Bezbedan rad sa bagerom

-uputstvo za obuku-

FTN Novi Sad, 2011

SADR AJ
Osnovne komponente bagera .................................................................................................................. 4 Bezbednosne oznake ............................................................................................................................... 4 Svakodnevni pregled bagera .................................................................................................................... 6 koljka oklop i le i te ........................................................................................................................ 6 Pogonski sistem ................................................................................................................................... 7 Pregled gusenica .............................................................................................................................. 7 Pregled zup anika (vode i) i steznog zup anika (gonjeni) ................................................................ 7 Gornja konstrukcija .............................................................................................................................. 8 Le i te motora ................................................................................................................................. 8 Kabina.............................................................................................................................................. 9 Pregled gornjeg dela konstrukcije ...................................................................................................... 10 Ruka i strela bagera ........................................................................................................................... 11 Ka ika ................................................................................................................................................ 12 Pojas .................................................................................................................................................. 13 Uputstvo za upotrebu ............................................................................................................................ 14 Penjanje i silazak sa ma ine ................................................................................................................... 15 Odgovornost rukovaoca ......................................................................................................................... 16 Sigurnost radne okoline radnog mesta ............................................................................................ 16 Faktori koji uti u na svesnost radnika ................................................................................................. 16 Kontakt sa strujnim vodovima................................................................................................................ 18 Opasne zone .......................................................................................................................................... 19 Kretanje bagerom .................................................................................................................................. 20 Kretanje uz nagib ............................................................................................................................... 20 Kretanje niz nagib .............................................................................................................................. 22 Rad sa bagerom ..................................................................................................................................... 24 Iskopavanje........................................................................................................................................ 24 Kopanje rova...................................................................................................................................... 27 Op te mere opreza prilikom kopanja rova.......................................................................................... 28 Kopanje rova - i enje odrona .......................................................................................................... 29 2

Postavljanje bagera iznad rova - vertik lni zidovi................................................................................ 30 Postavljanje bagera iznad rova - kosi zidovi ........................................................................................ 31 Dizanje tereta pomo u bagera ............................................................................................................... 32 Stabilnost bagera ............................................................................................................................... 33 Dizanje tereta pomo u bagera ........................................................................................................... 34 Podizanje tereta pomo u bagera - pri vr ivanje tereta ..................................................................... 35 Transport bagera ................................................................................................................................... 38 DODATAK .............................................................................................................................................. 39 Ru ni signali ....................................................................................................................................... 39

Osnovne komponente bagera

Na slici je prikazan bager sa osnovnim komponentama radi boljeg razumevanja daljeg uputstva

Bezbednosne oznake
OPASNOST (DANGER) Zna i blisku riskantnu situaciju, koja mo e dovesti do ozbiljne povrede ili smrti UPOZORENJE (WARNING) - Zna i mogu u (potencijalnu) situaciju, koja mo e dovesti do ozbiljne povrede ili smrti OPREZNOST (CAUTION) Zna i mogu u riskantnu situaciju, koja mo e dovesti do manje ili srednje povrede lica ili o te enja opreme.

Sva upozorenja koja su se nalazila na novoj ma ini se trebaju odr avati u itkom stanju, a istro ena ili o te ena upozorenja treba zameniti novim.

Svakodnevni pregled bagera

Pre nego to se zapo ne rad na bageru treba ga prekontrolisati radi ispravnosti. Ovaj pregled treba da sadr i: a. Konstrukcione delove ma ine b. Sve sigurnosne elemente: sirenu, pojas, svetla, za titni krov i ostale za tite, kao i protivpo arni aparat. c. Koli inu ulja u motoru i hidrauli nim uredjajima d. Strelu i ka iku e. Curenje hidraulike f. Kontrolisanje svih komandi

koljka oklop i le i te Ram bagera se mora redovno pregledati da bi se primetile eventualne pukotine i da li nedostaju navrtke. Ovo zahteva zavla enje ispod bagera pa usled lo eg vremena, blata i ki e ovaj pregled se esto presko i. Kako ma ina stari, potencijalna opasnost od pucanja nose eg rama raste. Ilustracija tipi nog le aja je prikazana na slici. Jedna polovina le aja je spojena sa donjim delom a jedna sa gornjim delom bagera, a jedino to ovaj le aj dr i u celini je kugli ni le aj koji se mora redovno podmazivati.

Pogonski sistem

Pregled gusenica Gusenica se mora redovno pregledati radi eventualnih pukotina ili o te enja gredica na gusenici. Treba obratiti pa nju na stanje papu ica i gredica na papu icama. Broj gredica po papu ici zavisi od terena po kojem se koristi bager. - Proveriti da li nedostaju navrtke koje povezuju gredice sa papu icama i spojnice koje povezuju papu ice, - Proveriti gornje i donje valjke da li su pohabani, a naro ito obratiti pa nju da li su negde spljo teni, - Proveriti u uputstvu za odr avanje na in pravilnog zatezanja gusenica.

Pregled zup anika (vode i) i steznog zup anika (gonjeni) Pregledati pogonski zup anik na istro enost zuba i polomljene zupce. Polomljeni zupci ubrzavaju habanje le i ta u papu icama.

Gornja konstrukcija

Le i te motora

Proveriti motor zbor mogu ih curenja. Hladnjak treba da bude ist.

Proveriti zategnutost svih kai eva i eventualnih pukotina creva hladnjaka

Proveriti koli inu te nosti u hladnjaku

esto proveravati nivo ulja.

Na po etku smene treba pregledati nivoe svih te nosti (ulje, voda, hidraulika). U zavisnosti od stanja motora eventualno pregledati nivoe te nosti u toku smene. Pregledati kai eve da li su primereno zategnuti i da li su o te eni. Pucanje kai a mo e da dovede do zaustavljanja rada ak i do nekoliko sati. Pregledati hladnjak i ostala creva na curenje i o te enja. Motor i hladnjak se moraju odr avati istim. Zaprljanost motora i hladnjaka mo e da dovede do pregrevanja motora i skra ivanja njegovog radnog veka.

Kabina

esto istiti stakla kabine radi dobre vidljivosti

Pod kabine dr ati istim

Pre po etka upotrebe, proveriti funkcionalnost svih kontrola. Ure aji za kotrolu moraju biti jasno ozna eni.

Kabina mora biti odr avana istom. Ne sme biti masna, zaprljana blatom ili imati bilo kakve stvari koje mogu ometati rukovaoca u radu. Preporu ljivo je imati osnovno orudje za i enje u kabini. Stakla u kabini ne smeju biti o te ena (polomljena ili ogrebana) da ne bi ometalo pregled terena. Redovno istiti stakla radi pobolj avanja vidljivosti i spre avanja refleksije sun eve svetlosti. Brisa i moraju biti ispravni i metlice se moraju zamenjivati periodi no. Sve kontrole moraju biti jednozna no obele ene. Proveriti sve kontrole pre po etka rada. U kabini se mora nalaziti aparat za ga enje po ara koji na sebi ima potvrdu da je redovno odr avan.

Pregled gornjeg dela konstrukcije

Proveriti nivo ulja u hidraulici. Pravilnu poziciju ruke, strele i ka ike pri proveri ulja proveriti u uputstvu za upotrebu.

Proveriti ispravnost svih svetala

Proveriti sistem hidraulike, pumpe, creva, vodova i cilindara zbog mogu ih curenja te nosti

Pre po etka rada na ma ini treba pregledati nivoe te nosti. Nivoi te nosti se pregledaju kada je ka ika na zemlji a strela spu tena i povu ena (pogledati uputstvo za upotrebu za specijalna uputstva). Pregledati hidrauli nu pumpu, le i te pumpe, spojeve i creva na curenje. Hidrauli ni cilindar mora biti pregledan na curenje kod mesta gde tap izlazi iz cilindra. Sva curenja se moraju popraviti i svi zarezi, ogrebotine i o te enja na tapu se moraju ugla ati, da bi se spre ilo o te enje zaptivaka. Sva osvetljenja na bageru moraju biti u ispravnom stanju.

10

Ruka i strela bagera

Pregledati ruku i strelu zbog mogu ih ulubljenja i napuklih varova. Redovno podmazivati sve hinge pins i proveravati istro enost istih.

Pregled ruke i strele radi utvrdjivanja da li postoje udubljenja ili krivljenja. Zna ajnija udubljenja se moraju pregledati od strane stru nog lica da se utvrdi da li je izdr ljivost strukture ugro ena. Svi varovi se moraju pregledati da li imaju pukotine. Zglobovi se moraju redovno podmazivati, kako je napisano u uputstvu za odr avanje, vi ak masti treba obrisati krpom. Odr avanjem ovih komponenti i pravilnim podmazivanjem spre ava se nagomilavanje ljunka koji mo e da dovede do ubrzanog tro enja delova. Pregledati creva i zglobne spojeve na o te enja.

11

Ka ika

Ako je opremljen njime, proveriti palac ka ike zbog mogu ih o te enja

Proveriti o te enja na spojevima ka ike i istro enost pin

Proveriti o te enja pins kojim se pri vr avaju zubi

Proveriti mogu a o te enja na priklju nim ta kama dizanja tereta

Na ka ici se pregledaju varovi na pukotine i o te enja. Pregledati spojnice i veze na prekomerno tro enje, pregledati da li su svi osigura i na mestu. Pregledati da li su sve osovinice koje dr e zube ka ike na mestu i nisu o te ene. Proceniti potro enost zuba i planirati slede u zamenu istih. Ako je bager opremljen palcem (dodatnom kontra ka ikom) i na njoj treba pregledati spojnice i veze na prekomerno tro enje, pregledati da li su svi osigura i na mestu. Podmazivanje zavisi od frekvencije kori enja i materijala na kome se radi. Na pesku i zemlji, podmazivanje treba vr iti 2-3 puta po smeni. Na kraju smene takodje podmazati delove radi spre avanja korozije.

12

Pojas

Pojas treba koristiti prilikom kori enja ma ine Proveravati svaki dan

Pojas je sigurnosni uredjaj i kao takav mora biti funkcionalan. Pohabani ili istro eni pojasevi se moraju zameniti. Kada se kre e po neravnom, nagnutom ili grbavom terenu, pojas e rukovaocu omogu iti da odr i kontrolu nad ma inom. Preporu ljivo je menjati pojas svake 3 godine.

13

Uputstvo za upotrebu

Uputstvo za upotrebu

Uputstvo za upotrebu se mora nalaziti u kabini ma ine.

Rokovaoc treba da je pro itao i razumeo uputstvo

Bager

Uputstvo mora da se nalazi na ma ini ili da bude dostupno rukovaocu. Dr anje uputstva u barakama na terenu ili u kancelariji ne ispunjava ovaj zahtev. Rukovaoc je du an da pro ita i razume uputstvo pre nego to zapo ne rad na ma ini, a poslodavac ne sme da dozvoli da rukovaoc zapo ne rad pre nego to se upozna sa uputstvom. U uputstvu stoje dijagrami nosivosti u slu aju kada se bager koristi kao dizalica.

14

Penjanje i silazak sa ma ine

Pri penjanju na na ma inu i silasku sa nje rukoaoc mora biti licem okrenut ka ma ini. Koristiti metod kontakta tri ta ke pri penjanju/silasku: dve ruke i noga ili dve noge i ruka

Jedna od glavnih posledica izvrnutog lanka ili povredjenih ledja je nepravilno penjanje i silazak sa ma ine. Preporu ljiv je metod tri ta ke koji nala e da u svakom trenutku rukovaoc mora biti u kontaktu sa ma inom na tri ta ke. Obe ruke i jedna noga ili obe noge i jedna ruka moraju biti u kontaktu sa ma inom kada se slobodan ud pomera na gore ili dole. Penjanje ili sila enje se vr i tako to je rukovaoc okrenut licem ka ma ini. Izbegavati skakanje sa ma ine. Redovno i enje obu e od blata ili masti e spre iti klizanje.

15

Odgovornost rukovaoca

Rukovaoc

Ljudi u blizini

Ma ina

Imovina

Rukovaoc je odgovoran za bezbedno upravljanje i bezbednost onih koji se nalaze u blizini.

Sigurnost radne okoline radnog mesta Bezbednost radnog mesta na gradili tu je odgovornost svih koji se tu nalaze. Kada se radi sa bagerom, rukovaoc i svi pomo ni radnici moraju funkcionisati kao tim. Pomo nici su du ni da obaveste operatera ako se ne to de ava sa bagerom a on to ne mo e da primeti. Rukovaoc je du an da prekine rad ako se neko nadje u radnom dometu bagera. Faktori koji uti u na svesnost radnika Nekoliko faktora koji uti u na rukovaoca i njegovu koncentraciju u toku rada su: Umor i glad: Umor mo e da nastane usled previ e radnih asova, nedostatka sna, gladi ili monotonog posla. Kada se primeti da rukovaoc pokazuje znake umora, trebao bi prestati sa radom i odmoriti se. Vremenski uslovi: Neki bageri su otvorenog tipa, pa je potrebno da se rukovaoc obu e primereno vremenskim uslovima. Emocionalno stanje: Emotivno potre en rukovaoc e te ko zadr ati koncentraciju i ostati fokusiran na posao. Iz tog razloga je neophodno ukloniti rukovaoca sa ma ine dok se njegovo emotivno stanje ne bude normalizovalo.

16

Zdravstveno stanje: Rukovaoc koji boluje od bilo kakvih zdravstvenih problema ne bi smeo da rukuje ma inom. ak i lekovi protiv gripe mogu uticati na koncentraciju i budnost. Uslovi rada: Na nekim gradili tima se odvija nekoliko radnji istovremeno, a to mo e da ometa rukovaoca. Rukovaoc mora da blokira takva ometanja i da se fokusira na svoj rad. Drugi ljudi: Strogo je zabranjen razgovor ili ometanje rukovaoca, sa ekati da rukovaoc zavr i radnju i tek onda mu pri i.

17

Kontakt sa strujnim vodovima

Nizak Visok Tlo oko ma ine je pod naponom

Putanja struje

1. Kada ma ina dodje u kontakt sa vodom koji je pod naponom, cela ma ina je pod direktnim naponom. Usled razli itih puteva kuda struja prolazi, razli iti delovi mogu biti pod razli itim potencijalima. Ako rukovaoc dodirne delove ma ine koji se nalaze pod razli itim potencijalima, mo e do i do elektri nog udara. 2. Zemlja u blizini bagera takodje mo e do i pod napon. Napon u zemlji opada sa udaljivanjem od bagera. 3. Rukovaoc bi trebalo da ostane unutar bagera i da ne dira ni ta sve dok se ne isklju i struja u tom delu, jer usled dodira nekih delova mo e do i do elektri nog udara. 4. Niko ne sme poku avati da pridje bageru ako je rukovalac bez svesti, niti poku ati da ga spasi, sve dok se ne isklju i struja u tom vodu. 5. Ako je neophodno napustiti bager usled po ara, treba polako pri i ivici bagera, ne dodiruju i ni jedan deo i pa ljivo sko iti na zemlju. Kada se nadje na zemlji, rukovaoc treba da se udalji od ma ine tako to e vu i noge po zemlji.

18

Opasne zone

Opasna zona

UPOZORENJE
Ostanite van dometa ma ine

Kada je bager u radu, niko ne sme da udje u pun radijus ma ine. Rukovaoc esto dolazi u situaciju da nema pregled celog radnog prostora i ako se neko nadje u tom prostoru mo e veoma lako da bude povredjen. Radnici moraju da paze ne samo na ruku i strelu bagera, ve i na kontra teg. Pre nego to se zapo ne kopanje, moraju se udaljiti sva lica kojima je zabranjen pristup gradili tu. Gradili te se mora ograditi. Mogu se upotrebiti burad ili gredice i oko njih obmotati trake sa upozorenjem da se ne bi desilo da neko slu ajno udje u radni prostor i bude povredjen.

19

Kretanje bagerom
Kretanje uz nagib

K d se rukovaoc sprema d pomeri b ger uz nagib, treba da se uveri d je sigurnosni poj s pri vr en. N po etku n gib pru iti ruku i strelu bagera uz nagib. Ovo e pomo i d se vi e te ine prebaci n prednju str nu kako bi se pove ala vu a.

Gusenice treb d budu u pravcu nagiba kako bi se izbeglo ukoso penjanje uz nagib. Pre nego to krene b gerom uz nagib, rukovaoc treb d proveri d li je njegov sigurnosni poj s pr vilno pri vr en. Odluku da li e se penjanje uz nagib vr iti kretanjem u napred ili u nazad, donosi rukovaoc. K d se prilazi n gibu, polo j voz bilo u prednjem ili n z dnjem delu, je stv r mi ljenj . Kada b ger po ne da se penje uz n gib, mora se spustiti ruka bagera, tako da ka ika bude odvojena od nagiba tridesetak santimetra. K d se m in nalazi na nagibu, rukovaoc mor d pr ti vu u sv ke gusenice i paziti da se m ina kre e po pr voj liniji uz nagib. Ako jedna od gusenica im m nje trenje od druge, m in e im ti tendenciju d se nagne n jednu str nu, iz ziv ju i ukopavanje donjeg dela gusenica, to mo e u initi m inu nest bilnom. N mekom tlu, gusenice b gera mogu imati tendenciju d se ukop ju n z dnjem delu, to e nagnuti m inu un z d i mo e dovesti do prevrtanja.

Ako je n gib suvi e strm a tlo mekano, z dnji deo m ine se mo e slegnuti, omogu v ju i b geru d se lako prevrne un z d. Dr anje ruke i strele ispru eno e pomo i ravnomernom rasporedjivanju optere enja na gusenicama i tako pobolj ti tr kciju. Ako b ger nije u st nju d n st vi kretanje uz uspon zbog n gib , treba zabiti zube k ike u tlo i po eti povla enje ma ine u napred sa rukom i strelom.

20

 N st viti povla enje m ine s t pom, podiz ju i ruku kako bi zadr ali polo aj ma ine. K d se m in pribli i ka ici, treba podi i ruku i posegnuti z jo jedim zahvatom. Ako je n gib strm, treba povu i ma inu samo do pol put pre nego to se posegne za drugim zahvatom.

Rukovaoc e mor ti d proverava prednju stranu gusenica, kako bi se uverio da ma ina nije nagnuta unazad prilikom povla enja tapa ka sebi. Rukovaoc e mor ti d podigne ruku kada se t p povl i kako bi cela povr ina gusenica bila u potpunosti u kontaktu sa povr inom. Kada se ka ika pribli i ma ini, ka iku treba pru iti unapred uz nagib kako bi se napravio novi zahvat. Kada se ka ika izvla i iz zemlje kako bi se uzeo novi zahvat, rukovaoc treba da pripazi da ma ina ne sklizne unazad. N strmom nagibu, zahvati treb d budu e i, k ko bi se ruka i strela dr ale uzbrdo z bolje pri nj nje i st bilnost.

Kada se bager pribli i vrhu nagiba, treba ispru iti ruku i strelu, zabiti zube ka ike u zemlju iza uspona na nagibu. Nastaviti sa povla enjem ma ine sve dok ne krene da se naginje unapred. Spustiti prednji deo ma ine sa rukom i nastaviti sa penjanjem uz nagib.

Dok se m in ne popne potpuno na vrh nagiba, treba dr ati ka iku ispru enu unapred.

21

Kretanje niz nagib Prilikom kretanja sa b gerom niz nagib, proverite d li je poj s pri vr en.
Ako je mogu e, treba skinuti deo tla n ivici nagiba gde e se b ger nagnuti preko ivice. Ispru iti i spustiti ruku i strelu preko ivice nagiba i postaviti ka iku na povr inu tla. Polako se kretati unapred, dr e i ka iku u kontaktu sa povr inom tako to e se spu tati ruka.

Pre nego to bager krene niz nagib, rukovaoc treb d proveri d li je njegov poj s pr vilno pri vr en. Kada se pribli avamo ivici nagiba, ma inu treba dovesti u polo aj da obe gusenice predju preko ivice u isto vreme. Ako je mogu e, skinuti deo tla na ona dva mesta gde e gusenice pre i preko ivice, kako bi se smanjilo eventualno ljuljanje bagera. Kada je ma ina na ivici nagiba, treba ispru iti ruku i strelu preko ivice i spustiti ka iku na tlo. Kako se ma ina kre e unapred, ruku e biti potrebno spustiti da bi ka ika ostala na tlu.

Kada se sredina bagera nalazi na samoj ivici nagiba, treba polako podi i ruku, kako bi ste videli da li e se ma ina nagnuti unapred. Ako ne e, treba polako krenuti napred i poku ati ponovo.

22

 B ger bi treb lo d se pol ko nagne preko ivice. Ne no spu tati ma inu sa rukom sve dok gusenice ne budu u potpunom kontaktu sa tlom nagiba.

Podi i ka iku s povr ine n gib gusenice dr ati m inu n p dini.

i proveriti d

li e

Ako gusenice odr e m inu, n st viti kretanje niz nagib s k ikom m lo podignutom od tla.

K o se m in pribli v dnu nagiba, podizati ruku dovoljno d se dr i k iku izn d tl . K d gusenice dosegnu dno nagiba, mo e se desiti da po nu da se ukop vaju. D bi se ovo spre ilo, ruka mo e d se koristi d se malo podigne prednji deo b gera i da se m ina povu e un pred s strelom. Tako se pobolj ava prelazak preko dna nagiba.

23

ad sa bagerom
Iskopavanje Pre po etka iskopavanja, proceniti situaciju:
Koja e biti m ksim ln dubina iskop v nj ? Gde e se postaviti iskopana zemlja? K ko e iskop biti ispunjen i s kojim m terij lom? Proceniti st nje tla i njenu vrstinu?

Pre po etk r d rukovaoc i onih koji r de s njim treb na momen t da procene mesto iskopavanja i da isplaniraju proces rada. Procen stanja tla je v na kako bi se osigurala stabilnost bagera tokom rada. Prilikom rada na velikom gradili tu, odvajanje vremena za planiranje procesa iskop v nj mo e zna iti u tedu vremena i novca. Stv ri koje treb r zmotriti su: D li e izvadjena zemlja biti post vljena du iskopa ili treb d se skloni? Ako e se m terij l sklanjati od iskop k mionom, treba razmisliti koji tip e se koristiti i k ko e se izvr iti utov r? Koja je dubin iskopa, koji je njen stepen, da li e kontrolor silaziti u iskop i mo e li se to obaviti bezbedno?

24

D li je r d lociran n nagibu? Koji drugi poslovi e se raditi u krugu iskop v nj ? Ako je potrebno s bij nje, k ko e se r diti? D li e biti bager spu tati predmete u iskop?

Pored iskop v nj , b ger se esto koristi z izvr v nje drugih z d t k n gr dili tu. Ako e se m in koristiti z podiz nje, treba razmotriti vrstu i veli inu tereta d bi bili sigurni da je bager dekv t n.

Pre po etk iskop v nj bilo kojeg tip , to je v no d se utvrdi d li postoje podzemne instalacije u toj obl sti. Iskop v nj u obl sti gde su prisutne podzemne instalacije komunalnih preduze a je uvek iz zov i mogu biti smrtonosn . Pre kop nj u bilo kojoj obl sti gde se sumnja u postojanje podzemnih instalacija potrebno je kontaktirati pomenuta preduze a, da bi se utvrdio ta an raspored instalacija. Pl nir nje terenskog r da e omogu iti vreme komunalnim preduze ima da po alju svoje predstavnike i ozna e mesta instalacija.

25

Izbegavajte potkopavanje! Prilikom iskop v nj , rukovaoc mor uvek biti svestan gde se nalazi bager u odnosu na ivicu iskop . k i ko nem potkop vanja, ivica iskop mo da nije dovoljno j k d izdr i te inu m ine.

26

Kopanje rova

Kop nje je jed n od uobi ajenih zadataka z b ger. Pre po etka kop nja, treba proceniti opasnosti na gr dili tu, tip zemlji t , pristup gradili tu i mesto odlaganja otkopa. Pre po etka kop nja, lok cij iskop v nj bi treb lo d bude j sno obele ena, a podzemna instalacija identifikovana. Prilikom kop nj pored postoje ih objekata, mora se biti oprezan da se ne osl bi zemlja potpore tog objekta. Ako rov treba z tititi ili podupreti, rov mor biti dovoljno irok za tu namenu.

27

Op te mere opreza prilikom kopanja rova

60 cm

Dr ite m terij l i opremu najmanje 0,6m od ivice iskop . Ve e r stoj nje mo e biti potrebno, u zavisnosti od stabilnosti zemlje. Obezbediti prepreke za spre avanje pada ljudi u rov.

M terij l iskop n iz rov treb st viti najmanje 0,6m od ivice rova. To r stoj nje e mo d mor ti d bude ve e u z visnosti od tip zemlji t . N gib nagomilanog otkopa treb d bude r vn dovoljno d spre i klizanje m terij l u rov. T kodje obr titi p nju da su n gornjoj slici r dnici u rovu bez dekv tne z tite ili podupir nja.

R dnici ne smeju biti u rovu dok se vr i iskop vanje. U zavisnosti od tip zemlji t , podupir nje je potrebno pre nego to r dnik udje u rov.
28

Kopanje rova - i enje odrona

Prilikom uru avanja iskopa javlja se zahtev za i enje istog. Jed n od n in je i enje sa gornje ivice.

Ako je zemlji te meki pes k ili ilov , b ger se postavlja sa gusenicama norm lnim n ivicu rova. Na ovaj na in e se rasporediti te ina i smanji e se mogu nost od daljeg obru avanja. Nedost t k ovog pristup je da e se m in mor ti esto preme tati..
S gusenicama p r lelnim s ivicom rova bager se mo e brzo premestiti, li optere enje na ivicu rov je zn jn . To mo e dovesti do d ljeg obru avanja i klizanja bagera u rov. Ov j pristup mo e d se koristi samo u slu aju da je tlo dovoljno vrsto da izdr i koncentris nu te inu bagera na ivicu rova.

K d je ma inu potrebno pozicionirati sa gusenicama paralelnim sa ivicom rova, ve i pritis k se n l zi n ivici rov . Ako je zemlji te sl bo mogu se j viti dod tna obru avanja i b ger mo e skliznuti u rov. Rukovaoc mor kontinuir no da pr ti st nje zemlji t i da tra i pukotine u zemlji koje uk zuju n mogu e obru avanje.
29

Postavljanje bagera iznad rova - vertik lni zidovi K d su zidovi rov vertik lni i zemlji te je vrsto, b ger mo e biti post vljen preko rov da vr i i enje ili dodatno iskop v nje. Treba se uveriti d je irin rov m nja od du ine gusenica.

Bager se pozicionira normalno na ivicu rova i nekoliko desetina santimetara udaljeno od ivice. Ispru iti strelu i ruku i postaviti ka iku n suprotnu str nu rov , n jm nje 1,8 met r od ivice.

Podi i prednji deo m ine t ko da su prednji delovi gusenica u vazduhu i krenuti napred. Istovremeno, podi i strelu pol ko i povu i ruku d se odr i bl go podignuti ug o gusenica.

N st viti ovo kret nje n pred dok god se gusenice ne postave ravnomerno na obe strane rova. Dok se bager postavlja iznad rov , svi pokreti bi treb lo d budu spori zbog spre v nja uru v nj zidova rova. D bi se premestio b ger sa rov , proces je obrnut. Po inje se polako kretanje unazad, d bi se spre ilo uru avanje zida kod prednje strane bagera, da isti ne bi upao u rov.

30

Postavljanje bagera iznad rova - kosi zidovi Postavljanje bagera iznad rova sa kosim ivicama se vr i isto kao na rovu sa vertikalnim ivicama uz razliku da se prednji vrh bagera ne podi e, ve se bager uz pomo i potporu ka ike nastavlja horizontalno kretanje Ov j m nev r z htev iskustvo i rukovaoc treb d u i n uskim i plitkim rovovima. Rukovaoc t kodje treb d bude oprez n u posm tr nju st nja zemlje ispod ka ike kada se ma ina kre e prema/iznad rova.

K d gusenica bagera dostigne drugu ivicu rova, zadnji deo bagera e mo da da se ulegne malo. Pril godite strelu i ruku prema nivou m ine. K d se b ger ulegne u "V" rov, iskop v nje mo e d po ne.

D biste uklonili b ger sa rov , b ger se pokre e u n z d i omogu ava se da prednji deo uroni u rov. Ovo e pomo i da se zadnji deo gusenice ne bi ukopao u zid. Kre e se un z d i koristiti se strela koja gura b ger.

N st viti proces sve dok se m in ponovo ne nadje van rov .

31

izanje tereta pomo u bagera

B geri se esto koriste z podiz nje tereta n gradili tu. K d se b ger koristi z podiz nje, m in funkcioni e k o diz lica i rukovaoc je du an da radi po propisima koje reguli u operacije sa dizalicom.

32

Stabilnost bagera

Klackalica je primer gde odredjena masa na jednom kraku poluge deluje na drugu masu na drugom kraku poluge. K d obe im ju jedn k moment sile, oni su u r vnote i.

Krak bagera Ta ka oslonca

Krak tereta

Moment sile se koristi u odredjiv nju k p citet bagera. Moment sile m ine je njen masa put du ina kraka. Moment sile tereta je njen masa put du ina njenog kraka. K d je moment sile tereta ve a od momenta sile ma ine, ma ine se prevr e. Kod klackalice, da bi ona bila u ravnote i, moment sile na jednoj strani mora da bude istovetna sa momentom sile na drugoj strani. Moment sile osobe na jednom kraju klackalice je njena masa puta krak klackalice od oslonca. Ako je jedna osoba te a od druge, ona mora sedeti bli e osloncu. Z b ger, t k oslonca je ta ka ispod gusenica, ispod ruke. To mogu biti ta ke na oba kraja gusenica. Moment sile ma ine je masa dela ma ine koja se nalazi iza oslonca, puta udaljenost te i ta tog dela ma ine od ta ke oslonca. Ov j obrtni momenat je konstantan. Moment sile tereta se odredjuje na osnovu mase strele, ruke, ka ike kao i tereta koji se di e. Njen moment sile nije konstantan, i ona zavisi od ispru enosti strele i ruke. Uzimaju i u obzir dimenzije gusenica, u najve em broju slu ajeva, nosivost bagera je ve a u pravcu gusenica, nego u pravcu upravnom na gusenice.
33

Dizanje tereta pomo u bagera

Radijus

K d se "r dijus" tereta pove v , smanjuje se masa tereta koji se mo e podi i..

Radijus

Dijagram nosivosti ima deo za nosivost u pravcu i nosivost sa strane . Ako se teret di e ispred bagera i preme ta se na stranu bagera, dijagram nosivosti sa strane odre uje maksimalnu te inu tereta. Dijagram je podeljen na dva dela. Jedan se odnosi na teret koji se di e u pravcu ma ne, a drugi sa strane ma ine. Primetite kako se smanjuje dozvoljena nosivost, kako se ma ina okre e u stranu. Ako bi se teret maksimalne dozvoljene mase u pravcu pomerio u stranu, ma ina bi se prevrnula.

34

Podizanje tereta pomo u bagera - pri vr ivanje tereta Ve in b gera imaju kuke za dizanje tereta na kraju strele i na poledjini ka ike.

Za pri vr ivanje tereta za kuku koristi se atestirani okov.

Uputstvo za upotrebu svake ma ine ima deo koji se bavi nosivo u ka ike. N nekim m in m , nosivost je ogr ni ena k p citetom hidr uli nog sistem . Neke ka ike se isporu uju sa zavarenom kukom na poledjini. Na kuku se mo e ka iti lanac, koji se spu ta preko ka ike. Na mestima gde lanac prelazi preko o trih ivica treba koristiti neku vrstu za tite. Om e se ne smeju vezivati na ka ike, kao ni oko hidrauli nih cilindara. Ako se teret preme ta tako da se ma ina mora kretati, teret se prenosi na najmanjoj mogu oj visini. To poma e da se zadr i kontrola nad teretom, kao i da se teret brzo spusti u slu aju da ona izmakne kontroli. Uvek se treba kretati najmanjom mogu om brzinom kada se teret prenosi na ovaj na in.

35

Kada se na ka iku bez kuke vezuje lanac, ona treba biti vezana kao na slici A, i lanac se prebacuje preko ka ike kao na slici B. Nikad se ne vezuje lanac ili om a samo na zube ka ike.

Slika A
Za potrebe podizanja tereta ka ikom, koje nemaju za to predvidjene ta ke, mo e se vezati lanac kao na gornjim slikama. Ka ika se mora podi i tako da zubi budu uprti prema zemlji tokom svog vremena manipulacije teretom. Lanac se ka i kao na slici A. Zatim se lanac prebacuje preko ka ike kao na slici B. Kad se lanac povije preko o tre ivice, lanac treba za tititi od mogu ih o te enja postavljanjem neke za tite.

Specijalni dodaci za podizanje tereta moraju biti atestirani, a njena te ina se ura unava u ukupnu masu koja e se podizati.

Razni hvata ki dodaci se proizvode za podizanje raznih vrsta tereta. Svi dodaci moraju biti atestirani od strane proizvodja a i koristiti po njihovim uputstvima. Pre upotrebe oni moraju biti pregledani od strane ovla enog lica. Kada se ne koriste, moraju biti uskladi teni da bi se spre ilo o te enje i propadanje zbog vremenskih prilika.

36

Svi remeni i uredjaji za podizanje moraju biti atestirani i odobreni za posao za koji e se koristiti.

37

Transport bagera
Uvek koristiti poj s Transporter zaustaviti na r vnoj povr ini Podupreti to kove transportera Koristiti r mpe z tr nsporter utov r priklju enu za

Koristiti niske brzine rada Obezbediti radnu ma inu na transporteru

Pri utovaru i istovaru koristiti ka iku za podupiranje pod uglom od 90 (1) izmedju ruke i strele. Prilikom pripreme z tr nsport b ger , treba pogled ti uputstvo z rukovaoc d se identifikuje specifi ne radnje koje treb obaviti. Pri utov ru m ine n prikolicu ili k miona r mpe, treba proveriti d Treba o istiti bl to s r mpe d se spre i m ina od kliz nj . K d je m treba spustiti k iku koliko je potrebno i l ncem pri vrstiti m inu izbeg v ti vezivanje l n c preko hidr uli nih cilind r i / ili drugih o te eni. L nce treb ukrstiti, sa str ne n str nu kao i spreda un z d. Pri istov ru m ine, treba proveriti d li su svi l nci uklonjeni i to kovi vozila z tr nsport blokir ni. P ljivo treba spu tati sa r mpe, dr e i ka iku dovoljno visoko d se ne dodirne r mpa i tlo. li su to kovi blokir ni. in u poziciji z prevoz, z transporter. Treba delov koji mogu biti

38

ODATAK
Ru ni signali Komunik cij izmedju rukovaoc i onih koji usmer v ju iskop v nje je izuzetno v no. Svi znakovi rukom treba da budu iroki i veliki, vidljivi i jasni operateru. Improvizovani signali mogu biti zbunjuju i i dovode do ozbiljnih nesre a.
Hitno zaustavljanje

Stop

Istovari polako

Natovari polako

Otvori ka iku

Zatvori ka iku

Spusti ka iku

Podigni ka iku

39

Gurni strelu

Uvuci strelu

Spusti ruku dole

Povuci ruku gore

Pribli i se

Udalji se

Zaustavi ma inu

Zaustavi svaki pokret

Zamahni/pomeri ma inu udesno

Zamahni/pomeri ma inu ulevo

Udalji se ovoliko

40