UVOD Do kraja sedamdesetih godina prolog veka, pojam zelenih krovova u Evropi odnosio se samo na intenzivne krovne vrtove.

Iskustva u gajenju ovih povrina u zapadnoj Evropi, tokom poslednjih 15 godina, rezultirala su mnogim otkriima i saznanjima ija je primena dala velike rezultate u projektovanju zelenih krovova izvanrednog dizajna. Mnogi ne znaju da osim estetske i dekorativne uloge, zeleni krovovi imaju i druge namene. Pre svega utiu na klinu uopte, doprinose zdravijoj sredini, ekonomski su isplativi i smanjuju trokove, i doprinose razvoju flore i faune. irenje ekstenzivnih krovnih vrtova rezultat je znaajne promene u stavovima tokom poslednjih desetak godina. Ekoloki aspekti dizajna imaju sve vei uticaj. Zahtev za niom cenom i popularnost krovova male nosivosti iao je u pravcu ekstenzivnih zelenih krovova manje debljine, specifinog sastava, jeftinije ugradnje i odravanja.

HUNDERTWASSER Fridrih Hundervaser (Friedensreich Regentag Dunkelbunt Hundertwasser 1927-2000) jedan je od prvih arhitekata koji je ukazao na znaaj zelenih krovova: zelena arhitektura bi mogla biti jedan od naina tog neagresivnog otpora. On je doivljavao prirodu kao uzvienu realnost, izvor univerzalne harmonije. Njegovo veliko potovanje prema prirodi javilo se u elji da je zatiti od njenog najveeg neprijatelja oveka. Hundervaser se jasno izdvajao po svom ekolokom opredeljenju i smatrao je da izgled svake graevine treba da bude uslovljen estetskim naelima njegovih stanara. Hundervaserova kua sa travnatim krovom u Beu iz 1985. godine jeste fiziki manifest povratka prirodi. Svaka slobodna povrina na toj kui ispunjena je zelenilom, pre svega drveem koje je on smatrao ravnopravnim stanarima. Zeleni krov povezan je i sa njegovim izumima humus toaleta i drvea stanara. Jedan od novijih primera graevine sa zelenim krovom je Zelena citadela u Magdeburgu, zavrena u oktobru 2005. godine, graena prema poslednjem Hundervaserovom projektu. Uprkos nazivu, kompleks je pink boje, u potpunosti je krivih linija, i sastoji se od 55 apartmana, hotela i radnji. ESTETSKE PREDNOSTI ZELENIH KROVOVA Estetska funkcija je dovoljan razlog za formiranje zelenog krova, jer kao efekat oplemenjivanja gradskog pejzaa umnogome utie na poboljanje kvaliteta ivota u urbanim uslovima. Ozelenjene krovne povrine pozitivno utiu na zadovoljenje esetskih potreba ljudi koji su zaposleni u objektima koji gledaju na zelene krovove zgrada. Istraivanja pokazuju da osobe koje su radile u prostorijama sa prisutnim biljkama ili sa pogledom na zelenu povrinu imaju 12% veu produktivnost od osoba koje su isti posao obavljale u prostorijama bez ikakvog kontakta sa biljkama. Ovakav pristup korienja biljaka na radnom mestu ima i preventivno dejstvo jer pojava bolesti kod zaposlenih moe biti posledica stresa i mentalnog umora, pre nego posledica nezdravih uslova radne sredine. ZELENI KROVOVI KAO ZATITA OD BUKE Buka ima iritirajue dejstvo na oveka i postepeno moe dovesti do smanjenja koncentracije, zamora, ubrzanog pulsa, pa ak i do povienog krvnog pritiska. Biljke i supstrat mogu biti upotrebljeni da izoluju zvuk. Zvuni talasi, koje i proizvode maine, saobraaj ili avioni, mogu biti apsorbovani ili odbijeni. Supstrat blokira nie, dok biljke blokiraju vie zvune frekvencije. Ovakva uloga biljaka dobro je poznata i ve se dugo primenjuje u ureenju gradova npr. oko prometnih saobraajnica i sl. Zeleni krov, sa 12 cm supstrata, moe da redukuje zvuk do 40dB, dok 20 cm debeo supstrat redukuje zvuk do 46-50dB. Ove pogodnosti se mogu menjati u zavisnosti od tipa ili dizajna sistema zelenih krovova. Postoje brojni primeri krovnog ozelenjavanja ija je glavna funkcija smanjenje buke. Jedan od njih je zeleni krov postavljen na aerodromskoj zgradi u Frankfurtu. Inae, aerodrom u Frankfurtu predstavlja najvei i najprometniji aerodrom u Evropi, a samim tim je i mesto jakog izvora buke. Na aerodromskoj zgradi postavljen je zeleni krov ekstenzivnog tipa sa supstratom debljine 10 cm. Merenja zvuka pre i

posle njegovog postavljanja pokazala su da je u aerodromskoj zgradi dolo do redukcije zvuka za najmanje 5Db. UTICAJ ZELENIH KROVOVA NA KLIMU U URBANOJ SREDINI Zeleni krovovi ne samo da apsorbuju toplotu, smanjujui tendenciju toplotnih vazdunih kretanja, ve filtriraju vazduh na taj nain to biljke na svojim asimilacionim organima zadravaju zagaujue estice vazduha. Biljke takoe apsorbuju gasovite zagaivae putem procesa fotosinteze i na taj nain ih izoluju u svom liu. Istraivanja iz ove oblasti, koje je sprovela Agencija za zatitu ivotne sredine u Americi, pokazuju da se u oblastima gradskih ulica koje nemaju drvorede nalazi 10-15 odsto vie estica praine u vazduhu. Biljke na vertikalnim ili horizontalnim povrinama su u mogunosti da ohlade gradove u toku vruih letnjih meseci. U procesu evapotranspiracije biljke koriste toplotnu energiju iz svog okruenja dok odaju vodu. Jedan metar kvadratni lia moe da oda preko 0,5 litara vode u toku jednog toplog dana. Ovaj proces redukuje veliku koliinu toplote koja se stvara u gradovima u toku leta. Temperatura u gradovima i njihovom okruenju je razliita. Ona raste sa porastom apsorbujuih povrina koje zadravaju temperaturu koju prime tokom celog dana i emituju je u okruenje (vrela ostrva).1 Zeleni krovovi imaju znaajan uticaj na kvalitet vazduha i regulaciju toplote. Zajednikim delovanjem sa ostalim zelenim elementima, imaju vanu ulogu u promeni klime gradova u potpunosti. Tokom letnjih dana temperatura betonskog ili ljunanog krova moe da naraste od 25 do 60C (pa ak i do 80C). Ukoliko je krov prekriven travom, temperatura vazduha iznad travne povrine ne prelazi 25C. Ve 20 cm supstrata sa 20 do 40 cm visokom travnom pokrivkom ima istu mo izolacije kao kada bismo stavili staklenu vunu u sloju od 15 cm. Vazduh u prostorijama zgrada koje su prekrivene zelenim krovom je za 3 do 4C hladniji nego vazduh spolja, kada je dnevna temperatura izmeu 25 i 30C to pokazuju istraivanja sprovedena pri poreenju graevinskih objekata sa i bez postavljenog zelenog krova. Zeleni krovovi se koriste kao prirodna izolacija zgrada. Istraivanja su pokazala da zasenjivanje spoljne povrine zgrada ima vie efekta nego unutranja izolacija. Zeleni krovovi izoluju zgrade na taj nain to onemoguavaju da toplota prodire kroz krov zagrevajui ga. Opte je poznato da se povrina tradicionalnih krovova prekrivena betonom ili asfaltom brzo zagreva, a sporo hladi, dok zeleni krovovi onemoguavaju jako zagrevanje. Zeleni krov moe redukovati sunevu radijaciju do 90% pri spoljnoj temperaturi vazduha 25-30C, temperatura prostorija pod krovom sa vegetacijom je za 3-4C nia. Kapacitet izolacije moe da se povea korienjem supstrata manje gustine i vee vlanosti, kao i odabirom vrsta sa veom lisnom povrinom. PREIAVANJE VODE Zeleni krovovi ne zadravaju samo kinicu, ve deluju i kao prirodni filteri za bilo koji tip vode koji se nae na njima. Oni redukuju oticanje kinice i odlau vremenski period koji je potreban da sva voda otekne, smanjujui mogunost havarija na odvodnim sistemima, eventualna izlivanja i poplave u
Vrela ostrva: Agencija za zatitu ivotne sredine SAD ih definie kao metropolitsku povrinu koja je znaajno toplija od njene okoline. Tokom toplih jesenjih dana gradski vazduh moe biti za 2-6 stepeni celzijusa topliji nego u njegovoj okolini. Zeleni krovovi mogu da redukuju toplotu, minimizuju toplotnu upijajuu povrinu, a samim tim utiu i na bolji kvalitet vazduha.
1

izgraenim sredinama. Zeleni krovovi redukuju zagaivae, koji se prenose lokalnim drenanim sistemima i na kraju ulivaju u povrinske vode. Jedan od zagaivaa koji moe da se kontrolie putem zelenih krovova je azot. Automobilski saobraaj, poljoprivredna ubriva i industrija mogu da predstavljaju velike zagaivae azotom. estice azota dospevaju do tla putem praine, kinih kapi ili jednostavno putem gravitacione sile. Kada kinica raznese jedinjenja azota moe doi do eutrofizacije povrinskih voda. Samim tim, zeleni krovovi smanjuju zagaenje azotom i poboljavaju kvalitet voda. Rezultati nekih studija govore da se ostaci tekih metala i ostalih tetnih materija, koji se nalaze u kinici, bre razlau u zemljinom supstratu nego u rekama i zato se procenjuje da preko 95% kadmijuma, bakra i olova i 16% cinka mogu da se preiste iz kinice putem zelenih krovova.

EKONOMSKE PREDNOSTI ZELENIH KROVOVA Zeleni krovovi ne treba da predstavljaju privilegiju stanovnitva ekonomski bogatih zemalja, ve bi trebalo da postanu sastavni deo i redovna pojava u sistemu zelenih povrina svih regiona.

Ovakav tip krovova je vredan ivotni prostor insekata i ptica. Mikroklima oko objekta se poboljava, jer se krov prekriven zelenilom manje zagreva. Veliki deo kinice prvo se zadrava na krovu a zatim postepeno isparava, za razliku od ostalih krovova koji svu vodu odmah sprovode u kanalizaciju, a isparavanje preostale vode je brzo (to u kratkom vremenskom periodu stvara previsok stepen zasienja vlagom zaparu). Pored toga, biljni pokriva produava vek trajanja krovne izolacije jer titi od velikih temperaturnih kolebanja. Meutim, zeleni krovovi jesu privilegija stanovnitva zemalja sa razvijenom ekolokom sveu, kao i kulturom negovanja zelenih povrina.

Pravilno postavljen zeleni krov traje due od neozelenjenog, proizvodei uz to dodatne ekonomske povoljnosti koje se manifestuju smanjenjem trokova za odvoenje padavinskih voda i smanjenjem potronje energije. Istraivanja sprovedena u Evropi 2003. godine pokazuju da su zeleni krovovi, gledano sa ekonomske strane, veoma isplativa investicija, jer je ivotni vek ozelenjenog krova dvostruko vei u odnosu na ivotni vek konvencionalnog krova.

Iste rezultate pokazuju i amerika istraivanja. Naime, 2002. godine izgradnja 1m konvencionalnog krova iznosila je od 4 do 8,5$. Pri izgradnji krovnog sistema po nioj ceni, vek trajanja se procenjuje na 15-20 godina, a pri skupljoj varijanti iznosi 30-50 godina. Sa druge strane 1m ekstenzivnog zelenog krova iznosio je 10-20$, a intenzivnog 20-40$, pri emu se vek trajanja ovog krovnog sistema procenjuje na ak 50-100 godina . Uteda novca za energiju koja se utroi za rashladne sisteme leti i grejne sisteme zimi, zavisi od klime, veliine zgrade i tipa zelenog krova koji se na njoj nalazi. Svako sniavanje temperature za 0,5C moe redukovati koliinu elektrine energije za 8%. Istraivanja koja su sprovedena u Kanadi, na krovu jednospratne zgrade, pokazala su da krov zgrade prekriven travom, sa 10cm supstrata (zemljita za zasad), redukuje 25% potreba za hlaenjem tokom leta u odnosu na zgrade sa neozelenjenim krovom. U ekonomske pogodnosti zelenih krovova mogu se svrstati: _mogunost smanjenja koliine neophodne opreme, standardne izolacione opreme, upotrebe rashladnih sistema _mogunost da se redukuje ili ak eliminie krovni odvod vode (odvodne cevi, slivnici, oluci) _mogunost regulisanja svih zahteva za upravljanjem kinicom i drugim padavinama. Navedene prednosti zelenih krovova mogu se objasniti time to vegetacija apsorbuje veliku koliinu padavinskih voda koje koristi za svoj rast i razvoj, istovremeno smanjujui potrebu za krovnim odvodima vode. Sa druge strane, biljkama svojstven proces transpiracije i evapotranspiracije ima ulogu u smanjenju temperature vazduha i redukuje upotrebu standardne izolacione opreme, rashladnih i grejnih sistema.

Primena zelenih krovova Ukoliko bi dolo do iroke primene zelenih krovova, moglo bi doi I do ekspanzije firmi, strukovnih visokokvalifikovanih I kvalifikovanih profila specijalizovanih za proizvodnju elemenata namenjenih formiranju ovakvih krovova: krovnih membrane, irigacionih sistema, supstrata, biljaka, sistema za preiavanje voda, kontrolu temperature I vlanosti Ovo bi takoe ukljuivalo I mnoge profesionalce: projektante, graevinske I inenjere pejzane arhitekture, ija bi specijalizacija na ovom polju bila od velike vanosti prilikom izgradnje I adaptacije. Sve ovo bi dovelo do otvaranja novih radnih mesta I za nie kvalifikovane radnike, do pokretanja pratee industrije I sistema obrazovanja, kao I do opteg porasta ekoloke svesti I culture koja bi se proirila I na druga polja ljudske delatnosti. Na primer, krovna industrija u Nemakoj zapoljava 12 000 radnika I ukoliko bi svi krovovi u ovoj zemlji bili ozelenjeni, to bi zahtevalo otvaranje jo najmanje 100 000 radnih mesta, prema istraivanjima iz 2004 godine. Ozelenjavanje krovova moe omoguiti utedu celoj zajednici tako to moe smanjiti potrebe za zdravstvenim servisima: _zelene povrine redukuju tetne materije koje negativno utiu na ozonski omota, i direktno na zdravlje ljudi (naroito disajnih organa) _ zelene povrine pozitivno utiu na poveavanje kreativnosti i produktivnosti radne snage zahvaljujui mogunosti pasivnog doivljaja prirode i vegetacije. Analiza odnosa uloenih sredstava i dobiti jedan je od moguih naina da se na pravi nain objasni pozitivan efekat ozelenjavanja krovnih povrina na ekonomiju nekog regiona. Jedna od takvih studija sprovedena je u Torontu, po kojoj je u narednih deset godina predvieno ozelenjavanje 6% krovnih povrina u ovom gradu, to bi predstavljalo samo 1%, odnosno 6.000.000 m povrine grada. Veina krovova bi bila ekstenzivnog i semi-ekstenzivnog tipa, sa slojem supstrata debljine 15 cm prekrivenim travnom vegetacijom. Oekivanja studije: _otvaranje 1350 novih radnih mesta godinje _smanjenje efekta toplotnog ostrva grada sa 1-2 stepena niom temperaturom _smanjenje broja incidenata izazvanih smogom (mehanikih kvarova ureaja I instalacija, oteenja fasada I kulturnih spomenika, zdravstvenih problema stanovnika urbanih sredina) _redukcije oticanja padavinskih voda za 36 miliona kubnih metara godinje, to bi inae zahtevalo izgradnju rezervoara istog kapaciteta za sakupljanje kinice ija bi cena bila 6 miliona dolara _proizvodnja hrane na 10% povrine pod zelenim krovovima, to bi iznosilo oko 4,7 miliona kilograma godinje _uteda energije od preko 1 miliona dolara godinje _stvaranje potencijalne rekreativne povrine od 650 000 m

ODGAJANJE ZDRAVE HRANE Krovne povrine pretvorene u krovne bate svakako imaju viestruku namenu, a proizvodnja hrane na njima se pokazuje kao praktian nain korienja koji je svakako i ekonomski isplativ. Adekvatan primer je ozelenjena krovna povrina hotela Fairmont u Vankuveru, u Kanadi. Krovna povrina je pretvorena u krovnu batu u kojoj se gaji povre, cvee i aromatino bilje. Krovna bata u potpunosti obezbeuje potrebe hotela za ovim vrstama namirnica i na taj nain hotel ostvaruje utedu

od 20.000 do 30.000 kanadskih dolara. Gosti hotela imaju i tu mogunost da uivaju u pogledu na ovaj nesvakidanji prizor, to svakako utie i na cenu hotelskog smetaja. Zeleni krov pretvoren u batu zauzima povrinu od 195 m sa slojem supstrata od 45 cm dubine. Dobar primer bate je i ozelenjena krovna povrina Earth Pledge organizacije u Njujorku, koja se bavi pitanjima ouvanja i unapreenja ivotne sredine, sa posebnim akcentom na zelene krovove. Namirnice koje se proizvode na ovoj krovnoj bati koriste se za potrebe sopstvene kuhinje, a organski otpad iz zgrade se skladiti i koristi kao organsko ubrivo. ZELENI KROVOVI I BIODIVERZITET Zeleni krovovi mogu predstavljati posebna stanita razliitih vrsta biljaka, insekata i ptica. Sa stanovnita ouvanja, kao i razvoja biodiverziteta, zeleni krovovi imaju sve vei znaaj jer ozelenjene krovne povrine koje nisu namenjene korienju od strane oveka (ekstenzivno ozelenjene krovne povrine) mogu da predstavljaju stanite velikog broja biljnih vrsta, insekata i ptica.

Ptice, naroito one vrste koje se gnezde na otvorenim poljima i stenovitim stanitima, vrlo uspeno se gnezde i na ozelenjenim krovnim povrinama. U Bazelu, u vajcarskoj sprovedena je jedna od najdetaljnijih studija o biodiverzitetu zelenih krovova. Tom prilikom posmatrano je sedamnaest ekstenzivnih zelenih krovova raznovrsne vegetacije (razne vrste trava i seduma), kao i specijalno formirani krovovi od lokalnog otpadnog materijala sa tankim slojem supstrata, koji su preputeni spontanoj kolonizaciji. Ova studija bavila se dvema vrstama beskimenjaka (insekti i pauci), koji vae za dobre indikatore vegetacione strukture, kao i aktivnostima ornitofaune. Studija je trajala tri godine, pri emu je ustanovljeno postojanje 78 vrsta pauka i 254 vrsta buba, od ega su 14 vrsta pauka (18%) i 27 vrsta buba (11%) vrlo retke ili ugroene vrste. Stariji zeleni krovovi su podravali vei broj vrsta, to znai da instalacija zelenog krova u urbanoj sredini nema jednokratni efekat ve postaje integrisani deo okruenja, razvija se i obogauje ga.

Tako ove povrine nisu samo minka na zgradama, ve imaju karakteristike pravog prirodnog stanita. Isto tako, utvrena je zastupljenost velikog broja vrsta ptica, od kojih su najzastupljenije bile planinska crvenorepka (Phoenicurus ochruros), pliska (Motacilla sp), golub (Columba livia), i domai vrabac (Passer domestikus) Osnovni motiv posete zelenih krovova ovih vrsta bio je potraga za hranom, pri emu se dolazi do zakljuka da nedostatak zelenih povrina i hrane, u gusto izgraenim zonama rezultira veom upotrebom stanita zelenih krovova. Studija je pokazala da se mnoge znaajne vrste ptica gnezde na zelenim krovovima, kao npr. poljska eva (Alauda arvensis), vivak (Vanellus vanellus), mali pijukavac (Charadrius dubius).

Krovovi formirani od lokalnog otpadnog materijala, npr. kamen, ut, izlomljena cigla, predstavljaju alternativu zelenim krovovima. Ovakav pristup planiranju zelenih krovova predstavlja osnovu za novu generaciju zelenih krovova u Londonu, gde je do 2003. godine formirano preko 15.000 m ovakvih krovova. Oni predstavljaju stanite veoma retke i ugroene vrste planinske crvenorepke, koja je kod nas pod zatitom drave. Na osnovu iezavanja prirodnih stanita pogodnih za nastanjivanje ove vrste, uraen je akcioni plan koji inicira razvoj krovova koji obezbeuju novo stanite ovoj ptici. Struktura zelenih krovova je jedan od najznaajnijih faktora u bogatstvu biodiverziteta. Ozelenjene krovne povrine sa plitkim supstratom predstavljaju stanite manjeg broja vrsta suvih stanita jer su slabije obrasle vegetacijom, dok povrine sa dubljim supstratom imaju raznovrstan biljni pokriva i samim tim predstavljaju stanite veeg broja jedinki. Prilikom formiranja zelenih krovova potrebno je obezbediti stvaranje serije mikrohabitata, to se postie promenom dubine supstrata. Prilikom odreivanja debljine preseka supstrata neophodna je bliska saradnja pejzanih i graevinskih inenjera jer se promena (poveanje) preseka mora raditi u skladu sa poloajem konstruktivnih elemenata (stubova, greda, armirano-betonskog jezgra, itd.) ispod zelenog krova.

ZAKLUAK Svi ovi podaci trebalo bi da budu znaajni svakom pojedincu i zajednici, te bi se trebalo aktivnije pozabaviti primenom ovih krovova. Zeleni krovovi svakako ne treba da predstavljaju privilegiju stanovnitva ekonomski bogatih zemalja, ve bi trebalo da postanu sastavni deo i redovna pojava u sistemu zelenih povrina svih regiona. Osim esteskog I dekorativnog efekta, brojke I istraivanja pokazuju I druge sjajne odlike ovakvih krovova, I lino smatram da bi se trebalo preduzeti neto po tom pitanju I u naem gradu.