Naslov originala: Who You Are When No Ones Looking, by Bill Hybels

Originally published by InterVarsity Press as Who You Are When No Ones Looking, by Bill Hybels. 1987 by Bill Hybels. Translated and printed by permission of In terVarsity Press, P.O. Box 1400, Downers Grove, IL 60515, USA.

Izdavako pravo za srpsko izdanje: SG-Vili Izdava: SG-Vili, Beograd Urednik: Dragan Rankovi Prevod: Nataa Nikoli Lektura: Jelena Komnen Dizajn korice: Vladimir Jajin, vladart@eunet.rs Priprema za tampu: Dragan Rankovi tampa: Grafeks, Beograd ISBN:

Ako nije drugaije naznaeno, biblijski tekstovi su citirani iz prevoda ure Daniia i Vuka Karadia.

Bil Hajbels

Ko si ti
Kad te niKo ne Vidi?

Budi postojan, ne pristaj na kompromise!

sadraj
1. KARAKTER - Kako sauvati ugroene osobine? . . . . . . . . . . 7 2. HRABROST - Savladavanje paraliuih strahova . . . . . . . . . 12 3. DISCIPLINA - Postizanje uspeha odlaganjem uivanja . . . . . 20 4. VIZIJA - Gledanje iza oiglednog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 5. ISTRAJNOST - Prevazilaenje taaka odustajanja . . . . . . . . 42 6. NENA LJUBAV - Hodati u tuim cipelama . . . . . . . . . . . . 51 7. PRINCIPIJELNA LJUBAV - Insistiranje na istini u meuljudskim odnosima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 8. PORTVOVANA LJUBAV - Istrajnost u davanju . . . . . . . . 74 9. RADIKALNA LJUBAV - Prekid neprijateljstva. . . . . . . . . . . 87 10. KARAKTER Isusa Hrista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Veina ljudi misli da intelekt ini oveka velikim. Oni nisu u pravu: to je karakter. Albert Ajntajn Tvrdim da je zdrava osoba u bolesnom svetu, potpuno razvijeno ljudsko bie u osakaenom svetu, potpuno osveena osoba u napola razbuenom svetu ba revolucionarni karakter. Erih From

1. poglavlje

KARAKTER
KAKo sAuvATi ugRoEnE osobinE? KARAKTER je re koja se ne koristi u Bibliji, a ne sreemo je esto ni u novinama ili na televiziji. Ipak, mi znamo ta re karakter znai i brzo primetimo kada ga neko nema. I ljudi koji nikada ne koriste re karakter ale zbog srozavanja moralnosti. Oni vide oko sebe promiskuitetne srednjokolce, puno abortusa u ginekolokim klinikama i aktuelnu epidemiju prenosivih polnih bolesti. Oni zapaaju korumpiranost politiara i vodeih biznismena, koji su spremni da za novac urade bilo ta. Vide nedostatak integriteta linosti. Oni itaju o prezaposlenim suprugama, neodgovornim muevima, zlostavljanoj deci i pitaju se gde su nestali meusobna ljubav i brinost. Karakter je, kako to jedna mudra osoba ree, ono to mi jesmo kad nas niko ne posmatra. To nije isto to i ugled (kako nas drugi vide), to nije uspeh ili dostignue. Karakter nije neto to smo uinili, ve ono to jesmo. Iako esto sluamo o karakterima s traginim nedostacima, ne moemo dobiti celu sliku ako samo znamo kako izgledaju nedostaci karaktera. Ugroene osobine KaraKtera Snaga karaktera svakodnevno se iskazuje na stotine naina: - ena koja se suoava sa svojim strahom od javnih nastupa pred mnotvom ljudi pria o udesnom odgovoru na molitvu. To je hrabrost. 7

- ovek koji obea sebi da e svakog jutra ustati pola sata ranije da bi trao i radio vebe, odrava dato obeanje. To je dis ciplina. - Nastavnik koji neaktivnog uenika strpljivo podstie i hrabri, jer je u njemu video talenat za pisanje. To je vizija. - Student koji, pod pritiskom obimnosti gradiva i manjka vremena razmilja o odustajanju, ali ipak donosi odluku da nastavi sa studijama. To je izdrljivost. Ovo su neke od ugroenih osobina karaktera na mojoj listi. Mnogi ljudi pokuavaju da ih steknu. Meutim, veoma je neobino to da je najugroenija od svih Izuzetno je teko na karakternih osobina ljubav iako je uiti da volimo ako ona neto to svi prieljkujemo nemamo i druge vrline Naalost, iako je ljubav najpokaraktera: hrabrost da eljnija osobina karaktera, veina uinimo ono to mora eli samo da bude voljena. Mi se biti uinjeno; disciplinu nadamo da e nam se ljudi diviti da donesene odluke i poklanjati nam panju, pa emo sprovedemo u delo; onda i mi to isto uzvratiti njima. viziju da gledamo Meutim, istinski karakterni ljudi daleko u budunost i idu dalje od neodreenog ispoljaduboko u ljudska srca; vanja toplih oseanja oni strpljii istrajnost da nastavi vo izgrauju odnos ljubavi. Rade mo uprkos podsmehu, to na puno razliitih naina, esto nelagodnosti ili mono i nesvesni da na taj nain pokazuju toniji. snagu karaktera: - ena ne eli da opravdava svog supruga kad se on neodgovorno ponaa. To je principijelna ljubav. - ovek gleda lice svoje erke nakvaeno suzama, seda pored nje i ohrabruje je da mu poveri ta joj je na srcu. To je nena ljubav. - Otac odbija privlano unapreenje na poslu da bi cela porodica mogla da ostane na okupu, u istom gradu gde su im prijatelji i gde su se ve navikli. To je portvovana ljubav. 8

- Mlada udovica nudi oprotenje vozau koji je u pijanom stanju udario i usmrtio njenog supruga. To je radikalna ljubav. Apostol Pavle je rekao da je ljubav najvanija karakterna osobina hrianina,1 ali je ona verovatno i najloije shvaena. Zato sam njoj i posvetio drugi deo ove knjige. Znaajno je zapaziti da je izuzetno teko nauiti da volimo ako nemamo i druge vrline karaktera: hrabrost da uinimo ono to mora biti uinjeno; disciplinu da donesene odluke sprovedemo u delo; viziju da gledamo daleko u budunost i duboko u ljudska srca; i istrajnost da nastavimo uprkos podsmehu, nelagodnosti ili monotoniji. jaanje snage KaraKtera Na osnovu sadraja ove knjige, neko bi moda bio u iskuenju da napravi grafikon. Da vidimo, mogao bi rei, nisam dovoljno hrabar i zato sebi dajem dva meseca da poradim na tome. Za disciplinu mi je potrebno est nedelja, a verovatno e mi za istrajnost biti potrebno bar jo dve. Uzeu i dva meseca za vebanje svake vrste ljubavi. Ako sledim ovaj plan, za godinu dana imau snaan karakter. Bendamin Frenklin u svojoj Autobiografiji kae da je pokuao sa ovakvim pristupom, ali da nije uspeo. im bi izgledalo da je izgradio jednu dobru crtu karaktera i preao na sledeu, ona prva bi poela da izmie kontroli. Karakter ne moe da se razvije pomou nekakvih odluka ili ogranienja. To zahteva dosta rada na sebi, neto patnje i godine istrajnosti, pre nego to bilo koja od vrlina trajno postane deo nas. Izgradnja karaktera ne mora da bude obavezno deprimirajui zadatak. Postoje naini za razvijanje svake od osobina karaktera i o tome emo govoriti u ovoj knjizi. Meutim, vanije od svega je to to nam Isus Hristos jedina osoba koja je ikada bila
1

Sad dakle ostaje ovo troje: vera, nada, ljubav, ali je ljubav najvea meu njima. (1. Korinanima 13:13, Bakoti)

savrena u svakoj vrlini o kojoj moemo i da pomislimo nudi pomo u izgradnji karaktera, ukoliko ga sledimo. Ovo je ponuda koju ne treba odbiti! spasenje je besplatno Molim vas da dok itate ovu knjigu imate u vidu jednu veoma vanu injenicu: Bez obzira koliko je lep va karakter, nikad neete moi da zaradite Boije odobravanje i primorate ga da vas spasi. Ova knjiga ne sadri savete o tome kako da oduevite Boga i navedete ga da pobolja vau poziciju pred njim. Koliko god da je karakter bitan, spasenje ostaje dar milosti. Spasenje ne moemo da zasluimo pomou hrabrosti, discipline, vizije, istrajnosti ili ljubavi. Spasenje je dar nebeskog Oca. Da bi ga omoguio, platio je visoku cenu cena je bila smrt njegovog jedinorodnog Sina. Spasenje ne moemo da zadobijemo tekim radom, dobrim vladanjem niti najboljim karakterom. Jedini put je da priemo Isusu Hristu sa svojim praznim rukama, govorei: Gospode, elim da Te sledim. Molim Te, prisvoji me da budem deo tvoje porodice, operi me, daj mi novi ivot i uini da budem kao Ti. On e upravo to i uiniti. On e nas prihvatiti takve kakvi jesmo i, ako to budemo eleli, voditi nas, menjati i sauvati da budemo njegovi zauvek. Polako, ali sigurno, On e nas oblikovati da sve vie liimo na njega. Ovom knjigom elim da se obratim dvema grupama ljudi. Prvo onima koji se, bez obzira da li su religiozni ili nisu, dive snazi i lepoti izgraenog karaktera, i vide potrebu za tim u sebi i u naem drutvu. Nadam se da e im ova knjiga bar malo pomoi da pronau prave smernice. Zatim, ova knjiga je namenjena i onima koji su, predajui svoj ivot Isusu Hristu, udeli za spektakularnim transformacijama i oiglednim ispoljavanjem vrlina. Nadam se da u im ukazati da su ve na dobrom putu izgradnje karaktera, iako je staza ua i strmija nego to su oekivali. 10

Zreo karakter je najvea potreZreo karakter je najve ba ovog sveta. Ako bi svih est mia potreba ovog sveta. lijardi ljudi na svetu imalo izgraen Ako bi svih est milijar karakter, ne bi bilo ratova, gladi, di ljudi na svetu imalo razbijenih porodica, kriminala, siizgraen karakter, ne romatva. U tako savrenom svetu bi bilo ratova, gladi, neemo iveti sve do Hristovog porazbijenih porodica, vratka i obnovljenja nae planete, kriminala, siromatva. ali, u meuvremenu, ne treba da oajavamo. Ako jaamo svoj karakter, pripremaemo se za ugodan ivot u tom novom svetu, a i ovaj svet emo uiniti boljim mestom za ivot.

11

2. poglavlje

HRAbRosT
sAvlAdAvAnjE pARAliuiH sTRAHovA Oduvek me je fascinirala hrabrost. Kad sam bio deak, moj otac je u Irskoj kupio jedrilicu i u njoj preplovio Atlantski okean. Na tom putu preiveo je uragan. Pre tog putovanja sakupio je kolekciju knjiga koje sam i ja itao. Neke od njih su opisivale nesree na moru. U jednoj od njih pronaao sam opis scene u kojoj su se ljudi okupili na palubi broda koji tone, pitajui se ta da urade jer nema dovoljno pojaseva za spasavanje. Neki od njih su dobrovoljno ustupili svoj pojas. Kad sam to proitao zastao mi je dah i od uzbuenja se ubrzao puls. Kada god ujem da neko ispoljava hrabrost umesto kukaviluka, kaem sebi: elim da budem takav! elim da imam vie hrabrosti, da strahovi ne umanjuju moju snagu i da me brige ne paraliu. Ne elim da me slome teke okolnosti niti da zbog iskuenja pravim kompromise sa svojim ubeenjima ili da odustajem. Ne elim da budem kukavica, ve da budem hrabar. Verujem da Bog inspirie ovu tenju, jer u Bibliji apostol Pavle kae: Nije nam, naime, Bog dao plaljivog duha, nego duha sile i ljubavi i razboritosti. (2. Timotiju 1:7, arni) hrabrost za sVaKodneVni iVot alosti me injenica da obino sluamo o hrabrosti samo kad neko uini neko ekstremno herojsko delo koje privlai panju medija izvlaenje starice iz zgrade zahvaene poarom, 12

uskakanje u ledeno jezero da bi se spasilo dete koje se davi, izvlaenje oveka iz smrtne opasnosti uz rizik za sopstveni ivot. Volim te prie, ali one zvue daleko i skoro nestvarno. Dramatine, vanredne prilike retko se deavaju obinim ljudima kao to smo vi i Potrebna je velika ja. Meutim, to sam stariji sve bohrabrost da bismo se lje razumem da je potrebna velika suoavali sa obinim hrabrost da bismo se suoavali sa svakodnevnim izazo obinim svakodnevnim izazovima. vima. Mi svakodnevno biramo izmeu pravih Svakog dana mi donosimo odstvari i onih koje podi luke koje pokazuju da li smo hrabri laze naim slabostima, ili smo kukavice. Mi biramo izmevrsto se drimo vlasti u pravih stvari i onih koje podilaze tih principa ili pravimo naim slabostima, vrsto se drimo kompromise. vlastitih principa ili pravimo kompromise zbog pohlepe ili zbog elje da po svaku cenu budemo prihvaeni. Mi biramo izmeu preuzmanja rizika koji je nuan i povlaenja u vlastitu ljuturu sigurnosti i neaktivnosti. Mi biramo izmeu poverenja u Boga, ak i ako ne razumemo uvek Njegove postupke, i preputanja svojim sumnjama i strahovima. Ovi izbori su pred nama svakog dana i niu se ponekad vrlo brzo jedan za drugim. Suoavamo se sa njima tako esto da nam se deava da zaboravljamo da se ne moramo preputati bujici, ve da moemo paljivo i promiljeno da donosimo hrabre odluke. hrabrost da poKaemo sVojU ranjiVost Mnogi ljudi kau da je hrianstvo za slabie i kukavice. Oduvek me je udila ta optuba, jer sve to sam doiveo i video govori suprotno. Potrebna je velika hrabrost da bi ovek bio hrianin. Hrabrost je potrebna i da bi neko postao hrianin. U Bibliji pie da na poetku ivota sa Bogom moramo da mu priznamo svoje grehe, a za to je potrebna hrabrost. 13

Na poetku svakog semestra, profesori odrede do kog datuma studenti moraju da predaju svoje radove. esto se deava da studenti dopuste da im sporedne aktivnosti odvrate panju, i onda nekoliko dana pre isteka roka iznenada shvate da njihov rad nee biti na vreme spreman. Tada odlaze profesoru i kau mu: Neete verovati ta mi se dogodilo. Moja tetka se razbolela, biblioteka je izgubila najvaniju knjigu za moj rad, a pas je pojeo ono to sam napisao pre nego to sam to ukucao. Rei e bilo ta osim istine, nadajui se da e profesor biti milostiv i produiti rok. Samo nekoliko njih otii e kod profesora i rei: Dali ste nam zadatak jo pre nekoliko meseci. Imao sam dovoljno vremena i razumeo sam ta treba da radim, ali previe sam se opustio i zanemario ono to je bilo primarno. Bio sam nedisciplinovan i odugovlaio sam, i sad nemam zavreni rad. Nemam izgovora, to je moja greka. Uinite ono to mislite da je ispravno. Zato se ljudi ne ponaaju ovako? Zato to je bolno prihvatiti istinu o sopstvenom ponaanju. Za to je potrebna hrabrost. Kad priam sa ljudima o uslovima koje treba da ispune da bi postali hriani, kaem im da treba da se pred Bogom pokaju i kau mu istinu da su lagali, povredili neke ljude, da su varali, bili pohlepni, nepoteni, neverni branom drugu, sebini itd. Kad im to kaem, esto vidim uas u njihovim oima. Oni ne ele da u toj meri budu otvoreni i ranjivi, promekolje se, bace pogled na sat i izvuku se iz tog neprijatnog razgovora. ta se deava? U njima samima postoji glas koji im govori: Priznanje je bolno i poniavajue, i bie ti neprijatno zbog te otvorenosti, ali to je prava stvar koju treba da uini. U isto vreme, jedan drugi glas im govori: Ne zagledaj sebe izbliza. Opusti se, prepusti se toku i sakrij svoje tragove. Mnogi ljudi poputaju pod unutranjim pritiskom i govore: Jednostavno ne mogu to da uinim. To bi bilo previe neprijatno i poniavajue. I oni onda govore one besmislene stvari kao 14

to su: Ko? Ja grenik? Ne, to nisam ja. Hari je uasan, Meri je zla, ali ja sam iveo sasvim uzorno. Moda sam napravio nekoliko manjih greaka niko nije savren ali nisam greio previe. Nisam uinio nita jako loe. Kad ujem takav odgovor, imam potrebu da kaem: Prijatelju, ti si kukavica. Ti zna ta treba da uini, ali se plai, nema petlju da Bogu kae istinu o sebi. Plai se nelagodnosti i sramote. Suvie si uplaen da bi priznao ono to je oigledno. I jo neto: Ako nema hrabrosti da se pokaje, onda bar nemoj nikad vie da kae da je hrianstvo za slabie. Oigledno je da je ono za ljude koji su hrabriji od tebe. Ako je hrabrost potrebna da se postane hrianin, potrebno je jo vie hrabrosti da se bude hrianin. hrabrost U sledbenitVU Kad sam bio deak voleli smo da igramo igru u kojoj bismo jednom detetu stavili povez preko oiju i dali mu zadatak da tri kroz umu, oslanjajui se samo na uputstva druga koji bi mu govorio kuda da ide. Skreni levo, drvo je ispred tebe! ... Balvan je pred tobom skai! Neka deca nisu verovala toj verbalnoj navigaciji. Ona su ila polako iako im je glas govorio da je put ist. Druga deca su kaskala kao konji, a neka su hodala kao da se bore protiv nevidljivih neprijatelja. Svi su morali da se izbore sa eljom da skinu povez da bi videli put ispred sebe. Potrebna je velika hrabrost da bi se sledilo vostvo druge osobe. Kao hriani ponekad se oseamo kao ta deca s povezom preko oiju. Apostol Pavle kae da po veri ivimo, a ne po gledanju. (2. Korinanima 5:7) Mi nismo sami u umi i Bog je obeao da e ravnati nae staze. (Prie 3:6, ari) Slediti Isusa Hrista zahteva veliku hrabrost, jer esto nam njegovo vostvo izgleda nelogino, iracionalno i suprotno uobiajenim drutvenim normama. Ponekad je to toliko veliki izazov, da sebi kaem: Mislim da u se ovog puta povui u svoju puevu kuicu i igrati 15

na sigurno. Tada mi unutranji glas kae: Gde ti je hrabrost, Hajbels? Ustani i kreni. Pokai poverenje u Boga. Duhovni put kukavice je kratak. Njegova snaga i ubeenja se brzo istope i nestanu. Potrebna je velika hrabrost da bi se ovek pokajao i postao hrianin, ali Duhovni put kukavice i da bi sledio Boje vostvo u ije kratak. Njegova sna votu. Neki Boiji pozivi zahtevaju ga i ubeenja se brzo ono najbolje to moete dati. Neki istope i nestanu. njegovi testovi rasteu vas do krajPotrebna je velika njih granica. Neki njegovi pozivi na hrabrost da bi se ovek avanturu izazivaju u vama velike pokajao i postao hri strahove i sumnje. Zaista, hrabrost anin, ali i da bi sledio je ugroena crta karaktera u danaBoje vostvo u ivotu. nje vreme. hrabrost U meUljUdsKim odnosima Jo jedna vrsta hrabrosti je takoe ugroena i u izumiranju hrabrost u meuljudskim odnosima. Trudim se da ne dajem jeftine odgovore na dragocena pitanja, ali kada me ljudi pitaju ta treba uiniti da bi se izgradio dobar brak, ja odgovorim: Hrabrost. Da bi brani odnos procvetao potrebna je intimnost. Potrebna je velika hrabrost da biste rekli svom branom drugu: To sam ja. Ne ponosim se time, u stvari stidim se zbog toga ali to sam ja. Takoe je potrebna hrabrost da biste pogledali svog branog druga u oi i rekli: Na brak je u ozbiljnoj krizi i moramo neto da uinimo po tom pitanju. ta veina ljudi uradi? Potiskuje probleme i nastavlja starim putem. Dok se bave svojim karijerama i svakodnevnim poslovima, brak se raspada. Oni nemaju hrabrost da energino kau: Borimo se za na brak. Hajdemo kod branog savetnika. Moemo da se sastanemo sa nekim branim parom koji potujemo. Suoimo se sa naim problemom, bolje je da ga reavamo nego da beimo od njega. Potrebna je 16

hrabrost za borbu protiv iskuenja slae je zabranjeno voe, da probijamo sloj po sloj naih maski i odbrambenih mehanizama i da nastavimo da radimo na izgradnji braka iz godine u godinu. Potrebna je velika hrabrost i za odgajanje dece. Koliko esto sreem roditelje koji odustaju od discipline jer ne mogu da podnesu neodobravanje kod svoje dece! Deca se razbesne i kau mrzim te, a roditelji se predaju. Ako nameravate da odgajate vau decu onako kako Bog to eli, moraete da pustite vae male tirane da se razbesne. Pokaite hrabrost i recite: Nisi me zaplaio, mali. Ovo je prava stvar i sluaj me dobro ta e morati da uradi... Hrabrost u odnosima potrebna je i kod prijateljstava, da pogledamo nekog u oi i kaemo: Zar nije vreme da stanemo sa priom o vremenu i poslovima, i da popriamo o tome ta se deava u tvom i mom ivotu? Nije li vreme da postanemo prava braa? Nema puno ljudi hrabrosti da izazovu svog blinjeg da se zajedno bore za njihov odnos i obostrani duhovni rast. Nauio sam tokom godina da nikada neu uspeti u braku i u odnosu sa svojom decom i prijateljima, ako nisam hrabar. hrabrost da bUdemo moralni Postoje i mnoge druge vrste hrabrosti hrabrost u poslu, hrabrost u suoavanju s tekim okolnostima, moralna hrabrost. Koliko hrabrosti vam treba da se drite etike u poslovnim odnosima? Ima li petlje da bude poten? Ne elimo da izgubimo muteriju, pa kaemo isporuka e biti u ponedeljak, a znamo da poiljka nee krenuti do srede. Koliko hrabrosti je potrebno da bismo ostali isti na seksualnom planu u seksualno razularenoj kulturi? Koliko hrabrosti je potrebno da bismo ostali verni principima kada svi u kancelariji, koli ili u komiluku kau: Ti si beznadean staromodni idealista i udak u stvari, ti si religijski fanatik.

17

KaKo da postanemo hrabri? Da li znate kako da postanete hrabri? Da li je dovoljno samo to poeleti? Rei molitvu? Mahnuti arobnim tapiem? Rastemo u hrabrosti kada se suoavamo sa svojim paraliuim strahovima. Ponekad mislimo da je hrabrost uroena osobina. Ipak, hrabri ljudi su obini ljudi kao vi i ja, koji su odluili da ponu da se suoavaju sa svojim strahovima umesto da bee od njih. Kao deak bio sam dosta povuen, pa me je otac izazivao da radim upravo one stvari kojih sam se plaio. U osnovnoj koli, na primer, odveo bi me na nau farmu i rekao mi: Bili, ti danas vozi komPonekad mislimo da je bajn. Ve nekoliko godina vozio hrabrost uroena oso sam traktor, ali sve vreme bih se za bina. Ipak, hrabri ljudi volanom tresao od straha. Ponekad su obini ljudi kao vi i ja, koji su odluili da je bilo potrebno i dvostruko vie ponu da se suoavaju vremena da bih uradio posao. Kada sa svojim strahovima sam na kraju izaao iz kombajna, umesto da bee od njih. kolena su mi se tresla, ali otac mi je rekao: Odlian posao. Sledei put kad bi to isto traio od mene, bilo mi je malo lake. Ponekad, kad bismo otac i ja plovili po Miigenskom jezeru i zali izmeu dva pristanita, uz velike talase koji su bacali brodi tamo-ovamo, on bi rekao: Moram pod palubu a ti preuzmi kormilo. Znao sam zato to radi ekao je da me potpuno obuzme panika, da bih se zatim pribrao i stekao kontrolu. U jednom trenutku amac bi se kretao ka jednom pristanitu, a u sledeem ka drugom. Kad bih konano uspeo da upravim amac tamo gde treba, otac bi izaao i rekao: Nije bilo tako teko, zar ne? Sledei put mi je bilo malo lake da uradim to isto. Na isti nain otac me je uio da pilotiram. Mejgs Fild je jedan od najopasnijih aerodroma u SAD-u. Nalazi se u ikagu na obali jezera, okruen je vodom i nad njim esto duvaju jaki boni vetrovi. Kad god bismo leteli u ikago, otac bi mi rekao da sletim 18

na Mejgs Fild, iako su i drugi aeroHrabrost nije egzoti dromi bili dostupni. Svaki sledei na i neobavezna crta put mi je bilo lake da to uradim. karatera. To nije samo Svaki strah s kojim se suoimo lepa osobina pojedinih i koji prevaziemo pomae nam da ljudi. Hrabrost je neopse izgraujemo. Svaki uspeh nam hodna u ivotu svakog daje vie samopouzdanja. Mi smo oveka. hrabriji kada se suoavamo sa svojim strahovima. Isto tako, mi rastemo i kada se okruimo dobrim uzorima. Biblija kae: Ne zavaravajte se: Ravo drutvo kvari dobre navike. (1. Korinanima 15:33, SSP) Ako provodite vreme sa beskimenjacima, verovatno ete i sami postati takvi. Naalost, esto smo okrueni ljudima koji imaju obiaj da pod pritiscima odustaju, prave kompromise i idu samo utabanim putem. Meutim, ako elite da postanete hrabriji, donesite odluku da ete traiti drutvo hrabrih ljudi. itajte biografije hrabrih linosti, lanke o hrabrosti, biblijske prie o ljudima kao to su bili Mojsije, Danilo, Jestira i Pavle, koji su kao i svi ljudi bili podloni strahu, ali su ipak ili napred u veri i rasli. Ako dopustimo da na um bude transformisan, razumeemo sutinsku vanost hrabrosti na svim ivotnim putevima. Hrabrost nije egzotina i neobavezna crta karatera. To nije samo lepa osobina pojedinih ljudi. Hrabrost je neophodna u ivotu svakog oveka. Potrebna je hrabrost da se krene za Hristom, da mu se prui ruka i veruje. Potrebna je hrabrost za ivot poslunosti Hristu. Potrebna je hrabrost da bi ovek bio moralan i da bi gradio znaajne odnose sa svojim branim drugom, decom i prijateljima. Potrebna je hrabrost da bi se obavljao posao ili da bi se promenilo zanimanje i poela nova karijera. Potrebna je hrabrost da bismo napustili dom ili da bismo mu se vratili. Hrabrost je svima potrebna i Bog eli da je imamo. Bog nam nije dao plaljiv duh, ve duh snage. Meutim, ne moete pasivno oekivati da se hrabrost pojavi sama po sebi. Morate da idete za njom. 19

3. poglavlje

disCiplinA
posTizAnjE uspEHA odlAgAnjEm uivAnjA Neki ljudi kao da uspevaju u svemu ega se dohvate. Uspeni su na poslu, omiljeni su u svojim porodicama, i ak stiu da budu aktivni u mnogim drugim podrujima. Njihov karakter i njihova vera jaaju i sazrevaju ak su i fiziki dobro. Kako uspevaju da u tolikoj meri razviju svoje potencijale? Skoro po pravilu jedna njihova osobina ima kljunu ulogu disciplina. Neki ljudi u svom ivotu imaju zbunjujui niz neuspeha, katastrofa i promaaja. Ako su poteni prema sebi i vama, verovatno e vam dati ovakvo objanjenje: Jednostavno, dopustio sam da mi stvari iskliznu iz ruku... Prestao sam da predano radim svoj posao... Zanemario sam dobre savete... U krizama sam utehu traio u alkoholu.... Nisam dovoljno pazio... Nisam provodio vreme sa svojom porodicom... Mislio sam da e se problemi sami po sebi reiti... Lista razloga za neuspeh bi mogla da ide u nedogled, ali sve to zajedno moglo bi se podvesti pod jedno nedo statak discipline. Disciplina je jedna od najvanijih osobina karaktera. Ona igra kljunu ulogu u razvoju svake oblasti ivota. Koliko ljudi poznajete koji su zaista disciplinovani? Da li moete da se setite bar petoro ljudi koji su zaista disciplinovani u svim oblastima svog ivota? Da li ste i sami disciplinovani? Bog mi je podario stotine poznanika i prijatelja, a samo mali broj njih je pokazao izvestan stepen discipline. Ne radi se o tome da ljudi ne ele da 20

budu disciplinovani. Disciplina je, ini mi se, veoma retka crta karaktera. U nekim anketama koje sam sprovodio, pitao sam ljude koju bi osobinu karaktera najvie eleli da imaju. Obino je u samom vrhu bila disciplina. Meutim, postoji velika konfuzija u vezi sa definicijom pojma discipline i shvatanja kako se disciplina ostvaruje u praksi. Ljudi ne znaju kako da disciplinuju sami sebe i na taj nain da unaprede svoj svakodnevni ivot. Pokuau da u dve rei dam definiciju ove eljene, ali nedovoljno jasne crte karaktera: Disciplina je odlaganje uivanja. najpre loe Vesti Po miljenju Skota Peka, pisca knjige Put kojim se ree ide, odlaganje uivanja je proces planiranja trpljenja i uivanja, na takav nain da je uitak povean zato to se najpre suoavamo s trpljenjem i prevazilazimo ga. On dodaje da je to jedini pristojan nain da se ivi. U potpunosti se slaem. Da li ste ikada posmatrali disciplinovanog deaka dok jede pare torte? On paljivo zaobilazi lag i najpre jede ostatak torte. Kad to zavri, on se ustremi na najukusniji deo! ak i u ovakvim primerima vai princip da zadovoljstvo raste uz pomo principa Disciplinovanost, tj. odlaganja uivanja. odlaganje uivanja, je Da bi deca nauila da koriste jedini pristojan nain ovaj princip potrebno je neprestano da se ivi. Skot Pek roditeljsko nadgledanje. Deca koja su pouavana disciplini osetie da ne mogu da uivaju u veeri i veernjim drutvenim aktivnostima ukoliko nisu zavrila svoje domae zadatke koji im vise nad glavom ili ako je hitno potrebno da se pobrinu za svog kunog ljubimca. Upravo zbog toga disciplinovani studenti nakon povratka sa nastave prvo zavre svoje poslove, kolske zadatke i kune obaveze, a nakon toga mogu da uivaju u ostatku dana. 21

Mnogi ljudi prilikom ulaska u poslovne vode poinju s dna lestvice u hijerarhiji firme. Oni dobrovoljno rade prekovremeno, imaju kratke godinje odmore i manju platu, jer oekuju da e im se trud kasnije isplatiti. Posle vie godina mogu da zadobiju mogunost kliznog radnog vremena, veu platu, due odmore, vie odgovornosti, vie kreativnih poslova. To je princip odlaganja uivanja: trpljenje na poetku, da bi kasnije usledila prijatnija faza. Ovaj princip, koji obino funkcionie u poslovnoj sferi ivota, moe biti primenjen i na mnoge druge oblasti. Princip odlaganja uivanja je vaan i za duhovni ivot. esto sam sluao kako ljudi govore: Tokom godina sam nauio neto. Ako disciplinujem sebe da ujutro provodim odreeno vreme u miru sa Bogom molei se, itajui Bibliju, beleei svoje misli, sluajui neku pesmu taj dan mi proe uspenije i u veem zadovoljstvu. Zapazite ta ovi ljudi govore. Ako uloimo svoje vreme i energiju u neto vredno, ostatak dana e biti blagosloven. odloeno UiVanje U porodici Disciplina je potrebna i u meuljudskim odnosima. Tek venani brani parovi, koji razumeju vrednost discipline, kau jedno drugom jo na poetku njihove veze: Hajde da snano radimo na naem braku ve sada. Hajde da se suoimo sa naim konfliktima im se pojave. Ne preputajmo nita inerciji. Hajde da uinimo sve to je potrebno da bi na brak bio uspean. Ovo moe zahtevati dosta tekog rada i moe biti neprijatno, a ponekad i bolno, ali to e u budunosti doneti dobre rezultate i vreme ispunjeno zadovoljstvom. Ponekad se moja supruga i ja sastajemo sa parovima koji doivljavaju probleme u svom braku. Nakon razgovora sa njima, esto shvatimo da, ak iako su moda u braku i duplo due od nas, oni se upravo suoavaju sa problemima sa kojima smo se mi suoili jo na poetku naeg braka. Kada su se problemi i konflikti pojavljivali, oni su odbijali da se suoe sa njima. Da bi izbegli 22

neprijatnosti, pretvarali su se da je meu njima sve u redu. Dopustili su da im situacija izmakne iz ruku, umesto da se to pre suoe sa nelagodnou da bi kasnije bili sreni. Rezultat ovog nedostatka discipline bila je, naravno, sve vea napetost, koja je konano postala nepodnoljiva. Bilo bi bolje da su odluili da prou kroz bol na poetku, da bi u budunosti imali dobre plodove. Odlaganje uivanja je takoe znaajno u vaspitanju dece. Mnogi roditelji su nespremni da uine neophodne rtve da bi zadovoljili potrebe svoje dece. Prekovremeni rad, TV emisija, preliMnogi roditelji su stavanje dnevne tampe ili potrenespremni da uine ba da se kratko odspava na kauu neophodne rtve da mogu izgledati isuvie primamljivo bi zadovoljili potrebe u odnosu na neku edukativnu igru svoje dece. Teko je sa detetom, na primer. Bez ikakve posvetiti se redovnom i ispravnom vaspitavanju dileme, teko je potpuno se posvedeteta. Meutim, ula titi redovnom i ispravnom vaspiganje truda, naroito u tavanju deteta. Meutim, ulaganje prvim godinama ivota truda, naroito u prvim godinama kada dete intenzivno ivota kada dete intenzivno ui i ui i prima utiske sa prima utiske sa svih strana pomosvih strana pomoi i e u izgraivanju snanog karake u izgraivanju sna tera u njemu. Roditelji koji se discinog karaktera u njemu. plinuju u ovom smeru, verujui da e im Bog dati snagu da izdre do kraja, imaju mnogo vie ansi da na kraju uivaju u plodovima tog truda i da imaju dobre odnose sa svojom decom. bez napora nema dobitKa Postizanje ravnotee i snage nemogue je bez discipline i odlaganja uivanja. Ljudima je teko da se, zbog postizanja manje brojke na vagi, odreknu kulinarskih ekstaza. Meutim, kada u ogledalu uoe svoje naslage sala, shvate da je vredno potruditi se. 23

U aerobik klubu u kom vebam, imamo obiaj da kaemo: Kad izdrite napor nekih 45 minuta ili sat vremena, posle toga se bolje oseate. Miii su zategnutiji i oseate zadovoljstvo koje traje u toku celog dana, pa ak i u toku noi. Ako postoji oblast u kojoj je jako vano da primenite princip odlaganja uivanja, to je svakako upravljanje novcem. Kada donosite odluku da ne potroite novac na neto to biste mnogo eleli Upravljanje novcem je da imate, ali vam nije neophodno u oblast u kojoj je jako tom trenutku, oseate u odreenoj vano da primenjuje meri neugodnost i patnju. Meutim, mo princip odlaganja znajui da je na duge staze dobro da uivanja. trokove svedete na minimum, osetiete da ste uradili pravu stvar. Nije teko razumeti disciplinu ako dobro shvatite princip odlaganja uivanja. Meutim, razumeti disciplinu i praktikovati je to su dve razliite stvari. Klju za praktikovanje discipline moe biti opisan u tri rei doneti odluku unapred. Objasniu na ta mislim. donoenje odlUKe Unapred Kad odluite da je jedini dostojanstven nain da ivite prihvatanje napora i tekih izazova na poetku, da biste kasnije mogli da uivate u nagradi morate napraviti vaan praktian korak. Morate unapred da odluite kako ete praktikovati disciplinu u razliitim oblastima ivota. Na primer, fiziko zdravlje je za mene veoma vana oblast. U mojoj rodbini su este hronine bolesti srca. Dva ujaka i dva strica imali su srane napade i umrli pre svoje pedesete godine. Moj otac je umro u pedeset i treoj godini. Poeo sam da oseam tegobe ve u petnaesetoj godini. Iz svega sam zakljuio da ne smem da se igram sa svojim zdravljem, pa sam morao da preduzmem neto po tom pitanju. 24

Razumeo sam da moram da istrajem u redovnom tranju i dizanju tegova, ako elim da se oseam dobro i zdravo. Razumeo sam da je vano da budem disciplinovan, ali razumevanje samo po sebi nije dovoljno da pobolja moje zdravlje. Ja praktikujem disciplinu kad unapred donesem odluku da u od ponedeljka do petka u 15:30 sati da napustim kancelariju i odem u aerobik klub da vebam. Ovu odluku sam doneo jo pre nekoliko godina i uredno je beleim u svom kalendaru. Ipak, svakog dana oko 15:15 moje telo poinje da alje signale: Ti ne eli danas da veba. Boli te malo tu desno, a i malo si umoran. Ima uasno puno posla i ne eli sada to da prekine, zar ne? Jedan deo mene ne eli da veba, kao to vidite, i tako dolazim do rasprave sa samim sobom. O, da, trebalo bi da krenem. Ali... mogao bi i da preskoi koji dan. Nee valjda da postane fanatik. I tako se nastavlja ubeivanje. Ako bih svakoga dana u 15:30 donosio odluku da li da idem na vebanje ili ne, ne bih ba esto iao u aerobik klub. Ako bih ekao do momenta kad ve treba da se spakujem i krenem, sa svim oseanjima i glasovima koji me pritiskaju, velika je verovatnoa da bih odustao. Zbog toga praktikujem donoenje odluke unapred. Zato to sam ve odluio da odem u klub, ja ignoriem porive koji me vuku na drugu stranu, koliko god oni bili jaki. Izvini, kaem svom telu, eleo bih da te posluam, ali ve sam odluio. To je i u mom kalendaru, neu promeniti svoju odluku. Ve je sve gotovo. Moje telo moe da stenje, ali ono odlazi u teretanu. Donoenje odluke unapred za mene je odlian nain da se disciplinujem u svakodnevnom ivotu. UpraVljanje noVcem I kod planiranja finansija donoenje odluke unapred je delotvoran metod. Moja supruga i ja osmiljavamo na porodini 25

budet na poetku svake godine. Molimo se za to, dogovorimo se i onda sve zapiemo. Zatim potpiemo izjavu da emo se drati budeta bez obzira na sve na taj nain unapred donosimo odluke. ta se deava u praksi? Videla sam predivnu lampu na rasprodaji. Pogledi nam se susreu i smekamo se jedno drugom jer smo dobro razumeli o emu se radi. Divno bi izgledala na malom stolu, a bilo bi i vie svetla u sobi. Zaista nam je potrebna. Bez planiranja budeta mi bismo sigurno pojurili da kupimo tu lampu, ali zbog reenosti da budemo disciplinovani moemo samo da pogledamo brojke i vidimo da li tu ima lufta za lampu ili nema. Nema potrebe da se raspravljamo oko toga ili pravimo kompromis. lini odnosi Donoenje odluke unapred je posebno vano u oblasti u kojoj se, naalost, najree praktikuje u odnosima. Ako mu i ena, na primer, nameravaju da ouvaju i razvijaju svoj odnos, potrebno je da redovno odvajaju posebno vreme da budu zajedno, sami. Moja supruga i ja to zovemo naim vremenom za sa stanak. Ve nekoliko godina ohrabrujem brane parove iz nae crkve da vikendom odvoje vreme da budu sami zajedno. Skoro svako se slae da je ideja odlina, ak sutinski vana. Neki parovi to rade redovno. Neki od njih, koji se toga pridravaju svakog vikenda, doneli su odluku unapred da e tako initi. Neki od njih su angaovali bebisiterku da im uva decu u to vreme. Plan je napravljen ranije, i kad za to doe vreme, oni tako i urade. Donoenje odluke unapred je izuzetno znaajan faktor u naem odnosu sa Bogom. Mi znamo da je spasenje Boiji dar milosti, a ne naa zasluga zbog napornog rada, planiranja ili discipline. Na duhovni ivot je Boji dar, kao i na fiziki ivot koji nam je dat na poklon. Meutim, bez praktikovanja discipline, neemo uzrasti duhovno, kao to ni fiziki ne bismo porasli ako ne bismo dovoljno jeli, kretali se ili spavali. 26

Ako ste zainteresovani za razvijanje svojih duhovnih potencijala osnovno je da zaponete praksu donoenja odluka unapred. Uvideo sam da moram da radim nekoliko stvari da bi moj duhovni ivot napredovao. Najpre, svakodnevno mi je potrebno vreme za razvijanje line veze sa Bogom. Zatim, potrebno je da redovno idem na bogosluenja. I tree, potrebno mi je zajednitvo sa ostalim vernicima u nekakvoj vrsti slube. im zapostavim neku od ovih aktivnosti, poinjem da venem. Oseam se duhovno slabim i isfrustriranim, i praktino sam neupotrebljiv u slubi. Pre ili kasnije svaki iskreni vernik shvati ta mu je potrebno da bi duhovno napredovao i koji su zahtevi za ostvarenje zdravog duhovnog ivota. A tu upravo disciplina dolazi do izraaja. Kada shvatite kako treba svakodnevno da ivite da biste sazrevali u veri, potrebno je da donesete neke odluke unapred. Da biste duhovno rasli, treba da budete deo Hristovog naroda koji se okuplja na bogosluenju. Potrebno je da unapred donesete odluku da ete ii na okupljanja, i zatim tu odluku treba da sprovodite. Recite sebi: Biu u zajednitvu sa ljudima koji se okupljaju na bogosluenju, ii u redovno u crkvu. Ne ekajte do veeri uoi dana za bogosluenje kako biste se tek tada zapitali da li da podesite alarm na budilniku. Ne pitajte: ta e biti sadraj bogosluenja? Ne gledajte kroz prozor da biste proverili kakvo je vreme. Krenite, jer ste to ve odluili. Na isti nain, ako ste razumeli da vam je potrebno lino vreme sa Bogom svakog dana, odredite neki termin u svom rasporedu dnevnih aktivnosti, rezerviite ga i drite se tog plana. Moda ete za to odvojiti vreme ujutru ili u nekom drugom delu dana. U tom posebnom vremenu moete da itate Bibliju, molite se, zapisujete svoje misli i molitve ili da sluate snimak neke propovedi bilo ta to vas jaa u vaem odnosu sa Bogom. Isplanirajte svoje vreme i aktivnosti onako kako je to najbolje za vas, ali ne preputajte sluajnosti vae susrete sa Bogom. Donesite odluku unapred da ete imati svakodnevni sastanak s njim i drite se toga. 27

istrajnost U disciplini Kada reite da budete disciplinovani i da se drite standarda koji ste sebi odredili, vi u stvari pokazujete da ste spremni da doivite i neugodnosti i bol da biste kasnije mogli da primite blagoslove na duge staze. Vi donosite odluku unapred da odloite uivanje koliko god je to potrebno da biste ostvarili rezultate koje prieljkujete. To je disciplina. Sutina discipline je, dakle, odlaganje uivanja, a klju za sprovoenje discipline je donoenje odluke unapred. Neko e moda rei da nema snage za to. Vi od sveg srca verujete u princip odlaganja uivanja i vie puta ste pokuavali da donesete odluku unapred, ali niste imali uspeha. Vaa odlunost je nestajala u iskuenjima ili u uobiajenoj koloteini lenjosti. Dobra vest je da Bog ne oekuje da to uradimo sami. On zna i da su vam potrebna braa i sestre da vam pomognu. To je jedan od razloga zbog kog se hriani prikljuuju crkvi umesto da ostanu van nje. Ako nemate dovoljno snage da se pridravate svojih odluka, moe vam pomoi oseaj odgovornosti. Zamolite dvojicu ili trojicu prijatelja da vas dre za re da ete biti odgovorni za svoje odluke. Recite im: Doneo sam ove odluke unapred jer zaista elim da uspem. Molim vas da me drite za re, da pratite da li sam istrajan. To je ogromna podrka disciplini. Na kraju, ono to je najvanije, Bog je u svojoj Rei rekao da e nam Sveti Duh pomoi da sprovedemo disciplinu u svom ivotu: ...plod Duha je... uzdrljivost... (Galatima 5:23, arni) Od Njega moete dobiti pomo i snagu. KaKVa je nagrada? Disciplina bez nagrade to doista zvui loe. Na sreu, pozitivne posledice disciplinovanog ivota su ogromne. Majk Singlitari je igra ikago bersa. Bio sam u njegovom domu i video impresivnu kolekciju sprava za trening koju je on postavio u svom podrumu. Majk, pitao sam ga, u klubu ima opremu 28

za trening vrednu deset hiljada dolara, zato ti je potrebno ovo u podrumu? elim neto vie, odgovorio mi je. Spreman sam da platim koliko je potrebno jer, kad doe sezona utakmica, elim da budem spreman. Nakon treninga u toku dana, Majk ode kui u svoj podrum i nastavlja sa vebama. Koji je njegov motiv? eli da bude sposoban da igra u Super ligi. Zato je proglaen za najboljeg igraa tri sezone za redom. U svim oblastima ivota disciplina je od kljune vanosti. U duhovnom ivotu nagrada za disciplinovanost su sazrevanje, osposobljavanje za slubu, zadovoljDisciplinovani ivot stvo i ispunjenost. U meuljudskim donosi velike nagrade, odnosima nagrada je preporod u ali one su retko kada branom i porodinom ivotu, kao trenutne. Kad svet i jaanje prijateljskih odnosa sa drubuno trai svoju na gim ljudima. Disciplinovan odnos gradu ovde i odmah, prema svom telu donee vam mnolinijom manjeg otpora, go bolju kondiciju, viak energije, teko je opredeliti se otpornost na bolesti, poveanje konza disciplinu. Nagrada centracije i porast samopotovanja. e doi u svoje vreme Nagrada za disciplinovani odnos ako istrajete u naporu, prema novcu je osloboenje od duimajui jasne ciljeve gova i zadovoljstvo zbog saznanja da pred sobom. je vae porodino gnezdo udobnije. Disciplinovani ivot donosi velike nagrade, ali one su retko kada trenutne. Kad svet buno trai svoju nagradu ovde i odmah, linijom manjeg otpora, teko je opredeliti se za disciplinu. Meutim, nikada neete izgraditi va odnos sa Bogom, va brak, vau fiziku kondiciju ili vae poslove, ako sledite svetovne zahteve za brzo dobijanje nagrade. Isplata e doi u svoje vreme ako istrajete u naporu, imajui jasne ciljeve pred sobom. Odlaganje uivanja. Donoenje odluke unapred. Odgovornost. Ove rei definiu disciplinu i pokazuju kako da je ostvarimo. Za 29

one koji disciplinovano ive nagrade su velike, pod uslovom da istraju u ulaganju napora. Kojoj oblasti vaeg ivota je najhitnije potrebna disciplina? Kada ete preduzeti prvi korak?!

30

4. poglavlje

vizijA
glEdAnjE izA oiglEdnog Postoji pria o dva zatvorenika u jednoj maloj eliji, u kojoj nije bilo svetla osim onog koje je dopiralo kroz maleni prozor, koji se nalazio metar iznad nivoa oiju. Vei deo vremena provodili su u gledanju kroz taj prozor. Jedan od njih uoio je reetke rune, hladne ipke koje su podseale na njihovu realnost. Iz dana u dan on je bivao sve obeshrabreniji; u njemu su rasli gorina, bes i bespomonost. Nasuprot njemu, drugi zatvorenik je kroz taj prozor posmatrao zvezde. Nada ga je ispunjavala sve vie dok je razmiljao o mogunosti da zapone novi ivot kada bude bio na slobodi. Zatvorenici su gledali kroz isti prozor, ali jedan je video reetke, dok je drugi video zvezde. Razlika u njihovim vizijama uinila je ogromnu razliku u njihovim ivotima. Jedan poslovni lider rekao mi je da, po njegovom miljenju, vizionari koji ulaze na trite teko opstaju u klimi koja tu vlada. U dananjem poslovnom svetu ima mnogo ablonskih ljudi, rekao je, koji e uraditi tano kako im je reeno da urade i to na tano propisan nain nita manje i nita vie od toga. Ima puno robota, ali premalo ljudi sa idejama. Potrebni su nam ljudi sa matom, koji misle ispred svog vremena, koji nalaze naine da poboljaju poslovanje ili poveaju efikasnost. Stareina jedne crkve pozvao me je telefonom iz daleka i zamolio me da predloim pastora koji bi mogao da vodi njegovu 31

crkvu. Bio je vrlo kategorian ne eli nekog ko e jednostavno doi u crkvu i odravati status kvo. Potreban nam je pastor sa vizijom, rekao je. Jedna devojka mi je nedavno rekla da se moli Bogu da je vodi ka oveku koji e zaista znati kuda ide, koji je spreman na rizike, koji ne postupa po ablonu. Drugim reima, ona je elela da joj Previe ima bezlinih ljudi koji rade samo Bog za supruga da oveka vizionara. ono to im se kae i lju Ali, tuno je rekla, nisam sigurna di koji tee statusu kvo. da danas jo uvek ima takvih. eJako je malo vizionara. leo sam da joj kaem da je preterano pesimistina, ali nisam mogao. Previe ima bezlinih ljudi koji rade samo ono to im se kae i ljudi koji tee statusu kvo. Jako je malo vizionara. zato ima malo Vizionara? Vizionarstvo se nalazi na mojoj listi ugroenih osobina, zajedno sa hrabrou i disciplinom. Razlog je jednostavan potrebno je dosta snage i truda da bi ovek bio vizionar. Puno je lake prepustiti se inerciji i raditi samo ono to se od nas oekuje (ili Potrebna je smelost da ak ni to). Potrebna je smelost da bi bi se izalo iz uobiaje se izalo iz uobiajenog ablona raznog ablona razmilja miljanja. Potrebno je imati vrsta nja. Potrebno je imati uverenja i hrabrosti da bi se rizivrsta uverenja i hrab kovalo sa nekom novom idejom ili rosti da bi se rizikovalo novim pristupom. Vizionari esto s nekom novom idejom ili novim pristupom. vie puta doive neuspeh pre nego to konano realizuju ono to su naumili, a mnogi ljudi su previe nesigurni da bi rizikovali. Radije e ii na sigurno, uhodanim putem. Takoe, potrebno je dosta dobrog starog znoja da bi ovek bio vizionar. Nekada je potrebno disciplinovano sedeti za stolom 32

sa papirom i olovkom, sve dok se ne osmisli novi nain da se neto ostvari, tri nova naina da se neto pobolja ili dva nova naina za spasavanje poduhvata koji propada. Potrebna je istrajnost da se u molitvi pred Bogom eka da On natprirodno zaiskri u nama novu misao. Potrebno je uiniti napor da bi se planiralo za naredni period. Neki planovi se verovatno nee nikad ni ostvariti, pa zato uopte i matati? Mnogo je lake videti reetke nego zvezde. Mnogi od nas misle da su snovi, veliki planovi, izumi i naboji kreativne energije rezervisani samo za pisce, fiziare, kompozitore i umetnike. To nije za obine ljude sa obinim zanimanjima, obinim porodicama i obinim meuljudskim odnosima. Meutim, mislim da se Bog ne slae sa takvim nainom razmiljanja. Mislim da bi Bog rekao da je vizija, kao i hrabrost i disciplina, karakterna crta koja moe da se razvije u svakom ko to eli. Uslov je da se potrudimo da nam to postane sastavni deo svakodnevnog ivota. Vizija je sposobnost da Svako moe da izabere da li e uose uoe mogua ree avati reetke ili zvezde. U stvari, nja za svakodnevne svako od nas pravi takve izbore vie probleme u ivotu. puta dnevno. Vizionari su okrenuti prema pronalaenju UoaVanje reenja reenja, a ne prema Vizija moe biti definisana na pronalaenju tekoa i vie naina. Najpre, vizija je spo problema. Izmeu ta dva pristupa postoji sobnost da se uoe mogua reenja ogromna razlika. za svakodnevne probleme u ivotu. Vizionari su okrenuti prema pronalaenju reenja, a ne prema pronalaenju tekoa i problema. Izmeu ta dva pristupa postoji ogromna razlika. U Jevanelju po Luci 16:1-9 zapisana je Isusova parabola, koja je tako neobina da e je mnogi uitelji preskoiti radije nego da pokuaju da je razumeju. To je pria o korumpiranom 33

raunovoi, tj. nevernom pristavu. Njegov poslodavac ga je uhvatio na delu i odluio da mu da otkaz. Meutim, raunovoi je doputeno da radi jo par dana, pa je rekao sebi: Imam problem. Izgubiu svoj siguran, dobar posao. Isuvie sam star da kopam na njivi, a isuvie ponosan da prosim. Moram nekako da reim ovaj problem. I tako je uinio neto to nije bilo etiki ispravno, ali je bilo vrlo domiljato i za njega korisno: Pozvao je ljude koji su dugovali novac njegovom poslodavcu. Koliko nam dugujete, pitao je. Sto mera penice. Rei u ti ta da uradi, rekao je raunovoa. Promeni kopiju svog rauna i ja u promeniti svoju. Napii da nam duguje samo pedeset. O, hvala, rekao je ovek. To je tako lepo od tebe! Ako ti ikada treba neka usluga, javi mi se. Ne brini, ree raunovoa, hou. Onda je pozvao drugog dunika, pa sledeeg, i svakome od njih ponavljao svoju velikodunu ponudu. ta je korumpirani raunovoa radio? Koristio je firmin kapital da bi sebe osigurao, tako da, kad izgubi posao, bude u mogunosti da nae drugi. Njegov poslodavac je odmah shvatio ta ovaj radi i reagovao krajnje neuobiajeno pohvalio je domiljatost i prepredenost svog raunovoe! Ni Isus ni poslodavac iz prie nisu hvalili obmanjivanje, nepotenje ili kreativno knjigovodstvo. Ali obojica su prepoznali raunovoinu viziju. Kad se pojavio ozbiljan problem, nije se sakrio ili optuio nekog drugog, nije se propio ili skoio sa litice. Umesto toga, on se suoio sa svojim problemom i naao nain da ga rei. Isus je pohvalio ovakav pristup problemu. ta je u ovoj prii zapanjujue? Zar se ne okree svako reavanju problema kada se on pojavi? Zaudo, nije tako. to due radim sa ljudima, sve vie shvatam da veina ne reava probleme, 34

ve se u njima zaglavljuje. Neretko ljudi ive relativno udobno, sve dok ih iznenada ne zadesi problem na poslu, u braku, porodici, u meuljudskim odnosima, u finansijama i sl. Njihova prva reakcija je uenje: Zato ja? Od vie milijardi ljudi na ovoj planeti, zato se ovo desilo ba meni? Zatim poinje stenjanje i cviljenje zbog tog problema. Meutim, samosaaljenje kao da nije dovoljno; oni uskoro poinju da zovu svoje prijatelje da vide ima li koga da plae s njima zbog njihove loe sree. Ako su religiozni, oni padaju na svoja kolena i govore Bogu o svom problemu do najsitnijih detalja, kao da On to ne zna. Nanovo i nanovo u svom umu prevru celu priu kao meso na rotilju... Na kraju ceo njihov ivot pone da se vrti oko tog problema i dolazi do kolapsa. Oni su izabrali da dopuste problemu da ih definie i oni vie ne mogu da ga ree niti da nastave sa svojim poslovima. Oni se identifikuju sa svojim problemom. Neverovatno, uinili su sve u vezi sa svojim problemom osim jedne stvari koju je trebalo da uine da se istrajno i odluno posvete pronalaenju reenja. ne reci da je nemogUe Hristovi uenici su jednom prilikom uli kako On govori da potovani, imuni, uticajni ljudi i voe teko mogu biti spaseni. Ako je to istina, pomislili su, njihove anse za spasenje su vrlo male. Uenici, koji tada jo nisu postali vizionari, odmah su se obeshrabrili. Nisu videli reenje, spasenje im je izgledalo nedostino. Isus ih je pogledao i rekao im: Ljudima je ovo nemogue, a Bogu je sve mogue. (Matej 19:26) Da li vam se ini da je va problem nereiv, da je vei i od samog Boga? To nije istina. Bog je beskrajno vei od bilo kog problema kog ste ikada imali ili ete imati, i svaki put kada problem nazovete nereivim, vi vreate Boga. Bogu je sve mogue. Vizionari se suoavaju sa istim problemima kao i drugi ljudi. 35

Meutim, umesto da ih problemi paraliu, vizionari se odmah posvete traenju reenja. To je za njih postala refleksna reakcija, oni odmah kau: Situacija je loa, u redu, ali ni jedan problem nije vei od Boga. Zato moram da se posvetim reavanju problema. Umesto da se predaju, vizionari uz Boju pomo pronalaze put, savladavaju probleme i prevazilaze ih, ili bar ine ono to je u tim okolnostima mogue uiniti. Posedovati viziju je od ivotnog znaaja, jer ivot se uglavnom sastoji iz niza problema, iskuenja i razoarenja. Ako dopustite sebi da vas tekoe savladaju, vaa budunost nee biti ba svetla. Ako prilikom suoa Zaglibiete se ve u prvom problevanja s problemima, mu, a zatim i u sledeem. Proveete umesto da se prepu ceo ivot vrtei se u krugu i proklistite oajanju u samo njui blato. Meutim, ako razvijate saaljenju, istraujete vizionarski duh i ako prilikom suomogua reenja avanja s problemima, umesto da se otkriete koliko mnogo prepustite oajanju u samosaaljekreativnosti i mudrosti nju, istraujete mogua reenja otBog eli da d svojoj kriete koliko mnogo kreativnosti i deci koja mu se obra mudrosti Bog eli da d svojoj deci aju za pomo. koja mu se obraaju za pomo. Koliko esto potcenjujemo Boga, sumnjajui u njegove sposobnosti da nam pomogne u svakodnevnim ivotnim problemima! Pre nekoliko godina, razgovarao sam sa jednom enom o jednom njenom problemu. Ve due vreme bila je utuena, pa sam je pitao o emu se radi. Znate, na mom poslu je postalo neizdrivo. ta radite po tom pitanju, pitao sam. Pa, tu nita ne moe da se uini, odgovorila je. U redu, rekoh ja dozvolite mi da vam predloim neto. Idite na neko mirno mesto, uzmite olovku i papir i napiite pet moguih reenja za va problem sa poslom. Da bih je podstakao 36

da to i uradi, dao sam joj dva-tri predloga koji su mi prvi pali na um. Seam se kako me je tada pogledala meavina gaenja i oka. Ova ena se toliko dugo predavala obeshrabrenju da je naprosto zaboravila da moe neto i da uini da bi sebi pomogla. Koraci na pUtU Ka reenjU Mogli biste sada da kaete: Oigledno je da pisac ove knjige nije hodao u mojim cipelama. Kad bi moji problemi mogli da se ree tako lako, uradio bih to ve na poetku. Priznajem, nisam hodao u vaim cipelama. Ne poznajem vaeg efa, vau enu, vae dete, vaeg prijatelja, vaeg doktora, ali, kao i vi, i ja imam neke probleme koji su, ljudski govorei, nereivi. Meutim, ne elim saaljenje i ne elim da se zaglibim u obeshrabrenju. Tako, uz Boju pomo i ugledavi se na iskustvo velikog broja ljudi, evo ta ja inim kad se suoim s problemom: Najpre pomislim na Hristove rei iz Jevanelja po Mateju 19:26: Ljudima je ovo nemogue, a Bogu je sve mogue. Ovu misao ve jako dugo znam napamet, ali stalno disciplinujem sebe da to primenim na svaki novi problem sa kojim se susreem. Kada ne vidim reenje, ova istina je neto na ta se oslanjam. Bog je vei od mog problema. Drugo, odem na mesto na kome mogu da budem sam i tada razmiljam o jo jednom znaajnom biblijskom stihu: Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka je zamoli od Boga, koji svakom rado daje i nikog ne prekoreva, i bie mu dato. (Jakov 1:5, Savremeni srpski prevod, SSP) Tada kaem sebi da se to Boije obeanje odnosi i na mene. Ako ne mogu odmah da poverujem da e se te rei ispuniti i u mom sluaju, donesem odluku da u ipak da se ponaam kao da je to to je Bog obeao ve sada moja realnost. Ponekad proe dosta vremena dok ne steknem potpunu sigurnost. Tree, razgovaram sa braom i sestrama koji su praktini ljudi orijentisani ka reavanju problema. Ne elim da ljudi samo 37

saoseaju sa mnom. Jadni Bil, kako je teak njegov problem. To ne pomae ba puno. Sledeeg dana kad se probudim problem je jo uvek tu, veliki kao to je i bio. Zato se trudim da razgovaram sa ljudima koji mogu da mi kau na koji nain su reili sline probleme. etvrto, u duhu pozniznosti, molitve i otvorenosti za Svetog Duha pravim spisak najboljih reenja za moj problem koja mogu da vidim u tom trenutku. Zatim, u veri kreem da primenjujem jedno od reenja, imajui poverenje u Boga da e ako treba zatvoriti vrata i otvoriti neka druga, otkriti mi i neke druge mogunosti ili prouzrokovati da se dogodi neto to e mi ukazati na pravi put za reenje mog problema. esto mi je jako teko dok pravim te prve korake, ali radije bih se kretao napred u strahu, nego da ostanem zaglavljen u neodlunosti. Bez obzira na vrstu problema koji imate problem u odnosima, u braku, finansijama, u odnosu sa Bogom, u poslu moete nai reenje ako ste spremni da budete vizionar. Oslonite se na obeanje da su sa Bogom sve stvari mogue. Traite mudrost od njega. Potraite miljenje mudrih prijatelja. Zapiite neke opcije koje imate i konano krenite napred u veri. To e biti veliki napredak u vaem ivotu nauiete da se bavite reenjima. gledati ispod poVrine Posedovanje vizije nije bitno samo da bi se reavali problemi. Postoji jo jedna definicija: Vizija je sposobnost da se vidi is pod povrine ljudskih ivota. Vizionari znaju da je potrebno da se gleda iza oiglednog da bi se razumele tajne ivota. Mnogi ljudi imaju izrazito razvijenu osobinu da kod drugih ljudi gledaju samo ono to je na povrini: On je arogantan (ili talentovan, ili sebian, ili sujetan). Uvek se nau oni koji imaju isti pogled na stvari: I ja sam to primetio. Ovo uzajamno razumevanje izgleda udesno, ali u sutini, sve je to samo povrno gledanje na stvari. Vizionari se odluuju da gledaju iza oiglednog, oni 38

gledaju ispod povrine u potrazi za sutinom. Oni gledaju srce, karakter, nade i strahove koji motiviu ponaanje ljudi. Isus je imao vizionarski pogled kada je promenio ime svog uenika Simona. Na prvi pogled, Simon je bio samo jedan impulsivan, Vizionari se odluuju agresivan i povran ovek. Ali Isus da gledaju iza oigled je gledao malo dublje i video potennog, oni gledaju ispod cijal koji niko drugi nije uoio. Sipovrine u potrazi za mon je imao kimu, imao je snagu sutinom. Oni gledaju za koju ni sam nije znao da je posesrce, karakter, nade i strahove koji motiviu duje. Zato ga je Isus nazvao Petar, ponaanje ljudi. to na grkom znai kamen a to je materijal koji je osnova za podizanje velikih zgrada. Na ovome kamenu, rekao je Isus, sazidau crkvu svoju i vrata paklena nee je nadvladati. (Matej 16:18) Moete li da zamislite ok na licima ostalih uenika kada je Isus ovo izgovorio? Petar nije postao stub, potovani voa i osniva crkve u Rimu (Galatima 2:9). On je postao jedan od stubova crkve, a to nam govori o Isusovoj viziji, njegovoj sposobnosti da gleda ispod povrine Petrovog karaktera. Volim ovu misao iz Pria Solomunovih: Duboke su vode namere srca oveijeg, al razuman ovek ume da ih crpi. (Prie 20:5, Bakoti) Svi ljudi, stvoreni po Bojem liku, imaju potencijale koje neko sa vizijom treba da uoi i izvue na povrinu. Vizionari imaju vanu misiju u ivotima drugih ljudi da ne Svi ljudi, stvoreni po obraaju panju na ono oigledno Bojem liku, imaju po ve na ono to je u dubini srca i da tencijale koje neko sa pokuaju da izvuku na povrinu vizijom treba da uoi i neto posebno to je Bog stavio u izvue na povrinu. njih. Potrebni su roditelji vizionari majke i oevi koji e paljivo analizirati svoju decu, intenzivno se moliti i s puno panje razgovarati sa njima da bi prepoznali i 39

izvukli na povrinu jedinstvenost svakog deteta. Potrebni su nam brani drugovi vizionari. Mnogi od nas koji smo u braku grevito se drimo oiglednog. Potrebno je da nauimo da gledamo ispod povrine i istraujemo, sve dok ne naemo vrednosti sakrivene u dui naeg ivotnog saputnika. Potrebni su nam poslovni lideri vizionari koji e se ophoditi prema zaposlenima kao prema ivim ljudima, a ne kao prema mainama, i koji e pokuavati da prepoznaju jedinstvene sposobnosti i potencijale koje ti ljudi imaju, i u skladu s tim im poveravati odgovornosti. Crkvi su potrebni vernici vizionari, zreli hriani koje spoticanja kod onih koji su mladi u veri nee spreiti da kau: Vidim u ovom oveku potencijal i elim da pomognem da doe do izraaja i da se razvije. Takoe su nam potrebni Hristovi svedoci vizionari, koji mogu gledati ljude koji ne veruju, koji nemaju interesovanje za Boga, i rei: Pitam se ta bi Hristova preobraavajua sila mogla da uini u ivotu ove osobe? Ova osobina vizionarskog gledanja iza oiglednog u ono to se zaista deava u ljudskim duama moe se razvijati. Potrebno je uloiti vreme vreme za ozbiljnu analizu karaktera blinjeg, za osmiljenu konverzaciju, za smireno razmiljanje i upornu molitvu za razumevanje. Takoe je potrebna smelost, jer Sveti Duh vas moe pokrenuti da iz neke osobe izvuete neto to niko drugi ne vidi. gledati iz boje perspeKtiVe Treu definiciju vizije teko mogu da formuliem, jer predstavlja granicu na kojoj se trenutno nalazim u svom odnosu sa Bogom. Nisam potpuno siguran kako to funkcionie, i ne znam uvek kako to da aktiviram, ali znam da je ova vrsta vizije veoma znaajna: Vizija je Bogom dana sposobnost da se uoi detalj koji Bog eli da ugradi u va ivot ako Mu se posvetite. Bog je jednom doao Mojsiju i rekao mu: Potreban mi je voa da izvri znaajan, ali teak zadatak za moj narod. 40

Mojsije mu je odgovorio, povlaei se: Gospode, poalji mog brata. On je nadaren. On ima harizmu. On ume da se obrati mnotvu ljudi. U tom trenutku svog ivota, Mojsije nije imao viziju kako bi Bog mogao da ga upotrebi. Moram da priznam da i sam imam ovaj problem. Pogledam se u ogledalo i kaem: Nisam takav ovek da bi preko mene Bog mogao da ini uda. Moj ivot nije predvien za velike poduhvate. Uglavnom oseam da sam sasvim obian ovek i esto se pitam da li uopte vredim. Meutim, s vremena na vreme neu se pretvarati da se to esto deava osetim da mi Sveti Duh apue: Hajbels, skini povez sa oiju. Gde ti je vizija? Ti nisi velik, ali Bog jeste. I ti mu puno znai. Zato ne veruje u ono to propoveda? Bog uiva da upotrebi male, obine ljude da bi zbunio one koji su puni sebe. On voli da koristi slabe ljude da bi zadivio jake. On eli da upotrebi tebe, ako bi samo poverovao da je sve mogue. U nekom trenutku ivota oseate da vam Bog govori: elim da te upotrebim na poseban nain. Vreme je da krene u novom pravcu. elim da promeni zanimanje (da se vrati u kolu, da odustane od kole, da zapone pastorsku slubu, da prepozna dobru priliku, da se zaposli, da postane misionar...). Stalo mi je do tebe, imam velike planove s tobom i elim da radim u tvom ivotu. Ako skine taj povez sa oiju, poveriu ti slubu. Verovatno ste u tom trenutku osetili uzbuenje u svom srcu i pomislili: Moda je to bio Boji glas. Ali tada, umesto da gledate ka zvezdama, usmeravate panju na reetke. Pred tim hladnim podsetnicima na realnost, potisnuli ste osvedoenje. Potisnuli ste glas Bojeg Duha i rekli: Mislim da u ostati u svojoj eliji. I Bog je zbog toga tuan. Ne mogu da oekujem od vas ono to i sam nisam voljan da uinim. elim da budem spremniji da kaem: Boe, evo me. Upotrebi me, vodi me. Ako ima neki plan za moj ivot, elim da se on ostvari. Slediu te najbolje to umem drhtei, ali verujui. elim da vidim zvezde, a ne reetke. elim da se izbistri moja vizija. 41

5. poglavlje

isTRAjnosT
pREvAzilAEnjE TAAKA odusTAjAnjA Gledajui zadnjih desetak godina svog ivota, od ega biste voleli da niste odustali? Da li vam je ao to niste zavrili srednju ili viu kolu ili fakultet? Da li vam je ao to niste nastavili sa kolom pevanja, asovima klavira ili skijanja? Da li vam je ao to niste upornije gradili odnos sa svojim branim partnerom? Da li vam je ao to niste odrali viegodinje prijateljstvo, koje se raspalo kad su stvari krenule loe? Da li vam je ao to ste tako brzo odustali od traenja Boga? Mnogi od nas se trude da ne razmiljaju o svojim promaajima vie nego to je to neohpodno, a Biblija upravo i savetuje da ne ivimo stalno se osvrui na prolost (pogledajte Pavlov primer: Filibljanima 3:13-14). Ali, dobro je razmisliti o fenomenu odustajanja. Mnogi ljudi ive sa tekim ranama jer su odustali od nekoga ili neega. Mnogi ne mogu da shvate kako se desilo da tako brzo i lako odustanu. Odgovor je oigledan: daleko je lake odustati nego istrajati. Lake je izai napolje i igrati se nego vebati sviranje klavira. Lake je nakon posla gledati televiziju, nego uzeti knjigu i itati. Lake je usred svae izai iz sobe, nego ostati i reiti konflikt. 42

Lake je ujutru itati novine i piti aj, nego se obui sveano i sa porodicom otii u crkvu na bogosluenje. Lake je nerazumno voditi svoj ivot nego kleknuti pred Bogom, predati mu kontrolu i strSkoro uvek je lake pljivo, a ponekad i u agoniji, ekati odustati nego istrajati. da vam otvori neka vrata i vodi vas. Meutim, odustajanje Lake je nepromiljeno odustati od ima svoje posledice i Isusa Hrista, nego prolaziti kroz promnogi su skupo platili ces svakodnevnog predavanja njemu. prerano odustajanje. Skoro uvek je lake odustati nego istrajati. Meutim, odustajanje ima svoje posledice i mnogi su skupo platili prerano odustajanje. glaVna premija: izdrljiVost Zamislite kako bi bilo kada bi se na lutriji umesto velikih novanih nagrada poklanjale karakterne osobine. Redovi za uplatu tiketa bi bili krai nego obino, ali bi sigurno hiljade ljudi dalo novac nadajui se dobitnoj kombinaciji. Izvlaenje brojeva pratili bi TV gledaoci iz cele zemlje. Zamislite da je neki proelavi etrdesetetvorogodinji slubenik osvojio potpuno razvijenu karakternu osobinu izdrljivosti. On za dva dana stie u studio pred TV kamere, postavljaju mu pitanja, a zatim sve to prolazi i on ubrzo biva potpuno zaboravljen. Zamislimo sada da ga poseujemo nakon deset godina da vidimo kako je napredovao. Pitamo ga o njegovoj glavnoj nagradi, a on uz iroki osmeh kae: Znate, u poetku mi je bilo krivo to sam umesto viemilionskog iznosa dobio karakternu osobinu. Imao sam tada etrdesetetiri godine i jo uvek sam radio za minimalnu platu jer sam stalno menjao posao. Oduvek sam prieljkivao brzo unapreenje i lako steeni novac, i kad god bi posao postao preteak, ja bih odustajao. Meutim, kada sam dobio istrajnost, stvari su se promenile. Ostao sam u jednoj firmi deset godina, radei najbolje to mogu, i ve nekoliko puta sam unapreen. 43

Sada sam asistent menadera. Odluio sam da zavrim vanredno viu kolu, za ta ranije nisam imao strpljenja, pa sam odustao ve na poetku. Sada sam bio istrajan i zaista sam ponosan na tu diplomu. Istrajnost mi koristi i u braku, koji se pre deset godina raspadao, ali sada se moja ena i ja slaemo dosta dobro, i to ve vie godina. Bio sam odustao i od Boga, ali ponovo sam krenuo da ga traim i sada imam uzbudljiv duhovni ivot. Prvi put u ivotu se oseam stvarno dobro, zahvaljujui istrajnosti. Gledajui unazad, vidim da bi mi ek sa milionskom sumom omoguio da i dalje odustajem kad god to elim. To bi verovatno unitilo moje dostojanstvo, a moda i moj ivot. Meutim, istrajnost me je pretvorila u uspenu i srenu osobu.
Mi ivimo u eri instant reenja. Ako naa oe kivanja nisu ispunjena sad i ovde, imamo snaan poriv da odu stanemo. To posebno vai za mlae od etr deset godina. Prerano naputamo poslove, obrazovne programe, meuljudske odnose i duhovno traganje.

era instant reenja Blaen je ovek koji istrajno podnosi iskuenje, jer e kad postane prekaljen primiti venac ivota, koji je Gospod obeao onima koji ga ljube. (Jakov 1:12, arni) Dosta energije troimo na pokuaje da izbegnemo iskuenja, ali upravo ona mogu biti blagoslov za nas. Loe okolnosti pomau nam da razvijemo izdrljivost, a izdrljivost je snano oruje u naem arsenalu karakternih osobina. Izdrljivost se nalazi na mojoj listi ugroenih karakternih osobina, zajedno sa hrabrou, disciplinom i vizijom, jer mi ivimo u eri instant reenja. Danas se oekuje uspeh preko noi, rast preko noi, reenja preko noi, brana srea preko noi i duhovna zrelost preko noi. Ako naa oekivanja nisu ispunjena sad i ovde, imamo snaan poriv da odustanemo. To posebno vai za mlae od etrdeset godina. Prerano naputamo poslove, obrazovne

44

programe, meuljudske odnose i duhovno traganje. Iako smo hriani, esto odustajemo od Boje vizije za na ivot i pre nego to mu damo ansu. Mi smo geneMi smo generacija ljudi racija ljudi slabe volje, mi ne razuslabe volje, mi ne razu memo mo izdrljivosti. Izdrljivost memo mo izdrljivosti. je osnova za uspeno suoavanje sa Izdrljivost je osnova ivotnim izazovima. za uspeno suoavanje Izdrljivost daje delotvornost sa ivotnim izazovima. hrabrosti. Iznenadna i kratkorona navala hrabrosti moe biti dobra, ali nije dovoljna da nas dovede do kraja. Izdrljivost daje postojanu snagu disciplini. Vano je razumeti princip odlaganja uivanja i donoenja odluke unapred, ali to nisu jednokratne akcije. Zahvaljujui izdrljivosti naa vizija moe da postane stvarnost. Bez nje vizije nisu nita vie od sanjarenja. Izdrljivost je jedna od najvanijih karakternih osobina, ali ona se ne moe osvojiti na lutriji i ne moe se kupiti. Kako onda moemo da razvijemo ovu draIznenadna i kratkoro gocenu vrlinu? na navala hrabrosti moe biti dobra, ali taKe odUstajanja nije dovoljna da nas dovede do kraja. Izdrljivost izgraujete kada ui Zahvaljujui izdrljivo te kako da prevaziete take odusta sti naa vizija moe da janja. Atletiari prepoznaju te krizne postane stvarnost. Bez take odustajanja koje nailaze u toku nje, vizije nisu nita trke. One se deavaju u dvadesetom vie od sanjarenja. krugu, kad patike ve proklizavaju, kada su noge teke, kada grlo gori, a um vie: Dosta! Dosta! Ne idi u sledei krug, dosta je bilo! To su take odustajanja pred koje nas stavlja nae telo. Na poslu se esto deava da pritisak poinje da raste kada se priblii krajnji rok. Oamueni ste od napornog rada i iznenada ef dolazi i daje vam jo jedan hitan zadatak. Vi mislite: To je to! 45

Ne mogu da izdrim vie ni jedan sekund. Podneu ostavku i otii u odavde. Ovo je taka odustajanja. Ti i tvoj brani drug se moda ve deseti put svaate oko iste stvari. Vas dvoje se izrazito ne slaete, a frustracija raste ve nekoliko sedmica ili meseci. Tada va brani drug izgovara provokativnu re koja pali vatromet ljutnje. Vae emocije eksplodiraju, a sve u vaem umu i telu vie: Odustani, pobegni, pozovi advokata ovo vie nema smisla. I ovo je krizna taka odustajanja. Deava se da u vaoj borbi ostvarite napredak, da se rvete sa odreenim grehom, navikom ili problemom, a onda neko do koga vam je stalo omalovai ili ak ismeje vae ideale. emu nastavak borbe, pitate se, ako niko vie danas nema elju da pliva uzvodno? emu nastavak borbe, Zato se jednostavno ne prepustiti i pitate se moda, ako uklopiti se u moralnu dekadenciju niko vie danas nema koja preovladava danas? To je iskuelju da pliva uzvodno? enje da se odustane. Zato se jednostavno Bog je pokazivao milost u vane prepustiti i uklopiti em ivotu i vi ste iskusili znaajne se u moralnu dekaden ciju koja preovladava promene. Znate da vas vodi pravim danas? putem, ali onda naiete na neke krupne zahteve i ne znate da li da verujete njemu ili sebi. Niko ovo ne radi, mislite. Da li sam ja jedini dovoljno lud da verujem Bogu dok me vodi u orsokak? Zatim doivljavate neuspeh, odbacivanje ili prezir, pa kaete: To je to, Boe. Ne elim ni jedan korak dalje. Trai vie nego to mogu da dam. To je takoe taka odustajanja. slatKo olaKanje U raznim aspektima ivota mogue je naii na take odustajanja u obrazovanju, u emocijama, na psiholokom planu, u odnosima. Skoro u svemu to radimo mogue je doi u situaciju da jedino mislimo na slatko olakanje. U vreme naih baka i 46

deka, odustajanje se smatralo neasnim inom, ali danas je to neto uobiajeno. Moda izdrljivost nije tema za dobru dramu, ali moja krv prokljua kada TV velia odustajanje. Pogledajte tipinu scenu iz filmova: Na poslu je sve pod tenzijom. Zaposleni se ne slae sa efom. Nervi vibriraju u skladu sa napetom muzikom u pozadini. Kamera snima zaposlenog u krupnom planu i prikazuje nabrekU vreme naih baka i le vene na njegovom vratu. Nakon deka, odustajanje se trenutka tiine uje se njegov glas smatralo neasnim koji kae: Dajem otkaz! Muzika je inom, ali danas je to sve jaa dok izlazi iz firme, zalupivneto uobiajeno. i vrata za sobom. I u pauzi za reklame, dok sluaju hvale za poznato pivo, gledaoci uzdiu i kau: To je upravo ono to ja elim da priredim svom efu jednog dana. elim da odustanem u velikom stilu, pred publikom i sa muzikom i bubnjevima. Pogledajte jedan drugi prizor: Mu i ena se ne slau. Tenzija raste. Na vrhuncu svae ena iznenada udara estok amar svom suprugu, okree se i izlazi iz kue buno zalupivi vrata za sobom, ba kao i onaj zaposleni. I polovina supruga pred TV ekranima pomisli: To je ono to elim da uradim. Gledajui ovo mi ne mislimo o tome kako je onaj ovek sada nezaposlen, ena razvedena od svog mua, a njihovo dete vie ne ivi sa ocem. Ono to se prikazuje je samo slatko olakanje i brzi izlazak iz teke situacije. Meutim, Boja istina rui ta naa pogrena vrednovanja. Bog govori o drugaijem sistemu vrednosti. Blago oveku koji pretrpi iskuenje. (Jakov 1:12, Bakoti) Ko istraje do kraja, taj e biti spasen. (Matej 24:13, arni) Svetla i muzika ne bi trebalo da naglaavaju one koji odustaju ve one koji, kada pomisle da ne mogu da naprave vie ni jedan korak, stegnu zube i kau: Uz Boju pomo nastaviu dalje. To je momenat u kome sa neba zasja svetlost i prolome se aneoski 47

horovi. Tada obini ljudi kao vi i ja postanu posebni u Bojim oima. Moda u ovom trenutku ne oseate mnogo udaraca u lea. Vi svakako ne ujete anele kako pevaju i ne vidite bljeskove nebeske svetlosti. Ali ako ivite sa Bogom, ujete Svetog Duha kako vam apue rei: Blagosloveni su oni koji se oslone na Boju snagu, koji izdre iskuenja i prebrode poriv da odustanu oni e primiti venac ivota. proboj Ako ste upravo sada doli do take odustajanja, dobro izraunajte cenu pre nego to predate borbu. Odustajanje nije nita im se moete diiti, ne razvija va karakter, Bog ga ne blagosilja. Zbog odustajanja u veini sluajeva ete aliti celog ivota. Meutim, kada stignete do take odustajanja i kada se oslonite na Boju pomo i probijete se kroz to, izgraujete izdrljivost u svom karakteru. Moda ste na poslu doli do take odustajanja. eleli ste brzi napredak, unapreenje i satisfakciju, ali niste to dobili. Da li zaista verujete da ete to nai na nekom drugom mestu? Jedan moj kolega rekao mi je prole sedmice: Mislim da sam pedesetak puta poeleo da napustim svoj posao. Srean sam to, uz Boju pomo, nisam to uinio jer sada doivljavam vee blagoslove, veu ispunjenost i vie uzbuenja nego to sam sanjao da je mogue. Drago mi je to sam izdrao. Moda ste spremni da odustanete od vaeg braka. Sramota me je da priznam, ali jo na poetku braka razmiljao sam o toj opciji iako moja supruga Lin nije bila kriva za to. Na sreu, Bog je milostiv. Neki ljudi su nas ohrabrili da radimo na naim problemima. Sada je na brak dobar i bila su vredna onolika usklaivanja, rezovi, lomljenja i oblikovanja koja je Bog inio. Ponekad pogledam Lin i kaem: O, Boe, bio bih lud ovek da sam odustao od naeg braka! 48

Moda ste u iskuenju da odustanete od svog duhovnog rasta. Moda ste odlazili u crkvu nekoliko sedmica, meseci ili ak godina, i jo uvek vam nije jasno ko je Isus Hristos. Jo uvek se pitate zato, dok se molite, imate oseaj da priate sami sa sobom. Jo uvek se pitate zato u odnosu na Boga ne oseate ono to ostali tvrde da oseaju. Boja re kae da Bog postoji i nagrauje one koji ga trae. (Jevrejima 11:6, Bakoti) Traiete me, i nai ete me kad me potraite svim srcem svojim. I dau vam se da me naete, govori Gospod. (Jeremija 29:13-14) Ova obeanja se odnose i na vas. Moda ste iveli s Bogom mnogo godina i umorili se od borbe i od nastojanja da mu predajete svoj ivot; moda ste umorni od odgovornosti i patnje koje sa sobom nosi dunost voe. Kako privlano izgleda pomisao na mogunost da ukljuite automatskog pilota i postanete posmatra umesto voe ili sluge. Meutim, da li zaista elite da izgubite uticaj koji imate na tue ivote, i prilike koje imate da sluite Bogu na slavu? Moda ste toliko daleko otili da ak pomiljate i da prekratite svoj ivot. Ali, samoubistvo nije nain za reavanje problema. Bog je vei od bilo kog problema sa kojim se susreete. Reenje je da pronaete vrata koja vam On otvara i da kroz njih proete. ta god da je vaa taka odustajanja, izazivam vas da isprobate Boju istinitost i odanost, i da kaete: Boe, reio sam da nastavim, verujui da e me osposobiti da proem kroz krizu i da doem do kraja puta. cigla ili papir? Izdrljivost je vrlina koju cenim. Pomogla mi je bezbroj puta kada sam oseao kao da sam priteran uza zid, da sam u iskuenju da odustanem od svoje slube i potraim neki drugi posao. Zato to mi izdrljivost tako puno znai, zadajem samom sebi i tee projekte koji mi pomau da se kalim. Kad se rekreiram na atletskoj stazi, uvek zadam sebi broj krugova koji treba da pretrim. Kada dostignem svoj cilj, obino 49

sam premoren, sve me boli i poelim da tu stanem. Tada odluim da idem malo dalje i kaem sebi: Idem jo jedan krug. Ova taka odustajanja nije od cigle; ona je od papira i ja u proi kroz to. Kad sam na plai volim da surfujem. Otiskujem se na otvoreno more sve dok me ruke i noge ne zabole, nekada sve dok se ne sruim od iscrpljenosti. Tada sebi dam zadatak da se okrenem i odem na jo jednu vonju. elim sebi da dokaem da su take odustajanja od papira, a ne od cigle. Kad uestvujem u bogosluenjima, ponekad kaem sebi: To je to! Moj um je preoptereen i ne mogu da podnesem vie ni jednu novu misao. Tada izaem iz crkve, proetam oko nje i odluim: Jo jednom u da sednem i razmislim, i ova taka odustajanja e biti kao da je od papira. Svaki put kad se probijete kroz taku odustajanja, dokazujete sebi da ona nije tako mona kao to izgleda. Uz Boju pomo pobeivaete mnogo ee. Svaki put kada pobedite postajete duhovno izdrljiviji. Uskoro, ak i ako vam se preprei visoka planina, imaete izdrljivost s kojom ete je savladati. Take odustajanja su bolne Isus to zna bolje od nas. On je istrajao na putu do krsta. Svaki put kad bi ga vojnici poupali za bradu, ili ga neko oamario ili ibao po leima, kao da je sve u njemu vikalo: Odustani! Kad su ekseri proboli njegove ruke, kada su mu se ljudi koji su bili prisutni ismevali i kada nije mogao vie da oseti Oevu prisutnost, njegova dua je vapila: Odustani! Meutim, snaga odozgo zajedno sa njegovom odlukom pomogla je Isusu Hristu da se probije kroz take odustajanja i umre smru koja donosi spasenje ljudima. Drago mi je da sledimo Spasitelja koji mesto odreene sebi radosti pretrpe krst. (Jevrejima 12:2) Drago mi je da ta izdrljivost, iako nikad nee doi kao iznenadna nagrada na lutriji, moe da se razvija. I drago mi je da nam Sveti Duh svaki put kad stignemo do take odustajanja govori: Proi kroz to dau ti snagu. Ta prepreka je kao od papira, a ne od cigala. 50

6. poglavlje

nEnA ljubAv
HodATi u Tuim CipElAmA Ogromna biljka u naoj dnevnoj sobi iznenada je obolela i moja ena, zabrinuta da e se to preneti i na druge biljke u naoj kui, odluila je da je izbaci napolje. Jednog jutra dok su deca bila u koli, odrezala je sve grane i ubacila ih u kese za smee. U dnevnoj sobi je ostavila veliku saksiju s panjem biljke, tako da, kad doem kui, ja to iznesem u smee. Popodne, naa deca su u dnevnoj sobi videla tu saksiju. estogodinji sin je briznuo u pla: Zato ste uradili tako groznu stvar... Da li ste morali da ubijete biljku? Da li je oseala bol kad je umirala? Da li je krvarila? Zar niste mogli da pozovete doktora? Bilo je potrebno pola sata da mu majka objasni tu situaciju i pomogne mu da se smiri. Istovremeno, naa erka koja je imala devet godina, rekla je s odvratnou: Pa to je bila samo jedna stara bolesna biljka, ne sekiraj se zbog toga. Drago mi je da ju je mama isekla da vie ne propada. Da li e jo da je secka, mama, dal ti je potrebna moja pomo? Dvoje dece od istih roditelja, odraslo u istoj porodici u atmosferi ljubavi ali jedno je saoseajnije od drugog. Neki moji prijatelji su imali psa koji je bio odan lan porodice itavih trinaest godina. Njegovo zdravlje se pogoralo u tolikoj meri da je preostalo jedino da se trajno uspava. Porodica je bila u agoniji borei se da donese tu odluku. Vie puta su odlagali da to urade. Dok su svi lanovi porodice, osim oca, bili van grada zbog 51

nekih obaveza, on je odluio da odnese psa kod veterinara. Rekao mi je: Podigao sam psa i poneo ga do kola. Dok sam vozio ka veterinaru, dopuzao je do mog sedita i spustio svoju glavu na moju nogu. Bilo je jako teko da uradim sve to. Nakon to ga je veterinar uspavao, otiao sam do kola i proveo izvesno vreme na parkingu pre nego to sam mogao da krenem na posao. Taj ovek je radio zajedno sa svojim bratom. Kad je uao u kancelariju, brat ga je pitao gde je bio. Danas sam odneo psa kod veterinara da ga uspava. Brat je bio u neverici: Platio si veterinaru da ga uspava? Trebalo je da donese psa da ga ja udarim po glavi i tako se pobrinem za njega, to mi ne bi bio nikakav problem. Dva brata od istih roditelja i slinog vaspitanja, ali jedan je nean, a drugi bezoseajan. jedni saoseajni, drUgi KrUti Pavle je rekao: Jedan prema drugom budite ljubazni i saoseajni, opratajui jedan drugom kao to je i Bog u Hristu oprostio vama. (Efescima 4:32, SSP) Mnogima od nas nije lako da ovo sprovedu u delo. Ljubaznost je, izgleda, kod nekih ljudi refleksna reakcija, ali drugima je ona sasvim strana i teka. To se moe videti, na primer, na javnim mestima kao to su aerodromi i oping centri. Starija ena se bori sa prtljagom ili paketima, a snani mladi ljudi jednostavno prolaze pored nje. Neki je ak i mrko pogledaju i kau: Bre malo, urim. A onda prilazi nena osoba i pomae joj. U paraboli o dobrom Samarjaninu, Isus je istakao da religiozni ljudi nisu uvek nenog srca (Luka 10:30-37). Svetenik i levit su proli pored povreenog putnika drugom stranom puta, jer nisu eleli da se petljaju u to, ali Samarjanin je pruio pomo jer je bio saoseajan. Iz vie razloga neki ljudi su neni dok su drugi kruti. Donekle, to je tako zbog toga to nas je Bog nainio razliitima. Drugi razlozi su porodino naslee, individualni temperament i uticaj ivotnih iskustava. 52

Namenio sam ovo poglavlje Rambo tipovima ljudima koji su, kao i ja, po prirodi grublji. elim da pokaem da neka smekavanja moraju da se dese u naem ivotu, da treba da nauimo da budemo ljubazni i neni ako elimo da liimo na Hrista. Sledee poglavlje je posveeno pitomim hrianima koji treba da naue principijelno da vole kako govoriti istinu ak i kad ona boli, kako zatalasati meusobne odnose da bi stvari krenule napred, kako ukoriti ljude pre nego to upropaste svoj ivot. I rstina i nenost su znaajni aspekti Hristove ljubavi. dilema tVrdog momKa Ako smo poteni, mi hriani tvrdog srca moramo da priznamo da na grublji pristup moe prouzrokovati tetu. alimo se sa ljudima sa kojima to ne bismo smeli, a kad ih povredimo kaemo: esto ne sluamo dru Zar ne moe da prihvati alu? ge ljude kako treba. esto ne sluamo druge ljude kako Obino, dok nam oni treba. Obino, dok nam oni priapriaju, razmiljamo o neem drugom ili ju, razmiljamo o neem drugom samo povrno reaguje ili samo povrno reagujemo na njimo na njihove rei. hove rei. Pitamo se zato su mnogi ljudi slabi i plaljivi. U kontaktu s njima mi ih koristimo tako da slue naim ciljevima. Mada moda to ne shvatamo, drugi oko nas zapaaju da se ponaamo superiorno. Volimo da budemo u pravu, a posebno da pobeujemo. Smatramo ljude blagog srca emotivnim slabiima ili vezanim vreama. Ne trudimo se da ih razumemo. Meutim, u tihim trenucima kada preispitujemo sami sebe (to se deava moda jednom u pola godine ili ee, ali obino onda kada smo u egzistencijalnoj krizi, kada smo bolesni ili kada smo doiveli saobraajnu nesreu ili razvod i slino) nije nam prijatno ono to vidimo u svom srcu. To se naroito deava kada smo u spasonosnom odnosu sa Isusom Hristom. 53

Tokom mojih trenutaka samoispitivanja, pitam se kako je mogue da je moje srce toliko tvrdo. Iskusio sam ljubav Isusa Hrista, koji je ostavio duboki trag u mojoj dui i promenio me. Znam da je Sveti Duh prisutan u mom ivotu s ciljem da me naui da vie volim. Znam da mi je Bog milostivo dao odgovornost da sluim zajednici hriana koji treba da naue da vie vole druge ljude. Meutim, jo uvek sam tvrd i hladan. ta treba da preduzmem da bih postao topao i nean ovek? Koje praktine korake da preduzmem da bih se prema ljudima odnosio sa vie blagosti? izobliena Vizija Nedugo nakon to sam postao hrianin, shvatio sam da je potrebno da smekam. Bila mi je potrebna pomo da bih postao utiv, pitom i nean prema drugima. Jednog dana sam itao u Bibliji dogaaj iz Isusovog ivota kada je iscelio slepog oveka. Obino, kada bi Isus leio ljude, On bi ih samo dotakao ili im neto rekao, i njihova bolest bi trenutno nestala. Meutim, u prii iz Jevanelja po Marku 8:22-26 isceljenje je imalo dve faze. Isus je dotakao oi slepog oveka, a zatim ga pitao: Da li vidi bilo ta? ovek je odgovorio: Vidim ljude. Lie na drvee koje hoda. (SSP) Isus ga je ponovo dotakao i ovoga puta ovek je potpuno progledao. Konano je mogao jasno da vidi ljude, bez izoblienja. U to vreme nisam ba mnogo shvatao biblijske tekstove, ali sam osetio da ova pria ima poruku za mene. Moje oi su se prikovale za rei: Vidim ljude. Lie na drvee koje hoda. Pomislio sam: To je i moj problem. Ne vidim ljude ba jasno. Vidim ih samo kao deo pejzaa. Oni su mi vani upravo kao i drvee. Seam se da sam sebi rekao: Kad pogledam oko sebe i vidim drugog oveka, ne vidim u njemu osobu koju je sam Bog dizajnirao, koja je stvorena da odraava Boji lik. Ne oseam da je taj ovek objekat najvee Boje panje i ljubavi. Isus je to potvrdio svojom krvlju. Sveti Duh ga trai dan i no da bi ga doveo 54

u zajednicu sa Ocem. Bogu je stalo do njega, a ja to ne shvatam. Za mene su ljudi kao balvani koji hodaju. Kad sam shvatio koliko sam daleko od Isusovog pogleda na ljude, znao sam da je potrebno da se promenim i da nauim da gledam ljude u pravom svetlu. iz boije perspeKtiVe Poznajem dosta ljudi tvrdog srca. Oni uporno ive u petoj brzini, putuju na sve strane i stalno neto rade. Adrenalin struji kroz njih, oni imaju ciljeve koje ele da postignu, kvote koje treba da ostvare, ugovore koje treba da ispotuju. To to rade izgleda im vanije od svega, tako da ljude posmatraju samo u kontekstu tih svojih ciljeva i poslova. Ljudi su ili neophodna sredstva koja im pomau da ostvare ciljeve ili prepreke na putu progresa. Tim uurbanim ljudima tvrdog srca ljudi su, dakle, ili sredstva koja e upotrebiti ili nevolje koje treba izbei. Ovi ljudi u svojoj glavi svet dele na pobednike i poraene, teku i laku kategoriju, borce i kukavice, one po meri i one koji se ne uklapaju. Teko im je da shvate da je i jedna obina osoba bie koje ivi, hoda, die od posebnog U iskuenju smo da znaaja u Bojim oima. Teko im ljude delimo na pobed je da shvate da Bog i te kako mari za nike i poraene, teku gubitnike i otpadnike isto kao i za i laku kategoriju, bor pobednike i borce; Bogu je stalo do ce i kukavice, one po zatvorenika, homoseksualaca i ulimeri i one koji se ne ara isto kao i do japija, studenata uklapaju. Teko nam stomatologije i teologa. je da shvatimo da je i Sva ljudska bia su Boja stvojedna obina osoba od renja i sva su pozvana da prime posebnog znaaja u oprotenje. Bog je kroz Isusa Hrista Bojim oima. sve ljude pozvao u svoju porodicu i svi ljudi koje sreemo su naa braa i sestre. Kada budemo shvatili ovu istinu i kada ponemo da posmatramo ljude na ovaj 55

nain, poeemo da omekavamo i nenije se ophodimo prema njima. Vi tvrdog srca, obratite panju. Sledei put kada budete grubi prema nekome, jer je on samo kelner, uvar parkinga, mesar ili pekar stop! Za Boga ne postoje beznaajni ljudi. Ti ljudi moda rade svoje jednostavne poslove, ali svako od njih je Bogu dragocen. Bogu je stalo do svakog. Poslodavci, ako planirate da date otkaz svom radniku, nemojte da ga samo grubo otkaite. Setite se da je on vaan Bogu. Vi koji oseate da bi trebalo da prekinete vezu sa osobom s kojom se viate, nemojte da je samo utnete. Setite se da je ta osoba vana Bogu. Kada sledei put neko u vas besno uperi svoju pesnicu, ne reite na njega. Setite se da su ak i usijane glave vane Bogu. Prema Bojem blagu treba se ophoditi s panjom. saoseati sa bogom Da bismo se nauili nenosti, mi tvrdog srca moramo najpre da se trudimo da gledamo na stvari onako kako Bog to ini. Zatim, moramo da se trudimo da hodamo u tuim cipelama, da razumemo Trudimo se da gledamo druge ljude. Ljudi nenog srca imana stvari onako kako ju prirodnu sklonost da saoseaju sa Bog to ini. Trudimo se drugima, da oseaju ta drugi oseda hodamo u tuim aju. Nasuprot njima, oni tvrdog cipelama, da razume mo druge ljude. srca mogu hladnokrvno da gledaju ljude koje povreuju ili uznemiravaju i da kau: Oni izgleda imaju neki problem. Mnogo im je lake da analiziraju tue probleme, nego da saoseaju sa njima. Pre nekoliko godina moja supruga i ja gledali smo film So fijin izbor, teku psiholoku dramu ija se radnja deava jednim delom u logoru za vreme Drugog svetskog rata. Bio sam dobro raspoloen te veeri i sklon smehu. Oseao sam se kao tinejder na sastanku sa najslaom devojicom u koli. Kupio sam kokice, stavio ruku oko svoje ene, zavalio se u sedite i uivao u filmu. 56

Na oko tri etvrtine filma, radnja je postala vrlo intenzivna. Drei svoje dvoje dece u rukama, Sofija je morala da odlui koje od njih da preda nemakom oficiru da ga spali. Ovo je ba teka drama, pomislio sam. A i predugo traje. Pitam se da li je kiosk sa kokicama jo uvek otvoren, hteo bih jo jednu kesu. Kad sam se okrenuo, video sam Lin kako jeca. Odluio sam da ne idem po kokice, a ona je nastavila da plae do kraja filma. Dok smo koraali ka kolima, bio sam siguran da to nije bilo vreme za viceve. I tako smo se tiho odvezli kui i otili u krevet bez rei. Nisam znao ta joj je, sve do kraja sledeeg dana kada je konano bila u stanju da pria o tome. elim da ti kaem zato sam bila onako uznemirena, rekla je. Zamislila sam sebe kako u jednoj ruci drim naeg sina, a u drugoj erku, i da imam samo trideset sekundi da izaberem kom detetu u dozvoliti da ivi, a koje u prepustiti smrti. Za ime sveta, kako bih napravila takav izbor? Lin ne samo da je obukla Sofijine cipele ve je obukla i njene arape, haljinu i eir. Ona se poistovetila sa Sofijom za izvesno vreme. Meni se ovo nije desilo. Ostao sam van tih likova i posmatrao sa strane celu tu dramu. Nisam odmah shvatio zato je moja supruga bila tako snano dirnuta ovim filmom. Nama koji smo tvrdog srca nije svojstveno da se spontano uivimo u tue emocije. Mi moramo da usporimo i da uloimo napor da bismo razumeli druge. Moramo da se potrudimo da zamislimo kako bismo se oseali da smo u njihovoj situaciji. Kako bismo se oseali da smo hendikepirani, nesposobni da ustanemo, hodamo, obuemo se, vozimo ili naemo dobro mesto za svoja invalidska kolica? Kako bismo se oseali da smo nezaposleni, da imamo hipoteku koja nam visi nad glavom, kao i decu koju ne moemo da snabdemo svim to je neophodno za ivot? Kako bismo se oseali da smo crnci u drutvu belaca koji nisu tolerantni za one koji su drugaiji? 57

Kako bismo se oseali da smo razvedeni, udovci, da smo izgubili dete ili roditelja? Kako bismo se oseali da imamo rak, multipla sklerozu, Alchajmerovu bolest ili HIV? Kad se potrudimo da se uivimo u sudbinu drugih, da idemo jedan kilometar u tuim cipelama, nekoliko pukotina se pojavljuje u betonu koji okruuje naa srca. ophoditi se prema ljUdima Kao to se hris tos ophodi prema nama Naravno, nenost srca mora biti iznad naih sklonosti i ukusa. To je osnovno da bismo poeli da gledamo na ljude kao na Boje blago. Vano je da nauimo da saoseamo sa njima. Ali kako da izrazimo ta oseanja? Treba li da jecam nad svim ljudima? Treba li nekome da poklonim sve to imam? Treba li da prodam svoju kuu i pridruim se nekoj humanitarnoj organizaciji? ta hrianin saoseajnog srca treba da uradi? Ukratko, Biblija kae da prema ljudima treba da se ophodimo onako kako se Isus ponaao prema nama. Kad se molite, Bog slua svaku vau re koju mu upuujete. Zar da se ne ophodite na isti nain prema vaoj supruzi, deci, prijateljima ili vaim radnicima? Usporite, iskljuite TV, razmislite malo i recite sebi: Posluau jer zaista elim da ujem ta ima da mi kae. Kada napravite greku, Bog eli da vas podigne, oprosti vam i nastavi da se odnosi prema vama sa ljubavlju i potovanjem. Zato se tako ne bismo i mi odnosili prema ljudima sa kojima ivimo, radimo ili sluimo Bogu? Kad se oseate usamljeno i nesigurno, Sveti Duh je uz vas, tei vas i uverava u Boju ljubav. Zato tako ne bismo mi teili i pomagali ljude koje volimo kada prolaze kroz teka vremena? Nijedan vernik nikada ne treba da sumnja u Boju naklonost. Otvorite Bibliju i nai ete mnotvo dokaza za to. Dragocen si u mojim oima, vredan si, i ja te ljubim. (Isaija 43:4, 58

Stvarnost) Nazvao sam vas prijateljima. (Jovan 15:15, SSP) Evo ja sam s vama u sve dane do svretka sveta. (Matej 28:20, arni) Kako otac ali sinove, tako ta e se desiti ako Gospod ali one koji ga se boje. ponemo da vrednu (Psalam 103:13) Ako Bog ne eli da jemo ljude onako kako njegova deca budu u nedoumici da to Bog ini, da saose li su voljena ili nisu, zato ne biste amo sa njima i opho pokazivali svoju ljubav tako da vaa dimo se prema njima porodica, prijatelji i kolege znaju kao Isus prema nama? ta oseate prema njima? Rezultati e biti neve ta e se desiti ako mi, ljudi tvrrovatni. Nakon poet dog srca, ponemo da vrednujemo nog oka, nai brani ljude onako kako to Bog ini, da drugovi i deca e biti saoseamo sa njima i ophodimo se izvan sebe od sree! prema njima kao Isus prema nama? Naa povrna poznan Rezultati e biti neverovatni. Nakon stva e se produbiti u poetnog oka, nai brani drugovi tople bratske odnose. i deca e biti izvan sebe od sree! Nae crkve e biti efek Nae kolege e u neverici odmativnije kada ljudi budu hivati glavom i rei: Atmosfera u poeli da otkrivaju da kancelariji se promenila pitam se mogu pronai ljubav ta se desilo s kolegom Tvrdiem? na tim mestima. Naa povrna poznanstva e se produbiti u tople bratske odnose. Nae crkve e biti efektivnije kada ljudi budu poeli da otkrivaju da mogu pronai ljubav na tim mestima gde se Hristos proslavlja. Hvala Bogu za ljude koji su spontano saoseajni i neni. Bez njih bi ivot bio pustinja. Hvala mu takoe i za mogunost da se transformiemo u nenu i saoseajnu osobu.

59

7. poglavlje

pRinCipijElnA ljubAv
insisTiRAnjE nA isTini u mEuljudsKim odnosimA

Ko je izgovorio sledee grube rei: Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri! Voe slepe koji cedite komarca, a kamilu prodirete. istite spolja au i zdelu, a iznutra su pune grabei i nepravde. Vi ste kao okreeni grobovi, koji spolja izgledaju lepo, a unutra su puni mrtvakih kostiju i svake neistote. Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene? Verovatno ste prepoznali da je sve ovo izgovorio Isus Hristos, neni Pastir blagog srca, krotak i ponizan Spasitelj (Matej 23:13-33). Kako je mogao da upuuje tako otre rei ljudima za koje Veoma esto istina je rekao da ih voli? mora biti reena vrlo Isus je to rekao zato to je to direktno, bez prostora istina. Njegove rei su bile uznemiza nejasnoe, da bi se ravajue, teke za prihvatanje, teizbegla vea teta koja dolazi od ivota s laima. ko svarljive ali istinite. Veoma esto istina mora biti reena vrlo direktno, bez prostora za nejasnoe, da bi se izbegla vea teta koja dolazi od ivota sa laima. Isus je bio veoma brian prema ljudima kojima se obraao. Voleo ih je i eleo je da ih privue 60

istina pre nego to doive ivotni brodolom i ugroze ansu za veni ivot. Isus je pokazivao principijelnu ljubav vrstu ljubavi koja boli, ali i isceljuje. Vie puta u svom ivotu uo sam ovakve otre rei: Bili, smesta idi u svoju sobu. Nema veere za tebe. Greke su jedno, a lai neto sasvim drugo. Sledei put kad se tako obrati svojoj majci, moe da skupi svoje stvari i odseli se. Ti zna da te volim, ali ne elim da uestvujem u tvom venanju. Nisi dovoljno zreo za to. Da li ti ovo zove brakom? Ja to zovem alom i ne elim da me tretira kao nevanu stvar. Zar moram da se sloim s tobom? Zar si ti uvek u pravu? Mogao bih da navedem jo puno ovakvih primera. Postoje situacije u kojima istina mora biti reena, i to direktno. Na sreu, neki ljudi su me toliko voleli da mi nisu dopustili da se ponaam buntovniki, obmanjivaki i arogantno. Oni su me naterali da se suoim s nekim svojim neprijatnim osobinama, reima i delima, s neim to je kvarilo moj karakter i ugroavalo moj odnos sa drugima. Ja to nazivam principijelnom ljubavlju i volim te ljude koji Nena ljubav treba da su je pokazivali prema meni. postoji zajedno s prin cipijelnom ljubavlju, neni ljUdi i principi bez koje se moe brzo jelna ljUbaV degenerisati i pretvoriti Nena ljubav je preko potrebna u sladunjavu sentimen talnost, koja priprema ovom svetu prepunom tvrdokorput za obmanu i ras nih, grubih ljudi. Potrebno nam je pad odnosa. to vie saoseajnosti, potovanja i ohrabrenja. Meutim, nena ljubav treba da postoji zajedno s principijelnom ljubavlju, bez koje se moe brzo degenerisati i pretvoriti u sladunjavu sentimentalnost, koja priprema put za obmanu i raspad odnosa. 61

Za ljude blage naravi mogunost da ljubav bude otra zvui neprirodno, zastraujue, a takoe i nehrianski. Nju lake prihvatamo mi koji smo po prirodi tvreg srca. Kad vidimo neki problem u ivotu osobe koju volimo, mi ne oklevamo da ukaemo na to. Jednostavno kaemo: Ovom oveku je potreban hirurki zahvat. Zato treba skalpelom ili tupim noem nebitno ime prosei kroz povrinski sloj izgovora i stii tano do sri stvari. Ako i doe do malog krvarenja, to je u redu jer radimo na sreivanju problema. Zaiemo ga na kraju. Ako preivi operaciju, zahvalie nam se kasnije. Nenim ljudima je muka od ovakvog pristupa. Njihove reakcije su: Operacija? Skalpel? Krv? Ne elim ni da vidim da se to nekome deava, a pogotovo ne elim da u tome i uestvujem. elim mir i harmoniju. Moda e se s vie lepih rei i zagrljaja problemi sami reiti. Gledajui Boiji nain postupanja zakljuio sam da, ako elimo da nauimo ta je istinska ljubav, moramo da nauimo jo neke vane stvari o njoj. Kome je potrebna principijelna ljUbaV? Jedan od mojih kolega je veliki poklonik kluba ljudi nenog srca. On kae da nije znao nita o principijelnoj ljubavi sve do nedavno, kada su neki njegovi prijatelji vernici demonstrirali takvu ljubav u nekim kakljivim situacijama u njegovom ivotu. Pre nekoliko meseci, saznavi da pripremam propoved na temu principijelne ljubavi, poslao mi je poruku: Reci onima mekanog srca: da nije bilo principijelne ljubavi moje brae prema meni, sad ne bih imao ovako dobar brak, efektivnu slubu, disciplinovani odnos sa Hristom, mrnju prema grehu, potovanje prema ljudima koje vodim, moja finansijska situacija bi bila loa. Dobro je da svako u ivotu prima ovakve lekcije. Gde god pogledam vidim ljude kojima je potrebno da doive ovu vrstu ljubavi Bogu dragoceni ljudi koji jure kroz ivot u nekim svojim zaaranim krugovima, savladani obmanom. Vidim 62

brane parove na ivici ozbiljne nevolje, mlade ljude na granici propasti, razne ljude koji lutaju po pustoima ivota u potrazi za uivanjima. Isuvie mnogo njih koji vide kako ti ljudi unitavaju sebe i druge nita im ne govore jer ne razumeju potrebu pokazivanja principijelne ljubavi. Meutim, neko mora da se priblii tim ljudima i kae im da su na loem putu. Neko mora da ih dobro protrese i kae im: Bog ima bolji plan za tebe. Izai iz te koloteine i pogledaj prema njemu da bi znao kojim putem da ide. Neko mora da kae: Previe te volim da bih mogao da gledam kako ti ivot propada, kako Saoptavanje istine je propada tvoj brak, porodica, posao vanije od odravanja i ansa za veni ivot. Ako dozvoli mira. Dobrobit naeg rei u ti neke neprijatne stvari. Ne blinjeg je vanija od volim da radim ovo, ali moram, jer trenutnog dobrog od elim da ti kaem istinu, jer te isunosa s njim. vie volim da bih ostao po strani. Da bismo razumeli principijelnu ljubav i da bismo je pokazivali, moramo imati dva osnovna ubeenja. Prvo, da verujemo da je saoptavanje istine vanije od odravanja mira. Drugo, da shvatimo da je dobrobit naeg blinjeg vanija od trenutnog dob rog odnosa s njim. rei istinU ili ne talasati Ljudi blagog srca tee da izbegnu sukob, nemir ili nagle preokrete u odnosima sa drugima. Ako postoji bilo kakva tenzija u braku, na pitanje: ta nije u redu, ova osoba e odgovoriti: Nita. Taj odgovor u stvari znai: Nije sve u redu, ali ne elim da zbog toga pravim scenu. Opredeljujui se za mir umesto za iznoenje istine, ovi ljudi misle da se ponaaju plemenito, ali oni zapravo prave lo izbor. ta god da je prouzrokovalo tenziju, ponovie se. Mir e biti sve tee odrati. Razoarenje e sve vie obuzimati naeg mirotvorca, dovodei ga najpre do ljutnje, zatim 63

do gorine i konano do mrnje. Odnosi mogu da odumru ak iako sve izgleda mirno na povrini. Mir po svaku cenu je jedna vrsta obmane. Kad znate da treba da kaete istinu, neprijatelj ljudskih dua vam apue: Ne radi to. On to ne eli ni da uje. Ona to nee prihvatiti. Svoj bes e ti sasuti u lice i to e te povrediti. To e samo pogorati situaciju. Nije vredno truda. Ako verujete u ove lai, velika je verovatnoa da ete usmrtiti vae odnose sa drugima, pre ili kasnije. U Bibliji Gospod daje zapovest koja ljude blagog srca protresa do sri: Odbacite la i neka svako svome blinjem govori istinu, jer smo jedan drugom udovi. (Efescima 4:25, SSP) Kao prvo, moramo da prestanemo da laemo jedni druge. Drugo, moramo da govorimo istinu u ljubavi, kako kae apostol Pavle u 15. stihu. Potrebna je hrabrost da bi se rekla istina, kada znamo da e to Potrebna je hrabrost napraviti talase i zaljuljati brodove. da bi se rekla istina, Meutim, bilo koji drugi pristup e kada znamo da e to tokom vremena potkopati odnose. napraviti talase i zalju Odnos zasnovan na usiljenom odrljati brodove. Meutim, avanju mira nee potrajati. Ljudi bilo koji drugi pristup koji umeju da pokazuju otru ljue tokom vremena pot kopati odnose. Odnos bav biraju da govore istinu umesto zasnovan na usiljenom da po svaku cenu odravaju mir, i odravanju mira nee preputaju Bogu da se pobrine za potrajati. konaan ishod. lani mir Tokom prvih godina naeg braka, moja supruga Lin i ja smo se trudili da odravamo mir umesto da stvari nazivamo pravim imenom, da govorimo istinu. Tek sam poeo da radim u crkvi i to je bio veliki preokret za mene bez novca, saradnika, zgrada, a sa dosta neslaganja meu onima koji su ukljueni u projekat. Ona je bila u drugom stanju, imali smo dva podstanara koji su 64

je dosta ometali, drala je asove flaute da bismo sastavili kraj s krajem. Dakle, preokret u kui, preokret na poslu, ali kad god smo bili zajedno sporazumevali smo se na isti nain: Ne talasaj. Bez obzira na tu strategiju, u nama su rasle frustracije. Bog je poeo da radi na njenom srcu. Vrlo brzo, moja nena supruga poela je da me doekuje jo na vratima s reima: Sedi, imam neto da ti kaem. Nisam bila iskrena prema tebi. Umorna sam i ne elim da kod tebe budem poslednja rupa na svirali. Zapostavlja me i ne svia mi se u kom pravcu ide na brak. Ne elim vie da to podravam. Moj ogovor nije bio dobar. Nisam rekao: Drago mi je da ujem ta ti lei na srcu. Podesiu raspored svojih obaveza i poeti da razmiljam o tvojim potrebama ba kao to razmiljam o svojim. Umesto toga sam povikao: Uz sve probleme koje pokuavam da reim pri izgradnji nove crkve, ti me optereuje jo i s tim! ta ti uopte eli? Evo ti, uzmi i poslednju kap moje krvi... Uprkos mojoj reakciji, Lin je ostala na svom stanovitu. Znala je da na naem braku mora da se radi i odluila je da se bori dok ja ne ugledam svetlost. U narednim godinama Bog je koristio njenu principijelnu ljubav dok se nisam suoio sa sobom i dopustio mu da uradi neke operativne zahvate na meni. Meutim, kad sam konano poeo da sluam svoju suprugu i da radim na svojim problemima, poeo sam da uviam da sa nekim stvarima kod nje nisam vie eleo da ivim. Draga, rekao sam, vidim crtu sebinosti u tvom ivotu i to mi smeta. Slatka i nena Lin nije rekla: Hvala to si podelio svoja oseanja sa mnom. Umesto toga, pobegla je jecajui i zalupila vrata za sobom: Ne mogu da verujem da si to rekao. Ostao sam pri svojim stavovima i usledilo je nekoliko tekih meseci. Konano, ona je napravila neke promene, ba kao i ja, i u naem braku je ponovo zavladao mir. Meutim, ovoga puta bilo je drugaije, to nije bio neki lani mir zasnovan na izbegavanju rasprave. To je bio mir od Gospoda, zasnovan na istini pravoj i trajnoj. 65

blagostanje ili Udobnost Da biste voleli kao to Isus voli, treba da birate da govorite istinu umesto da po svaku cenu odravate mir. Takoe morate tue blagostanje da stavite ispred udobnosti u vaem odnosu. Zamislite majku koja kroz prozor dnevne sobe gleda svog trogodinjeg sina kako trotoarom vozi bicikl. Ona uiva u prizoru, njeno srce je puno nenih oseanja. Odlazi do kuhinje, sipa limunadu u au i nosi je detetu, grli ga i govori mu koliko ga voli. Deak se osea predivno. Meutim, dok se mama vraa u kuhinju da opere au, on se vraa svom biciklu i skree na ulicu, gde mu je reeno da nikada ne sme da vozi. Majka primeuje ta se deava, istrava iz kue do ulice i sklanja dete i njegov bicikl. Kad su se konano nali u sigurnosti njihovog dvorita, ona poinje da vie na njega, da ga grdi. Dete se pita ta se to deava sa njegovom mamom. Mamino ponaanje mu govori: Ono sreno vreme od pre par minuta, sa limunadom i zagrljajima, je prolost, jer si sada u ivotnoj opasnoPrincipijelna ljubav je sti. Tvoje blagostanje je vanije od akcija u cilju blagosta toplih oseanja. nja blinjih. Potrebno Jedna od najboljih definicija nam je to vie ljudi principijelne ljubavi za koju znam koji aktivno vole, koji je akcija u cilju blagostanja blinjih. su spremni da riziku Potrebno nam je to vie ljudi koji ju svoj komfor i kau aktivno vole, koji su spremni da rita je potrebno da bi zikuju svoj komfor i kau ta je pozatitili interese svojih trebno da bi zatitili interese svojih blinjih. blinjih. Toliko te volim da ne mogu mirno da gledam tvoj sunovrat u propast. Toliko te volim da se neu pretvarati da sam srean dok gledam kako unitava svoje telo, kako jede lou hranu, ne kree se, pije i pui. 66

Toliko te volim da moram da te upozorim da to to trai nee nai u kafiima. Jednom prilikom otiao sam Akcija u korist neijeg do bliskog prijatelja kada sam video blagostanja esto pod da njegov ivot ide krivim putem. razumeva i rizik. Va Rekao sam mu: Ne elim da upravdobar odnos se moe ljam tvojim ivotom, ali sam zabristrmoglavo uruiti. Me nut u vezi sa smerom u kom se on utim, na due staze, kree. Veoma se razljutio i mislim rezultat iznoenja isti ne je obino pozitivan. da je malo nedostajalo da me udaOno to je u poetku ri. Pogledao sam ga u oi i rekao: bio kamen spoticanja Izvini, neu ti to vie spomenuti. I za va odnos pretvara nisam. A njegov ivot je otiao u suse u kamen temeljac, novrat. Jo uvek povremeno viam a vas dvoje dostiete tog prijatelja i vie puta sam mu renovi nivo razumevanja kao: Izneverio sam te. Trebalo je i uspostavljate dublje da nastavim i trebalo je da ti kaem: poverenje. Hajde, udari me ako e ti to pomoi da se osea bolje, ali i dalje u ti govoriti da sam zabrinut za tvoju budunost. Moda bi me Bog upotrebio da sam bio malo vie istrajan. Akcija u korist neijeg blagostanja esto podrazumeva i rizik. Va dobar odnos se moe strmoglavo uruiti. Meutim, na due staze, Svi mi znamo da je rezultat iznoenja istine je obino mnogo lake pisati i pozitivan. Ono to je u poetku itati o ljubavi nego sa bio kamen spoticanja za va odnos nekim sesti i imati raz pretvara se u kamen temeljac, a vas govor licem k licu. Suo dvoje dostiete novi nivo razumeavanje ljudi moe biti vanja i uspostavljate dublje povetraumatino iskustvo. renje. Svi mi znamo da je mnogo lake pisati i itati o ljubavi nego sa nekim sesti i imati razgovor licem k licu. Suoavanje ljudi moe biti traumatino iskustvo. 67

soba sa bananama Moj otac je posedovao firmu u Miigenu. Imali smo dugaak platni spisak: grube luke radnike, vozae koji su puno pili, prevejane prodavce i efikasne menadere. Kao to bi se i oekivalo od takve grupe ljudi, imali smo dosta problema u meusobnim odnosima. Ne znam kako je to poelo, ali dok sam jo bio mali primetio sam da kad god je trebalo reiti problem izmeu dvoje zaposlenih, oni bi otili u sobu sa bananama. esto bi moj otac ili neko od suvlasnika rekao nekome: Videemo se u sobi sa bananama. Ponekad bi poslovoa uhvatio za ruku lukog radnika i odvukao ga u tu sobu. Ova soba je imala klima ureaj i tamo je bilo oko 800 kutija sa bananama. Imala je debele zidove i debela elina vrata, tako da niko izvan sobe nije mogao da uje razgovor voen unutra. Moda su zato oni koji su pozivani tamo govorili: O, ne ne u sobu sa bananama! Niko nikad nije umro u toj sobi, naprotiv, esto bi nakon diskusije ljudi izlazili odatle smeei se ili ak zagrljeni. Ipak, ljudi su se plaili te sobe, zbog tog otvorenog suoavaNe potiskujte svoja nja licem k licu. oseanja i svoju frus Mnogi od nas izbegavaju kontraciju. Umesto toga, frontacije. Imamo jaku averziju budite otvoreni. Ispla upravo prema sredstvu koje nam je nirajte razgovor licem Bog dao za obnovu istinskog mira k licu i pokuajte da u meusobnim odnosima! Isus je razjasnite stvar. jednom prilikom rekao: Ako tvoj brat zgrei protiv tebe, idi i nasamo ga prekori. Ako te poslua, ponovo si stekao brata. (Matej 18:15, SSP) Ne potiskujte svoja oseanja i svoju frustraciju. Umesto toga, budite otvoreni. Isplanirajte razgovor licem k licu i pokuajte da razjasnite stvar.

68

pripremite se za razgoVor Pre nego to dogovorite vienje s nekim da biste razreili spor, vano je da se pripremite. Najpre, definiite problem. ta konkretno uzrokuje tenziju u vaem odnosu? Da li pravite od komarca slona? Da li je problem privremen ili traje ve due vremena? Da li ga je mogue ignorisati ili nije? Ako je potrebno uzmite olovku i papir i napiite ta mislite da je uzrok konflikta kog imate u vaem odnosu. Drugo, oistite svoj duh. Isus je rekao: Zato gleda trun u oku svoga brata, a ne primeuje brvno u svome oku? Kako moe da kae svome bratu: Daj da ti izvadim trun iz oka, kad je u tvom oku brvno? Licemeru! Prvo izvadi brvno iz svoga oka, pa e tek onda dobro videti kako da izvadi trun iz oka svoga brata. Ako ste osuivaki na (Mateju 7:3-5, SSP) Drugim reima, strojeni, ako ste ljuti ili ako ste osuivaki nastrojeni, ako ako imate jak poriv da ste ljuti ili ako imate jak poriv da se se osvetite budite paljivi. Razgovor li osvetite budite paljivi. Razgovor cem k licu nee pomo licem k licu nee pomoi izgradnji i izgradnji mira, ako u mira, ako u njega uete optereeni njega uete optereeni predubeenjima. Pre nego to popredubeenjima. zovete svog prijatelja na razgovor, predajte svoj duh Bogu. Ako je potrebno, recite: Boe, jo nisam spreman. Previe sam naelektrisan, moram da se priberem i bolje sagledam stvari. Neka me vodi Sveti Duh, tako da ne povredim nekoga. Tree, paljivo odaberite vreme i mesto za va sastanak. Na primer, supruga ne bi trebalo da insistira da vaan razgovor bude u vreme kada je njen suprug strastveno obuzet nekim svojim poslom. Isto tako, on ne bi trebalo da oekuje od nje da ga paljivo slua dok sprema veeru, a beba plae i dvoje starije dece se svaaju u susednoj sobi. Neka sastanak bude onda kada ste oboje rastereeni, kada se neete uriti i kada moete biti nasamo. 69

etvrto, molite se Bogu da deluje. Bog ini neverovatne stvari kada ga zamolite. principijelan ne znai bezoseajan Kad se pravilno pripremite za sueljavanje, dobili ste pola bitke. Drugu polovinu ete dobiti kad razgovor licem k licu obavite paljivo. Nekoliko smernica vam moe pomoi da paljivo izrazite ono to elite. Nema garancija da e vam biti uzvraeno iskrenom zahvalnou i toplim emocijama, ali ovakav pristup e vam dati najbolju moguu ansu da budete sasluani i potovani. Najpre, ponite tako to ete iskreno izraziti da vam je stalo do vaih dobrih odnosa. Ako priate sa svojim branim drugom, recite mu da je va brak za vas vaniji od svih drugih odnosa sa ljudima i da elite da on bude to je mogue bolji. Ako priate sa prijateljem, recite mu da cenite to vae prijateljstvo. Ako su u pitanju odnosi na poslu, recite vaem poslodavcu da vam je stalo do napretka njegove firme ili vaem zaposlenom da vam je drago da je on u vaem timu. U svakom sluaju, dajte do znanja osobi sa kojom razgovarate da je ne stavljate pred ultimatum vi samo pokuavate da reite problem. Drugo, izloite paljivo, bez optuivanja, kako vidite va prob lem. Izbegavajte izraze tipa ti uvek ili ti nikad. Kad kaete: Nikad nisi kod kue, Frenk, on e odgovoriti: Nisi u pravu. Bio sam kod kue tad i tad. Ba preteruje, preko svake mere. Meutim, Izloite paljivo, bez ako kaete: Tako sam usamljena, optuivanja, kako vidi Frenk. Oseam se zapostavljenom, te va problem. Izbe fustriranom i zbunjenom, on e vas gavajte izraze tipa lake sasluati. Vi moda ne bi treti uvek ili ti nikad. balo da imate takva oseanja, ali on ne moe porei da ih imate. Iznesite problem to paljivije moete, koristei izraz oseam da kad god je pogodno. 70

Dalje, pozovite ga na dijalog. Nakon to ste na odreeni nain prostrli svoje srce pred njim, pitajte: Da li sam uspeo da objasnim ta mislim? Da li sam neto propustio? Da li sam preterano emotivan? U svom poslu esto sam izazvan i esto ulazim u konfrontacije. Kad od osobe sa kojom sam uao u sukob dobijem otvoren poziv da prodiskutujemo problem, obino neto moe da se rei. Meutim, oseam potrebu da se branim ako ta osoba, u afektu, svoju optubu zavri napadom: Dakle, dozvoljavam ti jedan telefonski poziv pre nego to te osudim na preranu smrt. Teko je pomiriti se sa osobom koja ima takav stav. rezUltati principijelne ljUbaVi Znajui vrednost principijelne ljubavi, paljivo ste se pripremili za suoavanje licem k licu i trudili ste se da budete mudri i uzdrani. Kakve rezultate moete da oekujete? eleo bih da mogu da garantujem da e osoba s kojom razgovarate Ne postoji garancija rei: Hvala ti puno to si mi to reda e osoba s kojom kao. Meutim, to se ree deava. razgovarate rei: Hva Moda ete dobiti lupanje vratima, la ti puno to si mi to otkaz ili puno ljutih rei. Moda ete rekao. To se retko upasti u veliku nevolju, ali ako je va deava. Moda ete dobiti lupanje vratima, odnos izgraen na obmani, vi ste ve otkaz ili puno ljutih rei. u velikoj nevolji. Dakle, rizikujte, zaModa ete upasti u talasajte i gledajte ta Bog ini. veliku nevolju, ali ako Postoji verovatnoa da e va je va odnos izgraen sagovornik konano ozbiljno shvana obmani, vi ste ve u titi vae rei, a da e va odnos posle velikoj nevolji. toga biti na vrstom temelju. Teko je odoleti nekome ko je ponizan i iskren. Meutim, dobar ishod moda nee uslediti odmah. Ponekad je potrebno nekoliko suoavanja pre nego se proces zavri, a nekad odnos postane gori pre nego to doe do poboljanja. 71

Neki ljudi se stalno pravdaju reima: Pa, pokuao sam jednom, ali ta osoba nije htela da me saslua. Ako se vae prijateljstvo raspada ve vie meseci ili godina, pomirenje e moda zahtevati vie Ako se vae prijatelj pokuaja. Nerealno je oekivati da stvo raspada ve vie e, na primer, jedan sat da bude domeseci ili godina, po voljan da se popravi problem koji je mirenje e moda zah nastajao deset godina. tevati vie pokuaja. Na nesreu, uprkos vaim najNerealno je oekivati boljim pokuajima, ponekad e druda e, na primer, jedan ga strana odbiti da sarauje i va odsat da bude dovoljan da se popravi problem nos e da se pogora. U tom sluaju, koji je nastajao deset probajte sa posrednikom. Naite negodina. koga kome oboje verujete i potujete ga, i dopustite mu da vam ta osoba pomogne u komunikaciji. U vaoj crkvi se moda moe pronai takav posrednik neko ko ima iskustva s ovakvim problemima ili moda neki iskusan voa ili stareina. Moda ete poeleti da vam u Uprkos vaim najboljim diskusiji pomogne profesionalni sapokuajima, ponekad vetnik. Ovo obino preporuujem e druga strana odbiti samo kad se radi o problemima kao da sarauje i va odnos to su alkoholizam ili zlostavljanje. e da se pogora. U Sa posrednikom nekada moete tom sluaju, probajte sa posrednikom. Naite postii ono to ne biste mogli sami. nekoga kome oboje Vano je da imate na umu da verujete i potujete ga, u nekim sluajevima principijelna i dopustite mu da vam ljubav prouzrokuje trajnu podelu. ta osoba pomogne u Apostol Pavle kae: Ako je mogukomunikaciji. e, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima. (Rimljanima 12:18) Meutim, nekada to nije mogue, pa ete se vas dvoje rastati i otii svako svojim putem. Kad se veze meu ljudima prekinu, to 72

slama i nae i Boje srce. Ipak, nekada je ivot u ovom grenom svetu upravo takav. Kada se to desi, treba da se podignemo i, Bojom milou i uz pomo prijatelja, da nastavimo dalje. Meutim, kada veza poinje da se raspada, skloni smo da odustanemo bez borbe. Svaamo se i grebemo, pa ak i idemo na sud da bismo zatitili svoju imovinu, ali ree se deava da pustimo makar neku suzu kada veza umire. To je velika teta. Meusobni odnosi i veze su vredni, i treba se za njih boriti. Ljubav mora da bude dosledna i uporna. Isusova ljubav prema nama je najnenija ljubav koju emo ikada poznavati. On je umro da isceli nae grehe i da nam obezbedi veni ivot. On nas vodi, titi, tei i hrani svojom Reju. Meutim, Meusobni odnosi i Isusova ljubav je takoe najprinciveze su vredni, i treba pijelnija ljubav sa kojom emo se se za njih boriti. Ljubav ikada suoiti. On poznaje naa srca mora da bude dosled i ne okleva da nam ukae na greh. na i uporna. On insistira na istini bez obzira koliko je to ponekad bolno. On nas isuvie mnogo voli da bi nam dozvolio da nezaustavljivo nastavimo stazom samounitenja. Prava ljubav je uvek i nena i principijelna. Neka nam Bog da osetljivost da znamo kada koju da pokaemo, kao i hrabrost da uradimo sve to ljubav zahteva.

73