile buroaske, ovih eksploatatora, krvopija radnike klase i potenih ljudi, ja u pronai najluksuzniju vilu nekog buruja,uskoiti u nju , potraiti najluksuzniji krevet i sa sve izmama svojim partizanskim i likim blatom na njima - lei i prespavati. U oima likih, kordunakih i krajikih partizana Beograd je bio faistiko gnjezdo koje treba u potpunosti oistiti . O emotivnom naboju oslobodioca svedoi i Momilo Dugali jedan od elnika OZNE u jesen 1944.:Seam se da sam, negde u poetku rata, rekao sebi da, ako ostanem iv, moram da posetim Banjiki logor. Oktobra 1944. doao sam na Troarinu, tamo su tada bili panjaci sa ovcama, krenuo ka Banjici i prva soba na koju sam naiao bila je
5

prepuna dokumenata pobijenih rodoljuba. Od ulaza do dna sobe vie od jednog metra visoka gomila! Kako onda da ne hapsimo i ne sudimo zloincima.7 Zloglasni ozna iz XII kvarta(Dedinje-Senjak)Bata ivanevi jednom prilikom se ispovedio oru Laloviu, kojeg je vie puta sasluavao i lino poznavao: oveku kojeg sam trebao da likvidiram stavio sam pitolj u usta. Molio je i kukao: Sinko imam dva sina kaio to si ti !. Ja sam opalio revolver i razneo mu glavu. Tada sam smatrao das sam uinio veliku stvar za partiju. 8 Apokaliptina oseanja, strah i oaj u atmosferi lina, kada se nije znalo ta donosi sutra, moe se samo naslutiti iz seanja i pojedinih pripadnika graanske klase: .uje ovo i ono ne moe prosto da veruje, osvre se po komiluku da vidi koliko je upranjenih mesta a ono sve popu njeno nekim fanatizovanim i dresiranim doljacima iz Crne Gore i Hercegovine. Oni se gorko obruuju na tebe i ako si u slavu pobede i osloboenja pronaao i obukao imalo sveanije odelo, otimaju ti i cepaju novine reei: Ku reakcijo!. One koje si do jue pomagao da ne umru od gladi, delio si sa njima i poslednji tanjir kaamaka odjednom te prijavljuju da nisi iao na ovaj ili onaj miting...9 Posebno je stradalo Dedinje, gde su i pre rata iveli najimuniji stanovnici Beograda. Dedinje je oslobaeno kuu po kuu u sadejstvu sa Crvenom Armijom dok je sa Beanijske kose delovala nemaka artiljerija. Odmah za njima ila je OZN-a i istila teren. Sa spiskovima u ruci ili bez njih komesarske trojke su ve od 19.oktobra
7 8

Nedeljni Telegraf, 17. X 2001., str .25, Ispovest M.Dugalia Svedoenje pilota u penziji ora Lalovia dato autoru 09.03 2004.. 9 Duga, br.2., 1991, str.80, Sudina je dolazila u pono - Seanje B.Jovanovia

poele da eljaju ovo elitno buroasko naselje koje je meu prvim osloboeno. Po osloboenju zaveden je policijski as od 18 do 6 asova ujutro. Novine su pozivale graane na saradnju i obraun sa kolaboracijom i faizmom.10 Postojali su ve spremljeni spiskovi ali se radilo svakodnevno na prikupljnju podataka i stvaranju kartoteke i dosijea. Saradnika i dounika u tom poslu nije nedostajalo Moja kancelarija je uvek bila puna naroda spremnog na saradnju - tvrdi major Trenji. B.Zec, komesar VIII crnogorske brigade koja je sprovodila ienje u XIV kvartu (ukarica), je navodno priznao pred polazak na Sremski front: S ponosom smo ili i borili se, pa kad smo ovde stigli graani su nas oduevljeno doekali. Jo iste veeri donosili su nam prijave, davali imena i adrese izdajnika. Oni su nas sami vodili do tih izdajnika i etnika kako su za njih govorili. Danas vidim mi smo njima verovali, prijavljene presuivali i streljali. Mnogo ljudi je stradalo i ne mogu da prealim to e ljaga pasti na VIII crnogorsku brigadu.11 Nakon prijave graana organi OZN-e su privodili osumnjiene, a oficiri sasluavali i pravili njihov karton (dosije). Bilo je sluajeva kada su se pripadnici Nedieve strae, saobraajni policajci, rena straa, andarmi, potari, vatrogasci i slina uniformisana lica sama predavala smatrajui da se nisu ogreila o zakon i uprljali ruke u ratu. Veina njih koji se nisu povukli sa Nediem i Dragim Jovanoviem to je stvarno i bila. Suenja su bila tajna i fiktivna. Sa svim kartonima dnevno (nekad i dva puta) se odlazililo u Maglajsku ulicu (Dedinje) gde su ljudi
10 11

Naroito je uneo nemir meu graane lanak M.Ristia Smrt faizmu sloboda narodu, Borba X. 1944. Svedoenje Boka Milanovia penzionera iz Beograda 25.aprila 2005.

iz glavnog taba OZN-e gledali spiskove a njihova olovka je najee ispisivala dve rei: Banjica ili streljati. Uglavnom ovo drugo, naroito ako su su uniformisana lica ili oznaena kao izraziti neprijatelj. Skinuti sa spiska nekog ko je u Maglajskoj odreen za streljanje bilo je gotovo nemogue.12 Prema reima Slavka Popovia koji je bio na elu suda jednog od bataljona, za suenje nekom licu bila je dovoljna i anonimna dojava. Posle toga lice bi bilo privedeno i proveravana dobijena informacija. U sluaju kad bi krivica bila utvrena i ako bi taj bio osuen na smrt, to po njemu nije bolo tako esto, nueno mu je da odabere poslednju elju a posle bi bio likvidiran. Poslednje elje su se kretale od cigarete do molbe za pomilovanje nekog od lanova porodice.13 Sa spiskovima iz Maglajske oficiri bi se vraali u svoj kvart, predavali ih komandirima prateih vodova a ovi u toku noi vrili egzekucije u Lisiijem potoku, Banjikoj livadi i drugde. OZN-a je vrila istrani postupak, ona je sudila, i vrila egzekucije sve dok nakon vie od mesec dana A.Rankovi nije zatraio uvoenje redovnih sudova. ..Plan je bio da se pobije to vie saradnika okupatora i neprijatelja revolucije - svedoi Trenji od ljudi u uniformi, nijedan nije bio zlikovac i nije zasluio metak u elo sve ih je trebalo preobui i poslati u neku partizansku jedinicu na Sremski front, jer su svi bili voljni da se bore svi bi rado otili. Mnogi od njih bili su iskreni rodoljubi i umirali su sa reima iveli oslobodioci Beograda, ivela oslobodilaka vojska kao na primer intelektualac i graanski politiar Milan Komadina. Da su se sklonili
12 13

Oslobaanje Dedinja, Krug br.8 1999, 64. Svedoenje Slavka Popovia, Nedeljni telegraf 17. oktobar 2001, 25.

dok ne proe prvi talas ja tvrdim ivotom da niko od njih ne bi dobio vie od dve godine. 14 Trenjievu ispovest o masovnim streljanjima u Beogradu potvrduju izjave i svedoanstva savremenika, potomaka i rodbine rtava. itave grupe ljudi u vreme osloboenja streljane su zajedno navodimo samo neka svedoenja iz kojih se moe naslutiti istina : Seanja akademika Dejana Medakovia ukazuju na nain likvidacije dobrog dela Nedieve administracije. Iako je deo nedievaca preao na stranu partizana formiravi pred osloboenje antifaistiki komitet i stupivi u kontakt s Prvom armijom, ili se pak dobrovoljno predao smatrajui da se drao asno u ratu, to ih nije spasilo surove kazne. Najpre su zvanino(preko radija i tampe) pozvani svi neokaljani uvari javnog reda i mira da se vrate na svoj posao, tako se javilo verujui u dobre namere novih vlasti vie stotina andarma (mahom like sirotinje), pisara, daktilografa i drugih. Meutim svi su oni sabrani, bez odabira i selekcije, u veliku kasarnu Garde na Dedinju, poskidani(ostali samo u donjem veu) i streljani. Po njegovim reima samo petorica su uspela da pobegnu a dvojica begunaca su dolazila kod mene u Muzej Kneza Pavla, gde sam od 1.marta 1942. godine radio kao kustos da mi priaju o streljanjima. Streljanja su vrena bez suenja i osude a sami spiskovi su na brzinu pravljeni meu onima koji su pali u ovu klopku.15 Prema svedoenju arhitekte Mihaila ivadinovia u toj grupi je stradao i njegov ujak Voja Pavlovi koji je bio
14 15

Oslobaanje Dedinja, Krug br.8, 1999, 64. D.Medakovi, Efemeris II, Beograd 283; LJ Tei, Glas Javnosti, 7. decembar 2003, feljton Crveni uragan nad Beogradom; M.Raji izvetava da je Dika jedan od oficira koji je izvravao streljanja ovih lica kasnije postao major i komandant zavodske milicije u KPD S.Mitrovica. M.Raji, nav.del., 262.

jedan sitan inovnik nedieve administracije i dobrovoljno se prijavio verujui u svoju bezgrenost. ena andarma Milana Momilovia dobila je i zvaninu potvrdu od javnog tuioca da je njen mu streljan sa ovom grupom kao narodni neprijatelj nakon to se javio na posao. Nekadanji oficir OZN-e A.Garoti svedoi da su na ulazu u Kalemegdan (kod spomenika Mokranjcu) zakopani leevi oko 30 saobraajnih policajca iz policijske stanice kod stepenica (ispod Francuske ambasade) koji su tu streljani po osloboenju Beograda. Pre streljanja su bili skinuti, vezani icom i oduzeti im lini predmeti.16 M.Trenji navodi sluaj saobraajnog policajca Poznia koji je poto je sluajem preiveo streljanje na Banjici ponovo se prijavio vlastima ubeen da je bio grekom osuen, no ipak je likvidiran po Trenjievim reima kako ne bi mogao da pria ta se deava sa pripadnicima biveg aparata. ..Godinu dana posle osloboenja zemlje shvatio sam kakve smo greke inili. Desetine i stotine potpuno nevinih ljudi koji nisu znali da na vreme skinu i zbace uniforme, progutala je narodna revolucija. Svi uniformisani policajci svrstani su u red zloglasne Specijalne policije.Takozvani elitni deo poliicijskog aparata manje je stradao. Tako je greh menjine platila veina i to po nekim udnim zakonima zlehude ljudske sudbine..17 Organ Jugoslovenskog nacionalnog radnikog pokreta Polet objavio je da je 20. oktobra 1944. streljano vie od 20 izdajnika radnikog interesa i saradnika NARAP-a gde su izmeu ostalih Petar Anelkovi predsednik sindikata obalskih radnika, M.
16 17

Svedoenje Ermolaev Aleksandra iz Beograda februar 2005. Sevedoenje arhitekte MihailaMie ivadinovia, I 2005, M.Trenji, Vreme razlaza, Beograd 1988, 89; Izvetaj javnog tuioca br.179/49, u posedu Jagode Momilovi (fotokopija uposedu autora); Svedoenje biveg oficira Ozne Aleksandra Garotia iz Beograda

10

Kaljeviobuar, referent Radnike komore i mnogi dugi. U Kumodrakoj ulici likvidiran je u svom stanu Luka Midi Limar pred oima ene i dece.18 Prema pisanju biveg oficira kraljevske vojske K.Aina krajem 1944. i oficiri kraljevskog vazduhoplovstva pozvani su da se jave na dunost u Komandu vazduhoplovstva u Zemunu. Veliki broj pilota je prebaen odatle na pomoni areodrom Lisiiji jarak gde su sasluavani i streljani u blizini sela Jabuke (kod Paneva).19Na slian nain zavrio je major jugoslovenske vojske J. Hudina koji se kao profesionalni vojnik i pravnik uposlio u nedievoj andarmeriji. iste savesti saekao je oficire OZN-e. 21. oktobra 1944. u svom stanu na uburi, uveren u svoju ispravnost i moralno dranje. Porodica ga nikad vie nije videla.20 D.uri i M.umonja sanitetski potporunici etvrte klase, zajedno sa jo 15 vojnih lica koji su rat proveli u Prvom unutranjem odeljenju Vojne bolnice (kod Tree gimnazije) kao nemaki zarobljenici, po osloboenju 22.X 1944., pod izgovorom da nisu predali uniformu, privedeni su u IX kvart (Vojvode Milenka 40) na ispitivanje odakle su posle tri dana odvedeni u nepoznatom pravcu.21 Kraljevski oficiri, povratnici iz nemakih logora izazivali su takoe veliko podozrenje novih vlasti, mnogi su bili uhapeni i optueni za pijunau ili kolaboraciju u logoru a potom i streljani. Pavle Miloevi, lan JURAO, sa jo 11 logoraa iz Mathauzena, mahom oficira JVO, uhapen je polovinom jula 1945. prilikom repatrijacije u Kranjskoj Gori i isleivan od majora Sime Dubajia. Zatim su poslati
18 19

Polet godina IV, br.113 , 2; M.Raji, Srpski pakao u komunistikoj Jugoslaviji, Beograd 1991, 30. K.Ain, Spomenica palih Srba vazduhoplovaca 1941-1945., Vaington 1975, 262. 20 Svedoenje roaka J.Hudine Dimitrija Stanojevia, Glas javnosti 8. decembar 2003. 21 Svedoenje Slobodana uria iz Beograda dato autoru 29. januar 2006., Politika 13. oktobar 2005.

11

u Beograd drani i mueni u zatvoru OZN-e na Kosanievom vencu pod optubom zasnovanoj na iskazima Ljube Zeevia (kasnije direktora RTB) i jo dvojice robijaa- komunista da su imenovani u logoru denuncirali i ubijali logorae komuniste u tamonjoj bolnici-benzin inekcijama. Veina njih osuena je na znatne vremenske kazne dok je Sava Boovi, pripadnik DM i logora iz Mathauzena, izveden pred Okruni sud u apcu i streljan zbog izdaje 1945.godine. U kuu biveg konzula Ljubomira Bojovia u ulici .Daniia, iji je sin Dragan poginuo kao oficir JVO ostavivi enu i dete, upala je posle 20. oktobra 1944. naoruana grupa ubila ga a njegovo telo bacila na ulicu koje su tek u toku noi sklonili graani. eda Miloevi, kapetan JVO, je polovinom maja 1945. uhapen i danima do besvesti muen u jednoj privatnoj vili na Dedinju (Bulevar mira br.20) gde mu je iznuivano pruznanje da bi na kraju bio osuen na 15 godina robije. ak je i dvorski kuepazitelj Belog dvora na Dedinju jo iz vremena kad su tamo boravili srpski kraljevi, Nikola orevi iako star i iznemogao uhapen ve prvih dana osloboenja, i nakon to je dran u razliitim apsanama u Beogradu ubrzo streljan kao narodni neprijatelj.22 Prema kazivanju Zorana Markovia i Radisava Poledice iz Beograda, Josif Vulovi, M.Vojinovi, Joksi i uitelj Jerotijevi odvedeni su iz eleznike kolonije u Koutnjak sa grupom od 19 ljudi. Sprovedeni su najpre u sedite XII kvarta na uglu dananjih ulica Bulevar mira i Mladena Stojanovia na Senjaku. Egzekuciju su vrili likvidatori iz Osme crnogorske brigade. Veina ljudi koji su u to vreme
22

Privatna arhiva drPavla Miloevia, Hapenje pripadnika DM prilikom repatrijacije u Jugoslaviju iz Mathauzena; .Miloevi, Zakasneli raport, Beograd 1996; M.Raji, Srpski pakao u komunistikoj Jugoslaviji, Beograd 1991, 29.

12

uhapeni odvoeni su u Banjiki logor i streljani u Jajincima, gde su u vreme rata Nemci streljali taoce. Druge grupe odvoene su u pravcu Lisiijeg potoka gde su takoe likvidirani.23 U toku jedne racije na Senjaku uhapeni su krajem oktobra 1944., dr.Milorad Ivani-novinar i direktor Centrale za humor, Slavko Popadi - vlasnik bombonjere i fabrike okolade, Mile Oplenac - vlasnik kafane sa rotiljem i Mika Veselinovi industrijalac vlasnik metalske fabrike. Sa Senjaka je odvedene u to vreme jo 30-40 ljudi. Svi su likvidirani i pokopani izmeu dananje kafane Grafiar i manastira Vavedenje.24 itelji eleznike kolonije pamte da je predsednik narodnog odbora Azis Sultanovi od 17.oktobra do 5. novembra 1944. odveo u nepovrat ugledne trgovce i fabrikante iz ovog kraja: D.Vojinovia, J.Samurovia, M.Stojanovia, V.Didia, S.Boia, S.Lazarevia, D.ivanovia, D.orevia, B. Jerotijevia, P.Marcikia, B.Stojanovia i D.Stevanovia. Kada se B.Samurovi nekako probila do M.Pijade ovaj joj je odgovorio ta ete drugarice svaka revolucija guta svoju najbolju decu!.25 Prva hapenja na ukarici i sprovoenja u zatvor XIV kvarta u Radnikoj ulici poela su ve u toku noi 20.oktobra 1944. Ovaj rejon bio je u zoni odgovornosti VIII crnogorske brigade iji je komesar bio Boidar Zec dok se kao islednik OZN-e pominje Milutinovi. Prema jednom iskazu Antonije Milanovi, uitelj u Kusadku, diplomirani horovoa (hor crkve Sv.ora na Banovom Brdu), violinist i glumac, uhapen je krajem oktobra 1944.
23

Privatna arhiva advokata Prijezde Popovia, Iz line arhive likvidiranih bez presude i utvrivanja krivice, Iskaz Radisava Poledice i Zorana Markovia, Velisava Vulovia 7, Beograd 24 Privatna arhiva advokata Prijezde Popovia, Iskaz Velimira Popovia, Petra Mrkonjia 7, Beograd 25 M.Lopuina, nav. del., 53.

13

zajedno sa B.Svakoviem-studentom glume sinom advokata Savkovia, R.Pavloviem - studentom glume, J.Viktoroviem - dvorskim apotekarom (naslednikom preko supruge bogatstva Matije Bana), Mijatom Luiem gardijskim majorom, Duanom Iliem - glumcem i doktorom M.Stefanoviem iz Radnike ulice koji je optuen za previjanje nemakih vojnika u vreme borbi za Beograd. Svi su likvidirani sa jo nekoliko desetina graana sa Banovog Brda i Senjaka. Meu prvima su uhapeni i streljani Raka kafedija, ija je kafana u Radnikoj ulici navodno bila zborno mesto ravnogoraca, optinski pisari T.Stojkovi i M.Vojinovi i bivi oficir jugoslovenske vojske, solunac M. Lui (kome je i erka zatvarana). Milana uria, trgovca iz Poeke ulice (Banovo Brdo), pronaao je mrtvog dr.G.Vukevi u Koutnjaku tako to je video da jedna ruka viri iz zemlje. Malo je otkopao gurnuo le i prepoznao uria ali ga je ponovo zakopao bojei se represalija.26 Miloa Pavlovia, po prianju njegove sestriine Jelene Aneli-Lazi, odvela je patrola OZN-e iz njegove vile na Rakovici zajedno sa enom Irenom i nekoliko desetina lica. Videla ga je na kratko u ispred zatvora u podrumu fabrike Rakovica potom su odvoeni negde prema Kijevu. Vezani su icom, streljani i zakopani u Markovoj umi ispod Belog dvora u blizini Koutnjaka. Jelenina majka je to saznala i otila na lice mesta vie puta bezuspeno pokuavajui da otkopa le svoga brata.27 U osloboenom Beogradu s obzirom na velik broj uhapenih ubrzo je ponestalo zatvorskih kapaciteta. Osim u prepunoj Glavnjai (na mestu dananjeg PMF-a) usled
26

Svedoenje Boka Milanovia penzionera iz Beograda dato autoru 20. aprila 2006; Privatna arhiva advokata Prijezde Popovia, Iskaz dr.G. Vukevia direktora centra za TBC Rifata Burdevia, Beograd 27 Isto, Iskaz profesora Jelene Aneli Lazi, Beograd Miroka 5

14

nedostatka prostora OZN-a je uhapene drala i sasluavala po podrumima raznih zgrada i vila: u Upravi grada (ugao Obilievog i Topliinog venca), Zmaj Jovinoj ulici, Krsmanovievoj zgradi u afarikovoj ulici, ika Ljubinoj, Baba Vinjinoj, uinoj Vladeta Kovaevia na Senjaku (ART televizija danas), podrumima fabrike Rakovica i drugim ulica irom grada. Sasluanja su vrena i u privatnim stanovima, dok su elije pravljene od podrumskih prostorija, tavana i devojakih soba. Takvih mesta je prema svedocima u svakoj od beogradskih optina bilo vie desetina. Egzekucija narodnih neprijatelja (prema izjavi Trenjia ali i drugih svedoka) vrena je uglanom nou i u potaji na vie mesta irom grada. Kao najvea stratita pominju se:28 Ambasada Turske gde su streljana preteno uniformisana lica; Belimarkoviev vonjak (gde su iskoriene nemake benzinske jame a potom su rake kopali zarobljenici preteno Italijani); Banjika uma; Koutnjak (oko nemakog groblja), Lisiiji potok - moda najvee od svih, na mestu gde je nekad bio majdan za vaenje granita; kod stadiona Grafiara (Senjak); Park Manje; Park Tamajdan; kod Hale Pionir; Neboja kula; Veliko ratno ostrvo; Ada Ciganlija; stadion FK Obili; Rakovica; letnja pozornica Topider; Jajinci, eleznika kolonija, arena uprija, teren ispod Avale i druga. Koriteni su ponegde i nemaki odbranbeni rovovi kao masovne grobnice. Prema prii starijih Beograana jo dugo su se posle ovih traginih meseci, mogli videti ljudi sa aovima koji prekopavali Lisiiji potok u potrazi za grobovima svojih najbliih.
28

Lokacije na kojima su vrena masovna ubistva 1944., Privatna arhiva advokata Prijezde Popovia

15

O ovome Momilo Stanojevi iz apca koji je kao robija uestvovao u uklanjanju rtava kae:Zarobljenici su svakodnevno izlazili da neto rade. Mene je odmah po dolasku nekoliko dana uzastopce zapadalo da idem sa grupom du desne obale Save, oko Makia i kamare leeva sturujem u vodu. Ja sam odvlaei ih blie matici da ih odnese mislio da su to Nemci napravili, meutim ubrzo me ofer razuverio Sve su to Beograani mome. Ovi su ih pobili u oktobru!. 29 Slino iskustvo imao je i Stanko Koari, urijski egrt rodom iz Poarevca, koji je uhapen 22.X 1944. na Slaviji, i odreen u radni bataljon na Banjicu da sahanjuje one koje Nemci nisu pokopali a dovoemni su iz raznih delova grada.Meutim mene je bunilo to to se svake noi u logoru mnogo puca. Jednom dok smo radili izdvojeno, roeni Beograanin Miroslav Markovi, procedi Ovo su ti sve Beograani. Ubrzano ih, svake noi, bez ikakvog suenja likvidiraju !. Potom je rasporeen kao uvar u Komandu grada (Obiliev venac) gde je pazio na dvadsetak elija sa devojkama koje su svake noi nekud odvoene. Tu je prepoznao i svoju prvu beogradsku ljubav, ki njegovog gazde urije, koja mu se sa suzama poverila da je primoravaju na prostituciju: Moram Stane, oca su mi uhapsili bio je na nekom spisku darodavaca Demokratskoj stranci. Ne znam ta e biti s njim ne smem da zabrljam. Vie je potom nije video.30 Zajedno sa OZN-om na ovom poslu u poetku radio je i NKVD-e koji je svoju panju usmerio na hvatanje najvanijih linosti u okupatorskoj obavetajnoj slubi i obavetajnoj slubi Drae Mihajlovia (kao to je hapenje
29 30

Sudbina je dolazila u pono, Duga br.2 1991, 79. Sudbina je dolazila u pono, Isto br.2 1991,78.

16

efa obavetajne slube Avalskog korpusa). Prema proceni oficira OZNE majora Trenjia, aktivnog uesnika, u divljem ienju radi se o blizu 10.000 streljanih lica samo u Beogradu, od kojih veliki broj zaista nevinih kojima je OZN-a u ovom periodu bila i sudija i tuilac. Intezitet represije je naroito povean nakon diverzije kod arene uprije novembra 1944. u kojoj su ubijena petorica pripadnika slube bezbednosti.31 Jedan od naina na koji su se mogli iskupiti gresi bio je odlazak na Sremski front koji je u nekim sluajevima bio utena nagrada i nain da se izbegne revolucionarni sud. Isto tako to je bio indirektan put da se novi reim oslobodi onih koji ga nisu mirisali. Nakon prisilne mobilizacije dvodevne obuke omladina uglavnom iz Srbije se u oskudnoj opremi i slabo naoruana nala u juriu u prvim redovima kao topovsko meso. Na taj nain vie hiljada mladih ljudi (izmeu 10 i 30 000), dobrim delom iz graanskih porodica, nije imalo vee anse da se vrati sa fronta. 32 Ko je uspeo da preivi tih prvih meseci, kasnije bi bivao osuen na robiju, ali bi mu glava ostala na ramenima. Da je tako svedoi sluaj Milivoja Jovanovia, naelnika odeljenja Specijalne policije u Beogradu i oveka koji je kategorisao zarobljenike u logoru na Banjici. Posle hapenja decembra 1944. osuen je samo na nekoliko godina robije a potom se i sam zaposlio u policiji.33 Slian
31

Kasnije je u ovom poslu naroit znaaj imalo hvatanje Dragomira-Dragog Jovanovia, biveg upravnika grada i efa Srpske dravne bezbednosti . Ovaj profesionalni policajac bio je osuen na smrt streljanjem, ali je navodno po nareenju A. Rankovia izvuen pre streljanja iz zatvora na Adi Ciganliji pa je isledniku OZN-e potpukovniku M.Novakoviu otkrio aktivnosti svih okupacijskih slubi i itavu agenturnu mreu. Krug br.8., 1999, Intervju Milana Trenjia 32 ,,Ako je obuke uopte i bilo, trajala je dan-dva, pa su odmah upuivani u borbu., U.Krsti, Nepristajanje, Beograd, 2001; Svedoenje Ljubinka Joviia penzionera iz Beograda, novembar 2004. 33 Svedienje majora OZN-e M.Trenjia, Oslobaanje Dedinja, Krug 1999, br.8, 65.

17

je sluaj i tzv.zagrebakog Bearevia Sava apinca koji je proao sa par godina robije kao i Dragog Stojadinovia direktora Novog Vremena za koje je malo verovatno da bi izbegli smrt da su uhvaeni oktobra 1944. Taj prvi udarni talas represije potrajao je do kraja novembra 1944. kada je posle govora A.Rankovia vrsta ruka prema neprijateljima naroda i drave nastavila da deluje kroz rad vojnih i narodnih sudova koji su budui ideologizovani i u rukama partije postali novo orue obraunu sa politikim i klasnim neprijateljem. Opta amnnestija od 21. novembra 1944. imala je samo peropagandni karakter, pre svega za svetsku javnost, o emu svedoi i jedan dopis V.Ribnikara Titu: ,,..Potrebno je da se svet uveri da se po amnestiji i postupa. Potrebno je da OZN-a pusti iz zatvora izvestan broj uhapenih koje amnestija obuhvata. I to da pusti odmah, bez odlaganja da ne bi neprijatelji mogli da tvrde kako mi donosimo zakone na papiru i iz demagokih razloga. 34 Odmah u blizini sedita OZN-e (Zmaj Jovina 21) u Francuskoj 5, radio je punom parom preki Vojni sud, dok se centrala OZN-e za Beograd nalazila na Obilievom vencu br.48 (studentska menza Tri kostura). Suenja uhapenim i izvedenim pred Vojni sud Prvog korpusa bila su ista formalnost i farsa. Uglavnom su, bez obzira na stepen krivice osueni na smrt dok u veini sluajeva nedostaju bilo kakvi zapisnici sa sudskog procesa.35 Zanimljivo je svedoenje advokata Duana Maksimovia aktera i oveka dobro upoznatog sa tadanjom sudskom
34

,,I Englizi su primili amnestiju vrlo dobro. Jue ujutro probudili su me telefonom i estitali mi. Za njih je amnestija senzacionalna stvar i Harison mi kae da e u saveznikoj javnosti izazvati najbolji utisak. Arhiv J.B.Tita, Fond KMJ II-5b/13; Pismo V.Ribnikara J.B.Titu od 23. novembra 1944. 35 AJ, DK-110, Popis optunica i presuda

18

praksom:Ljude su jednostavno pokupili i streljali, a sve ostalo je naknadno izmiljeno. Uostalom, tek naknadno je proglaen Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave, koji je predviao kanjavanje za dela koja su izvrena pre stupanja na snagu ovog zakona, pa ak i koja nikada ranije nisu bila opisana kao krivina dela.36 O ovoj pojavi ima traga i dokumentima OZN-e u jednom dopisu OZN-e za Hrvatsku iz januara 1945. stoji ,, Za jedan deo likvidiranih zatraeno je od naih sudova da se izrade presude u svrhu objavljivanja to je i uinjeno. a u drugom se otvoreno kae da je od 102 ,,veina likvidirana bez suda. 37 To potvruju i mnogi delovodni brojevi na presudama Vojnog suda u Beogradu koji su datirani na 1945. godinu dok su rtve streljane jo novembra 1944. 38 Veini streljanih u ovo vreme kasnije su iskonstruisane i napisane optunice i presude koje oni niti njihove porodice nikada nisu videli niti je legalan postupak pred sudom sproveden. Optunice su ture i stereotipne: Nediev saradnik, sluio okupatoru, pozivao narod u borbu protiv NOP-a itd. Mnogi koji su pomagali otpor protiv Nemaca, ukoliko je taj otpor iao preko nacionalnog pokreta Jugoslovenske vojske u otadbini ili koji su spasavali simpatizere partizana ili etnikog pokreta, optueni su zbog veza sa Nemcima i zamenom teza predstavljani kao ljudi koji su denuncirali patriote (npr. prof. Branko Popovi). Nisu dobro prole ni javne linosti koje su gledale svoj posao glumci, muziari i slini jer je i njihovo ponaanje tretirano kao svojevrsna kolaboracija. Liste streljanih objavljivane su u poetku
36

D.Medakovi, Efemeris III, Beograd 1997, 60;Advokat D.Maksimovi je branio Mihajla Kocia jednog od optuenih u procesu lanovima Nacionalno revolucionarne omladine (NRO) 15-18. maja 1946., ispriao je ovo akademiku Medakoviu prvih meseci posle rata. 37 Partizanski i komunistiku zloini u Hrvatskoj 1944-1946, Dokumenti, Slavonski brod 2005, 55. i 57. 38 AVII, Upisnik Vojnog suda Beograd 1945.

19

gotovo istovremeno u svim gradovima i varoima (Uicu, Poarevcu, Jagodini, Kruevcu i dr.) a kasnije naglo prestaju javno da se oglaavaju to upuuje na to da se radi o planskoj akciji. Obznanjivanje ovih spiskova rtava revolucionarnog terora imalo je pre svega propagandnopsiholoki funkciju-da zastrai graane i potencijalne oponente nove vlasti. Koliko se u tome uspelo, svedoi i strah koji se uvukao tih godina u politiki i ekonomski slomljen graanski sloj i potrajao je do poslednje decenije XX-og veka. Poneto se ipak moe zakljuiti i na osnovu novinskih izvetaja i presuda vojnih sudova. Najozbiljniji trag svakako donosi Politika od 27.XI 1944. koja donosi na prve dve strane Saoptenje Vojnog suda Prvog korpusa N.O.V.J. o osuenim ratnim zloincima u Beogradu sa spiskom od 105 streljanih osoba.39 Streljane linosti sa liste pripadale su razliitoj ideolokoj i politikoj orijentaciji ali i praktinog delovanja u ratnim uslovima. Meutim, po istom receptu kao i kod nekih kasnijih politikih procesa (D.Mihajlovi, CNK, D. Jovanovi) i ovde su se nali na istoj listi stvarni saradnici GESTAP-oa, ljotievci i nedievci pored etnika i nekih vienijih javih i kulturnih radnika. Time se eleo nametnuti utisak i shvatanje, da svi oni nose isti stepen odgovornosti a krivica kolektivizovati ime je kanjavanje ratnih zloinaca revolucija instrumentalizovala za obraun sa ideoloko politikim i klasnim neprijateljema. Vojni sud Prvog korpusa NOVJ sudio je optuenima izdajnicima i neprijateljima naroda na svojim zasedanjima
39

Saoptenje Vojnog suda Prvog korpusa N.O.V.J. o osuenim ratnim zloincima u Beogradu, Politika 27. novembar 1944.

20

26. i 30. oktobra i 2, 6, 10, i 18. novembra 1944. Smrtna presuda im je izreena kao narodnim neprijateljima i ratnim zloincima u smislu lanaova 13, 14, i 16. Uredbe Vrhovnog taba o vojnim sudovima. Sve presude brzo su i izvrene. Analizom liste od 105 streljanih moe se utvrditi da se radi o vrlo heterogenoj strukturi linosti kako u ideoloko-politikoj orijentaciji tako i profesionalnom i socijalnom smislu. Ipak veliki deo streljanih pripadao je Nedievoj administraciji i policiji (38%), pored toga etnikoj organizaciji (20%), saradnika Gestapo-a (20%), graana-izdajnika (15%), ljotievaca (4%) i ostalih (3%). Socijalna i profesionalna struktura nije nita manje raznoroda. Najvie su na meti bili pripadnici Nedieve administracije i oruanih formacija, ministri i pomonici (gotovo 75%) ali je tu bilo i uglednih profesora, glumaca, novinara pa i studenata.
% 40 30 20 10 0 ned . et gest gradj. ljot . . .
40 30 20 10 0 stud. prof. glum. pol. voj. in. min. selj.

ost .

2.Politika struktura 105 streljnih novembra 1944. 2a. Profesionalna i socijalna struktura 105 streljanih XI 1944.

21

Pored stvarnih kolaboracionista i moguih ratnih zloinaca, streljani su bez valjanog sudskog postupka ministri i njihovi pomonici (ak i iz sporednih resora), inovnici ali i ljudi koji su u vreme okupacije gledali svoja posla i posedovali znaajniji kapital, imali simpatije za etniki pokret, kritikovali i ismevali komuniste i njihovu taktiku, ili su naprosto bili ugledni kulturni i javni radnici koji nisu prihvatali komunistiku ideologiju. Otrica maa bila je usmerena prema starom graanskom staleu i nasleenoj drutvenoj eliti predratne Srbije. Od bivih ministara i pomonika ministara, poznatih politiara meu 105 objavljenih imena 27. novembra 1944. u Politici streljani su uz tura obrazloenja: 40 In. Veselinovi Radoslav inenjer agronomije, ministar poljoprivrede i ishrane u Nedievoj vladi, organizator i rukovodilac planskog pljakanja srpskog naroda, u korist okupatora i njegovih pomagaa. Odluka DK ga tereti jo da je radio na ukljuivanju narodne privrede u nemaki ratno-privredni plan, uestvovao na zborovima u Valjevu, Mionici i Jagodini (19421944) u kojima je pozivao na red i mir i osuivao Marala Tita i NOP.41 oki Srbislav pomonik ministra socijalne politike i narodnog zdravlja, krivica nije blie navedena osim da je ... sprovodio politiku Nedieve vlade . orevi Duan ministar finansija Nedieve vlade, bio je povezan sa Draom Mihailoviem, kome je predavao znatne sume dravnog novca. U dosijeu DK
Saoptenje Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ o suenju ratnim zloincima u Beogradu, Politika, 27. novembar 1944; Pogledi, br.2, Kragujevac 1991. 41 AJ, DK-110, F-1696, jed. 94-238.
40

22

kae se samo da je uestvovao u donoenju uredaba i zakona kojima se regulisala borba protiv NOP-a i da je time sauesnik Nedia.42 DrPetar Zec bivi senator i sekretar Srpskog crvenog krsta, u toku rata se karakterie kao jedan od vrlo bitnih saradnika Nedievih, imao tesne veze sa nemakim okupatorom. Jankovi ura bivi ministar privrede u vladi M. Stojadinovia , zato to je pruao podrku kvislingu Nediu. Prema jednom svedoku, on se oslanjao na prijateljstvo sa N. Kalabiem i mirnu savest jer nije uestvoavo u okupacionom reimu, pa je odbio da bei iz Beograda.43 Jankovi Momilo bivi ministar pravde u Aimovievoj komesarskoj upravi i Nedievoj vladi, za koga se navodi: bio je jedan od najbliih saradnika izdajnika Aimovia i Nedia. Meutim, drugi izvori govore da je bio u velikom sukobu sa M. Nediem oko politike prema Nemcima te je iz tog razloga napustio vladu posle godinu dana.44 Kotur ura bivi senator, pomonik ministra socijalne politike u Nedievoj vladi, oznaen kao jedan od najvernijih saradnika Nedievih. Zanimljivo je da su ga austrijske vlasti jo 1915. isto osudile za veleizdaju jer se prihvatio dunosti predsednika optine u vreme ulaske srpske vojske u Zemun avgusta 1914. pa je emigrirao u Srbiju.45
42 43

AJ, DK-110, F-2902, jed. 105-379. Audio-dokument: Intervju Dragog Stojadinovia Borislavu Pekiu, London 1974. 44 Audio-dokument : Intervju Dragog Stojadinovia Borislavu Pekiu, London 1974. 45 . Mitrinovi, Biografski leksikon, Senat -Narodna skuptina, Beograd 1935, 37.

23

Marjanovi edomir ministar pravde u Nedievoj vladi, aktivan ljotievac, pozivao narod na aktivnu borbu protiv Narodno-oslobodilake vojske . Dr Mijukovi Jovan ministar socijalne politike i narodnog zdravlje, sluio okupatoru i pozivao u borbu protiv NOP-a i radio pored ostalog na propagiranju nemako-okupatorske politike po direktivama okupatora i domaih izdajnika.46 Horvatski dr Milan pomonik ministra finansija u Nedievoj vladi, organizator pljake nad naim narodom i dalje odravao tesne veze sa Draom Mihailoviem kome je poslao znatne sume dravnog novca. Poznato je, mada nije na ovom spisku, da je bivi ministar i lan SDS Juraj Demetrovi stradao u ovim istkama.47 Kao Hrvat iskrene jugoslovenske orijentacije i prijatelj Srba, prokazan od Pavelia, rat je proveo u Beogradu, zatvaran od okupacionog reima, nanovo uhapen odmah po osloboenju i streljan. Van ovog objavljenog spiska zna se da su osueni na smrt ili streljani u ovom talasu: 48 Joji Risto bivi komesar za prosvetu u vladi M. Aimovia (do jula 1941) i lan Demokratske stranke. Optuen i streljan za sluenje okupatoru i potpisivanje Apela srpskom narodu avgusta 1941..49 Cvijanovi Buda pomonik ministra poljoprivrede Veselinovia u Nedievoj vladi, streljan zato to je kao

AJ, DK-110, F-1696, jed. 94-240, U dosijeu DK navodi se kao glavna krivica uee na zboru na Ubu 25. maja 1942. 47 Masovne grobnice na pragu prestonice, Pogledi, Kragujevac, jun 1991, 104. 48 AJ, DK,110, fasc. 828, br. jed. 828-879. 49 AJ, DK-110, fasc. 826, jed. 878, Zapisnik sa sasluanja Riste Jojia.

46

24

lan vlade pomagao okupatora i pljakanje roene zemlje.50 Nedi . Boidar brat generala Milana Nedia i narodni poslanik, bivi potpredsednik beogradske optine i direktor Beogradske tedionice, invalid iz Prvog svetskog rata i penzioner, bio je jedan od glavnih propagatora za prijateljstvo Srba i Nemaca nemaki novi poredak u Evropi i veliki ideoloki protivnik saveznika naih naroda Engleske i SSSR-a. Zameran mu je i niz antikomunistikih lanaka u Novom Vremenu gde partizane naziva umskim oloem i internacionalnim ljamom, klevee saveznike, NOP, druga Tita a Ligu naroda karakterie kao preduzee za sramnu podvalu narodima sveta.51 Lukovi Kosta filozof, francuski ak i bivi opunomoeni ministar Kraljevine Jugoslavije, poznati pozorini kritiar, ugledan novinar i viegodinji ef presbiroa vlade M. Stojadinovia.52 Mihajlovi Ilija ugledni trgovac, dugogodinji narodni poslanik i predsednik Narodne skuptine. Dr Ivani Stevan bivi komesar narodnog zdravlja i ministar socijalne politike u Nedievoj vladi, hapen i od Nemaca 2. oktobra 1941, oglaen kao narodni neprijatelj, uspeo je da emigrira.53 Neki od bivih politiara su imali vie sree pa su zavrili samo sa vremenskom kaznom: Dr Radenko Stankovi poznati profesor Medicinskog fakulteta, bivi ministar prosvete i kraljevski namesnik, uhapen krajem 1944, osuen kasnije na 12 godina i
50 51

AJ, DK-110, fasc. 826, jed. 879, Presuda Vojnog ratnog suda I proleterskog korpusa. AJ, DK-110, dos.br. 64, B. Nedi je prvo emigrirao u Austriju, a zatim u Englesku gde je umro Masovne grobnice na pragu prestonice, Pogledi, Kragujevac, jun 1991, 104. AGB, BDS, PA, I-45.

1962.
52 53

25

poslat na izdravanje kazne u KPD Sremska Mitrovica, gde se razboleo i umro 1954. po putanju iz zatvora. 54 Maksimovi Toma U Nedievoj vladi zauzimao mesto komesara za izbeglice. Imao je vie sree nego streljani ef Crvenog krsta dr Petar Zec, uhapen je i kasnije osuen je na 10 godina robije koje je odleao u S. Mitrovici.55 Po ulasku u Beograd, hapen je i matletiran slavni general Petar Bojovi, a njegov sin Dobrosav osuen je na zatvorsku kaznu od 12 godina koju je odleao u Sremskoj Mitrovici. Major Dragutin Gavrilovi, uveni komandant odbrane Beograda iz 1915, po povratku 1945. iz nemakog ropstva hapen, sasluavan i izgladnjivan pa je ubrzo preminuo a njegove dve kerke Milica i Emilija su obeaene. Petar Simi, junak sa Solunskog fronta, komandant kraljeve garde, posle muenja osuen je na viegodinju zatvorsku kaznu. Ne mogavi da izdri zatvorsku torturu ubio se 18. jula 1948, skoivi naglavake na betonsku podlogu. Na spisku likvidiranih objavljenom u Politici nali su se, pored navedenih politiara, istaknuti javni i kulturni radnici, profesori, novinari, glumci i drugi. Od univerzitetskih profesora i kulturnih radnika streljani su: Dr Popovi Branko profesor Univerziteta i dekan Tehnikog fakulteta, najblii saradnik ministra Jonia. Beareviu denuncirao vei broj slobodoljubivih studenata i graana. U odluci DK se jo navodi rad na faizaciji srpskog naroda preko tzv. Srpskog civilnog plana.56
Drugi namesnik Ivo Perovi je posle izruenja osuen oktobra 1945. na 11 godina. , M.Garevi, Politiari graanske orijentacije KPD S. Mitrovica 1945-1955, Filozofski fakultet, diplomski rad 2003, 377. 55 AVII, Upisnik Vojnog suda Beograd 1945, R. br. 322/44. 56 AJ, DK-110, F-762, jed.85-766.
54

26

Dr Pri Ilija profesor Univerziteta, bliski saradnik i savetodavac Aimovia, lan Nedievog Dravnog saveta. Istakao se odanom slubom okupatoru. Stefanovi dr Svetislav znameniti pesnik i knjievnik, jedan od osnivaa avangardne poezije u Srbiji i lekar u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, optuen kao nemako-Nediev komesar Srpske knjievne zadruge, ideolog faizma. Joniev savetnik po pitanju gonjenja Zadruge knjievnosti i knjievnika. lan nemake komisije za klevetanje sovjetskih vlasti u vezi sa nemakim zloinima u Vinici. Jedan od saradnika na izradi Srpskog civilnog plana.On je streljan, izmeu ostalog, i zbog predavanja u Novom Sadu tokom 1942, zbog ega su ga napali Eli Finci i Oskar Davio u Borbi. Mihajlovi Kosta direktor gimnazije u aku. Bio je lan komisije koja je u aku sastavljala spiskove simpatizera partizana... kao veliki prijatelj Nemaca prireivao je nemakim oficirima veere i predlagao im ko od graana treba da bude streljan. Pored ovih ozvanienih stradalnika velikog ienja u Politici poznate su kao rtve, na osnovu svedoenja, tampe i dokumenata sledee linosti: Boovi Grigorije bivi narodni poslanik, poznat kao knjievnik i publicist. ..U vreme narodnog ustanka u Crnoj Gori i Sandaku protiv faistiko-talijanskog okupatora pruao mu moralnu pomo.., osnivanjem Nacionalnog odbora u Pljevljima; zatim to je ureivao izdajniki list Pljevaljski vjesnik koji je finansijski pomagao okupator, to je u klubu irkovo itao svoje pripovetke i na taj nain kulturno saraivao sa okupatorom i najzad to je 1941 drao posmrtni govor izdajniku Peri
27

Vojinoviu (pripadniku andarmerije nap. aut.) kada je osudio njegove ubice i NOB. 57 Veljkovi Momir profesor gimnazije, pisac i bivi upravnik Narodnog pozorita u Beogradu, streljan zbog kulturne saradnje s neprijateljem. Dr Trivunac Milo priznati strunjak i redovni profesor na katedri za germanistiku Beogradskog univerziteta. Bivi ministar prosvete i potpisnik Apela srpskom narodu 13. VIII 1941. objavljenog u Novom Vremenu, pisac lanka Sudbonosni as februara 1942. kojim s u napadnute tekovine NOB-e. 58 Dr Markovi Tihomir asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, zato to je U leto 1943. u Belikom srezu drao predavanja o narodnom zdravlju u kojim je kudio NOP, druga Tita i komunizam i tvrdio da ta ideja nikad nee uhvatiti koren u srpskom narodu. Osuen je na smrt u odsustvu poto je neposredno pred osloboenje uspeo da izbegne na Zapad. uri Milan direktor Subotike gimnazije i rezervni oficir, puten je kao bolestan iz nemakog zarobljenitva ali je potom uhapen od novih vlasti i streljan zbog izdaje i kolaboracije.59 Van ovog spiska zna se da su osueni na smrt i Bartulovi Niko jugoslovenski orijentisan Hrvat i pristalica vlade u izbeglitvu, iako je doekao kraj rata u okupatorskom splitskom zatvoru. Pisac Velisav Spasi, uoi rata u duevnoj bolnici, u vreme okupacije u Novom Sadu je pokrenuo list Nova Pota, presudom Vojnog suda za Baku i Baranju osuen je na smrt streljanjem jer je ... servirao
57 58

Arhiv VII, Upisnik Vojnog suda Beograd za 1944, R. br. 320/44; Borba, 4. januar 1945. Arhiv VII, Upisnik Vojnog suda Beograd za 1945, R. br. 301/44; Borba, 4. januar 1945. 59 Pogledi, br. 2, Kragujevac, jun 1991, 104.

28

naem narodu lai gebelsovske kuhinje, veliao Hortija i Naa kao i izdajnike naeg naroda, iznosio klevete i neistine o NOP-u...60 Stanislav Krakov, knjievnik i poslednji urednik Novog vremena, roak M. Nedia, oglaen za narodnog neprijatelja uspeo je da emigrira jednim od poslednjih vozova za Nemaku (8. septembra 1944). 61 Od novinara na ovom spisku su se nali: Tanovi Jovan predratni urednik Politike i novinar Novog Vremena, saradnik Obnove i drugih faistikih listova. Odravao tesne veze sa Nemcima, jedan od rukovodilaca Nedieve okupatorske propagande. Dragi Stojadinovi pak navodi da je tokom rata ureivao nedeljni list Srpsko selo, koji se drao prilino rezervisano u odnosu na zvaninu propagandu.62 Jovanovi Velibor Bata novinar i urednik sportske rubrike Obnove. Optuen da je kao lan Ljotievog ZBOR-a, saradnik Obnoveu svojim lancima irio je lai protiv NOV i podravao izdajniku Nedievu politiku. Meutim, drugi svedoci navode da je bio u neprijateljskim odnosima sa Ljotiem jo od predratnih izbora zbog ega je smenjen pa je do kraja rata radio u Dravnom arhivu bavei se istoriografijom.63 Savi Svetolik novinar, izdava i urednik Balkana, nemaki i Nediev plaenik. U svojim lancima bestidno je napadao Englesku, SSSR, Ameriku i Narodnooslobodilaki pokret.
60 61

R. Danilovi, Upotreba neprijatelja, Valjevo 1993, 93. Audio-dokument: Intervju Dragog Stojadinovia Borislavu Pekiu, London 1974, u posedu Isto. Isto.

autora.
62 63

29

Glii Duan tehniki direktor Novog Vremena, paenog Milana Stojadinovia. Za njega stoji samo da je agent nemake obavetajne slube. Simi Bogdan novinar iz Beograda, stalni saradnik Novog vremena, ureivao je spoljnopolitiku rubriku. Po uputstvima Nemaca pisao slavopojke nemakoj vojsci i faizmu, isticao nemake uspehe, obmanjivao javnost o slabosti i neslozi saveznika, odravao bliske veze sa GESTAP-om. Babovi Aleksandar novinar Novog vremena, u svojim lancima zastupao okupatora i izdajnika Nedia a irio lai i klevete protiv NOP-a. Francen Sima novinar iz Beograda, saradnik Novog vremena odravao tesne veze s GESTAP-om, bio je neumoran u pisanju lanaka o spoljnopolitikoj situaciji i velianju Nemake i nemake vojne sile kao i unim i bestidnim napadima na saveznike i saveznike vojske. Brkovi Vujica spiker radio Beograda kojim su upravljali Nemci, student iz sreza Takovskog . Ivani Mladen novinar, solunac, direktor Centrale za humor (na mestu dananjeg bioskopa Jadran), streljan bez presude sa M. Veselinoviem preduzetnikom, S. Popadiem vlasnikom bombonjere i M. Oplencem kafedijom, 8. novembra 1944. na Senjaku u blizini manastira Vavedenje.64 Uz njih, u to vreme su likvidirani, to Politika nije objavila, ugledni publicista i novinar, zaetnik anarhosindikalizma u Srbiji Krsta Cicvari. Poluslep, odveden je iz svog stana u Skerlievoj 14 na gubilite.65
Svedoenje Milice Veselinovi, penzionerke iz Beograda, dato autoru 9. marta 2004. Po drugoj verziji ubijen je u svom stanu gde je iveo sam sa deset maaka M. Lopuina, n. d, Beograd 1997, 53; Masovne grobnice na pragu prestonice, Pogledi, br. 2 , Kragujevac, jun 1991, 104.
65 64

30

Slinu sudbinu su doiveli bivi direktori i urednici Politike J. Popovi i Dia Stefanovi. U noi 4/5. januara 1945. pored ostalih likvidiran je i roeni brat Milke Mini, Duan Jankovi, koji je u toku rata ureivao Miki Mausa.66 Miloevi Milo, publicista, pisac politikih lanaka i pamfleta, jedan od inicijatora agrarnog socijalizma u Srbiji, urednik i izdava lista Novosti, optuen da je pod okupacijom saraivao sa Nedievom vladom navodno se otrovao u stanu zajedno sa enom da ga OZN-a ne bi uhapsila. Dragi Stojadinovi, ratni direktor Novog vremena, iako je uspeo da emigrira u Nemaku (8. septembra 1944) izruen je jula 1945, a osuen avgusta 1946. na smrt pa zatim pomilovan na 15 godina robije.67 Od umetnika streljani su: Cvetkovi Aleksandar popularan i od strane svojih kolega oznaen kao jedan od najtalentovanijih glumaca svog vremena. Isticao se naroito u Nuievim komedijama. Optuen je da je kao glumac u raznim Nedievim pozoritima i preko radija se istakao ismevanjem i omalovaavanjem Engleske, Sovjetskog saveza, Amerike i naeg Narodno-oslobodilakog pokreta. Takoe mu je uzeto za zlo to je za vreme rata kadio okupacionom reimu uplaen da ga kolega Mia Vasi, ne denuncira kod Nemaca to je uoi rata u pozoritu Kiobranci pevao kuplete protiv faizma i Hitlera.68 Tani Jovan iako je u Beograd uao sa oslobodiocima prikljuivi se partizanima (stupio po osloboenju Valjeva
Sudbina je dolazila u pono, Duga, br. 1991, 79. Audio-dokument: Intervju Dragog Stojadinovia Borislavu Pekiu, London 1974, u posedu autora; D. Jovanovi, Ljudi, Ljudi , 33 i 354. 68 Audio-dokument: Intervju Dragog Stojadinovia Borislavu Pekiu. Zanimljivo je da hrvatski glumci, poput Joe Horvata i drugih, koji su nastavili da igraju pod ustakim reimom nisu snosili nikakve posledice. A. Dragani, Titova obeana zemlja, Beograd 2004, 253.
67 66

31

septembra 1944), optuen je za ismevanje partizanskog pokreta i sluenje okupatoru. Nije mu oprotena delatnost u Centrali za smeh, kao i neslana ala na pozorinoj sceni za vreme rata na raun NOB-a (Idu partizani! ta, patlidani?).69 Takoe je osuen i zbog toga to je prisustvovao ravnogorskoj skuptini u selu Ba januara 1944. Vasiljevi Ljuba glumac, takoe prisutan na skuptini u selu Ba, za vreme rata radio u pozoritu Srbobran, nacionalne i pronemake orijentacije, koje je bilo navodno proljotievski orijentisano. Jovanovi Lazar (,,Lepi Laza") voljom sudbine bio je junak tragikomedije. U Politici 27. novembra 1944, pod br. 35, objavljeno je da je streljan bivi glumac iz Beograda jer je denuncirao vie rodoljuba kod etnika koji su ih pobili... i istakao se u irenju lai i kleveta protiv NOP-a . Meutim, sluajem je izbegao smrt, ubrzo se vratio pozoritu i bio zapaen glumac u Niu.70 Glumica Olga Spiridonovi svedoi da je po osloboenju Beograda, pored navedenih, uhapeno niz glumaca i drugih umetnika pa je u jednom trenutku bila u viednevnom pritvoru u Upravi grada i Glavnjai sa: Nadom Rizni, Gordanom Goi, Rut Parnel, Nadom Aranelovi (primabalerinom), Nikolom Cvejiem, Stanojem Jankoviem, Mirkom Milosavljeviem, Vladetom Dragutinoviem i drugim. Kada su ih prebacili do Glavnjae sve osim A. Cvetkovia, J. Tania i . Stoki su pustili iz zatvora. Prema njenom iskazu, spasio ih je ilas dok je R. Zogovi bio za to da se streljaju. Glumac Duan
Privatna arhiva Prijezde Popovia, Iz line arhive likvidiranih bez presude i utvrivanja krivice, Svedoenje Stevana Jankovia. 70 R. Danilovi, Upotreba neprijatelja, 94.
69

32

Ili, voa umetnike grupe ika Duko na ukarici koja je delovala u okviru Crvenog krsta, oznaene od skojevaca kao ravnogorske, uhapen je i streljan (bez sudskog postupka) sa jo tri lana grupe.71 Pozorini reditelj Kulundi Josip je imao sree, osuen je na samo 3 godine prinudnog rada zbog rada u Umetnikom pozoritu i kulturne saradnje s Nedievim reimom. Odlazio je i na gostovanje u pozorite u Panevu, gde ispravni Srbi nisu nikako mogli ii jer je trebala specijalna propusnica kae se izmeu ostalog.72 Komentar presude u saoptenju Vojnog suda komande grada Beograda najbolje odraava shvatanja i poglede na kulturnu elitu onih koji su sudili: Mnogi ljudi koji su bili u bivoj Jugoslaviji poznati kao javni radnici izmenili su se u toku okupacije od nacionalnih radnika u narodne izdajnike... Ti javni neradnici vodili su rauna samo o svojim honorarima i kad nije bilo vie fondova stare Jugoslavije oni su se stavili u slubu neprijatelje vrei propagandu u svom narodu. 73 iroko definisane i neodreene optunice pune turih i stereotipnih kvalifikacija, stroge i neprimerene kazne, izreirani, nelegalni i tajni sudski procesi bili su u potpunosti u rukama OZN-e koja je sprovodila revolucionarnu istku u Beogradu i irom Srbije. Najeksplicitniji primeri neodreenosti optubi ali i neprimerenosti kazne sa liste od 105 streljanih jesu sledei sluajevi:

71 72

Scena, br. 2, 1990, 30; Svedoenje Boka Milanovia iz Beograda dato autoru 25. aprila 2006. Presuda Vojnog suda komande grada Beograda, Borba, 16. januar 1945. 73 Saoptenje Vojnog suda Komande grada Beograda, Borba, 4. januar 1945.

33

Kockar Veljko, student tehnike, agent Gestapoa, istakao se u irenju lai i kleveta protiv Narodno -oslobodilakog pokreta. 74 Vuievi V. Dobrivoje, frizer. Krio je nemake vojnike i pomagao ih da ne padnu u ruke NOV, posle oslobaanja Beograda. Smidling J. Josif, tipograf, zloglasni agent nemakog Gestapoa. i mnogi drugi slini. O brutalnosti vojnih sudova svedoi i to da se u to vreme zbog sitnih kraa mogla izgubiti glava. Brat Mee Selimovia, efkija, krajem 1944. u Tuzli streljan je za primer, iako partizanski oficir, zbog optube za sitnu krau iz magacina. O tome govore mnoge presude objavljene u partijskom glasilu Borba krajem 1944, kojima se i zbog mnogo bezazlenijih razloga nego to su politika ubeenja olako izricala smrtna kazna: 75 U prvoj Radomir ugi, bivi magacioner ekonomskog odseka Komande grada Beograda, optuen da je otuio i prodao nametaj i garsonjeru koje su kao ratni plen pripale dravi kao i tekstil i 22 paketa ibica za sumu od 60.000 dinara osuen je na smrt streljanjem a lice kome je prodao Milan Njei osuen je na tri godine zatvora s prinudnom radom i konfiskaciju. U drugoj presudi Dragoljub Dimitrijevi, uitelj u Doma maloletnika, zbog zloupotreba prilikom izdvanja stana Matije i Borivoja Ivkovia u Resavskoj 6, kojom prilikom je dolo do pljake i to je sam navodno otuio 10.000 dinara osuen je na smrt streljanjem. Drugooptuena Stanica
Saoptenje Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ o suenju ratnim zloincima, Politika, 27. novembar 1944. 75 Dve presude Vojnog suda Beograd, Borba, 17. decembar 1944; M. Selimovi, Sjeanja, Beograd 2002,142.
74

34

Vujovi, zbog krae 1 vaze za cvee, 3 aice za vermut osuena je na 6 meseci zatvora sa prinudnim radom. Ljubica Stojanovi zbog krae 1 tegle s medom,4 para enskih arapa,3 aice za rakiju takoe je osuena na 6 meseci zavora sa prinudnim radom. Emilija Dragin, nastojnica kue u Resavskoj 6, koja je optuena da je pored sauea u pljaki tokom rata saraivala i sa Gestapoom, osuena je na smrt gubitak graanske asti i konfiskaciju. Tri dana kasnije 20. decembra 1944. u u istom listu obnarodovano je da su zbog pljake, Oraanin Danica, Proti Ljubica i Horvatin Franjo streljani. Prve dve zato to su predstavljajui se kao partizanke I proleterskog korpusa iz stana u Kosovskoj 37- I, otuile 33.000 dinara i par cipela kao i iz stana u Deanskoj 7 III 8 metara svile, spavaice, 2 konbinezona. Treeoptueni zato to je kao ekonom u kuhinji pri garai u Bitoljskoj 23, zakidao radnicima na sledovanju u zejtinu, mesu i eeru (ukupno 5 kg mesa, 2 kg eera, 5 kg zejtina) a uteene koliine prodavao i novac drao za sebe. 76 Radovanovi Dragomir, bivi aktivni potpukovnik, osuen je na smrt streljanjem zbog toga to je kao ef saobraajnog odseka Komande grada Beograda iz vojnog slagalita nezakonito prisvojio dve tone leskog uglja i zatraio od stambenog odseka jo jedan stan iako je ve imao jedan. 77 Drakonske kazne su imale pre svega propagandnu svrhu zastraivanja i disciplinovanja, a bile su i osnov za priu o partizanskom moralu jer se streljalo i za jednu ukradenu jabuku. Ovakve optube, kao i one za kolaboraciju, bile su
76 77

Zbog pljake na smrt, Borba, 20. decembar 1944. Presuda Vojnog suda Komande grada Beograda, Borba, 4. januar 1945.

35

istovremeno zgodan instrument za eliminaciju protivnika. U to vreme su se mogle lako priiti i svakome koji nije ba mirisao novu vlast, a nije mu se mogla lako prigovoriti saradnja sa okupatorom. Objavljeni spiskovi graana sadre tek deli rtava revolucionarnog terora u Beogradu, dok je mnogo vei broj onih kojim se za presudu i grob ne zna, niti su njihove porodice o tome ikad zvanino obavetene. Presude i obrazloenja sa suenja su turi i jednolini. Zapisnici sa sasluanja iz ovog perioda uglavnom ne postoje, a u ono malo pronaenih optueni se brane u svojim izjavama na slian nain (pa se uvek moe sumnjati u njihovu izvornost). Ministar Risto Joji u izjavi sa sasluanja 30. oktobra 1944. kae: ... Krajem aprila meseca pozvao me je M. Aimovi, i izneo mi ta Nemci nude i trae, pa mi je rekao da se mora obrazovati civilna uprava, ako se civilna uprava ne obrazuje oni Nemci nee se mnogo bakati sa naim stvarima, ve e podeliti Srbiju izmeu Maarske, Bugarske i Hrvatske i tako reiti stvar... Ostavka mi je uvaena 8. jula 1941. kad sam prestao biti komesar za prosvetu, na kom sam poloaju do tada bio. Ostavku sam podneo zbog toga to kad je Rusija bila napadnuta od Nemake, ve je u zemlji poelo vrenje i pokret pa sam predviao da e neminovno doi do sukoba izmeu postojeih vlasti i naroda. Istina je da sam u avgustu mesecu potpisao Apel koji je osudio Narodnooslobodilaku borbu. Apel sam potpisao iz slabosti jer sam se bojao odrei potpis kad su me ponudili da ga dam i pozvali kod Aimovia u kabinet da tamo dam potpis... Drainom pokretu nisam pripadao niti sam sa njegovim
36

ljudima imao nekakvu vezu iako su me nagovarali... 78 Interesantno je da je u arhivi Specijalne policije grada Beograda Joji oznaen kao ... anglofil i demokrata blizak komunistima. 79 I drugi ministri R.Veselinovi min. poljoprivrede, Jankovi Momilo min. pravde, orevi Duan min.finansija, na sasluanju tvrde da su uli u vladu iz patriotskih razloga i ouvanja kakvih-takvih pozicija zemlje, negirajui linu kolaboraciju sa Nemcima i pomo Drai Mihailoviu. Jankovi Momilo, ministar pravde u Aimovievoj pa onda bez portfelja u Nedievoj vladi, ak kae: Ostavku sam dao 5. oktobra 1941. zbog toga to su Nemci bili naglasili kaznenu ekspediciju u Srbiji. Nediev rad smatram za izdaju, no to od momenta kad su Nemci naglasili kaznenu ekspediciju za Srbiju a on i dalje ostao u upravi... ak je dao izjavu u tampi, da e srpski narod ii rame uz rame sa Nemcima u velikoj borbi za Evropu. Svoju izjavu je potvrdio jer je otiao sa Nemcima. Tano je da sam ja u 1941. godini avgusta meseca potpisao jedan apel koji je bio uperen protiv komunista kao nosioca otpora. Ovo sam uinio u nadi da e se izbei kaznena ekspedicija.80 Dragi Stojadinovi potvruje njegov sukob sa Nediem kao razlog za izlazak iz vlade, navodei da je on kulminirao sa aferom oko prodaje Panevakog rita Nemcima kojoj se Jankovi otro usprotivio.81
AJ, DK-110, fasc. 826, jed. 878, Zapisnik sa sasluanja Riste Jojia. Prema seanje prof. dr Miodraga Cvetkovia, njegovog sina Mihajla Jojia upoznao je na Sremskom frontu ,,Bio je utuen i oajan tad nisam znao zato kasnije sam uo da mu je otac streljan od partizana., M. Cvetkovi, Memoari, (neobjavljeni). 79 AGB, BDS, PA, J-30. 80 AJ, DK-110, fasc. 826, jed. 824. 81 Momilo Jankovi, advokat iz Nia, lan upravnog odbora Vremena, lan JRZ i narodni poslanik pre rata, estoko se usprotivio zahtevu Nemaca da im se proda Panevaki rit smatrajui to izdajom. Audio-dokument: Intervju Dragog Stojadinovia Borislavu Pekiu, London 1974, u posedu autora.
78

37

Meutim, ak i ovakve izjave i osude postupaka predsednika vlade nisu mogle da pomognu optuenima. Na taj nain, i meka grupa u vladi, koja se na sednici od 24. jula 1943. izjasnila protiv dalje saradnje sa Nemcima (Veselinovi Jankovi Joni), takoe je kanjena najstroom kaznom.82 Ni kod jednog okrivljenog nema priznanja konkretne krivice niti utvrivanja stepena odgovornosti za poinjena dela svakog pojedinano. U grupnim procesima istina je zamagljivana. Neretko su stvarni kolaboracionisti i ratni zloinci trpani u isti ko sa asnim ljudima. Kolektivizovanjem krivice osuivani su na smrt zbog samog ina uestvovanja u vlasti (makar i deliminog), ili su se pak nali na elu nekih od institucija koje su radile u uslovima okupacije. Postoje i neprincipijelnosti. Neke potpisnike Apela iz 1941. preki sudovi su osudili na smrt, J. Tanovia i S. Stefanovia, ili robiju (K. Kumanudi, L. Markovi i dr.) dok je Veljko Petrovi postavljen za direktora Narodnog muzeja. Dragi Stojadinovi, direktor Vremena, osuen je na vremensku kaznu dok su Duan Glii i drugi novinari (neki ak i iz sportske redakcije) streljani. Istorije pojedinih sluajeva represije u Beogradu, o kojima se neto vie zna zahvaljujui ivim i aktivnim svedocima, potomcima ili roacima rtava (uz svu opreznost prema ovakvoj vrsti izvora) ili dostupnosti pojedinih sudskih presuda, mogu nam pomoi da naslutimo ta se krilo iza uoptenih i ablonizovanih optunica koje su se po pravilu zavravale smrtnom kaznom, a u velikom broju sluajeva bez bilo kakvog legalnog sudskog procesa.
82

AGB, BDS, PA, J-87.

38

Branko Popovi (18821944). Poreklom iz ugledne uike porodice industrijalca, zavrio je Tehniki fakultet, postao arhitekta i jedan od najpoznatijih srpskih slikara izmeu dva rata, sa brojnim i zapaenim meunarodnim i domaim izlobama. Uesnik je Balkanskih ratova (ranjen kod Kumanova) kao i Prvog svetskog rata za ta je odlikovan i unapreen (kao oficir VII peadijskog puka dobio in potpukovnika). Bio je iskreni pobornik saradnje junoslovenskih naroda, ali politiki se nije aktivirao iako je bio lan Demokratske stranke. Uoi rata postao je dekan Tehnikog fakulteta. Bio je oenjen i imao tri sina, a kao dobrostojei i ugledan graanin posedovao je vie nekretnina irom grada. Po slomu Jugoslavije, posle uea u Aprilskom ratu 1941, uhapen je kao intelektualac zagovornik zapadne demokratije i zatvoren na Banjici. Spletom srenih okolnosti uspeva da se izbavi i vrati na radno mesto dekana Tehnikog fakulteta. Bio je potpisnik Apela srpskom narodu avgusta 1941, koji je pozivao na mir i rad, a kao dekan je spasavao studente kako mlade komuniste tako i omladince Drae Mihailovia. Saraivao je u izradi Srpskog civilnog plana sveukupnog nacionalnog preporoda, sa drugim uglednim intelektualcima (V. ajkanovi, S. Stefanovi, N. Popovi i dr.). Osloboenje Beograda porodica Popovi je doekala sa oduevljenjem pozdravljajui oslobodioce: Bio je divan i sunan oktobarski dan. Svi smo izali na ulice da pozdravimo Ruse. Otac je poneo rakije i astio vojnike i ta proslava je trajala oko jedan sat. sea se njegov sin Prijezda Popovi, tada dvadesetogodinjak. Ve oko 23 asa dva oficira OZN-e sa majserima su uhapsili i odveli oca. On
39

se nije mnogo uzbuivao oko toga, mislio je da e se brzo vratiti i nije hteo ni da uzme zimski kaput. 83 Iako je pet dana uoi osloboernja upozoren od J.Avakumovia, tada uvenog matematiara i kunog prijatelja, da e ga komunisti uhapsiti odbio je da bei iz Beograda smatrajui da nema ta da krije. Od tog dana porodica ga vie nije videla. Prvi nagovetaj da se Branku desilo neto strano stigao je od kunog prijatelja, proreimskog slikara . Andrejevia Kuna (kasnije useljenog u njegov stan) koji je, oigledno vie upuen, doao ve 20. novembra 1944. da upita da mu se izda njegov atelje. Dana 27. novembra 1944, prelistavajui Politiku, porodica Popovi je ugledala ime Branka Popovia meu 105 osuenih i streljanih narodnih izdajnika. Presudu do skoro niko nije video niti se zna tano do danas gde je sahranjen. U fondu Dravne komisije pronali smo presudu kojom mu je sueno sa jo pet optuenih za kolaboraciju. Imajui razloga za sumnju da je proces bio potpuna reija OZN-e (onako kako je to major Trenji opisao) donosimo izvod: U presudi Vojnog ratnog suda Prvog proleterskog korpusa od 18. novembra 1944, kae se da je ... Optueni Popovi Branko kriv zato to je posle kapitulacije i posle izmene stare Univerzitetske uprave, on jedini od starih lanova uao u nov Senat, ime se vidno istakla podrka poznatom zlikovcu ministru Joniu i njegovom novom pravcu u vaspitanju kolske omladine; kriv je dalje to je bio jedan od potpisnika Apela 1941. godine kojim je osuena borba Narodno-oslobodilakog pokreta, i najzad zato to je, kad
M. Pijade je navodno privatno izjavio da nikad ne bi dozvolio da se na spisku streljanih nau ugledni Beograani poput Branka Popovia (inae linog prijatelja njegovog brata Davida Pijade), samo da se u to vreme nalazio u Beogradu. Svedoenje Prijezde Popovia dato autoru 10. januara 2003.
83

40

je bio na poloaju dekana Tehnikog fakulteta, esto iao kod efa otseka Specijalne policije Bearevia i s njim se dogovarao kome treba dozvoliti izlazak na ispite i koga treba od studenata zbog svog rodoljublja i neslaganja sa postojeim stanjem, ukloniti s fakulteta i zatvoriti sa svim onim muenjima koja su kasnije dobijali u Specijalnoj policiji.84 Sueno mu je u arolikoj grupi sa R. Jojiem i M. Jankoviem bivim komesarima M. Aimovia, K. Mihajloviem direktorom aanske gimnazije, V. Jovanoviem novinarom Obnove i Jakom Vagnerom, inovnikom specijalne policije u Beogradu. U predmetu postoje samo zapisnici sa sasluanja Joji Rista i Jankovi Momila dok izjava da se presuda temelji na priznanjima svih optuenih nema uporite u sudskim dokumentima. Zapisnik sa sasluanja B. Popovia, kao i ostalih, nismo pronali u predmetu, dok sasluani Joji i Jankovi osporavaju osnovu optube. U arhivi Specijalne policije grada Beograda za njega se ak kae da je slobodan zidar nastrojen ka levici to je u suprotnosti sa navodima optube da je bio denuncijant.85 Naroiti je cilj bio optuene povezati u isto klupko (iako se esto nisu ni poznavali) i krivicu kolektivizovati budui da u pojedinim sluajevima ona realno nije postojala ili bar ne u istom stepenu: Svi optueni predstavljaju i ine jednu te istu bandu, jer su svi oni skupa, mada lino nevezani radili, jedan isti, prljavi posao, jednu istu izdajniku rabotu. Zbog toga ih Vojni ratni sud na osnovu lanova 13,14, i 16
Presuda Vojnog ratnog suda I proleterskog korpusa od 18. novembra 1944, AJ, DK -110, fasc. 828-876. Inae Bearevi je ostavljen jo tri godine u ivotu kako bi ispriao sve to zna o politikim oponentima, ali i ponaanju komunista. Osuen je na smrt i streljan sa Vujkoviem 1949. 85 Dosije V. Jonia, AGB, BDS, PA, J-87.
84

41

Uredbe o ustanovljenju vojnih sudova, oglaava za narodne izdajnike i neprijatelje naeg naroda i kanjava jednom istom kaznom, kaznom smrti koja se ima izvriti streljanjem, gubitkom asnih prava za svagda i konfiskacijom celokupne imovine. 86 Porodino imanje je konfiskovano, a pod pretnjom smrti nije se smelo poneti nita osim linih stvari. U njegov stan u Knez Mihailovoj uselio se slikar ore Andrejevi Kun sa enom Nadom. Popovii su se na taj nain, pred prvu posleratnu Novu godinu u slobodi, nali na ulici primorani da due vreme ive u potkrovlju kod roaka. Dr Petar Zec (18871944). Do Drugog svetskog rata iveo je u Gospiu. Bio je senator i zamenik bana dr Ive Perovia u kraljevskom namesnikom veu. U Gospiu je bio izuzetno cenjen kao direktor opte bolnice Marton. Kao Srbinu ustae su mu zapretile klanjem, pa je njihov no izbegao u poslednjem trenutku uspevi da doe u Beograd gde je radio u toku rata kao sekretar Crvenog krsta Srbije. Bio je popularan u Srbiji, a posebno Beogradu, zbog zapaenih humanitarnih aktivnosti na zbrinjavanju izbeglica iz NDH koji su ovde nali utoite. Zbog toga je vest o streljanju ovog oveka kao izdajnika zatekla mnoge graane. Preki Vojni sud ga je osudio na smrt sa kvalifikacijom: kolaboracija sa Nemcima i rad u srpskom Crvenom krstu u vreme kada je u Srbiji na vlasti bio Milan Nedi. Prema nekim izvorima, streljan je odmah bez suda u svom stanu.87 Pored njegovog imena na listi 105 streljanih stoji i isticao se zalaganjem za ostvarivanje
Presuda Vojnog ratnog suda I proleterskog korpusa od 18. novembra 1944, AJ,DK -110, fasc. 828-876, Presuda Vojnog ratnog suda I proleterskog korpusa od 18. novembra 1944. 87 Svedoenje Kuzmanovi Mirjane, Crveni uragan nad Beogradom 19441945, Glas javnosti, 3. decembar 2003. Prema saznanjima dr B. Pavlovia, doktor P. Zec streljan je u svom stanu pred porodicom. TV dokument Crveno doba, emisija br. 2, RTS, 2. mart 2004.
86

42

planova Nedia i Nemaca. Imovina mu je konfiskovana, a njegova udovica je izbaena iz stana u Frankopanovoj 32. Dejan Medakovi, koji ga je dobro poznavao, u svojim memoarima svedoi o njemu kao o humanoj i moralnoj linosti koja se u teko vreme prihvatila odgovornog zadatka.88 Veselinovi Mihajlo (18921944), preduzima i vlasnik fabrike metalnih proizvoda (pei Pancer), u ulici Frane de Perea 66, oenjen, imao dve keri i tri sina. Poreklom iz Vranja, kao egrt kod uvenog industrijalca Svetozara Goevca zadobio je njegovo poverenje i uz njegovu pomo se osamostalio, otvorio svoju fabriku i stekao solidno imanje. Za vreme rata je bio politiki neaktivan, ali je na Senjaku pomagao Dom za izbegliku decu i ratnu siroad. etiri dana posle osloboenja, 24. oktobra 1944, pozvan je iz Resnika, gde se povukao posle uskrnjeg saveznikog bombardovanja Beograda, da otvori fabriku. Meutim, uhapen je i sa Miletom Oplencom, vlasnikom kafane, S. Popadiem, vlasnikom bombonjere, M. Ivaniem, novinarom i jo nekoliko ljudi sa Senjaka, streljan u blizini manastira Vavedenje 8. novembra 1944. Tom prilikom glavnu re je vodio ozloglaeni ozna sa Senjaka Bata ivanevi, koji je vedrio i oblaio u tom rejonu. ena Natalija je danima dolazila u sedite OZN-e na Obilievom vencu, iji je hodnik uvek bio pun ucveljenih ena. Posle mesec dana na stepenitu se pojavio Slobodan Penezi Krcun i rekao: Istina je surova vai vie nisu ivi!. Celokupna imovina je konfiskovana, a porodica je ivela od pomoi i starih dunika. Aleksandar Veselinovi,
88

D. Medakovi, Efemeris II, Beograd 1998, 276; . Mitrinovi, n. d., 28.; Politika, 27. novembar

1944.

43

stariji sin, osetivi ta se sprema, uspeo je da izbegne sa grupom etnika za Italiju, a potom u SAD. Drugi sin, Dragoljub Veselinovi, uhapen je u jesen 1945. kao kolporter Grolove Demokratije posle sukoba sa skojevcima. Pronaen je mrtav u ulici Miloa Pocerca gde je navodno ubijen prilikom bekstva iz zatvora. Epilog prie usledio je posle 60 godina. Kerka Milica Veselinovi, budui da je imala saznanja o mestu gde je streljan njen otac, preko jednog od preivelih zarobljenih Italijana koji su zatrpavali rake, odluila je prvi put da 1994. godine otkopa i sahrani posmrtne ostatke svoga oca. Akciju je brzo obustavila policija.89 U meuvremenu, gradei kafanu pored stadiona Grafiara, radnici su naili na kosti streljanih novembra 1944. pa su dobili zadatak da ih sahrane dublje u umi. Posle demokratskih promena 2000, uz politiku i finansijsku pomo (premijera Z. inia), Milica Veselinovi uspeva da nagovori radnike da progovore o mestu gde su kosti zakopane, iskopava ih i sahranjuje. Ve prvi udarci pijukom potvrdili su da se radi o masovnoj grobnici. Lekarskom obdukcijom je potvreno da su iskopani posmrtni ostaci M. Veselinovia, S. Popadia, M. Ivania, M. Petrovia i B. Parae sa Senjaka. Kosti su jo uvek bili vezane icom kao prilikom streljanja, dok su cipele rtava odolele zubu vremena. U porti manastira Vavedenje podignut je i spomenik koji je osvetan kao prvi spomenik rtvama komunizma i mesto okupljanja unesreenih u ovom vremenu. Popadi Slavko ( 1944). Vlasnik male fabrike bombona i slatkia u ulici Petra Mrkonjia na Senjaku, u vreme rata
Potvrda OZN-e za Beograd o streljanju narodnog neprijatelja M. Veselinovia 28. aprila 1945. (u posedu autora); Svedoenje Milice Veselinovi iz Beograda, kerke M. Veselinovia, dato autoru 5. februara 2004.
89

44

pasivan i politiki uzdran. Uhapen je odmah po osloboenju 25. oktobra 1944, u vreme dok se upoznavao sa Naredbom br. 1. komande grada Beograda. Kao razlog navodi se da je budui ratni dobitnik u toku rata poeo da zida kuu u Kaanskoj ulici. Kao denuncijanti se pominju Aca Brica, Mile Hromi i zloglasni Bata ivanevi. Uspeo je da napie i proturi pismo (svo u krvavim tragovima) iz zatvora, pisano 30. oktobra 1944, to je porodici poslednja uspomena na njega. U njemu izmeu ostalog kae: Dosta je da jedan bezdunik podnese prijavu u kojoj nema ni trunke istine pa da ode glava. Poetkom novembra 1944, nekoliko desetina uglednih graana, slikara, advokata profesora i drugih potpisalo je peticiju da se pusti na slobodu kao ovek koji se drao asno i poteno. To, meutim, nije pomoglo streljan je sa M. Veselinoviem, novinarom Ivaniem i drugima 8. novembra 1944. u krugu manastira Vavedenje na Senjaku. Kao i drugim narodnim neprijateljima sva imovina je konfiskovana.90 Popovi Stevan (1944). Ugledan prestoniki advokat, ija se kancelarija nalazila u Paievoj 6 (danas Nuieva). U toku rata vie puta je hapen od Gestapoa pod sumnjom da sarauje sa pokretom Drae Mihailovia, to nikad nije dokazano. Kada su u Beograd ule trupe Crvene armije i partizani, nije posluao savete da se skloni na neko vreme poto je smatrao da je nevin. Nije se bojao ve je ak doveo Ruse i astio ih u naoj kui ali 10. novembra 1944. doli su ljudi iz OZN-e u kuu i odveli ga. U zatvoru u uinoj ulici bio je sa Grigorijem Booviem knjievnikom
Svedoenje i dokumenti ustupljeni ljubaznou Stojana Jovanovia iz Beograda (Senjak) porodinog prijatelja porodice Popadi, 6. februar 2004.
90

45

i Duanom Jankoviem novinarom urednikom Miki Mausa roenim bratom Milke Mini.91 Posle dva meseca porodica je saznala da je streljan u noi 4/5. januara 1945, zajedno sa Jankoviem i Booviem. Tragedija porodice je uveana smru sina Vojina Popovia koji je 27. aprila 1945. sa grupom mladia pokuao da emigrira iz zemlje, u emu ih je omela patrola OZN-e. Glii Duan (19001944). Graevinski inenjer, preduzetnik, uradio statiku za zgradu Borbe, oenjen Nadedom, sestrom Milana i Dragog Stojadinovia, u toku rata tehniki urednik lista Novo vreme. Pred bombardovanje 1944. sklonio se sa porodicom u Aleksandrovac. Od prijatelja je dobio upozorenje da se skloni i da moe biti streljan, ali je smatrao da njegova krivica nije velika i da nema veze sa ratnim zloinima te da se moe opravdati pred sudom ,,Nije avo tako crn kao to izgleda!, govorio je. Ubrzo po dolasku posle osloboenja Beograda uhapen je i odveden. Porodica je saznala iz novina da je streljan u grupi od 105, ali o tome nije dobila nikakav dokument sve do konfiskacije tokom sledee godine. Svi su bili izbaeni iz stana, a mogli su od imovine samo da ponesu porodine slike. Njegov sin Omilj je kasnije, kao mlad advokat, uspeo da doe do vojnog registra i spiska od 105 streljanih narodnih neprijatelja, ali meu njima nije bilo njegovog oca. Ki Ljiljana se kasnije udala za Borislava Pekia (po njegovom izlasku sa robije).92 Direktor Novog Vremena Dragi Stojadinovi, njegov paenog, posle izruenja juna 1945. osuen je poetkom avgusta 1946. na smrt ali je zatim kazna smanjena na
AVII, Upisnik Vojnog suda Beograd, red. br. 303/44, Duga, br.2, 1991, 79, Svedoenje supruge Stevana Popovia Julijane Popovi. 92 Svedoenje advokata Omilja Gliia iz Beograda, dato autoru 22. decembra 2004.
91

46

samo15 godina da bi 1953 bio amnestiran a zatim emigrirao u Argentinu. Jankovi ura (18941944). umarski inenjer, uesnik Prvog svetskog rata, ministar uma i rudnika u vladi Milana Stojadinovia, istakao se zalaganjem da Zenica i Bor postanu veliki industrijski centri, jedan od tvoraca agrarne reforme u predratnoj Jugoslaviji. Oboleo od eerne bolesti, proveo celu okupaciju potpuno neaktivan i skrhan boleu. Na dan 20. oktobra 1944, za vreme ruka u porodinoj kui u Prote Mateje 65, dva partizanska vojnika ga diu sa stola i grubo odvode. Prema prianju sina Stevana,93 on ga je pronaao posle nekoliko dana u podrumu zgrade u Baba Vinjinoj 49 u Beogradu. Otac ga je poljubio, skinuo runi sat i predao mu ga. Znao je da ga poslednji put vidi, jer su iz tog zatvora odvodili ljude na egzekuciju. Budui da nije bio aktivan u Nedievom reimu, izgubio je glavu samo zbog toga to je bio ministar u Kraljevini Jugoslaviji pre rata i neistomiljenik komunista. Prema drugom svedoku, oslanjao se na prijateljstvo sa N. Kalabiem i mirnu savest jer nije uestvovao u okupacionom reimu, pa je odbio da bei iz Beograda.94 Marinkovi Dragoljub (18961944). Vojnosudski pukovnik i vojnodravni tuilac Vojnog suda za oficire Ministarstva vojske i mornarice, profesor ratnog prava, pisac 12 strunih dela, jedan od najobrazovanijih vojnosudskih pravnika Kraljevine Jugoslavije. Sa 18 godina je aktivno uestvovao u Prvom svetskom ratu, ranjen u borbama na Makovom kamenu, uestvovao u
Iz line arhive likvidiranih bez presude i utvrivanja krivice Svedoenje Stevana Jankovia, Privatna arhiva advokata Prijezde Popovia. 94 Audio-dokument: Intervju Dragog Stojadinovia Borislavu Pekiu, London 1974, u posedu autora.
93

47

borbama kod Krupnja i na Kolubari, za pokazanu hrabrost odlikovan sa dve zlatne medalje Milo Obili, mirnodopskim odlikovanjem Svetog Save, Jugoslovenske krune i Belog orla III reda. Pobegao iz nemakog zarobljenitva i u Beogradu sredinom 1944. godine otvorio advokatsku kancelariju, a jedno vreme bio naelnik Poarevakog okruga. Uhapen od OZN-e novembra 1944, dran u Ratnikom domu, uinoj ulici i Glavnjai, satima sasluavan i maltretiran. Odveden posle ponoi 4. novembra 1944. iz zatvora u Ratnikom domu i likvidiran. Na osnovu izvetaja republikog javnog tuioca Srbije, br. KTR 368/94, koji je traio advokat Prijezda Popovi, ne postoji trag o voenju legalnog sudskog postupka.95 Njegova smrt objavljena je u spisku od 105 streljanih u Politici od 27. novembra 1944. ivadinovi Jefta (19051944). Kapetan kraljeve garde jugoslovenske vojske i istaknuti funkcioner pokreta DM za Beograd. Odmah po osloboenju, 22. oktobra 1945, uhapsio ga je zloglasni Bata ivanevi, jedan od funkcionera OZN-e za XII kvart Dedinje. Zatvoren i sasluavan u zatvoru u zgradi OZN-e na Senjaku, ulica Vladete Kovaevia (danas ART televizija). Ubrzo je izveden i streljan u umi u blizini manastira Vavedenje. O njem, ni o toku sudskog procesa protiv njega, nita se nije znalo. Da je streljan objavljeno je u listi 105 streljanih u Politici, odakle su za njegovu smrt saznali najblii.96 Stojanovi Aleksandar ( 1944). Roen u Beogradu, postao armijski oficir 1905. posle zavrene Vojne akademije. Uestvovao u Balkanskim i Prvom svetskom
Iz line arhive ,,likvidiranih bez presude i utvrivanje krivice, Dragoljub Marinkovi, Privatna arhiva advokata Prijezde Popovia. 96 Svedoenje arhitekte Mihaila-Mie ivadinovia dato autoru januara 2005.
95

48

ratu. Kao ratnik odlikovan za hrabrost Karaorevom zvezdom. U meuratnom periodu na visokim vojnim dunostima kao izaslanik u Bukuretu, naelnik taba Prve armijske oblasti u Novom Sadu, komandant divizijske peadije u Subotici i v. d. komandanta umadijske divizijske oblasti u Kragujevcu. Tokom 1937. postao je pomonik ministra vojske i blizak saradnik ministra Ljubomira Maria i brae Milutina i Milana Nedia. Kao komandant konjice stie najvii in, ali je smenjen ubrzo posle martovskog pua 1941. Posle sloma M. Nedi ga kao biveg saradnika uzima za naelnika Odeljenja za vojne zarobljenike, a kasnije i za naelnika Vrhovnog odeljenja. Nije se prikljuio Nediu i ministrima koji su pod zatitom Nemaca napustile Beograd. Ubeen u svoju nevinost doekao je oslobodioce u svom stanu u Mileevskoj 34/1. Uhapen je poetkom novembra 1944. i osuen prema Uredbi Vrhovnog taba o vojnim sudovima pred Vojnim sudom Prvog korpusa NOV po kratkom postupku za saradnju sa okupatorom i streljan. Meu glavnim navodima optunice je injenica da je na zahtev ministra pota izdejstvovao saradnju sa etnikim jedinicama na terenu u obezbeenju TT linija. Smrtna presuda objavljena je u Politici 27. novembra 1944. u spisku 105 streljanih pod red. br. 70, sa kratkim komentarom da je kao izdajnik saraivao sa Nemcima u borbi protiv NOP-a.97 Stragarac M. arko (18971944). Roen u Smederevskoj Palanci, tokom rata komesar policije Glavne eleznike stanice u Beogradu. Uhapen prvog dana osloboenja dok je prolazio ulicom Kraljice Marije.
AJ, DK-110, F. br. 123/1, M. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 19181941, Beograd 2004, 282; Politika, 27. novembar 1944.
97

49

Uhapsio ga je njegov agent orevi sa dvojicom partizana. Petnaest dana je proveo u VI kvartu, a zatim je prebaen u Banjiki logor. Pakete nisu primali niti su davali obavetenja o zatvorenicima. Na Badnji dan 1945. porodica je odnela paket, ali je saopteno da je streljan krajem decembra 1944. Za sobom je ostavio suprugu i troje dece.98 Dudovi Novica (1944). Uitelj iz Orahovca, pred rat 1940. godine seli se sa porodicom u zaviajnu kuu, selo Gornja Reevica, u andrejevikom srezu. Za vreme rata pod partizanima uitelj u osloboenoj Andrijevici od 1943. godine. Drao se patriotski i asno, uestvovao u savetovanjima oko podizanja ustanka 1941. U oktobru 1944. prila su mu dva partizana u bugarskim uniformama kod Kalenieve pijace i uhapsila ga. Bio je u zatvoru OZNe u Baba Vinjinoj ulici, a zatim mu se gubi trag. Objavljeno da je likvidiran u spisku 105 streljanih 27. novembra 1944. u Politici. Njegova krivica je to je 1941. godine bio protiv preranog podizanja ustanka u Polimlju. Na osnovu izvetaja republikog javnog tuioca Srbije, KTR 198/94 od 14. septembra 1994, Okruni sud je potvrdio da krivini postupak nije ni voen; po registrima Vrhovnog vojnog suda takoe nema traga da je protiv njega voen krivini postupak.99 Lazarevi B. ore (18951945). Roen u Kolainu, profesor istorije u Drugoj mukoj gimnaziji u Beogradu i inspektor Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije od 1938, potpredsednik glavnog odbora Saveza ratnih dobrovoljaca Prvog svetskog rata. Pisac udbenika za
M. Raji, n. d., 49. Svedoenje Svetozara Dudovia i izvetaj Republikog javnog tuioca Srbije Danila Jovanovia KTR 198/94 od 14. septembra 1994, iz line arhive likvidiranih bez presude advokata Prijezde Popovia.
99 98

50

srednje i osnovne kole. iveo i radio u Beogradu. Posle okupacije 1941. sklonio se sa enom i troje dece u rodni Kolain. Kao ugledan ovek izabran je za civilnog naelnika sreza. Nije uestvovao u ratnim oruanim formacijama i akcijama. Po kapitulaciji Italije i dolasku Nemaca u Kolain, sa mnogim pripadnicima pokreta otpora (i etnika i partizana), odveden u logor u Bariju (Italija). Kada je Italija 1944. osloboena od saveznika vraa se u Crnu Goru. Po osloboenju Srbije, sa porodicom nije mogao da se vrati u svoju kuu u Beogradu, u koju su se uselili partizani kada su iz nje isterali Nemce, pa je otiao u Poarevac kod enine sestre. Decembra 1944. uhapsile su ga lokalne vlasti u Poarevcu; prebaen je u Beograd, u zatvor u uinoj ulici. Na suenju 2. aprila 1945. presudom Vojnog suda Komande grada Beograda, na osnovu l. 13 i 14 Uredbe Vrhovnog taba o vojnim sudovima, osuen je na smrt streljanjem, gubitak graanske asti i konfiskaciju celokupne imovine. Presuda se bazira na dogaajima iz perioda 19411943, gde se njegova civilna aktivnost kvalifikuje kao kolaboracija i borba protiv NOP-a, lano ga ak teretei da je hapsio i sasluavao graane, lino ubijao komuniste i predao 313 zarobljenika Italijanima (to su uinili etnici P. uriia i Italijani) dok se ne pominje dalje sudbina optuenog kao nemakog logoraa u Bariju. Kao rtve se navode lica koja su stradala u drugim okolnostima. Uzimaju mu se za zlo i govori usmereni na kritiku NOP-a, Moe Pijade i njegove uloge u raspirivanju levih skretanja 19411942, koje je i sama partija osudila. Indikativno je da je presuda objavljena u Politici sa presudom jednom ustai koji se borio na Istonom frontu, ime se elelo prikazati da je njihova krivica podjednaka.
51

Istog dana kada je objavljena presuda, njegova ena je uhapena, drana i sasluavana desetak dana u enskom zatvoru u Poarevcu. Mesto gde je otac streljan porodica nikad nije saznala. Potomci imenovanog i danas ive kao podstanari u kui svoga oca na Vodovcu.100 Gruji ore (19211944). Svreni maturant iz Beograda, bio je rtva atipinog terora i ivot je zavrio na taj nain to je izbaen kroz prozor zgrade OZN-e. Njegova sestra Nadeda Vukievi, roena Ili, uhapena je kratko vreme posle brata, u maju 1945, ali je ostala iva. Saznala je da su ona i brat sasluavani u istoj sobi na Obilievom vencu, u bivoj Upravi grada pretvorenoj u zatvor. Islednici su bili izvesni Slavko Glumac, Sari i Vujoevi. Sari joj je vie puta drao potolj na slepoonici, a od Vujoevievog batinanja je dva puta padala u nesvest. Sasluavanja su trajala od 19 asova do ranih jutarnjih sati. Islednici su urlali Priznaj, priznaj, ali ona nije znala ta. Kad su sasluavali njenog brata ora orila se cela zgrada. Meu zatvorenicima se proneo glas da su ovog mladia bacili kroz prozor na ulicu. Njegov le predali su agenti OZN-e jednog dana roditeljima u zakovanom sanduku. Pod pretnjom smrti zabranili su da se koveg otvara. Samo su rekli. Eto, napravio nam je maler skoio je kroz prozor!.101 Jovanovi aslav (19091944). Trgovac tkaninama, vlasnik male radnje za prodaju tofova u Knez Mihailovoj 24 u Beogradu. S mladom enom i kerkom krenuo je sunanog 20. oktobra 1944. u popodnevnu etnju. Kod Pionirskog parka nasuprot Dvora (dananja Gradska
100

Presuda Vojnog suda Komande grada Beograda 5516/45; Svedoenje Lazara Lazarevia iz Sluaj Gruji ora, Iz line arhive likvidiranih bez presude advokata Prijezde Popovia.

Beograda.
101

52

skuptina) u susret mu je iao Vladimir Dedijer u partizanskoj oficirskoj uniformi. Poto su bili kolski drugovi, aslav je rairio ruke i krenuo u susret Vladi. Ovaj ga je rukom udaljio i zapitao: ta si ti radio za vreme okupacije?. aslav mu je odgovorio: Prodavao sam tofove u svojoj radnji u Knez Mihailovoj; meutim Dedijer nije bio zadovoljan odgovorom: A tako, uo sam da si uestvovao u Nedievim zborovima. Posle toga je pozvao oveka u civilu koji je iao pored njega i rekao mu: Povedi ovog oveka, zna gde Voza je aslava ubacio u dip, prethodno dobivi ceduljicu i usmeno nareenje Zna gde !. Ni ena ni kerka ga vie nikad nisu videle. ena je obilazila zatvore i policijske zverke nove vlasti i najzad je saznala da je sa sudbinom njenog mua upoznat M. Mini. On joj je tom prilikom kratko i suvo saoptio: On je streljan..102 Vitorovi Krsman (18991944). Poreklom iz sela Murtenice kod Uica, predratni radikal, vlasnik fabrike piritusa na Topiderskom brdu i direktor Zlatiborske banke. Tokom rata politiki neangaovan, proveo je na Topiderskom brdu privreujui i materijalno pomaui knjievnicu Isidoru Sekuli (ivela u susedstvu) koja mu je poduavala decu. Prema svedoenju njegovog sina, akademika Dragomira Vitorovia, ve narednog dana po osloboenju Topiderskog brda 16. oktobra 1944. dok su se ule eksplozije granata kojima su Nemci uzvraali sa zemunske strane, dola su dva partizana u pratnji crvenoarmejaca s ceduljom u ruci i otro pozvali: Krsman Vitorovi! Poi sa nama !. Pre toga ve je dobio upozrenje da se skloni na ta je samouvereno odgovarao Zato bi se
102

Isto, Ispovest Nade Jovanovi Majstorovi, ene . Jovanovia iz Beograda.

53

sklanjao. Prema svedoenju oevidaca, streljan je u kamenolomu u blizini dananje Kovnice novca. Kada se njegova ena razletela po okolini ne bi li nekako nala i spasla oca, obratila se porodinom prijatelju, inae visoko cenjenom komunisti, molei ga da se zaloi za putanje, ali je dobila odgovor Nije na mom spisku!. Njegova imovina je potpuno konfiskovana, a porodici je preostao samo jedan stari barometar.103 In. Jani edomir. Rodom iz Vranja, posle Prvog svetskog rata stie u Beograd. Tu je zavrio Mainski fakultet, oenio se bogato, stekao porodicu i solidno imanje. Za potrebe brojne porodice sagradio je 1936. vilu na Dedinju u Krupanjskoj ulici. Za vreme rata u deo stana uselili su im se Nemci. Tokom okupacije nije imao stalno zaposlenje, bio je u upravnom odboru Jasenice u Smederevskoj Palanci gde je odlazio samo po pozivu. Istakao se i zamanim prilozima Crvenom krstu. U oktobru 1944, kada je nastala prava panika i beanija meu elitom koja se eksponirala u vreme okupacije povodom pria o velikoj partizanskoj odmazdi, on ipak odluuje da ostane. Na nagovaranje prijatelja, poput mnogih drugih stradalnika, odgovarao je: Zato da beim kad nisam nita skrivio? Ve 19. oktobra posle podne, kad je Dedinje osloboeno, oficiri OZN-e su ga pozvali na kratki informativni razgovor. Sasluavan je u XII kvartu nekoliko sati i puten posle ega se vratio kui rekavi kako te nove vlasti nisu tolko loe ko to se pria. Meutim, nekoliko dana kasnije 23.oktobra 1944, doli su ljudi sa spiskovima koji su paljivo zagledali brojeve zgrada u Krupanjskoj ulici, odveli ga u XII kvart u policijsku ispostavu kod eleznike
103

Svedoenje akademika Dragomira Vitorovia dato autoru 6. januara 2005.

54

stanice gde je boravio nekoliko dana, a ena mu je donosila hranu, da bi mu se potom izgubio svaki trag iako ga je porodica traila po svim gradskim apsanama. Celokupna imovina mu je konfiskovana, a porodica je morala da uzme stvari pod miku i da se iseli, da bi se u njihovu vilu kasnije uselio general i narodni heroj Milan eelj.104 Slubeno obavetenje na traenje porodice stiglo je 19. marta 1945. U njemu je stajalo da je in. edomir Jani streljan odlukom Vojnog suda Prvog proleterskog korpusa kao narodni neprijatelj. Srbija. Uporedo sa osloboenjem pojedinih krajeva Srbije, i u njima se zbivao slian proces divljeg ienja (ili velikog ienja Kardeljev izraz), osumnjienih za ratne zloine i kolaboraciju. Poput Beograda, i ovde su bili prisutni elementi klasne i politike revolucije, kao i line osvete. Mnogima je radost zbog steene slobode i poraza faizma vrlo brzo bila pomuena. Na meti je pre svega bio stari graanski sloj inovnici, trgovci, industrijalci, zanatlije, svetenici, seoske gazde, kao i svi oni koji su na bilo koji nain bili u predratnoj i ratnoj dravnoj administraciji. Bilo je ak opasno biti poznanik ili roak osumnjienih lica. Krivica je kolektivizovana, a bez sudskog postupka ili procesom u reiji OZN-e koji se po pravilu zavravao smrtnom presudom, u prvim danima slobode zajedno sa istinskim kolaboracionistima (pravi ratni zloinci su najee na vreme izbegli) poieni su i mnogi nevini ljudi ili pak oni koji nisu zasluili smrtnu kaznu. U unutranjosti je meu kanjenima, za razliku od Beograda gde preteu lanovi i saradnici Nedieve
AS, G-233, F-714, Ministarstvo finansija, Spisak konfiskovanih narodnih neprijatelja; Crveni uragan nad Beogradom 1944-1945, Svedoenje Nade Jani-Milenkovi, Glas javnosti, 11 i 12. decembar 2003.
104

55

administracije, udeo optuenih po osnovu saradnje s pokretom Drae Mihailovia daleko najvei, to je i logino poto je Beograd bio administrativni centar Nedieve Srbije a provincija arite ravnogorskog pokreta otpora koji je imao preteno ruralni karakter. Iako najmasovniji u Beogradu (s obzirom na veliinu i znaaj grada), teror relativno nije bio nita manji u pojedinim delovima provincije. U nedostatku zatvorskih kapaciteta u mnogim delovima Srbije podizani su privremeni logori za narodne neprijatelje i izdajnike: Slavnik u Leskovcu, Metino brdo kod Kragujvca, Vistad u Valjevu, Banjica kod Beograda, Deani na Kosovu, Bubanj kod Nia, zatim u Parainu, apcu i drugim gradovima. Pored ovih u Vojvodini je osnovano na desetine logora za Nemce folksdojere i Maare. Vlast je traila apsolutnu saradnju partijskih aktivista i graana na likvidaciji reakcije i nije imala razumevanja za malograantinu i pitanja pa kako u ja odati svoga komiju? O postojanju partijske direktive, koja je ipak u velikoj meri inspirisala ove naizgled anarhine dogaaje, svedoi S. Pavlovi iz Aranelovca (Bora Ranilac), komandant Prvog umadijskog partizanskog odreda: Moj odred je ostao u umadiji da isti teren. Duan Petroviane je nama , u jesen 1944, izdao naredbu da treba pouriti sa likvidacijama svega to je etniko, pre nego to se uspostavi legalna vlast i zakon, jer, govorio je, mnogi e tada da se izvuku nekanjeni . On naroito naglaava uticaj partije, ostvarivan pre svega preko politikih komesara koji su vodili glavnu re ... Ja sam vojniki izvravao ono to je politiki komesar odluio i partija na terenu, sreski komiteti..Partija je za mene bila
56

bog, ona je rukovodila radom i ivotima na terenu. Ja kao komandant odreda nisam smeo da pitam otkud komesarima podaci i spiskovi koje ljude treba likvidirati ... Vie je vredela jedna re lana partije nego itavo selo da pria ceo dan...105 Broj likvidiranih u prvom naletu revolucionarnih snaga na Srbiju nemogue je tano proceniti (pretpostavka je da o tome ne postoje precizni pisani tragovi) a razmere se samo mogu naslutiti iz pojedinih sudskih presuda, objavljenih spiskova streljanih i svedoenja jo ivih aktera ove drame. Zajear. Istona Srbija, budui da je najpre osloboena (Crvena armija je do kraja septembra 1944. ovladala ovim krajem), prva je iskusila revolucionarnu pravdu oslobodilaca. OZN-a je iskazala posebnu brutalnost u obraunu sa kolaboracionistima, reakcionarima i narodnim izdajnicima, jer je ovaj kraj bio staro uporite radikala (zaviaj N. Paia, A. Stanojevia, M. Spalajkovia) i u ogromnoj veini opredeljen za etniki pokret. Zajear je prvi put osloboen 7. septembra 1944. bez velikih borbi. Nekoliko dana kasnije Nemci ponovo zauzimaju grad i ostaju do pred kraj septembra, kada u Zajear ulaze jedinice Crvene armije. Ovu oslobodilaku vojsku (zapamenu i po nevojnikom ponaanju) smenili su organi novoformirane narodne vlasti koja je odmah zapoela obraun sa saradnicima okupatora, politikim neistomiljenicima i klasnim neprijateljima. Pre ulaska u grad postojali su ve sainjeni spiskovi za proveru vie stotina vienijih lica iz Zajeara, Boljevca i okoline, sumnjivog dranja prema NOB-u i revoluciji na kojem su se nali mnogi svetenici, uitelji, sudije, advokati, trgovci, inenjeri, profesori i drugi
105

D. Boi, Crveni metak,Valjevo 2003, 23.

57

od kojih su mnogi kasnije likvidirani, osueni na smrt ili dugogodinju robiju.106 Za efa zajearske OZN-e postavljen je J. Rautovi, elektriar iz uprije, a zatim D. Gligorijevi iz Zajeara. U njenom formiranju je po nareenju Ostoje Rokia, komandanta vojnog podruja Timoke krajine, uestvovao i advokatski pripravnik iz sela Borovca V. Nedeljkovi, aktivista KPJ, najpre islednik pa okruni i savezni javni tuilac. Pored njega kao islednici se pominju i P. Mii, N. Bojkovi, obavetajni oficiri D. Miloevi (u vreme okupacije policijski pisar) i M. Petrovi. Vojnim sudom, koji je zasedao u optinskoj sali, u to vreme su predsedavali M. Risti i Ilija Doi, bratanac patrijarha Gavrila Doia. Svakih petnaestak dana ASNOS je od OZN-e obavetavan o broju osuenih i vrsti kazne a neretko su dolazili S. Penezi Krcun i S. Lazarevi, pregledali spiskove i sami na licu mesta ,,presuivali. Nemali broj ljudi stradao je prilikom sasluanja u zgradi OZN-e (koja se nalazila u kui poznatog politiara M. Spalajkovia, ul. Lj. Neia, i kui industrijalca Antia, ul. Prote Mateje), ali i u Starom zatvoru i krugu Artiljerijske kasarne (na ulazu u Zajear) gde su drani zatvorenici. Rauna se da je vie stotina ljudi likvidirano bez ikakvog sudskog procesa. Svedok A. Stevanovi navodi da je, dok je on bio komandir strae zatvora OZN-e (do aprila 1945), na streljanje izvedeno 700750 lica, i to na sledei nain: ,,Oficiri OZN-e su hapsili. Svi oni koji su dovoeni u zatvor, rasporeivani su po sobama. Svakih 10-15 dana dolazili su J. Rautovi, D. Miloevi i J. Milutinovi i sa
Spisak intelektualaca sa teritorije I boljevake brigade koji je sastavila OZNA 1944. radi provere, Privatna arhiva P. Miloevia, u posedu autora.
106

58

sobom su nosili jednu svesku, ulazili su u zatvorenike sobe i iz nje itali imena, po dvojice trojice iz sobe, vodili ih sa sobom i smetali u sobu br. 1, koja se nalazila u blizini ulaznih vrata glavne zgrade. Tu sobu su nazivali elija smrti. Iste veeri, kada su zatvorenici dovoeni u ovu sobu, u oko 10 sati uvee, u krug zatvora dolazilo je dvadesetak pripadnika bataljona OZN-e koji su sainjavali uglavnom dobrovoljci. Oni su ulazili u sobu br. 1, u kojoj je obino bilo 6070 zatvorenika. U poetku su ih vezivali kanapom po dvojicu, jednog za drugog, ali kada je jedan prilikom sprovoenja uspeo da pobegne, poeli su da ih vezuju telefonskom icom. Meu streljanima je bio i straarev otac Aleksandar optuen kao etniki jatak; njemu je pred smrt kroz vrata koja je sam uvao dodao sveu i litar rakije.107 Kada su ih sprovodili iz zatvora i u vreme egzekucija gaena su svetla u glavnoj ulici i zavoen policijski as. Porodice pobijenih nikad nisu videle sudske presude. Otiao u Rusiji ili Otiao u Bor odgovarano je mnogim oajnim suprugama pred vratima OZN-e. Strelita su bila na brdu Kraljevica, na putu za selo Vraogrnac, na Senjaku, Konjskom groblju, kod Artiljerijske kasarne, potoku Zmijanac, Dubokom potoku (na putu za Nikolievo), jarugama prema Boljevcu, koritu Timoka i umama pored Tupinice. Mnogobrojna ucveljena rodbina, koja je kukala i eprkala nad plitkim jamama streljanih na Kraljevici, silom je rasterivana.108 ,,esto se deavalo da su, oni koji su uestvovali u streljanju, na magarcu ili rukama donosili odeu, obuu i druge stvari streljanih, a
D. Tomi, Crveno sunce u zenitu II, Beograd 2004, 326327, Svedoenje A. Stevanovia iz Zajeara, Ubijali smo ih kao muve, Informativne novine 019, br. 2, Zajear jun 1994. 108 D. Tomi, Crveno sunce u zenitu I, Beograd 2004, 42; Pogledi, br. 2 1991, 73.
107

59

onda su se u krugu zatvora, delei ih izmeu sebe, prepirali ko e koje stvari da uzme. Bilo je i unih rasprava u stilu ,,Ja sam ga ubio meni to pripada! 109 Efikasnost OZN-e bila je podstaknuta i elementima line osvete lokalnih funkcionera, pre svih ivana Vasiljevia, sekretara OK KPJ (kome su Peanevi etnici u toku rata ubili oca), kao i Miodraga Cojia, Momila Sibinovia i Sae Gligorijevia.110 Tako su u talasu odmazde, sa istinskim kolaboracionistima i ratnim zloincima, glavom platili i zaposleni u Nedievoj administraciji, nasilno mobilisani etnici, ugledniji i bogatiji graani a neretko i njihovi roaci i prijatelji koji su se nali na putu uspostavljanja revolucionarne vlasti. Kriterijum za selekciju je esto bio samo zanimanje, a sve osude je pratila konfiskacija celokupne imovine. ,,Dovodili su ih i vojnici i civili. Ponekom smo uzeli izjavu u dve tri reenice. Odmah su padale presude, odvoeni su u zatvor a odande na streljanje. Ubijali smo ih kao muve. kae penzionisani okruni sudija, tada islednik OZN-e N. Bojkovi.111 Od gradskih buruja stradali su arko Zeevi predsednik optine, industrijalac Svetolik Mii trgovac i vlasnik bioskopa, eda Jankovi vlasnik bioskopa, S. Cvetkovi glumac, M. Milojkovi trgovac, . Spasi Fifa inovnik, A. Nini kroja, delovoa J. Nikoli (ubijen u selu Minievo), S. Dunji ena biveg pukovnika JV, A. Hoevar uitelj, izbeglica iz Slovenije, V. Petkovi direktor gimnazije, Mirkovi i V. Brankovi profesori gimnazije, K. Milosavljevi mesar i mnogi
109

D. Tomi, Crveno sunce u zenitu II, Beograd 2004, 326-327, Svedoenje A. Stevanovia iz Zajear najbrutalniji zloini u Srbiji, Svedoenje Borivoja Nedeljkovia, Pogledi br .2 1991, D. Vitomirovi, Olako skidanje glava, Revija 92, br. 45 i 46, 14. jun 1991, D. Tomi, n. d., 327.

Zajeara.
110

73.
111

60

drugi. Uitelj Lj. Pajki iz Lubnice, etniki vojvoda, najpre je linovan od mase pa likvidiran u krugu zatvora, a streljan je kao etniki oficir i sin predratnog politiara N. Uzunovia. Pored nedievaca i etnika (meu kojima je bilo i okorelih zloinaca poput P. Petrovia Maruce iz sela Tople) likvidirani su mnogi zarobljeni belogardejci (oko 60) kao porodica Martinov, B. Polhovski, V. Polhitrudov i drugi od kojih su neki navodno ,,zahvaljivali na smrtnoj kazni mirei se sa smru. U isto vreme na meti su bile i bogate seoske gazde u okolnim mestima. U selu Sumrakovac gotovo je zatrta porodica Milorada Milutinovia, solunca i narodnog poslanika, koji je sa sinovima Vojislavom, Androm i ivkom streljan po kratkom postupku u potoku Zmijanac. Slinu sudbinu doivele su i porodice Ivkovi i Goi, kao i uitelj Jovi Nikola, izbeglica iz Makedonije pred naletom bugarskog okupatora, koji je optuen za urovanje s etnicima. Meu ubijenima su i svetenici Ljuba Stevanovi iz Krivog Vira i M. Miloevi iz Osnia. . Rajkovi iz sela Leskovca, optuen za denuncijaciju, pobegao je sa streljanja, a iako oglaen mrtvim kasnije je osuen na samo est godina zatvora.112 Posebno je stradalo selo Vraogrnac. Likvidiran je ratni predsednik optine Vraogrnac Baji Aleksandar i pored toga to se istakao spasavanjem mesta od nemake odmazde (bio je i kum poznatog komuniste . Conia Planinca). Geometar Trifun Dokovi izgubio je dva sina blizanca, koji su streljani u Vraogrncima, pod optubom za saradnju sa Gestapom; istog dana po podne stiglo je
Saoptenje Vojnog suda zajearskog vojnog podruja 30. novembar 1944. (50 lica); Ubijali smo ih kao muve, Informativne novine 019, br. 2, jun 1994; Svedoenje Nestora Prokia i Ivkovi Janka iz Sumrakovca; Pogledi, br. 2, 1991, 74; Spisak rtava u Zajearu i okolini Privatna arhiva P. Miloevia.
112

61

zakasnelo pismeno nareenje o obustavi postupka protiv njih.113 O jednom sluaju svedoi Miki Bosiljka, kojoj je mu bio u partizanima: Mog svekra edomira i devera Vladimira (inae maloletnog) streljali su u Zajearu izmeu 16. i 21. novembra 1944. To se desilo u jutro, kada su njih 200 oterani na sasluanje na Kraljevicu. Sutradan kada je ena Stana odnela hranu straar joj je rekao da su joj mua deportovali u Rusiju... Mi smo ile na Kraljevicu ne bi li nali edomira i hrianski ga sahranili, ali ga nismo nale. Kraljevica je bila puna naroda koji je traio nekog od svojih. Na zemlji koja je bila krvava mogle su se videti kape i cipele pobijenih. 114 Postoji i svedoenje o pogibiji Iva Sindika, jednog od retkih Hrvata uesnika kongresa u selu Ba, koji se zadesio u ovom kraju u vreme ove posleratne odmazde: Njega i enu komunisti su streljali u jednoj dolini kraj Timoka. Za njima je ostalo troje maloletne dece. OZN-a je sve iz kue oduzela pa ak i poret iako je bila ljuta zima. Najmlaa erka je zbog pretrpljenog straha prestala da raste. kae Branivoje Miki iz Vraogrnaca. U selu Planinica, u kojem je stradao Radomir, otac okrunog sekretara partije ivana Vasiljevia, streljano je ak 19 lica. Mnogi sluajevi divljeg ienja su zabeleeni i u selima Rgotina, Lubnica, Zagrae i Veliki Izvor. Ipak najvie je izgleda uhapeno u selu Metriu (Negotin) ak 40 lica. Da u Zajearu nisu streljani samo itelji svedoi i ivorad Tomi iji deda je jedno vreme u kui skrivao maloletnog etnika iz Bora Miloa Mitia, koji je kroz prozor dedine kue video kako partizani sprovode njegovog brata Milorada i jo neke
113

Svedoenje Trifuna Dokovia, Zajear najbrutalniji zloini OZN-e, Pogledi, br. 2, Kragujevac Isto, 74, Svedoenje Miki Bosiljke iz Vraogrnaca.

1991, 74.
114

62

Borane. Kasnije su saznali da su likvidirani na Kraljevici. Milo je posle pobegao i preko Bugarske se nekako dokopao Amerike, a o svemu doivljenom u ikagu je izdao knjigu.115 U vinogradarskom selu Rajac kraj Negotina novembra 1944. likvidiran je bez suda predsednik optine Ilija Najdanovi, sa jo est uglednih seljaka-monarhista. Mnogi iz negotinskog kraja streljani su na peskovitom brdu kraj Kobinice, a sedite i zatvor OZN-e se nalazilo u dananjoj zgradi Arhiva. U Knjaevcu i okolnim selima takoe je stradalo vie stotina graana, a samo u jednom saoptenju Vojnog suda iz novembra 1944. nalazi se spisak od 90 imena meu kojima i mnogo uglednih.116 Do polovine novembra u Boljevcu i okolini likvidirano je oko 150 ljudi, meu kojima i bivi predsednik optine ura Veljkovi. Samo dva dana pre davanja amnestije za politike krivce u Boljevcu je pogubljeno 127 osoba pred streljakim vodom kojim je komandovao M. Coji.117 Duan N. Tomi, trgovac i industrijalac iz Boljevca, predsednik Boljevake crkvene optine i lan eparhijskog saveta Timoke krajine, koji se asno drao u toku okupacije i pomagao sirotinju (o emu je imao potvrdu i lokalnog narodnog odbora), vie puta je krajem 1944. privoen u lokalnu OZN-u gde je sasluavan od komandanta M. Cojia. Poslednji put je uhapen i sproveden u zajearsku OZN-u 11. decembra 1944, pod optubom da je pomagao etniki pokret, od kada ga
115 Saoptenje Vojnog suda zajearskog vojnog podruja 14. decembar 1944.(62 lica); Svedoenje Tomi ivorada, Pogledi, br. 2, Isto, 77; Ubijali smo ih kao muve, Informativne novine 019, Zajear jun 1994. 116 D. Milenovi, Timoki ravnogorski tragiari, Zajear 2006, 11; Svedoenje D. Milenovia iz Zajeara. 117 M. Lopuina, Ubij blinjeg svog I, 55.

63

porodica vie nije videla. Nije pomogla ni peticija vie stotina graana kojom se trailo njegovo putanje na slobodu. Iako nikad nije suen, konfiskovana mu je sva imovina kao narodnom neprijatelju fabrika zejtina u Parainu, mlin, kua i rudnik na Rtnju, kue u Boljevcu i Mirovu i drugo. Naknadno mu je tek 31. januara 1946. odlukom Dravne komisije pripisano krivino delo pokuaj ubistva i zlostavljanje kako bi se zloin legalizovao. Vrhunac je ipak injenica da je iscepana ak i stranica u matinoj knjizi roenih u Boljevcu gde je Duan bio zaveden. 118 Ni. Posle pretrpljenih ratnih muka i bombardovanja tokom 1944. graani Nia doekali su 14. oktobra osloboenje sa velikim optimizmom. Ta radost bila je delimino pomuena injenicom da je u osloboeni Ni sa jedinicama Crvene armije ula i bugarska vojska dojueranji okupator. Bilo je sluajeva da poneko od metana prepozna meu oslobodiocima doskoranjeg okupatora, a u ali se govorilo: Mi vi zarobivme mi vi odrobivme. Veliko iznenaenje su predstavljale brutalne represivne mere prema neistomiljenicima, koje je sprovodila OZN-a pod vidom obrauna sa kolaboracijom u prvim mesecima nove vlasti. Veliki broj Nilija je nastradao posle naredbe Komande podruja grada Nia. Kao i u sluaju likvidacije dobrog dela Nedieve administracije u Beogradu, i ovde je naredbom reeno da se svaki rezervni oficir bive Kraljevske vojske treba da se javi komandi u roku od 24 asa. Na taj nain je stradao veliki broj rezervista bive Jugoslovenske vojske, koji u veini sluajeva nisu pripadali
118

D. Tomi, n. d., 58; Isti, Crveno sunce u zenitu II , Beograd 2004, 261, 267.

64

nijednom pokretu. O tome jedan od svedoka Milo Stankovi kae: ... I moj otac je poao da se javi, ali ispred komande ga je sreo prijatelj potpukovnik tada pomonik komandanta podruja. Izljubili su se kao braa sretni to su obojica preiveli rat. Kada ga je potpukovnik zapitao gde se zaputio, otac je rekao da se mora javiti u komandu.Tad mu je potpukovnik rekao:Ne sme da se javlja, ve idi kui ako neko bude doao javite meni. Tako je moj otac ostao iv. Mnogi su tada pobijeni. Voja Vladika odazvao se naredbi ali se vie nije vratio. Starija se erka zbog oeve smrti razbolela.119 Bojovi Boidar, intendantski kapetan, bive jugoslovenske vojske, takoe je dobio crveni koverat da se javi u komandu. Posle zarobljavanja 1941, neko vreme je bio u SDS, da bi 1944. bio nasilno mobilisan u etnike. Poto se javio uhapen je 20. oktobra 1944, zatvoren u Kazneni zavod posle ega ga je likvidirala OZN-a bez suda. Porodica je decembra 1945. od Sreske komisije za ratnu tetu dobila potvrdu da su ga likvidirali Nemci.120 Ve prvog dana osloboenja OZN-a je poela ienje terena stavljanjem pred preki sud ili je u velikom broju sluajeva vrila vansudski progon i likvidaciju narodnih neprijatelja. Zatvori su se osim u OZN-i nalazili u Sreskom zatvoru, Kaznenom zavodu, Nikoj tvravi, Vojnom sudu, a postojao je i veliki broj privatnih zatvora u zgradama irom Nia. Na osnovu svedoenja postoje indicije da su egzekucije izvoene na brdu Bubanj, iza
119

Svedoenje

Momila

Stankovia, Partizanski zloini u Niu 19441945, Pogledi, br. 2,

1991,56. Potvrda Sreske komisje za ratnu tetu VI rejona u Beogradu, . UP .br. 1513 od 5. XII 1945; Svedoenje Branka Bojovia, arhitekte iz Beograda, dato autoru aprila 2006.
120

65

Kaznenog zavoda, u krugu Nike tvrave, kao i u selu Krupac kod Aleksinca. elei da se odupre teroru OZN-e, poto je saznao da su njegovi drugovi oficiri i podoficiri koji su se prikljuili partizanima posle proglasa kralja Petra II (9. septembra 1944) nestali u istkama, Radomir Stojkovi je stvorio tajnu organizaciju TONUS -Tajnu organizaciju nacionalista u Srbiji, koja je imala pre svega propagandni karakter.121 O delovanju ove organizacije on kae: Ja sam pisao letke koji su se kriom raturali po kafanama (ispod stolnjaka) i svuda po gradu, ak smo potom nekoliko puta slali letke ilasu, Moi, Finciju i drugima... Krio sam se do 21. avgusta 1945. godine, kada je zloglasna OZN-a saznala gde se skrivam i poela da lupa na moja vrata. Pobegao sam preko dvorita i sakrio se ali me je jedna baba prijavila. Sve se to deavalo pre podne pa se nakupilo mnogo sveta, da je bilo nou ubili bi me na licu mesta.. Posle beskonanog batinanja i ispitivanja u OZN-i odrano je tajno suenje pripadnicima TONUS-a. Prilikom suenja hrabro se drala uiteljica Dragica Spasi, koja se javno izjasnila da ne voli komuniste i da je zato pristupila ovoj organizaciji. lanovi TONUS-a su tvrdili da su se organizovali jer prema njihovoj proceni u Srbiji je u tom periodu pobijeno vie od 70. 000 Srba od toga preko deset u Niu. Grupa je ukupno osuena na 64 godine robije, a prvooptueni Radomir Stojkovi na 20 godina. Kaznu je odleao u Zabeli do 1959, kada je uslovno puten.122
121 Proglas kralja Petra II od 12. septembra 1944. imao je veliko psiholoko dejstvo na ljude koji su ekali ,,iskrcavanje Engleza i povratak kralja. Mnogi iz SDS, etnici, oficiri i podoficiri su se tada prikljuili partizanima. Optu zbunjenost odslikava tada nastala sarkastina izreka: ,,Mi za kralja kralj za Tita ta e biti bog te pita. 122 Partizanski zloini u Niu 1944 1945, Svedoenje R. Stojkovia, Pogledi, br. 2, Kragujevac 1991, 56.

66

Kao i gotovo celoj Srbiji i u Niu je bilo elemenata klasnog obrauna. Mnoge vienije Nilije su platile glavom odluku da prihvate okupacioni raim i gledaju svoja posla. Krajem 1944. stradali su direktor gimnazije i bivi predsednik optine Jovan emeriki, zatim Andra Milutinovi, Bata Sotirovi, apotekar Jeli, lekar Nikoli, ciglar Duan teri, pisar Malen Stojanovi, sudija Midi iz Aleksinca, Miloje Spasi, Rade Petrovi, Stojan ivkovi, Nikola Vasiljevi. Dr orevi, poznati vojni hirurg, razboleo se u zatvoru od pegavca i umro; na njegovoj sahrani se okupila masa sveta koju je OZN-a morala da rastera. ore Jovanovi, potomak kraljevskog dvorskog urije Nikole, poznat kao ugledni domain i veliki dobrotvor izbeglicama iz Makedonije i sa Kosova, bio je takoe na meti OZN-e dok je njegov sin Nikola mobilisan u partizane. Najpre je osuen za ratnu dobit na 2 meseca zatvora, iako za vreme rata nije radio, a potom je ponovo uhapen krajem 1947. pod optubom da je navodno pomagao pripadnike zaverenike organizacije Beli orlovi (njih 14 je tih dana uhvaeno) koje nije pomagao ni u toku rata. Suenje je zakazano za 8. maj 1948, ali do njega nije dolo jer je ore navodno izvrio samoubistvo istog jutra.123 Krsta Novakovi, apotekar i bivi predsednik gradskog poglavarstva grada Nia, oglaen je za ratnog zloinca, uhvaen neto kasnije i osuen u Kruevcu (6. maja 1946) kao ratni zloinac na smrt (pa pomilovan na 20 godina), pod optubom da je svojim injenjem ili neinjenjem pomagao streljanje graana kao i da je pomagao D. Mihailovia i krio se od narodnih vlasti. Oni sreniji od Novakovia i Jovanovia proli su samo sa
123

Isto, 57. Svedoenje Nikole Jovanovia.

67

zatvorom konfiskacijom i oduzimanjem ratne dobiti. meu njima su ugledne nike porodice industrijalaca Ristia, Mitia, Andonovia, Petkovia, Domazeta, Pejia i mnoge druge kao i politiara Uzunovia i Cvetkovia.124 I okolina Nia nije bila poteena slinih represalija. U selu Gornji Krupac u blizini Aleksinca, OZN-a je, novembra 1944, likvidirala nekoliko stotina lica jer su odbili da se pridrue partizanima. Zakopavani su u tri reda u dugakim anevima. O tome svedoi Sava Bankovi, koji navodi da je u Aleksincu (oko 7.000 stanovnika) streljano oko 150 osoba i da su od decembra 1945. iz kaznione u Niu svake noi sve do polovine februara 1945, kada su stvar preuzeli vojni sudovi, neprekidno izvodili na streljanje najmanje dvadesetak lica za no. ,,Poetkom februara prooe tri noi a da nikog ne izvedoe na streljanje to se dotle nije dogaalo po prianju ljudi koji su od poetka u zatvoru... Drugi pretpostavljahu da su saveznici saznali za ubijanje ljudi pa su stali u kraj tom zlu, pie profesor Sava Bankovi. Pred vojnim sudovima od aprila osueno je vie stotina osoba meu kojim mnogi na smrt. Tokom aprila maja 1945. Vojni sud je donosio svakog dana dve-tri smrtne presude. Presude je potvrivao Vii vojni sud u Kragujevcu, iji je predsednik bio MihailoMika orevi. Osueni su izmeu ostalih: D. Pavlovi kolar iz Baina, dr Miloevi lekar iz sela Velika Pelica, M. Knezmilojkovi iz Aleksinca, Mirko Nei advokat iz Nia, prof. Udovii iz Aleksinca, J. Nei iz Gadinog Hana, Vladan Nikoli iz Nievca, Branko Medan
AJ, DK-110, fasc.825-49;S.Stefanovi, Golgota nikog kapitala, Lino i materijalno stradanje nikih kapitalista 1945-1959, Nauni podlmadak, Humanitas 3-4, Ni 2005, 174; K. Novakovi se spasao smrti pre svega zahvaljujui injenici da je preko erke bio u srodstvu sa Koom Popoviem. U. Krsti, Nepristajanje.
124

68

andarmerijski narednik iz Bosne i drugi. Vojni tuilac J. Vasiljevi, pred okupljenim zatvorenicima u Niu, javno je obelodanio da od njih 150 preko 60 nemaju nikakve anse i da ih eka smrtna kazna.125 Leskovac. Posle ulaska partizanskih jedinica u Leskovac 1944. tamonje graanstvo je odahnulo od patnji i ratnih strahota koje im je donela nemako-bugarska okupacija ali i savezniko bombardovanje 6. septembra 1944 (Nedelja pacova), kada je poginulo vie stotina lica. Srea zbog steene slobode mnogima je brzo rasprena otrom kampanjom koju je sprovodila OZN-a od osloboenja 11. oktobra 1944. do poetka 1945, protiv kolaboracionista i ratnih zloinaca. Ova kampanja je, kao i irom Srbije, imala elemente politikog i klasnog obrauna. Zatvor se nalazio u podrumu zgrade Okrunog suda, podrumu kue D. Dimitrijevia- Smejurije, preduzimaa Melentija i dr Danila Stoiljkovia koje je OZN-a konfiskovala za svoje potrebe. U blizini Leskovca u selu Slavniku, prema svedoenjima, postojala je neka vrsta koncentraciono-vaspitnog logora a streljanja su vrena i u Lapotincu, jarugama Gornje i Donje Stopanje i kod Poljoprivredne kole. Pripadnici leskovake arije najee su hvatani po okolnim selima gde su se sklonili od bombardovanja ekajui osloboenje. Posle sasluanja i istranog postupka koja je OZN-a sprovodila po kratkom postupku, osuene su odmah odvodili do oblinjih uma i vrili egzekuciju. Reirana suena (onima koji su sueni ) odravana su i kafani Tri devojke u Nikoj ulici. Roaci pobijenih nou su kriom odnosili tela streljanih i sahranjivali u rodnim selima. Najvei neprijatelji su
125

S. Bankovi, U predvoriju pakla, Vrac 1991.

69

streljani u krugu logora. Pored ratnih zarobljenika (etnika, nedievaca, ljotievaca i manjeg broja Italijana) na meti su se nali u klasnom i politikom smislu nepodobni graani. Postojali su unapred spremljeni spiskovi ovih lica. Revolucionarni teror oktobranovembra 1944. imao je izrazito klasno obeleje budui da je ovaj grad bio vaan industrijski centar sa brojnom buroazijom. Na podugakom spisku likvidiranih nali su se: M. Nikoli ratni predsednik optine, N. Dini potpukovnik i solunac, M. Andrejevi oficir kraljeve garde, T. Herman oficir, T. Stefanovi direktor pivare, N. Prlja delovoa, V. Argirovi uitelj, dr D. Radakovi lekar, R. Huber hemiar, B. Kosti trgovac, A. Ceki (Leka) stric lokalnog oficira OZN-e B. Cekia Slezenke, P. Ili trgovac, B. Petrovi poznati fudbaler, S. Popovi policijski pisar, V. Koci uitelj, N. Stoiljkovi industrijalac, M. Smejurija trgovac i bankar, Lj. Dunerovi pekar, P. Tasi-Kope aure manufakturni trgovac, N. orevi kafedija, R. Stojkovi stolar, V. Cvetkovi trgovac, B. Miti kafedija i mnogi drugi. Vojni sud 13. korpusne vojne oblasti izdao je saoptenje 19. novembra 1944. u kojem navodi 37 imena streljanih narodnih neprijatelja, uglavnom lokalnih buruja.126 N. Stamenkovi, vlasnik gumare Morava, koji je preminuo jula 1944, ak je posthumno oglaen narodnim neprijateljem zbog privredne saradnje, da bi mu se konfiskovala imovina. Takva je sudbina zadesila trgovca G. Dimitrijevia i P. Tasia ika Kope koji su streljani u Slavniku a prema prii njihovog komije: Njih dvojica su
S. Dimitrijevi, Kua doktora Danila, Leskovac 2002, 142-143; Saoptenje Vojnog suda XIII korpusne oblasti od 19. novembra 1944, u posedu autora.
126

70

bili veliki domaini, koji nisu bili politiki orijentisani. Navodno je za vreme rata Gradimir pomagao etnike.127 Mika Stankovi, vlasnik istoimene fabrike vunenih tkanina, koja u vreme okupacije nije radila, osuen je od Suda asti a njegov brat Blako streljan odmah po osloboenju dok im je sva imovina konfiskovana kao kolaborantima. Na listi kolaboranata nali su se i drugi fabrikanti iz tog kraja Teokarovii, Vranjkovii, Petrovii, Jovanovii, Popovii... Industrijalac Blagoje Tasi, vlasnik fabrike tofa osnovane 1927. koja u vreme rata nije radila, odmah je uhapen po osloboenju zbog navodne saradnje sa okupatorom, zatvoren i muen neko vreme u podrumima Optinskog suda. Porodica ga nikad nije videla, grob mu se ne zna, niti im je poznato da postoji sudska presuda.128 Ljudi su naroito bili iznenaeni sudbinom uglednog zubara dr Vladimira Dolenca: Za vreme rata Nemci su esto dolazili u kuu dr Dolenca jer je njegova kua jedina u gradu imala gramofon. Kad su partizani doli u grad neko ga je prijavio pa je odmah streljan zbog saradnje sa neprijateljem. Mnogo kasnije se saznalo da je dr Dolanc pomagao partizane u lekovima i zavojima.129 Slina je bila sudbina i ene eirdije i trgovca Koste Mitrovia, Olge, poreklom Austrijanke, koju su Nemci zaposlili u komandi zbog poznavanja jezika. Mnogi Leskovani su se izvukli iz zatvora zahvaljujui njoj, pa se tako spasao i D. Narandi, poznati komunista iz ovog kraja. Meutim, kad su partizani uli u grad bez sasluanja su je streljali. Uitelj Petrovi iz Bogojevca, koji se pre rata
Konc-logor u Slavniku, Svedoenje Stojanovi ede, Pogledi, br. 2, Kragujevac 1991, 58. Svedoenje M. Tasia, TV dokument Crveni doba RTS-2, A. Otaevi, Sudbina pobeenih, NIN, 25. oktobar 2000. 129 AJ, DK-110, fasc. br. 825-172, Presuda okrunog suda u Leskovcu.
128 127

71

isticao kao radikal, takoe je streljan posle osloboenja u Slavniku, iako je bio veoma omiljen u svom mestu o emu govori i pokuaj Bogojevana da mu 70-ih godina podignu spomenik, koji su tadanje vlasti spreile. U Lebanu su streljani ratni predsednik optine D. Popovi, M. Babovi slubenik poreske uprave, M. Radosavljevi piljar, P. Grozdanovi abadija iz Lebana i drugi vieniji graani. U Vlasotincu je likvidiran V. Gorunovi uitelj, N. ivkovi mesar, V. ivkovi student umarstva i mnogi drugi. Prema svedocima, samo u Grdelikoj optini je streljano oko 100 lica narodnih neprijatelja.130 Prvi i najei represivni talas usledio je oktobra i novembra 1944. kada je obavljen najvei deo ienja. Osim naelnih politikih i klasnih motiva u ovakvom trenutku (dok je jo uvek dominirala ratna psihologija) imali su svakako ulogu i lini motivi mrnje, zavisti i osvete. Po bahatosti i osvetoljubivom temperamentu naroito je upamen izvesni ivojin Stankovi-Koreja koji je ario i palio gradom neposredno po osloboenju. Akciju ienja u Leskovcu su vodili lokalni oficiri OZN-e: B. Ceki-Slezenka, I. Miljkovi Icko i . Kozak. Kosovo. Srbi na Kosovu, kao brojno slabiji tokom rata, bili su rtve terora koji su sprovodili balisti iptari, saradnici okupatora. Meutim, jo u ratu ispoljavana je i netrpeljivost komunistikih aktivista prema graanima koji se nisu solidarisali sa njihovim pokretom. Tako je maja 1942, posle dobijanja pretnji i ucena, ubijen HadiLjuba Petronogi, trgovac i bankar, ugledan graanin Prizrena, a iste godine i iz istih razloga izvren je atentat na Sreka emerikia. Partizanska vojska je oslobodila Prizren 17.
130

Svedoenje Lazi Mirka, Pogledi, br. 2, 1991, 5859, S. Dimitrijevi, n. d., 163166.

72

novembra 1944. Posle osloboenja, prema svedoenju Bogoljuba Gadia, u talasu divljeg ienja jedan za drugim bivaju likvidirani bez suda i utvrivanja krivice sledei ugledni klasno-politiki nepodobni graani Prizrena: A. Bai trgovac (45), P. Stankovi trgovac (55), P. ukanovi slubenik (45), V. orevi preduzima (46), R. orevi graevinski tehniar (27), . orevi uitelj (25), R. emeriki domaica (25), R. Mrvaljevi domaica (25), O. Stevanovi graevinski tehniar (27), V. Anelkovi zemljoradnik (27), D. Gogi slubenik (27) i S. Gadi (56) preduzima i mnogi drugi. Prema svedoenju prof. dr R. Ljuia, njegovog roaka su krajem 1944. u Istoku kao 19godinjaka partizani odveli na streljanje. Jo oktobra 1942. u Pritini je ubijen lekar-operater Nikola Radojevi, a po ulasku partizana u grad decembra 1944. i njegova ena Ljubica, takoe lekar, jer su bili bliski pokretu JVO. Slinu sudbinu imalo je i na desetine drugih uglednih graana Pritine i okoline.131 Sluaj Gadi Stojka (18881944). Roen u Sredskoj, optina Prizren, graevinar koji je nasledio porodinu profesiju prenoenu s kolena na koleno. Uesnik u Prvom svetskom ratu i otac estoro dece. Izmeu dva rata pealbario u Rumuniji i SAD. Po povratku radio u Prizrenu kao graevinski preduzima, stekao solidno imanje i izgradio crepanu ciglanu u Landavici kraj Prizrena. Za vreme okupacije hapen i dran u logoru dok mu je Albanac zakupio i vodio ciglanu u kojoj nije bilo mesta za Srbe. Posle osloboenja, kao jedan od uglednih Srba
Potvrda Vojnog suda Skoplje o streljanju Milice Radojevi 2. decembar 1944 (u posedu autora); Svedoenje LJubomira Radojlovia iz Beograda; P. Miloevi, Jugoslovenska vojska u otadbini 1941 1945, Beograd 2005, 160; Izjava prof. dr R. Ljuia, RTS 1, 21. novembar 2004.
131

73

nekomunista, meu prvima je uvrten u spisak za likvidaciju. Do 30. novembra 1944. prinudno je radio na opravci mosta u mestu Pirane kod Prizrena. Na dan 30. novembra 1944. uhapen je u centru Prizrena, a u noi izmeu 4/5. decembra 1944. streljan. Porodica nikad nije dobila sudsku presudu, a u reenju o konfiskaciji imovine R. br. 192/45 izriito stoji ,,sudska presuda ne postoji. Raspolae se i potvrdom Republikog javnog tuilatva broj 504/94. od 18. aprila 1995. da protiv Gadi Stojka 19441945. nije voen nikakav krivini sudski postupak.132 Prema albanskom stanovnitvu se ipak postupalo taktinije, jer se smatralo da e lako prihvatiti komunistike ideje i prii partizanskom pokretu s obzirom na neprijateljstvo prema Kraljevini Jugoslaviji odnosno ,,velikosrbskom hegemonizmu. Ni to, meutim, nije urodilo plodom, jer je u prolee 1945. buknula masovna pobuna pod abanom Poluom. Zavedena je Vojna uprava, a ustanak je uz velike rtve uguen. Kruevac. U Kruevac su najpre uli etnici Dragutina Keserovia 14. oktobra 1944, posle troasovne borbe u kojoj je zarobljeno vie od 1000 Nemaca i belogardejaca. Istog dana u grad je ula i Crvena armija praena partizanima, koji uz njenu pomo potpuno preuzimaju kontrolu nad gradom (tom prilikom dolazi ak do sukoba izmeu etnika i Rusa). Ve sledeeg dana poinje veliko ienje, koje je potrajalo do januara 1945. godine. U njemu je, uglavnom na vaninstitucionalan nain, likvidirano vie stotina domaih izdajnika. Partijski aktivisti i protagonisti deavanja na ovom terenu R.
132

Svedoenje B. Gadia, Privatna arhiva likvidiranih bez suda i utvrivanja krivice advokata P.

Popovia.

74

Lepenac i D. Milosavljevi tvrde, meutim, da je u tom naletu sueno samo 250300 lica i to oko 40% na smrt.133 Neretko etnicima je poklanjan ivot da bi se borili na Sremskom frontu u prvim borbenim linijama. Organizovan je preki sud u kojem su bili Raa Lepenac, Desimir Milosavljevi i Vlada Bajeti koje su Kruevljani prozvali crna trojka. Tamnice i muilita nalazili su se na vie mesta u gradu: Realna gimnazija, predratni zatvor, kua in. ike Cvetkovia, Nagulieva kua, zgrada dananje konfekcije Zvezda, Kazneni zavod (Sivi dom), podrum ivanovia (danas bilijar sala) i mnoga druga. Masovna streljanja su vrena na Moravi, na Sloboditu, u Garskom potoku (verovatno najvie), na Borjaku, pod Bagdalom, u Globoderu i ostalim upskim sreditima. Revolucionarni teror odslikava i Saoptenje Vojnog ratnog suda od 7. novembra 1944. sa spiskom od 29 streljanih samo tog dana zbog izdajnike i protivnarodne delatnosti. Meu njima su dva maloletna uenika M. Ljuti i V. Sevalc (17-godinji izbeglica iz Slovenije), svetenik B. Jovanovi, novinar M. Jerotijevi, lekar I. orevi, abadija M Cvetkovi kao i svi muki lanovi porodice kafedije Dragoslava Ljutia.134 U Garski potok nisu dovoeni samo ljudi iz Kruevca ve i sa strane, najvie iz uprije i Toplice, svedoi Vlasta Popovi iz Belih Voda (sela nadomak Kruevca) koji je uspeo pobegne sa streljanja u Garskom potoku i promeni stranu (stupi u partizansku vojsku) ali je kasnije (1947) uhapen i osuen na 17 godina zatvora koje je u Sremskoj Mitrovici robijao sa poznatim Kruevljanima B.
133 134

Pismo Rae Lepenca, Pogledi, br. 2, 1992, 182. Saoptenje Ratnog Vojnog suda u Kruevcu od 7. novembra 1944 (u posedu autora).

75

Pavloviem, . Budimiroviem, braom Mii, S. Bankoviem svetenikom, braom Protiem i apotekarem Krstom Novakoviem bivim predsednikom optine. Miodrag Milojevi, prisilno mobilisan u etnike 1944, imao je drugu sudbinu: Mene su uhapsili 15. oktobra u selu Bele Vode i sproveli me preko Velike Drenove i Medvee u Kruevac. Sasluavan sam u Kruevakoj gimnaziji, gde se nalazio zatvor sa preko 200 ljudi, od Rae Lepenca u prisustvu vie lica iz Jastrebakog partiznaskog odreda. Pre sasluanja su nas tukli i maltretirali, nisu nam davali vode. Poto mi nisu nita nali poslali su me na Sremski front ...135 Poseban vid terora ispoljen je prema vienijim i bogatijim Kruevljanima. Grupa od 42 trgovca i bogataa streljana je novembra 1942. u selu Globoder, na Moravi i pod Bagdalom. Na spiskovima streljanih su: Milane Sretenovi, Milo Stamboli, lekar Iva orevi, Sreten Pani, Tadi, uitelj Nikola Mihajlovi, Ljubia Terzi, svetenici Jea Novakovi (brat predsednika optine K. Novakovia), Boa Jovanovi, M. Nikoli, R. Antonovi i D. Popovi, uitelj Nikola Mihajlovi, advokat Naki Milan i mnogi drugi. Takoe su hapeni gradski buruji Stefan Peri vlasnik parfimerije Ledi, ura Vasiljevi staklar, Dimitrije orevi trgovac, Mana Kostovi, Zoji Dimitrije, Dragi Petrovi i drugi. Osude je pratila obavezno konfiskacija celokupne imovine. Stefan Peri o tome govori: Poto su mi sve oduzeli, poslali su me na robiju zbog crne berze. Dva puta sam robijao i to jednom dve, drugi put tri godine. Najveem broju poienih, u
Svedoenje Miodraga Milojevia Kruevac, Arhiva Udruenja politikih osuenika i rtava komunistikog reima.
135

76

prvom talasu, nije ni bilo sueno, ve su ih posle rutinske provere odvodili na stratite.136 Potpukovnik jugoslovenske vojske Vasi Mihajlo, zarobljen 1941, logora u Osnabriku do kraja 1943. kada je zbog bolesti puten, streljan je u Maloj Drenovi bez suenja iako je saraivao sa partizanima, a njegova porodica i danas ne zna gde mu je grob.137 Bivi predsednik optine Kruevac i gradskog poglavarstva u Niu, Krsta Novakovi, imao je sreu da bude uhvaen neto kasnije i, mada osuen na smrt maja 1946, kazna mu je ipak (na intervenciju Koe Popovia) zamenjena vremenskom.138 O tome kako su izgledali procesi pred preki sudom svedoe samo oni koji su samo igrom sluaja preiveli. Milorad Brankovi ih ovako opisuje: Na prekom sudu sudija me nije ni pogledao. Straar mu se obratio: Ovoga u sobu 9!, na ta mu je sudija samo klimnuo glavom. U Nagulievoj kui je bio po zlu uveni zatvor, iz koga je malo ko opstao. Mnogi su podlegli batinama, odakle su ih tovarili na kamione i nou zakopavali na Sloboditu, gde su ih ekale iskopane rake. Kasnije su me sproveli na streljanje odakle sam pobegao zahvaljujui mraku i poznavanju terena oko Bagdale. Milan Petronijevi je imao slinu sudbinu poto je uhapen juna 1945. i zatoen u zatvor Nagulievu kuu. Razlog njegovog stradanja je to je u vreme streljanja Kruevljana negde rekao: Ovi su deset puta gori od Nemaca!. Neko ga je prijavio, a pravo ga je udo spaslo od streljanja u Garskom potoku: Nismo bili vezani i to me je spaslo. Poeo sam da beim koliko me
Zapisi sa Madnog groblja, Svedoenje Vlaste Popovia, Pogledi, br. 2, 44. Svedoenje unuka Rolanda Vasia (sada u Francuskoj) dato autoru 17. januara 2006. 138 Streljanje je navodno spreio Koa Popovi, jer je K. Novakovi kao predsednik optine spreio masovnu odmazdu Nemaca nad civilima 1941, kao i zato to je slao sanitetski materijal i partizanima a ne samo etnicima. U. Krsti, Nepristajanje; AJ, DK-110, fasc. 825, jed. 49.
137 136

77

noge nose. Kasnije mi je pomogao jedan elezniar i prebacio teretnim vagonom do Nia, gde sam kod brata od tetke naao utoite. 139 etnici su esto pokuavali da promene stranu, naroito u jesen 1944. posle apela kralja Petra II, ne bi li spasili glavu, ali ne uvek uspeno o emu svedoi i sledea dojava OZNi: Izvetavam Odseku za zatitu naroda. Da je Boidar Nackovi bijo u etnike u korpus Keserovia. On je sproveo nai Vranjanci u korpus u Kruevac kao zarobljenici i tu su zaklani. Posle osloboenje Kruevac naao sam ga u Vrnjaku Banju ... On je rekao komandantu da hoe da ostane kod nas dobrovoljno u vojsku. Poto mu je i sin bijo kod nas u III-oj eti I bataljona... (gramatike geke u originalu nap.aut.). 140 Za masovne likvidacije graana i ratnih zarobljenika u Kruevcu prema svedocima najodgovorniji su: Milan Lukovi, Raa Lepenac, Lazar Trifunovi, Marko Mesi (komandant Prve jugoslovenske brigade, sastavljena preteno od Hrvata sa Istonog fronta)141 Vlada Bajeti, Dragoljub Popovi i eda Mihajlovi, a posebno se naglaava delatnost Miodraga Tripkovia Made, koji se poinjenim (ne)delima prema svedoenjima dugo javno hvalio. Pritisak OZN-e na stanovnitvo u ovom kraju neto je splasnuo tek posle stupanja na snagu amnestije od 28. septembra 1945. Slinoj torturi bilo je izloeno i stanovnitvo Kurumlije, Blaca i okoline. Revolucionarni teror nije potedeo ni ugledne ratne veterane iz Prvog svetskog rata. Dragomir
139

Svedoenje Brankovi Milorada, Pogledi, br. 2, 1991, 44; Svedoenje Petronijevi Milana, Isto,

44. AS, Zamaljska komisija za suenje ratnim zloincima i saradnicima okupatora, G-25, F-28, Izvetaj Dragoljuba Stevanovia OZN-i od 16. novembra 1944. 141 Roak poslednjeg jugoslovenskog predsednika Stipe Mesia.
140

78

Avramovi (18841944), roen u Beloljinu kod Blaca, poznati heroj iz Prvog svetskog rata, odlikovan dvema Karaorevim zvezdama, maja 1945. iznenada je uhapen na ulicama Blaca. Uhapsio ga je ozna Stanko Milosavljevi-Resavac, pripadnik ozloglaenih u ovom kraju dragukih ateista, koji su se prouli po progonu svetenika i zakucavanju crkvenih vrata. Prilikom hapenja oduzet mu je sav novac, ak i depni sat sa srebrnim lancem. Upuen je pod straom u Kurumliju na dalja proveravanja. Meutim, u blizini na Spanakom brdu pretuen je i likvidiran. Te iste noi sestre su pronale mrtvo telo svoga brata. Sedam godina kasnije, unuk Dragoljub je sreo Stanka Resavca u Vranjakoj Banji i prepoznao dedin sat sa srebrnim lancem kada ga je upitao koliko je sati.142 U Vrnjakoj Banji je uhvaen 16. decembra 1944. svetenik, protojerej i stavrofor Sava Bankovi, osuen od Vojnog suda u Niu na smrt streljanjem zbog podrke JVO, da bi kasnije Vii vojni sud u Kragujevcu preinaio kaznu na 15 godina robije koju je izdrao u KPD S. Mitrovica.143 U Vrnjakoj Banji zatvor OZN-e je bio u vili Atina gde je docnije podignut hotel Park. Odmah po ulasku patizana u Banju poela su hapenja i streljanja. Uhapeni su: pukovnik M. ivanovi, u vreme rata upravnik doma za ake izbeglice, K. Stanoji, uitelj M. Delebdi, D. Mikovi profesor istorije u gimnaziji i drugi. Spiskovi likvidiranih lepljeni su po izlozima i banderama. Islednik

Svedoenje Dragoljuba Avramovia, Privatna arhiva advokata Prijezde Popovia. M. Garevi, Politiari graanske orijentcije u KPD S. Mitrovica, diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd 2003; J. Oblakovi, Titovi kazamati u Jugoslaviji, 41.
143

142

79

OZN-e je bio nesvreni student prava iz Stopanje ika Radovanovi.144 U Kraljevu je takoe dolo do hapenja i egzekucija odmah po osloboenju grada (29. novembra 1944). U prvim akcijama, izmeu ostalih, uhapen je in. Zoran Markovi. On je u organizaciji Zatita omladine u okviru Nacionalne slube revnosno radio na regulaciji Ibra i Zapadne Morave (po njemu je jedan kanal nazvan Zoranov kanal). Meu prvima je uhapen i streljan bez suda pod optubom da je ratni zloinac, izdajnik i narodni neprijatelj. Graani Kraljeva su uzalud svedoili i potpisivali peticije da Markovi nije izdajnik niti da je bio u bilo kakvim vojnim formacijama. Partizanski komesar i funkcioner OZN-e Ratko Draevi iz Rake o revolucionarnom teroru u Kraljevu kae: ,,Ja sam svoju Raku oistio tako to sam streljao samo pet ljudi... Mi smo streljali u zimsko doba u podrumu OZN-e u Kraljevu. Nismo mogli nigde da ih vuemo pa smo ih jednog preko drugog reali Kad smo napunili sklonite bacili smo bombe, da padnu drveni nosai i sve zatrpamo i zauvek predamo zaboravu. Danas u toj zgradi ivi oko 500 ljudi i niko ne zna koliko je nevinih ljudi, iskrenih demokrata, ugraeno u njene temelje, samo to nisu bili po ukusu nas komunista. 145 Zna se i za imena 42 lica koja su streljana 19441945. u zoni Mileevskog korpusa, najvie iz N. Varoi, Boetia, Bele Reke i Jasenikog Trudova. Egzekucije su najee vrene u kanjonu Uvca.146
S. Bankovi, U predvoriju pakla. M. Lopuina, Ubij blinjeg svog, 137; Partizanski zloini u Srbiji 194445, Pogledi 1991. 146 Spisak streljanih u zoni odgovornosti Mileevskog korpusa 1944/45, Privatna arhiva dr Pavla Miloevia.
145 144

80

U Topoli, kada je mesto prilikom napredovanja prema Beogradu oslobodila partizanska vojska, stradao je Petar Stevanovi iz Mitrovia kod Topole, uvar dvora i vrtlar kralja Petra i Aleksandra Karaorevia. Uhapen je, muen i dran u zatvoru u Topoli da bi potom bio prebaen u Aranelovac gde mu je presueno. Ista sudbina zadesila je neke druge narodne neprijatelje, kao i jednog od najbogatijih ljudi tog kraja Acu Nikolia iz Maskara. Leevi su zatrpavani ispod dananjih temelja banke u centru grada.147 Prilikom zauzimanja Aranelovca, zarobljeni etnici (mnogi od njih prisilno mobilisani), kao i kolaboracionisti iz ovog grada i okoline streljani su kod Sokolane, u magacinu Krste Cincarina, na Bukulji i drugde.148 Iz zatvora u jevrejskoj vili Maler izveden je juna 1945. crnogorski mitropolit Joanikije Lipovac, koji je sa 70 svetenika izbegao iz Crne Gore, i streljan sa jo 30 zatvorenika pod Bukuljom. Glavnu re su vodili lokalni funkcioneri OZN-e R. okovi, . Nestorovi i B. Rizni. U resavskom okrugu posle osloboenja Svilajnca i okoline (8. oktobra 1944) delovanjem partizana i Crvene armije, dolo je do slinih oblika revolucionarnog terora. Odmah po osloboenju, poto su se smestili u kuu Danila Jeftia, organi OZN-e poeli su sa ienjem terena od Nemaca i domaih izdajnika. Zatvori su se nalazili u zgradi OZN-e i Konopljari, sasluanja i suenja po kratkom postupku su se odvijala u kafani Takovo, dok su presude izvravane uglavnom nou kod Rasadnika, u Konopljari, Optinskim livadama ili u koritu reke Resave. Ovakav nain
147 148

Smrt kraljevog vrtlara, Svedoenje A. Stevanovi, Pogledi, br. 2, jun 1991, 72. Svedoenje Radomira Maretia, Isto, 72.

81

obrauna potrajao je do leta 1945, a najei je bio u prvim mesecima posle osloboenja. Taan broj streljanih Nemaca, kolaboracionista i ratnih zloinaca se ne zna; savremenici i svedoci ih procenjuju na vie stotina meu kojima mnogi to nisu zasluili. Pouzdano se zna da je preki sud novembra 1944. osudio na smrt sledee graane: Milisava Filipovia, Slobodana Nikolia, sudiju ivojina M. Cankovia, Boidara Vasiljevia, Boidara Stamatovia, Miroljuba Anastasijevia, edu Donia, Savu Petrovian, naelnika Naumovia i mnoge druge graane Svilajnca i okoline. O stradanju svoga mua svedoi Zora Cankovi: Na Petkovdan 27. oktobra 1944. u nau kuu su banula dva civila bez petokrake na elu i odvela mog mua na sasluanje u kafanu Takovo... Ujutro sam otila da vidim mua u zatvoru reeno mi je da je odveden u Jagodinu. Streljali su ih o urici 16. novembra 1944. godine u Rasadniku. Dva tri dana smo u Rasadniku palile svee dok nas nove vlasti nisu oterale. Na tom mestu prethodno su bili iskopani rovovi, podigli su ih Rusi kao protivavionsku odbranu. Osam sati posle streljanja moga mua i drugih stigla je depea o prekidu streljanja bez prethodnog suenja.149 Poarevac je osloboen 15. oktobra 1944. Posle bombardovanja (u kojem je poginulo i oko 100 metana) u grad su ule jedinice Crvene armije. Jo u noi 14. oktobra 1944. ruski vojnici sa broda Jenisej poharali su parohijski dom i matretirali svetenstvo.150 Radost zbog ponovo steene slobode bila je umanjena incidentima sa oslobodilakom vojskom (bahato ponaanje, pijanenje,
149 150

Svilajnaka pasija groblja, Svedoenje Zore Cankovi, Isto, 66. S. Jovi, Utamniena crkva, Beograd 2002, 30.

82

silovanja crvenoarmejaca) kao i potonjom energinom akcijom OZN-e na ienju narodnih neprijatelja. Od novembra 1944. do juna 1945. veliki broj graana proao je kroz zgradu OZN-e, koja se nalazila u Nemanjinoj ulici. Najvei broj smrtnih kazni i u ovom okrugu, sa i bez odluke suda, izvren je prvih meseci posle osloboenja. Na mestu dananjeg suda radio je Vojni sud a presude su izvravane na starom Petrovakom putu, u koritu V. Morave, na brdu aalici, selu Smoljinac i drugde. Bandere u Poarevcu su bile oblepljene mnogobrojnim saoptenjima Vojnog suda komande vojnog podruja Poarevaca sa spiskovima streljanih narodnih neprijatelja. Takvih spiskova bilo je do poetka 1945. (kad prestaju da se objavljuju) desetak, a sadrali su po 4050 imena streljanih. Mnoge osuene su prisilno mobilisali etnici ili nedievci kao golobrade mladie poput Mie Bojovia, Ranka Vujia, ede Markovia, Velje Anelia, Janka Kostia i Petra Miljkovia koji su streljani u koritu Velike Morave u novembru 1944. Dvadesetogodinji fijakerist Peri Milovan i tek punoletni Lazarevi Dimitrije, tek mobilisan u etnike, doiveli su istu sudbinu. Osveta oslobodilaca nala je oduka ak i u likvidaciji lokalnog harmonikaa Radovana Arsia, grobara Ilije Janoevia kao i ljubavnica nemakih oficira, Mione Radivojevi i 20-godinje Jelice Germanovi.151 Streljan je i bivi radikal P. Rai, koji je izdrao kaznu za atentat u KPD Zabela. I drugi su stradali jer su za vreme rata na razne naine saraivali sa okupatorom. Miodrag Jelii (1883),
Saoptenje br. 2 Vojnog suda Komande vojnog poduija Poarevac o suenju ratnim zloincima 3. od decembra 1945 (u posedu autora).
151

83

solunac i vazduhoplovni potpukovnik, advokat i jedno vreme predsednik poarevake optine, odmah po osloboenju osuen je na smrt da bi posle nekoliko meseci bio pomilovan na 20 godina robije.152 Emigrant iz Rusije Ventajn je pre rata bio profesor nemakog jezika u Poarevcu. Na poetku rata Nemci su ga uzeli za tumaa. Kada su se Nemci povlaili on je mogao da ode sa njima, ali poto za vreme rata nije okrvavio ruke ostao je u gradu, mislei da ga komunisti nee dirati. To ga je, meutim, kotalo ivota. Njega su zajedno sa Savom Miliem, zubarem Ilarionom Rutarem, sreskim naelnikom Stefanoviem i predsednikom optine streljali na brdu aalici. Kao klasni neprijatelji pod vidom privredne kolaboracije streljani su i industrijalac Sava Mili, bankar Vladimir Stanii, zatim domai Nemci Bergman Nauman direktor rudnika, poslastiar Nudl Anton, rudarski inenjer August Doringen kao i ruski emigranti Petar i Milan Kozlov.153 I drugi lokalni kapitalisti u Poarevcu su loe proli: uhartu je oduzet bioskop, Deviima lanac trgovina, pa su se (ako bi se i provukli bez zatvora) od najbogatijih ljudi u gradu vrlo brzo pretvarili u one koji su iveli od tue pomoi ili pak krmili ono to im nove vlasti nisu uspele da zaplene. Slino je bilo i u okolnim mestima. U selu apine, od prekog suda oglaen je za narodnog neprijatelja i izdajnika, te po kratkom postupku streljan svetenik ivojin Arsi, a njegova znatna imovina je konfiskovana.154 Streljani su i
J. Oblakovi, n. d., 4850. Saoptenje br. 2 Vojnog suda Komande vojnog poduija Poarevac o suenju ratnim zloincima od 3. decembra 1945 (u posedu autora). U to vreme je stradala i skojevka Vera Mileti, navodno pod optubom da je bila izdajnik u redovima komunista, u jo nerasvetljenim okolnostima. 154 Iz line arhive likvidiranih bez presude i utvrivanja krivice advokata Prijezde Popovia, Svedoenje porodice . Arsi iz apina; Svedoenje Miloevi Stanoja iz apina, dato autoru jula 2003.
153 152

84

optinski delovoa u selu Brzohodu Milan Rankovi, komandant sela Toponica opanar ivota Marijanovi, komandant sela Kasidol edomir Pajki i drugi.155 Tanasije Savi, milinar iz Osipaonice, poetkom novembra 1944. odveden je i streljan bez presude i znanja porodice. Polovinom 1945. imovina mu je konfiskovana kao streljanom narodnom neprijatelju, bez uvida najbliih u sudski proces i presudu.156 Dragoslav Koci, trgovac i predsednik optine Kuevo. Jedan od najuglednijih i najimunijih ljudi u kraju uhapen je od strane OZN-e pred kraj 1944. i odveden iz Kueva u Poarevac. Proneo se glas da je streljan, ali porodica nikad nije saznala nita o njegovoj sudbini, da li je sahranjen i gde se nalaze njegovi posmrtni ostaci. Pretpostavlja se da je, s obzirom na antikomunistika uverenja i veliki ugled i bogatstvo, bio opasan zbog uticaja koje bi imao na narod. Na osnovu izvetaja Republikog javnog tuilatva broj KTR 148/94 od 30. marta 1995. ne postoji sudski niti bilo koji drugi dokazi da je protiv pokojnog Dragoslava Kocia voen bilo kakav sudski postupak. 157 Smederevo. Revolucionarne istke u gradu poele su odmah posle osloboenja krajem oktobra 1944. Tokom prva dva meseca presudom prekih sudova (ali i bez suda) streljano je vie stotina Smederevaca, meu kojim i mnogi nevini ili bar koji bi se u normalno vreme provukli sa blaom zatvorskom kaznom. Hotelijer Milan Pavlovi, u ijem je vlasnitvu izmeu ostalog bio i hotel Avala u centru Smedereva, osuen je kao narodni neprijatelj a
Saoptenje br. 2 Vojnog suda Komande vojnog poduja Poarevac o suenju ratnim zloincima od 3. decembra 1945 (u posedu autora). 156 Svedoenje Savi Alekse iz Poarevca januar 2006. 157 Svedoenje porodice Koci, Arhiva likvidiranih bez presude i utvrivanja krivice advokata P. Popovia.
155

85

imovina mu je konfiskovana. Dugu listu streljanih predvode bivi predsednik optine R. Dimitrijevi, svetenik Milan Mili, M. Boli prof. gimnazije, Georgijevi bankar, R. Lela veleposednik, V.Vladisavljevi inovnik komeserijata i mnogi drugi buruji. Petar Kodas, vlasnik mlina u centru grada, uhapen je i osuen 1945. a imovina mu je konfiskovana, kao i direktor gimnazije iz Smederevske Palanke D. Markovi koji je odveden u logor Metino brdo kod Kragujevca.158 Srpska pravoslavna crkva je poetkom 1990. u molitvama pomenula 450 imena rtava za koje postoje potpuni podaci. Stradali su i Srbi, izbeglice iz Hrvatske. Oevidac dogaaja Aleksandar urii je rekao da se nije moglo predvideti ko e biti streljan a ko ne. U nekim sluajevima rtve su ubijane u samom gradu na licu mesta, ostali su po pravilu voeni kroz grad u donjem rublju, a potom streljani na obali reke Jezave (danas parking fabrike elvoz). Kada je pre dve decenije fabriki krug proirivan naeni su ostaci rtava koji su potom preneti na drugu nepoznatu lokaciju. Od oblinjih mesta najvie streljanih se pominje u selima Radinac i Lipe. U mestu Rudine kod Smederevske Palanke streljan je Momilo Manojlovi, sin svetenika Mie, dok je on sproveden u logor Metino brdo kod Kragujevca. Iz sela Mali Poarevac u blizini Smedereva odvedena su, sa jo nekim seljacima iz Malog Poarevca, Male Ivane i okoline, etiri lana porodice Gruji, bez suda streljani na uu Groice u Dunav (Grocka) i baeni u Dunav. U drugoj grupi, predsednik seoske optine Mala Ivana Isa
158

Svedoenje Petra Pavlovia dato autoru novembra 2005; Pogledi, specijalno izdanje, br. 1,

2004.

86

Jovanovi muri, sproveden je u Grocku, streljan i baen u Dunav kod dananjih silosa. Mesni svetenik u Grockoj Boidar Jai ubijen je 10. oktobra 1944, a potom i njegova dva bliska roaka Branko i Milivoje. Petolana porodica Radi iz Malog Poarevca Nikola i Novka sa sinovima ivodragom i Miloradom i erkom Milevom likvidirana je 1944. iz osvete.159 U maloj optini Sopot ukupno je obelodanjeno oko 200 imena rtava revolucionarnog nasilja. Najvie u selima Mali Poarevac 34, Mala Ivana 31, Mali Popovii 24, Ropoevo 20, Nemenkue 12, Sibnica 10 i drugim. Uglavnom se radi o klasno-politiki nepodobnim graanima optuenim za kolaboraciju optinskim delovoama, seoskim kmetovima, uiteljima, trgovcima, zanatlijama, kafedijama, svetenicima ali i antikomunistiki nastrojenim seoskim gazdama i seljacima. Vei deo likvidiran je bez ikakvog suda, a imovina im je konfiskovana. Jagodina. Grad je 17. oktobra 1944. oslobodila Crvena armija i uz znatne gubitke (oko 1000 poginulih). Odmah iza njih nastupala je partizanska 15. udarna brigada (sastavljena uglavnom od bosanaca) sa zadatkom da oisti teren. istke su, osim sudskim presudama, vrene i bez njih. Mnogima je najpre presueno pa su im naknadno skrojene optunice. Kao zatvor je posluio Klefiov podrum (danas pogon Juhora). Kroz razne zatvore prolo je od oktobra 1944. do maja 1945. oko tri 3-000 ljudi. Manjem broju javno je sueno u zgradi hotela Palas,
Arhiv Udruenja rtava komunizma, Izjava A. uriia agenciji BETA 31. oktobra 2004, prilikom pomena rtvama iz novembra 1944; A.Otaevi, Sudbina pobeenih, NIN, 25. oktobar 2001, Svedoenje M. Gruji; Pakao u Sopotu, Spisak streljanih lica u Smederevu u jesen 1944, Pogledi, specijalno izdanje, br. 1, 2004.
159

87

dok su mnogi zloini utvrivani do juna 1945 deset meseci posle streljanja. Prema iskazima svedoka, streljanja vie od 1.000 izdajnika izvravana su na Konjskom groblju, Aralijskom potoku, urevom brdu, Bresju, na putu za Rakitovo i Moravitu kod sela Ribare. Glavnu re su vodili Lj. Milosavljevi Keva, sekretar OK KPJ, kao i lokalni poverenici OZN-e. Izmeu ostalih tada su streljani vieniji predstavnici jagodinske arije advokati, trgovci, industrijalci, svetenici kao to su: T. orevi, S. Risti, K. Mironja, P. Mii, U. Pain, J. Putnikovi (praunuka vojvode Putnika), svetenik M. ivkovi, bivi sreski naelnik H. Kandi i drugi. Likvidirani su i major JVO Mili Rausavljevi, oficiri Parainskog korpusa Romi i Cvetkovi, kao i Slovenac Jozo uteri, dobrovoljac iz Prvog svetskog rata i rezervni kapetan koji je u toku okupacije bio inovnik u fabrici cementa Popovac. Za smrt svojih najbliih mnogi su saznali iz saoptenja koje je OZN-a u cilju zastraivanja lepila po gradu; u njima je stajalo da je smrtna kazna odmah izvrena. Takvo je Saoptenje ratnog vojnog suda u Jagodini od 20. novembra 1944. kojim se oglaava streljanje 12 narodnih neprijatelja.160 Bogati vlasnici su po pravilu osuivani kao ratni dobitnici ili kolaboracionisti, a imovina im je u ime naroda konfiskovana. Na robiju su osueni Teodor-Teo Klefi, poreklom Italijan, jedan od najbogatijih Jagodinaca, J. Bekerus koji je imao najvie akcija u Jagodinskoj pivari, uri vlasnik lanca trgovina, Joci vlasnik rudnika i zemljoposednik, braa Tasi vlasnici najveeg mlina i drugi. Celo partizansko rukovodstvo se uselilo u kue
160

Saoptenje Ratnog Vojnog suda u Jagodini od 20. novembra 1944 (u posedu autora).

88

trgovaca i predratnih bogataa primetio je jedan od svedoka.161 Najubedljiviji primeri stradanja u posleratnim istkama jesu sluajevi Tomislava orevia, ratnog predsednika optine, kao i Uroa Paina policijskog pisara iz Jagodine. Tomislav orevi, ugledan advokat iz Jagodine, jedan od 1300 kaplara, ranjavan u Prvom svetskom ratu, delom nemakog porekla (Rauenbah), pokrten. Tokom rata zamoljen od Jagodinaca da bude predsednik optine ne bi li ih zatitio od Nemaca to je u vie navrata i inio. Pria njegove erke Lidije potpuno lii na onu o sudbini prof. B. Popovia (Beograd), kao i mnogih drugih: Moj tata je izgubio glavu samo zato to nije hteo da poslua svog pisara Stevu Gorbunova, koji mu je budui da je imao prilike da vidi izbliza sovjetsku revoluciju, savetovao da se skloni na neko vreme dok se ne smire nervozni partizanski revolverai. Ali zato da moj tata negde bei? Bila sam na njegovoj strani... Bila sam ponosna na svog oca to je odbacio savet svog pisara, jer je Ruse desetak dana kasnije saekao hlebom i solju.162 Meutim, porodici je ubrzo presela radost zbog osloboenja. U njihovu kuu se najpre smestio tab 15. udarne brigade, potom je oduzet radio-aparat, da bi 3. novembra 1944. uhapen i sam vlasnik: Tano u deset uvee 3. novembra, dva vojnika su upala u nau kuu i pozvala oca saoptavajui mu da imaju naredbu da ga uhapse. Vidno uzbuen, tata se oprostio od nas poruujui nam da budemo dobre i da e se on moda jo noas vratiti jer nema zbog ega da strahuje. Bio je neko vreme
161 162

Tiranija bosanskih partizana, Svedoenje Blaka Ristia, Pogledi, br. 2, 1991, 69. Isto, 70; Svedoenje erke Lidije orevi.

89

zatvoren u Klefiovom podrumu, a komesar njihov podstanar obeavao je da e se zauzeti da se to pre vrati. Prvi znak da je streljan bio je kad su joj zajedno sa posuem, u kojem mu je donosila hranu, vratili i oevu tabakeru, da bi potom proitala na ulinom plakatu kako je osuen na smrt streljanjem zbog pokolja, muenja i zlostavljanja stanovnitva. Tri dana posle streljanja porodica je izbaena na ulicu, da bi potom postala socijalni sluaj ivei kao podstanar od milostinje sve reih prijatelja. Uro Pain, policijski pisar poreklom iz Livna. Rat ga je zatekao u Skoplju odakle je sa enom i etvoro dece izbegao i naao uhlebljenje u administraciji. Radio je, iako nije voleo Nemce, zbog ega je u toku 1943. i zatvaran. Bilo je poznato da nije uestvovao u progonima komunista. Odmah po ulasku partizana u Jagodinu bio je uhapen. Dok je moj otac bio zatvoren u Klefiovom podrumu, Jakov urii kome je sin bio u partizanima, skupio je tri stotine potpisa Jagodinaca za oslobaanje Uroa Paina iz komunistike tamnice. Meutim vraajui se iz kole ne slutei nita strano, bila sam okirana kada sam proitala na plakatu ime moga oca i jo jedanaestorice na kojem je pisalo velikim slovima: Kazna je izvrena odmah streljanjem!.163 U upriji su po osloboenju (poetkom oktobra 1944) narodni neprijatelji streljani na strelitu Artiljerijskopodoficirske kole. Postojao je poseban sreski zatvor koji se nalazio u blizini crkve. Sasluanja su vrena nou i uz glasnu muziku, a poziv na sasluanje optuenih za izdaju i kolaboraciju u poetku je esto znaio i smrtnu presudu.
163

Isto, 71; Svedoenje Mile Pain.

90

Prema svedocima, od vienijih graana streljani su: D. Markovi trgovac, D. Tasi Mika trgovac, M. Jovanovi direktor gimnazije, M. Milenkovi Parizlija trgovac, J. Andrejevi Talijan fijakerist, . Isajilovi advokat i druge ugledne linosti. 164 U susednom Parainu OZNa je oko 10. oktobra 1944. zaposela zgradu Glavike banke u glavnoj ulici, koja je imala duboke podrume i reetke na prozorima. Sudilo se po kratkom postupku, a tokom noi su vrene egzekucije u irem rejonu grada. Za dlaku su izbegli smrt ugledni preduzetnici braa Teokarovii Slavko, Lazar i Branko. Jo daleke 1884. njihov otac je pokrenuo posao sa tekstilom u Parainu i izgradio sopstvenu hidrocentralu na Crnici. Kako se posao razvio Lazar je osnovao fabriku i u Vuju. U vreme rata, po reima erke Nevene, bili su pasivni i nisu se opredeljivali ni za jednu stranu. Po osloboenju Vlada i Slavko su uhapeni novembra 1944. i osueni na smrt na javnom procesu u Jagodini aprila 1945 (istovremeno kad i Lazar u Leskovcu) da bi im zatim kazna bila preinaena na 20 godina.165 Dounik OZN-e iz Paraina Duan Radovi teretio ih je, kao i druge vienije gazde iz Paraina (J. Milenkovia vlasnika bioskopa, trgovce Stankovie, Golubovie i druge), da su novano pomagali etniki pokret.166 Celokupna imovina fabrike u Parainu i Vuju, stanovi, kue i vile u Beogradu, kao i zemljite bili su konfiskovani. Nemajui kud porodica je najpre ivela kod prijatelja. No, budui da su Vlada i Lazar pristali da sarauju da bi se novac koji su posedovali iz vajcarskih
K. Nikoli, Strah i nada u Srbiji 1941-1944, Beograd 2004, 288291. Pesuda br. 321/1945, u posedu autora dobrotom Nevenke Teokrevi; Svedoenje Nevenke Teokarovi iz Beograda, novembar 2004. 166 AS, Zemaljska komisija za suenje ratnim zloincima i saradnicima okupatora , G-25, F-28, Izvetaj II odseka OZNE Opunomostvu okruga pomoravskog 13. februara 1945.
165 164

91

banaka vratio u zemlju, kazna je zamenjena za vremensku i smanjena. U zatvoru su zbog toga imali i povlaen status slobodnjaka, radili su kao struni savetnici u fabrikama Ivan Milutinovi i Vlada Ili i esto dolazili kui.167 Saoptenje Vojnog ratnog suda Pomoravskog ratnog podruja od 13. novembra 1944. donosi spisak jo 26 streljanih graana Paraina i okoline na kojem se nalaze, izmeu ostalih, uiteljica Milanka Cvetkovi i svetenik Aleksandar Jevremovi.168 Gimnazijalac Boidar Coci, predsednik Omladinskog ravnogorskog odbora, mobilisan je najpre na Sremski front, a onda, po prijavi jednog skojevca, izveden pred sud u Jagodini i osuen na 20 godina robije. U Sremskoj Mitrovici je robijao u istoj eliji sa S. Moljeviem.169 Uice. Prvi elementi klasne revolucije (oznaene potom kao levo skretanje) ispoljeni su ve u vreme Uike republike novembra 1941, kada je stradao izvestan broj graana pre svega nenarodnoh elemenata meu trgovcima, zanatlijama, lekarima i profesorima. Na smrt je osuen i streljan 29. novembra 1941. novinar ugledni komunista ivojin Pavlovi drebe, rodom iz sela Muvete kod Uica, navodno zbog broure (Bilans sovjetskog termidora) koja tada nije bila na liniji partije kritikujui staljinizam. Zbog izdaje pokreta i saradnje sa policijom sasluavan je od Krcuna, Rankovia, Dedijera i ilasa. Razmere tadanjeg terora i veliine masovnih grobnica u Kragovu, Sevojnu, Gluvakom potoku i drugde
,,Kasnije je Lazar Teokarovi budui veoma sposoban dogurao je do vanog mesta u Privrednoj komori Srbije, pa ga je sam Tito kada je ezdesetih obilazio Leskovac poveo sa sobom i ,,gazda Lazu koji je dobio nita manji aplauz na doeku u tom gradu, Projekat suoavanje s totalitarnim nasleem, Svedoenje Nevene Teokarovi i Svetlane Velmar Jankovi, TV dokument Crveno doba, RTS 2, 29. februar 2004. 168 Saoptenje Ratnog vojnog suda Pomoravskog okruga 13. novembar 2004 (u posedu autora). 169 Sve smo ih noas postreljali, Pogledi, specijalno izdanje br. 1, april maj 2004, 46.
167

92

savremenici procenjuju na vie od 100 lica 87 samo 29 30. novembra 1941. godine.170 Jo radikalniji revolucionarni teror nastupio je s prvim danima osloboenja Uica (prvog, 24. septembra 1944. i drugog osloboenja polovinom decembra 1944). Imajui neogranienu mo OZN-a je tada vansudskim putem ili farsinim sudskim postupcima, sa kolaboracionistima i ratnim zloincima, stavila pod udar klasne i politike neprijatelje revolucije. Razmere ovih represalija nemogue je sasvim precizno utvrditi, ali se na osnovu brojnih svedoenja moe zakljuiti da broj rtava nije mali. Kao i svuda u Srbiji, mnogo su brojnije rtve divljeg vansudskog progona. Osueni su iz zatvora odvoeni na razne lokacije kao to su Skojevski park, brdo Pora, Kragovo (danas Gradska bolnica), Stari grad (Terazije), izmeu zgrade Arhiva i kue Veselinovia, na rovove i traneje iznad carine, kod Uromevakog potoka, uvale u Buaru i druga mesta, gde su presude izvravane. U Uicu je izaao na zao glas izvesni Lakan, visok mrk i koat, koji se prouo kao nemilosrdan delat i sa voljom izvravao egzekucije narodnih neprijatelja. Vidan Mii, partizanski likvidator, sea se da je pod komandom Krcuna i P. Stambolia po osloboenju u Uicu i drugim mestima usmrtio vie od 400 lica a po S. Gavriloviu u toku celog rata ak blizu 2.000. od kojih neke gvozdenim maljem.171 Ipak, G. koro govori o samo 252 streljana saradnika okupatora i 127 odbeglih
S. Gavrilovi, ivojin Pavlovi, Beograd 2001, 169-198; Kao rtve se navode i edo Zahari, Stojo Filipovi, Andrija Filipovi, kova Radivoj Maslari, slikar solunac Mihailo Milovanovi i drugi A. uri, Crvena kuga, 161. 171 Neobjavljeni Memoari Vidana Miia u posedu S.Gavrilovia; M. Lopuina, n. d., 118.
170

93

etnika i njihovih jataka u posleratnom periodu na teritoriji uikog okruga.172 Na udaru se nala uika buroazija. Osueni su pekar B. Todorovi, prota Ratko, trgovac P. Priljevi, knjiar S. uki, D. Peinar kao jatak etnikih bandi, K. Mileki, M. Milinkovi i K. unjarevi, Meandii, Krstii, Ilii, svetenik Milan Pai i mnogi drugi. OZN-a je likvidirala efa eleznike stanice Badovia i M. Todorovia saobraajnog kontrolora iz Uica, jer su, prema nekim svedocima, suvie znali o poiljkama papira koje je, navodno, nemaki Gestapo slao novembra 1941. u vreme Uike republike.173 Naroito je interesantan sluaj Andrije Mirkovia. Ugledan gradski trgovac i predratni predsednik optine, otac petoro dece suen je u dva maha. Najpre mu je posle drugog osoboenja Uica 17. decembra 1944 (i povlaenja nemake grupe armija E novembra 1944) konfiskovana imovina kao ratnom dobitniku i narodnom neprijatelju, osim 10% nunog za ivot. Poto se vratio kui pred Boi 1945. ponovo je uhapen, posle ega ga porodica vie nije videla. Sada je optuen od strane Vojnog suda za uee u nekom prekom sudu tokom okupacije zajedno sa ljudima koje uopte nije poznavao. Osuen je bez ikakvih svedoka, po kratkom postupku, u tajnosti i streljan. U Uicu se znalo da je ovaj ugledni ovek mnoge spasavao nemakih zatvora i logora na Banjici preko svojih veza, izmeu ostalih i Krcunovu sestru komunistiku aktivistkinju Milenu i majku Dadu.174 Mnogima je davao na veresiju i bio rad da
G. koro, Istina je u imenima, Beograd 2002. A. uri, Crvena kuga, 211230, S. Jovi, n. d., 185; Pogledi, br. 2, 1991. 174 Postoji predanje da je S. Penezi Krcun navodno obeao A. Mirkoviu da mu zbog toga ,,nee faliti dlaka s glave, Svedoenje Vladimira Prohorova,TV dokument Crveno doba, RTS 2, 2004.
173 172

94

materijalno pomogne u tekom vremenu. erke su mu nosile hranu u zatvor sve dok im 9. aprila 1945. nije reeno da je streljan, kako je to potom i obnarodovano. Porodica je kasnije saznala da ga je lino likvidirao Lakan na Uromevakom potoku krampom, poto je sam iskopao raku.175 I u okolnim mestima na meti su bile etnike porodice, a naroito masovna streljanja zabeleena su u selu Vardi (na Povelnu). Takav je sluaj u selu Grobnice gde je uoi Svetog Nikole 1944. likvidirana porodica Bogdanovi. U selu Ravni streljani su kroja . okovi, fotograf J. Radojevi iz sela Radovanjci i M. Rajakovi, narodni poslanik i ministar iz Bajine Bate.176 Posebno je zanimljivo iskustvo Save Kostia, etnika iz sela Bioske, koji je bio je najpre u Uiko-zlatiborskom odredu a dve godine kasnije sa ujievim etnicima. Vraajui se u Srbiju ranjen je, pa je leao u Valjevskoj bolnici sa desetinama ranjenih etnika. Posle ulaska este like u Valjevo (15. septembra 1944) pukim sluajem je izbegao smrt i uz pomo jednog starog solunca dokopao se sela Bioske. Meutim, tamo je mobilisan u partizane u poslat u Bosnu, gde je dezertirao, a vrativi se u Biosku predao se narodnoj miliciji. O zatoenitvu u podrumu OZN-e kae: Pod istragom sam bio tano est i po meseci. Svake noi izvodili su zarobljene i streljali ih u tranejama iznad Carine. Prve noi su odveli Dragomira Vraaria i Andriju Jevremovia. Sasluavanje je bilo samo nou. U podrumu je bilo vlano, a nekad nas je bilo toliko da smo morali
Svedoenje Duanke i Olge Mirkovi, keri Andrije Mirkovia, TV emisija Crveno doba, 21. februar 2004. 176 Krcune, Uice te zaboravit nee! Svedoenje M. Sinelia i M. Obuine, Pogledi, br. 2, 1991, 47.
175

95

celu no da prestojimo. Hranu smo dobijali jednom dnevno i to komad proje i neku kuvanu repu.177 Preki Vojni sud na elu sa M. Cicvariem, poetkom 1945, osudio ga je na 4 godine zatvora sa tekim prisilnim radom i konfiskacijom. Kaznu je sluio u valjevskom logoru Vistad gde se, kako svedoi, tada nalazilo i do 6.000 zatvorenika. Uika OZNa je bila nezadovoljna blagom presudom pa je traila reviziju pred terenskim Vojnim sudom Sandake divizije, do koje na njegovu sreu nije dolo. Tokom njegovog robijanja vienije Valjevce i neke osuene etnike iz Vistada odvodili su na strelite Petog puka. Poto je logor Vistad rasformiran preostali broj osuenika razmeten je u Poarevac, Bor i Ni. Kosti je u Niu bio oko dva meseca da bi ga potom prebacili u Bor, gde je u traf-lageru radio do amnestije u jesen 1945. godine. U Uikoj Poegi i okolini stradalo je takoe vie stotina metana. Spisak za progon davali su lokalni aktivisti po selima, kao i AF. Uglavnom se radi o oficirima, trgovcima, seoskim gazdama bliskim ravnogorskom pokretu kao to su rezervni potpukovnik Lj. Jovievi i njegov brat Dobrivoje, ofer A. Ili, mesar Lj. Stanisavljevia, erke svetenika Spire Ostojia Duanka (meu prvima zavrila prava u Poegi) i Ljubica, braa Dinovi kao i mnogi drugi. Poznata su imena preko 150 rtava iz ovog kraja, meu kojima i 54 imena aka iz Poekog korpusa JVO. Najupeatljiviji, kao svojevrsna paradigma graanskog rata i revolucije, jeste sluaj Petka Tanovia uglednog komuniste, panca i visokog funkcionera KPJ, koji je u cilju sprovoenja revolucionarne pravde odobrio streljanje sina Radojice, aktivnog u
177

Svedoenje Save Kostia, Pogledi, Isto, 4849.

96

ravnogorskom pokretu. Petko je ovu stvar krio od supruge i erke, ali se sve saznalo od majora OZN-e koji je vrio istragu. Kasnije je mentalno poremetio i ubrzo umro.178 Valjevo. I u Valjevu su graani bili iznenaeni estinom obrauna sa narodnim neprijateljima bez obzira na na to to su Valjevo i okolina slovili kao Kalabiev kraj i leglo ikana, kako su etnike pogrdno nazivali Krajinici. Odmah po osloboenju Valjeva 15. septembra 1944. OZNa je poela ienje izdajnika i saradnika okupatora, u prvom trenutku esto bez ikakvog sudskog postupka. O radu prekog Vojnog suda u Valjevu jedan od lanova vea Vuleti kae: Predsednik prekog suda bio je bivi valjevski advokat . ermanovi a ja lan vea. Dou partizani i donesu akt i podatke o oveku koga treba osuditi na smrt. Sudimo po svrenom poslu, oni ga pre toga ve bili bacili negde u potok. Mi smo morali da presudimo onako kako su od nas traili politiki komesari, da nismo i nas bi pojeo mrak..179 O kakvim se procesima radilo govori i podatak da je izvesni sudija Dragojlovi tokom 1945. dva puta suen pred Okrunim sudom u Valjevu za isto delo kolaboracije prvi put na 10 godina, drugi put na smrt. 180 O razmerama progona zasad se moe slutiti samo iz iskaza svedoka i savremenika. Prema njima prepun je bio Stari zatvor (zgrada Valjevske banke), kao i zatvori u zgradi inovnitva (firma Jablanica) i u objektu na mestu dananje Duhovne akademije. Posle presuda po kratkom postupku ili ak i bez njih, egzekucije su vrene uglavnom ispod bive
Svedoenje Ivka Jovanovia, Pogledi, specijalno izdanje, br. 1, 2004; I. Jovanovi, pitomac predratne Vojne akademije, oficir JVO u Zlatiborskom odredu je i sam odrobijao 20 godina u S. Mitrovici. 179 D. Boi, Crveni metak, 32. 180 Izjava advokata . Ninkovia, TV emisija Utisak nedelje, B 92, 4. decembar 2005.
178

97

kasarne Petog puka, brdu Kruik, kao i u zvekarama oko valjevskih sela (naroito Rajkovia, Robaja, abara i drugih). Ovdanjom OZN-om je rukovodio major Dragan uri, a u ovom poslu pomagao je i KNOJ.181 U oktobru i novembru 1944. ak su pojedini skojevski aktivisti spreavali da rodbina streljanih istakne na kue crne barjake, smatrajui to osobenim vidom protesta. U Valjevu je postojao i sabirni logor u krugu preduzea Vistad (danas Kruik) do 27. jula 1945, kada je izmeten da bi se napravio prostor za stanovanje jedinica JA, uglavnom krajikih brigada, koje su imale zadatak da pacifikuju teren od ostataka JVO-a. U logoru je bilo u tom trenutku neto vie od 1.000 zatvorenika, u Ni je upueno 700, a za Zabelu odreeno 350 logoraa.182 O streljanjima u Petom puku Vladimirka Simi koja je izgubila mua, svetenika Duana, kae: ...Ozna je Duana odvela u zatvor dva dana po osloboenju, tamo je boravio 12 dana. Tog petka sam mu zadnji put nosila hranu... Krijui sam sa enama iz sela Kotenice danima odlazila na Peti puk i eprkala po ostalim leevima ne bi li pronala svog Duana... Kada se sneg poeo topiti mogle smo da razaznajemo lica ubijenih, videla sam tamo Miku Krstia, Krstu Radojia, Mihajla Desivojevia ... bili su goli i vezani icom. Svog mua i pored danononog traganja nisam uspela da naem. 183 OZN-a se sluila i trikovima (vienim i u drugim okruzima). Odmah posle osloboenja je proturena vest po okolnim selima da e onaj koji nije okrvavio ruke biti
Svedok S. Radovanovi u knjizi Grgur Icanovi zbog navoda imena egzekutora proganjan je od UDB-e, a knjiga je dugo bila prokazana u Valjevu, M. Lopuina, Ubij blinjeg svog, 117. 182 Arhiv KPD Zabela, Matina knjiga br. 3/45; B. Dimitrijevi, Graanski rat u miru, 72. 183 Valjevo 4000 streljanih, Svedoenje Vladimirke Simi, Pogledi, br. 2, jun 1991, 52.
181

98

amnestiran ili e mu biti sueno. Tako su stradali Nikola i Radovan Smiljkovi, M. Savi, P. Bakovi i M. Jovaevi. Kada su se predali, OZN-a ih je odmah odvela u Peti puk gde im se gubi trag.184 Tamo su stradali i mnogi drugi ugledni Valjevci: J. Babi, B. Medenica, R. Vukobrat, M. Mitrovi, G. Tabakovi. Ilija Majstorovi, direktor gimnazije i ugledni prosvetni radnik u Valjevu, ubijen je u noi krajem 1944. u ataru sela Gornji Mui. Zakopan je u nekom zabranu, a ena ga je otkopala i sahranila na valjevskom groblju. Slinu sudbinu doiveo je i lekar Vlada Popovi, roeni sestri Ljube Davidovia, inae aktivista okrunog ravnogorskog odbora. Jedan od vidova kazne za imunije nenarodne elemente u Valjevu bila je i konfiskacija imovine, neretko praena vremenskim zatvorskim kaznama. Sretenu Nediu, (roaku Neka Nedia), oduzeta je sva imovina, trgovcu Anelku Mihajloviu sve zgrade (danas preduzee Elind), hotel Goevac vlasnitvo porodice Goevac (danas preduzee za preradu koe Milan Kitanovi), Petkoviu i Unkoviu oduzeti su mlinovi i centrala na Gradcu, kao i mnogim drugim. Ni ira okolina Valjeva nije bila poteena represalija, naroito prema lokalnim funkcionerima iz vremena okupacije. U selu Rajkovii su streljani Aleksa Jovanovi, I. Pivaljevi, J. Vidi, B. Vidi, D. urii, D. Tomaevi i uitelj Miroslav. U selu Robaje ubijena su tri brata Pavlovia sa majkom Pelagijom. Potere za preivelim i skrivenim etnicima po valjevskim zaseocima trajale su sve do poetka pedesetih.185
184 185

Isto, Svedoenje Miloa Smiljkovia, Pogledi, br. 2, jun 1991, 53. Isto, Svedoenje Miloja Liknia iz Rajkovia, 52, Svedoenje M. utia, Crveno doba, RTS 2,

2004.

99

Pripadnici Prvog umadijskog odreda Milan Blagojevi, u selu Trbunici kod Ljiga, streljali su 10. oktobra 1944. petoricu metana Liplja G. Lakia, S. Lakia, M. Jevtia, D. Antonijevia i T. Stevanovia, kao i J. Rania i V. Jankovia zbog toga to su bili u prijateljstvu s etnicima (dolazili im na veeru) i to su uestvovali u okupacionoj upravi. Nije usliena peticija oko 40 metana Liplja za osloboenje njihovih komija.186 U selu Ivanovci, takoe u kaerskom okrugu, streljani su Aleksandar Leka Stanoji delovoa i Milomir Savi etovoa i komandant sela pod okupacijom. Nisu pomogle ni garancije i peticija metana sela da su se oni drali asno i titili narod. Uhapeni su sprovedeni u Ljig, a potom u Valjevo gde su streljani (Peti puk ili Maljevake livade). U selu Popadi iznad banje Vrujci, od novembra 1944. do prolea 1945, nekoliko ljudi je streljano bez odluke suda. Najvie u noi 4/ 5. juna 1945 petoro, prilikom odmazde, u sklopu potere OZN-e za odmetnutim etnikim komandantom D. Mihailoviem koji je uspeo da pobegne iz Valjevskog zatvora. Najvie je stradala porodica Mihajlovi iz ije kue je streljano troje Milomir, Juca i Zorka pod optubom da su pomagali etnike. U Stepojevcu je po osloboenju likvidiran lekar R. Markovi (Nemci su ga zatvarali na Banjici), a S. Srekovi kafedija i komandant mesta, solunac, bivi andarm bio je meta osvete komuniste M. Petrovia koji ga je krivio za smrt svoga brata. U selu Bonjenovi streljani su bez suda, krajem septembra 1944, seoski etovoa D. Lazi i jo etvoro metana osumnjienih da su imali veze s etnicima.187
186 187

D. Boi, Crveni metak, 11. Isto, 33; Svedoenje Slobodana Markovia iz Beograda dato autoru 2. juna 2006.

100

U napredovanju prema Beogradu istka neprijatelja revolucije izvrena je najpre u okolnim podavalskim selima. Postoje svedoenja potomaka rtava, kao i svedoka, o streljanju 18 metana Belog Potoka bez odluke suda. Po njima, vieniji graani: V. Gavrilovi trgovac, . Vientijevi kafedija, M. Obradovi delovoa, M. orevi kafedija, M. ivkovi kafedija, . Divac kafedija, M. ivanovi mesar, R. Petrovi elezniar i jo 10 zemljoradnika iz ovog mesta odvedeni su u Lisiiji potok, vezani icom, streljani i plitko zakopani. Porodica streljanog V. Gavrilovia tvrdi da im nikad nije doputeno, iako su pokuavali, da ostatke ekshumiraju i prebace na seosko groblje. Svetozara M. Duia, uitelja iz Umara, koji je u toku rata bio u nemakom vojnom logoru (Nirnberg Osnabrik) po povratku 7. oktobra 1945. premlatili su motkama do smrti seoski aktivisti posle predizbornog zbora koji je drao Draa Markovi.188 aak. Odmah posle osloboenja aanskog kraja, poetkom decembra 1944, usledio je radikalan obraun sa kolaboracionistima i politikim neistomiljenicima. aak je, kao uporite etnika i izdajnika, posebno bio na meti revolucionarnih snaga. Egzekucija oznaenih kolaboranata i ratnih zloinaca u aku od strane OZN-e vrena je na nekoliko lokacija, kao to su pomoni stadion FK Borac, pored Morave, u blizini aanske klanice (Kazanica), Krasojevia zabran, Turski potok, Zoevia zabran, Preljina i mnoga okolna sela. Kao glavne protagoniste ovog terora svedoci pominju funkcionere aanske OZN-e O. Savkovia, P. Vasovia, Spasia i druge, a za zloine je
Svedoenje B. Gavrilovi i V. arapi iz Belog Potoka, projekat Suoavanje s totalitarnim nasleem Crveno doba, RTS 2, mart 2004 Svedoenje ivke Dui iz Beograda dato autoru 28. februara 2006.
188

101

znao i Milo Mini, potonji javni tuilac rodom iz Preljine.189 Istoriar Goran Davidovi objavio je na osnovu aanskog arhiva spisak od 592 lica koja su streljana kao narodni neprijatelji. Za samo tri meseca od prvog osloboenja G. Milanovca (17. septembara 1944) partizani su streljali preko 228 lica u aanskom okrugu. Meutim, spisak ni izdaleka nije potpun jer je vei deo grae nedostupan ali su takoe, naroito u prvim danima, mnoga lica likvidirana bez suda na licu mesta. Obimnijim istraivanjem ipak se dolo do 6.667 imena lica koja su izgubila ivot u periodu 19411958. od kojih preko 2.300 posle oktobra 1944 (997 na Sremskom frontu). Najvie je likvidiranih od strane NOVJ iz ljubikog sreza 344, trnavskog 458, takovskog 282, dragaevskog 219, moravikog, ikog itd. dok je po mestima, osim aka, prema ovom registru najvie streljanih u Preljini, Mrajevcima, Donjoj Trepi, Gornjoj Gorevnici, Prilikama, G. Milanovcu...190 Po socijalnoj strukturi re je uglavnom o oficirima i vojnicima bive vojske, trgovcima, zanatlijama, optinskim delovoama i seoskim gazdama. Nasilja nije bio poteen ni iguman manastira Svete Trojice Jelisej Popovi, koji je prebijen palicama do smrti.191 Nestali su kalueri iz ovog kraja Teodosije, Antonije i Trifun. aanski prota Milan Tucovi, iako osuen na zatvor, uoi Uskrsa 1945. izveden je sa jo nekoliko zatvorenika pored Morave i streljan. Porodice osuenih
189

Svedoenje A.Vukovia, TV dokument Crveno doba, RTS 2, 2004. Vie u Pogledi, br. 2, jun

1991, 30. G. Davidovi, M. Timotijevi, Zatamnjena prolost III, Nepotpun spisak poginulih tokom Drugog svetskog rata iz aanskog kraja, aak 2004, 166, 230239, 329462; Dokumenta o 592 streljana graana, Pogledi, specijalno izdanje, br. 1, april maj 2004. 191 K. Nikoli, Strah i nada u Srbiji 19411944.
190

102

pred vojnim sudovima, za smrt svojih najbliih saznavale su iz mnogobrojnih javnih oglasa ratnog Vojnog suda aanskog podruja kakvo je Saoptenje od 25. decembra 1944. kojim se obavetva da je u aku streljano 20 narodnih neprijatelja.192 Detaljno i uverljivo svedoenje o prvim posleratnim istkama dao je Slavko Tomaevi iz sela Konjevia kod aka. U svojoj ispovesti navodi imena 25 lica koja su streljana iz sela Konjevii, kao i 38 lica iz susednog sela Preljine kod aka. U njegovom ratnom dnevniku je zabeleeno da od ljudi koje je lino poznavao Nemci su ubili petoro, etnici troje a partizani trideset estoro. Nedugo posle osloboenja, poto je primljen u partizane, poetkom decembra 1944. saznaje da mu je brat streljan kao etnik u Gornjem Milanovcu, a sedam dana kasnije je i sam uhapen kao brat etnika. U aku su postojala dva zatvora jedan sudski, a drugi OZN-e gde se ostajalo bez suenja i u kojem je on bio. ... U zatvoru su uglavnom bili reakcionari i dezerteri sa Sremskog fronta. Mladii su izvoeni da kopaju rake danju, dok su nou ljudi u manjim ili veim grupama streljani... Za etrdeset pet dana, koliko sam proveo u tom haosu, izlazio sam dvadesetak puta sa grupom 56 ljudi da danju kopam rake a nou zatrpavam leeve ... Odreeni za streljanje vezivani su kanapom ili icom, za ruke oko rake. Bilo ih je po dvadesetak u grupi. Zatrpavao sam one koji su pre mene kopali i ekao svoj red. Ono to sam video, saznao iz pria sapatnika, navelo me je da zakljuim da je zakopano oko hiljadu ljudi. Bez suenja, posle batinanja, po kratkom postupku. Dovodili su ih sa svih strana: Ljiga, Valjeva, Kragujevca... Pred Boi
192

Saoptenje Vojnog suda aanskog vojnog podruija od 12. decembra 1944 (u posedu autora).

103

1945. Rado Kaplarevi je iz aanskog zatvora odabrao i pobio 20 zatvorenika da osveti svoga oca iako ti ljudi nikakve veze nisu imali sa smru njegovog oca....193 Iz zatvora ga je izbavio brat od strica Mile Tomaevi, funkcioner OZN-e, uz uslov da napusti aanski kraj i stupi u vojsku. U kancelariji je bio delat Spasi koji me posle odveo u susednu prostoriju i stavivi mi pitolj u usta rekao da o ovome to sam tu video i radio nikom ne priam. U suprotnom, rekao je, odrae me ivog. Potom je rasporeen u radni bataljon koji je raiavao ruevine u Kraljevu, a kasnije na slubu u Komandi grada u Beogradu, gde je dobio zadatak da zameni vojnika koji je uvao zatvorenike. Dunost mi je bila da primam i izvodim zatvorenike, iznenadilo me kad sam otvarao njihove sobe bile su pune mladih devojaka od petnaest-esnaest godina. Svako vee dolazili su iz Generaltaba, Ministarstva odbrane i Vrhovnog suda i odvodili ih prema spisku a vraali ujutru.194 I kasnije kad su bile kampanje protiv etnikih bandi (koje su u okolini aka gonjene i do kraja 1949) zatvarali su ga na dan-dva, a jednom prilikom kada mu je OZN-a pretresala stan nateran je da pojede svoj ratni dnevnik. Posle viednevnog muenja, jedva iv, izbaen je na trotoar i vie nije hapen. Iskaz naelnika OZN-e iz Rake Ratka Draevia u mnogome potvruje ovu ispovest: ... Svakodnevno smo Krcuna telegramom izvetavali koliko smo etnika u toku dana ubili, ispadne da svakog dana ubijemo 3040, a ono brojno stanje uvek ostaje isto. Jedanput meseno smo u Beogradu drali savetovanje, na kojima su se svi smejali
193 194

Ja sam zakopavao ispovest Slavka Tomaevia, Pogledi, 2. jun 1991, 30-34. Isto, 33.

104

mojim izvetajima ubijeno i uhvaeno 500 etnika, ali ih je na terenu i dalje 2000... Pred prve izbore poto nisam mogao da isteram etnike, jer ih je celo selo pomagalo,iselio sam selo G. Atenica blizu aka sa svih 300 kua u Takovo... Tada sam u aku pored Morave, za primer i bez mnogo provere, streljao najmanje 150 ljudi. Trudili smo se da budemo daleko odaniji revoluciji od Hrvata, koji su mudro i u nacionalnom interesu, itave ustake i domobranske jedinice sa postojeim komandnim kadrom, preko noi presvlaili u partizansku vojsku.195 U selu Trnavi, blizu aka, 15 meseci po svretku rata pobijena je porodica kraljevog oficira Petra Vujovia: supruga Rosa i deca Mlaan, Aleksandra i Danica. Postoji i spisak 92 lica iz Ivanjice i okoline koja su streljana kao narodni neprijatelji od 5. decembra 1944. do kraja marta 1945.196 Rodbina ubijenog M. Milovanovia (osumnjienog da zna mesto skrivanja D. Mihailovia), uz pomo jednog potkupljenog policajca uspela je kasnije da otkopa njegov izmasakrirani le u blizini Ivanjice i sahrani ga. Prepriavao se sluaj izvesnog Dragie Krunia koji je, samo zbog ale da je Marksova brada prava etnika, umalo izgubio glavu. Meutim, predsednik SUBNOR-a u aku i akter ovih dogaaja Pantelija Vasovi tvrdi da je u aku i okolini streljano samo 168 lica, da su svi procesuirani pred vojnim sudovima kao i da je OZN-a bila blaga (da se on pita bilo bi mnogo vie kanjenih), te da se radi o licima koja su tu sudbinu zasluila svojom kolaboracijom sa okupatorom u ratu.197
195 196

M. Lopuina, n. d., 56. Saoptenje Sreskog NOO otsek unutranjih poslova br. 1094, 29. mart 1945 Ivanjica (u posedu

autora). Svedoenje Pantelije Vasovia, pojekat Soavanje s totalitarnim nasleem, TV-dokument Crveno doba, RTS 2, 2004.
197

105

Da je situacija bila slina i u Gornjem Milanovcu nasluuje se iz svedoenja S. Tomaevia: Kad sam februara 1945. doao u Gornji Milanovac da pronaem i preuzmem telo mog ubijenog brata Ljubie Tomaevia biveg etnika, naao sam se na prostoru izmeu tzv. Brda mira i Gradskog groblja. Pitao sam grobara da mi pokae mesto gde je otprilike moj brat zakopan, ali on mi je pokazao dvadesetak kolektivnih grobnica u kojima je prema njegovom raunu bilo preko hiljdu ubijenih. Raskopavao sam rake nasumice ali nisam prepoznao brata meu plitko zakopanim i izukrtanim ljudskim telima. Rake su bile pune do vrha a leevi bez odee neki i u raspadanju, natrpani jedni preko drugih. Odustao sam i ostavio grobaru mrtvaki sanduk koji sam po snegu dovukao iz Konjevia do Gornjeg Milanovca.198 U Gornji Milanovac oslobodioci su uli 17. oktobra 1944, a s obzirom da ga je kao i aak bio glas izrazito etnikog kraja, odmah je otpoelo detaljno proeljavanje grada i okolnih sela u potrazi za kolaboracionistima i ratnim zloincima. Zatvor u zgradi Sarog suda, gde se stacionirala OZN-a, uskoro je bio prepun a egzekucije su vrene na mestu zvanom Groblje, kao i u umama u blizini okolnih sela. Spisak streljanih, kao i drugde, nikad nee biti konano i precizno utvren. Za sada se na osnovu svedoenja moe uti samo o sudbini poznatijih graana. Svetolik Petrovi je bio lan Demokratske stranke, vlasnik knjiare u Milanovcu u kojoj su se okupljali omladinci, meu kojim i jedan student-komunista koji mu je kasnije spasio ivot. Poetkom rata Svetolik se stavlja pod komandu Predraga Rakovia komandanta II
198

Svedoenje Slavka Tomaevia, Pogledi, br. 2, 1991, 35.

106

ravnogorskog korpusa a Nemci mu pale knjiaru. Posle osloboenja oktobra 1944, uz pomo poznanika iz knjiare studenta-komuniste, menja stranu i radi u Komandi podruja kao upravnik vojnog skladita. O prvim danima slobode kae: Bilo je streljanja. Pamtim svetenika Dobrivoja Stranjakovia, apotekara Svetomira Belia (brat akademika A. Belia) i Svetolika Papia, knjiara Branislava Baralia, studenta Miu Savkovia, njega je ceo Milanovac oplakivao, bio je telegrafista kod Drae, zatim Petra Bojania, Radosava Trifunovia. U samom gradu bilo je preko 100 streljanih zajedno sa okolinom i preko osam stotina... Potom se nova vlast obraunala i sa domainima. Iliji Marinkoviu su oduzeli fabriku bombona Takovo pa su ga potom i oterali i na robiju. Isto su uradili i sa trgovcem Petrom Milanoviem. Pre rata porodica Sretenovi je drala skoro pola Milanovca, a onda su preko noi dovedeni do prosjakog tapa. Konfiskovana je i celokupna imovina pisca Dragie Vasia.... 199 U skorije vreme objavljen je zapisnik upravnika narodnih dobara R. Mirevia sa spiskom od 73 streljana graanina i domaina G. Milanovca i okoline kojima je konfiskovana imovina.200 Meu streljanima je i rezervni major bive jugoslovenske vojske Milutin Boovi. Svedok Milo Bojovi iz Milanovca o posleratnim ienjima kae: Savo irovi je bio glavni u OZN-i. Koga je on ucrtao u svoju svesku zavravao je na Groblju . Radosava Trifunovia ubili su na drljai dok je obraivao zemlju. Gledao sam kako iz kue Dragie Vasia
199 200

Isto, Svedoenje Svetolika Petrovia, 81. Spisak streljanih Gornji Milanovac, Pogledi, br. 2, specijalno izdanje, br. 1, april maj

2004.

107

odnose sve ak i jorgane. U selu Pranjanima, po kazivanju Duanke Petrovi u njenom prisustvu streljano je oko 20 etnika, meu kojima i student Duan Prodanovi ... samo zato to je njegov otac Mileta (takoe streljan) bio u etnicima ... Kako se radilo o malim mestima tano se znalo iji su roditelji bili u etnicima, pa su mobilisane u svojim tefterima podvlaili sa jednom, dve ili tri crte u zavisnosti iji je otac bio vei narodni neprijatelj.201 Najvie optuenih bilo za uee ili saradnju sa lokalnim etnikim odredima, a posebno sa komandantom II ravnogorskog korpusa Predragom Rakoviem (poginuo 19. decembra 1944). Manjim delom Milanovanima je sueno i u aaku te se u Milanovcu dugo odrala kletva Dabogda ti sudio Mini!. Prema nekim navodima, iz sela Gornja Atenica bilo je iseljeno skoro 300 kua u Takovo zbog podrke ostacima ravnogoraca na terenu.202 Kragujevac. Teko postradao u toku okupacije grad je osloboen 21. oktobra 1944, a ve prvog dana osloboenja otpoeli su masovni progoni narodnih neprijatelja. Na stotine graana je hapeno i zatvarano u tamnice iza Suda, tj. Starom zatvoru i u koli Vojnotehnikog zavoda (danas O Voja Radi). Posle suenja po kratkom postupku odvodili su ih na egzekuciju do Kapislane (danas Zastava), du zida Pirotehnike i na Metinom brdu iza Pivare gde je postojao sabirni radni logor za vie stotina ljudi. Nove vlasti su meu prvima uhapsile biveg predsednika optine Dragomira Simovia, koji je ubrzo potom streljan 27. marta 1945. Roen je 1888. u Draguici (rodno mesto i
202

Svedoenje Duanke Petrovi, Pogledi, br. 2 1991, 82. M. Lopuina, n. d., 56.

201

108

Mijalka Todorovia Plavog), radikal, uesnik u Prvom svetskom ratu (u kojem je i ranjen), vie puta odlikovan. Bio je popularan kod graana pa se prihvatio odgovornog zadatka upravljanja gradom i pod okupacijom. Meutim, ubrzo ga je smenio zloglasni ljotievac Marisav Petrovi i osuen je od Nemaca na 25 dana zatvora zbog nedovoljne lojalnosti okupatorskim vlastima. Uklonjen sa dunosti, vratio se preanjem poslu trgovca sve do dolaska oslobodioca. Meutim, s osloboenjem njegove muke tek poinju. Iako upozoren da mu preti streljanje odbija da ide iz Kragujevca, jer se smatrao potpuno nevinim. Sa mnogim drugim vienijim graanima uhapen je 21. oktobra 1944. U zatvoru je bio sa: urii Lazarom direktorom gimnazije, Maksimovi Svetom profesorom D. Jovanoviem, A. Popoviem bivim naelnikom kragujevakog okruga, P. Mitroviem naelnikom Gruanskog okruga, J. Dostaniem, I. Mihajloviem politiarom iz Aranelovca i drugim uglednim lekarima, trgovcima, burujima optuenim za kolaboraciju koji su nalazili u sobi br. 1 starog zatvora. Interesantno svedoenje o dranju Simovia u zatvoru dao je Bogdan Popovi, njegov sapatnik iz zatvora, koji je imao sree da se preko linih veza (ujaka, pukovnika OZN-e Milana Komadine) izbavi zatvora. Sav slomljen i gladan Popovi jednog jutra nije smogao snage da pozdravi oznaa Belia, na ta ga je ovaj poeo utirati nogama pa je Simovi povikao Pustite to dete! ime ga je spasao muka ali je sam zavrio u zloglasnoj ledari iz koje se retko ko vratio iv i zdrav. 203
Svedoenje Petra Simovia, sina D. Simovia, TV emisija Crveno doba, RTS 2, 29. februar 2004. Ledara je prostorija sa koritom punim leda uz koje bi privezali zatvorenika i drali dok se led ne otopi. Svedoenje Bogdana Popovia, Pogledi, 2. jun 1990, 38.
203

109

U reiranom procesu sueno mu je zato to je navodno tokom rata garantovao nemakom komandantu da u centru grada nema komunista. Na proslavi godinjice 27. marta 1945. u centru grada, uz kozarako kolo, graanima je saoptena radosna vest da je upravo streljan izdajnik Dragomir Simovi. Sinovi Dragoslav i Petar su u vreme pogibije svog oca bili u Bosni kao partizani u 17. udarnoj diviziji. Po reima Petra Simovia, krajem 50-ih kada je u Zastavi sreo generala Voju Radia ovaj mu je, poto se predstavio, pred nekoliko svedoka rekao: Ubismo ti oca za dabe, krivica mu nije bila dokazana!.204 Popularni profesor istorije iz Druge muke gimnazije Sveta Maksimovi je maja 1945. pao kroz prozor istranog zatvora na kaldrmu posle viemesene torture OZN-e. U prvim danima slobode ivot je izgubio maloletni (17 g.) Jova Dini Grof koji je poticao iz ugledne solunske porodice Svetozara Dinia. Poetkom rata primljen u SKOJ, delovao tokom rata kao ilegalac, nasilno mobilisan u etnike novembra 1944. dok je boravio kod roaka na selu i odveden prema Foi. U etnicima je proveo svega 35 dana neispalivi ni metka, kada je sa nekoliko drugova pobegao i predao se najblioj partizanskoj jedinici, raunajui na letak kojima su pozivani na predaju u zamenu za amnestiju. Na letku je pisalo da je letak zamena za ivot, a u stvari je bio ulaznica za smrt. Po reima njegovog brata Ratka Dinia, istraga je trajala svega devet dana a suenja nije ni bilo. Streljan je ve 23. januara 1945 u Vojnotehnikom zavodu.205 Slina je bila i sudbina gimnazijalca iz Batoine ive Kovanovia,
204 205

Streljali su kao Nemci - Svedoenje Petra Simovia, Pogledi, br. 2, 1991 Kragujevac, 37. Isto, Svedoenje Ratka Dinia, 37.

110

koji je imao nepunih 16 godina kada je optuen da je navodno dojavio Nemcima dolazak Crvene armije. Kako je zapreena smrtna kazna majka Divna sa alila kod Moe Pijade, ali kad je stigla sa pomilovanjem iz Beograda na vratima kragujevake OZN-e su joj rekli da je zakasnila i da je njen sin zlikovac tog jutra streljan. S obzirom da se radilo o imunoj porodici sva imovina joj je konfiskovana.206 Na meti je bila gradska buroazija: R. Todorovi trgovac, nije bio politiki orijentisan, uhapen kao talac i streljan, industrijalac Jovan Pavlovi-Bojadi vlasnik parnog mlina, koji je pekao hleb za okupatora kao i njegov brat edomir Pavlovi-Bojadi. Svima je imovina potpuno konfiskovana kao narodnim neprijateljima. Pod nerasvetljenim okolnostima u ovim istkama, sa ostacima neprijatelja, nestao je i Sreten Pura Koji sa porodicom uvenom u ovom kraju po bogatstvu. Industrijalac Stevan Stefanovi, vlasnik fabrika za konzerviranje i preradu voa i povra u Kragujevcu i Beogradu, januara 1945. osuen je na smrt zbog hrane koju je navodno ustupao Nemcima i etnicima, a njegova ena Dora je zatvorena u logoru Metino brdo. Tek posle masovne peticije bivih radnika i graana kazna mu je ublaena na 15 godina zatvora. Milinka Paunovi, majka maloletnog deteta, ije je mu bio invalid-solunac, uhapena je i streljana zbog saradnje sa etnicima a sve tri radnje su joj konfiskovane. Pilot jugoslovenske vojske J. Mijailovi poao je u Beograd da

Isto, Svedoenje Miluna Lazarevia. Na protestu Lige za povraaj imovine novembra 2003. noena je slika maloletnog . Kovanovia koji je likvidiran 1944.

206

111

pomogne u borbi za konano osloboenje zemlje, ali je uhapen u Lapovu i ubrzo likvidiran.207 Slini sluajevi divljeg ienja zabeleeni su u okolini Kragujevca, Momir Miloevi predsednik optine Korman, sa V. Todoroviem, Lj. Milojeviem i M. Rajkoviem, svi iz Kormana, streljani su 20. novembra 1944. Po reima njegovog sina Budimira Miloevia koji se tada sa bratom nalazio u partizanima (17. udarnoj diviziji), nije mu bilo sueno ve je ubijen prilikom bega iz dobro uvanog zatvora. Kao potvrdu asnog dranja svog oca u ratu, navodi rei komuniste ivote ivanovia, nemakog zarobljenika, koga je Momir pokuao da spase u toku okupacije: Ne bi nikad dozvolio da streljaju Momira Miloevia i druge.208 Uenice Uiteljske kole iz Lunica Radmila iljevi i Gora Dobrivojevi su posle osloboenja odvedene u zatvor OZN-e pod optubom za kolaboraciju, odakle se nisu vratile. Uiteljica u selu Majni Zora Radaljac uhapena je zbog saradnje sa etnicima, drana u starom zatvoru i streljana krajem 1944. Zna se i za imena 84 Gruana, pristalica JVO, koji su stradali u Mladikovini u Bosni krajem aprila 1945. eda Jovanovi, komandant Prve gruanske brigade, izvrio je samoubistvo sa enom Katicom da ne bi iv pao u ruke partizanima.209 Prema svedocima, prilikom postavljanja eleznikih ina u fabrikom krugu Zastave, oko 1955. godine, radnici su otkopali masovne grobnice sa plitko zakopanim leevima. Druga masovna grobnica sa oko 400 leeva u Zastavi otkrivena je kada je na mestu nekadanje Kapislane
207

Svedoenje Svetolika Nikolia, TV emisija Crveno doba, RTS 2; Pogledi, specijalno izdanje, br. Svedoenje Budimira Miloevia, Pogledi, br. 2, Kragujevac 1991, 39. Pobijeni Gruani u Maldikovini 27. aprila 1945, Privatna arhiva dr Pavla Miloevia.

1, 2004.
208 209

112

graena Akumulatorska stanica, ali se ne mogu precizno odvojiti rtve faizma od rtava revolucionarnog terora. Veliko je pitanje da li e se do tanih injenica o ovim procesima ikad doi. M. Samardi, urednik Pogleda, doao je do 309 imena ubijenih u Kragujevcu i skoro 10.000 imena rtava komunizma u Jugoslaviji.210 Prema podacima koje je u TV emisiji Crveno doba izneo direktor Istorijskog arhiva umadije P. uri, postoji veliki broj unitenih sudskih predmeta iz vremena 19441945. po reenju izdatom 1975. godine. Dragan Vitomirovi iz Zajeara, nekadanji visoki funkcioner SDB-a, tvrdi da je najvei deo dosijea streljanih 194445. uniten posle Brionskog plenuma 1966, a ostatak 1974. spaljivanjem u kotlu neke od fabrika u Kruevcu.211 abac. Obraun sa lokalnom buroazijom poeo je jo 8. novembra 1941. u selu Petkovica, kada je presueno grupi narodnih neprijatelja meu kojim i dr Miladinu Miloeviu, nosiocu Albanske spomenice, poznatom lekaru, narodnom poslaniku i prosvetitelju. S njim su tada streljani advokat Nemanja Stankovi i jo sedam vienijih mavana.212 Grad je osloboen 23. oktobra 1944. a ve prve noi, dok jo nije bilo struje, poela su hapenja narodnih neprijatelja. Zatvor je bio u centru grada gde je danas zgrada policije. Uhapeni su drani i u privatnim zgradama koje je kontrolisala OZN-a, u sadanjoj Medicinskoj koli i u logoru kraj Save. Egzekucije osuenih vrene su u krugu abake tvrave i u vrbacima pored Save. Najvie ih je izgleda bilo na sruenom abakom mostu na Savi gde je,
210 211

Popisati sve komunistike zloine, Dveri srpske, 26. februar 2005. Zato je ubijen dr Mladen Miloevi, Glas Podrinja, 12. septembar 1991.

Izjava P. uria, TV emisija Crveno doba, RTS 2, 29. februar 2004; Ubijali smo ih kao muve, IN-019, Zajear 1994.
212

113

prema podacima udruenja rtava Most, streljano preko 300 osoba (za koje imaju ime i prezime) a procenjuje se da je vie od 1.000 stradalih. O tome savremenik Slavoljub Kosti svedoi: Nikoga nisu tedeli, nikoga potovali, hapsili koga hoa, ubijali koga hoe bez presude i zakona, bez ikakvih odgovornosti Situacija je bila takva da je narod bio zaplaen. Nou su vodili na streljanja. Za streljanima se moglo samo kukati, sahrana nije bilo. Ljudi su samo nestajali... Sa streljanima se moglo uiniti samo jedno pustiti ih niz reku da se zloin ne bi otkrio. 213 U Letopisu parohije abake, koji je od poetka veka vodio abaki paroh Gligorije Babovi, na dan 27. oktobra 1944. navodi se spisak 33 streljana graana apca. Meu njima su se nalazili mnogi ugledni apani: profesori Voja Pavlovi, V. Kuzenko i D. urii, apotekari A. Rankovi i V. Samurovi, direktor gimnazije Donkovi, ginekolog D.Ciganovi sa sinom, svetenici Paun Proti, I. Kosijer, svetenik M. Jefti, L. Kostiljev (svetenik iz Bele Crkve), trgovci I. Drai, V. Soldatovi i M. Anti, sreski naelnik S. Stefanovi, uitelji V. Dai i M. Mihailovi, kamenorezci S. Bujukli i J. Blaanin sa enom, renterijer P. Kurtovi, bankar . Jovanovi, opanar D. Dragoevi, odaar Soldataovi, majori D. Nikoli i Vukosavljevi, pukovnik A. Bii, graevinski ininjer A. Buin kao i maloletni aci i studenti M. Beeji, D.Longinovi i mnogi drugi. 214
213 Demokratija zloinu ne veruje, Svedoenje advokata S.Kostia, Pogledi, br 2, 1990, 80; Izjava sekretara udruenja ,,Most ivka Topalovia iz apca data autoru 2. juna 2006; vie u Most. br.1, 2005 i Most br.2, 2006, 196. 214 Isto, Pogledi, br. 2, 1990, 81; S. Jovi, Utamniena crkva, Beograd 2001; Most. br. 1, 2005 i Most br. 2, 2006, 196.

114

Osorni monici abake OZN-e su majci Slavoljuba i Dragutina Kostia, oglaenih za reakcionare, kada je dola da obie sinove u zatvoru decembra 1944, rekli da svoje sinove potrai niz reku.215 O moda najtraginijem masovnom streljanju preko 30 uglavnom uenika i studenata u selu Popovi 16. decembra 1944. govori Neboja Kujundi: Moj stariji brat, roen 1925, zatekao se uoi rata u Beogradu kao trgovaki pomonik. Plaei se da ne bude regrutovan u neku od tadanjih vojski prikljuio se takozvanoj Nacionalnoj slubi i zajedno sa svojim vrnjacima radio u toku rata na kopanju kanala. Postojale su tri takve grupe u Bogosavcu, Dublju i Slepeviu... Tokom 1944. bee u Bosnu u strahu od ljotievske mobilizacije. Pria se da su dugo lutali po Semberiji i da ih je u povratku u abac, tanije u selu Popovi, zarobila neka partizanska jedinica. Na alost, umesto da im to bude spas, partizani su im skinuli odeu i obuu i vezali icom, i bez ikakve provere i suenja ih streljali. A bili su to mladii koji u stvari nisu ni metka opalili... Posle nekoliko godina pop Ivan Jankovi je preneo njihove posmrtne ostatke (u dva sanduka) i sahranio na donjoorskom groblju. Rodbina je prilozima podigla spomenik ali nismo smeli da upiemo njihova imena. Na taj nain je likvidirano vie od trideset mladia preteno aka i studenata. 216 Na oglasnoj tabli dananjeg gradskog trga posle 23. oktobra 1944, svako vee u 18 sati isticani su plakati sa imenima streljanih radi zastraivanja stanovnitva. Procenjuje se na osnovu svedoenja (mada se nikad nee
Isto, 80. Dugo posle toga ostala je u argonu surova pretnja ,,Nemoj da te poaljem da plete korpe! kao aluzija na stradanja u savskim vrbacima po osloboenju apca 1944. 216 Isto, Svedoenje Neboje Kujundia, 80; Most, br. 1 i 2, 1997.
215

115

utvrditi precizan broj) da je u periodu od okrobra 1944. do leta 1945. bilo vie od 1.000 smrtnih kazni, veinom bez legalnog sudskog postupka. Najvei deo divljeg ienja obavljen je prvih meseci posle osloboenja, kada je slomljena kima reakciji i narodnim neprijateljima. Kadrovsku strukturu OZN-e i nove vlasti inili su uglavnom ljudi van apca (preteno Loznice), a iz samog grada je bilo malo prvoboraca. Vojvodina. Osloboenjem Vojvodine otpoelo je i ovde ienje ratnih zloinaca i koloboracionista. Proces je vren u uslovima Vojne uprave koja je uvedena 17. oktobra 1944. i potrajala do 15. marta 1945. Titovom naredbom data je vojsci izvrna i sudska vlast u dve vojne oblasti Banat i drugoj koja je obuhvatala Baku i Baranju. Obrazlagana je potrebom breg i efikasnijeg uklanjanja nedaa od naseljenih tuinskih elemenata, obrauna sa petom kolonom, kao i problemima mobilizacije i uvrivanja vlasti. Skuptina Vojvodine formirala je anketni odbor za utvrivanje broja rtava koji je doao, po jo uvek nepotpunim podacima, do vie od 63.000 imena lica rtava Drugog svetskog rata, od toga vie 16.000 posle oktobra 1944. godine svega u vreme Vojne uprave.217 Jedan dokumenat govori da je OZN-a na teritoriji Vojvodine po osloboenju likvidirala 9.668 lica i to najvie Nemaca 6.763 Maara 1.776.218 Sankcionisanje optuenih za ratne zloine i kolaboraciju bilo je samo delom institucionalizovano kroz preke vojne sudove, dok su u veem broju sprovoena divlja ienja. Na ovom prostoru tokom okupacije nije bilo znatnijeg pokreta otpora (bilo
Anketni odbor za utvrivanje istine o stradanju stanovnitva Vojvodine 19411945. Iz izvetaja II odseka OZN-e za Vojvodinu o broju uhapenih i likvidiranih na teritoriji Vojvodine, Partizanska i komunistika represija i zloini u Hrvataskoj 19441946, Dokumenti, 324.
218 217

116

etnikog ili partizanskog), zamanijih akcija protiv okupatora, niti pak izraenih elemenata krvavog graanskog rata vienih u drugim krajevima. Ipak ni ovde se po osloboenju nije moglo bez revanizma, kao i bez politikih i klasnih obrauna kakve je pretpostavljala revolucionarna doktrina. Vojni sud je 2. novembra 1944. u Petrovgradu (Zrenjanin) na osnovu Uredbe o vojnim sudovima (l. 16) osudio na smrt streljanjem devetoricu pripadnika etnikog pokreta iz tzv. Drugog banatskog korpusa. Streljani su: M. Roganovi inovnik okrunog naelstva Petrograda (kao naelnik taba), Lj. Boi sekretar Trgovake komore, V. Niki andarmerijski kapetan, P. Mojsilovi profesor, D. irovi policijski agent, K. Kozlovaki policijski agent, Duan Carevi inovnik, M. Cvetkovi direktor tedionice Dunavske banovine i D. Lipovi penzionisani andarmerijski potpukovnik. Optuenima je zamerano udruivanje radi irenje etnike propagande, agitacija protiv NOP-a, saradnja (inae niim dokumentovana) sa Gestapoom, zloglasnim J. pilerom koji im je navodno omoguavao nabavku oruija. U turom obrazloenju stroge presude se ne navodi konkretna odgovornost za ratne zloine i kolaboraciju niti se dokumentuje priznanje okrivljenih.219 U grupi sa dr Leonom Deakom, velikim upanom Bake i gradonaelnikom Sombora, kao i trojicom maarskih policajaca (Batori G., Konjeki J., Zambori J.) i dva privrednika (Kramer . i Knezi J.) u procesu pred Vojnim sudom u Novom Sadu novembra 1945. osuen je i Milan Popovi, novinar, narodni poslanik i kraljevski senator. Po
219

AJ, DK-110, fasc. 827, br. jed. 253.

117

osloboenju biva uhapen 3. jula, a Oskar Davio posle hapenja objavljuje pamflet protiv njega u Borbi 30. jula 1945. Popoviu je zamerano to se prihvatio uloge poslanika Srba u Hortijevom parlamentu, to je bio u audijenciji kod Hortija, to je zajedno sa B. Dunerskim sazvao u Novom Sadu skuptinu koja je trebalo da osudi NOP i partizane, za propagandu protiv NOP i pomaganje pokreta D. Mihailovia, iako je od istog pokreta stavljen pod slovo Z zbog politike saradnje. Novim vlastima se najverovatnije zamerio i time to je u meuratnom periodu bio predsednik Antikomunistikog komiteta, ureivao Antikomunistiki bilten i prireivao antikomunistike izlobe tokom 1936. Kao jugoslovenski delegat boravio je 1939. u enevi na zasedanju Meunarodne 220 antikomunistike Atante. Odbrana optuenog da je radio sve za bioloki opstanak naroda i da je pomagao svakog kome je mogao, nije uvaena. Popovi se inae pominje kao ovek preko koga je maarska vlada u drugoj polovini 1942. elela da popravi odnose Srba i Maara u vreme njenog pribliavanja Britaniji.221 O objektivnosti Vojnog suda svedoe i sledee kvalifikacije u iskazu sudije u obrazloenju presude: Da li je mogue da je ovek koji je bio poznat jo u meuratnom periodu po svojoj profaistikoj politici i kao protivnik naprednih ideja eleo da pomogne interese naroda i ne bude protivnik NOP-a.
222

Vojni sud u Panevu osudio je Borislava Brankova, novembra 1944, optinskog pisara iz Izbita kod Paneva za verno i revnosno izvravanje svoje obaveze kao pisara
220 221

B. or, Kraljevski senator, Beograd 2003. A. Kasa, Maari u Vojvodini 19411946, Novi Sad 1996, 114. 222 AJ, DK-110, fasc. 827, br. jed. 300.

118

u slubi okupatorske vlasti na 2 godine robije i konfiskaciju imovine.223 Majer Peter, predsednik optine Vatin (Vrac), optuuje se za pomaganje u Nemaca rekviziciji, kao i eksploataciju najamnih radnika i osuuje na smrt streljanjem od strane Vojnog suda u Vrcu novembra 1944.224 Branko Rus, predsednik optine Potporanj, osuen je od Vojnog suda u Panevu na smrt streljanjem i konfiskaciju zbog sauestvovanja u okupacionoj vlasti.225 Kova Katica, zemljoradnik iz Kraljevieva (Kaarevo) kod Paneva, od strane Vojnog suda osuena je zbog eksploatacije najamnih radnika u toku okupacije na 3 godine i konfiskaciju a Miron Maleta, trgovac iz sela Kutilj, zbog verbalnog delikta izjave o rekviziciji Ii u da platim jer neu da dugujem gorem od sebe morao je da provede godinu dana na prinudnom radu.226 Lazar Marinkovi, novinar iz Vrca, urednik lista Nova sloga, osuen je novembra 1944. na 5 godina zatvora s prinudnim radom, zbog sauestvovanja u nemakoj propagandi. Vojni sud narodnooslobodilake oblasti u Petrovgradu (Zrenjanin) osudio je 12. decembra 1944. godine 12 lica na smrt streljanjem zbog kolaboracije i saradnje s okupatorom. Streljana lica su uglavnom bili zemljoradnici iz okoline (selo Kumane), jedan zemljoradnik iz Banatskog Aleksandrovca i jedan privatni nametenik iz Petrovgrada.227 Dokle su ile optube i kazne za saradnju sa okupatorom ilustruje i presuda Vojnog suda u Vrcu od 25. novembra 1944. kojom se Greber Miklo, vlasnik bordela u Vrcu, osuuje na smrt zbog saradnje i
223 224

Isto, fasc. 827, br. jed. 316. Isto, fasc. 827, br. jed. 324. 225 Isto, fasc. 827, br. jed. 335. 226 Isto, fasc. 827, br. jed. 323. 227 Presuda Vieg vojnog suda u Banatu, Politika, 10. decembar 1944.

119

pomaganja okupatora (jer su usluge njegove kue koristili i nemaki vojnici) kao i za eksploataciju radne snage koju su posvedoile poklonice najstarijeg zanata.228 Prema svedoenjima aktera, na periferiji Novog Sada organizovano je javno veanje bana uria i maarskog kapetana Zeldija: Veinu prisutnog sveta, inilo se, inile su pristae osuenika... Poto je oma namaknuta on se usudio da dri govor to je masa odobravala. Ali eta KNOJ-a se tako postavila prema njima, s pukama na gotovs, da nije davale nikakve izglede pomagaima osuenih na smrt. U Rajinoj umi 23. oktobra 1944, nadomak Novog Sada, streljana je grupa vienijih Srba i Maara.229 Po kazivanju R. Novakova iz Novog Sada, njegov otac Stevan Novakov odmah po osloboenju odveden je 5. oktobra 1944. od strane OZN-e i nikad se vie nije vratio: ... Posle nekoliko dana na jednom partizanu sam prepoznao oev kaput... Do kraja 1944. saznao sam da je moj otac narodni neprijatelj i da ne mogu da se upiem u kolu.. .230 Imunije porodice Tanurdi, Dunerski i drugi bile su posebno predmet pritisaka i osvetnikog besa revolucionarnih snaga koji su se ogledali u maltretiranju, osudi pa i likvidaciju pojedinih lanova. N.Tanurdi iz Novog Sada svedoi o tome kako se spasao njegov otac: ... Poto je dobio ozbiljnu dojavu da e biti streljan on se sklonio u Zagreb u kliniku za umobolne dok ne proe prvi udarni talas nasilja...231 Milan Vukov, kurir OZN-e
AJ, DK- 110, fasc. 827, br. jed. 318. B. Dimitrijevi, Graanski rat u miru, 69, Prema navodima M.Vidakovia u- 9. vojvoanska brigada, Novi Sad 1984, 224246. 230 Svedoenje R. Novakova, Suoavanje s totalitarnim nasleem, TV dokument Crveno doba, RTS 2, 2004. 231 Otac Tanurdia se na klinici posvetio izuavanju klasika marksizma-lenjinizma, a na pitanje ta to treba da znai odgovarao je: ,,Neprijatelja treba dobro upoznati da bi mu se odupro. Svedoenje N.
229 228

120

Vojvodine i III brigade KNOJ-a iji je komandir bio izvesni M. Stavri, sea se da je u prolee 1945. u Bakoj likvidirana grupa od 79 visokih oficira Kraljevine Jugoslavije koji su se tek vratili iz nemakog zarobljenitva.232 Milo uput, demobilisani Nediev oficir, prvi put je hapen na Koevju maja 1945, kada se izvukao uz pomo brata Nikole inae partizanskog oficira (zamenik Sime Dubajia). Ponovo je uhapen posle izbora 1945. kada se saznalo da je glasao u oravu kutiju. Lien je slobode marta 1946. u Bakom Brestovcu, gde je sa porodicom bio kolonizovan, ali je patrola OZN-e koja ga je sprovodila doivela saobraajni udes kod Stare Pazove u kojem su svi, osim Miloa, bili teko povreeni. On je nastavio peke ka Beogradu gde je svratio kod roake Milice u umatovakoj ulici posle ega mu se gubi svaki trag, a porodica ni danas ne zna ta mu se desilo.233 Na prostoru Vojvodine, naroito u Banatu i Sremu, bili su esti izgredi i silidejstva sovjetskih vojnika kao i osionosti prema partizanima. Pojedini pijani Rusi terorisali su civilno stanovnitvo, bila su esta silovanja, pljake pa ubistava o emu je M. ilas kasnije prigovorio Staljinu. Profesor dr M. Cvetkovi svedoi o jednom incidentu u Rumi poetkom 1945: ... Dva tri dana kasnije, u komandu ete uleteo je izbezumljeni seljak: ..Brao, drugovi, prijatelji ta li ste! Spasavajte ako boga znate. Upali su pijani Rusi u kuu. uda prave. Otimaju i raznose hranu, razvaljuju burad, napadaju ene, pucaju ubijaju... Jednog

Tanurdia, TV dokument Crveno doba, RTS 2, 2004. 232 M. Lopuina, n. d., 57. 233 Pismo Duana uputa brata Miloevog autoru, Novi Sad, 19. decembar 2005.

121

dana umalo i sam nisam nastradao od jednog pijanog Rusa koji je iznerviran nasumice otvorio vatru. 234 Specifinost Vojvodine u odnosu na Srbiju je to je i ovde antifaistiki rat dobio obeleje socijalistike revolucije, ali i kroz divlja ienja i elemente kolektivne odmazde prema domaim Nemcima i Maarima. Na taj nain udaren je temelj znatne promene etnike strukture pokrajine u posleratnom periodu, pre svega kad je u pitanju nemaka manjina. U raciji, krajem 1944. u vreme Vojne uprave na prostoru Banata, Bake i Baranje stradalo je vie hiljada pripadnika maarske i nemake manjine, iako je ta uprava uvedena izmeu ostalog radi zatite manjinskog stanovnitva. Koriena je okolnost da je dobar deo pripadnika manjina bio iskompromitovan ueem u profaistikim organizacijama (Kulturbund i sl.) ili pak vojnim formacijama, kao i masovni zloini koje je vrio okupator a sauestvovali pojedini pripadnici nemake ili maarske manjine. Maarska manjina, koncentrisana veim delom u Bakoj, osetila je bes oslobodilaca odmah prvih dana posle osloboenja i uvoenja Vojne uprave. O ovim dogaajima moe se pisati samo na osnovu svedoenja rtava i oevidaca, fragmentarnih pomena u memoarima, izjava nosilaca posleratne politike i retko dostupnih dokumenama. Teror nad pripadnicima ove manjine bio je dodatno prouzrokovan masovnim pogromima civila, najvie poetkom 1942, preteno u Bakoj Novom Sadu, urugu, Srbobranu, Starom Beeju, Crvenki i drugde u kojima je stradalo na hiljade Srba, Jevreja i Roma.
M. Cvetkovi, Memoari (neobjavljeno u posedu autora); M. ilas, Razgovori sa Staljinom, Beograd 1990.
234

122

Prema svedoenju Joefa Kmetovia, partizani su u Temerin uli 23. oktobra 1944. a on im je pomogao u uspostavljanju nove vlasti. Pozvao je grupu oficira na veeru poslednjeg dana oktobra, ali je saznavi da su tog dana partizani streljali nekoliko desetina metana otkazao jadikujui: Kako da dovedem u kuu ljude ije su ruke do lakata krvave!.235 Nandor Farka, bivi direktor i osniva novosadskog Foruma, vrativi se s prinudnog rada na koji su ga maarske vlasti oterale tokom okupacije, u Adorjan seoce pored Sente, saznao je da su nepoznate osobe likvidirale skoro celokupno muko stanovnitvo mesta. Zbog toga je u tom mestu bilo gotovo nemogue kasnije formirati mesni odbor KPJ. Farka je kasnije saznao da je slina akcija sprovedena i u Senti, poetkom novembra 1944, nad nekoliko desetina metana privedenih radi raiavanje sumnji, a njihova tela sahranjena na obali Tise. Jednom prilikom kada je postavio pitanje ovih zloina Jovanu Veselinovu arku dobio je odgovor:Treba da razume da se to pitanje ne moe potegnuti, jer je to nerazdvojivo od partije.236 Istraiva Marton Matuska naiao je na sline prie i u drugim vojvoanskim mestima. Na mesnom groblju u Bezdanu sahranjene su sve rtve odmazde, njih oko 100. Sahrana je obavljena tek poetkom 1945, i to zato to su leevi ostali na mestu likvidacije, na ivici umarka Iterbac, i poeli su da ire smrad. U Sivcu, okolina Sombora, stradala je grupa od oko 70 Maara, koji su bili mueni u zgradi poznatoj i danas kao magacin, a odatle su odvoeni na streljanja o emu svedoe preiveli. U Somboru je
235 236

Tito je rekao ,,da., Svedoenje Joefa Kmetovia, Pogledi, br. 2, 1991, 96. Isto, Svedoenje Nandora Farkaa, Pogledi, br. 2, 1991, 96.

123

stradao Ferenc Plank, katoliki upnik iz sela Sivac, a u celoj Bakoj, Baranji i Banatu u odmazdi je poginulo 19 katolikih i reformatskih svetenika, meu kojim i upnik iz Horgoa Itvan Virag (83 godine) kao i Balint Dup, uruki upnik. U Kanjii su rtve bile pokopane pored Tise, no kako su jame bile plitke po otapanju snega mesne vlasti su bile primorane da leeve izvade i dublje zakopaju. Prema svedoenjima blizu Subotice, pored puta za Sentu postoje jame u kojima je zakopano nekoliko stotina rtava, a u blizini grada su postojali logori Mlin i anga. U njima je bio zatvoren i ugledni subotiki advokat dr Singer Bela. ivi svedoci iz Subotice tvrde da je OZN-a u ovom gradu krajem 1944. likvidirala oko 300 njilaa i maarskih faista i njihovih simpatizera. U mestu Lok, izmeu Titela i Novog Sada, kao i u urugu, likvidirana je grupa od nekoliko desetina metana Maara, a potom zakopana na lokalnom interitu. Kod Mola, na putu za Petrovo Selo, polovinom novembra 1944. likvidirano je 90 lica uglavnom maarske nacionalnosti. Bilo je i banalnih osuda, J. Birkai, koja je hranila krave loe pa su neke izgladnele i uginule, kanjena je maja 1945. sa tri godine prinudnog rada od Vojnog suda u Subotici.237 U poznatom logoru koji je bio formiran u bivem nemakom selu Bakom Jarku, iji su zatoenici bili preteno Nemci, nalazio se i prilian broj Maara. Ljudi u ovom logoru su esto umirali, to zbog loe ishrane (bez soli), to zbog tifusa, a sahranjivani u velike nemake katakombe i masovne grobnice.238 Dilema o tome da li je u pitanju bila smiljena partijska politika ili su presudnije bili ratne strasti, motivi osvete i
237 238

P. Ugrinov, Besudni dani, Beograd 2001, 56, 7071, 292. Marton Matuska, Tito je rekao ,,da, Pogledi, br. 2,1991, 97.

124

revanizma, ili i jedno i drugo, ostaje nedovoljno razjanjena. Isa Jovanovi, organizacioni sekretar PK KPJ za Vojvodinu, u svojim memoarima opisuje kako je njega i J. Veselinova pozvao lino Tito u Beograd i navodno prekorio: Kako ste mogli da dozvolite odmazdu nad Maarima, ni krivim ni dunim ljudima koji nisu beali od nas! Kada su odgovorili da o tome oni nita ne znaju Tito je nastavio: Pa tim gore, sekretari PK a ne znaju! Pa to moe da sazna meunarodna javnost, da se pone govoriti da smo za odmazdu. 239 Broj rtava je nemogue precizno utvrditi jer se sve zbivalo u ratnom vrtlogu, na re, stihijski, u pozadini fronta i pod vojnom upravom. Dr andor Mesaro, istoriar, sakupljajui podatke o ratnim zloinima na osnovu podataka pokrajinske komisije doao je do broja od oko 900 ratnih zloinaca maarske nacionalnosti. Veina njih nije doekala osloboenje, jer su znali da e biti pozvani na odgovornost, pa su sa maarskim vlastima ili Nemcima pobegli ispred pravde. Na osnovu razgovora sa bivim naelnikom OZN-e za Vojvodinu S. Kostiem Capom, on procenjuje broj maarskih rtava ak na blizu 20.000. Prema umerenijem i selektivnijem dr A. Kasau za vreme 103 dana Vojne uprave 1945. kao rtve odmazde palo je neto preko 5.000 ljudi, uglavnom Maara u Bakoj, velikim delom i rtava neselektivne pravde. Slini su i podaci M. Portmana prolo je oko 30.000 Maara kroz logore, a oko 5.000 likvidirano broj koji je tek neznatno nii od broja pobijenih Srba u ovom delu Vojvodine od strane maarskih faista.240 Prema jednom dokumentu,
I. Jovanovi, U slubi revolucije , Novi Sad 1986, 198 i 199. Tito je rekao da, Svedoenje andora Mesaroa, Pogledi, br. 2, 1991; A. Kasa, Maari u Vojvodini, 326; M. Portman, Communist retaliation and persecusion, Tokovi istorije, Beograd 2004, 65.
240 239

125

samo je OZN-a likvidirala 1.776 lica maarske nacionalnosti u Vojvodini.241 Nemci, kao najbrojnija manjina u predratnoj Jugoslaviji, koncentrisani preteno u Banatu, jo su gore proli. Kompromitovanost jednog dela Nemaca davanjem podrke okupacionom reimu i delovanjem u raznim politikim, kulturnim i vojnim organizacijama (Kulturbund, SS-divizija Princ Eugen, Hipo-policija, Deutshe Manshafft i dr.) skupo je plaena. Dobar deo nije rado iao u vojnike, mnogi su pod pretnjom smrti primorani da se odazovu u Princ Eugen diviziju u poslednjim godinama rata, a bilo je primera solidarisanja i zatite sa srpskog stanovnitva (sluaj u Sakulama).242 Iako se veliki deo Nemaca povukao strahujui od odmazde oslobodilaca ili zato to je bio ukljuen u okupacioni reim, postojali su svakako i elementi etnikog ienja. Istovremeno s progonom i konfiskacijom imovine nemake manjine (koja je kasnije inila gotovo polovinu zemljinog fonda za agrarnu reformu), udaran je temelj svojevrsnoj socijalnoj revoluciji. Kao narod optereen teretom krivice za uase Drugog svetskog rata i iz ijih redova su poticali najvei vlasnici krupnog kapitala i zemljoposednika u Vojvodini, imao je da izdri odmazdu i bes pobednika nad faizmom, naroito u prvim danima osloboenja i tokom Vojne uprave. Kao i u ostalim krajevima Srbije, radikalni antifaizam je iskorien da bi bio zadat kljuni udarac buroaziji, za koju se dralo da je mahom izdajnika, nepatriotska i da snosi krivicu za ratna stradanja. U Vojvodini, a posebno
Iz izvetaja II odseka OZN-e za Vojvodinu o broju uhapenih i likvidiranih na teritoriji Vojvodine, Partizanska i komunistika represija i zloini u Hrvatskoj 19441946, Dokumenti, 324. 242 U Sakulama kod Paneva, prilikom spaljivanje mesne kancelarije 1942, spreen je pogrom stanovnika na insistirisanje i veliko zalaganje domaih Nemaca, Z. Martinov, Etnikog ienja je bilo, Novi Panevac, br. 5, 1997, 52.
241

126

Banatu, ovaj proces je olakan okolnou da je kapital dobrim delom bio nemaki. U Vojvodini pre rata Nemci su drali 31,2% povrine zemljinih poseda, 3040% zanatskih radnji, 46,7% industrijskih preduzea, 30,8% bankarskog kapitala dok je ukupno uee u nacionalnom dohotku bilo 55%. Do rata, od 369 veleposeda u Jugoslaviji 240 su drali Nemci i Maari.243 Dobar deo optuenih za ratne zloince i saradnju je procesuran, dok je veina bila stradala u divljem ienju koje su sprovodile vojne i bezbednosne formacije. Zavretkom vojnih operacija u ruke komunistikih vlasti palo je oko 200.000 domaih Nemaca koji su na razliite naine doli pod udar represije reima. Oko 60.000 70.000 Nemaca koji su se zatekli u Bakoj uspeli su da na vreme izbegnu, dok isto toliki broj to nije eleo ili nije uspeo da uini.244 Najpre je odlukom AVNOJ-a od 21. novembra 1944. primenjen princip kolektivne krivice nad domaim Nemcima kojima su potpuno uskraena ljudska i graanska prava, imovina konfiskovana a ogromna veina preostalih se nala u logorima gde je mobilisana za prinudni rad. Bilo je vie tipova logora radni, deji, bolniki pa i logora smrti za najtee sluajeve. Postojanje logora za nemako stanovnitvo objanjavano je potrebom zatite od odmazde. Prema podacima jugoslovenskih vlasti, na teritoriji Vojvodine postojala su 22 logora sa 96.769 lica i to: dece 24.403, staraca 19.953, zrelog doba 52.413. Sovjeti su odveli 3.121, a broj umrlih u logoru je 9.680. U logorima su vladali loi uslovi, a logorai su slabo hranjeni i izmueni tekim fizikim radom masovno umirali.
B. Petranovi, Istorija Jugoslavije I, Beograd 1988, 29 i 58. Z. Janjetovi, The Disapperance of the Germans From Yugoslavia: expulsion or emigration? Tokovi istorije,12, Beograd 2003, 86.
244 243

127

Neretko su razdvajani roditelji od dece, a Nemice koriene kao nalonice komunistikih funkcionera.245 Zatvarani su u barake i fabrike hale i do 500 ljudi u jednoj. Bilo je i sluajeva muenja, streljanja zarad osvete i iivljavanja nad logoraima. U Petrovgradu je 4. oktobra 1944. deset Nemaca iz oblinjeg logora streljano (meu kojima i poznati lekar dr Necl) za odmazdu to je jedan partizan podlegao ranama u bolnici. Koar Bauer je streljan, iako su u njegovoj radionici radili i neki komunisti. Samo u Srpskoj Crnji je za nekoliko dana osueno na smrt javnim streljanjem 160 Nemaca, a u Staroj Kanjii za samo jedan dan 18 Maara.246 Kristina Laitenberger, preiveli logora logora Knianin, svedoi: U jednom trenutku jedna ena zajedno sa troje dece koja je usled nezdravog naina ivota bila prepuna vai iva je spaljena.. Logorai su bili kanjavani i na taj nain to su drani u vodi do kolena i po celu no, a izgladneli kosturi logoraa izazivali su samilost Srba iz oblinjih naselja koji su im tajno doturali hranu. Uprava logora je takvu hranu redovno plenila i njome hranila pse. ... Poto je u logoru bilo dosta male tek roene dece ona su usled tekih i nehigijenskih uslova, masovno umirala, njihova tela su tovarena na jedna ovea kolica i sahranjivana u zajednikim grobnicama. 247 Prema zvaninim izvorima u logorima je umrlo 9.860 lica, a veliki broj, prema procenama i vie hiljada, Crvena armija je deportovala za Sibir. Najvei logori nalazili su se kod sela Tomaevac u blizini Zrenjanina (Stari mlin),
245 Pregled brojnog stanja civilnih logora i logoraa na teritoriji AP Vojvodine, AJ, CK SKJ, Komisija za narodnu vlast; Politika, 28. mart 1994; Z. Janjetovi, Nemice u logorima za folkdojere u Vojvodini 1944 1948, Srbija u modernizacijskom procesima XX veka, Beograd 1998, 498. 246 P. Ugrinov, Besudni dani, 21, 41, 146. 247 Svedoenje preivelih logoraa Kristine Laitenberger i Elizabet Fraengi, TV dokument Crveno doba RTS 2, 29. februar 200.

128

Kikinde (Mlekara), kod Bele Crkve, u Bakom Jarku, Knianin, Gakovo, Molino i drugi.248 Samo logor Knianin, jedan od najveih, imao je 30. aprila 1946. oko 18.000 logoraa od ega 8.288 dece do 14 godina. Nemci su angaovani kao besplatna i pouzdana radna snaga oko ijeg angaovanja su se preticale dravne institucije zbog kvaliteta u obavljanju poslova.249 Najee je to bila obnova infrastrukture i raiavanje ratom poruenih gradova. Prema podacima udruenja nestalih, smatra se da je ukupno umrlih od tekih uslova u logorima ili ubijenih u periodu 1944 1948. bilo 34.645 lica, od ukupno oko 130.000 koliko ih je do tada ivelo u ovom delu Jugoslavije. Neki drugi izvori navode ak 46.000 mrtvih i nestalih u istom periodu.250 Taan broj logora i interniranih je gotovo nemogue danas precizno utvrditi, ali prema nekim istraivanjima u maju 1945. u logorima ili naseljima sa specijalnim reimom (njih oko 40) ukupno je boravilo vie 70.000 Nemaca i 30.000 Maara. Istovremeno navodi se da je krajem 1944. i poetkom 1945. deportovano izmeu 20.000 i 30.000 domaih Nemaca (preteno ena) na prinudni rad Sovjetski Savez.251 Prema jednom izvetaju OZN-e, u Jugoslaviji je krajem 1945. bilo 130.380 Nemaca od toga 117.485 logorisanih, preteno u Vojvodini 105.740 (30.745 mukaraca, 54.099 ena i 20.896 dece). Jedan drugi dokument OZN-e navodi da je ova sluba streljala
Z. Martinov, Etnikog ienja banatskih Nemaca je bilo, N. Panevac, br. 5, 1997, 52. ilas navodi da su Nemci, uveni po marljivosti i savesnosti, angaovani na gradnji Centralnog zatvora (CZ), M. ilas, Vlast, London 1983, 10. 250 Udruenje nestalih i ubijenih Nemaca, Projekat suoavanje sa totalitarnim nasleem, TV emisija Crveno doba, 29. februar 2004, RTS 2, M. Portman, n. d. 251 Z. Janjetovi, Disapperance of the Etthnic Germans From Yugoslavia: expulsion or emigration?, Tokovi istorije, Beograd 2003, 66; Bitween Hitler and Tito, Disaperance of the etnic germans from the Vojvodina.
249 248

129

6.763 Nemaca u Vojvodini.252 O razmerama progona i prinudne emigracije domaih Nemaca dovoljno govori i podatak da ih je u predratnoj Jugoslaviji bilo po popisu iz 1931. godine 512.207 (pred rat oko 558.000) a na prvom posleratnom samo 55.337 lica (danas svega oko 5.000). Kao istorija sluaja i primer oite revolucionarne promene etnike strukture moe se uzeti Panevaki okrug, jedan od etniki najarolikijih i sa brojnom nemakom manjinom. To jasno pokazuje i procentualno uee ove manjine u ukupnom broju stanovnika pre i posle Drugog svetskog rata: 253 grad Panevo: 7872 (35,6%) 1406 (4,6%) srez Panevo : 15.954 (33,9%) 4077 (7,9%) ukupno: 23.826 (34,5%) 5483 (6,6%) 1931. 1948. Drastian primer su biva nemaka sela Kraljevievo (Francfeld) sa 97,6% i Jabuka sa 82,5% Nemaca, koja su posle rata potpuno oiena sa svega 3-4% preostalog nemakog stanovnitva, a na njihova konfiskovana imanja naseljeni kolonisti. U Dolovu, gde je bilo svega petnaestak porodica folksdojera koji su od nemakog znali samo Guten Tag i tokom rata su gledali svoja posla, gotovo svi su deportovani u logor. O jednom takvom ienju u
Izvetaj II odseka OZN-e za Vojvodinu o broju uhapenih i likvidiranih na teritoriji Vojvodine, Partizanska i komunistika represija i zloini u Hrvatskoj 19441946, Dokumenti, 312 i 325. 253 S. Cvetkovi, Etnike promene u Panevakom srezu 19441953, diplomski rad, Filozofski fakultet 2001, 36.
252

130

okolini Paneva svedoi i B. Peki ... kada je u Bavanite umarirao Deliblatski partizanski odred sa hromim, brkatim komandirom... Pokupili su veinu domaih Nemaca i zatvorili ih u kolu. Meu njima su bili i oni kojima su Srbi dosta dugovali... Stotinak polunagih ljudi i ena, vezanih po dvoje icama sputalo se u uvalu i tonulo u maglu... Komandir D. R. podigao je mainku i ispalio u uvalu prvi rafal. Vojnici su vatru prihvatili ... Ubijeni su nestali u magli. Meu ubijenim Nemcima iz sela bila je i E. D devojica koju sam voleo.. 254 Slini sluajevi izliva besa su zabeleeni i u susednim nemakim selima Mramorku, Omoljici, Jabuci i Starevu. Porodica dr Julijasa nura iz Vrca, uvenog stomatologa koji je imao ordinaciju do hotela Maestik u Beogradu i bio veliki prijatelj Srba, po osloboenju je zatvorena u logor a kasnije Zabelu da bi poetkom 50-ih svi emigrirali za Nemaku. Broj Nemaca u okrugu do 1948. u odnosu na 1931. smanjen je za oko 80% to je posledica nekoliko faktora: dobrovoljnog ili prisilnog iseljavanje stanovnitva u Nemaku tokom i posle 1944; progona, likvidacije i osvete od strane pojedinih jedinica Crvene armije i NOVJ; umiranja u logorima zbog loih uslova; deportacija vie hiljada od strane Crvene armije u Sibir; na kraju kao osoben vid socijalne mimikrije izjanjavanjem kao Maar ili Srbin (ree) nadajui se tako povoljnijem drutvenom statusu. Na taj nain u periodu 19441953, uz priliv oko 35.000 preteno srpskih kolonista, iseljeno je preko 20.000 Nemaca ime je potpune promenjena etnika struktura stanovnitva, destabilizacijom bimodalnih i plurimodalnih struktura naselja i tendencijom stvaranja stabilne srpske
254

B. Peki, Godine koje su pojeli skakavci II, 145.

131

veine u skoro svim mestima ovog okruga. Slian proces odvijao se i u ostalim mestima u Vojvodini gde su Nemci bili zastupljeni u znatnijem broju (Vrac, Bela Crkva...). Kada je re o sudbini domaih vaba tu postoji i terminoloki spor izmeu nemake i srpske istoriografije. Dok nemaka pre svega govori o njihovom progonu i genocidu, domaa istoriografija je uglavnom upotrebljavala termin emigracija. Zoran Janjetovi, koji podrobno istrauje ovaj fenomen, u novije vreme vie koristi termin indirektan progon (indirect expulsion).255 * Plan ili spontana osveta? Da proces divljeg ienja prvih meseci po osloboenju nije bio samo spontan i anarhian izliv besa i osvete u ratnim i poratnim uslovima ve u velikoj meri faza planske etapne revolucije, moe se zakljuiti i iz svedoenja njenih aktera i nosioca. Na primer, visoki funkcioner slovenake OZN-e Albert Svetina Erno, tada pomonik efa slovenake OZN-e, kae: Na sastanku Vrhovnog taba u Drvaru maja 1944. gde su bili A. Rankovi, A. Jovanovi, E. Kardelj razgovaralo se o kraju rata i zakljueno je na osnovu ruskog iskustva da treba zapoeti obraun s pripadnicima nacionalnih snaga, saradnicima i kvislinzima Likvidirajte to pre i to vie, dok traju borbe za osloboenje zemlje rekao nam je pretpostavljeni Maek i naredio da napravimo spisak slovenakih kolaboracionista....256 Podatak da je OZN-a u poetku imala dozvolu da bez odluke suda ukloni svakog
Z. Janjetovi, Disapperance of the Etthnic Germans From Yugoslavia: expulsion or emigration?, Tokovi istorije, Beograd 2003, 66. 256 M. Lopuina, n. d., 124.
255

132

za koga posumnja da bi mogao da ugrozi novu vlast nalazimo u izjavama drugih partizanskih funkcionera (M. ilasa, M. Trenjia, A. Rankovia...).257 Koa Popovi u izjavi za Politiku tada otvoreno kae: Pravda obuhvata osvetu, pravda ukljuuje i osvetu. 258 Skoro objavljena poverljiva prepiska OZN-e za Hrvatsku i A. Rankovia govori da je ienje terena kontrolisano i podsticano sa najviih instanci i da su lokalni ogani revnosno izvetavali centralu o broju likvidiranih narodnih neprijatelja sa ili bez suda.259 Tek krajem 1944. i poetkom 1945. stiu prvi signali od najviih zvaninika OZN-e da ovakvu praksu treba napustiti i prei na institucionalizovaniji oblik represije prema narodnim neprijateljima. Najpre A. Rankovi, a zatim i Slobodan Penezi Krcun 25. decembra 1944. pozivaju da treba prestati sa praksom ubijanja protivnika bez suenja. Ispovesti rtava u Srbiji su podudarne u stavu da su besomuna streljanja prestala u drugoj polovini februara 1945, od kada se sve vie ilo na sudske procese pred vojnim sudovima.260 I u literaturi se navodi akt OZN-e za Srbiju od 9. februara 1945. koji je uputio S. Penezi svim operativcima u Srbiji. Na osnovu tog akta jasno se uoavaju dotadanje anomalije kao i novi prioriteti: ..1) Niko ne sme biti uhapen, a da za to nema dovoljno razloga a odluka se donosi na osnovu prikupljenih podataka 2) Istraga se sprovodi u najkraem roku, na sasvim korektan nain 3) Posle istrage okrivljeni se predaju sudu na dalji postupak u kome mi nemamo vie
257 258

M. ilas, Vlast; M. Trenji, Vreme razlaza, Beograd 1988; D. Boi, Crveni metak. Politika, 28. oktobar 1944. 259 Partizanska i komunistika represija i zloini u Hrvataskoj 1944-1946, Dokumenti. 260 S. Bankovi, U predvoriju pakla, Vrac 1991.

133

nikakvog udela i uticaja 4) Organi OZN-e ne smeju se meati u rad jedinica Narodne odbrane 5) Ne treba dozvoliti da hapenje vri svaka komanda ili ak svaki pojedinac na svoju inicijativu i da stvara u svakom srezu zatvor 6) Teite rada baciti na prikupljanje i stvaranje mree za kontrolu sumnjivih lica, kontrolu privrede, saobraajnih sredstava i o tome nas redovno izvetavati. Obratiti panju na gonjenje etnikih trupa koje se do sada nisu pojavile. Budite obazrivi kada su u pitanju seljaci. Naa nareenja treba shvatiti ozbiljno i reagovati brzo na njih jer su u pitanju mobilni seljaci a ne zlikovci. Iste treba putati odmah, sa koljaima i oficirima treba postupati prema ranije izdatom uputstvu.261 Ovo nam, ako je istina, dosta govori o vrstama zloupotreba ovlaenja i represiji kojoj su bili skloni OZN-a, njeni elnici i aktivisti posle oktobra 1944. Gonjenje neprijatelja revolucije i kolaboracionista u novoj fazi trebalo je da preuzmu sudovi (vojni, narodni i sudovi asti) uz pomo OZN-e i Dravne komisije za suenje ratnim zloincima i saradnicima okupatora. OZN-a je ipak nastavila da vri pogubljenja po svojim nedoslednim kriterijumima sve do kraja 1945, kada je navodno na sednici Centralnog komiteta Tito uzviknuo: Dosta s svim tim smrtnim kaznama i tim ubijanjem. Smrtna kazna nema vie nikakvo dejstvo! 262 Procene rtava divljeg ienja. Danas je nemogue doi do preciznijih brojki onih koji su stradali kao rtve ove faze revolucije ili osvete oslobodilaca, jer o njemu ne postoje pisani tragovi, a sve se zbivalo u vreme kada oruje
261 262

Navodi se akt Strogo pov. br. 345 od 9. februara 1945, M. Lopuina, n.d., 58. M. ilas, Vlast, 51.

134

na frontovima jo nije utihnulo. Procene koje se mogu uti na osnovu retkih arhivskih dokumenata, izjava jo ivih i aktera, svedoka i rtava na stranicama raznorode literature i publicistike vrlo se razlikuju. Strani istraivai iznose kontroverzne procene o broju rtava divljeg ienja u Jugoslaviji. Grof Nikolaj Tolstoj navodi broj od neverovatnih 350.000 lica ubijenih tokom 19441945. u Jugoslaviji. Majkl Liz, britanski istoriar naklonjen D. Mihailoviu, procenjuje na oko 250.000 rtava u Jugoslaviji i oko 100.000 u Srbiji. Dr Ljubo Sirc, profesor politike ekonomije na Glazgovskom univerzitetu i direktor Centra za prouavanje komunistikih ekonomija, koji je i sam bio u partizanima, procenjuje rtve tokom 19441945. ak na 300.000 lica. Za razliku od njih M. Viler, koga je Britanski sekreterijat imenovao slubenim istoriarem za delovanje SOE u Jugoslaviji, iznosi mnogo umereniju procenu od svega 40.000 u celoj Jugoslaviji, a Meklejn u svojim memoarima navodi neto preko 2.000 u Beogradu. 263 Takoe se razlikuju procene koliko je bilo rtava krvavog prolea 1945. nad izruenim zarobljenicima u Sloveniji. Dok broj rtava masakra na Koevju, Tahorju i Kamnikoj umi maja 1945. i po zavretku rata (slovenakih domobrana, srpskih dobrovoljaca, crnogorskih etnika, vie desetina pravoslavnih svetenika na elu sa mitropolitom Joanikijem) istraivai manje-vie slono procenjuju na izmeu 20.000 i 30.000 dotle se ne slau u proceni broja rtava ustaa kod Blajburga. D. Bilandi, hrvatski istoriar, iznosi procenu o ak 200.000 ustaa, koju
Nikolaj Tolstoj, Ministar i masakri, London, 1991; M. Liz, Silovanje Srbije, Beograd 1994, 334; M.Viler, Yugoslav matters to the West ,The Daily Telegraph, London, March 9, 1991.
263

135

podrava i ljotievski emigrant iz Klivlenda B. Karapandi. Umereniji je M. Liz koji pie o 60.000 80.000 to je cifra koja se najee susree u literaturi. Britanski kapetan Tompson navodi da je snagama JA izrueno 26.339 osoba, od toga 7.716 etnika i ljotievaca. Prema iskazu svedoka, kao glavni protagonisti ovih masovnih odmazdi u okolini Trbovlja, Pohorja, Kamnika, Postojne, Blajburga i drugde pominju se: major Sima Dubaji, komandant III armije Kosta Na, pukovnik KNOJ-a Jovo Kapii, general Peko Dapevi, general Petar Drapin,264 S. Penezi, A. Rankovi i drugi. M. Basta i K. Na priznaju samo da je bilo vie hiljada izruenih, ali ne i ta se sa njima desilo. ilas kae da je streljano vie od 20.00 ali manje od 30.000 ljudi. V. erjavi navodi da je tokom Drugog svetskog rata poginulo 209.000 kolaboratera i kvislinga. MUP FNRJ je poetkom 1949. saoptio da je u zavrnoj fazi rata zarobljeno 221.287 okupatorskih i 120.158 kvislinkih vojnika. Slovenaka dravna komisija i specijalno odeljenje u MUP-u evidentirali su oko 400 lokacija na kojima su vrene masovne egzekucije dok se broj likvidiranih procenjuje na vie od 100.000. Kao rezultat policijske istrage Pomirenje, koju je vodio inspektor Petar Jamnik, podignuta je ak krivina prijava protiv tadanjeg zamenika OZN-e za Sloveniju Mitje Ribiia zato to je stavio na spisak vie hiljada ljudi poetkom 1945. koji su zatim likvidirani. Za istu stvar ga je optuio i visoki funkcioner OZN-e Albert Svetina u TV
General Petar Drapin, panski borac, pominje se kao nestabilna linost nasilnog ponaanja ,, ljut i naprasit i istovremeno sklon panici i oaju, sitan rastom, nosio je pitolj do kolena , zbog anarhinog i nasilnog ponaanja (streljanja za sitnicu) u Hercegovini juna 1942. iskljuen iz KPJ i raalovan, kasnije ga Tito rehabilitovao i poslao u Sloveniju gde je zasluio in generala armije. Ubio se u nervnom rastrojstvu 2. novembra 1945. S. Skoko, Krvavo kolo Hercegovako 19411942, Beograd 2000.
264

136

emisiji Zloin ne zastareva. 265 U Hrvatskoj je izgleda sticajem razliitih okolnosti (oportunizam, masovna ustaka emigracija, relativno kratak period ratnog stanja..) revolucionarno ienje bilo neto manjeg intenziteta. Posebno je u tom smislu znaajna depea A. Rankovia OZN-i za Hrvatsku od 15. maja 1945. u kojoj se kae: Va rad u Zagrebu je nezadovoljavajui. Za 10 dana u osloboenom Zagrebu streljano je samo 200 bandita. Radite suprotno od naih nareenja jer smo rekli da radite brzo i energino i da sve svrite u prvim danima. Drugi dopis OZN-e izraava nezadovoljstvo radom Vojnog suda bjelovarskog podruja, jer za mesec dana nije izrekao nijednu smrtnu kaznu. Na teritoriji VI korpusa u periodu 15. novembra 1944 1. januara 1945. likvidirano je samo 215 narodnih neprijatelja ukljuujui i domobranske oficire. Publikovani dokumenti, osim toga da se sve odvijalo u reiji i sa znanjem OZN-e, potvruju i masovnu praksu prelaska domobrana u partizanske jedinice. Na bazi skoro objavljene grae mogue je identifikovati oko 6.800 ubijenih vojnika i civila, pri tom ne uzimajui u obzir neodreene navode o likvidacijama i streljanja prema sudskim presudama. 266 Licitacija brojevima rtava u Srbiji u mnogome je bila odreena suprotstavljenim ideolokim pogledima istraivaa budui da se radi o velikim brojevima i teko proverljivim navodima. V. ureti iznosi procene rtava
D. Bilandi, Moderna hrvatska povjest, Zagreb 1999, 187; B. Karapandi, Jugoslovensko krvavo prolee, Beograd 2001; M. Liz, n. d., 334; Borba, 9. februar 1945; V. erjavi, n. d., dr Pavle Miloevi navodi niz svedoenja preivelih iz masakra u Sloveniji, Privatna arhiva P. Miloevia, Masakr antikomunistikih jedinica u Sloveniji 1945, M. ilas, Vlast; Ribii optuen za genocid nad domobranima, 25. maj 2005. B92, Beta. Meu ubijenim kod Zidanog Mosta nalazio se i brat Svetozara Vukmanovia Tempa Luka sa jo 73 svetenika SPC, likvidirani su maja 1945. S.Vukmanovi, n. d., 56. 266 Depea Vrhovnog taba JA A. Rankovia upuena OZN-i za Hrvatsku, Partizanska i komunistika represija i zloini u Hrvataskoj 19441946, Dokumenti, 113; Isto, 46 i 7387.
265

137

crvenog terora na preko 100. 000. Najsveobuhvatnije publicistiko istraivanje o ovoj temi, sa stotinama anketiranih aktera, rtava i svedoka irom Srbije, sproveo je proetniki asopis Pogledi 1991. Ukupan broj rtava procenjen je na 150.000 samo u Srbiji, a data je i procena na osnovu teko proverljivih i ne uvek pouzdanih svedoenja za pojedine gradova (Beograd 10.000, Poarevac 2.800, Uice 3.000, Ni 12.000, Zajear 8.000, Valjevo 4.000, Aranelovac 3.600, Gornji Milanovac 800, aak 1.500). Kontroverzni publicista, blizak obavetajnim strukturama, M. Lopuina u knjizi o OZN-i Ubij blinjeg svog procenjuje broj likvidiranih od OZN-e u Srbiji na vie od 50.000. S. Mirkovi, jedan od aktera i bivi visoki funkcioner vojske, uestvujui u diskusiji na ovu temu u TV emisiji kae da broj nije vei od 10.000 u Srbiji i da se radi uglavnom o ljudima koji su odgovorni za ratne zloine i izdajnicima; uz to, voeno je po njemu i 2.0003.000 sudskih procesa. . Rodi, istoriar, tvrdi da je u Srbiji na osnovu raspoloivih podataka osueno 652, a streljano samo 225 lica. Mladi istraiva G. Davidovi objavio je 6.667 imena stradalih lica u aku i okolini u periodu 19411958. od toga preko 2.300 posle oktobra 1944. Udruenje politikih zatvorenika i rtava komunistikog reima daje procene na ak oko 150.000 u Srbiji i Crnoj Gori, a vie od 20.000 u Beogradu do polovine 1945. godine. Anketni odbor skuptine Vojvodine prema nepotpunim podacima izbrojao je preko 63.000 lica stradalih 19411945, od toga oko 16.000 posle oktobra 1944. 267
Partizanski zloini u Srbiji 19441945, Pogledi br. 2. 1991; M. Lopuina, n. d., 126; TVemisija Utisak nedelje, Studio B, 21. januar 2003, Izjava Stevana Mirkovia, Podaci Udruenja politikih zatvorenika i rtava komunistikog reima; Fantomske cifre, Politika, 2. septembar 2003; G. Davidovi,
267

138

M. Trenji, visoki funkcioner OZN-e i naelnik XII kvarta u Beogradu, uesnik u likvidaciji narodnih neprijatelja, za asopis Krug kae da je po njegovoj proceni na osnovu iskustva iz njegovog kvarta (likvidirano preko 800) broj rtava divljeg ienja u Beogradu blizu 10.000, a u Srbiji vie od 30.000. Blizu ove procene su i kalkulacije demografa V. erjavia i B. Koovia koji procenjuju samo srpske rtve po osloboenju u Beogradu oko 10.000 i u Srbiji na neto preko 10.000. Ozna Bata Tomaevi, uesnik u oslobaanju Beograda, tvrdi da je u Beogradu likvidirano po njegovoj proceni neto manje oko 7.000 lica. U monografiji o smrtnoj kazni I. Jankovi procenjuje broj sudski izreenih smrtnih kazni u Srbiji tokom 19441945. na oko 5.000. Politika je od oktobra 1944. do jula 1951. donela vesti o 1.657 izreenih smrtnih kazni zbog kolaboracije i ratnih zloina, a samo tokom 19441945. oko 1000. M. Portman, konsultujui mnogobrojne i razliite procene, zakljuuje da je najpribliniji broj mrtvih u politikim obraunima 19441950. oko 180.000 u Jugoslaviji, od ega u Srbiji blizu 75.000 i to Srba oko 20.000 (10.000 samo u Beogradu), kao i 50.000 nemakih i 5.000 maarskih civila. Tu dodaje i blizu 3.000 legalno pogubljenih.268 Postoje indicije da je u Jugoslaviji broj rtava revolucionarnog terora neposredno po pobedi nad faizmom relativno vei nego u drugim zemljama Istone Evrope, budui da je bio uslovljen izrazitim nacionalnim
Zatamnjena prolost III, aak 2004, 462; Pogledi, specijalno izdanje, br. 1, 2004; Anketni odbor Skuptine Vojvodine za utvrivanje istine o stradanju stanovnitva 19411945, 2005. 268 Intervju M. Trenjia Osloboenje Dedinja, Krug, br. 8, 1999; M. Lopuina, n. d., 119; I. Jankovi, Smrt u prisustvu vlasti, Beograd 1983, 195; M. Portman, Communist retaliation and persecution, Tokovi istorije, Beograd 12/2004, 74; V. erjavi, Demografski i ratni gubici Hrvatske u II svetskom ratu i porau, SP br. 3, Zagreb 1995.

139

protivrenostima, velikim rtvama i zloinima u ratu, snanim i suprotstavljenim pokretima otpora, krvavim graanskim ratom kao i jakim snagama kolaboracije. Ne treba zanemariti da se ovaj proces odvijao dok se na tlu Jugoslavije, pa i Srbije, jo uvek vodio rat protiv faizma, dok su odjekivali plutoni s Sremskog fronta, dok su se gonile snage poraenog neprijatelja u graanskom ratu, pa je ova ratna psihologija i atmosfera podgrevala osvetnike i represivne apetite kod snaga revolucije i antifaizma. Sasvim drugo je pitanje koliko je meu njima bilo stvarnih ratnih zloinaca i kolaboracionista, naroito onih koji zasluuju smrtnu kaznu, ali je sigurno da ogromna veina ak i po priznanju samih aktera smrt nije zasluivala. Tanije procene divljeg ienja, ako su upte i mogue, morale bi saekati otvaranje relevantnih policijskobezbednosnih arhiva. Ipak, na osnovu viegodinjeg istraivanja, ako se uzme u obzir i broj rtava kolektivne osvete nad nemakom i maarskom manjinom i umiranja zbog neljudskih uslova u logorima i zatvorima (oko 35.000), kao i masovne likvidacije izruenih zarobljenika, rtve terora po osloboenju Srbije tokom 19441945. zaista ne bi mogle biti puno manje od 60.000, a u celoj Jugoslaviji od 150.000 lica.

140

Beleka o autoru Mr Cvetkovi Sran (1972-), istraiva-sardnik na Institutu za savremenu istoriju. Osnovne studije zavrio na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao na Katedri za Istoriju Jugoslavije 2000. s temom Etnike promene u Panevakom srezu 1944-1953. Magistrirao 2005. na Filozofskom fakultetu u Beogradu tezom Represija u Srbiji 1944-1953. u klasi profesora Ljubodraga Dimia prosenom ocenom (9.25) na postdiplomskim studijama. Oblast interesovanja su mu dravna represija, ljudska prava i Hladni rat o emu je objavio vie radova u strunim asopisima, uestvovao na naunim skupovima i tribinama i odrao vie predavanja posveena ovim temama. Koautor je knjiga Velike sile i male drave u Hladnom ratu (2005) i Korupcija i razvoj moderne srpske drave (2006). U tampi je knjiga Izmeu srpa i ekia, Represija u Srbiji 1944-1953. ivi i radi u Beogradu. Adresa: .akovia 52/3Beograd e-mail:cvele72@yubc.net tel.:011 334 16 54 063 111 44 54

141