Elektronski fakultet u Niu Katedra za telekomunikacije

MOBILNI KOMUNIKACIONI SISTEMI

Prof. dr Vera Markovi

ARHITEKTURA UMTS-a
Arhitekturu UMTS sistema ine tri osnovna segmenta: korisnika oprema - UE (user equipment) = mobilni terminal, UMTS handset pristupna mrea - UTRAN (UMTS Terrestrial Radio Access Network). jezgro mree CN (core network) = komutaciona i ruting infrastruktura).

Uu

Iu

UE

UTRAN

CN

Osnovni segmenti UMTS arhitekture

KORISNIKA OPREMA
Korisnika oprema, odn. mobilni terminal (UMTS handset) oznaava se sa UE (User Equipment). UE ima brzinom. mogunost prenosa podataka velikom

KORISNIKA OPREMA
Sastoji se od mnogo razliitih elemenata, koji se grubo mogu podeliti na dve grupe:

RF podsklop,
i

podsklop za procesiranje osnovnom opsegu.

signala

KORISNIKA OPREMA Kod RF podsklopa jedan od glavnih izazova je redukcija potronje energije, imajui u vidu primenjenu tehnologiju. Podsklop u kome se obavlja procesiranje signala u osnovnom opsegu znatno je komplikovaniji nego kod uredjaja prethodnih generacija

KORISNIKA OPREMA UE sadri, kao i GSM terminal, SIM karticu, s tom to se ona u sluaju UMTS naziva: USIM (Universal Subscriber Identity Module). To je naprednija verzija SIM kartice koriene kod prethodnih sistema prilagodjena za rad u 3G okruenju.

UTRAN
UTRAN (UMTS Terrestrial Radio Access Network) = mrea za UMTS zemaljski radio pristup ili krae: UMTS pristupna mrea U okviru ovog naziva: UTRA (UMTS Terrestrial Radio Access) predstavlja UMTS zemaljski radio pristup ili krae: UMTS radio interfejs U tom delu mobilne mree postoje najvee razlike izmedju UMTS i GSM/GPRS sistema.

UTRAN
UTRAN se sastoji iz odredjenog broja radio mrenih sistema - RNS (radio network systems) Jedan RNS se sastoji iz veeg broja baznih stanica i kontrolera baznih stanica.

UTRAN
U terminologiji koja se koristi kod UMTS sistema, bazna stanica se oznaava kao vor B - Node B Kontroler baznih stanica oznaava se kao Radio Network Controller (RNC).

UTRAN interfejsi
Veza izmedju UE i vora B ostvaruje se preko WCDMA radio interfejsa koji se oznaava sa Uu Komunikacija izmedju vorova B i kontrolera radio mree vri se preko WCDMA radio interfejsa koji se oznaava kao Iub. Ovaj interfejs je baziran na asinhronom transfer modu ATM Interfejs izmedju dva RNC-a oznaava se sa Iur i za njega ne postoji ekvivalent kod GSM-a. Interfejs izmedju RNC-a i jezgra mree oznaava se sa Iu.

Analogije izmedju oznaka kod GSM/GPRS i UMTS: GSM/GPRS MS SIM BSS BS BSC Um Abis A/Gb UMTS UE USIM RNS NB RNC Uu Iub Iur Iu

BAZNA STANICA - VOR B

Osnovni zadatak vora B je da vri predaju i prijem radio signala, opsluujui jednu ili vie elija, zavisno od naina sektorizacije elija. RF predajnik i prijemnik vora B komuniciraju direktno sa UE uz pomo WCDMA tehnologije.

BAZNA STANICA - VOR B vor B moe biti na istom mestu gde je locirana i GSM bazna stanica u cilju smanjenja trokova implementacije UMTS sistema.
S obzirom da UMTS sistem radi na viim

frekvencijama nego GSM/GPRS, veliina elija bi trebalo da bude manja. To rezultira u potrebi da se instalira vei broj baznih stanica u odnosu na prethodni sistem. Sa druge strane, zahtevi u pogledu snage baznih stanica su manji.

Bazina struktura vora B:

Uu Iub

Rx Filter i pojaca vac Tx Modula cija Mreni interfejsi

FUNKCIJE VORA B Pored navedenog, vor B obavlja i sledee funkcije: WCDMA spreading (irenje signala) i despreading (saimanje signala), analiza radio okruenja (ocena kvaliteta veze, ocena veliina BER (bit error rate) i FER (frame error rate), ocena jaine prijemnog signala itd.) korekcija greke unapred (FEC),

FUNKCIJE VORA B adaptiranje brzine, kontrola snage opreme korisnika UE (vor B omoguava terminalu mobilnog korisnika da podesi svoju snagu koristei TPC (Transmission Power Control) komande), frekvencijska i vremenska sinhronizacija, RF procesiranje, itd.

FUNKCIJE RNC-a
RNC je odgovoran za korienje i raspodelu svih radio resursa radio network posistema (RNS) kome pripada. Najvanije funkcije:

intra UTRAN handover (handover koji se obavlja unutar UMTS pristupne mree), kombinovanje/razdvajanje nizova podataka na interfejsu Iub sinhronizacija ramova,

FUNKCIJE RNC-a upravljanje radio resursima i njihova raspodela, selekcija/distribucija ramova potrebna za soft handover (mogunost da je jedan mobilni telefon, dok traje poziv, istovremeno povezan na dve ili vie elija ili elijskih sektora).

JEZGRO MREE - CORE NETWORK To je osnovna mrea sistema koja obuhvata komutacionu infrastrukturu i opremu za rutiranje. Arhitektura jezgra mree je dizajnirana tako da dozvoljava blagi prelaz/evoluciju od ranijih sistema, to je osiguralo ouvanje investicija u GSM i zadravanje postojee infrastrukture, i time smanjilo cenu uvodjenja nove tehnologije.

JEZGRO MREE - CORE NETWORK

UMTS jezgro mree sledi GSM/GPRS hibridni pristup, tako da se istovremeno koriste i circuit switching i packet switching tehnike. Dakle, sastoji se iz:

elemenata baziranih na komutaciji kola, koji se koriste za GSM, i elemenata baziranih na komutaciji paketa, koji se koriste za GPRS i EDGE.

JEZGRO MREE - CORE NETWORK Otuda, jezgro mree se moe podeliti na dva domena: kanalno komutirani domen, u ijem je sreditu MSC (Mobile Switching Centre), a ukljuuje i elemente HLR, VLR, AUC i EIR paketsko komutirani domen, kome su sredita vorovi SGSN (Serving GPRS Support Node) i GGSN (Gateway GPRS Support Node).

JEZGRO MREE - CORE NETWORK Kanalno komutirani deo mree UMTS-a je direktno proizaao iz standardne GSM mrene infrastrukture, dok je deo UMTS-a za paketsku komutaciju proizaao iz infrastrukture upotrebljene za uvodjenje GPRS-a u GSM mreu.

Dva domena jezgra mree su zasnovana na dve razdvojene i paralelne okosnice (backbone) mree : - backbone mrea koja je izvedena iz saobraaja koji se odnosi na govorne informacije - backbone mrea koja je bazirana na tehnologijama koje potiu od IP-a i saobraaja podataka. Neki elementi mree kao to su EIR, HLR, VLR i AUC koriste se od strane oba domena i imaju funkcije sline onima u GSM sistemima.

Kombinacija GSM, GPRS i UMTS sistema (scenario postepenog prelaza)

PRINCIPI FUNKCIONISANJA UMTS SISTEMA TEHNIKE MODULACIJE WCDMA koriste: sistemi kao modulacione tehnike

QPSK (Quadrature Phase Shift Keying) i njegovu varijantu, tzv. dualni QPSK, i 16QAM (Quadrature Amplitude Modulation).

TEHNIKE MODULACIJE Kod QPSK modulacione tehnike jedan bit i njegov status se predstavljaju korienjem razliitih faza nosioca. Bitovima se u modulacionom procesu upravlja u parovima i, prema tome, generiu se etiri mogue dvo-bitne kombinacije. Glavni efekat QPSK je taj to se dobija dvostruko vea brzina prenosa podataka u odnosu na BPSK, zadravajui pritom isti propusni opseg signala.

TEHNIKE MODULACIJE Medjutim, kod QPSK tehnike moe da se pojavi problem kod odreenih 2-bitnih kombinacija. Tako na primer, kada se vrednost bitova menja iz "00" u "11", dolazi do promene faze od 180o, to dovodi do primetne promene amplitude. Velike promene amplitude stvaraju probleme, jer u tom sluaju se moraju koristiti pojaavai sa veoma dobrom linearnou

TEHNIKE MODULACIJE Da bi se eliminisao problem brze amplitudske promene, koristi se druga varijanta QPSK: takozvani dualni QPSK. Ovaj postupak spreava fazne promene od 180o i ograniava ih na korake od 90o. Na osnovu toga, prenos sa kombinacije "11" na "00" e biti "11" - "10" - "00", a izvrie se u istom vremenskom periodu kao kod QPSK.

TEHNIKE MODULACIJE Spektri korieni za QPSK i dualni QPSK su isti, ali dualni QPSK ima manje problematian signal. To omoguava pojaavaima da rade i na nelinearnim radnim podrujima bez znaajnijih problema. Medjutim, postoje izvesne razlike po tom pitanju na strani UE i na strani bazne stanice (vora B).

TEHNIKE MODULACIJE Na strani mobilnog korisnika, ukoliko se koristi konvencionalni QPSK, linearni pojaava snage mora biti izuzetno precizan, a simim tim e cena UE biti vea, pa se upotrebom dualnog QPSK ovi problemi pojaavaa mogu izbei. Meutim, sa take gledita vora B, dualni QPSK ima nedostatke jer signal koji bazna stanica predaje mora biti veoma precizan i UE mora postizati preciznu sinhronizaciju.

TEHNIKE MODULACIJE Iz tog razloga, pored QPSK i dualnog QPSK, WCDMA koristi i QAM modulaciju. QAM modulacija je, najjednostavnije reeno, kombinacija amplitudske modulacije (AM) i fazne modulacije (PSK).

TEHNIKE MODULACIJE Za razliku od QPSK, koji u procesu modulacije koristi samo informaciju o fazi, QAM koristi informaciju i o fazi i o amplitudi. Koriste se: 4 mogua fazna stanja i 2 mogua nivoa amplitude. Na taj nain se dobija osam moguih kombinacija, kao to je prikazano u tabeli:

Mogue kombinacije kod QAM

Sekvenca bitova 000 001 010 011 100 101 110 111 amplituda 1 2 1 2 1 2 1 2 fazni pomeraj 0 0 /2 /2 3/2 3/2

16QAM (grafika predstava)

Mogui su, pored 16QAM, i 64QAM, 256QAM ... Primenjujui kombinacije od sve veeg broja bitova, teorijski bi se bitska brzina mogla jako puno poveati u savreno stabilnom i beumnom sistemu. Medjutim, u praksi postoje ogranienja usled nestabilnosti amplituda i faza i usled postojanja uma. Za UMTS kao kompromisno reenje se uzima 16QAM

Pogodno reenje za WCDMA za uplink: dualni QPSK, za downlink:

ili konvencionalni QPSK, ili viestruki QAM za aplikacije kod kojih se zahtevaju velike bitske brzine

Korieni modulacioni metodi u WCDMA

UE

QP QAM SK,

Preda jnik Dua lni QPSK

BS

Preda jnik