y

Sadr aj
1. Uvod u mobilno poslovanje ................................ ................................ ............................ 1 1.1. Definicija m-commerca ................................ ................................ ..................... 1 1.2 Scenario ................................ ................................ ................................ ............ 3 1.3. Primena ................................ ................................ ................................ ............. 3 1.4. Primeri m-commerc aplikacija ................................ ................................ ........... 4 2. Tehni ke karakteristike m-commerc aplikacija ................................ ............................ 5 2.1. SMS ................................ ................................ ................................ .................. 6 2.2. WAP ................................ ................................ ................................ .................. 7 2.3. Bluetooth ................................ ................................ ................................ ........... 8 3. Sigurnost ................................ ................................ ................................ ......................... 8 3.1 Korist od mobilnog...9 3.2 Prikupljanje podataka.10 3.3 Definisanje poslovnih ciljeva..10 5. Zaklju ak ................................ ................................ ................................ ...................... 11 8. Literatura ................................ ................................ ................................ ...................... 12

Seminarski rad y

Uvod u mobilno poslovanje

Dok deo ove anstva ovladava kori enjem Interneta, na horizontu se pomalja be i na tehnologija koja, za razliku od konvencionalnog pristupa Internetu sa desktopa, korisnicima pru a priliku da uvek imaju informacije bukvalno u aci, bez obzira gde se nalaze. WAP (Wireless Aplication Protocol) ima zadatak da pove e mobilni svet i Internet be i nim putem, sa dlana umesto sa desktopa, omogu avaju i anytime aniwhere komunikaciju. Izvesno je da wireless ne e biti samo minijaturna varijanta www sveta. Centralno pitanje za mobilni poslovni svet jeste kako e se be i na tehnologija odraziti na ono to imamo u vidu kada danas ka emo poslovanje. Potrebno je ozbiljno pra enje i prou avanje trans formacije ljudskih potreba i tr i ta pod uticajem be i ne tehnologije, koja osvaja sve sfere ivota i rada. Ljudi imaju potrebe za druga ijom vrstom informacija kada se koriste tehnologijom preko mobilnih ure aja. Najuo ljivija razlika je to to je mobilni Internet usmeren na dobijanje informacija koje su trenutno primenjive (gde je najbli i hotel, menja nica novca). Informacije moraju biti precizne, detaljne i odmah upotrebljive. WAP se mo e koristiti za pristup e-mailu, obavljanje razli itih finansijskih i kupoprodajnih transakcija i sli no. Neki sadr aji koji se preuzimaju sa Interneta, narud bine i transakcije mogu se napla ivati putem telefonskog ra una. Fiksni Internet je stvorio virtuelni svet u ijem fokusu su bile globalne inforamcije, dok Wireless Internet poslovna de avanja vra a iz virtuelnog u fizi ki svet i realno vreme, o ivljavaju i princip misli-globalno-deluj-lokalno. Posebnu analizu zaslu uje mobile advertising. Koji su putevi propagande u svetu be i nih informacija ? Najerealnije deluje teorija o "background" propagandi. Po njoj, reklame e imati formu screen savera koji se neprestano menja, sa mogu nosti da se po elji aktivira ili isklju i. Personalizacija kao jedno od vrhovnih na ela Interneta, ostaje aktuelna i kada je re o be i noj tehnologiji, omogu avaju i korisniku da na svom mobilnom ure aju prati samo reklame iz oblasti koje ga zanimaju.

Definicija m-commerca M-Commerc je upotreba mobilnih ure aja za komunikaciju, obavestavanje, informisanje i obavljanje transakcija kori enjem teksta i podataka preko javne ili privatne mre e. (Lehman Brothers) Mobilna trgovina predstavlja bilo koju transakciju sa nov anim vrednostima preko mobilne telekomunikacione mre e. (Durlacher) Upotreba mobilnih ure aja za komunikaciju i interakciju pomo u konekcije na Internet (Forrester) Upotreba be i nih tehnologija za obezbe ivanje konvencionalnih, personalizovanih servisa svojim mu terijama, zaposlenima i poslovnim parterima (Mobilocity) Mnoge tradicionalne kompanije su bile spore u uspostavljanju svog poslovanja na Internetu. Kompanije koje su se prve okrenule ka ovom novom obliku poslovanja danas su lideri na etr i tu. Kompanije koje ele da danas izbegnu ovu gre ku bi trebalo to pre da defini u i razviju svoju m-commerc strategiju. Me utim, uspe ne kompanije ne bi treblao da mcommerc prihvate kao prosto pro irenje Interneta, one treba da svoju strategiju prilagode karakteristikama koje razlikuju m-commerc od e-commerca.

Seminarski rad y

Razlike:
y

Ubiquiti. Kada ste poslednji put napustili svoju ku u bez svog mobilnog telefona, PDA ili pejd era. Mobilni ure aji zadovoljavaju potrebu za real-time informacijama i komunikacijom na na in koji PC zbog svoje zavisnosti od korisnikove lokacije nikad ne e biti u stanju. Convencie and Accesssibility. U svetu e-commerca ljudi su zavisni od vremena i mesta. U m-commerc svetu ljudi ne moraju da sede za svojim PC ra unarom da bi poslali mail, obavili kupovinu ili gledali najsve ije sportske rezultate. Me utim korisnici mogu da sa uvaju svoju privatnost ograni avaju i ko sve mo e da im pristupi i u koje vreme. Lokalizacija. Zahvaljuju i GPS ( Global Postioning System) ili TOA (Time of Arrival) sistemima za pozicioniranje korisnici mogu dobijati informacije koje zavise od vremena i mesta u kojem se nalaze. Personalizacija. Wireless svet pru a firmama sjajne anse da izvr e personalizaciju. Dok PC ra unare koriste vi e korisnika mobilne ure aje skoro uvek koristi samo jedan korisnik. Ovo firmama pru a ogromne mogu nosti za implementaciju 1-1 servisa. Form Factors. Fizi ko delovi mobilnih ure aja (ekran,tastatura ) zahtevaju razli ito korisni ko iskustvo od rada na PC ra unarima. Uspe ne kompanije moraju prihvatiti ova ograni enja u dizajniranju svoje ponude potro a ima. Tako e treba da sagledaju razlike izme u pojedina nih mobilnih ure aja (ve i ekran kod PDA ure aja i sli no). Bandwidth i kapacitet. Prva generacija m-commerc aplikacija bila je prakti no tekstulno bazirana. Sa napredovanjem tehnologije danas imamo sve atraktivnije aplikacije sa upotrebom multimedije.

Be i ni pristup internetu predstavlja slede i pravac razvoja interneta. Ovaj trend neki porede sa pojavom interneta po etkom devedesetih godina. Telekomunikaciona industrija koja predstavlja jednu od najprofitabilnijih industrijskih grana, ula e ogroman novac u razvoj be i ne infrastrukture i be i nih aplikacija. Osnovni razlog tome je enormni rast prodaje mobilnih ure aja. Procene su da e u 2001. godini broj mobilnih korisnika biti oko 530 miliona a pretpostavlja se da e u 2004. godini taj broj probiti cifru od jedne milijarde korisnika od kojih e ve ina imati pristup web servisima. Sledstveno ovim procenama analiti ari predvi aju dinami ki rast da ka emo mobilnog tr i ta, tako da e prema procenama mobilni ure aji predstavljati naj e eg klijenta na internetu u 2005. godini. Sva ova statistika dovoljno ukazuje na enormne zahteve za be i nim internet servisima i aplikacijama koje e zadovoljiti sve brojniju populaciju klijenata. [iroko je rasprostanjena ocena da m-commerce poslovi omogu avaju preduze ima najve e mogu nosti razvoja jo od nastanka www-a. Postavlja se pitanje da li su procene o razvitku novog tr i ta i tehnologije ta ne. Analize bacaju gorivo u mobilnu vatru, sa predvi anjima eksponencionalnog rasta broja WAP telefona i ostalih web-dostupnih ure aja koje e omogu iti ljudima da obave svoj posao u hodu. Ovo je samo deo injenica koje su rezultat brojnih analiza koje se poslednjih godina vr e: y U 2004. godini tre ina svih Evropljana e koristiti internet kroz mobilne ure aje. Forrester Resarch Inc 1999. y O ekuje se da e evropsko m-commerce tr i te pove ati svoju vrednost sa 323 miliona Eura u 2000. do 23 milijarde eura u 2003. Durlacher Research Ltd. Jan. 2000. y Do kraja 2001. broj korisnika mobilnih korisnika u USA e biti 21.3 miliona. Yankee Group, Dec. 1999. y Oko 95% procenata telefona prodatih u USA i Zapadnoj Evropi u 2003. godini e imati WAP a 70% e imati Bluetooth tehnologiju. Strategy Analysts, June 1999.

Seminarski rad y

Scenario Kada smo upoznali osnovne karakteristike m-commerca mo emo da razmotrimo slede e scenarije upotrebe mobilnog Interneta. Mnogi od njih su ve mogu i u nekoj formi :
y

y y y

Zaglavili ste se u popodnevnoj gu vi na putu za aerodrom, zaklju ujete da ne ete mo i da stignete na let u 6:00 P.M. za L.A. Upotrebom svog mobilnog telefona pomerate svoju rezervaciju na slede i let, rezervi ete prvu klasu, naru ujete vegeterijanski obrok i aljete poruku hotelu da ete kasniti i da po alju automobil po vas. Kona no ste stigli u L.A. ali hotel iz nekog razloga nije poslao kola po vas. Ponovo upotrebljavate svoj mobilni terminal ovg puta da proverite ponudu lokalnih renta-car agencija i da iznajmite automobil koji e vam odgovarati. Po to ste stranac u L.A. skidate upustva kako najbr e sti i do hotela. Neka lokalna banda vam je uzela kola dok ste na pumpi izasli da kupite cigare, pomo u GPS sistema lako otkrivate gde su i policija vam ih vra a posle svega nekoliko minuta. Slede eg dana preko svoh mobilnog ure aja pristupate kompanijskom Intranetu da bi pokupili sve relevantne informacije za sastanak sa va im klijentom.

Primena Primeri servisa koji se mogu korstiti u poslovne svrhe su : ponuda poslova, potro a ki servisi, korporacijski e-mail, udaljeni LANpristup, prenos fajlova, pretra ivanje Weba, zajedni ki rad (zajedni ko kori enje dokumenata), audio, slike itd. Primeri servisa koje mogu korstiti potro a i su : prenos poruka izme u korisnika, govorna po ta, Internet e-mail, chat, informacioni servisi, bankovne usluge itd.

Mobile commerce Aplikacija mobilnog elektronskog pla anja koristi mobilni terminal za finansijske transakcije. Ovo zna i pla anje svih oblika elektronskim putem. Transfer novca izme u ra una i pla anje prilikom kupovine predstavljaju e-commerce aplikacije. Postoji nekolikozahteva koji uti u na razvoj aplikacija mobilnog poslovanja, kao to su bezbednost, integracija sa bankarskim sistemima, nestandardna mobilna infrastruktura i standardi elektronskog pla anja. Tako e postoje pitanja u vezi prikladnosti kori enja mobilnog telefona kao interfejs za aplikacije mobilnog elektronskog poslovanja. Nagla upotreba mobilnih telefona obezbe uje veliki broj potencijanoh korisnika ovog servisa tako da postoji potreba za njegoim daljim usavr avanjem. Za o ekivati je da mobilno elektronsko poslovanje postane pro irenje elektronskog poslovanja preko Interneta. U tom slu aju dalji korak bi e mogu nost da se vr e poverljive transakcije preko mobilnog terminala. Kompanije koje se bave proizvodnjom mobilnih ure aja u narednom periodu treba da ponude servise za tite i pla anja integrisane kao standard u mobilnom terminalu. Mobile banking Uspe na implementacija servisa mobile banking zavisi od nekoliko faktora kao to su privatni informacioni servisi, Wap i bezbednost. Postoji nekoliko tehnolo kih ograni enja koje uti u na definisanje mobile-banking servisa. Svaka korisna informacija za klijenta (poslenje tri transakcije, stanje na ra unu, kursna lista, uslovi kreditiranja itd.) mo e biti distribirana na nekoloko na ina. Mo e biti pull based i zatra ena. Informacija mo e da se formira ad hoc ili

Seminarski rad y

da korisnik po alje zahtev za informacijom i da informacije dobije kao odgovr na tra eni zahtev. Servis mo e biti push based tako da se informacija automatski generi e nakon odre enog vremenskog intervala ili nakon nekog zna ajnog doga aja. Mobile banking servis mo e da se pokrene na sim postoje im mobilnim telefonima ili da se prilagodi za specijalne telefonske aparate. Protokoli kao to je WAP podr ava ve nekoliko banaka u svetu. Pozicioniranje Pozicioniranje u mobinom kontekstu mo e da zna i nekoliko stvari: pozicija vozila, osobe ili mobilnog telefona. Aplikacija pozicioniranja vezana je satelitskim sistemom za pozicioniranje koji pokazuje ljudima gde se tog trenutka nalaze, a preko WAP tu svoju poziciju mogu da proslede i drugima koje to interesuje. GPS (Global Positioning System) je globalna mre a od 24 satelita koje je instaliralo ministarstvo odbrane SAD i u principu je slobodna za kori enje. Svako sa GPS prijemnikom je u mogu nosti da primi satelitski signal u kojem je sadr ana informacija o trenutnoj poziciji tog prijemnika. SMS je idealan servis za slanje GPS informacija kao to su geografska du ina, irina i nadmorska visina. GPS informacija se obi no sastoji od 60 karaktera, to u ekvivalentnom WAP servisu ostavlja prostor za dodatnu informaciju o osobi, vozilu ili telefonu koji se nalazi na toj poziciji.1

Primeri m-commerc aplikacija FTD ftdwireless.com predstavlja wireless aplikaciju sa tradicionalnim sistemom naru ivanja. U ovom slu aju kupac ima mogu nost za obavljanjem porud bina preko telefona. FTD ima sjajan meni koji omogu ava laku navigaciju kroz sajt. Korisnik mo e sa lako om da na e eljeni proizvod. Posle izbora, sistem zove operatora koji prima Id porud bine. Korisnik potvr uje metod pla anja, vrstu isporuke i transakcija je komplentna. BUY.COM www.buy.com je adresa na kojoj se nalazi mobilni portal. Na po etku kupovine korisnik mora da se registruje ostavljaju i svoje podatke. Dalje obavlja kupovinu koriste i username i password. Aplikacija pamti registrovane korisnike i prepoznaje ih u bilo koje vreme posete site. NextDoor www.nextdoor.com Sa ovog sajta mogu e je naru iti pizzu, pozvati taksi, prona i razli ite usluge. Nextdoor nije samo obi an portal, on se tako e puno pa nje poklanja personalizaciji svojih korisnika. Svakom korisniku alje banere u zavisnosti od njegovog li nog interesovanja. U potpunosti dolazi do izra aja savremeni tip advertajsinga. Za naru ivanje sa ovog sajta obavezno je biti registrovan, posle obavljene porud bine potrebno je potvrditi ili otkazati transakciju. Navigacija na sajtu je odli no ura ena tako da on predstavlja veoma koristan servis za svoje korisnike. Amazon.com/phone najzna ajnija e-commerc aplikacija na la je svoje mesto i u wireless prostoru. Web kupovina pomo u mobilnog telefona na ovom sajtu odli no je odra ena. Posle registrovanja mogu e je naru ite proizvode kao i na mati nom sajtu. Kupovina je ostvarena one-click shoping metodom selektovanjem proizvoda i pritiskom na BUY dugme. CDNOW wap.cdnow.com je jedan od sajtova na kojem elektronska trgovina nije ba najbolje re ena. Proces kupovine nepotrebno je zakomplikovan dodatnim pitanjima a konfuziju stvara i lo a navigacija na sajtu. Pretra ivanje tako e nije najbolje odra eno tako da postavljanjem upita ne dobijemo uvek eljenje informacije.

Du an Kalitovi , Mobilna telefonija i internet ,str, 57

Semi y

i i

li

Po et povezivanja Interneta i mobilne telefonije realizovan je otvaranjem sajtova na Interent za preno enje SMS poruka. Sajtovi ove namene ve neko vreme postoje i kod nas. Ove poruke koje, koje tehnolo ki predstavljaju automatizovani pejd er, su nestruktuirani tekstovi duzine do 160 karaktera koje korisni i GSM mre e mobilne telefonije mogu da alju me usobno uz posredni tvo SMS call centra. Komunikacioni prostori GSM mre e i Interneta se potpuno razlikuju. Kao to je poznato, povezivanje takvih prostora realizuje se tzv gatreway ure ajima. U konkretnom slicaju . ovakav ure aj bi morrao da realizuje slede e zadatke : y y y Konverzija Interent protokola u SMS protokole i obratno. Mogu nost prihvatanja zahteva po HTTP protokolu (slanje tekstualne poruke) Mogu nost generisanja zahteva po HTTP protokolu (prihvatanje tekstualne poruke).

U op tem slu aju gateway je slo en softver. Me utim u ovom slu aju je iskori ena injenica da su SMS poruke nestruktuirani tekst. Funkcije SMS gateway su realizovane delimi no -a hardverski, a delimi no softverski. Hardverski SMS gateway je realizovan sa : y y y PC ra unarom povezanim u mre u sa web serverom; Specijalnim kablom koji povezuje COM port PC-ija i mobilni telefon; Mobilnim telefonom

Softverski, gateway realizuje relativno jednostavno preslikavanje. Tekst SMS poruke i destinacioni borj telefona preuzeti preko HTTP porta se transformi u u sekvencu modemskih AT komandi koje prosle uju COM portu, a zatim mobilnom telefonu koji, iniciran AT komandama, alje standardnu SMS poruku.

Slik : i f

t kt

SMS model

Seminarski rad y

Karakterisitke SMS dobre y Tehnologija koja se dugo koristi u mobilnoj telefoniji sa GSM sistemom i samim tim je proverena y Svaki mobilni telefon ima mogu nost slanja i primanja SMS poruka; y Jednostavna i jeftina hardverska i softverska implementacija. negativne osobine
y y y

Mogu e je razmenjivati nestruktuirane tekstualne poruke do 160 karaktera; SMS call centri sporo rade; Standardan samo push mod rada. Pull mod je mogu e simulirati u odre enom obliku

Na osnovu ovih osobina karakteristike aplikacije SMS porukama mogu da se opi u na slede i na in : y Internet aplikacije lako mogu da se adaptiraju da podr avaju mobilni Internet sa SMS porukama; y Svi mobilni telefoni u GSM mre i su potencijalni korisnici ovakve aplikacije; y SMS gateway-i su jeftini sa mogu no u adaptacije i dodavanja eljenih funkcija; y Pogodna za distribuciju informacija iz centra koje nisu vremenski i bezbednosno kriti ne. Sva preduze a i ustanove koje imaju zaposlene na distribiranim lokacijama ili su mobilni na terenu imaju interesa da deo svojih funkcija realizuju uz pomo mobilnog Interneta sa SMS porukama. Na primer:
y y y y y

Finansijsko tr iste u op tem smislu Po tari [pediteri Policija Gra evinci

WAP Osnovu WAP tehnologije ini WML (Wireless Markup Language). Po svojoj strukturi i osobinama sli an je HTML i XML jezicima. Wap standard predvi a uklju ivanje malog micro browsera u mobilni telefon tako da su zahtevi za resursima vrlo skromni. Aplikacije se nalaze na WAP serveru i po potrebi se alju mobilnom telefonu i prikazuju u microbrowser-u. Zahtev za sadr ajem WAP telefon alje svom WAP gateway serveru (telefon ga tretira kao proxy server) a on taj zahtev prosle uje dalje regularnom HTTP Internet serveru. HTTP server vra a tra eni sadr aj gateway serveru ili kao WML ili kao klasi an HTML kod koji onda gateway server konvertuje u WML i nakon toga ga alje WAP klijentu tj. mobilnom telefonu koriste i SMS ili neki drugi raspolo iv sistem za prenos poruka. Ta transformacija HTML-a u WML nije ba najbolje re enje jer HTML prezentacija nije ra ena za ekran sa par linija teksta i ne mo e se tako lako prilagoditi za prikaz na mobilnom telefonu, posebno ne nekom automatizovanom procedurom. Zato se sada svi zainteresovani za WAP tr i te trude da svoje Web prezentacije ponude i u posebnoj WML verziji specijalno prilagodjenoj za prikaz na WAP ure ajima. Pretpostavimo da e svaki telekom provajder imati svoj WML portal preko kojeg e njegovi pretplatnici imati vezu sa Internetom. Pitanje je samo emu e

Seminarski rad y

sve imati pristup. Da li e se pristup ograni iti samo na sajtove i usluge koje nudi sam provajder ili e provajder omogu iti izlaz na mre u a da potom korisnik sam bira sajtove i usluge koje eli. SIM Application Toolkit je jo jedan poku aj da se standa rdizuje na in na koji provajder mobilne telefonije komunicira sa mobilnim telefonima u svojoj mre i u cilju obezbe enja dodatnih usluga i pristupa internetu. Odobren je i uklju en u GSM standard. SIM Toolkit daje ve u fleksibilnost u odnosu na postoje e SI kartice. Kori enjem sprecijalne GSM SIM M kartice omogu ava a uriranje sadr aja kartice u skladu sa trenutnim zahtevima korisnika, tj. Daje ve u mogu nost promene postoje ih servisa i dodavanje novih. I on se kao i WAP protokol zasniva na klijent-server principu. Aplikacije sa mogu im servisima se nalaze na serveru i po potrebi se alju klijentu u mobilni telefon. U novembru 1999 g. Evropski institut ETSI koji je kreirao GSM standarde, uklju io je Sun Java Card tehnologiju u Sim Toolkit, to e omogu iti lak i razvoj SIM Toolkit aplikacija standardnim Java razvojnim alatima. U 1999 godini su se mogle na mnogim mestima pro itati izjave o komplementarnosti Sim Toolkit i WAP protokola i podeli po kojoj je Sim Toolkit namenjen (zbog SmartCard tehnologije) promenama koje tra e ve i stepen sigurnosti kao to je mobilno bankarstvo i sl., kao istati nim informacionim servisima, a WAP protokol za dinami nije sadr aje poput 2 krstarenja Internetom i pregleda informacionih servisa sa promenjivim sadr ajima.

Slik : pri ip rada gateway servera WAP arhitektura pru a iroko okru enje za razvoj aplikacija za mobilne komunikacione ure aje. WAP lajer arhitektura omogu ava drugim servisima i aplikacijama kori enje mogu nosti WAP staka kroz set unapred definisanih interfejsa. Spolja ne aplikacije mogu pristupiti session, transaction, security i transport lejeru direktno. Wireless Application Enviroment (WAE) je op tenamensko aplikaciono okru enje bazirano na combinaciji World Wide Web i Mobilne tehnologije. Osnovni cilj WAE je da obezbedi funkcionalno okru enje koje e omogu iti operatorima i servis provajderima izgradnju efikasnih i korisnih aplikacija i servisa koje e se pru ati na irokom opsegu razli itih be i nih platformi. WAE uklju uje mikro browser okru enje. Wireless Session Protocol predstavlja aplikacioni lejer WAP-a i osnovni zadatak mu je da obezbedi organizovanu razmenu sadr aja izme u klijenta i servera. Pru a oba servisa, connection-oriented i nepotvr eni connection-less servis. Prilikom primene connectionoriented moda WSP koristi WTP protokol na transaction sloju. U slu aju connection -less moda WSP koristi WDP protokol na transportnom sloju.

Batalor Vladimir, Mobilni slater,str 157

Seminarski rad y

Wireless Transaction Protocol (WTP) radi na vrhu datagram servisa i obezbe uje transakciono orijentisan protokol koji je pogodan za implementaciju u "slabim" klijentima (mobilnim stanicama). WTP uspe no funkcioni e i na sigurnim i na nesigurnim be i nim datagram mre ama. WTLS je sigurnosni protokol baziran na Transport Layer Security (TLS) protokolu, ranije poznatom kao Secure Socket Layer (SSL). Odre en je da deluje na WAP transportnim protokolima i optimizovan je za komunikacione kanale sa kratkim opsegom. Transportni layer u WAP arhitekturi se odnosi na Wireless Datagram Protocol (WDP). WDP layer operi e iznad servisa koji nose podatke i podr an je od strane raznih tipova mre a. Kao generalni trasnport servis, WDP obezbe uje usluge vi im slojevima WAP arhitekture i transparentno komunicira preko nekog od nose ih servisa (npr GSM)

Bluetooth Bluetooth tehnologiju razvile su Erisccon, Nokia, IBM, Intel i Toshiba. Ona omogu ava komunikaciju razli itih ure aja radio talasima (do 2,5 GHz) dometa do 10 metara (domet se pod odre enim uslovima mo e pove ati do 100 metara). Brzinom 720 kbps dp 1 Mbps mogu se prenositi slike, zvu ni zapisi i podaci. Bluetooth radio je sme ten u malom mikro ipu. Ure aji koji u sebi sadr e Bluetooth mogu da komuniciraju sa drugim ure ajima stavaraju i mre u. Ova takozvana pikomre a mo e maksimalno da pove e osam ure aja svi se pona aju kao slave i svi koriste istu komunikacionu ta ku master stanicu. Nekoliko piko mre a mo e da se pove e i komunicira me usobno. Svi ure aji u jednoj pikomre i imaju mogu nost stalne sihronizacije sadr aja. Recimo da seu mre i nalaze mobilni telefon, notebook i PC ra unar. U trenutku kada se mobilni telefon na e u dometu ra unara eljeni podaci bi e upisani na njima. Po predvi anjima prvo e mobilni telefoni i razli ite dopune na njih komunicirati preko bluetooth, a posle e se to pro iriti na prenosive ra unare, kamere, plejere. U slu aju stonih ra unara omogu ava se povezivanje perifernih ure aja, a u ku noj elektronici telefona, TV, DVD, CD plejera i ostalih ure aja.

Sigurnost
Ako pogledamo strukturu WAP sigurnosnog modela vide emo da postoje dva dela u modelu koja zahtevaju primenu sigurnosnih mehanizama:
y y

Komunikacija izme u WAP gateway-a i web servera zahteva SSL (Secure Socket Layer) za sigurnu komunikaciju Komunikacija izme u WAP gateway-a i WAP prijemnika zahteva upotrebu WTLS sigurnosnog protokola koji e poruke kodovane SSL protokolom na web serveru preneti sigurno ka WAP prijemniku

Mogu nosti za presretanje poruke a samim tim i njeno neovla eno kori enje na ovom modelu su brojne. Mesta za presretanje su komunikacija izme u gateway-a i web servera i izme u gatewaya i WAP telefona. Na ini na koji se tre a lica mogu uklju iti u komunikaciju su: Prislu kivanje (eavesdropping). Podaci ostaju netaknuti, ali je povre ena privatnost po iljaoca odnosno primaoca. Npr. neko mo e saznati tu i broj kreditne kartice.

Seminarski rad y

Neovla teno menjanje (tampering). Podaci se promene delimi no ili u potpunosti, a zatim se alju predvi enom primaocu. Npr. neko mo e promeniti ne iju porud binu robe ili promeniti sadr aj elektronske po te. Imitiranje (impersonation). Podaci se preusmeruju osobi koja imitira predvi enog primaoca. Imitiranje se mo e javiti u dva oblika:
y y

Prevara (spoofing). Osoba se mo e pretvarati da je neko drugi. Npr. osoba se mo e identifikovati kao da ima e-mail vama drage osobe mima@ptt.yu. La no predstavljanje (misrepresentation). Osoba ili organizacija se mogu predstaviti kao neko ili ne to to u stvarnosti nisu. Npr. www.kupovina.co.yu se mo e predstaviti i izgledati kao da je online prodavaonica , a zapravo jedino to radi je uzimanje brojeva kreditnih kartica, a nikada ne dostavlja robu.

Efikasan, za sada standardni na in za tite podataka na internetu je primena tehnike sastav javnih klju eva (Public Key Criptography) koja ostvaruje slede e zadatke:
y

y y

[ifrovanje i de ifrovanje (encryption and decryption) dozvoljavaju dvoma u esnicima u komunikaciji da sakriju sadar aj koji alju jedan drugome. Po iljalac ifruje podatke pre nego ih po alje, dok ih primalac de ifruje nakon to ih primi. Dok podaci putuju kroz mre u nerazumljivi su potencijalnom slu aocu (osobi koja ima pristup posredni kom ra unaru), Detekcija neovla tenog pristupa (tamper detection) omogu uje primaocu da proveri jesu li podaci prilikom svog puta kroz mre u bili promenjeni. Svaki poku aj promene sadr aja ili zamene novim bi e otkriven, Provera verodostojnosti (authentication) dozvoljava primaocu podataka da proveri verodostojnost njihovog izvora, odnosno da potvrdi identitet po iljaoca, Spre avanje nepriznavanja (nonrepudiation) onemogu uje po iljaoca podataka da kasnije tvrdi kako te podatke nije poslao.

Korist od mobilnog Generalno biznis mo e da eksplati e mobinu tehnologinu na dva na ina : externi i interni. Eksterno orjentisane mobilne aplikacije prikupljaju i dolaze do klijenata i kupaca putem njihovih mobilnih ure aja. Interno orjentisane mobile aplikacije koriste ogromnu snagu mobilne tehnologije unutar kompanije odnosno izme u svojih zaposlenih. Kompanije koje koriste mobilni Internet u interne svrhe su efikasnije, br e i smanjuju ponavljaju e aktivnosti svojih zaposlenih. Takodje one omogu avaju svojim zaposlenima da dodju do podataka kad god su im oni potrebni i gde god se trenutno nalazili, njihovi zaposleni su mnogo efektivniji i produktivniji nego ranije. Sre na okolnost je ako mnogi zaposleni ve koriste svoje mobilne ure aje za poslovne svrhe, kompanija u tom slu aju samo treba da na e na in da objedini njihove aktivnosti u svoju internu aplikaciju. Slede i primeri treba da poka u kakve su sve prednosti kada zaposleni vi e nisu vezani za svoj PC ra unar. y Zaposleni na reklamacijama mo e odmah popuniti elektronski formular i uploadovati ga na centralni server pri cemu se dobija na vremenu i pove ava ta nost. y Radnici na fabri kim trakama mogu pratiti kako napreduje monta a delova ne gube i vreme za odlazak do terminala. y Biznis profesionalci mogu izbe i ru no a uriranje svoje kontakt liste na mobilnom telefonu ili PDA uredjaju tako to e je automatski preuzimati sa kompanijskog servera

y y

Seminarski rad y

10

Prodavci mogu pogledati stanje u proizvodnji, strukturu cena u trenutku kada idu na sastanak sa klijentima y Konsultanti mogu pristupiti projektu u vreme kada se nalaze u klijentovoj kancalariji. Ovi primeri pokazuju neke od prednosti B2E mobilnih aplikacija. Prikupljanje podataka Menad eri i efovi odeljenja moraju se zapitati koje aktivnosti su im najzna ajnije za obavljanje preko m-aplikacija. Najve e koristi bile bi u pravovremnom pristupu podacima bez obzira na mesto na kojem se nalaze. Nekada su hitne informacije od velike va nosti naro ito u oblastima prodaje ili zdravstvu kada je potreban pristup podacima pacijenta (na koje lekove je alergi an i slicno). Sakupljanje podataka Mobilni zaposleni ne moraju samo da gledaju podatke, oni tako e mogu da ih sakupljaju i sme taju na centralni server tako da mogu da ih koriste ostali zaposleni u svojim kacalarijama ili mestima na kojim se nalaze. Da se vratimo na zdravstvo, mnoge kompanije razvile su aplikacije koje prepu taju prepisivanje recepata mobilnim sredstvima. Kao rezultat prepisani recept eka pacijeta kada do e u apoteku a mogu nosti za gre ke koje nastaju kao posledica te ko a itanja lo ih rukopisa su eliminisane. Brzina i ta nost Mobilno prikupljanje podataka zna i da ce podaci biti uneti samo jednom pre nego to postanu deo kompanijske baze podataka. Ovo pove ava ta nost, isto tako dobro pove ava brzinu, smanjuje mogu nosti za gre ke koje nastaju usled prepisivanja podataka i popuno elimini e redudantne operacije. Na primer prodavac moze da primi porudzbinu od kljinet i odmah je prosledi serveru, kompanije koje nisu mobilne narudzbina mora da se unese u racunar ili jos gore mora da se saceka fax ili telefonski poziv a kasnije drugu radnik unosi informacije o porudzbini u racunar. Bilo koja od ovih drugih alternativa dodatno koplikuje proces narucivanja, usporava ga i smanjuje njegovu ta nost. Real time komunikacija Mobilne poruke ili aplikacije za transfer podataka omogucavaju korisnicima da salju i primaju informacije bez odlaganja usled cekanja na prvi slobodni PC ko je povezan na Interent. ji Mnoge kompanije imaju mobilne agente, zposlene koji koriste mobilne uredjaje za slanje i primanje e-mailova. Ovi agenti mogu biti odsutni iz svoje kancalarije i svih pet radnih dana u nedelji, ali, uvek uspesno mogu odgovoriti na pitanja koja im postavi klijent. Sta vise velike advokatske firme ili investicione banke imaju stalan prisput mailu bez obzira gde se njihovi zaposleni nalazili.

Definisanje poslovnih ciljeva

Pre nego to zapocne borbu sa tehni kim zahtevima za pravljenje mobilne aplikacije, kompanija mora da misli na prirodu svojih postoje ih procesa i u kojima mobilni Intenet mo e da odigra va nu ulogu. Bilo da se radi o pobolj anju ili eliminisanju nekih procesa, smanjenja potrebe za prisustvom radnika u kancalariji, pobolj anje pristupa podacima ili jednostavno za bolju komunikaciju me u zaposlenima.

Seminarski rad y

Slika: defi isanje strategije Osnovni cilj ovog nivoa je poku aj da se razumeju i koliko je mogu e identifikuju specifi ni procesi i zahtevi za mobilna re enja koja razmatramo. Kompanija treba da bude sigurna u to ta eli da izvr i i kako e to da izvr i pre nego to re i da postane mobilna. Kompanija koja eli da postane mobilno aktivna bi trebala da odgovori na slede a pitanja. y y y Koji su specifi ni ciljevi mobilizacije ? Koji su poslovni procesi kandidati za mobilizaciju, kod kojih procesa mobilizacija mo da uop te nije potrebna ? Ko e u kompaniji preuzeti mobilizaciju ? Da li e ona biti centralno planirana ili e odgovornost preuzimati pojedina odeljenja (nabavka, prodaja, podr ka kupcima...) za implementaciju svog re enja.

Odgovori na ova pitanje treba da daju jasne zahteve za mobilizaciju poslovanja, ovi zahtevi treba da budu prosle eni razvojnom odeljenju koje e kako krajnji cilj imati da napravi mobilnu aplikaciju.

Mobilni Internet predstavlja ansu za rast produktivnosti unutar kompanije. U turbulentnom mobilnom okru enju uspostavljenje strategije predstavlja veliki izazov. Va no je zapamtiti da mobilni Internet nije samo nova ekstenzia poslovanja kompanije. j Mobilne aplikacije moraju biti povezane sa stadardnim aplikacijama koje kompanija ve koristi u svom radu. Istina je da mobilna tehnologija nastavlja sa svojim razvojem i postaje sve mo nija i funkcionalnija. Vreme i tehnologije nikog ne ekaju: mobilni Internet ima mnogo toga da ponudi kompanijama. Kompanije moraju da prepoznaju jedinstvene kvalitete mobilnih aplikacija, razmisle kako da ih najbolje integri u u svoje poslovne operacije i izgrade svoja mobilna re enja danas, kao i d ih stalnim a usavr avanjem odr avaju konkuretnim i u budu nosti.

Seminarski rad y

12

Literatura
Understening the fundamentals of m-commerc, Mobilo City. net 2000 Fundamentals of B2E aplications, Mobilo City 2001 www.wapforum.org Wor Forse Mobilization, Mobilo City 2001 Du an Katilovi , Gradimir Joksimovi , mr Ivana Kolarevi , Velimir Dedi , Mobilna telefonija i Internet, Internet ogledalo #12 Ljubomir Zelenbaba,Wireless aplication protocol, Internet ogledalo #18 Quentin Mendoza, Staff Writer, This season for m-commerce, Anywhereyougo.com 2000 Pat Barns, Transformig the enterprise trough mobile solution, IT journal 2001 Batalov Vladimir, Stavljanin Velimir, Obrenovi @eljko, Mobilni Salter, Infotech Zbornik radovaVrnjacka Banja 2001