Naslov originala Rober Mandrou Possession et sorcellerie au XVIIe sidcle © Librairie Arthtme Fayard, Paris 1979, Prevela IVANKA PAVLOVIC ee _. “ ee. Oprednitont Sarco véaitbine eohjavjent tekstord / m Mande: forevels Seanhn Pavionc], — Mont Sag eter! peat gS,” Kai \A | SSRs cos ont me ee) : | PREDGOVOR ee Davo, njegovi sledbenici_ i njihova_nedela neodvojiwi su deo_hriséanskog_ a. Svedeno hniscanstvo opseore mase seljastva, optereéeno i paganskim naslede "m, ‘tokom celog sred njeg i dobrog dela novog veka svakodnevno je 6 sustvo palog andela u svakom zlu.k sni. Svaki pomor stol fjude Ee Peper $i od. nepoznatog i neshvatljivog sveta koji ih oknizuje, bio, je dela .gospodis on crnom’” i njegovih sledbenika| Katolicka crkva i njeni ‘teolozi, ev fod ‘svetog Avgustina, Sslanjajuci se na delove Svetoy Pisma, uéili suo prisustvu davola i njegovih usens njajudi toligka veka progoni ve&tica presli su a n: da bi se tek u XVII stolecu prestal i odbrane hrigcana od davola i njegovih sledbenske f | Promena u stavu prema vesticama tokom, oi) J je predmet posebnog interesovanja Robers Mandan mo stoial teri problem formulige na sledeci natin ne je uslowil i aes. ieee praksa_sa vekovmom sdici; ye telemle n like decenija prvo dovede u itanj inlay da Wma kraju Bila odaeenat Se horom nanowo sta, Sa eMamege Manitrats et sorcers en France cazu trinaestogodisnje veStice, sem yotu judi i od Verzima u kojem su | skog preduzeéa. jznosi Mandru, samo su deo velike debat \ckarima, teolozima, sudijama i drzavnicima. sovi koji su prepustali \ jus (i drogatijem.. loziv]} mi nije smatrao za potrebno da posveti vedu paknju iska- da se interesuje za se Mageenike, dok policijski porunik D'Arlanson sto godin ye samo kao niz prevaranata.| | sude po ubedenju | Promena_Stava | tanjima sudija, posmatra titave grupe tobolnjih ,vestaca” i “vestica” i raspomu od jednog veka sudije ‘srednijeg veka i racionalizma XVIII veka. ‘prema vetticama, Koja se ogledala u. shva- ‘bila je oxiraz_potmumag-preokrets u_shvata- Zlosini davolovih sledbenika su deo mentalnog uni- davo i bog prisutni u svakodnevnom 4i- jihovog delovanja zavsi ishod svakog ljud- PXestanak veStica svedoti o novom odnosu rirodi,_0. ju u_sopstvene mogucnosti avanju davola ali i boga. Sa vesticama prevlasts entaliteta_straha i_nemoci. ; francuskog XVII veka, koja pred ditaoca ‘koje se vodila medu Pojedinatni gla- snestice” lekarima uli su seu svim vera! tokom rasprava XVII veka menja du- periodima, ali se tek PeNea Klima, Svestan ograniéenja na pismene i prosvecene hoje dotie ovaj preokret, Mandm & novoj vidi moguénost nih vernika, jako se sudskoj praksi ase probije oknuzenje straha mase nepisme- sporadiéni sluéajevi progona veStica jav- Vjaju i kasnije. a a * Pi © [Promena u shvatanjima jednog vremena i radanje novog Tnentaliteta, su istorijske kategorije koje zaokupljaju_autoro- Va painju, Usmeravanijem svojih istrazivanja na istoriju. pro qnena sbvatanja i mentaliteta, Mandru postize spoj istorijskog postupka sa istorijom ideja, da bi u krajnjem dometu njegov.- til} bro da pokafe promene u kolektivno nesvesnom ponata- ‘iu, i, kako stoji u podnaslovu njegovih dela da ostvari isto- Tijsko-psiholosku analizu. "Poveranost éstorije i psihologije je kao osnov_istorije mentaliteta postavio Zor? Dibi 1961\ godine, ui vreme kada omen nove istoriografske vrste jo& nije bio odreden’. Dru Stvene nauke uopste, kao nov impuls istorijskoj nauci, bile ‘su osnov istoriografskow strujanja u Francuskoj od samih po- Zetaka Easopisa Annales Economies Societe Civilisations” 1929 godine [0d ‘Gsnivaéa Marka Bloka i Lisijena Fevra do (eee BORE Dib Istrifa mentaliteta. ,Treét program”, Beograd, pro- 6 Fernana Brodela, Analisti su se zalagali 2a Koordinirano pio udavanje proslosti na osnovu metoda i swmanja srodnih oe? Stvenih nauka. Od niza novih puteva istonijskog istrativanja, : specifiéno istorijsko traganje ima svoj koren 4 novom kon ceptu pojma civilizacije. Nastojanja da se osvetle duhovne j idejne konstante civilizacije Mise! Vovel plastiino jdotarava rekavai da je neophodno pred ia podruma na favan, stradivas ¢ nje imaginarnog sveta kolektivnih predstava nasuprot posma-) ~ tranju materijalnog okruzenja coveka otvara nova polja w is: toriografiji,/Slikovita metafora Vovela, ipak subliniira niz ra. dova diji poteci sedu jo’ u XIX vek. IVestioa Zila Mislea’, | studija Zoréa Lefevra o Velikom strahu, prethode radovima Huizinge, Bloka i Fevra', da svi zajedno a domen istorijskog |jstrazivanja uvedu istoriju kulture i ideja kao prvw tendea- ciju u okviru istorije mentaliteta, 1 okviru franouske istoriografije ckonomska istorija, na osnovama koje je postavio Ernest Labrus éetrdesetih i pede- Setih godina, imala je dominantnu poziciju, te je i knjiga Fi Jipa Arijesa, Istorija francuskog stanovnittva i njegovog od: nosa prema Zivotu, prosia dosta nezapazeno’. Izdavat je dak promenio i naslov koji je trebalo da glasi: Isvorija francuskog Prenounistva i njegov odnos prema Zivotu t smrti{Pod duhov- nim vodstvom Lisijena Fevra tek se Sezdesetih godina rado- yima Mandrua i Dibija‘, novo polje istrazivanja narodne kul- ture, promena u kolektivnim ponasanjima } stavovima konsti- fuisalo u nov istoriografski pravacy Izazovu novih tema nije odolela nova generact}q francuskih ‘istoriéara, te je u radovi _ma Pjera Sonija, Emanuela Le Roa Ladirija, Morisa Agulona, |"primetno pomeranie interesovanja od ekonomske i drustvene {Gtorije ka istoriji mentaliteta. {Postavii » poslednjih dvade- ger gedina najaktivniji domen™tstoriografskog istrazivanja v Franouskoj, istorija mentaliteta je i sama dotivela niz trans formacijg. Od. svojih potetaka u delima Fevra, Ma ndrua i Di hija kada je u svom_vidokruga uglavnom imala mentalne horizonte obrazovanih judi koji su iza_sebe ostavili pisment 7 Bil Misle, Vettica, Beograd 1986, Prvo izdanje Par «Mare Bloch, Les Rois thawnaturges, 1924. Luc Febyre, La religion de Rableats 1942: Hujeinga, Jesen srednjeg ve PPiilippe Anis, Histoire des popularions frangaises et de leurs 51988. attitudes devant ta vie, Par Mee MandrouG. Duby, Histoire de ta civilisation francaise, Paris 1958, Ree eins, Taueoduction a la France moderme, Paris 196) --—- JOhart Mondru. De fa culture populaire en France au XVII et XY" sidcles, Paris 1564 :duhovnoj kimi svoje_sredine — kao Sto su, na pri- ee re audlje — telisie je preneseno na_mentalni univerzum nemuste_vedine nepismenih—i—praznovernih _pri- padnika tredeg staleta. Nova interesovanja donela su i nov teme kao $to su: smrt, porodica, dete, strah, mit, seksualnost j umetnost. Letimigan pregled novije istoriografske produket- je u Francuskoj redito svedodi o prevlasti istorije mentaliteta. Arijesova knjiga o stavu éoveka pred smréu’, Fukoova istori- ja seksualnosti, Le Roa Ladirijev Montaju’, ili Dibijevo delo o tri sloja ili imaginarnom u feudalizmu®, najbolji su primeri eco iaograiat tebstayi aCkd road Aogaday Ue tuie noj javnosti. Porodica i odnosi _u njoj su osvetljeni u delima: 2an Luja Flandrina, Fransoa Lebruna, i Nikol Sagalen". Od- nos Coveka pred smréu je bio predmet interesovanja Vovela; onija, Robera Favra®, Svetkovina ili praznik su takode bi predmet proutavanja u nizu studi; Roa Ladiria, Mone Ozof", liteta nosi 1 sebj umutragnju no 10 razy ere In i310} sci Su uz ckonomskw istoriju izmestile svetlo istorijskih tr: faa s@ Polja politike, diplomatije i slu¢ajem uslovijenog po. Arts, L:Homme devant ta mor, ¥ [2.seksuainost, Beograd 1680 2m darie. Montailon tle Sodan, aia 976 trois ordrs ou Vimaginaire du ‘féodalisme, V1] rereedSt®, Leuls Fandsin, Femites, paren, matson, sexattg a Francois Lebrun,’ Ua vie conjugate. sone tanta 5 ns Sete se coun Von chtistiontsanione Aetides rrovari ort au ile ds “Laer ge At drag” & Pars Eatin, Haber Favre, Leora Scie Hes tees | p Divignand, Fetes et civilissions, 1973, Emanuch Lourie, Camaval det Rotting (ale stions, Varela Eas tia Ro la féle en. Provence’ iat a. Tas "quence, de 14801820, \9i6; Mena’ Oost" oe (6 Vilo Sirok-domen interesovanja-u-okviru istorije menta- entaliteta ostaje ovim cbjasniens Postenict istorije mentaliteta—ni nom definisanju. Mandm. pise_o_ vi monde). Arij mnoj avantur a Dibi o kolektivno imaginarnom. L'sv Ka © istoriji mentalteta ide najdalje u naporima da predmet is ivanja. On smatra da je istorija mentalit uéavanje posredovanja i dijalektthi -odnasa medu objel nim uslovima Zivota Ijudi, i nagina na koji ga oni sebi pred. — stavljaju, éak i natina na koji ga oni Zive', F'Mandruova koncepeija istorije mentaliteta. kno pogl na_svet nesumnjivo je_najsveob| U mjegovim studh “jama od Istorije francuske civilizacije do Uvoda u moder Francusku, preko Narodne kulture-uFeancuskoj-it XVIEE XVI -vekn i teze 0. Sudijama iVesticama u Francuskoj w XVI _veku do Isto ske misli®, nesumnjivo je da su imu conn A ideja, Mandru postavlja sebi ogromne zahteve. |2 ‘f 1 svopia delim chyeti duhovmu promenu nastalu naputtanj. wekor sina misljenja i pogleda na svet, jusmers va Mandvun data} velili proves posmatra na osnov nekolk t fe a_temel;ima-novilflozol = gat rh Sporijim p i mo; ostima svoja posmatranja nih_tinavnika, sekonttossl dikaya Sena XD ‘Monumentalnost istorijskih gov stvaralacki opus, citaocu samo omoguéa vo poznavanje celokupne pisane produkcije i atmosfere kojom ona odise je neophodno no moglo razmisljati o duhovaim revolucijama % Michel Vovelle, Idéologie et Mentatités, Paris, vaca he a tg le el wire. Populaire en France XVi1e et XVILLe 5 tite een ati aude ase Shropdenne, des huranistes aux hommes de Sc A Racor Louis XIV en son temps, 197 ste, Raison et raison d'Etat, 1977, 385, “sel, ‘ape