REMOTE CONTROLLED - How TV Affects You and Your Family by Joe L.

Wheeler Izdava SG-Vili, Beograd Prevod Svetlana Stamenov Raeta Lektura Tatjana Samardija Dizajn korice Vladimir Jajin, vladart@eunet.yu Tehnika priprema Dragan Rankovi tampa Grafeks, Beograd Distribucija 064/149-6035 Tira 500 Format 205 x 150 mm ISBN 978-86-85375-38-5

DALJINSKI KONTROLISANI
kako televizija utie na vas i vau porodicu
Do L. Viler

Hristos je znao da ovek ne moe da ivi samo od hleba. Ako nema duhovnog ivota, ako nema ideala lepote, ovek e da tuguje, umree, poludee, ubie se ili e se prepustiti paganskim sanjarima.
F.M. Dostojevski

Televizija je anestetik za patnju modernog sveta.

Astrid Alauda

SADRAJ
Predgovor ........................................................................................... 9 1. deo TA SMO POSTALI 1. Belezi na dui ............................................................................... 13 2. Svet koji me plai ......................................................................... 16 3. Dete je otac oveka ................................................................... 25 4. ta tinejderi sluaju i gledaju? .................................................. 32 5. Kreativnost i um .......................................................................... 37 6. Rasipanje najveeg dara: vremena ............................................ 44 7. Puenje, droga i alkoholizam ..................................................... 48 8. Seksualnost i okultizam .............................................................. 52 9. Tri nevaea eka: reklame, vesti i jezik ................................... 59 10. Medijski rat izmeu dobra i zla nema sukoba .................. 68 11. Dugaak krvavi trag nasilje u Americi ............................... 78 12. Da li zaista jedino vredi pobediti? .......................................... 96 13. Razvod uniteni raj .............................................................. 100 14. I, kakvi su rezultati? ................................................................. 106 2. deo ONO TO MOEMO DA URADIMO 15. Jednom davno kada smo jo uvek imali detinjstvo .......... 118 16. U kom pravcu krenuti? ........................................................... 125 17. Ni Bog ih ne moe ubiti ....................................................... 144 18. Zapostavljena osobina: kreativnost ....................................... 147 19. Uiteljevih osam maginih rei ............................................. 151 20. Nemoj tiho na poinak po ................................................ 158 Zakljuak ........................................................................................ 166 Beleke .............................................................................................. 169 7

PREDGOVOR
Gde god danas da pogledamo, ljudi su zabrinuti zabrinuti kao nikada do sada. Moda je to zato to postepeno tonemo u najozbiljniju ekonomsku depresiju od 1929. godine. Moda je to zato to se ispostavlja da taj novi i mirni svetski poredak, za koji smo mislili da je stigao sa ruenjem Berlinskog zida i uklanjanjem Gvozdene zavese, predstavlja sve drugo osim onoga za ta su ga neki uzimali. Moda se to deava zato to nam sve vie kriminala i nasilja na naim ulicama oduzima sigurnost i slobodu. Moda je to zato to sve vie nacija i pojedinaca zapada u nepodnoljivo duniko ropstvo. Moda je to zato to sada poinjemo da shvatamo koliko greaka ima i u najnaprednijim obrazovnim sistemima. Moda je to zato to se vraanje prava enama izmetnulo u svoju suprotnost, to je dovelo do propasti braka i onoga to nazivamo dom, kao i slabljenja mukaraca sa svim prateim posledicama. U modernom drutvu ima sve manje pravih oeva, i upravo sada oseamo ozbiljne posledice te pojave. Otac se sada ili sam sklanja u stranu ili ga tamo gurnu, a ene pokuavaju da urade nemogue: da budu i majka i otac, i da brinu o deci i imaju karijeru, da pruaju vrstu, muku ljubav i onu nenu majinsku, da tite od spoljnih tekoa i uvaju unutranji duevni mir svoje porodice. Ostaje da se vidi da li ovo nemogue stanje moe da se popravi pre nego to nae drutvo samo sebe uniti. 9

Moda je to zato to nam je poto manje itamo i razmiljamo, i ree idemo u crkvu, zajedno sa naginjanjem drutva ka okultnom teko da doemo do bilo kakvih ideolokih temelja, i to oseamo da se temelji drutva ljuljaju pod nama. Moda je to zato to nam, bez Vie sile u naem ivotu, ivot sve vie postaje prazan, besmislen, bezvredan, bezukusan i besciljan. Moda je to zato to nam sve uestaliji nemiri koji izbijaju svuda po svetu pokazuju da je zid koji razdvaja civilizaciju od divljatva daleko tanji nego to smo mislili. Jasno je da i omanja pukotina moe dovesti do nezamislivog nasilja, okrutnosti, smrti, unitavanja, masovne pljake pred im bi policija i graanske vlasti bile nemone. Moda je to zato to sada shvatamo da samo udo moe da spase nau izmuenu planetu da sve sloeniji drutveni problemi i ekoloko zagaenje predstavlja tako veliku pretnju da ne moemo da uradimo nita drugo osim da zurimo u nju sleeni od straha. Moda je to zato to smo mi svi mi i kolektivno i pojedinano, i posredno i neposredno, doprineli nastanku ovakvog drutva, koje sada preplavljuje plima koju smo sami izazvali... i dok nas usisava vrtlog, eznemo za Gospodarem koji bi rastavio vode i spasao nas od nas samih. Bez obzira na to da li neki od ovih razloga ili svi oni lee u osnovi nae zabrinutosti, stvarnost izgleda ovako: zabrinutost nikada do sada nije bila vea. Da nije te vike po celoj planeti, ova knjiga nikada ne bi bila napisana.

1 deo:

TA SMO POSTALI

10

2. poglavlje

Aleksandar Poup (Alexander Pope) dobro je opisao ovaj proces u svom besmrtnom epigramu: Porok je neman koja izgleda tako strano, Koju mora videti da bi je mogao mrzeti; Ipak, ako je gledamo esto, postaje nam bliska, Prvo je trpimo, pa simpatiemo, a onda prigrlimo. Toliko mnogo njih, ba kao i mi, iz najboljih namera kupi svoj prvi TV aparat, pa onda prvi video ili DVD-ita. Gledaemo samo vesti, dokumentarce, obrazovni, knjievni i inspirativni program, kao i emisije o prirodi. Meutim, gotovo neizbeno, kontrola poinje da poputa. Svaka emisija ili film koji dodamo toj listi izgleda tako nevino i zasigurno nimalo loije od njihovog prethodnika. Na taj nain, ak i oprezna porodica moe vremenom da stigne do programa sa vulgarnim U tkivu vaeg uma zabeleeno je i izraavanjem, nemoralom uskladiteno milijarde milijardi seanja, i scenama nasilja, a da obrazaca navika, nagona, umea, nikada ne shvati da je nezamislivo finih prorauna, elja, nada i stalno izlaganje medijima strahova, zvuk apata koji ste uli pre 30 postepeno zamagljivalo godina, ushienje koje nikada niste linije razdvajanja izmeu doiveli, ali ste ga neprestano zamiljali, dobra i zla. sloena struktura nekog mosta, taan Malo ljudi zaista zastapritisak jednog prsta na jednu icu, tok ne da bi razmiljalo o tome hiljada razliitih partija aha, precizna ta su zapravo um i srce. kontura usana, jednaine, nijanse tuge i Kao to smo zapazili, posradosti, lica nebrojenih stranaca, miris tajemo ono emu se neneije bate, molitve, pesme, ale, prekidno izlaemo. Svako melodije, rauni, nereeni problemi, ivotno iskustvo je zabedavno prole pobede, strah od smrti i leeno objektivom kamedoivljaj Boije ljubavi, pogled na travku re na arhivskom disku. Svaki razgovor sa bratom, i pogled na nebo ispunjeno zvezdama.5 17

SVET KOJI ME PLAI

Kada se osvrnem na svoje detinjstvo, uveren sam da je bilo sreno. U sredini u kojoj nije bilo elektronskih medija, mogao sam da odrastam postepeno, prirodnim tokom. Mogao sam da sanjam, jer sam imao veliku prednost tiinu koju dananja deca tako esto nemaju. Upravo tih davnih dana nauio sam da cenim osamu i priliku da razgovaram sa svojim unutranjim biem. Kako sam samo voleo da nam majka ita naglas, da satima recituje pesme i kazuje zanimljive prie! Imao sam jedva pet godina kada sam otkrio magiju tampane rei. Iao sam za svojom strpljivom majkom koja je bila kod kue zbog mene, tokom celog mog detinjstva itajui joj naglas delove iz knjiga svojim piskavim detinjim glasom. Ona, pak, ni u jednom trenutku nije guila moju radoznalost! Mnogo godina kasnije, moj sin i erka rodili su se u veoma drugaijem svetu. Nedugo posle Gregovog roenja, kupili smo na prvi televizor onog vikenda kada je izvren atentat na predsednika Dona F. Kenedija. Kao i hiljade drugih pobonih roditelja, kupili smo televizor sa najboljim namerama i eleli smo da kontroliemo njegovo korienje. Tek kasnije smo shvatili da taj mali sivo-zeleni ekran menja samu osnovu naeg ivota. U poetku smo bili krajnje selektivni, ali smo postepeno proirivali listu programa prihvatljivih za gledanje, dok konano nismo shvatili da na taj nain ugroavamo duhovnu i moralnu dobrobit nas i naeg sina. 16

sestrom, majkom, ocem, uiteljem, svetenikom, voljenom osobom, prijateljem, sve proitane knjige i asopisi, sve odgledane televizijske emisije i filmovi, svi odsluani tekstovi pesama sa radija i vokmena, svi koncerti, pozorini komadi i predstave koje smo posetili, sva predavanja u koli, sva napisana i dobijena pisma, sva mesta na koja smo putovali i prizori koje smo videli na putu sve je to um verno zabeleio. Ako sumnjate u ovo, sasluajte neku staru osobu koja je u stanju da ponovi ivopisne video zapise scena iz detinjstva od pre 60 ili 70 godina. Seanje je pomalo pranjavo zbog proteklog vremena ali je tu. Moda najznaajniji intervju za ivota Rolanda Hegsteda (Roland Hegstad) zapisan je u njegovoj monoj maloj knjizi Mind Manipulators (Manipulacija umom): Jedno od najfascinantnijih otkria naunika koji prave mape ljudskog uma je otkrie neuronskih puteva povezanih sa memorijom u naim temporalnim renjevima... Nedavno sam proveo nekoliko sati u razgovoru sa dr Vajlderom Penfildom (Wilder Penfield), bivim direktorom svetski poznatog Neurolokog instituta u Montrealu (Penfild je kasnije bio profesor neurofiziologije na Univerzitetu Mekgil). Upravo su studije dr Penfilda otkrile te datoteke pamenja koje dopiru do najranijeg detinjstva. Koristei sondu koja elektinom strujom stimulie tkivo mozga, dr Penfild je pokrenuo iva seanja davno zaboravljenih iskustava. Bilo je to, kazao je, kao da se pokrenuo deo filmske trake unutar mozga. Dr Penfild mi je rekao da je ovaj metod primenio na jednoj mladoj eni koja je patila od epilepsije. Kada je stimulisao neku taku na povrini kore njenog mozga, ona je ula orkestar koji svira. Zaueno je upitala da li je muzika bila sprovedena u operacionu salu. Kada je dr Penfild iskljuio elektrinu sondu, muzika je prestala. Svaki put kada bi pustio struju i stavio iglu sonde na isto mesto, orkestar je iznova zasvirao, a ena je to sluala u onom prvobitnom obliku, od solo do horskih deonica, kao to je to ula godinama ranije. ak je ponovo doivela uzbuenje koje 18

je oseala dok je sedela u dvorani. Celokupno izvoenje bilo je detaljno zapisano u mikroskopskim elijama njenog uma. Znaajna injenica koju bi ovde trebalo da primetimo jeste da su dogaaji kojih ne moemo da se prisetimo ipak zabeleeni kao na filmskoj traci i to u naem umu. Svaka TV emisija, svaka pesma sa radija, svaka poruka sa bilborda, svaka proitana knjiga i asopis, svaka osoba koju smo posmatrali, svaka sumnja koju smo gajili, svaka izgovorena re sve se nalazi tamo, a sva nesvesna seanja ukupan zbir svega to je arhivirao na um ine nau linost, onakvu kakva je danas i kakva e biti sutra.6 Zaista je pravo udo kako se ova ogromna iva biblioteka zapisa pretvara u svakodnevno ponaanje. Dok smo bili bebe, nismo bili isprogramirani ni za ta osim za nasleene sklonosti. Meutim, kako godine prolaze, sve vie smo pod uticajem svoje biblioteke. Primeujemo da nam je veoma teko da odstupimo od onoga to jesmo i to smo bili u prolosti. Dokle god ivimo postojae mogunost za promenu, ali to zavisi umnogome od toga kakve nove informacije skladitimo u na glavni raunar svakog dana, ili, kako bi pisac K. S. Luis rekao, od belega koji se i dalje utiskuju u nau duu. Od kada sam proitao ove dve mone izjave dr Penfilda i dr Dejmsa, mnogo paljivije biram ta u da gledam i sluam. Sada prvo sebi postavim pitanje: Da li elim da ovo bude u mojoj memoriji do kraja mog ivota?

Sve ovo emo doiveti jo ozbiljnije kada shvatimo da ono to dolazi do nas putem elektronskih medija u velikoj meri zaobilazi cenzuru naeg uma. Dr Erik Peper (Eric Pepper) formulisao je taj problem na ovaj nain: Veliki problem sa televizijom je taj to preko nje informacije u velikoj meri ulaze u na um tako da mi na njih i ne reagujemo. One odlaze direktno u centre za pamenje 19

Muke Stranog suda nisu nita gore od muka koje sami sebi stvaramo time to po navici oblikujemo na karakter na pogrean nain. Kada bi mladi samo mogli da shvate kako e brzo njihove navike oblikovati njihovu linost, obratili bi vie panje na svoje ponaanje i svoje izbore dok su jo u godinama kada se razvijaju. Mi tkamo svoju sopstvenu sudbinu, dobru ili zlu, a ta se tkanina nikada ne moe oparati. Svaki na kontakt s vrlinom ili porokom ostavlja neizbrisivi trag. Pijani Rip Van Vinkl u Defersonovom pozorinom komadu7, izvinjava se za svaki novi propust govorei: Neu to uraunati ovaj put! Dobro, on to ne mora da rauna, i Neko ljubazan na Nebu ne mora to da rauna; ali, i pored svega, to jeste uraunato. Duboko u njegovom umu, u nervnim elijama sve to je upisano i sauvano, da bi bilo njegov protivnik kada doe sledee iskuenje. U strogo naunom smislu, nita to uinimo ili doivimo nije izbrisano.8

a mi kasnije reagujemo na njih i ne znajui na ta reagujemo. Mi esto radimo odreene stvari i ne znajui zato, ne znajui ta nas je pokrenulo na to.9 Ovo je zaista zastraujue doba za odgajanje dece. Pre poetka ezdesetih godina, roditelji su u velikoj meri mogli da nadgledaju prilaze umu i srcu njihove dece. Televizija je to dramatino promenila jer ona predstavlja irom otvorena vrata za pristup u veinu domova na planeti. Deca mogu da imaju normalno detinjstvo ako njihovi roditelji imaju najvei uticaj u ranim godinama njihovog ivota. Meutim, kada dozvole strancu da ue u njihov dom, strancu nad kojim nemaju kontrolu, strancu koji dolazi na samo jedan pritisak na dugme taj in sve menja. Pedagozi tvrde da vie od polovine od onoga to nauimo u toku ivota usvajamo jo pre polaska u osnovnu kolu. U tom periodu primamo pravu bujicu informacija. Nikada u svom ivotu neemo tako udno tragati za znanjem kao to smo to inili u detinjstvu. Nikada neemo uiti i usvajati znanja takvom brzinom. 20

Poznato je, na primer, da se tokom tih prvih godina moe brzo ovladati i najsloenijim jezikom, i to sa nekoliko njih. Tokom ovih vanih ranih godina, razapinju se jedra za ivot. Jednom postavljeni obrasci kasnije se teko mogu promeniti. Shvatanja o tome ta je ispravno a ta pogreno jasno se ustanove tokom ovih predkolskih godina, i srean je onaj ak prvak koji je utemeljen na vrstim moralnim i etikim principima. Kada je u pitanju dobrobit deteta, tragino je to da je, uporedo sa ulaskom medija u nae domove, rastao i broj porodica u kojima su oba roditelja zaposlena. Sve manji broj majki je kod kue sa predkolskom decom. Umesto toga, dete se preputa dadiljama ili predkolskim ustanovama meu kojima je malo savesnih i bogobojaznih, koji sa ozbiljnou i strahopotovanjem shvataju svoju ogromnu odgovornost da pomognu u usaivanju zdrave ivotne filozofije i razvijanju ispravnih obrazaca ponaanja kod dece. Pitanja dolaze tako velikom brzinom i u tako ogromnom broju da i kod najstrpljivijih roditelja dolazi do preoptereenja strujnog kola. Kako se dobro seam dana kada je moj sin Greg reagovao na moju nestrpljivu izjavu da me ostavi na miru posle jednog pitanja koje je postavio 101 put zaredom sa odgovorom koji niko u nasoj porodici nikada nije zaboravio: Pitanja mi pomau da saznam stvari! Ali kada roditelji nisu Nije vano koliko su loi uticaji mali, jer intenzivno sa detetom tonjihovo zdrueno dejstvo tera oveka od kom ovih prelomnih godiSvetlosti u Nitavilo. na, teta za um i duu e Mrnja nije nita efikasnija od kockanja, biti velika. Malo vaih zaako kockanje moe da postigne isti cilj. menika e imati strpljenja Ustvari, najsigurniji put u Propast je posi vremena da neno odgaja tepen blagi nagib, meka podloga, bez ovaj osetljivi cvet kako se naglih skretanja, bez prekretnica, bez njegove latice ne bi povreputokaza.10 dile. TV ili video suvie e21

sto predstavljaju lak nain prebacivanja sa sebe te neeljene odgovornosti. A kakva e biti ivotna filozofija koju je usadio taj treperavi elektronski vaspita? Pre par decenija, kada su etiki standardi u TV produkciji bili znatno vii nego to su sada, urednici Njuzvika (Newsweek) su odgovorili na to pitanje, u lanku sa naslovne strane koji je zaista otrenjujui: Prva vieslona re koju je izgovorio bila je manmelou Nauio je da speluje rafaelo pre nego svoje sopstveno ime. Video je Monte Karlo, bio svedok kokainskog sloma u Harlemu i ve ima fantazije koje ukljuuju glumicu Faru Fosit (Farrah Fawcett). Nedavno je pokuao da, poput karatiste, istue svoju mlau sestru poto je ona slomila njegovu bioniku transportnu stanicu pod nazivom ovek od est miliona dolara. (Ona mu se osvetila udarajui ga svojom lutkom sa likom pevacice er.) Njegova vaspitaica je rekla da je pasivan, nekreativan, da ne reaguje na

Koliko godina treba da napunim da bih se prvi put udala? 22

uputstva, da mu je dosadno tokom perioda za igru i da mu nita ne dri panju a takvi su i njegovi drugari. Naredne jeseni, zvanino e napuniti dovoljno godina kada se dete smatra razumnim i zapoee svoje formalno obrazovanje, a njegovi roditelji poinju da brinu za njega i da o tome razgovaraju kada nisu previe zauzeti gledanjem televizije...11 Od 1977. godine, lista onoga to je dozvoljeno da se prikazuje na televiziji toliko je proirena da danas oigledno nita nije nedozvoljeno u TV-kuama koje se bore za gledanost. A kako to neprekidno bombardovanje uma utie na dete? Istinama i injenicama koje su i odraslima teko podnoljive, bombarduju se adolescenti i deca koja su potpuno nespremna da rukuju tako zapaljivim materijalom. Rezultat toga je oteenje moIstina mora da zasija postepeno ili e ralnih, duhovnih i etikih ovek oslepeti.12 kontrolnih centara ko zna koliko miliona dece, pod uticajem preuranjenog zaslepljivanja realnostima sa kojima odrasli ive - nakon ega sledi beanje od ovih neizbrisivih aveti slepim ulicama alkoholizma, narkomanije, nastranog seksa i samoubistva. Tako TV preesto stvara cininu, od svega ve umornu, bezvoljnu, senzualnu, izopaenu decu, kojoj su oduzeti neophodni detinji i mladalaki snovi nametanjem realnosti televizijskog iskustva, te su katapultirana u odraslo doba, ali samo vizuelno, i to mnogo godina pre nego to mogu da podnesu optereenje i probleme koje to doba nosi sa sobom. Ironino je to da roditelji, kojima je nezamislivo da na svojim stolovima i policama dre asopise i knjige koje u ivim bojama prikazuju sve zamislive oblike izopaenosti, veoma malo obraaju panju na mnogo ivopisnije opise ovih istih radnji na svom televizoru! Osim toga, oni koji paljivo analiziraju dananji TV program kau da je ono to se obino prikazuje (osim aice izuzetaka) 23

skoro potpuno lieno visokih moralnih i etikih standarda. Gde deca na televiziji mogu da vide prikladne tradicionalne modele porodice, koji su u skladu sa judeohrianskim sistemom vrednosti? Zar bi, onda, trebalo da nas iznenadi to to nai mladi ne vide nita loe u naputanju suprunika i porodice, kada televizija promovie ivot bez obaveza, sa momkom odnosno devojkom, radije nego brak koji traje celog ivota? Kada se u psovkama rui Boije ime, kada se smatra da je estitost za naivne budale, kada je vredan rad za glupe, kada je vernost ograniavanje slobode, kada je nesebina briga vest za rubriku Verovali ili ne da li treba da se iznenaujemo kada mladi odlaze na stranputice ivota?

3. poglavlje

DETE JE OTAC OVEKA

U Bibliji je reeno da za sve u ivotu postoji vreme, vreme koje je Tvorac osmislio za svaku etapu naeg ivota. Ako se sigurnost doma u predkolskom uzrastu ne prekine prerano, jedna od najvrednijih deijih osobina znatielja trebalo bi da ostane netaknuta do este ili sedme godine. Pesnik Vordsvort (Wordsworth) je bio u pravu kada je rekao da je dete otac oveka. Od toga u kakvim uslovima dete odrasta u velikoj meri zavisi kakav e ovek od njega postati. Mi roditelji suvie esto zaboravljamo u kojoj meri su um i srce nae dece podloni oblikovanju. Zaboravljamo da su naa deca sposobna za dramatine promene i rast. Ako smo razdvojeni od njih makar i nekoliko nedelja, lako uoavamo promene, ali ako smo skoro stalno sa njima, tee uoavamo njihov postepeni rast i to da se u njima promene neprestano deavaju. Mi odrasli se takoe menjamo, ali deiji potencijal za promenu je daleko vei. ivot sa dvogodinjakom Gotovo sam zaboravio ili sam moda namerno potisnuo iz ivog seanja kako je to imati u domu dvogodinje dete, koje tri najveom brzinom izmeu etiri zida. Zaboravio sam koliko dugo traje obrok kada roditelji ustaju svakih nekoliko sekundi da spasu ugroeni predmet od deteta ili dete od opasnog predmeta ili situacije. Zaboravio sam u kojoj meri malo dete zahteva vau

24

25

panju i vreme, kako je potpuno usmereno na sebe. Zaboravio sam koliko pitanja u rafalnoj paljbi ispaljuje prema vama, tako da se ceo dan sastoji od pitanja i odgovora isprepletanih sa reenicama poput ne ini to i pazi. A zaboravio sam i kako izgleda kada vae dete padne u san, pa nastupi tiina, kao prekid vatre posle velike bitke. Iznad svega, gotovo sam zaboravio koliko je dvogodinjak gladan sveta, znanja i rasta.

Zauzeti ste, i vae dete trai dozvolu da gleda televiziju. Slaete se... Ali, danas vas pozivam da ostavite sve drugo i da i vi s njim gledate TV, ali sa bitnom razlikom: Uivite se u ulogu nevinog i idealistiki nastrojenog trogodinjeg deteta, onda ukljuite televizor - i ta ete na njemu da vidite? U svim ivim bojama gledate svaku vrstu razvrata i zla koje se moe zamisliti. Sve to ulazi u um dece, a iz tih banaka podataka deca e stvoriti vrednosti po kojima e iveti do kraja ivota. Vajlder Penfild uporeuje mozak sa ledenim bregom. Vrh (manje od 10 procenata) kojim se bavi naa svesna memorija, sadri podatke koje smatramo najvanijim i koje elimo esto da koristimo. Meutim, ispod svesnog uma je nesvesni deo, koji sadri 90 procenata naih seanja. Njih nije lako pozvati u svesni deo, ali ona su tamo i, kada se aktiviraju pravim impulsom, izai e na povrinu. Dr Penfild zakljuuje da se nita nikada ne zaboravlja.13 Riard Frederiks (Richard Fredericks) je zapazio da se karakter nikada ne formira u krizi on se samo otkriva u krizi. Poto svaki tinejder poinje da izgrauje sopstveni identitet odrasle osobe, znaajne odnose i lini sistem vrednosti, on e u velikoj meri predstavljati proroanstvo koje e sam ispuniti, proroanstvo o svemu ime se njegov um hranio u ranim godinama njegovog ivota. On e s novim iskustvima izlaziti na 26

kraj na osnovu svojih proSvakoga dana se nove niti utkaju u lih iskustava ili na ostapiseriju ivota, a mi imamo mo da novu nedostatka istih.14 biramo kakve e biti boje.15 Ali, moete uzvratiti, moja deca treba da vide i dobro i zlo da bi mogla izgraditi sopstveni sistem vrednosti. Neu da zatvaram svoje dete u bilo kakav kalup! Ono to ovakav odgovor previa je da deca jo nemaju razvijenu sposobnost za razlikovanje dobra i zla, ta unapreuje ivot, a ta kvari. Psiholozi nam govore da deca otprilike do svoje 12 godine ne prave u potpunosti razliku izmeu realnog i nerealnog. Ova istina jasno mi se otkrila pre vie godina. Upravo sam prethodno vee bio proitao upozorenje Oldousa Hakslija (Aldous Huxley) o odranju moi u modernom drutvu putem savremenih medija. Tvrdio je da je jedan od najopasnijih aspekata prikazivanja slika putem ekrana to to dete ne razlikuje stvarno i nestvarno. Proitao sam ovo i nejasno registrovao. Sledee veeri, moj etvorogodinji sin utrao je u moju radnu sobu viui da odmah doem u drugu prostoriju. Kada sam doao do TV-a na kome je gledao vestern film, on je povikao: Tata, ovaj ovek ide da ubije onog oveka! Za njega su prizori sa ekrana bili realnost. Od tada sam paljivo nadzirao ekran kada je bio u vidokrugu maloj deci. Svi smo itali novinske prie o deci koja su poinila ubistvo a onda bila zaprepaena kada su otkrila da rtva ne ustaje iva i zdrava, kao to se deava na TV-u, gde vide istog glumca koji je bio ubijen u nekoj emisiji kako se pojavljuje u drugoj. Recimo da se va dvogodinji sin gega prema usijanoj pei da vidi ta to osvetljava i greje prostoriju. Kao hipnotisan, on posee da dodirne tu udesnu stvar. Hoete li ga pustiti da sam otkriva, dok se njegovi prsti pre na usijanom gvou? Sigurno ne! Znate posledice takvog ina i upozoriete svoje dete da stane.

27

Postoji vie nego dovoljno mogunosti za decu da shvate ta je zlo, a da sama ne uestvuju u tome. U naem drutvu deca e biti preplavljena time, i pokazae se da roditelji, porodica, vaspitai i svetenici mogu s velikim trudom da uine tek toliko da nesiguran brod ostane na povrini. Ako dozvolimo da preko televizije u naim domovima prizori zla nesmetano ulaze u um nae dece, postajemo sauesnici u zloinu prljanja i kvarenja nevinog uma. Trebalo bi da kontroliemo prilaz najmonijem ureaju za komunikaciju ikad napravljenom, dok naa deca, u svojoj zrelosti, ne postanu sposobnija da barataju ovim zapaljivim materijalom. Humorista Erma Bambek (Erma Bombeck) ponekad postaje toliko zabrinuta u vezi socijalnih pitanja, da naputa humor i postaje krajnje ozbiljna. U jednoj rubrici ukazala je na paralisanost uma prosenog srednjokolca koji je izloen televiziji: Gubitak nevinosti vaeg deteta je istinska tragedija o kojoj se premalo razmilja. Ko 28

mari to e ono odgledati oko 10.000 raznih emisija i filmova i 350.000 reklama... Dobri su izgledi da e ova mala svetlucava kutija imati vei uticaj na detetov ivot, sistem vrednosti i obrazac ponaanja od onoga koji imaju njihovi roditelji.16 Pre pronalaska televizije, kola i porodica su se nadopunjavali u procesu obrazovanja. Sve to je bilo mogue ostvariti tampanim sredstvima. Doua Mejrovic (Joshua Meyrowitz) je zapazio da dete tampanim sredstvima postepeno ui tajne sveta odraslih, putem teksta koji je klasifikovan i u kome su roditelji i uitelji paljivo proverili informacije... Televizija mono potkopava uticaj kole... Ona deci daje znanje isuvie brzo.17 Nil Postmen (Neil Postman), profesor Njujorkog univerziteta i jedan od najveih strunjaka za televiziju, upozorio je da televizija uklanja mnoge od znaajnih razlika izmeu dece i odraslih. Na primer, jedna od znaajnih razlika je da odrasli znaju neke injenice o ivotu njegove tajne, njegove protivrenosti, njegovu estinu, njegove tragedije koje nisu odgovarajue za deiji uzrast ili ak nisu shvatljive deci. Televizija izvlai na povrinu celokupan sadraj ivota, jer je programima, da bi poveali gledanost, potrebna stalna ponuda neobinih informacija (na primer reality-show ili emisije kao to je otvoreni studio i slino). U svojoj potrazi za novim i senzacionalnim, da bi zadrali panju gledaoca TV dotie svaki postojei tabu u naoj kulturi: incest, homoseksualnost, promiskuitet, korupciju, preljubu i izlaganje nasilju i sadizmu svake vrste. Posledica je da ove stvari postaju poznate mladima kao to su i odraslima.18 Postmen je primetio alosnu injenicu da su neke od najbolje plaenih modela trinaestogodinje i etrnaestogodinje devojice, koje su predstavljene kao seksualno izazovne za odrasle. Prema tome, sve je tee nai decu koju moemo okarakterisati kao decu. ak i reklame ovo istiu: Koja od njih dve je majka, a koja kerka? Ali Postmen nije tu stao: Televizija neumorno podriva sposobnosti deteta da bude zrelo, da kae ne i misli tako, da ivi u 29

neizvesnosti. Gledaoci se ohrabruju da ostanu nezreli, da ne pripadaju nikome, bez sposobnosti za trajne odnose, da ne potuju nikakva ogranienja, ne razmiljaju o budunosti... U kulturi koja aktivno ohrabruje 9-godinjake da budu 29-godinjaci mislim da roditelji moraju da uloe izuzetno veliki trud da ouvaju nevinost i detinjstvo svoje dece.19 Kada je upitan da li je zaista vano da se ouva koncept detinjstva, profesor Postmen je odgovorio: Svakako. Shvatanje vanosti detinjstva je jedan od najvrednijih doprinosa renesanse. Tada je oblikovano kulturoloko naelo da treba da gajimo i titimo decu. Time su u drutvu promovisane znaajne ideje kao to je radoznalost i nevinost, i oseaj za kontinuitet i razvoj. Ovo su osobine koje su povezane sa detinjstvom i koje su neophodan preduslov za sazrevanje.20 Meutim, ta moemo da uradimo da bismo obezbedili ovako zatieno detinjstvo? Don Oldenburg (Don Oldenburg) je u jednom lanku posvetio mnogo prostora idejama i stavovima rabina Nila Krana (Neil Kurshan) iz Hantingtona u dravi Njujork: Doivljavajui sebe kao liberalnog teologa koji veruje u snagu i autoritet religije u jaanju porodinih vrednosti, Kran je rekao da najvanija stvar koju roditelji mogu pruiti svojoj deci jeste odrastanje u atmosferi ljubaznosti i moralnosti. Dalje, uticaj ire rodbine veoma je vaan za pravilno oblikovanje sistema vrednosti. Ali taj uticaj veoma esto se svodi samo na retke posete i meugradske telefonske razgovore. Tamo gde su vaspitai nekada isticali opte vrednosti, prema Kranu, dananji uitelji i drugi autoriteti uglavnom hodaju na vrhovima prstiju oko pitanja moralnih vrednosti, da bi izbegli javne konfrontacije. U pogledu ovog vakuuma Kran upozorava: Kada ponemo da dovodimo u sumnju apsolutnu Boiju dobrotu, pa ak i Njegovo postojanje, ostavljeni smo da sami sebi budemo konano merilo moralnosti.

I ta onda dobijamo? Relativnost vrednosti je vladajua ideologija. Kran ovo uporeuje sa graenjem stambene zgrade na ivom pesku. On tvrdi da bez jasnog sistema vrednosti deca postaju zbunjena i zabrinuta kada se suoe sa alternativama. Ako sve ima relativnu vrednost, onda proces sazrevanja postaje bolno teak... Kada u drutvu nestane saglasnost o najbitnijim vrednostima, na povrinu izranjaju brojne filozofije koje samo zamrse situaciju. Deci su potrebne jasno definisane vrednosti i standardi. Kran zavrava ovom alarmantnom tvrdnjom: Roditelji su najbolja i moda jedina nada za ponovno obnavljanje optih etikih i moralnih osnova.21

30

31

4. poglavlje

TA TINEJDERI SLUAJU I GLEDAJU?

Prema rezultatima studije Reading in America (itanje u Americi), tinejderi i dalje pokazuju slabe rezultate na standardnim testovima. ini se da imaju velikih potekoa u izvoenju zakljuaka na osnovu proitanog teksta, predvianju dogaaja koji slede u daljem tekstu, generalizovanju, uporeivanju, prosuivanju ili stvaranju novih ideja...22 Osim toga, prema reima Meri Vin, tinejderi su skloni da odbacuju razum i intelektualnu aktivnost, a prihvataju neto to je nelogino, nedosledno i nepovezano, kao i da pridaju mnogo vei znaaj oseanjima a zanemaruju logino razmiljanje. Nimalo ne iznenauje da veliki broj njih koristi droge, kako one legalne (alkohol, duvan, kafu, energetske napitke...) tako i one nedozvoljene, kao i to to vie vole da na neki senzacionalan nain doive oseanje sree, nego da polako, korak po korak, sopstvenim zalaganjem postignu taj oseaj. Oni su nauili da se odmah moe doi do nagrade i vie su posmatrai nego uesnici. Zato teke droge ili alkohol danas toliko privlae mlade ljude? Riard Frederiks je ubeen da je glavni razlog u tome to su oni koji mnogo vremena provode pred televizorom naueni da oekuju ive slike koje se brzo smenjuju pred njihovim oima, ali se, budui da mogu samo da sanjaju o ivotu svojih TV junaka, oseaju prazno i gotovo uopte nemaju sopstveni identitet. Dosadno im je i svi njihovi odnosi sa drugim ljudima su plitki. 32

Zbog toga su spremni za teke droge, koje ba kao i TV pruaju lani oseaj sree i uzbuenja, a da pritom nita ne morate da uradite sa svoje strane. Poto onima koji dugo sede pred TV ekranom jedna scena ne moe ba dugo da dri panju, u filmovima i drugim TV emisijama smenjuje se sve vei i vei broj razgovora ne toliko razgovora koliko pukog razmenjivanja rei i obino se deava da akcija zaseni i ugui ionako praznjikavu radnju filma ili emisije. Frederiks zapaa da se sukobi na TV-u reavaju akcijom, a ne normalnim razgovorom koji ukljuuje detaljno objanjavanje i saoseajno sluanje to predstavlja jo jedan razlog zato osobe koje mnogo gledaju TV esto vie nisu u stanju da normalno komuniciraju! Kao objanjenje zato je samoubistvo danas tako esta pojava, psihijatri dre da televizija navodi decu da oekuju brza reenja za svaki problem i jako umanjuje njihovu sposobnost Umorni smo, esto vie od dosade nego da strpljivo ekaju i podod napornog rada; stari, ali ne i mudri...23 nose frustraciju. Programi prikazuju ozbiljne probleme koji se reavaju za pola sata. U ivotu stvari ne idu tako. To to se priblino dve treine brakova u SAD zavri razvodom ne treba da nas iznenauje, zato to je glavna osobina TV gledalaca beanje od obaveza i prave posveenosti porodici. U filmovima i serijama niko se ne zamajava mnogo ni sa jednim problemom. Frederiks je, u izuzetno otvorenom i smelom zakljuku svoje studije o tinejderima, to ovako opisao: Nudei u 30 minuta akcionog filma vie uzbuenja nego to veina ljudi doivi u itavom svom ivotu, dajui ablon kratkih, dramatinih razgovora nabijenih snanim emocijama, obeavajui brzo reenje svakog problema i odbijajui da predstavi tragine posledice idealizovanog stila ivota koji prikazuje, televizija programira tinejdere da im bude dosadno, da se oseaju nesigurno i 33

neuspeno. U isto vreme ona ne prikazuje potrebu da se uhvatimo u kotac sa problemima, niti objanjava kako se to postie.24 Da ne bismo pomislili da smo kontroliui vreme provedeno pred TV-om reili nae probleme, dopustite mi da se dotaknem radija i popularne muzike scene. Da i muzika moe na ovaj nain da modifikuje doivljaj stvarnosti, prvi put sam shvatio pre nekoliko godina kada sam meu brucoima na mom koledu vrio anketu o tome koliko itaju i gledaju televiziju. Bio sam veoma iznenaen kada sam otkrio da se vreme provedeno uz TV program kod njih smanjilo sa 30 na oko 20 sati nedeljno. To je dobra vest, pomislio sam! Meutim, oni su sve vie vremena provodili u bioskopima i na koncertima i, to je najznaajnije, oko 50 sati nedeljno sluali su radio i muziku sa CD-a. Oni, u stvari, nisu sluali muziku samo onda kada je to zaista bilo neizvodljivo ili nepristojno. Sve ee su dolazili sa slualicama u uima na moja predavanja, nadajui se da neu primetiti da sluaju svoju muziku a ne mene... Naim studentima je neobino teko da zapamte bilo ta to zahteva makar malo vei umni napor, ali zato znaju tekstove svih 40 pesama na top listi! Vi danas ne moete da naiete na adolescenta, tinejdera ili mladu odraslu osobu koja ne zna napamet rei bilo koje popularne pesme sa MTV-ja. Tih 50 sati nedeljno znai 2.600 sati godinje ili 26.000 sati za deset godina

ivot se predstavlja kao uzbudljiva avantura u kojoj se frustracije eliminiu po kratkom postupku. Stvari poput anksioznosti, nesigurnosti, upornih bolesti, loeg tena, stalnih neuspeha ili fizikih anomalija uopte se i ne spominju. TV generacija se zbog toga slabo snalazi u stvarnim ivotnim frustracijama i problemima koji se ne reavaju preko noi. Deca koja odrastaju uz televizor dostiu punoletstvo i odjednom nailaze na konkurenciju, teke domae zadatke ili probleme sa suprotnim polom, a nisu psiholoki osposobljena da prou kroz sve to. I tako ona napuste kolu, trae izlaz u drogama, pobegnu od kue ili se iskljue iz ivota u bukvalnom smislu.25

dva puta vie nego to e provesti na asovima u osnovnoj i srednjoj koli zajedno, a pet puta vie nego to e provesti na predavanjima na fakultetu! Ali kada bi to bilo samo sluanje bezazlene muzike, ne bi bilo mnogo mesta za brigu. Problem je u tome to gotovo nijedan od tih tekstova ne uvruje niti promovie uzviene moralne i etike principe. Vrednosti koje se promoviu u tim tekstovima su, naprotiv, najee potpuno suprotne od naela kojima savesni roditelji i vaspitai pokuavaju da ih naue. U svojoj nedavno objavljenoj knjizi Painted Black (Obojeno u crno), dr Karl A. Rake (Carl Raschke) opisuje epidemiju zla i haosa koji se sve vie ire, ukljuujui smrt prouzrokovanu drogama, zloine poinjene iz mrnje i samoubistva meu adolescentima. Kao i mnogi drugi kompetentni ljudi koji se bave prouavanjem medija, i on smatra da ezdesete godine prolog veka predstavljaju prekretnicu, nakon ega se svet okrenuo od tradicionalnih judeo-hrianskih vrednosti ka onima koje su potpuno suprotne njima. On osipa paljbu po hevi-metal muzici, nazivajue je muzikom punom opasnih i nasilnih poruka, a sve prisutniji satanizam mranom posledicom preokreta koji je nastupio ezdesetih godina. Danas, kada se gotovo sve moe reklamirati, ljudi e rei i uiniti sve bukvalno sve da bi privukli panju, da bi nam prodali svoj proizvod. Nekada su se tako okantni primeri neukusa mogli videti tek s vremena na vreme, dok su danas, samo zbog toga to donose zaradu, postali sasvim uobiajena pojava. Svi to rade... Upravo zato je u filmu Niske strasti reiser Pol Verhoven prikazao gledaocima etiri fotografije male dece sa prerezanim grkljanom, iako bi samo jedna bila dovoljno okantna, a eron Stoun dva puta u prostoriji punoj policajaca pokazuje ono to neki srameljivci jo uvek smatraju intimnim delovima tela... Upravo zato muziari Ajs Ti (Ice-T), N.W.A. i Luter Kembel izgovaraju tako nepristojne rei na svojim albumima... Zato su 35

34

Madona i Sandra Bernard u jednoj tok-ou emisiji razmenile lezbejski poljubac; zato je Madona puzala u svom oskudnom kombinezonu pred crncem Isusom u svom spotu za pesmu Like a Prayer, i oponaala masturbaciju na svojoj koncertnoj turneji koja se reklamirala preko svake mere. Nebrojeni su primeri medijskih ikona koje raspiruju najnie strasti ljudi, bestidnim video spotovima ili rok koncertima koji se pretvaraju u orgije. MTV pojaava znaenje tekstova pesama prefinjenom koreografijom, i tako se vizuelni efekti dodaju onome to primamo putem sluha, viestruko pojaavajui uticaj muzike na um i emocije slualaca. Kada je drutvo bolesno, mladi, neiskusni i nejaki najgore prou... Naa kultura je jako bolesna ali se, bez sumnje, dobro prodaje.26 Najtraginije u svemu je to milioni ljudi ovakvim trendovima nisu pruili skoro nikakav otpor!

5. poglavlje

KREATIVNOST I UM
Kada vam se rodilo dete, ta ste prvo gledali? Tako je, gledali ste da li je fiziki i mentalno zdravo. Kasnije, kada je vae dete krenulo u kolu, brinuli ste se za druge stvari: da li e uspeti da iskoristi sve svoje potencijale i da li e u uspehu zaostajati za drugom decom. Posebno ste bili zabrinuti za razvoj dveju najvanijih sposobnosti itanja i pisanja. U kasnijem periodu ivota, sa brigom ste pratili da li je um vaeg sad ve odraslog deteta u stanju da zadovolji zahteve koje namee ivot. Deca sve ee ne uspevaju da ispune zahteve ivota i postoji ogroman broj dokaza da je u veini sluajeva glavni krivac televizija. Studije pokazuju da je oko 97% male dece kreativno, ali da se na kraju srednje kole situacija potpuno preokrene i da samo 2 - 3% njih ostane kreativno! U protekle tri decenije rezultati na verbalnim testovima ACT i SAT rapidno se pogoravaju. Danas je svaki trei Amerikanac funkcionalno nepismen. Da li se i vama desilo da vam se dete vratilo iz kole sa porukom od uiteljice da vae dete ima potekoa u pisanju, da sporo ita i da nije motivisano? Naruena sposobnost komunikacije u pisanoj formi nije bezazlena stvar. Ta pojava je, u Americi na primer, poprimila razmere nacionalne krize. Ako su vam deca na fakultetu, postoji mogunost da po zavretku studija nee biti u stanju da na jednostavnom i 37

36

razumljivom engleskom jeziku napiu bilo kakav tekst solidne strukture. Ako idu u srednju kolu i planiraju da se upiu na fakultet, postoji velika verovatnoa da, kada se upiu na neki od njih, nee umeti da piu na engleskom jeziku, ni na onom najniem nivou koji se oekuje na fakultetu...28 ta je uzrok tako alosnog stanja stvari? Roditelji? Prosean ovek koristi manje od deset Nastavnici? Maralu Mekodsto mozga... Najsposobniji mislioci, luanu (Marshall McLuhan) kao to su bili Leonardo da Vini i ovi znaci su bili jasni jo Mikelanelo, koristili su moda desetinu pre deset godina: Gotovo vie. Onaj ko bi mogao da koristi ceo svoj je sa knjievnom kulturom, mozak mogao bi da vlada svetom ali rekao je on, iznosei svoj verovatno to ne bi eleo. Ljudska lobanja zakljuak o dugoronom krije svet o kome jedva neto znamo.27 uticaju televizije. Sjedinjene Drave se, kako kae pesnik Karl apiro nalaze usred knjievne propasti. Prestali smo da razmiljamo reima, primetio je istoriar ak Barzun. Prestali smo da uimo decu da se istina moe iskazati samo pravim reima.29 Mnogobrojne studije pokazuju da oni koji ne itaju dovoljno, najverovatnije nee moi dobro ni da piu, jer, da bi ovek mogao pravilno da pie, u arhivi mozga moraju postojati modeli verbalnih uloga. Kada neki bruco u mom razredu sedi u uionici i gleda belo u prazan papir ispred sebe, gotovo da mogu da garantujem da taj student dolazi iz porodice u kojoj je televizor ukljuen i due od sedam sati dnevno, to trenutno predstavlja prosek za uobiajenu porodicu u Americi. Takvom studentu, koji je retko kada itao i imao svoj mir, i koji je mogao da izvlai zakljuke samo na osnovu haotinih nestrukturisanih prizora sa televizije, gotovo je nemogue da sastavi jednu koherentnu reenicu, a jo manje jedan dobar pasus. Meutim, ak i kasnije u ivotu, uda su ipak mogua. U mom ivotu se jedno udo dogodilo pre par godina u internatu koleda 38

Kolumbija Junjon (Columbia Union). U jednoj od nekoliko grupa brucoa kojima sam predavao na tom koledu, bio je jedan mladi koji je konstantno i sve vie zaostajao za drugim studentima. Kada sam razgovarao sa njim o njegovim problemima, rekao mi je da je u njegovoj kui televizor ukljuen od trenutka kada prva osoba ustane do onog momenta kada poslednji od njih ode da spava dakle, u njegovoj kui nije bilo ni trenutka mira, nijednog mirnog trenutka za itanje, niti za udubljivanje u vlastite misli i upoznavanje samoga sebe. I sada kada je doao na koled, nije bio u stanju da zadovolji postavljene kriterijume ak ni u itanju i pisanju. Neto pre polovine prvog semestra odustao je od ovog predmeta uz uslov da ga nastavi. Naredne jeseni je doao, spreman da ponovo pokua. Tog prvog dana mi je rekao da planira da dobije najviu ocenu. Uzdrao sam se da se ne nasmejem glasno! Ali neto se zaista promenilo: on je zaista napredovao. Kada sam ga pitao ta je to dovelo do takve promene, rekao mi je: KNJIGE!... Danas opasnost predstavlja ravnoduDo polovine semestra ste nost prema jeziku. ini se kao da jezik vime oduevili za itanje e nije vaan ni vredan panje. Televizija knjiga. Drugi deo semesnesumnjivo ima veze sa tim. Sa svojim tra sam proveo u biblioteci haotinim smenjivanjem prizora ona ini i itao sam knjige celo da se jezik smatra neim sporednim, leto. samo jednim delom one opte buke.30 Nikada neu zaboraviti to vee krajem aprila kada sam mu saoptio da je dobio najjau desetku u celoj grupi! Kasnije mu je engleski jezik bio glavni predmet na fakultetu. Danas, vie nego ikada pre, verujem u uda. Kada iskljuite TV, ma koliko godina tada imali, i zaponete da sprovodite sveobuhvatan program itanja, ponovo ete poeti da ivite, a poee da vam se vraa umna snaga i sposobnost usmenog i pismenog izraavanja. 39

Ono to pokazuju najnovija istraivanja medija uznemirilo je poslovni svet Amerike: Oni koji ne itaju knjige ne samo to ne umeju dobro da piu, ve nisu sposobni ni za efikasno apstraktno razmiljanje oteano dolaze do veze izmeu uzroka i posledice. Nesposobni za matematiko rasuivanje i statistiku analizu (pa stoga ni da dou do pravilnih zakljuaka zasnovanih na apstraktnim pojmovima), a ni za pravilno pretakanje ideja u rei, ovi mladi ljudi odrasli uz ekran razlog su za sve dublji jaz izmeu amerikog biznisa i meunarodne poslovne konkurencije. Ko moe da ignorie najnovije procene prema kojima proseno dete do kraja srednje kole provede 22.000 sati pred televizorom dva puta vie vremena nego u uionici? Koga ne zabrinjavaju dokazi iz kole po kojima uenici, izgleda, pate od poremeaja nedostatka panje, smanjene sposobnosti verbalnog izraavanja i razumevanja proitanog teksta dok, prema proceni nastavnika, deci vie nego ikada nedostaju kreativnost, istrajnost i analitike sposobnosti?

Oigledno je da sve vie ljudi koji se bave prouavanjem medija uvia da TV unitava sposobnost gledaoca da konceptualizuje (stvara predstave o neemu u svom umu). Deca koja mnogo gledaju televiziju su slabije zainteresovana za itanje, manje su inventivna i upotrebljavaju jednostavnije jezike forme. Uz to stalno nalazimo dokaze da se esto gledanje televizije povezuje sa agresivnijim ponaanjem. Dr. Bajron B. Rivz (Byron Reeves), profesor komunikacije na Univerzitetu Stenford (Stanford), govorio je o pojavi koja nas sve vie brine: sve vei i kvalitetniji TV-ekrani u Kvalitet pismenih radova uenika tesno naim domovima ine da je povezan sa vremenom koje provode se slike pred naim oima pred televizorom. 30% uenika etvrtog sve vie pribliavaju svojoj razreda gleda televiziju est sati dnevno prirodnoj veliini i jasnoi, ili vie. Oni su bili i najslabiji u pisanju.31 a uporedo s tim se smanjuje naa sposobnost da razlikujemo stvarnost od onoga to samo gledamo na ekranu. Rivza posebno brine uticaj velikih ekrana na decu. Vejd F. Horn (Wade F. Horn), izrazio je zabrinutost zbog toga to veliki broj dece u Americi polazi u kolu mentalno nepripremljen za postizanje uspeha psiholoki neopremljen osnovnim kognitivnim (saznajnim) vetinama potrebnim za uenje.32 itanje i pisanje se, kao i veina drugih vetina, moraju stalno vebati. Ako vae dete odrasta u sredini u kojoj nema dovoljno kvalitetnih asopisa i knjiga, postoje velike anse da nee imati dovoljno razvijenu vetinu itanja i pisanja. Jedna veoma znaajna kanadska studija o stanovnicima gradia u Britanskoj Kolumbiji, zaprepastila je istraivae u njoj je merena kreativnost stanovnika svih uzrasta neposredno pre uvoenja televizije i dve godine nakon toga. I kod dece i kod odraslih zabeleen je pad kreativnosti za 20 odsto! 41

40

Osim to u ogromnoj meri umanjuje kreativnost, televizija smanjuje istrajnost u reavanju problema, uvruje stereotipna shvatanja o vanim ivotnim pitanjima, posebno o ulogama polova, i u velikoj meri podstie verbalnu i fiziku - TV umanjuje mo imaginacije, a agresivnost kod oba pola. istovremeno urezuje u na um neizbrisive Jedna od najozbiljnijih slike koje ostaju tu do kraja ivota. optubi upuenih na - TV liava ljude pravih ivotnih raun gledanja televizije iskustava tako to ih dri zatvorene u jeste da ometa decu u njihovim stanovima, umesto da se drue razvijanju sposobnosti sa prijateljima, komijama i svojom stvaranja mentalnih slika porodicom. vizuelne imaginacije koja - TV je vie okrenuta mrnji nego ljubavi, pomae u reavanju prismrti nego ivotu, nasilju nego harmoniji. rodno-matematikih problema. Reenje za koje se zalae Derom Singer (Jerome Singer), istraiva sa Univerziteta Jejl (Yale), jeste da se detetu u potpunosti uskrati gledanje televizije sve dok ne stekne naviku itanja i uenja. Posebno zabrinjava otkrie ruskog neuropsihijatra Aleksandra Nurije: Uenje jezika i unutranjeg govora podstie razvoj frontalnog, eonog dela mozga. Zadnji deo mozga je biblioteka; prednji deo je centar za planiranje i sprovoenje tih planova. injenica je da su dananja deca do te mere konstantno izloena spoljanjim stimulansima da nemaju mnogo vremena da razmiljaju i razgovaraju sama sa sobom. To to je sve vie osoba nesposobno za uenje, vrlo verovatno je direktna posledica prekomernog gledanja televizije.33 Ne tako davno, jedan moj student na prvoj godini koleda predao mi je jedan od najgorih radova koji sam ikada proitao. Priznao je da nije stekao naviku uenja kod kue, gde je TV bio retko kad iskljuen. Nesposoban da pie dobro, da ita i shvata

sloeno gradivo, nesposoban ak i da pristojno komunicira sa svojim vrnjacima, oseao je da je njegov ivot postao slepa ulica. Gledanje televizije je pasivno, a ne aktivno. Kada itate knjigu, a donekle i kada sluate radio, moete da stvarate vizuelne predstave u svojoj glavi, dok TV, kako nas je upozorio Mekluan, neprestano slikama bombarduje pasivan mozak gledaoca, a to smanjuje sposobnost kreativnog razmiljanja. Kako ovek moe da bude kreativan ako sam za sebe ne donosi zakljuke? Jedna od najprovokativnijih knjiga naeg vremena je The Death of Literature (Smrt knjievnosti) Alvina Kernana, uvenog profesora sa Prinstona (Princeton). Kada su od njega zatraili da ukratko izloi svoju tezu, Kernan je napisao sledee: Knjievnost: Poivaj u miru.34 Kako se pribliavamo kraju onoga to Kernan naziva Gutenbergovom erom, na horizontu se pojavljuju zloslutni znaci, kao to je zatvaranje mnogih znaajnih kola bibliotekarstva u poslednje vreme, ukljuujui School of Library Science na Univerzitetu Kolumbija. Moda bi se tampana literatura mogla skinuti sa liste ugroenih vrsta ukoliko bi se dovoljan broj roditelja i vodeih mislilaca probudio na vreme i shvatio da je vladanje vetinom itanja, pisanja i apstraktnog razmiljanja daleko vanije od sposobnosti pukog primanja vizuelnih predstava.

42

43

6. poglavlje

RASIPANJE NAJVEEG DARA - VREMENA

Pretraivi detaljno nekoliko biblioteka, pronaao sam Kalidasin Pozdrav zori. Kalidasa je moda najpoznatiji pesnik drevnog sanskrita, iveo je krajem treeg veka nove ere i napisao remek-delo akuntala. elja mi je da ivim po ovim stihovima... i esto ih itam drugima. Ukratko, Kalidasina poruka je da ukoliko elimo da ivimo jednim zaista vrednim ivotom, onda moramo da zapamtimo veliku istinu: Svaki dan je ivotni vek u malom, ima svoj poetak, sredinu i kraj; svaki dan naeg ivota moe da bude obogaen radou rastenja, slavom delovanja i divotom uspeha. Kalidasa nas podsea i na sledee velike istine: Jue ve je san A sutra vizija samo i preostaje nam, naravno, samo danas. Ako ga u punini proivimo, to danas nam prua neprocenjivo bogatstvo: Svako je jue san o srei Svako sutra - vizija nade Zato se dobro pobrini za ovaj dan!

Tokom svog ivota na Zemlji, Isus Hristos je u svojim propovedima, priama i poukama esto govorio o Vrednost vremena ne moe se izratome kako treba upravljati unati. Hristos je svaki trenutak smatrao vremenom. Podsticao je dragocenim, a to se trai i od nas. ivot ljude da do kraja razviju je suvie kratak da bismo ga uzaludno sve talente koje im je Bog troili.35 poverio da ih koriste tokom njihovog kratkog ivota na ovoj planeti. Prouavajui ovaj aspekt Hristove slube, Riard Frederiks, profesor religije na Kolumbija Junjon (Columbia Union) koledu, posebno je ukazao na to da je cilj itavog Novog zaveta oigledno da prodrma i probudi oveka iz njegove apatije i podstakne ga da aktivno slui drugima. Nasuprot tome, ve smo rekli da je TV najefikasniji aparat za stvaranje apatije koji je ovek ikada izumeo. Ako postoji neki aspekt naeg ivota o kojem e Bog traiti detaljan izvetaj, onda je to sigurno nain na koji smo troili vreme. Veina protrai veliki deo vremena svog ivota, ak i bez gledanja televizije. Meutim, TV je najvei otima vremena koji je ikad izmiljen. Pogledajmo sada neke najnovije statistike podatke: Mnoga predkolska deca provode dve treine dana (onog dela dana u kom su budna) pred televizorom ili u prisustvu ukljuenog televizora. Proseno predkolsko dete, pre nego to krene u prvi razred, provee preko 5000 sati u gledanju TV-a. To je mnogo vie vremena od onog provedenog na predavanjima da bi se stekla fakultetska diploma! Prosean srednjokolac e provesti oko 22.000 sati ispred TV-ekrana (9000 sati vie nego to provede u uionici). Prema najnovijim proraunima (brojka se tokom poslednjih pedeset godina konstantno poveava), prosean Amerikanac gleda televiziju skoro 30 sati nedeljno. 45

44

Ali, to je samo deo prie: Veronis, Suhler & Associates, priznata njujorka firma za bankarstvo i ulaganje, koja se specijalizovala za industriju komunikacija, u jesen 1992. godine objavila je neke cifre koje bi trebalo da zabrinu sve nas. Od 8.760 sati u godini, Na spavanje (7,5 sati tokom noi) se potroi 2.737 sati Na poslu sa punim radnim vremenom provede se 1.824 sata. Daleko vie vremena nego u krevetu ili na poslu provede se uz neki od medija vie od devet sati dnevno! TV (ukljuujui kablovsku televiziju) 4 sata i 9 min. dnevno Radio (na poslu, tokom vonje, kod kue) 3 sata Muzika na CD-u i MP3 itaima 36 minuta Dnevne novine 28 minuta tampani flajeri za potroae 16 minuta tampani katalozi za potroae 14 minuta Kuni video 7 minuta Filmovi u bioskopima 2 minuta Kao to vidimo, za netampane medije odvajamo osam puta vie vremena nego za tampane. Ne tako davno, nije bilo tako. SAD su irom sveta bile poznate kao najnaprednija nacija na planeti a naglasak na procesu obrazovanja bio je klju tog uspeha. Danas su SAD pale na 24. mesto po broju proitanih knjiga po glavi stanovnika. Godine 1991, u SAD je na medije potroeno 108 milijardi dolara, pri emu su kompanije koje se bave advertajzingom potroile dodatnih 80 milijardi dolara da bi ih prezentovale. Tako su mediji postali izuzetno razgranat biznis, jedan od najunosnijih u Americi.36 Da li bi onda trebalo da nas zaudi to to se ameriko drutvo iznutra raspada i to je izgubilo prednost u konkurenciji sa ostalim nacijama? Ako je ikada neka nacija prodala svoju duu zbog materijalnog blagostanja onda je to Amerika.

Veliki ljudi imaju jednu zajedniku osobinu: oni cene dane i minute ivota - ne smatrajui nijedan trenutak vremena bezvrednim. Ako elimo da jednog dana moemo rei da je vredelo iveti trebalo bi da i mi imamo takav stav, jer: asovnik ivota se samo jednom navije, I niko ne moe da kae Kada e kazaljke stati, Kog dana il sata. Jedino vreme koje ima je sada, Pa ga proivi najbolje to moe. Ne ekaj na sutra Kazaljke e tada moda biti nepomine. (Nepoznati autor) Kao to smo nauili iz Kalidasinog Pozdrava zori, mnogi od nas potroimo uzaludno svoj ivot bilo zato to ivimo u prolosti ili pasivno matamo o budunosti. Jue je prolo i nikada se vie nee vratiti. Ni sve zlato ovog sveta ne moe otkupiti nijedan njegov sekund, tako da je vreme provedeno u kajanju uzalud potroeno. Sutra nije izvesno i zaista, ono moda nikada i ne osvane. Naa je srea da nam nije omogueno da znamo ta e se dogoditi u budunosti. Stoga bi trebalo da svaki deli energije koji imamo uloimo u taj jedan jedini segment vremena s kojim moemo neto da uradimo dananji dan.

46

47

7. poglavlje

PUENJE, DROGA I ALKOHOLIZAM

Neverovatnih 74% smrtnih sluajeva pre 65. godine ivota mogli bi se spreiti. Smrt do tog doba je ili posledica naina ivota ili zagaene ivotne sredine a u veini sluajeva verovatno i jednog i drugog. Ljudi su oduvek koristili droge i ostala opojna sredstva, ali sumnjam da je ijedno drutvo ikada tako intenzivno unitavalo sebe kao to to danas ini nae drutvo. Upotreba droU SAD na leenje bolesti povezanih sa ga i ostalih opojnih sredpuenjem godinje se potroi oko 50 stava nesumnjivo je tesno milijardi dolara... povezana sa naputanjem Medicinski strunjaci smatraju da je oko Boga i njegovih vrednosti. 600.000 smrtnih sluajeva godinje u Za ljude koji veruju da je SAD direktno izazvano upotrebom duum sredstvo preko kojeg vana. To je ono to motivie aktiviste u ljudsko bie opti sa boborbi protiv puenja da se zalau za anskim, bilo bi nezamipootrenje zabrane puenja na javnim slivo unititi taj vaan kanal. mestima i reklamiranja cigareta.37 Osim toga, bez vere u Boga i u vaskrsenje, ovek osea da ne postoji nita osim ovog prolaznog ivota. A ako nam se uini da nam je ivot bezvredan i da nemamo cilj, zato ga onda ne bismo radije sami okonali? Droge i druga opojna sredstva upravo to rade samo to nekima treba manje a nekima vie vremena. 48

to vie ljudi bude unitavalo svoj um i duu upotrebom narkotika, to e nam ostajati sve manje ljudi koji e biti radno sposobni. Svaka osoba koja zbog upotrebe droge ne moe normalno da se koluje ili obavlja svoj posao utoliko vie oteava svima nama. Zbog toga nije tano ono to toliko Uzroci smrti kod osoba ispod 65 godina ovisnika tvrdi, da unitastarosti mogu se, u grubo, podeliti na vajui sebe oni ne tete sledei nain: 53% zbog naina ivota; nikom drugom. 21% zbog sredine u kojoj ive; 9% Razmotrimo prvo prozbog sistema zdravstvene zatite; 17% blem duvana. Od direkusled naslednih faktora.38 torke Savezne uprave za javno zdravlje smo saznali da svake godine preko 400.000 Amerikanaca umre od posledica upotrebe duvana a tu su ubrojani samo oni sluajevi za koje se to moe dokazati! Pravi broj je mnogo vei. Hajde da pogledamo sledee statistike podatke da bismo stekli pravu predstavu o situaciji: 58.000 amerikih vojnika poginulo je u ratu u Vijetnamu; 55.000 u ratu sa Korejom; 417.000 u Drugom svetskom ratu i 127.000 u Prvom svetskom ratu. Kada se sve to sabere, dobijamo otprilike broj osoba koje godinje umru od posledica upotrebe duvana, i to samo u SAD! Vrlo lukavo osmiljena reklamna kampanja R. D. Rejnoldsa (R.J. Reynolds) za cigarete Do Kamel (Camel) dovela je do neverovatnog poveanja udela Kamela na ilegalnom tritu cigareta za decu, sa 0,5 na 32,8%. Poto sve vei broj odraslih Amerikanaca ostavlja puenje, duvanske kompanije se, nezakonito, u svojim reklamama obraaju deci i omladini. Devedeset odsto puaa tako postaju zavisnici do 20. godine ivota. Zatim dolaze alkoholna pia. Ko zna koliko ljudi godinje umre od posledica izazvanih konzumiranjem alkohola? Ono to znamo jeste da je veina poginulih u saobraanim nesreama ivot izgubila zbog konzumiranja alkohola a veliki broj njih su samo 49

nedune rtve. Znamo da se alkohol toliko puta pokazao samo kao stepenik ka tekim drogama. Znamo da zbog alkohola svake godine izgubimo na milione produktivnih radnih dana. Znamo da je alkohol moda glavni uzrok epidemije nasilja i fizikog maltretiranja supruga i dece u naim porodicama. Znamo da je alkohol upleten u statistike podatke o svim oblicima kriminala. Jo davne 1976. godine, Ernest Noubl (Noble), direktor Nacionalnog instituta za alkoholizam (National Institute of Alcohol Abuse), izjavio je da je televizija direktno odgovorna za to to se u poslednjih 20 godina broj mladih konzumenata alkohola udvostruio. On je otro osudio medije za to to i u U dravi u kojoj deca od 12 godina bez reklamama i u filmovima problema mogu da navedu nazive bar pet prikazuju da su ljudi koji alkoholnih pia, vreme je da ugasimo piju uspeni i seksualno televizore i razmislimo o tome kuda poeljniji. A kada su u idemo.40 pitanju reklame u kojima sportisti i uesnici Olimpijskih igara reklamiraju alkoholna pia, on je ozbiljno upozorio: Deca e sigurno eleti da se ugledaju na takve osobe.39 Teko da moemo previe naglasiti znaaj ovako alosnog stanja stvari. Zahvaljujui medijima, proseno dete e videti vie od 75.000 reklama alkoholnih pia pre nego to postane punoletno! Sredinom sedamdesetih, Christian Science Monitor sproveo je istraivanje o reklamama za alkoholna pia na televiziji. Evo ta su otkrili: Ima deset puta vie scena sa alkoholnim piima nego onih sa bezalkoholnim. Meutim, u stvarnom ivotu, upotreba bezalkoholnih pia je 16 puta vea nego konzumiranje alkohola!41 Kao to vidimo, mediji grubo izvru istinu o upotrebi alkohola. Zahvaljujui ovom, bez obzira ta roditelji govore detetu o posledicama upotrebe alkohola, reklame za alkoholna pia e verovatno odneti prevagu. 50

Na kraju razmotrimo droge svih vrsta koje nagrizaju samo srce moderne civilizacije. Da li i vi brinete da li je va voza autobusa, mainovoa ili pilot u avionu zavisnik od droga? Ili hirurg koji operie? Meutim, vie od svega, znajui kako droge unitavaju ovekov kontrolni centar za moral, brinemo ta one rade naoj deci, roacima, naim prijateljima, i ta moe da nam se desi ako sretnemo zavisnika u potrazi za novcem za narednu dozu. Sve manje smo bezbedni. Upravo zloupotreba medija naroito televizije direktno je odgovorna za veliki deo tog pakla kroz koji svakoga dana prolazimo, tog pakla koji i dalje odobravamo svojom pasivnou, svojom sklonou da sedimo skrtenih ruku, za koju nemamo izgovora. Filmovi i serije u kojima junaci pue, piju ili se drogiraju dodatno produbljuju nacionalnu tragediju! Direktori vaingtonske Uprave za decu, medije i reklamiranje (Council on Children, Media, and Advertizing) veliki deo krivice za upotrebu tekih droga pripisuju reklamama za lekove koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta, koje deca vide vie od hiljadu puta godinje i koje ih ue da je posezanje za lekovima reenje za ivotne probleme. A to je korak ka upotrebi tekih droga.

51

8. poglavlje

SEKSUALNOST I OKULTIZAM
Bog nas je stvorio kao polna bia sa seksualnim nagonom. Meutim, taj nagon veoma se esto iskrivljuje a sva njegova lepota unitava, pretvarajui taj Bogom dani izvor radosti, ljubavi i posveenosti u isto mehaniki in u kome nema prijateljstva. U tom pogledu, nae drutvo nije nita bolje od drevnih drutava i prostitucije koja se obavljala u njihovim hramovima. Hiljadama godina, jedan od faktora koji je spreavao mlade da rano stupe u seksualne odnose bila je velika verovatnoa da e se seksualni in zavriti trudnoom. To to su neudate majke bile obeleene igom srama, znailo je da je ranije vie strah nego stvarna sklonost spreavala mnoge da odu predaleko. Meutim, anti-bebi pilule, druga kontraceptivna sredstva i uobiajena praksa vrenja abortusa, potpuno su izmenili svet u kojem ivimo. Ovi faktori su dali enama mnogo veu mo nego to je to bilo mogue ranije. Procenjuje se da tinejderi na televiziji Danas je, u odnosu na godinje vide oko 14.000 seksualnih prola vremena, ena ta scena ili aluzija na seks, pri emu je samo koja ee ima inicijativu, njih 150 o seksualnoj odgovornosti, apona je ta koja zapoinje ili stinenciji ili kontracepciji. Stoga te mnookonava vezu. I pored gobrojne skrivene i otvorene poruke na toga, me diji i dalje poni a vaju enu i uglavnom televiziji koje promoviu nekontrolisanu je prikazuju vie kao sekseksualnu aktivnost predstavljaju veliki sualni objekat nego kao razlog za zabrinutost.42 52

Mi smo poput seljaka koji ive u zoni racionalno i oseajno bie. ena je i dalje rob istorijsborbenih dejstava. Smrt je svuda oko kog stereotipa i jo uvek nas. Oguglali smo na nju. Mi je ak ni ne ima ena koje se prodaju ignoriemo; sada od nje pravimo nau za odreene sume novca ili glavnu zabavu... Mislimo da su Rimljani unosne poslovne ugovore. bili divljaci zato to su organizovali igre Gotovo nita u medismrti u areni. Sada i mi radimo isto, ak jima ne podstie mlade dei u filmovima i programima za decu na vojke da ostanu nevine i televiziji...43 donesu tu nevinost kao najvei poklon svom izabraniku, niti se mladii podstiu da sauvaju svoje prvo seksualno iskustvo za enu sa kojom ele da provedu ostatak svog ivota. Deava se upravo suprotno: bombarduju ih porukom da se seksualnost svodi na to da se pravo ispunjenje doivljava jednostavno kada proradi hemija, tj. da je dovoljno da se oseti snana elja. Neminovna posledica tako povrnog doivljaja polnog odnosa je oseaj praznine koji dolazi nakon seksa bez odgovornosti koja postoji u braku, bez prave posveenosti, prijateljstva, pa ak ni dopadanja. Sada je pravi trenutak da u razmatranje uzmemo nain na koji mediji uslovljavaju ovekovo ponaanje. Riard Frederiks je proveo dosta vremena prouavajui metodologiju koju psiholozi koriste da bi kod svojih pacijenata izmenili pojedine obrasce ponaanja. On je eleo da uporedi njihov pristup sa mehanizmima koji funkcioniu kod gledanja televizije. Ono to je otkrio zaprepastilo ga je.
Modifikovanje ponaanja U psihologiji je standardan postupak u est koraka koji se gotovo uvek pokazaivao uspenim u menjanju ovekovog ponaanja: Osoba posmatra poznate prizore u smirenoj i bezbednoj situaciji. Potpuno je oputena. Nema emocionalnih uzbuenja. 53

Ubacuju se odreene slike ili prizori za koje se zna da izazivaju emocionalne reakcije. Osoba vie nije oputena. Dotini prizor se sklanja ili se prekida posmatranje slika. Posmatrau se ne daje dovoljno vremena da reaguje na to emocionalno uzbuenje. Posmatrau se daje da predahne otprilike jedan minut tokom kojeg se on ponovo psihofiziki oputa. To se lake postie uzimanjem neke hrane ili pia. Kada se emocije posmatraa stiaju, ponovo mu se prikazuju prijateljske, pozitivne slike. Osoba je potpuno oputena. Nema snanih emocija. itav postupak se ponavlja. Zapazite kako ovaj proces od est koraka u potpunosti odraava ritam televizije ak i kada su u pitanju reklame, to savreno odgovara 4. taki. Frederiks zapaa da je potreban itav niz inilaca kako bi taj proces otupljivanja bio uspean: Mora se uspostaviti prijatna atmosfera, koja je pacijentu poznata, sigurna i prijateljska. Sadraj i redosled moraju biti dosledni i predvidivi, omoguavajui pacijentu da se potpuno opusti. Stoga je, da bi se postigli maksimalni rezultati, idealna laboratorija dnevna soba. Ne sme se dopustiti da bilo kakva snana emocija due potraje. Prikazivanje tema ili ideja u kontekstu drame u velikoj meri doprinosi prihvatanju ovog procesa. Posmatranje prizora sa nekim koga volite ili potujete doprinosi prihvatanju procesa. Naravno, idealno bi bilo kada bi cela porodica bila na okupu. Kada su u pitanju ciljevi, postupci i mogui rezultati, Frederiks navodi da za ovaj proces psiholozi koriste materijale koji su specijalno osmiljeni tako da pokrenu nove naine razmiljanja u ovekovoj mati, koji e iskoreniti emocionalne reakcije na ideje 54

ili dogaaje koje je paciOva tehnika uspeno liava oveka jent ranije odbijao ili ih se njegovih oseanja tako to ih postepeno plaio. Snana oseanja slabi, sve dok ne bude u stanju da ostane usmerena protiv neega ili potpuno oputen, miran i ravnoduan nekoga eliminiu se i zaak i kada posmatra prizore koji su u menjuju nenametljivim poetku kod njega izazivali ozbiljnu prihvatanjem. Reakcije se zabrinutost, uznemirenost i bol.45 menjaju zato to je ovaj proces uticao na promenu vrednosti i stavova sada moemo da ivimo sa neim od ega smo ranije beali.44 Oni koji primenjuju ovu tehniku tvrde da stanje bezoseajnosti koje ona izaziva postaje uobiajeno, tako da kada osoba postavi bezoseajna gledanjem izmiljenih pria na televiziji naie na prizore u stvarnom ivotu koji su isti ili slini onima koje je toliko puta videla u izmiljenim dramama, ona i tada moe ostati potpuno ravnoduna.46 Kada je u pitanju vreme koje je potrebno da se sve to postigne, Frederiks zapaa da terapeuti koji koriste metod sistematskog slabljenja emocija tvrde da je obino potrebno samo 20 do 30 izlaganja da neko pone da odbacuje neto to je do tada prihvatao ili da pone da prihvata neto to je do tada odbacivao.47 Primenimo sada ovaj proces uslovljavanja na nemoralne stavove koje mediji tako ivo prikazuju: ako uzmemo u obzir koliko ovek danas u proseku gleda TV, 20 do 30 izlaganja takvim scenama postiglo bi se za vrlo kratko vreme! Sve preko toga samo uvruje taj izmenjeni karakter i utvruje promene u ponaanju! Meutim, ne zaboravimo da ovde ak ni ne govorimo o deci kod njih bi se sve ovo moglo postii mnogo bre. Ovde je re o odraslim osobama, o vama i meni! Malo toga to se prikazuje u medijima podstie one koji su u braku da u njemu i ostanu. Naprotiv, stalno iznova nam se serviraju svi mogui razlozi i povodi da uinimo ba suprotno, to slabi ak i jae odbrambene sisteme. 55

Pet Robertson (Pat) je jasno izneo ovaj problem u junskom broju asopisa Sunshine 1987. godine: Naoj omladini se umesto apsolutnih vrednosti prua situaciona etika... Umesto jasnog raspoznavanja ta je dobro a ta zlo, njima se govori: ako ti prija, uradi to. Umesto da ih ue Moramo se suoiti sa zlom, a ne beati samokontroli, esto ih ue od njega, jer kada beimo od zla, ono nas da udovoljavaju sami sebi progoni. Moramo naterati zlo da obori i predaju se ulnim pogled. Danas ima na hiljade neurotinih zadovoljstvima. Kada se takve snane osoba zato to pokuavaju da pobegnu protivtee uklone, posleod problema, a usput samo nailaze na jo dice po drutvo poprimaju vee tekoe. Mnoga deca ponu da pate kataklizmike razmere. Na od takve neuroze tako to lau da bi primer: jedna specijalna izbegla neprijatne stvari i ta navika emisija koja je nedavno 48 postaje pogubna. prikazana na televiziji bavila se jednim sve ozbiljnijim drutvenim problemom epidemijom silovanja dece od strane druge dece! Zajedno sa seksualnou sve ee ide ak su i meusobno isprepleteni i misticizam, odnosno okultizam. Prikazi i crtei vezani za okultno su tako ivi i ubedljivi a i toliko uestali da e ak i osoba koja je vaspitavana u hrianskom duhu poeti da brka lonie, da podsvesno veruje u okultno, a da se pritom, na svesnom nivou, jo uvek izjanjava kao hrianin. Jedino je sigurno da uopte ne gledamo takve stvari. Toni Muha (Tony Muha), kliniki psiholog iz Anapolisa, apeluje da roditelji postave granice onome to utie na njihovu decu: Rei pesama nekih od najveih rok zvezda dananjice promoviu najrazliitije poruke koje esto okiraju roditelje kada obrate panju na njih. Neke uobiajene teme pesama koje deca pevue sadre seksualni promiskuitet, nasilje nad enama, uvrede na raun tue rasne i verske pripadnosti, oboavanje Sotone, upotrebu droge i samoubistvo... Isto kao to dete ui azbuku tako 56

to slua i ponavlja ono to uje, poruke sadrane u muzici izvrie snaan uticaj u dejem umu... Roditelji nikada ne bi dozvolili da hrana za koju znaju da je otrovna ue u organizam njihove dece. Naalost, mi ne razmiljamo tako esto da li ono to dozvoljavamo da ue u um nae dece sadri otrovan pogled na svet.49 Kada su u pitanju vrednosti koje se promoviu na televiziji, Muha zapaa sledee: Deca pretpostavljaju da su vrednosti prikazane u televizijskim emisijama ispravne zato to ljudi koje gledaju izgledaju blistavo i sreno. Na primer, u 80% scena u kojima ima seksa uestvuju osobe koje nisu u braku, a u manje od 1% tih scena ima bilo kakvih aluzija na kontracepciju. Poruka koja se alje deci je ta da je seks van braka normalna stvar i da se kontraceptivna sredstva ne koriste ba esto. esto se seks i nasilje povezuju jedno sa drugim. Da li su to vrednosti koje elite da vae dete usvoji?50 O filmskom kritiaru Majklu Medvedu (Michael Medved), jednom od voditelja koji intervjuiu goste u emisiji Sneak Previews, mnogo se govorilo u vestima u poslednje vreme. Razlog za to je njegova nova knjiga, Hollywood vs. America: The War on Traditional Values (Holivud nasuprot Amerike: rat s tradicionalnim vrednostima). U lanku objavljenom u asopisu Washington Post, Medved je ukratko izloio neke svoje stavove. Na primer, on ismeva medije zato to sebi pripisuju odreene zasluge (pozitivne reklame za kondome, prijavljivanje za glasanje, dodeljivanje vozaa alkoholisanim licima, doprinos u ouvanju kinih uma, itd.), jer s druge strane tvrde, to je paradoksalno, da nasilje, hedonizam i sebinost koji se tako esto mogu sresti u njihovom programu ipak nee imati nikakve posledice u stvarnom svetu (...) Branitelji Holivuda bez imalo uverljivosti tvrde da Marfi Braun ili neki drugi izmiljeni likovi u televizijskim emisijama ne vre nikakav uticaj na svoje fanove, ignoriui time injenicu da milioni mladih ljudi oponaaju ikone pop-kulture, oblaei se kao Madona ili Majkl Dekson, hodajui poput Terminatora ili ponavljajui nepristojne, podrugljive dosetke Barta Simpsona... 57

Nije li apsurdno to da biznis koji naplauje stotine hiljada dolara za nekoliko minuta reklame (jer je poznato da slike koje se brzo smenjuju pred oima gledalaca mogu da prodaju sve, od konzervirane hrane do politikih kandidata), istovremeno tvrdi da vieasovni program koji se emituje izmeu tih kratkih reklamnih poruka nema nikakvog uticaja na gledaoce? Medved dalje razvija svoju tezu o tome da Holivud, izgleda, namerno pokuava da uniti tradicionalnu porodicu, primeujui da se preko filmskih idola poput Goldi Hon i Kurta Rasela, Vudi Alena i Mie Farou, Suzan Sarandon i Tima Robinsa, Desike Lang i Sema eparda, ona Pena i Robin Rajta, Fare Fosit i Rajana ONila, Deka Nikolsona i Rebeke Brusar, Edija Marfija, Glen Klouz, Al Paina, Roda Stjuarta, Eda Asnera, Stinga, Ajs Kjuba i mnogih drugih, promovie stav da treba izbegavati ili odlagati stupanje u brak, ak i nakon to partneri dobiju decu. Medved je zapazio da je Holivud ranije makar na reima branio tradicionalne porodine vrednosti. Sada to vie ne radi! Glumci i zabavljai danas zadobijaju divljenje svojih kolega i holivudske tampe pre time to upuuju izazov porodinim vrednostima nego time to ih potuju. Medved zapaa da je ak i u isto deijim filmovima, kao to su Baby Boom, Tri mukarca i kolevka i Gle, ko to govori, osnovna poruka potpuno jasna: Bebe su moda neodoljivi izvor zadovoljstva, ali se u njima najvie moe uivati kada niste upleteni u branu mreu. TV emisije u tom pogledu, kae Medved, na najotvoreniji nain prenose poruke usmerene protiv tradicionalnih vrednosti. Svuda se prikazuje kao sasvim normalno da samo jedan roditelj odgaja dete. Ve 1991. godine, od sedam trudnica u filmovima koji su se prikazivali u udarnim terminima samo jedna od njih je bila udata. Saradnici koji piu za asopis Tajm su u novembru 1991. godine sa alou primetili da tradicionalnog odgajanja dece praktino vie skoro da nema u medijima.51 58

9. poglavlje

TRI NEVAEA EKA: REKLAME, VESTI I JEZIK

Neverovatna mo reklama ak i do 20% programa za decu ine reklame. Reklame koje naa deca gledaju ne samo to u velikoj meri podstiu materijalizam, ve su i pune poruka o stilu ivota koje su u potpunoj suprotnosti sa zdravim vrednostima. U stvari, one same po sebi predstavljaju itavu gomilu pogrenih informacija koje, ako se redovno i intenzivno konzumiraju, imaju veu mo od porodice, kole i crkve zajedno. Jedan od najuticajnijih kritiara u istraivanjima medija bio je Deri Mender (Jerry Mander). U svojoj knjizi etiri argumenta za izbacivanje televizije on je detaljno opisao jedno svoje neobino iskustvo koje je promenilo tok njegovog ivota. Dok je tokom krstarenja dalmatinskom obalom, naslonjen na ogradu broda, posmatrao jedan od najlepih krajolika na naoj planeti, odjedanput je dobio oseanje da izmeu njega i tih prelepih predela postoji neka opna. Nije bilo nikakvih intenzivnih niti dubljih oseanja! Neto nije bilo u redu, a nije tako bilo kada je kao dete istinski uivao u prirodi. Nije priroda bila dosadna, ve mi je postala nevana, nije vie bila deo mog ivota. Nisam vie bio u stanju da je osetim, da se uivim u nju ni da je volim, samo zato to nisam dovoljno boravio u njoj. Tempo ivota ne ostavlja mnogo vremena za odlazak u prirodu.52 59

Jedan od glavnih razloga za to otuenje bile su reklame. Na poetku svoje karijere, Mender je poslovno saraivao sa genijem za oblast reklame, Hauardom Gosidem (Howard Gossage). Gosid je znao da TV reklame mogu trajno da iskvare problem kod reklama nije deje shvatanje moralnosti, drutva i samo u nainu na koji one posla. naglaavaju beznaajne stvari. Pun gneva, govorio (Rezultat studije profesora psihologija sa 57 je o samoj funkciji reklama univerziteta Kolumbija, Tomasa Bivera) kao o invaziji na ovekovu privatnost, koja prevazilazi prodaju od vrata do vrata ili kompjuterski fajl poslan na vau adresu. To je invazija na um koja je promenila ponaanje, koja je promenila ljude.53 Reklame govore vaoj deci da su proizvodi ti koji odreuju njihov identitet, a ne ono to je unutra, u njima. Nil Postman (Neil) je u jednom intervjuu primetio da emo u prvih 20 godina ivota videti oko milion reklama. Zbog toga TV reklame predstavljaju najvei izvor informacija u procesu obrazovanja mladih... Reklame ue decu da se svi problemi mogu reiti, da se svi problemi mogu reiti brzo, kao i da se mogu reiti brzo uz pomo neke tehnologije (lekova, deterdenata, automobila, kompjutera).54 Koje nam sve poruke alju te neverovatno ubedljive reklame? Proizvodi ne tvoj karakter odreuju tvoj identitet. Dr. Kenet Kertis (Kenneth Curtis) iz kompanije Gateway Films naziva ovo podmuklim napadom na hriansko shvatanje sveta putem tvrdnje da ivot ine stvari koje posedujemo, to je u suprotnosti sa Isusovim uenjem.55 Filip Viden (Philip Whidden) je to ovako objasnio: Najdestruktivnija sila u reklamiranju je ona koja nas ui da nismo dovoljno dobri takvi kakvi smo stvoreni. Mi nikada nismo dovoljno dobri u oima avenije Medison. Kad bismo se ceo dan kupali, depilirali, brijali, farbali, izbeljivali, ispirali, puili, ili u 60

kupovinu i mirisali se, nikada ne bismo mogli da dostignemo ideal koji se postavlja u reklamama... Oni koji se bave reklamom imaju otvoreno antihrianske ideje o tome ta vredi.56 Svi problemi se mogu reiti, svi problemi se mogu reiti brzo, svi problemi se mogu reiti uz pomo neke tehnologije. Nezdrava brza hrana i lekovi koji se nalaze u slobodnoj prodaji bolji su od zdrave hrane. Bunost, nepristojnost, neotesanost, bezoseajnost, odbojnost, grubost izuzetno su poeljne osobine u ivotu. Deca i omladina znaju daleko vie o ivotu nego roditelji, nastavnici, svetenici i ostale odrasle osobe. Upotreba alkohola je kul. Dugogodinji TV kritiar Tom ejlz (Shales) primetio je sledee: Ponaanje likova u reklamama, koje izaziva divljenje, u velikoj meri se granii sa neim to zasluuje svaku osudu. U reklamama za pivo mukarcima se poruuje da je najzabavnija stvar na svetu sedeti po ceo dan i lokati pivo sa ortacima. A ipak, to je najvee udo, izgleda da nijedan od tih alkoholiara nikada nije nimalo pod gasom, a kamoli pijan. Trebalo bi da se u nekoj od tih reklama pojavi ena jednog od njih i odvede ga kui. I to da ga odvue za ui, ako treba.58 Seksualnost je daleko vanija od oseajnosti i posveenosti. Neodoljiva elja za neim to nije nae je poeljna karakterna osobina.

61

Vesti koje nisu vesti Danas se zabrinjavajue velik broj Amerikanaca o dogaajima u svetu informie sluajui vesti na televiziji. To je zastraujua injenica iz vie razloga, na primer zato to se na neobaveteno birako telo ne moe osloniti. Nai preci su ozbiljno shvatili svoju odgovornost da se izbore i sauvaju krvavo steene slobode. Da biste danas bili dobro obaveteni glasa, morate itati dnevne novine, i lokalne i regionalne, a i neki nedeljnik; morate sluati, ako vam to vreme dozvoljava, glavne komentare na radiju i televiziji. Bilo ta manje od toga ne odgovara datom zadatku. Vratimo se televiziji. Pre nekoliko godina, Erik Barnou (Eric Barnouw) zapazio je da ljudi koji gledaju vesti na televiziji u velikoj meri zavise od iskrivljenih prikaza dogaaja. Pre nego to se neto dogodi, oni imaju stav ta e biti vano. Oni oekuju samo ratove i poplave i druge katastrofe koje traju dovoljno dugo da TV ekipe mogu da ih snime... To daje ogromnu mo ljudima koji su u poziciji da planiraju takve stvari... U Angoli se vodio rat ve 10 godina kada smo odjedanput uli za njega u drugom dnevniku. Stvari kojih nema na televiziji kao da se u sutini nisu ni dogodile... Ono to se prikazuje na televiziji ostaje urezano u umu. Jasnije je, obojeno je ivim bojama koje su upeatljivije od bilo ega u vaem ivotu. Dogaaji na TV-u imaju neverovatan autoritet.60 Barno je zapazio da je u jednom dokumentovanom sluaju snimateljska TV ekipa koja je pratila pobunu u ikagu pokuala da nagovori decu koja su stajala u blizini da pljakaju okolne prodavnice kako bi imitirala stvarnost. TV vesti nemaju mnogo veze sa vestima. One su zapravo ou-biznis. Iako bi ceo tekst drugog dnevnika zauzeo jedva pola novinske strane, vidimo kako se tu kae malo toga zaista vanog. A pogotovo je alosna injenica da TV vesti u velikoj meri naginju ka senzacionalizmu i melodrami. Nisu retke ni aktivnosti koje su organizovane i snimljene specijalno za televiziju, i koje budui

da su snimljene i prikazane postaju vesti bez obzira da li treba to da budu. Dr Maral Veri (Marshall Vary), u asopisu The Harding Journal of Religion and Psychiatry, zapaa da su deca od 7 godina ili mlaa sklona da pogreno tumae ono to uju na vestima, krivo povezujui uzrok i posledicu. Osim toga, on upozorava da mnoge scene koje se prikau na vestima nisu prikladne za deje oi. S druge strane, starija deca (od 8 do 12 godina), naroito ona inteligentnija, sa izraenim verbalnim sposobnostima, veoma esto se preterano uzbude zbog intenziteta onoga to uju i vide, a neka meu njima ak toliko da imaju none more. Lino mogu da posvedoim da je ova poslednja izjava dr Verija tana. Tokom ne tako davnog rata u Zalivu primetio sam da nekoliko studenata sedi na podu ili u foteljama u hodnicima blizu moje kancelarije. Ti studenti su bili toliko zbunjeni vestima na televiziji da su bili potpuno izbaeni iz ravnotee. Jednostavno su sedeli tamo njiui se kao Veernji dnevnik traje u proseku 22 u nekoj vrsti transa. Ako minuta, to znai da je, ukoliko dobije 30 vesti na televiziji mogu na sekundi da neto kae, neki predsedniki tako dramatian nain da kandidat pravi srenik. Vie ne dobijamo utiu na studente, zamislite potpune vizije ili ideje. Sreni smo ako samo kako utiu na decu! dobijemo i dovrenu reenicu. Sloenost Osvrui se na svoju ustupa mesto pojednostavljenim, estokarijeru, u lanku pod naslovom Nemoj to da gleda kim prepucavanjima protivnikih kandi(See It Not), poznati nodata i njihovom hvatanju greaka. Sutina vinar Danijel or (Daniel postaje manje vana59 Schorr) priznao je i otkrio mnogo toga i o sebi i o svojoj profesiji. Nikada nije mogao da bude miran zbog svojih ne ba tako asnih uspeha u karijeri na primer, zbog injenice da je za intervjue namerno birao militariste poput Stouklija Karmajkla i Repa Brauna (Stokely Carmichael, Rap Brown) umesto onih koji su pripadali umerenoj struji, zato 63

62

to je postojala mnogo vea verovatnoa da se takvi intervjui uivo emituju na televiziji. Nije mogao da zaboravi ni jedan susret sa Martinom Luterom Kingom mlaim. U nadi da e navesti Kinga da izgovori neku preteu reenicu koja e se posle emitovati na vestima, primetio je kako je King postao neraspoloen i potiten. or ga je upitao zato se tako osea. Zbog Vas, rekao je on, i zbog vaih kolega na televiziji. Pokuavate da me isprovocirate da pripretim nasiljem i ako ja to ne uinim, vi ete na televiziji prikazati nekoga ko hoe. A time ete ih izabrati za nae lidere. I ako doe do nasilja, da li ete razmisliti o tome koliko ste vi tome doprineli? 61 or je takoe ukazao na simbiozu izmeu televizije i nasilja, naroito kada su u pitanju uzimanje talaca, kidnapovanje i terorizam. Izvetavanje sa terena raspaljuje bes kod gledalaca i preuveliava same dogaaje, a sasvim je mogue da poveava i stopu smrtnosti. Upropatavanje naih ivota Ted Kopel (Koppel) je izrekao veoma otar sud na raun vrednosti televizije kao medija: Gotovo sve to se kae u javnosti danas se snima i belei... Veina od toga to se kae nije vredno pamenja. Da je to jedini problem kod televizije, stvar ne bi bila tako loa, ali alosna je injenica da su iz godine u godinu upotreba jezika na televiziji, tematika emisija, psovke, bestidne rei na sve niem nivou. Doli smo dotle da je pristojnost deo tako daleke prolosti u istoriji televizije da se malo njih sea vremena kada je ona predstavljala neki faktor u sadraju programa. ini se da danas nita nije zabranjeno prikazuje se sve, bez obzira koliko je to odvratno, grubo, bestidno ili bogohulno, i bez obzira koliko to moe da uniti neiju reputaciju. Mi se menjamo gledanjem. Svi smo ovo proitali i slaemo se s tim, ali je malo nas to shvatilo ozbiljno. Najivlji primer istinitosti ove maksime video sam pre nekoliko godina kada sam 64

bio sa nekim slikarima u Juti. Nikada do tada nisam bio u kontaktu sa tako nepristojnim i vulgarnim ljudima. Bio sam sa njima samo dve nedelje pre nego to je jedna nesrea prekinula taj odnos. Od tada, kada god sam bio pod nekim stresom, te nepristojne rei su mi dolazile na vrh jezika i prosto navirale da izau iz mojih usta, iako su mi psovke i vulgarnosti potpuno strane! I sve to zbog samo dve nedelje koliko sam ih sluao! Koliko god se opirao, i ja sam deo masovne kulture. Praktino je nemogue izbei njen uticaj. ak je i moja prilino kratka izloenost uticaju medija prodrla u moje najdublje misli, pobude, motive i ponaanje. Ti ovnovi za ruenje bedema probili su odbrambene zidove moje due prodrevi daleko dublje nego to bih eleo da priznam. Na sreu po mene, ja imam Boga koji me prihvata i pored mojih slabosti i greaka. Imajui na umu ovo svoje iskustvo, sasvim je logino to sam bio impresioniran pismom koje je Kerol En Dons poslala uredniku Vaington posta. Ovo je nesumnjivo jedna od najsnanijih izjava o uticaju rei koje izgovaramo i ujemo, od svih na koje sam naiao: I dok je Tom ejlz (Shales) ispravno postupio kada se suprotstavio alosnoj upotrebi nedolinih rei na televiziji, on je ceo svoj zakljuak potkopao neverovatnim zapaanjem da jezik ne kvari um niti dovodi duu u opasnost.... Ja se nimalo ne slaem s tim. Jezik predstavlja samu sr komunikacije, koji ne slui samo za saoptavanje informacija, ve je bogat i nijansama. Profesori engleskog ocenjuju radove svojih uenika ne samo na osnovu sadraja i stila, ve i na osnovu jasnoe misli i izraza... Neprecizni izrazi otkrivaju nedovrene misli. U iskazivanju ovekovog bia uestvuju i jezik i misli, nerazdvojno povezani sa svim finesama i nijansama uma. Jezik moe da dovede duu u opasnost. Moe da posee isto tako otro kao ma, ili da udari tupo poput toljage, tako da vas prepadne a da vam ne saopti neto vredno. 65

Tom ejlz takoe zaobilazi sr sukoba oko vulgarnog jezika time to se ne suprotstavlja struji reci to bez uvijanja i ulepavanja, koja je danas toliko popularna meu gospodarima Holivuda. Reprodukovanje stvarnosti u njenoj najgrubljoj, najvulgarnijoj i najnasilnijoj formi toliko Nita nije toliko opasno po ivot kao se ceni da niko ni ne prosuenje ovekovih duhovnih horizonata. cenjuje dobre i loe strane Ne postoji vee zlo koje ga moe zadesiti toga. od onog da mu ovozemaljske stvari zaIz veeri u vee, nama i naoj deci serviraju se klone nebo. Civilizacija ne moe zameniti emisije bez imalo kulturne blagostanje due. Nikakav napredak vrednosti, kao da im je cilj nauke, nikakvo posedovanje apstraktne stvaranje generacije koja istine ne moe nadoknaditi makar i e biti prezasiena i apanepotpuno poznavanje najvanijih i tina, koja e govoriti jezinajuzvienijih istina oveanstva. Jer kom ulice i na isti nain im e ovek otkupiti svoju duu?! 66 razmiljati i reagovati, i koja nee kontrolisati svoje ponaanje i svoje nagone. Kakve misli i oseanja se raaju pod uticajem prostakluka, psovki i pogrdnih izraza? Drevni narodi su smatrali da zabava prua najvee zadovoljstvo onda kada i pouava i razveseljava. Kakva teta to smo u dananjem modernom svetu, izgleda, izgubili tu elju da, uivajui u ivotnim zadovoljstvima, neto i nauimo. Mi vie volimo da pritiskamo sve one dugmie koji isporuuju programe koji izazvaju nae najnie i najprimitivnije porive.62 Zanimljivo je pogledati kakva nam uputstva u tom pogledu daje Biblija. U Jevanelju po Mateju 12:34-3763 pie sledee: Usta govore ono ega je srce prepuno. Dobar ovek iz dobre riznice iznosi dobro, a zao ovek iz zle riznice iznosi zlo. Ali, kaem vam: Ljudi e za svaku nekorisnu re koju izgovore odgovarati na Dan suda. Jer, na osnovu svojih rei e biti opravdan i na osnovu svojih rei osuen. 66

U 7. poglavlju Jevanelja po Marku Hristos govori o temi ovog naeg razmatranja: o onome ime vaspitavamo na um. Da se Hristos obraao ljudima dvadeset prvog veka, On bi nam svakako rekao da procenjujemo televiziju prema tome kakav nain ivota ona podstie. to izlazi iz oveka ono pogani oveka; jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krae, lakomstva, pakosti, zloe, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane oveka.64 I apostol Pavle govori o tome, posebno u 1. i 2. stihu 12. poglavlja poslanice Rimljanima, gde poziva vernike crkve u Rimu da ne dozvole da ih kako to prevodi D. B. Filips ovaj svet oblikuje prema svom kalupu. Pavle je, verujem, isto tako govorio i o tome ta naa deca treba da gledaju kada je predloio vernicima crkve u Efesu: ivite u ljubavi... A blud i svaka neistota ili lakomost da se ni ne spominje meu vama, kao to dolikuje svetima; ni gadost, ni budalasti razgovori, ni lakrdije, to ne bi priliilo; nego radije zahvaljivanje... Niko da vas ne vara praznim reima... ivite kao deca svetlosti... u svakoj dobroti, pravednosti i istini... Ne budite sauesnici u jalovim ili mranim delima, nego ih radije izobliavajte... Pazite, dakle, briljivo kako ivite, ne kao nemudri nego kao mudri, iskoriavajui vreme, jer su dani zli.65

67

10. poglavlje

MEDIJSKI RAT IZMEU DOBRA I ZLA NEMA SUKOBA

Ne, to uopte i nije sukob. Kakve li neravnopravnosti u borbenoj spremnosti! Teko je poverovati koliko su religiozni ljudi, na svoju sramotu, ostali inertni u toj borbi za sebe i one koji su im dragi. Veina ljudi, izgleda, ivi u carstvu iluzija, ubeena da ono ime ispunjavaju svoj um i duu nee gotovo nimalo uticati na njihovu linost i njihovo ponaanje! Zar nije umesno zapitati se ko su ti ljudi koji piu i reiraju emisije i filmove, da li neguju dobra naela i da li promoviu ispravne vrednosti? Pre dvadeset godina, kada su radio i televizija bili mnogo manje zagaeni nego danas, S. Robert Lihter (Lichter) i Stenli Rotman (Stenley Rothman) sproveli su jedno veoma znaajno istraivanje. Anketirali su 240 najboljih novinara i radio i TVkomentatora (najistaknutije linosti iz prestinih asopisa i radio i TV-stanica, kao to su New York Times, Washington Post, Wall Street Journal, Time, Newswek, US News & World Report, CBS, ABC, PBS i drugi). Ovo su neka od njihovih zapaanja: 50% njih nema nikakve veze sa religijom; 86% vrlo retko odlazi na verske skupove, a samo 8% redovno. Skoro svi oni su liberalnih shvatanja kada je u pitanju seksualnost: 90% njih podrava vrenje abortusa, 54% smatra da preljuba ne predstavlja nita loe, 76% njih kae da nema nieg loeg u homoseksualnosti.67 Donatan Olter (Jonathan Alter) je zapazio da postoji kulturna elita ije vrednosti oblikuju sve nas. Kada je opisivao dostignua 68 te kulturne elite, Olter nije nimalo ulepavao: Uz pomo televizije ta elita oblikuje ameriku masovnu kulturu, koja je izuzetno jaka i obilno se izvozi, ukljuujui tu i nae najsmrdljivije ubre. Olter je, dalje, o tim ljudima koji kontroliu i koriste medije, napisao da su oni obrazovaniji, bogatiji, liberalniji, mobilniji, manje religiozni i manje vezani za konvencionalne moralne norme od veine gledalaca. Da li oni sami veruju u poruke koje nam alju? Filmski reiser Don Milijus (John Milius) ne misli tako: Ba kao to neki advokati itavog ivota zastupaju zagaivae ivotne sredine i duvanske kompanije, tako i mnogi ljudi u Holivudu vrlo retko meaju svoj posao sa svojim linim stavovima. A kakav je njihov stav prema drutvu? etvorica od petorice glumaca nominovanih za Oskara 1992. godine glumila su devijantne likove. To pokazuje koliko Akademija promovie pokazivanje mrane strane drutva... Oni na filmskom platnu stvaraju svet koji je gori od onog u kojem ivimo.68 Kolumnista Donatan Jardli (Jonathan Yardley) je uputio jednu od najotrijih kritika ikada napisanih o amerikoj masovnoj kulturi: U savremenom drutvu moda nita nije toliko pogubno po opte dobro kao ono to gledamo na pijaci popularne kulture... Proizvodi masovne kulture naroito oni na televiziji nisu samo sveprisutni, ve su i neverovatno dosledni po svojim osobinama. Nemogue je gledati ih a ne potpasti pod njihov lo uticaj... Oni prikazuju drutvo u kojem tradicionalne vrednosti porodica, obrazovanje, religija ili ne postoje ili su predmet izrugivanja; u 69

kojem seksualne slobode nemaju nikakve granice, dok se posledice te slobode, i drutvene i moralne, izvrgavaju podsmehu ili ignoriu; u kojem se samoostvarivanje i samopotovanje cene vie od portvovanosti i discipline... drutvo u kojem je nasilje estoko i sveprisutno, a ipak, ba kao i seksualne slobode, ne ostavlja nikakve trajne i tetne posledice. Ono to oni prikazuju je, jednom reju nepostojei svet zabave. To je zemlja fantazije u kojoj se najnie ljudske strasti od kojih je veina, na ovaj ili onaj nain, vezana za seksualno uzbuenje predstavljaju kao dozvoljene, sasvim pristojne i uzdiu do ranga zakonitosti, time to se neprestano ponavljaju u svemu, od situacione komedije do umetnikih filmova, popularnih pesama i depnog izdanja nekog romana a da ne spominjemo reklame na televiziji i u tampi koje su oblikovale ameriku kulturu na kraju 20. veka. Ti prizori i vrednosti za koje se oni zalau, toliko se nameu da se praktino uopte ne mogu izbei. To su dominantni prizori amerikog ivota u ovim poslednjim godinama 20. veka... Jardli je takoe ukazao i na nedavno objavljenu knjigu Dejmsa B. Tviela (James Twitchell), Carnival Culture (Karnevalska kultura), koja navodi jednu od najznaajnijih studija o beletristici pre 90-tih godina. Studija je pokazala da se u periodu od 1966. do 1988. godine broj knjiga koje opisuju nasilje i antidrutvenu tematiku poveao za 61%. U poslednjih 20 godina, knjige u kojima ima nasilja morbidnije su i sa vie sadistikih elemenata nego bilo ta to se u dosadanjoj amerikoj istoriji nalazilo na listi bestselera. Satanizam i horor, kojih do ezdesetih godina nije ni bilo, postali su uobiajena tema. Potpuno je jasno da se savremeni itaoci zabavljaju itajui knjige u kojima ima vie mrnje, sadizma i morbidnosti nego u knjigama uz koje se zabavljala bilo koja od prethodnih generacija u celokupnoj svetskoj istoriji. Isto se moe rei i za filmove, televiziju i muziku, koji imaju mnogo vei uticaj nego tampa, naroito na mlade... Ne moe biti puka sluajnost to to u isto vreme ima sve 70

vie nasilja i to se to nasilje glorifikuje u masovnoj kulturi; to to ima sve vie vanbrane dece u isto vreme kada se nesputano preputanje seksualnim aktivnostima slavi i uzdie; to to se obrazovanje i samodisciplina sve manje ceni, dok se istovremeno promovie neogranieno udovoljavanje vlastitim prohtevima.69 Kakve se to lekcije neprestano dele posredstvom medija? Konzervativni nain ivota je, po pravilu, stalan predmet poruge i ismevanja u gotovo celokupnom TV programu. (Istina je, mnogi vernici i verske voe potpomau irenje te negativne predstave svojim naopakim i licemernim stilom ivota.) Od situacionih komedija do sapunica, filmova i crtanih filmova religija je svuda predmet podsmeha, ba kao i ivot po bilo kakvim moralnim normama. uveni dramski pisac Loring Mendel (Mandel) izjavio je sledee: Mislim da nas televizija, din koji lenstvuje i cereka se, veoma zagauje... Veliki deo onoga to se na televiziji prikazuje daje nam lanu predstavu o tome kakav je ovaj svet i o tome ta znai biti ljudsko bie... Decu obrazuje televizija, uz koju provode moda duplo vie vremena nego u koli... Problem je u tome to ih ona uglavnom ui neistinama.70 Tom ejlz uputio je sledeu otrenjujuu kritiku: Vekovima je glavna tema u knjievnosti i pozoritu bila borba izmeu dobra i zla. Do sedamdesetih godina i do Votergejta bila je to glavna tema i televizijskog programa, a danas popularna zabava naputa koncepte dobra i zla. Ljudi koji gledaju televiziju u udarnim veernjim terminima ne vide da dobro pobeuje zlo. Naprotiv, oni vide kako se negativci uzdiu kao heroji. Neko e rei da su te emisije vie odgovor na moralnu konfuziju nego jedan od faktora koji je do nje doveo. Ono to je sigurno, njihov sve vei broj odrava i hrani ideju da su koncepti dobra i zla odavno izali iz mode, i da je plata za greh uglavnom - novac, mo i glamur.71 Jo pre nekoliko decenija, kineski voa ang Kaj-ek upozorio nas je ta takvo jedno stanje znai: Bez obzira da li je u pitanju pojedinac ili cela nacija, gubitak integriteta je isto to i sama smrt. 71

Dejvid Kuarski (David Kucharsky) upozorava: Gledaoci bi trebalo dobro da se uvaju situacionih komedija. Njihovo suptilno potcenjivanje hrianskih kriterijuma u pogledu seksualnosti vre razarajui uticaj, naroito na tinejdere i mlau decu. Veliki broj naih mladih misli da je najgore to moe da se desi oveku to da ga ismeju.72 TV urednik Njujork posta, Pol Denis (Paul Dennis), u svojim nedavno objavljenim Favourite Families on TV (Omiljene porodice na TV-u) kae da jednostavno nije istina da porodine emisije nekada nisu odgovarale stvarnosti ili da su bile sladunjave u prikazivanju svojih junaka: Sve najbolje porodine emisije su bile takve: Jedan lan porodice pone u negativnom smislu da se izdvaja i onda od stida mora ponovo da se vrati u red. To je bila naa lekcija. Tako je to nekada funkcionisalo. Ne savrenstvo, ve nesavrenstvo i opratanje... A onda je dola serija All in the Family, i sve se promenilo... Danas ne postoji porodica u kojoj se, kada ispadnete iz koloseka, ponovo vraate na njega. Postoje, naravno, i izuzeci: Krozbi ou (The Crosby Show) je poput Father Knows Best (Otac zna najbolje) u Crnom licu (Black face). Porodice kao to su Bandijevi ili Simpsonovi toliko su disMnogi drutveni analitiari su ubeeni funkcionalne da se oseada je TV nadmaio i dom i crkvu i kolu, mo kao da nas udaraju po glavi.74 postavi faktor koji vri najsnaniji uticaj TV sapunice su meu na moralnost. Ono to deca gledaju snanajloijim uiteljima na teno napada tradicionalne vrednosti: raleviziji, sa svojim upornim irena upotreba droga i alkohola, nasilje, 73 prikazivanjem nenormalnemoral, pohlepa i kockanje. nih i nemoralnih ivotnih pria, u kojima je glavni faktor seksualnost. Brak je samo faza dogovor koja e trajati, moda, samo dotle dok postoji seksualna privlanost; kada ona pone da se gubi, vreme je da se nastavi dalje bez obzira koliko bi to moglo da slomi srce suprunika i dece. U 72

savremenim medijima, ukljuujui i modernu muziku, ljubav sa sobom ne nosi nikakvu odgovornost prema ljudima, kao ni trajnost ni posveenost. Mediji su taj in ljubavi prema jednom biu pretvorili od neeg divnog (Bogom dani poklon koji uvruje dom i dovodi do posveenosti branom drugu i vrste reenosti da se ostane zajedno do kraja, dok vaa deca i deca vae dece rastu, Moda imamo manje kompleksa otkada i kada va brani drug je seks postao slobodan, ali isto tako ostari i izgubi mladalaki imamo i mnogo manje lepote, vernosti i izgled) u hedonistiki avanodgovornosti u seksualnom ivotu. 75 turizam u stilu Dejms Bonda seks se prikazuje kao sutina svega, a iskrena ljubav prema seksualnom partneru predstavlja predmet podsmeha. Kada nestane uzbuenje, treba nai novo uzbuenje, pa opet novo i novo... Sve veze u ivotu su prolazne i za jednu no, a ljudi koji oekuju doivotnu ljubav i posveenost prikazani su kao budale. Dord Plagenc je zapazio da je situaciona etika promenila zapovest o preljubi, tako da ona sada glasi: Ne ini preljubu bar ne tako esto... Meutim, u svom prvobitnom i nerevidiranom obliku, zapovest o zabrani preljube imala je za cilj da u ljudima obnovi prirodu dostojnu oveka da postavi visok ali ne i nedostian standard koji bi pomogao oveanstvu da se odupre nioj prirodi koja ga vue dole.76 Plagenc se potom okrenuo jednom drugom aspektu pogrenog uenja u medijima: Nae drutvo je, izgleda, uklonilo predbrani seks i seks izmeu nevenanih osoba iz oblasti morala. Meutim, mi plaamo visoku cenu zbog uputanja u neobavezan seks. Romanopisac D. H. Lorens upozorio je jo pre 50 godina da suvie slobodna intimnost meu polovima sterilie; ona stvara bespolna bia. Kasnije je nemogue imati dubok i magian seksualni ivot.77 Kada imam asove savetovanja za studente i odrasle osobe, otvoreno im govorim da nije lako odrati branu zajednicu do 73

kraja ivota. Potrebno je mnogo truda i volje da bi stalno mogao da se prilagoava ivotnom putu i osobinama svog partnera, da biste ostali zajedno i bili tu za svoju decu i unuke u svim nevoljama, nesporazumima i tekoama koje ivot sa sobom nosi. Ta posveenost i elja da do kraja ivota ostanete zajedno mogua je, po mom miljenju, samo uz Boiju pomo. Neki od njih mi kau kako medijska filozofija ivota voli ih i ostavi ih moe razorno da deluje kada se prenese u realnost njihovog svakodnevnog ivota: pokloni nekome srce i onda gleda kako ga on ili ona gazi. Samo ostavljanje esto nije toliko bolno kao odvrtanje i zavrtanje slavine ljubavi, nedostatak brige za one koji su nekada bili deo porodice... Deci sve to izgleda kao da im zalupite vrata pred nosom. Upravo je taj oseaj naputenosti i opadanja sopstvene vrednosti ono to predstavlja tako veliku tragediju u modernom drutvu. Posledice te tragedije, meutim, poput talasa se ire kroz itav ivot. Pre nekoliko godina, dok sam bio na elu Southwesterns Adult Degree Program, bilo mi je postavljeno pitanje koje je na kraju promenilo moj ivot. Postavila mi ga je jedna ena iji su se roditelji razveli dok je jo bila vrlo mala: Dr Viler, da li ste Vi moj prijatelj samo dok ne diplomiram... ili ste moj prijatelj na due staze? Ona je znala da sam plaen da joj pomognem da diplomira ono to je zaista htela da zna, pre nego to se usudi da irom otvori vrata prijateljstva, bilo je to da li moje interesovanje za nju kao osobu ima na sebi utisnut rok upotrebe. Nae drutvo je toliko zasieno isplaniranim bacanjem u staro gvoe, razvodima i vezama za jednu no, da je htela da zna da li sam i ja samo deo te drutvene norme ili sam jedna od retkih pojava u dananjem drutvu: neko ko se nudi da ti bude prijatelj do kraja ivota. To pitanje me je nateralo da ponovo procenim svaku vezu u mom ivotu u to vreme. to je jo znaajnije, ono je uinilo da mi prijateljstvo i pomaganje drugima postane najvanija stvar do kraja ivota. 74

U poslednjih etrdeset godina, mediji bez mnogo buke i pompe unitavaju duu modernog oveka. Tradicionalni zatitni bedemi dom, kola i crkva predali su svoje uloge skoro bez otpora. Ipak, ne moemo da kaemo da nismo bili upozoreni! Tokom tog istog perioda, Roditelji ne umeju da pritisnu dugme za ogroman broj strunjaka i iskljuivanje. Nijedna TV emisija, ma kako naunika izneo je svoja zadivna bila, ne moe da se po vrednosti paanja i svoju zabrinutost, uporedi sa vremenom koje roditelj provodi o emu se dosta govorilo i u sa decom, ukoliko roditelj eli da komusekularnoj i u verskoj tamnicira. Veinu roditelja danas, izgleda, ba pi. ta su otkrili? Gotovo briga da li e provoditi vreme sa svojom sve to su otkrili bilo je nedecom ili koje emisije njihova deca gativno! A stalno su predviali ono to se sada zaista gledaju. Rei koje se najee uju u i dogaa. Americi nisu: Volim te, Dobro si to Bivi ministar za obrauradio ili Nije to tako loe, pokuaj zovanje, Vilijam Benet ponovo, moe ti to. Ne, rei koje najee (William Bennett), izjavio moemo uti u amerikim porodicama su: je za njujorki Harvard Nemam vremena, gledaj televiziju 79 klub: Ako elimo da naa deca poseduju karakterne osobine kojima se divimo, moramo ih uiti koje su to osobine. Ona moraju nauiti da prepoznaju oblike i sadraj tih osobina. Moraju postii makar i minimalni nivo moralne pismenosti koja e ih osposobiti da razumeju ono to vide u ivotu, i to e im, nadamo se, pomoi da ga dobro proive. Umesto toga, kod nas takvo intelektualno pouavanje o karakteru praktino ni ne postoji.78 Kolumnista Vilijam Rozberi (Raspberry) je, komentariui Benetov govor u jednoj kolumni 1986. godine, upozorio da se ne moe oekivati da se moralni rast odvija u moralnom vakumu. Kada su ameriki mediji u pitanju, situacija je mnogo gora od moralnog vakuma: mediji otvoreno i sistematino razaraju moralno pouavanje koje je postojalo u naem drutvu pre pojave televizije. 75

Savremene naune studije pokazuju da lanovi jedne prosene porodice danas meusobno komuniciraju samo 14 minuta na dan, a jedan prosean otac sa svakim svojim detetom ponaosob 42 sekunde dnevno! S druge strane, TV je u naim domovima ukljuen sedam sati i pet Ko je najplodniji i najneumorniji pripominuta svakoga dana! veda u vaem domu? Nekada je to bio Pokojni Majkl London roditelj, baka ili deka, ili stariji brat ili (Michael) je u jednom od sestra. Danas je to u veini domova tesvojih poslednjih intervjua levizija. zapazio sledee: Kada Televizija je dobila ono o emu su svi doe to vreme da moji carevi i pape mogli samo da sanjaju: momci mogu vie da propovedaonicu u svakoj dnevnoj sobi, naue gledajui TV nego itajui istorijske i poune sa harizmatinim govornicima koji pruknjige, onda neka gledaju aju uobiajeni ritual zabave i inforteleviziju. U porodicama se macija, pri emu u osnovi svega toga 81 vie ne razgovara u tome stoji poruka da treba neto da kupite. je tragedija Amerike. Poetkom 1983. godine, kolumnista Sidni Haris (Sydney Harris) optuio je televiziju iz prilino neobinih razloga, nazivajui medije troenjem duha u ubritu srama... Mukarci i ene troe milione sati na glumatanje, koje nije vredno njihovih svestranih talenata.80 Sredinom ezdesetih godina, Meunarodno udruenje za obrazovanje dece (The Association for Childhood Education International) objavilo je jednu od najznaajnijih studija o televiziji koja je ikada sprovedena. U to vreme, dotini medij nije bio star ni 20 godina, tako da je znanje o uticaju televizije bilo jo uvek prilino oskudno. Ipak, neka od otkria do kojih se dolo pokazala su se zaista provokativnim. Jedan od urednika studije, Ralf Geri (Ralph Garry) sa Bostonskog univerziteta, upozorio je da iako dete tek u estoj ili sedmoj godini ivota moe da shvati ta se dogaa u nekom filmu, postoje dokazi da i vrlo malo dete 76

ima dovoljno dodira sa zvukom i slikom da bi bilo emocionalno ranjivo. Reagujui na izolovane epizode, malo dete ne osea nikakvo olakanje iz konteksta, a emocije su mu esto vrlo snane zbog naina na koji reaguje, po principu sve ili nita .82 Beti Longstrit (Betty Longstreet) i Frenk Orm (Frank Orme) iz Nacionalnog udruenja za bolji radio i TV program (The National Association for Deca su osetljiva na ono to vide da se Better Broadcasting) izneli deava drugoj deci u televizijskim su neka od najznaajnih emisijama, naroito deci slinog uzrasta zapaanja koja su ikada napisana o televiziji: Za i istog pola. Za razliku od toga, ona esto razliku od odraslih, deca uopte ne razumeju sutinu onoga to se ne svrstavaju obrazovanje dogaa meu odraslima koje vide na u jednu, a zabavu u drugu televiziji.83 kategoriju. Dete se ui na svemu to vidi. Ono ne ui toliko iz onoga to mu drugi kau koliko iz onoga to vidi da oni rade. Ljudi na televiziji za njega su pravi ljudi. Ono vidi majke, oeve i decu osobe koje lako prepoznaje kao deo svog stvarnog okruenja. Ono nije u stanju da pravi razliku izmeu mate i stvarnosti ili izmeu prihvatljivih i neprihvatljivih modela ponaanja.84

77

11. poglavlje

DUGAAK KRVAVI TRAG NASILJE U AMERICI

Pre nastanka televizije, Amerikanci su blago reeno bili drugaiji narod. Generalno gledano, bili su miroljubivi i poteni potovaoci zakona, Boga i otadbine; bili su spremni da oprataju i duboko su verovali u puritansku etiku rada (koja ui da je vredan rad neto to je Bog odredio za oveka i to se od svakoga oekuje). Jednostavnije reeno, to je bio svet u kojem je bilo lepo iveti... a nezakljuane kue bile su sasvim uobiajena pojava. Komije su slobodno ulazile jedni kod drugih. Kada je neko imao potekoa na putu ili bilo gde drugde zastajali ste da mu pomognete; kada bi neko zakucao na vaa vrata, pozvali biste ga unutra. Veina ugovora se zasnivala samo na rukovanju pa ipak, stopa neizvravanja ugovornih obaveza bila je praktino ravna nuli: neplaanja i bankrotiranja pojavila su se mnogo kasnije zajedno sa advokatima. Bilo je, naravno, i izuzetaka uvek ih je bilo... ali oni su upravo to i bili: izuzeci. Sve se to promenilo sa dolaskom televizije i drugih masovnih medija. Ne preko noi, ali ve samo jedna jedina generacija dovela nas je u rubikonske ezdesete godine kada su, u toku samo pet godina, meci ubica pokosili Dona F. Kenedija, Malkolma X, Martina Lutera Kinga mlaeg i Roberta Kenedija u cvetu mladosti... Amerika od tada vie nije ista. Naredna generacija dovela ju je tu gde je sad: to je najkrvavije drutvo na planeti. Meutim, tek kada sam sproveo jednu opsenu studiju, otkrio sam faze naeg pada. Kljuni momenat u nastanku ove knjige 78

nastupio je sasvim spontano, kada sam osetio snanu potrebu da sredim sve novinske iseke, lanke, kolumne i studije koje govore o nasilju tokom proteklih godina ne tematski, ve hronoloki, onako kako su se pojavljivali u novinama. Tek tada sam se usredsredio na taj problem. Kada sam poeo redom da itam, nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim da se deava neto potpuno neoekivano: pred mojim oima nije se odvijala samo istorija amerike zemlje, ve se, paralelno sa njom, mogla pratiti i istorija degradacije morala u drutvu. Ba kao to se negativ postepeno razvija u mranoj komori, tako sam i ja gledao konstantan porast nasilja, a time i postepeno odumiranje amerike due. Kada sam doao do sredine osamdesetih, protiv televizije i onoga to nam njeni tvorci rade bilo je ve toliko optubi da sam hteo tu da stanem jednostavno nisam hteo vie da gledam. Meutim, ipak sam nastavio, i kada sam stigao do 1992. godine, od onoga to sam itao sledila mi se krv u ilama... Evo nekoliko kljunih prekretnica, po hronolokom redu. 1957. - arls Van Doren je, kao uesnik u kvizu, iz nedelje u nedelju oaravao TV gledaoce svojim neodoljivim vetinama u hit emisiji Twenty One (Dvadeset jedan) na televiziji NBC. Kada je otkriveno da je sve to bila prevara, cela nacija nije mogla da se povrati od oka. Zato? Prema Goldmanu, moralni relativizam je doao na mesto moralne sigurnosti i doneo sa sobom moralnu tromost i konfuziju. 1959. - Oko svega toga se digla tolika buka da su dve godine kasnije urednici asopisa Luk (Look) poslali istraivaki tim od 12 reportera da prou kroz cele SAD i sprovedu anketu postavljajui ljudima pitanje da li smo se mi zaista promenili kao nacija. ta su otkrili? Otkrili su pojavu novog moralnog kodeksa: Sve to radi je OK ukoliko time ne povreuje druge. Sve je OK ako spada u prihvaenu poslovnu praksu.85 79

Don Stajnbek (Steinbeck), zgroen i muen onim to gleda, napisao je svom prijatelju Adleju Stivensonu: ... nervni gas nemoralnosti se polako uvlai u sve pore drutva; poinje od obdanita i stie do najviih instanci, kako u poslovnom svetu tako i u politici... Ameriko drutvo je izmanipulisano na svim nivoima... Zabrinut sam zbog cinine nemoralnosti moje zemlje. Ona ne moe opstati na tim osnovama.86 Dr Lorens Kubi (Lawrence Kubie), profesora sa Univerziteta Jejl, upozorio je da e konstantno suoavanje sa ubijanjem, prolivanjem krvi u formi koja je za dete realistina koliko i sam ivot nesumnjivo ostaviti iza sebe zastraujuu zaostavtinu.87 1964. - Kiti enoveze (Kitty Genovese) bila je izbodena na smrt u ulici Kvins u Njujorku, dok je u zgradi u kojoj je nesrena ena pokuala da se skloni, 38 svedoka posmatralo taj brutalni napad koji je poprilino dugo trajao i niko nita nije uinio! Ova pria je protutnjala celom zemljom za samo nekoliko sati, a Amerikanci su s nevericom bili zgroeni nad onim to su postali: zloinaki bezoseajni i bezobzirni. 1973. - U oktobru mesecu, estorica bostonskih mladia naterala su jednu vajcarkinju da se polije benzinom a potom je zapalili. Policija je za ovo zverstvo okrivila scenu iz filma Fuzz (koji je bio prikazan samo 48 sati pre ovog groznog dogaaja) u kojoj zapaljeni ljudi slue kao svetiljke. Ovo ubistvo je imalo takav odjek da su ga U.S. News & World Report stavile na naslovnu stranu i napisale opiran izvetaj o tome. Prema njihovom izvetaju, televizijska industrija uporno tvrdi da ne postoji nijedan pouzdan dokaz da nasilje na televiziji podstie nasilje i kriminal u drutvu. Ako nasilje na TV-u podstie nasilje kod ljudi, to ini samo kod onih poremeenih ljudi koji su ve skloni nasilju, tvrdi jedan od sastavljaa televizijskog programa iz Njujorka.88 Oko pet nedelja kasnije, ejna Eligzander (Shana Alexander) iz asopisa Newsweek, ukljuila se u raspravu i napisala sledee: 80 Konstantno izlaganje dece otvorenom nasilju u filmovima i na televiziji vri poguban uticaj, otupljujui njihovu osetljivost. Ljudi to instinktivno znaju. Upravo zato dve treine Amerikanaca kau da na televiziji ima previe nasilja... Ono to posebno ne volim da vidim i od ega se i najvie sklanjam jeste besmisleno, brutalno seksualno nasilje u scenama... okirana sam i to odjedanput imamo mnogo vie scena silovanja bilo ih je 20 proteklog meseca. Scene silovanja su, kao izvor seksualnog uzbuenja, dole na mesto onih u kadi punoj pene, koje su bile obavezne u filmovima tridesetih godina. Mi moemo i moramo prekinuti sa prikazivanjem sve te brutalnosti... Danas su crtani filmovi za decu, sport, veernje vesti, TV drame i filmovi prepuni sadizma i krvi koja se proliva bez ikakvog razloga.89 1975. - Prema rezultatima jednog istraivanja, izmeu 22 i 23 asa pet miliona dece u Americi jo uvek sedi prikovano uz televizor. U martu mesecu, reporteri Newsweek-a su primetili da zabava na televiziji nikada do sada nije bila tako nasilna. Pre dvadeset godina, akciono-avanturistiki sadraji (omiljeni 81

eufemizam TV industrije za filmove sa pucnjavom i ubijanjem) inili su manje od 20% programa u udarnim veernjim terminima. Danas se njihov udeo popeo na 60%... Izuzetno uticajna osoba kao to je direktor CBS-a Artur Tejlor, koji je prvi predloio koncept u okviru kojeg je jedan sat rezervisan za porodicu, priznaje da je TV sve vie jedan od inilaca antisocijalnog ponaanja.90 Dr Majkl B. Rotenberg (Rothenberg) sa Vaingtonskog medicinskog fakulteta izneo je takvo more podataka i otkria da je sve to objavljeno u vestima irom zemlje. On je pozvao svoje kolege medicinske radnike da organizovano dignu glas protiv nasilja na televiziji i njegovog uticaja na decu, primetivi da je istraivanje o povezanosti nasilja na televiziji i agresivnosti kod dece, koje traje ve 25 godina istraivanje nastalo od 146 radova objavljenih u naunim asopisima, sastavljeno od 50 studija koje ukljuuju 10.000 dece i adolescenata iz svih moguih sredina ubedljivo pokazalo da gledanje nasilja prouzrokuje agresivno ponaanje kod mladih. Rotenberg je dalje primetio da je, prema nekim procenama, u SAD danas u opticaju 200.000.000 pitolja i puaka, u proseku jedan na skoro svakog mukarca, enu i dete. Svakih 13 sekundi proda se jedan novi pitolj, a korieni pitolj svakih 30 sekundi. 82

Godinje se na trite izbaci 5.000.000 novih pitolja. A ta je posledica svega toga? Svaka etiri minuta neko biva ubijen ili ranjen iz vatrenog oruja. Svaka tri minuta neko biva opljakan uz pretnju pitoljem. Rotenberg je takoe otkrio da je kontroverzni izvetaj direktora Savezne uprave za javno zdravstvo za 1972. godinu bio tako tur i nepovezan zato to su predstavnici televizijske industrije bojkotovali 7 od 40 naunika koji su se nalazili na listi, naunike izuzetne reputacije i zapaenih rezultata u oblasti istraivanja nasilja, a na njihovo mesto stavljeni su izvrni direktori televizijskih kua. Takoe, da bismo dobili preciznu predstavu, rekao je da vie nasilja ima u jednom satu dejeg TV programa nego u jednom satu TV programa za odrasle.91 1976. - U periodu izmeu 1960. i 1974. godine, godinja stopa ubistava u SAD porasla je za vie od 100%. U 1975. godini, ubijeno je vie od 20.000 Amerikanaca. Sociolozi i psihijatri se slau da je nasilje na televiziji glavni faktor koji podstie nasilje na naim ulicama; ovo je potvreno u zavrnom izvetaju Nacionalne komisije za uzroke i prevenciju nasilja za 1969. godinu. 92 Krajem avgusta su obelodanjeni godinji statistiki podaci FBI. Oni su pokazali da, u toku jednog sata u 1975. godini, pogine u proseku dvoje ljudi, est ena pretrpi silovanje, 56 osoba doivi napad, 52 biva opljakano, ukrade se 112 vozila, izvri 360 provala, a 720 osoba ili poslovnih projekata pretrpe krau. Sve u svemu, itavo more pomahnitalih brojki: 56.000 nasilnih silovanja, 484.710 tekih napada, 20.510 ubistava, 3,25 miliona provala. Brojke su zaprepaujue... Kao i 15.000 prijavljenih sluajeva zlostavljanja dece.93 1977. - U februaru mesecu, lanovi kongresa izneli su zapanjujue cifre vezane za nasilje u kolama. Samo u 1975. godini, potroeno je 600 miliona dolara na saniranje tete nastale 83

zbog vandalizma (vie nego dovoljno da se zaposli 50.000 novih nastavnika!). Jo alarmantniji podatak predstavlja 70.000 teih napada na profesore i stotine hiljada napada na uenike. Broj tih napada se poveao za 58% u periodu od 1970. do 1974. godine; broj seksualnih uznemiravanja porastao je za 62%; broj zloina povezanih sa drogom za 81%; a pljaki za 117%!94 Beda ovoga sveta velikim delom je Ve sutradan, jedan prouzrokovana naom neljubaznou 97 drugi reporter je otkrio da prema onima koji nas vole. za vie od 5 miliona dece kanjavanje kod kue podrazumeva da roditelji pucaju u njih, bodu ih, utiraju, tuku i grizu... 3% roditelja (to je oko 1,2 miliona njih irom zemlje) potee noeve ili vatreno oruje na svoju decu... Procenjuje se da oko 700 dece godinje umre od posledica nasilja u porodici... 28% parova obuhvaenih ovim istraivanjem priznalo je da amaraju ili udaraju jedno drugo... 1% je pucao na svog partnera, zadavao mu ubode ili ga estoko tukao.95 U septembru 1977. godine, jo jedan zloin je postao udarna vest u naoj zemlji: etrnaestogodinji Dolfus Tomson pucao je na svog brata i ubio ga, po uzoru na scenu iz filma Prljavi Hari sa Klintom Istvudom. Dozef Di Leonardi, naelnik odeljenja za ubistva u ikakoj policiji, rekao je sledee: Nema sumnje da gledanje takvih stvari na televiziji podstie agresivnost kod mladih. Deca u tom uzrastu veoma su podlona utiscima. Oni imitiraju likove koje vide na televiziji. To nasilje inficira deji um. Ja to vidim svaki dan. Mi pitamo nekog mladia odakle je dobio ideju da izvri neku vrstu nasilja i on nam kae: To sam video u jednom filmu na televiziji. Kada sam uo da e se Prljavi Hari ponovo prikazivati na televiziji, pomislio sam O, ne! Zapaen je bio i nastavak tog filma, Magnum Force u njemu ima 39 ubistava za 120 minuta.96 Samo nekoliko nedelja kasnije, Newsweek je iskoristio suenje 15-godinjem Roniju Zamori kako bi jo vie istakao taj problem: 84

Poto su ga kod kue ili ignorisali ili tukli, ovaj deak je provodio est sati ispred televizora... sa jedinim prijateljima koje je imao Kodakom, Baretom i Policajkom. Zamora i jedan njegov vrnjak provalili su u kuu njegovog komije, gde je Zamora svojim pitoljem ubio 82-godinju staricu. Zamorin advokat, Elis Rubin, pozvao se na deakovu umobolnost; redovna doza nasilja na televiziji, tvrdio je advokat, onemoguila je deaka da razlikuje dobro od loeg.98 1978. - Moramo da prepoznamo da, s jedne strane, na TV-u postoji nasilje koje se koristi selektivno, nasilje koje je osmiljeno da pokae svoje tragine posledice, da pokae bol i neseu koja sledi. Mi ne govorimo o tome. Mi govorimo o serijski proizvedenom, jeftinom, indusSvi mi poinjemo da liimo na ono sa trijskom nasilju koje se ime ivimo, na ono ta gledamo, itamo ubrizgava u svaki dom, ili ujemo.100 svialo se to njima ili ne.99 1979. - Za razliku od stvarnog ivota, televizijske emisije u udarnim veernjim terminima prikazuju nemilosrdno ubijanje i besomuno pustoenje, dok samo povrno prikazuju ljudske kvalitete rtava... Deca koja nikada nisu bila na sahrani niti su videla le, videla su na hiljade ubistava na televiziji. Veina nas vie zna o tome kako se ubija ovek nego kako se pomae onome ko umire ili kako se tei neko ko je u alosti... Takvo otupljivanje oseanja ostavlja opasne posledice jer nas spreava da smrt u stvarnom ivotu shvatimo ozbiljno. Seamo se Kiti enoveze, koja je izbodena na smrt u blizini svoje zgrade dok su njene komije sluale njene krike s oiglednom ravnodunou.101 1980. - Dr Kerol Nadelson je na temu silovanja izjavila sledee: U pitanju nije seksualna elja. To je akt agresije. Broj silovanja se poveao za 200% u proteklih 10 godina, rekla je ona. Nadelsonova delimino krivi i preteranu popustljivost. Ljudima 85

se govori da ne moraju da kontroliu svoje nagone; oni nisu naueni da deluju u okviru odreenih granica ljudskog ponaanja.102 Prema miljenju dr Ronalda Slejbija (Slaby) sa Univerziteta u Vaingtonu, evo lekcija koje moemo da nauimo gledajui nasilje na televiziji: 1. Nasilje nekontrolisano raste. 2. Nasilje deluje. 3. Nasilje esto biva nagraeno. 4. Nasilje se esto moe opravdati. 5. Nasilje je esto zabavno. 6. Nasilje se esto vri samo radi zabave. 7. Nasilje se moe vriti na nove i jedinstvene naine.103 1984. - I dok je bes jedna od najsnanijih i najopasnijih emocija, niko nikada nije dobio instrukcije kako da se izbori sa njim. Model koji nam nude mediji, naroito televizija i filmovi, podrazumeva da ga se odmah reimo, obino na onaj eksplozivan nain pomou pitolja, noeva, automobila, pesnica ili verbalnog napada. Deca to gledaju etiri ili pet sati dnevno, i kako moemo oekivati da e, kada se razbesne, reagovati drugaije od toga? Kontrolisanje besa je prava vetina i na njoj se mora poraditi.104 1985. Nasilje na televiziji je uasan zagaiva. TV je najmonije sredstvo komunikacije u istoriji. Ona unosi u nae domove stalno neka nova dela nasilja. Postala je opasan uljez... Godine 1982, u toku jednog sata na TV programu u udarnim veernjim terminima prikazivalo se u proseku osam nasilnih scena... Odvratno je to to je, prema miljenju i odluci ljudi koji rade u dravnoj televiziji, prikazivanje scena u kojima ljudi ranjavaju i ubijaju druge ljude savreno prihvatljiv nain da se zabavi amerika nacija... Oigledno je da se ivot koji se prikazuje na televiziji zasniva na najniim i najbolesnijim slojevima drutva. Mirni i vedri aspekti drutva retko se prikazuju.105 86

1989. - U naoj rastrojenoj naciji, tek poneki zloin izazove vie od sleganja ramenima. Jedan takav izuzetak bio je incident divljanja iz 1989. godine u Central parku u Njujorku. Silovanje privlane i saoseajne mlade svrene studentkinje Univerziteta Jejl od strane itave bande bilo je tako brutalno i besmisleno da su ak i dravni mediji bili uasnuti i zgroeni. Vie od 30 mladia (veina njih ispod 16 godina starosti) uestvovalo je u silovanju i napadu: devojku koja je dogirala napali su jednom cevi, raskomadali noem njenu lobanju i bedra, a lice udarali i zdrobili ciglom. Zato, pitali su se svi. Dord Vil je sve to opisao jednom reju koju dananji mediji retko koriste zlo. Meri Mekgrori (McGrory) ovako je to objasnila: Njihovi roditelji i njihova kola nisu im govorili o Zlatnom pravilu (misli se na 10 zapovesti prim. ur.). Televizija, sa svojim verbalnim i fizikim nasiljem, svojim prikazivanjem seksa kao neega na ta uvek i odmah imate pravo, sa svojim neotesanim voditeljima emisija i glupim gostima sigurno ih nije nauila niem uzvienom... To je za plakati.106 Otprilike u isto vreme kada se dogodio ovaj divljaki napad, petnaestogodinjeg Majkla Tomasa ubio je sedamnaestogodinji Dejms Martin. Motiv za ubistvo: Tomasove patike marke Najk Er Dordan od 115 dolara. Razmiljajui o besmislenom rtvovanju ivota, Tom Markart (Marquardt), urednik asopisa Kepital, zapazio je da je u prethodnih par meseci jedan student u njihovom okrugu ubijen zbog jakne, a jedan sugraanin zbog svog motora marke Honda. Markart je psihologu Tomu Muhi (Muha) iz Anapolisa postavio pitanje Zato. Porodica se raspada, odgovorio je Muha. Deca potiu iz porodica u kojima su roditelji razvedeni, i esto je majka ta koja podie decu. To je vrlo teak teret za majke, a one uglavnom nisu autoritativne... Nove studije pokazuju da se 62% brakova zavri razvodom... Kako u porodici sa samo jednim

87

roditeljem dete moe da dobije disciplinu i sistem vrednosti koji je toliko vaan za njihov prelazak u svet odraslih? Markart je svoju kolumnu zavrio sledeim savetom: Od dece koja ubijaju drugu decu zbog patika i jakni podilazi nas jeza. To se nee promeniti sve dok roditelji ne prihvate odgovornost za budunost svoje dece. Tek kada ljudi ponu da razmiljaju o posledicama samohranog podizanja dece i posledicama zanemarivanja dece, biemo svedoci povratka drutva sa manje nasilja... Ako ste u braku, odrite ga. Ako imate decu, pouavajte ih.107 Riard Koen (Cohen) se osvrnuo na divljanje u Central parku u jednoj majskoj kolumni. Sa aljenjem zakljuujui da nas zloin, osim to pokazuje da niko Zapazivi da se u zatvorima nalazi dvosvie nigde nije siguran, natruko vie Crnaca nego na koledima, vodi da uporedimo daKortlend Miloj (Courtland Milloy) je dao nanje vreme sa prolim. sledee objanjenje: Protiv Crnaca se Koen je pozvao da zamisvodi psiholoki rat koji se u velikoj meri limo kako bi izgledalo kad oslanja na masovne medije koji stvaraju bi vaskrsao neiji deda i kada bi mu se pokazalo kaobeshrabrujue mitove i stereotipe... Uloko svet danas izgleda: Proge koje zaokupljaju matu toliko mnogo itajte mu novine i pomladih Crnaca su bande, dileri droge, kaite mu televiziju, a onda zatvorenici, sportisti i komiari - onakvi 109 ga odvedite u etnju... U kakve ih prikazuju tampa i televizija. toku etnje bih mu rekao da mi je prole godine obijen stan u Vaingtonu a auto ukraden u Njujorku. U Vaingtonu kolski odbor planira da postavi detektore za metal u kole kako bi se oruje moglo detektovati i oduzeti od uenika. U Njujorku se na prozorima automobila nalazi zalepljen znak na kojem pie ovaj auto nema radio... Vlasnici potroe na automobil i preko 60.000 dolara, a opet ne mogu da u njemu imaju radio... Da bih uao u svoju kancelariju u Vaingtonu, moram da pokaem propusnicu na ulasku u zgradu... Sada morate imati i propusnicu za lift karticu koju ubacite u otvor kako biste 88

obavestili lift da ste prijateljski nastrojeni... Prevencija kriminala mora da je industrija broj jedan u Americi. Koliko kotaju obezbeenje, detektori metala, dodatne policijske snage, zatvori? Koliko kota paranoini lift koji nee da vas odvede gore?... Koliko ukupno kotaju reetke na prozorima, sigurnosna vrata, brave i sistemi?... A koja je psiholoka cena koju plaamo? Ako je poznato da briga moe skratiti na ivot, kolika je onda cena te konstantne zabrinutosti zbog kriminala? Vraajui se u mislima na cvee koje je video na mestu gde je pronaena izmrcvarena devojka koja je dogirala u Central parku, Koen sa tugom postavlja pitanje: Za im tugujemo za mladom enom koja je brutalno ubijena na tom mestu ili za prolim vremenima? Jedan cvet za nju, a za nas ceo buket.108 1990. - Prema Vaington Postu, ukidanje administrativnih ogranienja u televizijskoj industriji pre 10 godina nije bio dobar potez: Od ukidanja administrativnih ogranienja 1980. godine, u dejim emisijama, u kojima je bilo oko 18,6 nasilnih dela u toku jednog sata, sada ima oko 26,4 nasilnih dela u istom vremenskom periodu.110 Koliko nisko bi filmska industrija pristala da padne samo da bi zaradila novac? U filmu Robokap 2 deca su prikazana kao napadai i ruitelji to pokazuje do kojih ekstrema je otilo nasilje na malim ekranima... Sve je vie sadizma na televiziji. A kada neko ko pravi filmove koristi decu koja se inae smatraju simbolom nevinosti moemo da vidimo do kojih granica je otilo TV nasilje.111 Riard Koen je uporedio stanje iz 1964. godine, kada je Kiti enoveze bila na smrt izbodena u Njujorku, sa situacijom u 1990, 26 godina kasnije: Te godine kada je Kiti enoveze bila ubijena, stopa ubistava u Njujorku iznosila je 6,1 na 100.000. Godine 1989. iznosila je 22,7. Situacija u Vaingtonu je jo alarmantnija: sa 8,4 1964. godine, broj se popeo na 59,5 u 1988. i u stalnom je porastu. Godine 1964., ubistva su se dogaala uglavnom u okviru porodice 89

 muevi, ene, ljubavnici a samo deo njih (19% 1960. godine) ukljuivalo je i oruje. Sada nepoznati ljudi ubijaju nepoznate ljude i, u najveem broju sluajeva (66% 1992 god. u Njujorku), koristi se oruje. Zloini iz strasti postali su zloini iz bezoseajnosti. Meutim, pored koliine oruja, izraena je elja za njihovim korienjem, elja za ubijanjem. Noevi ili pitolji, nije bitno ta je. Oduzeti nekom ivot nije nita. Policajci su zaprepaeni hladnokrvnou i okrutnou dece. Svake godine Vaington posre od jednog izvetaja o ubistvu do drugog, a mnoga od njih su poinila deca... Stanovnici gradova su sada poput ljudi u Evropi okupiranoj od strane nacista. Strah je tako velik da se usteemo od izricanja moralnih osuda... Ideje o odgovornosti, o tome da drugima neto dugujemo vie se ne primenjuju. Stanovnici velikih gradova sada primenjuju jedno drugo pravilo: Gledaj svoja posla... Najvea vojna i ekonomska sila na planeti ne moe jednoj devojci da prui sigurnost u podzemnoj eleznici.112 1991. - Nasilje koje hara Amerikom moe se sagledati kroz situaciju u Vaingtonu: 703 ubistva (porast u odnosu na 400 koliko ih je bilo samo pre dve godine). Rozberi je pozvao svoje itaoce da preuzmu na sebe odgovornost da ue mlade da nasilje nije dobro, jer im mediji sigurno nee rei tako neto, budui da oni redovno veliaju nasilje.113 Dord Vil (Will) usmerio je panju javnosti da drutvo gubi kontrolu. Samo u Njujorku se dogodi 2.200 ubistava godinje, dok ih je 1945. godine bilo 292! Sto hiljada sluajeva oruanih pljaki (otprilike jedna na svakih pet minuta) u poreenju sa 1.417 sluajeva 1945. godine. Danas imamo 390 kraa automobila na dan! Kada je upitan za razloge, Vil je primetio sledee: Ve due od jedne generacije, osnovni vid zabave u Americi gledanje televizije ukljuuje, za jednog prosenog gledaoca, 150 nasilnih dela i 15 ubistava nedeljno. Da li je zaista zauujue to je ivot postao tako jeftin?114 90

1992. Sve stranije zloine ljudi vrlo esto poine iz najbeznaajnih razloga. Sve ee vidimo kriminalce koji su spremni da ubiju bez povoda... Statistiki podaci FBI pokazuju da se broj zloina koji ukljuuju nasilje poveao za 18% tokom proteklih pet godina. Veliki broj tih zloina povezan je sa drogom, a zvaninici navode i druge faktore nasilje na televiziji i u filmovima i ruenje drutvenih ogranienja.115 Novinar Don Oldenberg je naglasio da kriminal, umesto da opada konstantno raste: Broj mladih koji bivaju uhapeni zbog ubistva, silovanja, pljaki i tekih fizikih napada poveao se za 16% u periodu od 1989. do 1990. godine, za samo Holivud treba da se stidi zbog beskrajgodinu dana! nog niza filmova punih nasilja i ubijanja, Oldenberg potom prebogohuljenja, razgolienosti, seksa. Na lazi na jednu ozbiljnu, taprimer, filmski hit Niske strasti prikazuje da tek objavljenu, studiju ubistva za vreme orgazma, postavljajui Big World, Small Screen novi kriterijum za perverziju...116 koju je sprovela organizacija American Psychological Association, a koja je trajala pet godina. Rezultati su samo potvrdili ranije iznete pretpostavke: dete koje bude gledalo televiziju od dva do etiri sata dnevno videe 8.000 ubistava i 100.000 drugih nasilnih dela pre nego to zavri osnovnu kolu. Oldenberg je takoe detaljno govorio i o otkriima do kojih je doao dr Lenard Eron sa Univerziteta u Ilinoisu. Studija dr Erona se smatra izuzetno znaajnom zato to obuhvata period od tri decenije i prati ivot istih ljudi u tom periodu. U njoj po prvi put imamo uverljiv dokaz o trajnom uticaju TV slika: to su vie sati ispitanici gledali televiziju u svojoj osmoj godini... to su ozbiljniji bili zloini za koje su bili optueni kada im je bilo 30 godina, bili su agresivniji pod uticajem alkohola i stroije su kanjavali svoju decu. Najrizinije doba kada je u pitanju nasilje na televiziji je tokom prvih 10 godina ivota. Pre desete godine, kae Eron, deci je 91

veoma teko da razlikuju stvaran ivot od izmiljenih dogaaja i situacija na TV-u.117 Prema davno postavljenoj teoriji dr Sentervola, 10 do 15 godina nakon to neko drutvo prihvati televiziju, treba oekivati drastino poveanje broja ubistava i drugih tekih zloina. To je sasvim dovoljno vremena, zapaa on, da prva generacija koja je odrasla uz televiziju zakorai u svet odraslih i doe u godine kada je mlada osoba najsklonija kriminalu. On je to prvo zapazio u sluaju SAD i Kanade, ali je mislio da bi ispunjenje njegove pretpostavke mogla da bude ista sluajnost i nita vie. Meutim, televizija se u Junoj Africi zbog odline kontrole njihove vlade nije rairila sve do 1974. godine. Tako je on godinama posmatrao kako se stvari razvijaju u Junoj Africi. Otprilike 10 do 15 godina kasnije, stopa ubistava u Junoj Africi skoila je za 56 odsto! (raunajui samo one zloine koje su belci poinili protiv belaca)... Zahvaljujui Sentervolovoj studiji, vie ne moe biti ni trunke sumnje: televizija je sprava za podsticanje najteih zloina! Sentervol je razbio jo jedan mit: da bebe ne reaguju na ono to vide na televiziji. On je iskoristio fotografije jedne 14-mesene bebe snimljene u probnoj situaciji kako bi dokazao ispravnost svog stava: Na fotografiji A odrasla osoba kida igraku. Beba se naginje i paljivo prati ta odrasla osoba radi. Na fotografiji B bebi daju tu istu igraku. Na fotografiji C beba kida igraku, podraavajui ono to je odrasla osoba radila. Od beba kojima je puten snimak sa uputstvima za sklapanje igrake, 65% njih moglo je kasnije da sastavi igraku, u poreenju sa 20% beba kojima nije putan taj snimak. Jasno je da, sa ovakvim stepenom oponaanja i svesnosti, nije bezbedno ostaviti ak ni bebe u blizini ukljuenog televizora. Sentervol je prilino ironino primetio da je nerealno oekivati da e televizija, kao ni duvanska industrija na primer, 92

poslovati altruistiki i u najboljem interesu potroaa. Televizijska industrija ne prodaje TV program gledaocima, ve prodaje gledaoce reklamnim agencijama. Pitanje kvaliteta i drutvene odgovornosti potpuno je periferno u odnosu na problem poveanja broja gledalaca u okviru konkurentnog trita a nijedna formula nije toliko proverena i pouzdana za stvaranje brojnog gledalita, kao nasilje... Iz tog razloga su predstavnici TV industrije bezbroj puta izlazili u javnost uveravajui narod u svoje dobre namere, ali nita se pozitivno nije dogodilo. Za ovih 20 i vie godina od kako se prati koliina nasilja na televiziji, cifre se nisu smanjivale. Sentervol je na kraju svog izlaganja uputio nekoliko saveta amerikim lekarima: Izloenost dece televiziji i nasilju na televiziji trebalo bi da ue u program dravne zdravstvene slube, ba kao i pitanje sigurnosnih sedita, kaciga za vonju biciklom, jaanja imuniteta i zdrave ishrane. Kratkorone kampanje nisu od velike pomoi. To pitanje treba da postane naa uobiajena i stalna preokupacija. Kada su u pitanju roditelji koji imaju malu decu, Sentervol ih je posavetovao da odmah kupe katanac za TV, a klju dre na nekom skrovitom mestu.118 U avgustu 1992. godine desilo se neto veoma znaajno: ni manje ni vie nego TV Guide, asopis koji je inae stalno u odbrani celokupne televizijske industrije, zapanjio je izuavaoce medija pitanjem sa svoje naslovne strane: Da li nasilje na televiziji zlostavlja nau decu? jednim od smelijih i otvorenijih lanaka te vrste devedesetih godina. U njemu su citirana neka od velikih imena u Americi. Nil Hiki (Neil Hickey) je zapazio da vie nasilja nego ikada ranije u istoriji ovog medija ulazi u amerike domove preko malih ekrana. Ono dolazi iz sve vie izvora putem videa i kablovske televizije, kao i preko dravne televizije i TV stanica. Prema miljenju naunika nasilje na televiziji je zaista odgovorno za jedan deo nasilja koje se dogaa u stvarnom ivotu naeg drutva. Ono to je novo 93

jeste to da psiholozi, strunjaci za razvoj i vaspitanje dece kao i medicinski krugovi tek sada poinju da nasilje na televiziji tretiraju kao ozbiljan problem i pretnju zdravlju nacije - kao puenje i vonju pod dejstvom alkohola o kojima javnost treba da bude informisana radi sopstvenog dobra i sigurnosti. Drugog aprila, tokom 18 sati, istraivai su na deset kanala evidentirali sledee: 1.846 pojedinanih nasilnih dela, 175 scena u kojima je nasilje odnelo jedan ili vie ivota, 389 scena koje su prikazivale teke fizike napade, 352 scene u kojima je bilo pucanja iz vatrenog oruja, 673 scene u kojima neko nekog udara, amara, gura ili na neki drugi nain fiziki zlostavlja, 226 scena u kojima se nekom preti orujem. Novije forme TV emisija kao to su muziki video spotovi i realiti-ou... u velikoj meri poveavaju koliinu nasilja na naim malim ekranima, a reklame za filmove i serije pune nasilja postale su glavni izvor nasilja na televiziji. TV dnevnici, u svojoj elji da budu konkurentni, prikazuju ogromne koliine ubistava, ulinih pljaki i tekih fizikih napada, da bi dobili na rejtingu. Akcioni filmovi sadre u proseku vie od 100 scena nasilja za sat vremena. Vie od jedne treine ukupnog nasilja ukljuuje neku vrstu napada opasnog po ivot. Crtani filmovi sadre ubedljivo najvie nasilja. Ono to istraivanje nije obuhvatilo jesu video trake, koje uglavnom sadre filmove sa puno nasilja. Nakon Nila Hikija, svoj komentar u ovoj studiji dali su i neki drugi eksperti: SAD su najnasilnija civilizovana drava na svetu. (senator Don Glen) Ba kao to naa nacija ima mnogo nasilniji kriminal nego bilo koja druga industrijski razvijena nacija, isto tako je i naa pop kultura nasilnija od pop kultura drugih naroda... U svetu medija, brutalnost se prikazuje kao neto uobiajeno i zabavno.119 94

Naa deca rastu u domovima u kojima je televizor ukljuen sedam sati dnevno. Ona poinju da gledaju televiziju jo kao jako mala. Veinu pria koje uju ne govore roditelji, kola, crkva ili komije, ve aka korporacija koje ele neto da nam prodaju. To ima veoma veliki uticaj...120 Vie od svega ostalog, televizija je uitelj. Mi to znamo, zato to reklamne kompanije plaaju nekoliko milijardi dolara godinje da bi postigle svoje ciljeve i da bi prodale svoje proizvode. Televizija je uspean uitelj, koji ui decu pogrenim stvarima... Na brzinu sam izbrojao kvalitetne filmove na kablovskoj televiziji u TV Guide prole nedelje. Vie od polovine njih imali su oznaku nasilje.121 Mi sada imamo kuni video i kablovsku televiziju sa 200 kanala. Kada imate toliko veliki izbor, posledice su uasne. Ukoliko im dozvolite, deca e u video klubu uzimati najgore i najnasilnije filmove koji su se ikada pojavili na tritu.122 Od 1970. do 1990. godine, za samo 20 godina, udvostruila su se ukupna sredstva koja Amerika izdvaja za linu sigurnost: sa 1,3% na 2,6%. Danas, kada imamo napade na automobile dok stoje na crvenom, ljudi radije voze kroz crveno svetlo nego da rizikuju da ih neko napadne dok automobil stoji. Ranije su samo stanovnici velikih gradova iveli u stalnom strahu. Sada strah truje ivot i u predgraima. Zakljuak e moda izgledati poput nekog zastraujueg proroanstva: strah od nasilja moe vrlo lako postati sredstvo kojim e se prekinuti demokratski nain ivota i koje e drutvo gurnuti u stanje totalitarizma.123

95