You are on page 1of 5

Matina ploa

Matina ili osnovna ploa je najvanija tampana ploa u raunaru. Na njoj se nalaze mikroprocesor, ROM, kao i vie konektora u koje se ubadaju druge tampane ploe sa odreenim funkcijama (zvuna, grafika, TV i mrena kartica, modem, RAM, kontroleri diskova isl.) Pored navedenih elemenata, na matinoj ploi se nalaze i juni i, najee, severni most. Matina ploa slui za objedinjavanje i komunikaciju delova raunara, te znatno utie na celokupne performanse. Zbog toga je prilikom izbora sastava raunara veoma vano odmah odabrati dobru matinu plou. Matine ploe su tokom vremena preuzimale na sebe sve vie i vie funkcija ostalih delova raunara. Tako, vrlo brzo su se pojavile ploe koje imaju ugraenu grafiku karticu, zatim ugraenu i zvunu karticu, pa mrenu itd. Ovakve ugraene (ili integrisane) kartice uglavnom vae za manje kvalitetne nego spoljanje, premda se ta razlika tokom vremena smanjuje, to naroito vai za zvune i mrene kartice. Delovi matine ploe ipset Glavni deo koji vee sve ostale delove sa procesorom i alje informacije procesora ostalim delovima. Sastoji se iz dva dela: NorthBridge i SouthBridge.

NorthBridge je direktno konektovan sa procesorom (CPU) preko FSB-a (Front Side Bus ili Magistrala) to omoguava brzo pristupanje podacima iz memorije i grafike kartice. Od njega najvie zavise performanse matine ploe zbog ega je on integrisan u matinu plou i ne moe da se menja. Southbridge je sporiji od Northbridge-a. Zbog toga sve informacije iz procesora idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je pomou magistrala spojen na PCI, USB, zvuni ip, SATA i PATA konektore i tako dalje. Socket Socket odreuje koji procesor moemo da stavimo u matinu plou. Nemogue je staviti AMD procesor u matinu plou koja podrava Intel socket (i ipset). Ispod emo nabrojati neke od najpoznatijih socketa:

Socket 478 - Za starije Pentium i Celeron procesore Socket LGA775 - Za nove Intel Pentium 4 proceosore Socket A - Za stare AMD Athlon procesore Socket 754 - Za AMD Sempron i neke AMD Athlon procesore Socket 939 - Za najnovije i najbre AMD Athlon procesore

BIOS Basic Input/Output System (BIOS) kontrolie primitivne funkcije raunara i svaki put proverava svoje stanje kod paljenja raunara. Memorijski slotovi Slue kao dom za RAM memoriju, obino ih ima vie. PCI slotovi PCI (Peripheral Component Interconnect) konektori za zvune, TV, mrene pa i grafike karte. AGP port Accelerated Graphics Port (AGP), konektor namenjen za grafike karte, karakterie ga vea brzina od PCI-a. IDE konektori Integrated Drive Electronics (IDE), slui za spajanje PATA hard diskova, optikih ureaja (DVD/CD-ROM/RW). Obino imamo dva ovakva konektora.

SATA konektori Serial Advanced Technology Attachment (SATA) je neto novijeg datuma nego PATA, slui za konektovanje SATA hard diskova i donosi bolje mogunosti. sam konektor je neto manji i praktiniji. USB prikljuci Universal Serial Bus (USB) slui za prikljuivanje spoljnih ureaja (tampaa, memorijskih tapia...). Najnoviji standard je USB 2.0 koji je mnogo bri od starog USB 1.1. Legacy konektori Zastareli i prevazieni konektori (serijski i Paralelni), jo su uvek tu radi podrke za starije ureaja iako se sve manje koriste, jer ih karakterie mala brzina. Konektori za periferije Konektori za mi i tastaturu su takoe veoma dugo sa nama i nisu se previe menjali. Danas se sve vie mievi i tastature (rijee) prave za USB standard. CMOS baterija Pamti neke vitalne i osnovne postavke. Sadri u sebi sistemski sat. Integrisani delovi Veina ploa danas ima ve ugraene audio (zvune), mrene pa i grafike ipove. Naponski konektor Preko njega matina ploa dobija struju (preko razvodne kutije) i dalje je deli ostalim delovima na matinoj ploi.

Procesor
Procesor (u raunarstvu) je izvrna jedinica prima i izvrava instrukcije proitane iz odgovarajue memorije. Kada se kae samo procesor najee se misli na centralni procesor (engl. central processing unit CPU, centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori specijalnih namena kao to su procesori signala, razni grafiki procesori, itd. Sam po sebi procesor ne ini raunar, ali je jedan od najvanijih delova svakog raunara.

Prvi procesori su bili mehaniki i praktino nisu bili zaseban deo raunara (npr. kakve je projektovao arls Bebid) zatim elektromehaniki (relejni) pa na bazi elektronskih vakuumskih cevi i bili su jako veliki. Do znaajnog smanjenja dimenzija i poveanja performansi dolo je upotrebom tranzistora (miniprocesori) i, u drugoj polovini 20. veka, integralnih kola (mikroprocesori).

Organizacija procesora
Centralni procesori obino sadre:

Upravljaku jedinicu (engl. control unit), koja upravlja radom ostalih komponenti, konkretno operacione jedinice. U ranim danima raunarstva se funkcionalnost upravljake jedinice mahom realizovala hardverski (oiena realizacija), dok se danas tipino koristi mikroprogramska realizacija, gde se rad procesora, ukljuujui i njegov set instrukcija, implementira kroz mikroprogram. Operacionu jedinicu (engl. execution unit), koja tipino sadri: o Aritmetiko-logiku jedinicu (engl. ALU - Arithmetic logic unit), koja vri aritmetike i logike operacije. o Registre, koji slue za privremeno skladitenje podataka pri izvravanju programa (registri opte namene), kao i za uvanje informacija o trenutnom stanju programa koji se izvrava (programski broja, pokaziva steka, prihvatni registar instrukcije, programska statusna re i dr.) Podsistem za vezivanje sa memorijom i periferijama

Moderniji procesori imaju i jedinice za rad sa brojevima u pokretnom zarezu, brzu internu memoriju itd. Super-skalarni procesori imaju i po vie operacionih jedinica. to im omoguava da izvravaju nekoliko instrukcija istovremeno (kada one nisu meusobno zavisne).

Proizvoai mikroprocesora
Postoji vei broj proizvoaa mikroprocesora, a meu njima se istiu: AMD, Intel, Motorola, IBM i Transmeta.