URADI SAM: BRVNARA

Drveni zidovi su dobar toplotni izolator. Oni su ujedno laki i ne zahtevaju iroke temeljne zidove i stope, kao ni naroito vrsto tlo. Drveni zidovi su ujedno i manje debljine od zidanih, pa je i ukupna povrina objekta manja. Povoljni su jer se mogu ugraditi bez obzira na spoljanju temperaturu. Dimnjaci kod drvenih zidova moraju, zbog zatite od poara, biti izvedeni od masivnog materijala i odvojeni od zida. Prema nainu izgradnje i prenosa optereenja, razlikujemo pune drvene zidove od drvene grae (brvnare) i skeletne (bondrune) drvene zidove od meovitog materijala.

BRVNARE: Puni drveni zidovi sastoje se od vodoravno naslaganih oblih, polutesanih, tesanih, a ponekad i od struganih drvenih greda. Grede se slau jedna preko druge sa dodirima na razne naine i povezuju se meusobno pomou drvenih klinova ili lebova. Puni drveni zidovi mogu biti sagraeni i od drvenih talpi, debljine 10 santimetara, poloenih nasatice na pero i leb. Ceo drveni zid treba da stoji na ozidanom podnoju, najmanje 50 santimetara iznad zemlje. Veze na uglovima postiu se prekloima s glavom. Otvori za prozore i vrata kod punih drvenih zidova dobijaju se prostim prekidanjem vodoravnih greda. Prekinute grede uglavljuju se perom u doprozornike, odnosno dovratnike koji po celoj duini imaju odgovarajue lebove. Oni se za gredu ispod otvora uvruju epovima. Izborom drveta kao graevinskog materijala moe se napraviti kua koja zadovoljava zahteve zdravog stanovanja, prijatnog boravka, tehnikotehnoloke potrebe za rad, odmor i komunikaciju, racionalnu potronju energije i zdravu mikroklimu. Drvo je u biolokom smislu idealno i za oblikovanje, lako prilagodljivo i najzahtevnijim arhitektonskim formama. Osim zdravih uslova ivota, gradnja kue iskljuivo od drveta doprinosi smanjenju same investicije za 10 odsto, i utedi energije za zagrevanje i do 50 odsto. Prema reima Ranisava

Dmitrovia iz Novog Sela kod Vrnjake Banje, vlasnika fabrike za projektovanje, proizvodnju i montau drvenih kua, izgradnja drvene kue predstavlja suvu gradnju, a samim tim i bre useljenje, dok sistem spajanja i uklapanja drveta osigurava elastinu vrstou konstrukcije, posebno za trusna podruja. Izrada elemenata se obavlja najsavremenijim tehnikama u ovoj oblasti korienjem Kvatrosistema" spajanja elemenata. Za trajnost objekta prevashodno je bitna kvalitetna hidroizolacija kontakta temelja i poetnog reda zida od drveta da bi se spreilo prodiranje vlage iz betonske konstrukcije u drvo, zatim zatitni premazi svih drvenih elemenata i dobra ventilacija krovne konstrukcije. Kua se moe postaviti kao samostalni, dvoj objekat ili u nizu, prizemna, sa spratom ili iskorienim potkrovljem tavanom. Montira se na trakaste temelje, temeljne stope, podrum ili klasino zidano prizemlje. Kako Dmitrovi kae, sve zavisi od zahteva i potreba investitora, i u principu tehniki je mogue prilagoavanje svih elemenata, gde spada i debljina zida. Zidovi se izvode od pripremljenih okruglih ili pravougaonih delova, oblica ili poluoblica, a spajaju se specijalnim vertikalnim i horizontalnim uklapanjem specijalnim lebovima ili drvenim vslinovima. Spoljni zidovi mogu biti bez izolacije ili u varijanti sendvi zid", tj. dvostruki drveni zid sa izolacijom izmeu. Svi elementi postavljene graevine premazuju se lazurnim premazima, koji slue kao zatita od atmosferskih uticaja. Kod podova i plafona, istie Dmitrovi, moraju se ispotovati uslovi toplotne i zvune izolacije: -Pod prizemlja moe se izvesti na betonskoj podloziploi ili na trakastim temeljima s ventilirajuim zranim slojem ispod podne konstrukcije. U prvom sluaju na izlivenu betonsku plou postavlja se drvena konstrukcija (rotilj visine 10 sm) ispunjena slojem tervola u debljini od 10 santimetara, PVC folija i zavrno brodski pod debljine 2,4 sm. Plafoni, ili pod, ako se koristi prostor za potkrovlje, izvode se vieslojno da bi se zadovoljili toplotni i zvuni zahtevi meuspratnog prostora, a sastoje se od gredne konstrukcije na koju se postavlja vidljiva lamperija 1,4 cm, PVC folija, drvena potkonstrukcija od nosaa 14x7 cm sa ispunom od tervola i zavrnom podnom oblogom od brodskog poda debljine 2,4 cm. -Veza izmeu osnove i potkrovlja ostvaruje se drvenim stepenitem koje u principu u ovakvim objektima zauzima malo prostora, jednokrako, okruglo, po ideji investltora uklopljeno u idealnu celinu ivotnog prostora. -Vrata i prozori su takoe drveni. Vrata se izoluju i po elji stakle izostaklom i zatiuju sredstvima za drvenu konstrukciju. Prozori su dvokrilni, dvostruko postakljeni, takoe zatieni specijalnim premazima sa neizostavnim drvenim kapcima ili aluzinama, na prvom mestu kao zatitni deo, a ona lepa druga strana je estetski sklad, kae Dmitrovi. Zavrni posao, bar kada je zatvaranje osnove objekta u pitanju, jeste krov, jezikom graevinara

reeno, na jednu ili vie voda. Tu najbitniju ulogu imaju rogovi visine 19 sm koji omoguavaju postavljanje izolacionih materijala debljine 15 sm uz osiguranje ventilirajueg sloja visine etiri santimetra. Rogovi se sa unutranje, vidne strane, podivaju lamperijom, a spoljna strana daanom oplatom na koju se moe postaviti bilo koji krovni pokriva. Planinskoj kui ili kuici kraj reke lepo e pristajati indra ili tegola, ne naruavajui idilu prirodnog ambijenta, mada se moe upotrebiti i crep. Izgledu brvnare i lepoj strani ivljenja, posebno u letnjim mesecima, u velikoj meri doprinee terase, loe i baoni sa impregniranim daam podom postavljenim na drvenoj konstrukciji, dopunjeni ogradicama od uskih letvica. Drvene kue ili brvnare, jednom reju zdrave kue, na naim prostorima uglavnom se postavljaju i koriste kao vikendkue za odmor, to je minimum njihove upotrebne vrednosti, komentar je naeg sagovornika, jer se u njih sasvim jednostavno uvode sve instalacije tako da ispunjavaju sve potrebne uslove svakodnevnog ivljenja. U izgledu i funkcionalnosti kuhinjskog radnog prostora ili kupatila ne postoji razlika izmeu gradnje u kui od vrstog materijala i drvenoj kui. Zidovi i podovi i ovde se oblau ploicama, koje se lepe specijalnim lepkom. Kad smo ve kod instalacija, elektroinstalacije se razvode na kraju kroz vertikalne kanale, dok je instalacija vodovoda i kanalizacije, u 80 odsto sluajeva, u podu i krovu. Posle postavljanja svi otvori se zatvaraju drvenim maskama i na povrini ostaju vidni samo direktni izvodi. Bilo koji nain grejanja brvnare je mogu, shodno potrebama investitora, mogue su varijante podnog i centralnog grejanja, mada se u takav prostor najbolje uklapa toplina kamina. Nije sve ba tako lako i jednostavno ako u ovakvom objektu elite da uivate i da ga dugo posedujete. Radi sopstvene sigurnosti i utede, prvenstveno nerava, najbolje je konsultovati strunjake, koji e sve vae elje i potrebe reiti u roku od petnaest dana po postizanju dogovora. San o kutku od drveta vrlo brzo postaje stvarnost, a vama samo preostaje da u njemu uivate. Izvor: Politika