SRCE Miina pumpa koja svojim ritmikim kontrakcijama omoguava stalni protok krvi kroz sva tkiva obezbeujui

normalnu razmenu materija. Dnevno, srce ispumpa 10t krvi Srce se sastoji od dve pretkomore i dve komore: atrije (atrium dextrum et atrium sinistrum) i ventrikule (ventriculus dexter et ventriculus sinister). Atrijum i ventrikula na levoj strani srca ine levo srce, dok atrijum i ventrikula na desnoj strani ine desno srce. Atrijumi i ventrikule sa obe strane srca su podeljenje zidom - septum, koji spreava meanje krvi levog i desnog srca. Obmotano membranom - perikardijum Srani mii- miokardijum. Atrijum i ventrikula sa obe strane srca (leve i desne) su odvojene atrio-ventrikularnim zaliscima (AV zalisci).
CIRKULATORNI SISTEM I SRCE

Deo krvotoka od leve komore do desne pretkomore se naziva sistemska cirkulacija, a od desne komore do leve pretkomore pluna cirkulacija. Sistemska cirkulacija: renalna (bubrezi), hepatina (jetra), cerebralna (mozak) i koronarna (krvotok kroz sam srani mii). Otpadne supstance se izbacuju iz krvi u hepatinom i renalnom sistemu Pluni krug obuhvata sve krvne sudove u pluima kao i one krvne sudove koji spajaju plua i srce. Krv ova dva podsistema se nikad ne mea. Oba podsistema se sastoje od velikog broja kapilara koji ine mreu u kojoj se odvija razmena molekula. Srani ciklus sastoji se od perioda relaksacije, nazvanog dijastola, za vreme koga se srce puni krvlju, posle koga sledi period kontrakcije koji se naziva sitola. Trajanje kontrakcije sranog miia uglavnom zavisi od trajanja akcionog potencijala. U pretkomorskom miiu iznosi oko 0,2s, a u miiu komore oko 0,3s. Srani mii poinje da se kontrahuje nekoliko milisekindi posle poetka i nastavlja sa kontrakcijom jo nekoliko milisekundi posle zavretka akcionog potencijala.

Ljudsko srce: 1.Desni atrijum 2.Levi atrijum 3.Superiorna vena kava 4.Aorta 5.Pluna arterija 6.Pluna vena 7.Mitralni zalistak 8.Aortini zalisak 9.Leva ventrikula, 10.Desna ventrikula 11.Inferiorna vena kava 12.Trolisak 13.Pluni zalisak

ELEKTRINA PROVODNOST SRCA Dve vrste muskulature: radna muskulatura atrija i ventrikula i provodni sistem (neuromuskulatura). Provodni sistem se sastoji od sinoatrijalnog (SA) vora, atrioventrikularnog (AV) vora ili nodusa, Hisovog snopa, leve i desne grane koje se dalje granaju sve do mree Purkinjevih vlakana. Akcijom srca upravlja sinusni vor (ima uroeni automatizam, ali frekvenciju prilagoava potrebama). Srani ciklus je period od poetka jedne do poetka sledee kontrakcije srca. Poetak ciklusa- u SA voru nastaje akcioni potencijal (SA vor se nalazi na prednjem zidu desne pretkomore u blizini ua gornje uplje vene). Odatle se akcioni potencijal brzo iri na obe pretkomore, a posle, kroz AV snop, i na komore. AV vor je specijalizovano provodno tkivo (znaajno usporava provoenje impulsa: do oko 0.05 m/sec. Na ovaj nain se omoguava dovoljno vremena za depolarizaciju atrijuma i kontrakciju (sistola) pre nego to se dogodi ventrikularna depolarizacija i kontrakcija). AP koje generiu elije SA vora ire se kroz atrijum uglavnom provoenjem od elije do elije. AP depolarizuje mii atrijuma, miociti se kontrakuju pomou mehanizma eksitacijakontrakcija.

Zatim impulsi ulaze u osnovu ventrikule na Hisovom snopu i zatim du leve i desne grane (provode impulse brzinom oko 2 m/sec). Purkinjeova vlakna provode impulse velikom brzinom (oko 4 m/sec) kroz ventrikule Depolarizacija sranog miia traje oko 2 ms, a repolarizacija traje oko 200 ms. Poetak kontrakcija sranog miia kasni za akcionim potencijalom ~10 ms, i traje priblino 1.5 due od akcionog potencijala, tj. oko 300 ms.
AKCIONI POTENCIJALI SRANOG MIIA

Aktivacija (depolarizacija) radne muskulature ventrikula na EKG zapisu - QRS ili inicijalni kompleks. P talas- aktivacija radne muskulature atrija T talas - ponovno uspostavljanje prvobitnog naboja repolarizaciju ventrikula U vremenskom intervalu izmeu P talasas i QRS kompleksa, pretkomore se kontrahuju, a ventrikule su oputene i spremne da u optimalnom trenutku dovre punjenje komora.

MERENJE (SNIMANJE) AKCIONOG POTENCIJALA SRCA Elektrina aktivnost srca se moe prestaviti kao vektorska veliina (vektor el. polja srca orijentisan u prostoru, merenje u 3 ravni):

BIPOLARNI SRANI ODVODI

I bipolarni odvod - Leva ruka LA( Left Arm)(+) - Desna ruka RA(Right Arm) (-) II bipolarni odbod - Leva noga LL(Left Leg)(+) - Desna ruka RA(-)

III bipolarni odvod LL(+) LA(-) Moe i umesto RL I LL - RF I LF (F=foot)

Ajnthovenov (Einthoven) trougao. Naponi mereni odvodima proporcionalni su projekcijama elektrinog vektora srca na stranice ovog trougla

Burgerov trougao nije jednakostrenian (nain preikazivanja taniji) U praksi se vie koristi Ajnthovenov UNIPOLARNI ODVODI Jedan porencijal se izabere kao referentni, a pojava se meri u odnosu na taj potencijal. Merenje je unipolarno. Vezivanje izmedju ekstremiteta i indiferentene elektrode (ili elektrode sa centralnim izvodom).

Zajedniki odvod za dve elektrode - indiferentni odvod Slovo "a" (od rei "augmented"), povean signal u odnosu na standardne odvode. V potie od latinske reci vis = sila. Naponi ogmentiranih odvoda se mogu direktno povezati sa standardnim odvodima formulama: aVR = 0.5 (I+II) pojaan desni odvod aVL = 0.5 (I-III) pojaan levi odvod aVF = 0.5 (II+III) pojaan nozni odvod aVR - od desne ruke ka elekrtrinoj sredinjoj taki izmeu L ruke i L noge aVL od leve ruke ka . D ruke i Lnoge aVF od leve noge ka.. D ruke i L ruke

PREKORDIJALNI ODVODI Unipolarni odvodi sa grudnog koa, merenje prema Vilsonu (Wilson). Merenja su u transverzalnoj ravni (za detaljniju lokalizaciju sranih oteenja).

123456-

etvrti meurebarni prostor na desnoj ivici strenuma(grudne kosti) .levoj Na petom rebru izmeu 2 i 4 odvoda U petom meu rebarnom prostoru na levoj medioklavikularnoj liniji Izmeu 4 i 6, na levoj prednjoj aksilarnoj liniji Na levoj srednjoj aksilarnoj liniji, u visini 4

Tri elektrode su fiksno vezane (RA, LA, LL) i preko jednakih otpora prikjuene na njihov centralni izvod centralni izvod i na (-) ulaz pojaavaa. etvta elektroda CHest- grudi, postavlja se direktno na jednu od 6 taaka. Ona je preko R/3 povezana sa (+) ulazom pojaavaa.

EZOFAGIJALNO MERENJE Merenje u sagitalnoj ravni nije deo rutinske klinike dijagnostike. Za utvrivanje stanja sranog miia u infarktnom i predinfarktnom stanju. Postavljanje elektrode koja e biti povezana sa direktnim ulazom predpojaavaa sa zadnje strane srca. Ezofagijalni prikljuak se vezuje na + ulaz pojaavaa a indiferentna elekroda je dobijena povezivanjem prikljuaka RA, LA I LL. Ezofagijalna elekreoda se postavlja pomou katetera

SNIMANJE EKG FETUSA Snimanje elektrinih potencijala sranog miia fetusa primenom povrinskih elektroda na abdomenu majke (FEKG) FEKG se snima priblino od 16-te nedelje starosti ploda (nekada i od 11 nedelje). Blondheim-ova konfiguracija sa 6 elektroda odgovara zamiljenom vertikalnom poloaju ploda sa glavom nadole, i primenom: Einthovenove konfiguracije za poloaj ploda (A-D-F) i Einthovenove konfiguracije elektroda pomerene sa grudnog dela na abdomen (B-CE). Mogu se postaviti i dve elektrode na lea majke (G i H).

VEKTORSKI EKG Vektorska elektrokardiografija (VKG) - prikaz projekcija vrha EKG vektora u vremenu na ravni Dekartovog koordinatnog sistema : xOy oznaava frontalnu ravan, xOz transverzalnu ravan i yOz sagitalnu ravan. Frankov sistem postavljanjaelektroda. Drugi rasporedi elektroda aksijalni, kubini, tetraedarski, ne daju mnogo bolje rezultate od Frankovog sistema.

I desna srednja aksilarna linija u 5.meurebarnom prostoru E prednja srednja linija u visini 5. meurebarno prostora A leva srednja aksilarna linija u 5.meurebarnom prostoru M zadnja srednja linija u visini 5. meurebarno prostora C pod uglom 450 izmeu A i E u visini 5. meurebarnog prostora H na potiljku, 1cm desno od (po)vratne srednje linije u visini ramena

Skretanje vektora srca levo i gore: 1. Gojaznost 2. Leanje na levoj strani 3. Hipertrofija leve komore 4. Blok leve grane HS

Skretanje vektora srca desno i dole: 1. Mravost 2. Stajanje 3. Hipertrofija desne komore 4. Blok desne grane HS

EKG SIGNAL EKG je snimanje procesa depolarizacije i repolarizacije miokarda. EKG je ponovljiv sloenoperiodian signal.

Karakteristini talasi EKG signala P talas- Depolarizacija pretkomora. Normalan P talas ne traje due od 0,10 s i nije vii od 2,5 mm u II odvodu PQ talas- (od kraja P do poetka Q) put depolarizacionog talasa kroz AV vor.

QRS kompleks- depolarizacija ventrikula. Najvaniji je deo ventrikularnog kompleksa. Normalno trajanje- oko 0,10 s. ST talas -(od kraja S do poetka T)- komore su depolarisane, repolarizacija jo nije poela T talas - repolarizacija komora. U talas- verovatno postdepolarizacioni period u komorama ili repolarizacija papilarnih miia i Purkinjeovih vlakana. Ne vidi se uvek. Normalni intervali EKG signala RR interval - rastojanje izmeu 2 susedna R pika Za odreivanje komorskog ritma PP interval - rastojanje izmeu 2 susedna P talasa Za odreivanje pretkomorskog ritma PR interval (od poetka P talasa do poetka QRS kompleksa) - vreme potrebno za depolarizaciju pretkomora, kanjenje sprovoenja u AV voru i prolazak impulsa kroz Hisov snop i njegove grane, sve do nastanka depolarizacije komora. Normalne vrednosti su od 0.12-0.20s QRS interval (od poetka Q talasa (ili R ukoliko Q nije vidljiv) do kraja S talasa) - vreme depolarizacije komora Gornje granice intervala su 0.10- 0.11s QT interval (od poetka Q talasa do kraja T talasa) - trajanje kontrakcije komora. Traje 0.35s, a zavisi od srane frekvencije. QU interval (od poetka Q talasa do kraja U talasa) - vreme repolarizacije komora, ukljuujui i repolarizaciju Purkinjeovih vlakana. Vreme aktivacije komora (VAT) - rastojanje od poetka Q zupca do vrha R zupca i iznosi oko 0.03s.
STANDARDNA PODELA MATRICE EKG PAPIRA.

Milimetarski papir Vreme se meri du horizontalnih linija. Brzina odvijanja papira je 25mm/s (1 mm = 0.04 s; 5 mm = 0.2 s) Standardne brzine su 12.5 mm/s, 25 mm/s i 50 mm/s. Neki proizvoai koriste i druge brzine, ali prethodno navedene su najee u upotrebi. P- visina 2,5 kockice, irina 3 kocke PQ duina 3,5 kocke QRS - visina 5 do 22 kocke, irina 2,5 kocki T visina do 6 kocki, irina do 5 kocki ST sputen ili podignut u dnosu na PQ do 2 kocke

Normalan sinusni ritam PR segment ne bi trebalo da traje due od 0,2sekunde. Trajanje QRS intervala ne due od 0,12 sekundi. Trajanje P talasa ne prelazi 0.08 sekundi. T talas je irok bar 0,2 sekunde. Brzina otkucaja srca je od 60 do 100 otkucaja u min Trajanje RR intervala od 0,6 do 1 sekunde. Nodalna tahikardija Nodalna tahikardija obino nastaje usled pojaanog automatizma AV vorita. Frekvencija je 120 do 200/min PR interval moe biti normalan ili produen QRS kompleks moe biti normalan ili proiren Atrijalna tahikardija Postoje tri ili vie preuranjenih atrijalnih kompleksa za redom Atrijalna frekvenca je 150-200 otkucaja u minuti Ritam je regularan, ali kod atrijalne frekvence preko 200 esta je pojava AV bloka P talas moe biti zakopan u prethodei T talas PR interval moe biti normalan ili produen QRS kompleks moe biti normalan ili proiren

AV blok I stepena AV blok I stepena ukazuje na zastoj u sprovoenju elektrinog impulsa izmeu pretkomora i komora. Svi pretkomorski impulsi se sprovode. Dugaak PR interval, prelazi 0,2 sekunde. Obino zastoj u sprovoenju kroz AV vor. PR interval je produen, dui je od 0,2 sekunde QRS kompleksi su obino normalnog oblika AV blok II stepena tip Mobitz I AV blokom II stepena - stanje kada ne dolazi do sprovoena svih pretkomorskih impulsa do komora.

AV blok II stepena tip I postoji kada impulsi iz pretkomora nailaze na sve vei zastoj u sprovoenju ka komorama, sa eventualnim izostankom sprovoenja jednog impulsa. Atrijalna frekvencija je nepromenjana, ali je frekvencija ventikularnih kontrakcija manja od atrijalne zbog neprovedenih impulsa Atrijalni ritam je regularan dok je ventrikularni ritam nepravilan Oblik i trajanje P talasa je normalan PR interval s progresivno produuje sve dok ne doe do izostanka QRS kompleksa QRS kompleksi su normalni

AV blok II stepena tip II (Mobitz II) AV blok II stepena tip II (Mobitz II) postoji kada izostane sprovoenje pretkomorskih impulsa do komora, bez prethodeeg progresivnog zastoja u sprovoenju. Atrijalni ritam je regularan dok je ventrikularni ritam neregularan Oblik i trajanje P talasa je normalan Postoje P talasi iza kojih ne sledi QRS kompleks PR interval moe biti normalan ili produen, ali ostaje konstantan QRS kompleks moe biti normalan ili produen

AV blok III stepena Depolarizacija pretkomora dolazi nezavisno. Ni jedan impuls nastao u pretkomorama se ne sprovodi do komora Frekvencija pretkomora je skoro uvek bra od frekvencije komora. Ventrikularna frekvencija manja od atrijalne, obino 40 do 60 otkucaja u minuti P talasi su normalni Ne postoji zavisnost izmeu P talasa i QRS kompleksa QRS kompleksi mogu biti normalni ili proireni

Lepranje atrija (Atrijalni flater) Pravilni ritam pretkomora koji nastaje mehanizmom intraatrijalnog kruenja ili krunog kretanja impulsa. Frekvencija, obino od 220 do 350/min, ali moe i 175 do 430/min. Najee uoena frekvencija pretkomora je 300/min. Atrijalna uestanost je obino 300 otkucaja u minuti sa rasponom od 220 do 350 otkucaja Atrijalni ritam je regularan Ventrikularni ritam neregularan ili regularan P talasi su F (Flater) talasi koji obrazuju "testeru" PR interval je obino regularan, moe varirati QRS kompleks normalan

Atrijalna fibrilacija Fibrilacija pretkomora - veoma brzi nepravilni ritam.

Veina impulsa nastalih tokom fibrilacije se ne sprovodi kroz AV vor do Hisovog snopa i ne izaziva stimulaciju komora. Atrijalna frekvenca je obino od 400 do 700 otkucaja u minuti Ventrikularna frekvencija je izmeu 160 i 180 otkucaja u minuti

Ventrikularni ritam je neregularan Ne postoje P talasi. Primetna je haotina elektrina aktivnost f talasa QRS kompleks je normalan

Preuranjeni atrijalni kompleks (PAC) Preuranjeni atrijalni kompleks (preuranjena aktivacija pretkomora, PAC) nastaje zbog impulsa koji potie iz ektopinog arita u pretkomorama. Ukoliko je impuls prevremen do depolarizacije pretkomora dolazi rano u odnosu na sinusnu frekvenciju. Ritam je nepravilan P' talas nastupa pre sledeeg oekivanog sinusnog otkucaja, P-P' interval je krai nego P-P interval PR interval moe biti normalan ili produen QRS kompleks normalan ili proiren

Preuranjeni ventrikulani kompleks (PVC)

Depolarizacija koja nastaje u ventrikuli pre narednog oekivanog otkucaja (ekstresistola) Ritam je neregularan P talas se obino ne vidi od QRS kompleksa ili T talasa PR interval moe biti normalan ili produen QRS kompleks nastupa pre sledeeg oekivanog sinusnog otkucaja irina QRS kompleksa - 0,12 sec. ili vie T talas - obino obrnutog polariteta u odnosu na QRS kompleks Ritam sinusnog vora obino nije naruen

Ventrikularna tahikardija Frekvencija je 100 do 220 otkucaja u minuti Ritam - obino regularan, ali moe biti i neregularan P talase je teko prepoznati. Ukoliko se mogu uoiti, najee ne postoji veza izmeu P talasa i QRS kompleksa Mogua povremena uskih QRS kompleksa.

Ventrikularna fibrilacija

Brzi, nepravilni, neorganizovan ritam komora sa gubitkom udarnog volumena srca, pulsa i krvnog pritiska. Elektrina defibrilacija je jedini nain zbrinjavanja, inae dolazi do smrtnog ishoda. Frekvencija srca je jako visoka. Vrlo esto je teko odrediti kolika je Ritam je neregularan Ne postoje P talasi, QRS kompleksi niti T talasi

SRANI INFARKT usled odumiranja sranog tkiva pa elektrini signal ne moe da se prostire u tom delu miia

Standardi propisani za EKG ureaj O UREAJU I STANDARDIMA NAUITE IZ KNJIGE

Frekvencijska distorzija EKG zapisa (levo): a) dobar zapis, b) nisu dovoljno pojaane visoke uestanosti, c) nisu pojaane niske uestanosti. Efekti zasienja usled nepodeenosti pojaavaa (desno) Stvaranje strujnih kola usled primene ureaja koji nemaju

isto uzemljenje.

Interferencija EKG signala sa drugim elektrinim ureajima. Osnovna smetnja u zapisu su interferentne pojave zbog prisustva drugih elektromagnetskih pojava